TEHNIKI OPIS

Stambeni objekat, ulica Mavanska br. 9, Beograd Katarstarska parcela 2002 K.O. Vraar

TEHNIKI OPIS

1. UVODNI DEO: Stambeni objekat koji je predmet ovog projekta nalazi se u Beogradu i lociran je na Vraarskom platou u bloku 110; zona B optina Vraar. Projektovan je kao stambeni objekat sa poslovanjem u prizemlju i podzemnom garaom na adresi ul. Mavanska br. 9 na K.P. 2002 K.O. Vraar, povrine 352 m2. Objekat je projektovan prema Projektnom zadatku i usaglaen je sa Urbanistiko tehnikim uslovima koji su sastavni deo Reenja o lokacijskoj dozvoli IX-15 broj 350.7-815/2010 Beograd od 30.07.2010 godine. 2. PROGRAMSKA STRUKTURA I ARHITEKTURA OBJEKTA Objekat je dvostrano uzidan, a orijentacija je prema ulici Mavanskoj i dvoritu. Teren je ravan i nalazi se na katastarskoj parceli br. 2002 KO Vraar, ulica Mavanska br. 9 Beograd. Teren je geoloki ispitan, tj. Izvreni su istrani radovi i laboratorijski opiti. Fundiranje izvesti u skladu sa zahtevima iz elaborata geomehanike. Temeljna ploa je projektovana za dato optereenje i oslonjena je na nosivo tlo, a predviena je kao AB temeljna ploa. Konstrukcija objekta je klasina, sa noseim zidovima, vertikalnim i horizontalnim serklaima i LMT AO meuspratnom konstrukcijom. Zidovi su od glinenog upljeg bloka d = 20 cm sa termoizolacijom i obradom fasade prema projektu, kao sendvi fasadni zidovi. Obezbeenje od uticaja horizontalnih sila se vri noseim zidovima u oba pravca, a prema propisima za datu seizmiku zonu. Na zadatoj parceli objekat je prilagoen morfologiji terena i planiranoj nivelaciji a projektovan je sa dve podzemne etae, prizemljem, tri tipska sprata i dvoetanim potkrovljem (Po+Pr+3spr+Pk).

Ukupna visina objekta iznosi u temenu krova 19,70 m, visina venca ka ulici 15,00 m dok je gabarit u prizemlju 11,35h20,00 m. U objektu je predvieno 11 stambenih jedinica i lokal u prizemlju. 2.1 Nivelacija prilaza ulaza, vertikalne i horizontalne komunikacije u objektu Objekat je funkcionalno zoniran tako da su u podzemnim etaama smetena garana mesta i tehnike prostorije. U prizemlju objekta koji je na nivou terena podignut za jedan stepenik nalazi se poslovni prostor (lokal) i glavni ulaz u objekat. U podignutom delu h = 1,00 m ka dvoritu predviena su dva manja stana. Na tipskim etaama i potkrovlju smetene su stambene jedinice. Prilaz i ulaz u objekat, kao i tokovi horizontalnih i vertikalnih komunikacija oko i u objektu su jasno definisani i nivelisani po znaaju. Stepenina vertikala je pravilno rasporeena u osnovi objekta i obezbeuje nesmetanu komunikaciju unutar objekta. Lift je smeten centralno u odnosu na stepeninu vertikalu. Kolski prilaz objektu i ulaz-izlaz u podzemnu garau, koja je predviena za stanare zgrade, je iz ulice Mavanske. U ulici Mavanskoj uz objekat na delu dvorita predvien je ozelenjeni prostor u vidu bate u svemu prema Urbanistikim uslovima.

2.2 Prizemlje objekta U prizemlju objekta nalazi se poslovni prostor (lokal) u kome je predvieno obavljanje delatnosti koje nisu u suprotnosti sa stanovanjem. Ulaz u lokal je predvien direktno sa fasadne uline strane objekta. Lokal je opremljen sanitarnim blokom i ostavom magacinom u donjem nivo-u. Koridor ispred glavnog ulaza u objekat ostvaren je povlaenjem ulaza u odnosu na glavnu fasadu. U stambeni deo objekta se ulazi preko komotnog vetrobranskog prostora. U odvojenim prostorijama ulaza dalje nalaze se elektroormani za stambeni deo i lokal kao i hidrant za gaenje poara. Na nivo-u prizemlja a u delu hola nalaze se potanski sanduii. U holu je centralno postavljen putniki lift koji vodi do podzemnih i nadzemnih etaa.

