ENDRJU STRATHERN

UVATI TELO U DUHU

Znaajno je konstatovati da je u savremenoj istoriji teorijskih tokova u socijalnoj antropolo iji interesovanje !a pojedinca "#sel$%& i oso'u !amenjeno interesovanjem !a telo( )ako je do*lo do ove smene+ To *to se pa,nja usmerila na ja "-the sel$-& i oso'u mo,e se shvatiti kao posledica sla'ljenja !naaja dru e dve teorijske celine. strukturalistiko $unkcionali!ma i teorije - )ultura i linost-( /rva ra!matra ulo e i statuse de$inisane u idealnim terminima0 dok dru a opisuje kon$i uracije tipova linosti ra!vijane kro! proces socijali!acije svojstven svakoj kulturi( 1'e su se spoticale o pro'leme koji su nera!dvojivo ve!ani !a pitanja odstupanja i promene( 2stra,ivanje posve3eno -oso'i- pru,alo je0 dakle0 mo u3nost da se iskoriste ove dve antropolo*ke tradicije0 a da se ne prihvate njihove najpro'lematinije tvrdnje( A ra!likovanje i!me4u ja i oso'e omo u3ilo je da se ponovo uini $unkcionalnom stara distinkcija uspostavljena i!me4u pojedinca i nje ove dru*tvene ulo e i da se ukljui u savremene rasprave( Na lasak je ovde 'io stavljen na kulturno. ja i oso'a se0 dakle0 poka!uju kao kulturno de$inisani koncepti( Napomenimo da ovorimo o -dru*tvenosti- kada je u ra!matranje u!eto u ovaranje transakcija i!me4u ja i oso'a( Tako de$inisan0 na lasak je 'io mentalistiko ili psiholo*ko tipa( Skorije insistiranje na telu predstavlja u odnosu na ovu mentalistiku po!iciju( /oreklo ovih promena ili moda0 pre sve a0 tre'a tra,iti u kontekstu svetova u kojima ,ive sami antropolo!i( Emili 5artin "Emil6 5artin&0 na primer0 smatra da sada*nje veliko interesovanje !a telo predstavlja re!ultat promena u !naenju samo tela u okviru savremenih postindustrijskih dru*tava0 u pojavi trans$ormacije $ordijanske vi!ije tela u sistemu masovne proi!vodnje u korist jedne dru e vi!ije koja od ovara $leksi'ilnijim procesima akumulacije(7 S dru e strane0 Sesil Helman "8ecil Helman& istie da visoka tehnolo ija kori*3ena u 'iomedicinskom domenu dovodi do promena u nainu percepcije tela( 9 U okviru $eministiko pokreta dru i talas teoretiarki svoje napore usmerava na vra3anje ,ensko tela njima samima dok je prvi talas 'io usmeren na oslo'a4anje njihovo duha(: Stavljanje kontraceptivnih sredstava ,enama na raspola anje i njihov ula!ak u op*tu radnu sna u koja deluje u industriji i dru im pro$esijama0 neosporno su 'ili podsticaji koji su doveli do dru o talasa( S tim u ve!i0 postali smo svesni da telo i pro'lemi koje ono postavlja uvek postoje "ono je -uvek sa nama-&( 1p*tije reeno0 prela!ak sa mentalistiko pristupa na pristup koji je usmeren na telo 'io je pra3en odlunim nastojanjem da se rede$ini*e sam odnos i!me4u tela i duha0 nastojanjem iji
;

Andre< Strathern0 #=arder le corps > l?esprit%0 u. 5aurice =odelier et 5ichael /ano$$ "prir(&0 La production du corps. Approches anthropologique et historique0 Editions des Archives 8ontemporaines0 Amsterdam 7@@A(
7 9

5artin 7@@9. 797 Helman 7@@9. 7:B( : )ritiku ove starije struje videti u )up$ermann 7@A@ . 7:@C7DA 7

