42.

TCP
TCP (Transmission Control Protocol, RFC 793) je najkorisceniji transportni protokol u Internetu. Njego o osno no s ojst o je usposta ljanje irtuelne e!e i!me"ju " e tacke u Internetu tj. on je connection oriente" protocol. Postupak po"seca na ost ari anje tele#onske e!e jer se sastoji o" #a!e usposta e e!e, trajanja e!e tj. prenosa po"ataka i raski"anja e!e. $sno na s ojst a o og protokola su "a se njime rsi pou!"an prenos ("akle sa kontrolama, pot r"ama i retransmisijama).

Obavezni deoTCP zaglavlja se sastoji od 20 okteta i prikazan je na slici. % ooktetni &roj i! orisnog porta poka!uje u kojem se protokolu primene st orio sa"r!aj o og TCP segmenta. 'roj o"re"isnog porta, tako"je " a okteta, poka!uje kojem je protokolu primene namenjen sa"r!aj TCP segmenta. (a re"ni &roj pr og okteta koji se prenosi pre" i"jena su ) okteta i on o"re"juje koje mesto u ni!u okteta TCP e!e !au!ima pr i oktet. Pot r"a re"nog &roja je re"ni &roj pr og &ajta sa"r!aja sle"eceg koji se ocekuje na strani koja salje o u pot r"u TCP segmenta. $ o polje se u!ima u ra!matranje samo ako je &it *C+,-. .o&icajna "u!ina !agla lja je /0 &ajta a mo!e &iti i "o 10. sest neiskoriceni2, re!er ni2 &ito a,r, sle"e polje "u!ine !agla lja. .R3 4 polje koje uka!uje na urgentne po"atke *C+ 5 pot r"a re"nog &roja je a!eca P67 4 polje !a2te a &r!e isporuku o og segmenta sloju primene R6T 4 reset TCP e!e FIN 4 kraj TCP e!e $ i2 1 ima re"nost elicine - &ajta (.R3...FIN) Uspostavljanje TCP veze 6astoji se o" 3 poruke. Inicijator e!e * salje strani ' poruku koja u !agla lju sa"r!i &it 68N,- (!a2te a o" ' "a se sin2ronise). ' salje na!a" tako"je 68N,- ali i *C+,-. preostaje jos "a srana * pot r"i prijem pot r"e sa*C+,Raskidanje TCP veze

6astoji se o" " a poluraski"anja. 9e!a je " osmerna pa se o "e oni raski"aju ne!a isno. (npr u je"nom smeru se raskine u "rugom ne i tako to u e!i sa time)

43. UDP
.%P (.ser %atagram Protocol, RFC 71:) je transportni protocol koji je u Internetu nesto manje koriscen o" TCP5a ali je paketskoj tele#onskoj te2nici (i sire, u te2nici multime"ija) je"nako !nacajan. (agla lje .%P je prika!ano na slici.

Polja u UDP zaglavlju imaju sledeca znacenja 'roj i! orisnog porta o"re"juje i! orisni protokol primene u kome je nastao sa"r!aj .%P "atagrama. 'roj o"re"isnog porta o"re"juje o"re"isni protokol primene kome se salje sa"r!aj .%P "atagrama. .koliko se nekom ser eru mo!e pristupiti i TCP5om i .%P5om ta"a &roj o"re"isnog porta ima istu re"nost i u TCP i u .%P !agla lju. %u!ina .%P "atagrama poka!uje ukupnu "u!inu "atagrama (!agla lje ; po"aci) u &ajtima. Najmanja re"nost o og polja je :. 6uma !a pro eru .%P "atagrama nije o&a e!na, !a ra!liku o" transportnog protokola TCP. $ o je rlo a!no s ojst o koje se koristi u prenosu paketi!o anog go ornog signala. Naime, i!osta ljanjem pro ere ispra nosti u&r!a a se prenos go orni2 paketa sto je mnogo a!nije. !oja su osnovna svojstva UDP"a# Transport se rsi samo je"nokratnim "atagramima i !ato se mo!e reci "a je .%P primer cistog paketskog protokola. Nema usposta ljanja irtuelne e!e. ."p se smatra je"nosta nijim, nepou!"anijim i &r!im protokolom o" TCP5a. primeri korisnicki2 protokola koji koriste .%P transportni protokol su 6N<P i NF6.