Bono od ulaza u objekat projektovan je ulaz u AUTO-LIFT kojim se stie do podzemnih garanih mesta u oba nivoa podruma. 2.3 Podzemne etae objekta U podzemnim etaama smetene su garae, tehnike prostorije, toplotne podstanice, prostorija i stanarske ostave. Za ulaz izlaz automobila u garani prostor projektovan je AUTO-LIFT. Povrinska voda se prihvata zatitnim kanalom (reetkom) na ulazu u objekat koja je prikljuena na kinu kanalizaciju. Podzemne garae su predviene za stacioniranje 12 vozila. Ovaj broj parking mesta zadovoljava normativ prema kome je obezbeen dovoljan broj parkiranja kako za stanare tako i za poslovanje u lokalu. Veliina parking mesta definisane su prema vaeim standardima i propisima. Polovina garanih mesta svojim dimenzijama su predviena i za vlasnike vozila veih dimenzija, tako da je uspostavljen odnos veliine parking mesta pola pola. Za smetaj instalacija toplotne podstanice obezbeen je odgovarajui prostor na prvoj etai podruma blioj ulici. Toplotnoj podstanici je omoguen nesmetan pristup preko stepenine vertikale iz prizemlja u svako doba, tj. Ovlaenom licu koje odrava sve instalacije. Za unos potrebne opreme u toplotnu podstanicu predvien je ulaz iz garae na prvom nivou podruma. Na drugoj podzemnoj etai se pored garanih mesta nalaze i ostave stanara. Ulaz je iz stepeninog prostora tako da je ovaj prostor nezavistan od garae. Iz stepeninog prostora u garau iz protivpoarnih razloga, ulazi se preko tambura tj. Predprostora. 2.4 Tipske etae i potkrovlje objekta Tipske etae (od 1 do 3 sprata) razlikuju se samo u rasporedu unutranjeg stambenog prostora. Projektovano je po dva stana na spratu, sem na prvom spratu gde su predviene tri stambene jedinice. Organizacija, raspored i veliina prostorija u stanu je u skladu sa vaeim standardima, normativima i komforom stanovanja.

U potkrovlju su projektovane dve stambene jedinice u vidu dvoetanih stanova. U krovnom prostoru potkrovne kalote, povrina je iskoriena kao gornji nivo stambenih jedinica i u njemu su predviene sobe, kupatilo i garderobe povezane sa donjim nivoom stana tako da ine jednu celinu. Trpezarijski prostor za ruavanje je u sklopu dnevnog boravka i povezan je bar-pultom, ime se dobilo u veliini prostora dnevnog boravka i efekta dvoetanog stanovanja. Na stanovima potkrovlja predviene su krovne bade kako na glavnoj ulinoj tako i na dvorinoj fasadi. Krovne bade su oblikovno stilizovane i ukonponovane u luni oblik krova koji se uklapa u ambijentalnu celinu postojeih objekata levo i desno od projektovanog.

2.5 Krov objekta Krov objekta ini elina konstrukcija ovalnog oblika preko koje se postavlja drvena podkonstrukcija, izolacija i krovni pokriva od ravnog plastificiranog AL-u lima. Krovna povrina je dodatno izlomljena na mestima gde su postavljeni prozori tj. Krovne bade, koje su izvedene u elinoj konstrukciji i obloene limom. Ovakvim projektovanjem krovne ravni novoprojektovani objekat je uklopljen u celinu koju ini sa susednim objektima iste koncepcije krova i time onemoguava naknadnu intervenciju u vidu nadgradnje objekta. Na krovnoj ravni, na mestu iznad liftovskog okna predvien je prolaz zidova lifta do krovne ravni koji omoguava intervenciju na istom. Obzirom na projektovani tip lifta mainska prostorija lift kuica ne postoji ve je visina gornje ploe liftovskog okna odreena prema datim standardima za tu vrstu lifta.