su poetak0 u nekim poljima0 o!naili $ilo!o$i0D a u dru im medicinska antropolo ija(E U celini posmatrano0 pomak je doveo do raskidanja s karte!ijanskim postulatom o radikalnoj odvojenosti tela i duha u korist holistiko koncepta teloFduh( U okviru ovo koncepta0 telo je !ado'ilo vi*e pa,nje mo,da jednostavno !'o nastojanja da se ispravi to *to je prethodno na lasak 'io stavljen na duh( 1vde tako4e mo,emo videti pomak od interesovanja !a ra!voj0 shva3eno kao maksimi!acija ekonomskih interesa0 ka vi!iji ra!voja kao 'ri!i o !dravlju i o bien-tre G dru i holistiki koncept( )onano0 'ilo da smo etnolo!i ili o'ini ra4ani0 vi*e ne o ikada do sada -imamo telo u duhu-( /aralelno s ovim tendencijama0 poelo se s ponovnim ra!matranjem emocija( Ako postoji jedinstvo i!me4u tela i duha i ako emocije u tome uestvuju0 one ne mo u jednostavno 'iti i!jednaene s onim *to je iracionalno0 u suprotnosti sa racionalnim odlikama duha( 2sto tako0 telo ne mo,e jednostavno 'iti svedeno na emociju i tako i samo 'iti poistove3eno s iracionalnim( Na*i poku*aji da preokrenemo i preuredimo koncepte u ovom domenu misli !ahtevaju neku vrstu mentalne imnastike( He,'a je ipak korisna jer predstavlja do'ru pripremu !a ponovna ra!matranja kulturnih svedoanstava koja se odnose na koncepte o ja0 linosti i telu( Naime0 ni*ta nam ne ka,e da u komparativnoj anali!i kultura takva karte!ijanska kate ori!acija0 kao i istorijski starija podela i!me4u du*e i tela koju je ustanovila !apadna misao0 mora 'iti na4ena i dru de( 2! leda verovatnije da 3emo se susresti s holistikim idejama i da 3e one poivati na odsustvu i!ra!ite dihotomije i!me4u tela i duha( Neophodno je0 dakle0 pa,ljivo ispitati kakve su ove -etnokonceptuali!acije- da 'ismo mo li da ih uporedimo s kulturnim kate orijama analitiara0 i to na istom nivou(B /odsetimo se da je teorija telesnih tenosti0 koja je du o vremena preovla4ivala u Evropi0 'ila teorija koja je ujedinjavala odnos i!me4u tela0 nje ovih tenosti0 linosti0 'olesti ili !dravlja( )arte!ijanska teorija je0 konstrui*u3i koncept duha !asnovano na nematerijalnom elementu0 po prirodi odvojenom od ovo materijalno je! ra0 poni*tila holistiki karakter misli i potisnula koncepte koji su preovladavali u 'rojnim ne!apadnim dru*tvima0 plemenskim ili dru im( Uklanjanje ove dihotomije teloFduh do koje je !atim do*lo0 kao i $ilo!o$ska dekonstrukcija koncepta duha0 sada nas postavlja u po!iciju koja je u ve3oj meri uporediva s ne!apadnim kulturama i na taj nain nam poma,e da svedemo na najmanju meru ve*take konstrukcije -Dru o koje su prethodno 'ile ustanovljene( 1 spo!navanju tela0 u pravom smislu rei0 tako4e su raspravljali toretiari kao *to su /jer IurdijeA i /ol )onerton(J /rema njihovom mi*ljenju0 telo je u pravom smislu mesto akcije0 heksisa0 konstrukcije0 ha'itusa i se3anja( 1ni istiu da su u telo uneti va,ni kodovi socijalne prakse i vrednosti( Dakle0 oni istiu injenicu da je duh na i!vestan nain uhva3en u telu( Ne samo da ovi teoretiari uvaju telo u duhu0 ve3 i
D E

Hideti na primer Rort6 7@A@0 a naroito prvi deo o -na*oj staklastoj su*tini- "-our lass6 essence-& Na primer KockF=ordon 7@JJ( B Kut! 7@JJ( A Iourdieu 7@AA( J 8onnerton 7@J@( 9

duh u telu(@ Njihova po!icija nas0 jo* jednom0 pri'li,ava dru im kulturama u kojima ne postoji dihotomija teloFduh( U ovom tekstu koristim prethodne perspektive kao pola!i*te da 'ih istra,io ideje i praksu u ve!i s telom kod 5elpa u 'rdskom delu Nove =vineje( 1vo istra,ivanje nije potpuno i poka!a3e se oi lednim da je moj cilj0 u!ev*i sve u o'!ir0 da ispitam slinosti i ra!like u odnosu na koncepte teloFduh u !apadnoj misli( 2maju3i u vidu napomene koje sam i!neo na poetku povodom koncepta -oso'e- u antropolo iji0 moje i!la anje ne mo,e poeti 'e! osvrta na Ridove pionirske radove o predstavama =ahuku-=ama.7L Rid je tvrdio da =ahukuC=ama nemaju koncept oso'e kojoj pripada dru*tvena ulo a odvojena od ja ili od pojedinca kao takvo 0 !ato *to je !a njih linost neposredno !avisna od samo tela0 od nje ovih supstanci0 nje ovih ranica0 nje ovih radnji i0 naroito0 od ko,e( "1vde mo,emo uporediti *ekspirovsku upotre'u termina -compleMion- kada se ovori o linosti(& Retrospektivno posmatrano0 Ridovo ra!umevanje sopstvenih etno ra$skih podataka mo lo je 'iti o ranieno odsustvom ra!voja antropolo ije tela u vreme kada je on pisao( To *to su ideje o linosti pove!ane s telom nikako ne uka!uje da kod =ahukuC=ama ne postoji koncept oso'e( To pre !nai da oni sme*taju duh u telo mno o vi*e ne o *to to mi inimo "ili pre0 vi*e ne o *to je $unkcionalnoCstrukturalistika teorija koja se 'avila ulo ama to inila&( Rid je mo,da po re*no interpretirao ideje =ahukua procenjuju3i ih prema implicitnoj emskoj konstrukciji tela koja postoji u nje ovom sopstvenom konceptualnom svetu koji je telo de$inisao kao onaj deo oso'e koji je iracionalan0 individualan0 emotivan0 jednom rei0 'e! duhaN dok u sluaju =ahuku telo nije nikako na taj nain de$inisano( Oinjenica da su potcenjivali telo mo,e da dovede do po re*no shvatanja =ahuku morala u celini( =ahuku pojmovi nisu paralelni sa !apadnjakim kate orijama teloFduhN oni ih ukidaju i dovode do njihovo nestajanja( Za njih0 u tom po ledu, telo uta i sadr,i duh i tako i ono samo postaje distinktivni !nak linosti0 ne samo kao o!naavaju3e u je!iku semiotike0 ve3 pre u smislu u kome a je Roj Ha ner "Ro6 Pa ner& koristio !a odre4ene sim'ole koji -stoje !a se'e same- "- stand $or themselves-&077 ili pak kao *to je to 5ajkl Kam'ek "5ichael Kam'ek& predlo,io u sluaju prakse tetova,e 5a la a*a.79 Hi!ija tela0 prema shvatanju =ahuku, nala!i lako paralele u okviru planinsko re iona "Nove =vineje0 prim( prev(& kome pripadaju( Da 'ismo je ispravno shvatili0 tre'alo 'i0 na primer0 uporediti ideje koje se odnose na ko,u na nivou celo re iona i nastojati na3i varijacije u kon$i uracijama i korelacijama pove!anim s ovim idejama( Etno ra$ski sluaj planine Ha en0 u provinciji Western Highlands u /apui Novoj =vineji0 pru,i3e nam pola!i*te koje na prvi po led nudi paralelu samoj dihotomiji teloFduh0 me4utim0 sa velikom pose'no*3u u tome *to je duh0 jo* jednom0 sme*ten u telo0 a ne van nje a kao *to je to u karte!ijanskoj teoriji( Jo* !naajnije0 u oda'ranom
@