44. Klasifikacija bezicnih mreza

'e=i>ne mre=e se mogu klasi#iko ati na osno u uklju>uju?i@ a) geogra#sku pokri enostA &) ni o mo&ilnostiA i c) "o! oljeni spektar !ra>enja. e?eg &roja kriterijuma,

. principu s e o e po"ele su ra nopra ne i s eo&u2 atne tako "a je potpuno s eje"no na osno u koje po"ele &e=i>ne mre=e ?e se i!u>a ati. <i ?emo se "r=ati

kriterijuma koji se &a!ira na geogra#skoj pokri enosti. Na slici - prika!ani su ra!li>iti komunikacioni sistemi >ija je po"ela i! rBena na osno u geogra#ske pokri enosti.

45. WPAN tehn l !ije

CP*N (Cireless Personal *rea NetDorks)5 o e mre=e o&e!&e"juju &e=i>nu konekciju ra!li>itim ure"jajima u ok iru ograni>ene o&lasti &ora ljenja korisnika (recimo stan). Tako"je po!nate kao mre=e !a ku?no5umre=a anje CP*N5o i su namenjeni "a integriBu i stan"ar"i!uju koriB?enje kao i interakciju ra!li>iti2 ku?ni2 ure"jaja (recimo oni2 namenjeni2 !a !a&a u) kao i elektri>ni2 ure"jaja (kak i su Bporet, T9 aparat, erkon"iBn). $ e mre=e tako"je omogu?a aju po e!i anje e?eg &roja PC maBina i nji2o i2 peri#erija, kao i spregu sa ure"jajima tipa Btampa>, skener, "igitalna kamera, i i"eo kamera, ure"jaja !a "istri&iciju i komuniciranje i"eo i go orim signalima, ure"jaja !a "istri&uciju mu!i>ki2 signala, ure"jaja !a proti 5pro alu i proti 5po=ar, ure"jaja !a merenje spoljne temperature, la=nosti, &r!ine etra, i "r. Nekoliko stan"ar"a postoje !a CP*N5o e, uklju>uju?i IEEE :0/.-F CP*N 'luetoot2G(ig'ee i "rugi. 'luetoot2 &e=i>na te2nologija pre"sta lja skup speci#ikacija i protokola namenjeni2 !a ost ari anje je#tini2 e!a ko" ra"io sistema male potroBnje kak e sre?emo ko" note&ookGlaptop ra>unara, mo&ini2 tele#ona, P%*5o a i "rugi2 prenosi i2 ure"jaja. 'luetoot2 ra"i u #rek entnom po"ru>ju o" /.) 37! po!nat kao In"ustrial, 6cienti#ic an" <e"ical (I6<) &an" (o" /.) "o /.):3F 37!) sa maksimalnom &r!inom prenosa o" 3 <&ps. (ig'ee je "e#inisan stan"ar"om IEEE :0/.-F.) a o"nosi se na &e=i>no umre=a anje, upra ljanje, i monitoring ure"jaja koriste?i malu &r!inu u prenosu po"ataka (loD "ata rate ra"io communications) i ultra malu potoBnju energije ko" prenosa (ultra loD poDer #irmDare resources). (ig'ee ra"i u opsegu o" - "o -00 m pri rBnoj &r!ini prenosa o" -/: k&ps5a.