3. MATERIJALIZACIJA OBJEKTA 3.1 Fasade i krov objekta Materijalizacija i obrada fasade je u svemu prema projektnom zadatku sa tenjom da se zadovolje estetske vrednosti zgrade. Fasadni zidovi su sendvi zidovi koji ine giter blok d = 20 cm, termoizolacija 8 cm i opeka kao zatita termoizolacije d = 12 cm. Fasada je obraena trajnim materijalima tj. Zavrno obraena Travertin ploama i geometrijski izdeljena fugama u horizontalnom i vertikalnom rasteru. Na kontaktu sa terenom predviena je sokla koja je u odnosu na fasadu posebno obraena vetakim kamenom. Boja fasade i sokle je u razliitim tamnijim i svetlijim nijansama u tonu po izboru projektanta. Na fasadi se nalaze terase ije su konstrukcije ograde predviene od Inox bravarije i finalno obloene pamfleks staklom prema detalju i izboru projektanta. Elementi na fasadi u vidu drvenih vlagootpornih ploa lamela na podkonstrukciji od bele bravarije nalaze se uz otvore na fasadi i imitiraju fasadne aluzine. Ove ploe su zamiljene u tamnijoj nijansi tako da prave eljeni kontrast na fasadu u boji po izboru projektanta. Na fasadi iz arhitektonskih razloga, iz ravni krovne konstrukcije, izlaze elementi u vidu greda i brisoleja postavljeni uz otvore na fasadi i nemaju konstruktivnu ulogu noenja i natkriveni su leksanom na podkonstrukciji od bele bravarije. Kos ovalni krov je predvien sa zavrnom obradom od aluminijumskog profilisanog lima u padu krova a ukonponovan u arhitekturu bonih postojeih objekata. Bone fasadne ravni su ozidane u visini elemenata ovalnog krova i na taj nain ga zatvaraju do temena krova identino postojeim bonim objektima. 3.2 Unutranja obrada Unutranji zidovi su projektovani kao armirano-betonski (stepenina i liftovska jezgra), izmeu stanova su projektovani zidovi od giter blokova d= 20cm a pregradni zidovi u stanovima su od opeke, debljine 12 cm i 7 cm. Stanarske ostave u podrumima su dvene pregrade. Tehnika prostorija toplotne podstanice i susedni zidovi lokala u prizemlju objekta su ozidani zidovima d=20 cm. Armirano-betonski zidovi stepeninog jezgra, ka stambenom prostoru, kao i spoljni zidovi stanova prema zajednikom hodniku su obloeni termikom 5 cm, a u svemu prema Elaboratu graevinske fizike.

3.3 Spoljna i unutranja obrada Spoljna stolarija je predviena kao Elox-drvo na stanovima a aluminijumska na ulazu i lokalu. Na stanovima su predviene eslinger roletne u obliku aluzina kao lamele tipa Solfis GM 200. Spoljna vrata garae su metalna pano automatska vrata u sastavu i prema projektu za AUTO LIFT. Rukohvat na stepenitu je predviena od Inox bravarije po detalju i izboru projektanta. Podovi U svim sobama, trpezarijama, predsobljima i ulazima predvien je klasian hrastov parket prve klase zavrno lakiran u dimenziji i slogu po izboru projektanta. U kuhinjama, kupatilima, toaletima i ostavama predvien je pod od granitnih keramikih ploica prve klase. U istim prostorijama predviena je sokla iste materijalizacije kao i zidna granitna keramika prve klase do visine plafona. Podovi u ulazu u zgradu, vetrobranu i stepeninom prostoru su od protivklizne granitne keramike. Podovi u tehnikim prostorijama predvieni su od keramikih ploica sa soklom. Pod stanarskih ostava i tehnikog prostora uraen je u cementnoj kouljici i obraen do crnog sjaja. Hidroizolacija u sanitarnim prostorijama i kuhinjama je predviena uz zidove do propisane visine. Zidovi iza kade su izolovani. Konstrukcija poda je predviena u svemu prema zahtevima Graevinske fizike. Svi podovi u stambenim etaama predvieni su na plivajuoj podlozi radi zvune izolacije. Zidovi Zidovi u stambenom prostoru, osim delova obloenih keramikom, zavrno su predvieni da budu gletovani i bojeni poludisperzionom bojom. U kuhinjama na delu radnih elemenata predviene su granitne keramike ploice do visine h=1,60 m. U sanitarnim vorovima zidovi su obloeni granitnim keramikim ploicama do plafona. Zidovi ulaza, vetrobrana i stepeninog prostora obraeni su trajnim materijalima i bojeni akrilnim bojama otpornim na habanje. Zidovi tehnikih prostorija i prostorija za smetaj za ienje obloeni su granitnim keramikim ploicama do visine h=1,5m, a zid iznad je bojen