-The6 are not onl6 keepin the 'od6 in mind0 'ut keepin the mind in the 'od6- "-Ne samo da uvaju telo u duhu0 ve3 uvaju duh u telu-& 7L Read 7@EE( 77 Pa ner 7@JB( 79 Kam'ek 7@@9( :

sluaju -duh- je ne samo sedi*te misli ve3 i emocija0 ose3aja0 ,elja0 volje i ose3anja o'ave!e prema dru ima( 1sim to a0 !ami*ljen je tako da ima 'itan uticaj na telo ili0 tanije0 na ko,u oso'e( )oncept koji je ovde u pitanju je koncept noman( Stanovnici planine Ha en0 ili 5elpa ka!ivai0 noman shvataju kao entitet koji je sme*ten u rudnom ko*u0 ali 'i ostao nevidljiv u sluaju de telo posle smrti 'ude otvoreno( /ojam noman je jedan to0 o'ja*njavaju0 pri emu to !nai pore4enje0 ve!u0 pri'li,no odre4enje0 sredstvo da se ovori o neemu na *ta se ne mo,emo dru aije uputiti( /rimena termina to ovde pokriva neka od !naenja termina -meta$ora- na $rancuskom( 1no *to ne mo,e 'iti vi4eno mo,e se okarakterisati samo i!ra!ima to( 1va di$erencijacija i!me4u noman i ostatka tela koju su ustanovili stanovnici planine Ha en0 predstavlja najpri'li,nije odre4enje karte!ijansko pojma nematerijalnosti0 ali opet s jednim va,nim odstupanjem( Noman je0 'e! sumnje0 mo u3e lokali!ovati u unutra*njosti rudi ljudi0 pored dru ih or ana od najve3e !naaja koji su jasno vidljivi i predstavljaju sedi*te emotivnih $unkcija( 1va praktina *ema telesno sim'oli!ma upravlja pojmovima koje 5elpa stvaraju o linosti0 do'rom !dravlju0 moralnim odnosima unutar !ajednice( Noman je sme*ten u rudima0 nasuprot du*niku( Stanovnici Ha ena ka,u da mo,e imati uspravan ili iskrivljen polo,aj koji utie na ko,u i pona*anje oso'e ine3i da 'ude !drava ili 'olesna0 u harmoniji ili0 suprotno tome0 u !avadi s dru ima( 5o,emo re3i da je noman o!naka moralnih odnosa u !ajednici0 jer je nje ovo postojanje unutar svake oso'e pove!ano sa !ajednicom i istovremeno s moralnim i $i!ikim delom tela individue( Sasvim je jasno da se u sluaju 5elpa ne 'i mo la stvoriti antropolo ija oso'e odvojena od antropolo ije tela( /reko koncepta noman, oso'a i telo ine jedno( Noman tako ujedinjuje kate orije tela i duha0 ili pre0 ne ra!dvaja ih( Ako raspravu pro*irimo na ispitivanje liste emocija i njihovih lokali!acija onako kako ih i!ra,ava je!ik 5elpa, evo sa im se susre3emo( Stid "pipil) nala!i se na ko,i07: me4utim0 nje ovo poreklo nala!imo u nomanu0 kao i poreklo ljutnje "popokl&( Saose3anje ili simpatija su o!naeni reju !a jetru "kaimb&0 a re !a strah "muntmong& otovo je identina s reju !a srce "muntmong&(7D Smatra se doka!anim da postoji neposredna dijalektika i!me4u stida i ljutnje tako da je normalno *to o'a imaju poreklo u nomanu( Na primer0 stid sam po se'i ne stvara 'olest0 ali ako se doda i ljutnja0 'olest se pojavljuje jer sva ose3anja u koja se ume*a ljutnja dovode do $i!iko poreme3aja( /ri!nati svoju ljutnju dovodi ujedno i do i!leenja 'olesti i do ra!re*enja nastalih dru*tvenih suko'a( Kjutnja mo,e pokrenuti proces iskupljenjaN ili
7: 7D

Strathern 7@AE Hisdom i Ti*ner "HicedomFTischener 7@D:CJ. 9@J i d(& su eri*u da je srce sedi*te svake misli0 ose3anja i volje oveka0 sedi*te nomana( Tako4e istiu da -srce ra4a ideje0 da ih se ljudi se3aju i i!ra,avaju nomanom- "muntumong ek pongakl ndoklnga nomanent petlek netemen&( 2ako se ne mo,e raspravljati na previ*e esencijalistiki nain o slinom pitanju0 u ve!i s kojim je u usmenoj kulturi lako na3i kontradiktorne diskurse na delu0 u celini0 ja sam u'e4en da se Hisdom i Ti*ner varaju( 5oje ledi*te deli Qtraus0 veliki po!navalac koncepata 5elpa0 koji je o nomanu napisao da -se ne radi o terminu koji ima konkretno !naenje od ko a 'ismo napravili meta$oriku upotre'u0 niti o terminu koji o!naava telesni or an ili ve3i deo tela kao *to su donji delovi ili utro'a( To je ljudski kapacitet !a racionalnu misao0 svest pojedinca o se'i- "Strauss 7@@L.7L9&( D