4". W#AN tehn l !ije

CH*N (Cireless Hocal *rea NetDorks)5 o e mre=e omogu?a aju lokalni prenos po"ataka i go ora ka "elji im resursima kak i su ser eri, Btampa>i, ruteri, i P'I5o i, u ok iru ograni>ene o&lasti neke organi!acije. .spe2 CH*N5o a se !asni a na Birokoj rasprostranjenosti H*N te2nologija, i pru=anju korisniku je"ni i"ealnu sliku o transparentnim komunikacijama kro! e?i &roj ra!li>iti2 mre=a. CH*N5o i se Biroko koriste u in"ustriji, e"ukaciji, !"ra st u, na aero"romima, ko" mali2 pri atni2 kancelarija, Internet ka#eima, i ko" e?i2 !gra"a. CH*N5o i se &a!iraju na s2ort5range RF komunikacijama stan"ar"i!o ani2 o" strane IEEE ra"ni2 grupa. . E ropi se koristi CH*N stan"ar" na! an 7JperH*N stan"ar"i!o an o" strane European Telecommunications 6tan"ar" Institute (ET6I). Teku?e su implementirane tri IEEE speci#ikacije@ :0/.--a, :0/.--& i :0/.--g. Najpopularniji me"ju njima je :0/.--& po!nat kao Cireless Fi"elitJ (Ci5Fi) ili Cireless Et2ernet. CH*N ra"i na je"nom o" nelicencirani2 #rek entni2 opsega o" /.) 37!, F.1 37!, -.9 37!, ili 900 <7! ( ta>nije 90/5 9/: <7!) sa "ometom "o -00 m.

4$. W%AN tehn l !ije

C<*N (Cireless <etropolitan *rea NetDorks)5 o e mre=e ost aruju "irektan Biroko5pojasni pristup ka #iksnim &e=i>nim mre=ama u ok iru neke Bire o&lasti ( e?i gra", tj., metropola). Pr e C<*N te2nologije su &ile H<%6 (Hocal <ultipoint %istri&ute"

6er ice) i <<%6 (<ulti5c2annel <ultipoint %istri&ute" 6er ice). H<%6 je #iksna Birokopojasna (&roa"&an") &e=i>na te2nologija koja koristi usmerene antene koje ra"e u mikrotalasnom #rek entnom po"ru>ju (/:5)0 37!). +o" H<%65a je potre&no o&e!&e"iti "irektnu i"lji ost i!me"ju pre"ajnika i prijemnika. $ aj prenos je jako osetlji na eliku la=nost u a!"u2u ili jakoj kiBi. <<%6 je #iksna &e=i>na te2nologija pristupa koja je alternati a !a Birokopojasne local5loop ser ise. I u o om slu>aju tre&a "a postoji ("o"uBe ne tako stroga) i"lji ost i!me"ju pre"ajnika i prijemnika. 9e!a se ost aruje u #rek entnom opsegu o" /.-5 /.7 37!. Naj a=nija C<*N te2nologija je s akako Ci<*I (Cireless <etropolitan *rea EKc2ange). To je &e=i>na te2nologija tipa "irektna i"lji ost ("irect line5o#5sig2t Direless access tec2nologJ) koja pre"sta lja alternati a !a Birokopojasne local5loop ser ise. (a prenos koristi spektre o" /.F, 3.F, F.3, i F.: 37!.

4&. P jam k'aliteta ser'isa

Pojam k aliteta ser isa (Lo6), o"a no je prisutan u telekomunikacijama. . klasicnoj tele#oniji, Lo6 je pre"sta ljao ero atnocu raspolo=i osti puta u komutacionom polju. %anas, u "o&a "igitalni2 Birokopojasni2 mre=a, pojam k aliteta ser isa s e iBe "o&ija na !nacaju. . literaturi se, ipak, srecu ra!licite "e#inicije k aliteta ser isa, kao Bto su@ M Lo6 je !"ru=eni e#ekat per#ormansi ser isa koje o"re"juju ni o !a"o oljst a korisnika toga ser isa M Lo6 je !"ru=ena mera ni oa ser isa koji se pru=a korisniku M Lo6 je sposo&nost elementa mre=e "a pru=i i! estan ni o sigurnosti "a ce moci "a !a"o olji !a2te e !a sao&racajem i ser isima it". Iako sintaksicki ra!licite, o e tri "e#inicije u suBtini su semanticki je"nake. Nji2o om pa=lji om anali!om, mo=emo uociti " e &itne karakteristike. Lo6 je s je"ne strane korisnicki orijentisan (usmeren na !a"o olja anje potre&a korisnika), a sa "ruge strane iska!uje o"re"jenu o&a e!u mre=e "a !a"o olji te potre&e.