posnom bojom. Zidovi ostalih prostorija su kreeni dva puta belo, bez predhodne obrade. Stanarske ostave u podrumu su izdeljene tesarskim pregradama. Plafoni U stambenim prostorijama plafoni su gletovani i bojeni posnom bojom. Na loama i terasama plafoni su bojeni fasadnom bojom. Na ulazu i vetrobranu predvien je sputeni plafon tipa AMF od mineralnih ploa radi prolaska instalacija, dok je plafon stepeninog prostora, gletovan i bojen posnom bojom. Plafoni u zajednikim i tehnikim prostorijama bojeni su posnom bojom tj. Okreeni dva puta. Unutranja stolarija Unutranja stolarija je predviena finalno obraena, drvena, bojena i lakirana, sa slepim tokom i dovratnicima sa odbojnicima, kvaliteta prve klase po izboru projektanta. Ulazna vrata u stanove su puna bezbedonosna, termo i zvuno izolovana prve klase, opremljena pijunkom, sigurnosnim lancem i brojem, finalno obraeno sa pragom. Pragovi na svim ulaznim vratima predvieni su od hrastovog drveta, kao i na mestima gde se pojavljuje razlika u podu. Razlika u materijalu podova na mestu prekida istih zatvara se mesinganim lajsnama po izboru projektanta. Fasadna stolarija Fasadna stolarija je predviena finalno obraena. Stolarija je predviena kao Elox drvena iz masiva smreke ili jele, zastakljena Termopan niskoemisionim staklom 25% sa eslinger roletnama od lamela u vidu aluzina sa termikom i zvunom izolacijom tipa Solfis GM 200. Bravarija Ulazna vrata i vrata vetrobrana predviena su od aluminijumskih profila, zastakljena termoizolujuim staklom, po principu prekinutog termikog mosta. Sva ostala vrata, prozore, ograde i drugo predvideti od Inox bravarije u tonu po izboru projektanta. Protivpoarna vrata predviena su prema propisima i protivpoarnom Elaboratu.

Obrada lokala Podovi lokala uraeni su od granitne keramike, a zidovi su omalterisani. Zavrna obrada zavisi od enterijera krajnjeg korisnika. Pdovi i zidovi u sanitarnim prostorijama su obloeni keramikim ploicama prve klase. Izlazi i ulazna vrata izraeni su od aluminijumskih profila zastakljena termoizolacionim staklom, po principu prekinutog termikog mosta.

4. IZOLACIJA 4.1 Izolacija podruma Kao polazna osnova za projektovanje tipa i vrste hidroizolacije obejkta uzet je Elaborat o geomehanikom ispitivanju terena za izgradnju stambenog objekta. Elaborat je izraen od strane preduzea Geourb Group d.o.o iz Beograda. Materijal i nain izvoenja hidroizolacije objekta odreen je u skladu sa propisima i normativima. Izvriti zatitu podrumskih zidova i podova od vlage prema uslovima Geomehanikog elaborata. Hidroizolacija za zatitu od atmosferske vode postavljena je na krovu, ravnim neprohodnim terasama i stambenim terasama, dok je unutar objekta postavljena u sanitarnim prostorijama i kuhinjama. 4.2 Termoizolacija i akustika izolacija objekta Termoizolacija i akustika izolacija objekta detaljno je obraena u Elaboratu graevinske fizike.

5. INSTALACIJE Za stambeni objekat u ulici Mavanskoj br. 9 K.O Vraar u Beogradu, uraeni su projekti unutranjih instalacija koji e biti priloeni uz Glavni arhitektonskograevinski projekat kao sastavni deo tehnike dokumentacije. Glavni projekat unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije Glavni projekat elektroinstalacija jake i slabe struje kao i projekat gromobrana Glavni projekat mainskih instalacija Glavni projekat liftova Elaborat protivpoarne zatite. Odgovorni projektant ___________________________

OPSTE NAPOMENE:

* Mere u osovinama otvora su zidarske. 1. Pre otpoinjanja radova sve mere proveriti na licu mesta. 2. Neusaglaenost i odstupanja u crteima ili tekstualnim prilozima projekta obavezno razreiti sa autorom i odgovornim projektantom. 3. izmene u projektu za vreme izgradnje vriti samo uz saglasnost autora. 4. Ne dozvoljavaju se izmene na gradilitu za vreme izvodjenja radova bez saglasnosti autora, odgovornog projektanta i tehnikog nadzora. 5. Odgovornost za izmene snosi lice koje je te izmene odobrilo.