pak0 ako nije pri!nata ili iska!ana0 mo,e dovesti do nasilja0 'olesti0 povreda0 smrti( )ada je ispoljen0 'es re!ultira nasiljem usmerenim ka dru ome0 interiori!ovan0 dovodi do 'olesti i destrukcije -ja-( /ri!nati svoj 'es predstavlja akciju posredovanja koja se nala!i i!me4u $i!iko nasilja i mentalno potiskivanja i koja omo u3ava da se do4e do re*enja( To je tako4e ver'alni akt0 i postoji uska ve!a i!me4u noman i ver'alne sposo'nosti( Smatra se da maloj deci0 koja jo* ne !naju da ovore0 nedostaje noman( )ada je noman uspravan u rudnom ko*u "munt& nala!i se u liniji sa du*nikom kro! koji i!la!i re( )ada stoji povijeno ili popreko " peta rotoa petem0 suprotno k un petem G -do'ro stoji- ili ispravno&0 rei ne mo u da se pojave0 tako da su ose3anja prinu4ena da se interiori!uju u ne,eljenu 'olest ili da se ispolje u vidu nasilja( Re je tako istovremeno pove!ana s mo u3no*3u samoi!ra,avanja i mo u3no*3u socijalne kontrole. njeno nepostojanje pove!ano je sa skrivenim ose3anjima0 'ole*3u i nasiljem( 1p*te stanje tela0 koje se ita na ko,i "king ili kong &0 re!ultat je stanja nomana i misli koje su tu ra!vijene( Do're misli ine da ko,a 'ude !ate nuta0 i da poiva na saluN ru,ne misli je ine tankom0 mlohavom i 'e! sala( 7E U ovom sluaju ko,a jasno poka!uje stanje nomana( To je vidljiv !nak nevidljive stvari0 i ak mo,emo re3i da je noman dvostruko nevidljiv( Ne samo da se nala!i u omotau rudno ko*a0 ispod ko,e0 ve3 se ni -ovde- ne nala!i u punom0 $i!ikom smislu( Nje ova oi ledna nematerijalnost pri'li,ava pojam noman karte!ijanskom konceptu duha( 5e4utim0 nje ov polo,aj unutar tela0 pored lavnih unutra*njih or ana0 i uticaj koji direktno vr*i na telo poka!uje da !a 5elpe ne postoji stvarna dihotomija i!me4u tela i duha0 isto kao *to je nema ni i!me4u prirode i kulture( Telo se0 dakle0 ne smatra kao prirodno ili 'iolo*ko0 a duh kao kulturni( Samo telo 5elpa je i!ra! kulture jer na nje a deluje noman(7B 2pak0 samo 'ismo nepotpuno shvatili ideje 5elpa o nomanu kada ih ne 'ismo pove!ali jo* i s konceptom duha ili ,ivotne sna e( Noman je ne*to *to je pose'no prisutno kod ,ivih pojedinaca0 celovitih( 2! to ra!lo a noman neke oso'e nije0 !a 5elpe, deo koji pre,ivljava $i!iku smrt(7A Taj deo je pre min koji se !a ,ivota oso'e
7E

Sline ideje susre3emo kod /aiela i! provincije En a0 de se rast poima kao re!ultat skrivene ma ije koju je neko i!vr*io i materijali!uje se nevidljivim stvaranjem sala ispod ko,e0 ije stanje kasnije otkriva *ta se do odilo( Do rasta dola!i tokom no3i0 pod kontrolom ,ensko duha0 -,ene !ainjene 4um'irom- koja -ima ime ali ne i telo-( Netelesni karakter ovo duha i! leda da mu daje mo3 da i!a!ove vidljiv rast0 telesni0 kod ljudskih 'i3a mu*ko pola( Sline ideje imaju i Huli i! provincije Ju,nih planina0 koji su pove!ani sa /aielama "Iiersack 7@J70 Rrankel 7@JB&( 7B )od ka!ivaa Piru i! /an ia0 u provinciji Ju,ne planine0 postoji koncept0 ene0 koji lii na koncept noman ali se od nje a ra!likuje po mestu na kome se nala!i( Wene nije o ranien na rudni ko*0 ve3 se mo,e nala!iti u 'ilo kom delu tela0 di$u!an je( U stvari vi*e od ovara volji i ,elji ne o inteli enciji i ra!umu0 iako $ra!a -inim <ene- !nai -!nam-( Uporedno istra,ivanje i o'ja*njenje takvih koncepata u sociolo*kim terminima mo lo 'i da !apone s ispitivanjem konteksta u kojima se vr*i i!'or( So$isticiran sistem 5elpa ra!mene uspostavlja ve3i 'roj moralnih i politikih i!'ora0 klasa i vrsta ne o *to to ini Wiru sistem koji0 pre sve a0 stavlja na lasak na pla3anje koje se du uje majinim srodnicima !a telo "tin ine S -ko,a-&( Da 'i se na*ao uporediv koncept i van /lanina Nove =vineje( videti Ke<is 7@JL. EB0 JB0 7LD0 7990 7:A o una!at. Uostalom0 ovde ne postoji ni jedan ra!lo da se komparacije o ranie na o'last /lanina "Hi hlands&( 7A )od Dari'ija i! provincije Sim'u0 stvari su ure4ene na dru aiji nain0 iako je njihova ideja o noma! lin vistiki ista kao i noman kod 5elpa. Za Dari'ije0 du*e noma! su u osnovi svih stvari( 1'ino su nevidljive i po led na njih mo,e i!a!vati 'olest( Noma! je i!vor misli0 ali se misao isto tako nala!i u jetri( Noma! tako4e o!naava senku N odvojiva je od tela i mo u je uhvatiti vrai i *amani( Dari'i su u noma! pove!ali ono *to 5elpa ra!dvajaju kao noman i min "Pa ner 7@BA . D9CDD&( E

pojavljivao u o'liku senke pojedinca0 njeno odra!a ili njene slikeCsna koja no3u luta i do,ivljava odre4ena iskustva0 dok je oso'a u pravom smislu rei utonula u san( Tokom ,ivota noman je ono *to je aktivno0 kao da je prvi pokreta oso'e( "in je pasivan0 na nje a se deluje( Na primer0 on mo,e napustiti telo pod uticajem straha0 kada je oso'a u,asnuta( Tako4e napu*ta oso'u koja je 'olesna0 i ponekad a tre'a podsta3i da se vrati pale3i pare svinjsko sala i do!ivaju3i a( Nesi uran odnos0 raskidiv0 koji odr,ava s pojedincem u kome se nala!i otkriva nje ovo poreklo i! sveta duhova predaka koji a usa4uju u $etus07J jer 3e se na kraju njima vratiti kada 'ude osetio da je nje ov ljudski nosilac mrtav i da se nje ovo telo ohladilo( 5o,e se re3i da kao ,ivotna sna a on u i!vesnom smislu -dr,i- noman0 to jest ini da noman 'ude delotvoran unutar pojedinca i to toliko da onaj ko je i! u'io du*u tako4e ostaje i 'e! nomana "i!ra! 5elpa je min-i- amb noman ombil amborom#$ G -min odr,ava ljudima noman i daje mu TkostU tj( sna u-&(9L Dakle0 min i noman su me4uso'no pove!ani ali jedan ne predstavlja i!ra! dru o ( /rvi !nak mina su pokreti $etusa( /osle ro4enja0 prvo se mani$estuje pulsom koji udara ispod $ontanele "peng pokopna)( Za oso'u u komi0 ali koja jo* uvek di*e0 mo,e se re3i da jo* unutar tela ima min( /okret kao !nak ,ivotne sna e je poka!atelj mina( /ostepeno0 kako oso'a raste0 nevidljive niti koje je pove!uju s duhovima predaka spajaju se sa !adnjim delom lave0 tamo de se min ispoljio prvi put( )ada se ove niti pokidaju0 oso'a je mrtva( "in je0 dakle0 ,ivotna sna a ili ener ija koja telu0 podra!umevaju3i tu i noman0 daje ,ivot( )ada min konano napusti telo0 noman umire0 ali ako ispitamo etapu koja sledi0 trans$ormaciju mina u utvaru ili duha0 kor0 nala!imo se pred dodatnom trans$ormacijom( Dok je oso'a u ,ivotu0 min je pasivan( Na nje a se deluje( 5e4utim0 kor je aktivan0 on poseduje mo3 delovanja koja0 kod ,ive oso'e0 pripada nomanu( 2ako noman umire0 s o'!irom na to da je deo tela i speci$ian !a svako a0 sve se de*ava tako kao da je kor koji se ra!vija 'io me*avina pasivne ,ivotne sna e ili mina0 i aktivne inteli encije ili nomana pokojnika( 1no *to je pasivno tokom ,ivota trans$ormisano je u aktivan element posle smrti( 2! to ra!lo a su kor na dva naina pove!ani sa svojim jo* uvek ,ivim srodnicima( Niti ih pove!uju s lavama ,ivih i0 dakle0 sa njihovim min0 ali mo u videti i direktno unutar nomana ljudskih 'i3a0 uspevaju3i da svojom sopstvenom nevidljivo*3u do4u u dodir s onim *to je nevidljivo( Zato *to vide na taj nain0 kor !naju !a suko'e0 uvrede0 neprijateljske misli i ljutnju0 kao i misli0 emocije i namere koje su do're( Utiu3i da se ljudi ra!'ole0 !ahevaju3i pri!nanja0 poku*avaju3i da ispravi nomane koji su i!vitopereni0 ili olak*avaju3i i!liv 'esa putem osvete0 upravo je kor u!ronik posledica koje nastaju
7J 7@

Strathern 7@A9. @C7L videti Strauss 7@@L . 7L9 9L 5elpe ne smatraju da je disanje prvi poka!atelj ,ivotne sna e( Dah "muklunga& !nak je mina.)od Hulija0 dah "bu& je do'io ve3i !naaj ne o kod 5elpa, jer se radi o samoj ,ivotnoj sna!i0 pokretau koji aktivira sve ostale $unkcije0 ukljuuju3i emocije i e,nju( 1n se penje u rlo kada se imaju jake emocije i !atim sila!i( Oini se da bu i!ra,ava nestalnost i odre4eni nedostatak kontrole( To je tako4e jedan vrlo -telesan- koncept( Na osnovu ova dva aspekta0 poka!uje ra!liku u odnosu na noman. Rrankel "7@JB. 7DD& !apa,a da 'i to mo lo 'iti u korelaciji s nera!vijeno*3u 0 kod Hulija0 koncepta slino minu kod 5elpa. 1datle proistie injenica da Huli imaju -o raniena sredstva da o'eshra're istra,ivanje individualno interesa- "isto&( 1vde uoavamo jedan dru i pravac transkulturalno pore4enja( B

!'o tih dispo!icija nomana( Dakle0 teorija 5elpa o oso'i kao a ensu poka!uje se nepotpunom ako prilikom ispitivanja koncepta noman ne u!memo u o'!ir i koncepte min i kor( 2ako 5elpa to ne i!ra,avaju eksplicitno0 kor deluje kao 'estelesni noman0 i nje ova 'estelesna mo3 je ve3a od utelotvorene mo3i ,ivih( Ener iju do'ija od min, a inteli enciju i! noman0 i i! te pose'ne kom'inacije proistiu nje ove trans$ormisane mo3i( 5o,emo videti da u celini kosmiko sistema otelotvorenje dovodi do de!inkarnacije i o'rnuto0 jer min se isto tako vra3a u telo deteta u uterusu "ipak ne u o'liku reinkarnirane du*e0 ve3 pre kao deo ,ivotne sna e koju je preneo kor&( Jedan od koncepata0 ili vrednosti0 koji otkrivamo u nomanu kod 5elpa jeste upravo i inteli encija pojedinca0 smrtna kod svako ljudsko 'i3a 'ilo da je ono mu*karac ili ,ena( Vivotna sna a ili min opstaje kro! trans$ormaciju u kor koji u se'i sadr,i odliku nomana0 ali kao jedinstvena kom'inacija nomana i k%nga0 koja je podlo,na smrti i koja o'likuje svako pojedinca0 ona umire0 a jedino se tkivo trans$ormi*e u telesne tenosti ili u -salo- "kopong& koje doprinosi plodnosti !emlje( 2 sam noman nestaje tano u trenutku kada oso'a umire0 *to predstavlja injenicu koja na la*ava nje ovu speci$inost i jedinstven karakter ono a ko a nosi u se'i. 5e4utim0 putem procesa socijali!acije i sposo'nosti ovora0 on se ponovo stvara u svakom novom pojedincu koji se rodi0 tako da u tom smislu noman predstavlja kulturu koja se prenosi i! eneracije u eneraciju( Radi se o kompleksnoj ideji0 s vi*e lica0 koja od ovara ra!liitim vidovima mo u3nosti0 sposo'nosti i dru*tvenosti koji pove!uju unutra*njost sa spolja*njo*3u0 misao s akcijom0 pojedinca s rupom i ljude s duhovima( Sve to je ostvareno u! pomo3 predstave o telu koje je sastavljeno od noman i k%nga( /osao u koji sam se ovde upustio ra!likuje se od antropolo ije tela koja telo anali!ira kao celinu supstanci i smatra da one dola!e od srodnika po ocu i majci kro! ro4enje i ishranu( U ovoj s$eri diskursa preovla4uju rasprave o suprotnostima i!me4u krvi i sperme ili i!me4u tkiva i kostiju( Naime0 takvi kontrasti ne odre4uju pojedinca0 ve3 -deljivo 'i3e-0 oso'u kao proi!vod srodnike mre,e strukturirane i podeljene na vi*e strana( Suprotno tome0 aspekti kojima sam se ovde 'avio tiu se kako smrtno i 'esmrtno aspekta pojedinca0 shva3eno kao mesto akcije i promene0 tako i odnosa i!me4u smrtno pojedinca i rupe koja je 'esmrtna( 97 1vi delovi tela0 koji su u Ha enu !ami*ljeni kao sedi*te misli i ose3anja0 jesu unutra*nji or ani0 jasno ra! ranieni entiteti koji imaju speci$ine 'iolo*ke $unkcije0 ili su pak o'likovani prema onim delovima koji o'avljaju te $unkcije( 1i ledno se radi o delovima tela koji0 putem sine dohe0 poinju da predstavljaju pojedinca kao takvo ( Suprotno tome0 supstance koje prola!e kro! sve te or ane0 na primer krv0 predstavljaju ra!liite i!vore tela i !ajednicu osnovno identiteta tela s dru im telima unutar kolektiva( Tako0 supstance o!naavaju -deljivo 'i3e-0 dok ideje kao *to su min ili noman odre4uju pojedinca kao celinu( -Deljivo 'i3e- je isto tako matrica identiteta !asnovana na rodu " ender& 0 dok je noman0 u principu0 o!naka ljudskosti kao takve "mada psi0 i u manjoj meri svinje0 isto tako ispoljavaju noman -ra!umevaju3i rei97