4(. Parametri k'aliteta ser'isa

Lo6 parametri slu=e !a opisi anje i ocenji anje k aliteta ser isa u posmatranoj mre=i. I! pret2o"ni2 ra!matranja, sas im je jasno "a ce se rele antni parametri ra!liko ati !a isno o" tipa mre=e. . ta&eli -, prema "ostupnim po"acima i! literature, sistemati!o ani su parametri koji su u ra!liNitim %T+ mre=ama o!naNeni kao Lo6 parametri O3POFPO1PO7P, iako &i neki o" nji2, prema terminologiji IT., pre"sta ljali NP. . krajnjoj "esnoj koloni, na e"eni su parametri koji su !nacajni !a korisnike "igitalni2 mre=a i koji &i, prema terminologiji IT., pre"sta ljali Qpra eR Lo6 parametre.

F*HI 6HI+*S

Tabela $. Pregled %o& parametara. . lokalnim mre=ama (#AN), "e#iniBu se tri parametra Lo6) 'er 'atn ca !re*ke) ka*njenje + ,ren s+ i ,ri ritet , r+ke. +orisnici mogu "a "irektno uticu samo na posle"nji parametar (prioritet). . tipicnim H*N, ero atnoca greBke i kaBnjenje najcesce se mogu !anemariti. WAN mre=e su po "e#iniciji !natno ece o" H*N, pa se u njima "e#iniBu i " a no a parametra Lo6 i to cena i ,+tanja kr z mre-+. Pojam cene u o"i se "a &i se sprecile !loupotre&e, u smislu "a neki korisnici isticanjem nerealni2 !a2te a !a resursima onemoguce ra" ostali2. (&og toga Bto cena raste sa porastom !a2te a !a k alitetom, o"nosno resursima mre=e, korisnici se moti iBu "a !a2te aju samo pri2 atlji i minimum, neop2o"an !a planiranu aplikaciju. +oncept k aliteta ser isa u o"i se i u mre=e sa Internet protokolom (IP) i "o&ija s e eci !nacaj sa porastom oceki anja "a IP postane most ka interopera&ilnosti ra!liciti2 mre=a. . IP mre=ama se posmatraju i cetiri no a parametra Lo6, kontrola !aguBenja, ero atnoca ocu anja re"osle"a "atagrama, maksimalan =i otni ek je"inice po"ataka ser isa mre=e (N6%.) i maksimalna arijacija kaBnjenja "atagrama. Parametrom kontrole !aguBenja, speci#icira se "a li se u mre=i rBi kontrola sao&racaja. 9ero atnoca ocu anja re"osle"a IP "atagrama "o&ija se merenjima u mre=i, kao o"nos &roja transmisija sa ocu anim re"osle"om "atagrama u sek enci i ukupnog &roja transmisija. <aksimalan =i otni ek N6%. o!naca a maksimalno reme u toku kojeg je N6%. potre&no isporuciti "o o"re"iBta. Po isteku o oga remena, N6%. se o"&acuje. Pojam k aliteta ser isa in2erentno je sa"r=an u konceptu asin2ronog trans#er mo"a, *T<. $ "e se "e#iniBe Best Lo6 parametara i to maksimalno kaBnjenje celija, maksimalna arijacija kaBnjenja celija, ero atnoca gu&itka celije, ero atnoca greBke u !agla lju celije, ero atnoca o!&iljnog oBteTcenja &loka celija i protok pogreBno umetnuti2 celija. $!&iljno oBtecenje &loka celija nastupa ako se u sek enci o" N u!astopno emito ani2 celija, na prijemu registruje iBe o" < celija sa greBkom, i!gu&ljeni2 ili pogreBno umetnuti2 celija.(+oliko celija je&ote). 'roje i N i < propisani su IT.5T preporukom I.1-0 O1P. 9re"nosti pr a tri parametra o"re"juju se postupkom prego aranja korisnika i mre=e i pre"sta ljaju "onje granice per#ormansi koje mre=a mora "a o&e!&e"i tokom normalnog ra"a. 9re"nosti preostali2 parametara se ne "ogo araju, ec pre"sta ljaju statisticke poka!atelje, "o&ijene merenjem sao&racaja u mre=i. (Ua &i2 o "e naucio samo parametre e!ane !a mre!e koje mi tre&a "a ucimo, !naci CH*N, C<*N, IP ali sta io sam i ostale, ako NE+$ &u"e 2teo "a uci !a ecu ocenu)