Iloch 7@@9( A

svojih ospodara&0 iako u odre4enim kontekstima mu*karci pretenduju da jedino oni imaju nomane koji su jaki0 dok su oni koje imaju ,ene sla'i( 5o,emo se !apitati u emu ova ledi*ta dotiu pitanje morala i i!'ora u lokalnim teorijama linosti( 2stra,ivanja tela koja na lasak stavljaju na nje ove supstance kao *to su krv i sperma0 du o vremena su !aokupljena iskljuivo domorodakim teorijama !ae3a i prokreacije0 i!ra!ima ra!lika i!me4u polova i atri'utima ra!liitih mo3i svako od njih( U meri u kojoj svi ovi domeni imaju uticaj na dru*tvene odnose kao takve0 jasno je da -supstance- tako4e imaju deo koji je pove!an s -moralom-( Tipovi pro'lema ili moralni konteksti s kojima su one pove!ane0 ipak na inju tome da 'udu ra!liiti od onih koji se pojavljuju kro! ispitivanja koja se odnose na mi*ljenje0 odluivanje0 volju0 ,elju i od ovornost( Supstance ne predstavljaju o!naku pojedinca ve30 kao *to sam ve3 istakao0 -deljivo 'i3a-N tako0 one uka!uju na solidarnost i mre,e odnosa koje su istaknute u diskursu i koje istiu !ajedniki identitet koji pojedinci dele( 1sim to a0 one su elementi koji o!naavaju rast i opadanje0 *irenje i povlaenje i u tom smislu su !nak !dravlja i 'olesti tela pojedinaca0 koja su0 dakle0 shva3ena ne kao i!ra! njihove sposo'nosti da ne*to delaju0 ve3 kao re!ultat takvih i!'ora koje su i!vr*ili oni sami ili dru i "na primer kro! postupke vraanja&( Re ulisanje supstanci tie se morala ili i!'ora0 ono a *to je Ruko na!vao -moralnom pro'lemati!acijom u,ivanja-(99 1vde re ulacija esto ima ve!e s kontrolom toka krvi i sperme i!me4u polova dok u Ha enu dva komplementarna diskursa odlikuju ovu kontrolu. jedan istie ideju da sperma mu*karaca postoji u o ranienoj koliini0 *to !a posledicu ima da se tom koliinom mora pa,ljivo raspola atiN dru i ustanovljava opasno svojstvo menstrualne krvi( U!eti !ajedno0 ova dva diskursa odre4uju semantiki univer!um kontrole nad ,enama i mla4im mu*karcima koju vr*e stariji mu*karci( Stariji ka,u mla4ima da 3e preterivanje u seksu0 isto kao i kontakt sa ,enom koja ima menstruaciju0 !a posledicu imati u'itak masno3e ko,e( 1sim to a0 kao *to je ve3 esto !a'ele,eno u etno ra$iji0 sperma i majino mleko se u Ha enu smatraju suprotstavljenim0 dok su na dru im mestima i!jednaeni0 i to je ra!lo koji 5elpa koriste da 'i o'jasnili !a'ranu seksualnih odnosa posle poro4aja0 !a vreme dojenja. van od ovaraju3e mesta i vremena sperma !a a4uje mleko i mo,e u'iti dete( Strah da se !a to 'ude optu,en umno ome poma,e u po*tovanju ovo ta'ua( Dakle0 ono *to kod o'a pola mo,e odluiti da se po*tuju ili prekr*e pravila jeste noman( 2ndividualnost i i!'or se ne ispoljavaju u telesnim supstancama ve3 putem kontrole koja se vr*i nad njima( Tre'alo 'i napomenuti da kao *to kod mu*karaca mo,e 'iti o raniena koliina sperme0 tome je isto tako podlo,na i koliina krvi kod ,ena( 5a *ta se do odilo0 u Ha enu se !a ,ene naje*3e ka,e da je njihova -krv istekla- " mema pora ninum&0 *to se ne ka,e i !a mu*karce G oi ledno !'o injenice da ,ene redovno u'e krv tokom menstruacije i poro4aja( U stvari0 dija no!a da je -krv istekla- ponekad prati utvr4ivanje u!napredovale trudno3e0 verovatno !'o $enomena amenoreje0 *to samo po se'i tako4e mo,e 'iti posledica sla'e ishrane i lo*e op*te !dravstveno stanja(
99

Roucault 7@JD( J

5e4utim0 ,ena ne mo,e -upravljati- svojom krvlju na nain na koji mu*karac mo,e da -meri- potro*nju sperme( Da 'i o'novila svoje !alihe krvi0 ,ena !avisi od 'o ate ishrane0 kao *to je !eleno povr3e i nje ovo li*3e i sok od crveno pandanusa0 i to mo,e postati i!vor sva4e s mu,em ako on ne uestvuje u sakupljanju ove hrane( U meri u kojoj je hrana sredstvo da se !ameni krv0 i de ,ena delom !avisi od mu,a da 'i imala pristup hrani0 njeno pona*anje postaje pitanje morala i mo3i upravo sto a *to je pove!ano s kontrolom supstanci( 2sto je sa salom svinje iako se ona pose'no ne smatra ekvivalentom sperme( /re se radi o op*tem i!voru -masti- !a kojom o'a pola imaju potre'u( Jo* jednom0 ono na *ta se odnose takvi o'lici re ulacije i pro'lemati!acije vrednosti jeste noman svako "pojedinca&( 5o u3nost delovanja odnosi se na supstance0 a ne o'ratno( Do 'esa i dru ih emocija dola!i kada su donete po re*ne odlukeN prvo tre'a -i!leiti- noman tako da supstance oso'e "ovde itaj -telo-& mo u 'iti rekonstituisane0 ponovo dovedene u stanje ravnote,e ili oslo'o4ene !a a4enja0 dru aije reeno0 i!leene( 1ve napomene jasno poka!uju da antropolo ija tela koja ,eli da 'ude potpuna0 mora istovremeno i na isti nain da tretira supstance i a ense kao i njihovo delovanje( Dospeti do tako potpune vi!ije tela nije lak poduhvat( Ako ovorimo o sposo'nosti delovanja "i a enasa& i ve!i koju odr,ava sa kolektivitetom 'estelesnih du*a kao vrsti vertikalne perspektive "u optikom smislu rei&0 i supstancama i njihovom odnosu sa !ajednicom ,ivih telesnih ljudskih 'i3a kao o -hori!ontalnoj- perspektivi0 jasno je da 'i slika koja te,i da 'ude kompletna tre'alo da sueli ove dve perspektive( 5o,emo se tako4e !apitati da li se de*ava da ova dva aspekta podr,avaju jedan dru i( U i!vesnom smislu supstance imaju vertikalni aspekt jer istrajavaju tokom eneracijaN akcija ima hori!ontalan aspekt jer je !a 5elpe svaki pojedinani noman i!jednaen u odnosu na dru e nomane !ajednice( Naime0 supstance kao *to je noman mo u da slu,e da i!ra!e ono *to je !ajedniko ili ono *to je ra!liito( 5e4utim0 suprotno nomanu0 supstance su rodno odre4ene "- endered-&0 jer su oso'e sainjene od supstanci koje su re!ultat majino i oevo uticaja( 8iklini karakter se ispoljava kro! trans$ormaciju supstanci tokom vremena0 na osnovu injenice da telesna -mast"kopong& prela!i u !emlju kad oso'a umre i time doprinosi telesnom identitetu novih pojedinaca u rupi( Ekvivalent ovom ciklinom karakteru u procesu odvajanja od tela je samo delimino na4en. min je putem kora usa4en u $etus0 ali nije konceptuali!ovan kao du*a klana ili potklana0 kao *to je to baloma kod stanovnika Tro'rijandskih ostrva( /oku*aj da se odredi nain na koji 'i -vertikalna- i -hori!ontalna- konceptuali!acija mo le da se susre3u ili podr,avju jedna dru u0 !ahteva da se istra,i homolo na superstruktura koncepata koja od ovara sveukupnoj kon$i uraciji identiteta( Takva op*ta struktura se mo,e pojaviti samo ako postoji stapanje ili superpo!icija ili preklapanje ideja( Jedan primer. u novo vinejskim 'rdima kosti se esto smatraju supstancom koja preva!ila!i smrt i koja0 dakle0 mo,e predstavljati one aspekte identiteta koji pove!uju ,ivot i smrt0 ili pojedinca i kolektiv( To je tano *to se tie koncepta kosti kod 5elpa0 ombil, koji od ovara pojmu sna e i koji ovori o injenici da su !a njih kosti nosioci i uvari sna e koja traje0 dok je krv s vremena na vreme
@

neophodna da 'i reaktivirala tu mo3( U!mimo dru i primer sa Nove =vineje. Etoro spermu smatraju prenosnikom !nanja( 5ladi3 ritualno prima seme mu,a svoje starije sestre i na taj nain je ojaan do momenta kada 3e i sam imati sna e da se upusti u heteroseksualne odnose( )eli ")ell6&0 i!me4u ostalo 0 !apa,a da je -predispo!icija da se ra!viju odre4ene odlike0 po!itivne0 svo davaoca semena tako4e preneta putem same sperme-(9: 2ako linost "-karakter-& nije sasvim ekvivalent -!nanja-0 jasno je da su Etoro ovde ukrstili supstance i akcijuCa ens i da su kom'inovali ideje o mno ostrukom i pojedinanom( 5o,emo i3i dalje s takvim primerima i su erisati da sim'ol posrednik "-kostiili -sperma-& do'ija pose'nu mo3 upravo na osnovu sposo'nosti da !au!ima odre4eno mesto u kon$i uraciji sim'ola identiteta( 1datle se mo,e i!vesti jedna ideolo ija mo3i0 kao u primeru le itimacije mu*ke dominacije koja se vr*i !ahvaljuju3i pove!ivanju mu*karaca sa kostima koje se suprotstavljaju prola!nom elementu0 kakva je i krv koja se pove!uje sa ,enama( )ad je re o stanovnicima Ha ena0 potre'no je tako4e na lasiti jo* jednu !naajnu dimen!iju0 onu o spolja*njosti nasuprot unutra*njosti0 iji je prototip -ko,a- koja je suprotstavljena nomanu koji je skriven unutar telesno omotaa( To ne !nai da se pojedinani noman jednostavno smatra autonomnim0 ve3 da 5elpa prihvataju da se noman svako esto -nala!i u ra!liitim polo,ajima-( 1sim to a0 dopu*taju da se ne mo,e 'iti si uran na koji nain se pona*a noman pojedinca( 8iljevi0 namere0 ose3aji0 volja0 ,elja ne mo u da prodru u unutra*njost nomanaN do momenta u kojem se ne pojavi neki !naajan kontekst0 a to je kontekst 'olesti( )ao *to sam ve3 istakao0 'olest se esto u!ima kao !nak ljutnje unutar neije nomana i0 s dru e strane0 lo*ih postupaka unutar srodnike mre,e ili rupe0 *to dovodi do to a da mi ili kolektivni sim'ol rupe i!a!ove nesre3u0 'olest i smrt0 sve dok se ponovo ne uspostavi red( 1vde postoji hijerarhija koncepata( Iolest0 koja je i!a!vana stanjem ili neod ovaraju3im mestom supstanci0 mo,e 'iti leena ritualima koji su usmereni na oi*3enje samih supstanci0 pose'no krvi koja se nala!i tamo de ne tre'a0 ili koje nedostaje. Radi se o leenju primenjenom na telu0 kao neemu *to je sastavljeno od supstanci( Zdrave telesne supstance kao sto su do'ra krv i salo0 ili njihovi sim'oli0 ulje crveno pandanusa i svinjska mast0 mo u na taj nain 'iti kori*3eni kao medicinski proi!vodi( 5e4utim0 ako se osnovni u!rok 'olesti nala!i u nomanu samo metonimika primena supstanci ne mo,e 'iti dovoljna !a i!leenje . /re mora 'iti leeno telo kao sedi*te akcije( Noman mora 'iti ispravljan0 ili se mo,e smatrati da je min ukraden0 preme*ten ili i!vr nut neprilici0 i u svakom od ovih sluajeva ritual ima !a cilj da a !ameni ili preo'likuje0 u lavnom pomo3u neko -meta$oriko - ili ver'alno o'lika akcije( U Ha enu0 videli smo0 ova akcija mo,e uspe*no da se i!vede samo ako se ono *to je 'ilo tajno0 unutra*nje0 skriveno i nadasve individualno uini vidljivim0 po!natim i okrenutim ka kolektivnom kontekstu( U tom smislu0 leenje ne deluje samo na pojedinano telo0 ve3 na telo samih dru*tvenih odnosa( Tako0 ideje 5elpa pove!uju njihovu etnoteoriju tela0 njihovu $ilo!o$iju
9:

)ell6 7@AB. E: 7L

ra!re*avanja suko'a i njihove terapije u po ledu 'olesti i !dravlja( Jasno je da oni to ine upravo uspostavljaju3i odnos i!me4u unutra*njih delova tela koji je ra!liit od odnosa koji sadr,i karte!ijanski pojam dihotomije i!me4u tela i duha( /revela s $rancusko &orica 'vanovi(

77