N. D/0A1T. 2324N. 5NA% 6TA 1.

. !a isnosti o" toga koji se Lo6 parametri speci#iciraju, u *T< mre=ama ra!likuje se pet klasa k aliteta ser isa, koje su na e"ene u ta&eli /. +lasa Lo6 6peci#icirani parametar - / 3 ) F <aksimalno kaBnjenje Telija M M <aksimalna arijacija kaBnjenja Telija M M 9ero atnoTa gu&itka Telije M M V V M 4 !a s e Telije V 4 samo !a Telije isokog prioriteta Ta&ela /. +lase Lo6 u *T< mre=ama. +lasa ) je t! . nespeci#icirana klasa, Bto !naNi "a se u njoj ne "ogo araju re"nosti Lo6 parametara, eT se ser is pru=a po principu Qnaj&oljeg pokuBajaR. Primetimo "a se u *T< mre=ama ra!matraju i prioritet Telije (preko polja CHP), te maksimalan i garanto ani protok, ali se oni ne "e#iniBu kao Lo6 parametri, eT kao t! . parametri sao&ra5 Taja O1P. . mo&ilnim sistemima trece generacije (.<T6, 33), "e#iniBe se je"anaest Lo6 parametara ser isa !a po"rBku .<T6, koji su na e"eni u ta&eli -. $ ako eliki &roj parametara sas im je opra "an ka"a se imaju u i"u oNeki anja u pogle"u ser isa koje tre&a "a po"r=e o i sistemi. . skla"u sa "o! oljenim granicama re"nosti Lo6 parametara, u .<T6 mre=ama se ra!likuju Netiri klase Lo6 i to kon er!aciona, protoNna, interakti na i po!a"inska O7P. 6a stano iBta krajnjeg korisnika mre=e, neki o" "o sa"a ra!motreni2 parametara Lo6 imaju malo !naNaja, a "rugi su eoma a=ni. Na primer, po"aci o #ormatu je"inica po"ataka ili o koriBTenju me2ani!ma kontrole sao&raTaja oNigle"no spa"aju u NP, pa kao tak i !a korisnika i nemaju eTi !naNaj. . najopBtijem sluNaju, !a korisnika su &itni po"atak o ero atnoTi greBke, kaBnjenju u prenosu i njego oj arijaciji, ceni, &inarnom protoku (maksimalnom i garanto anom), te #leksi&ilnost, raspolo=i ost i ni o !aBtite OFP. Fleksi&ilnost ser isa o!naNa a moguTnost prego aranja korisnika sa mre=om, kako &i se "ogo orila o&ostrano pri2 atlji a pra ila ponaBanja. Raspolo=i ost uka!uje na to "a Te ser is &iti na raspolaganju korisniku s aki put ka"a ga on !atra=i. Ni o !aBtite poka!uje korisniku koliko su njego i po"aci !aBtiTeni o" neo laBTenog pristupa. .poreWi anjem Lo6 parametara koje o&e!&eWuju ra!liNite mre=e sa parametrima !naNajnim !a korisnika, mo=emo uoNiti "a, na sa"aBnjem ni ou, meWu parametrima mre=a ne"ostaju #leksi&ilnost, raspolo=i ost i ni o !aBtite.

57. /P sa bracaj 8k 9 0iste + skri,ti: