UPUTE ZA IZRADU DIPLOMSKOG RADA 1. STRUKTURA DIPLOMSKOG RADA Diplomski rad treba sadravati 1.1. 1.'. 1.'.1 1.+.

1... Naslovnica diplomsko! rada "re#e$a prema predlo%k" $avede$om $a kra&" Up"ta. Obrazac D1 ( Ime$ova$&e Pov&ere$stva )a obra$" diplomsko! rada. I)a Obras*a D1 treba staviti Izjavu o ori inalnos!i "i#lo$s%o ra"a. Sa"r&aj diplomsko! rada s $aslovima po!lavl&a i potpo!lavl&a, pri -em" s" po-et$e stra$i*e po!lavl&a i potpo!lavl&a "pisa$e ") des$i r"b stra$i*e. Po potrebi, " sadra&" se mo!" $a)$a-iti i po&edi$i od&el&*i " potpo!lavl&ima. Uvo" /PR0O POGLA0L123 Ovo po!lavl&e predstavl&a "vod " diplomski rad. Ovd&e &e potreb$o opisati problem ko&i se " diplomskom rad" r&e%ava /detal&$i&e obra)loiti )adatak diplomsko! rada3, istak$"ti va$e teme ob"4va5e$e )adatkom diplomsko! rada, te dati pre!led re)"ltata " r&e%ava$&" ovo! problema opisa$i4 " *itira$o& literat"ri. 6a kra&" "vod$o! po!lavl&a potreb$o &e $a)$a-iti str"kt"r" diplomsko! rada i dati kratki opis po&edi$i4 po!lavl&a. Glavni "io ra"a Glav$i dio rada prepor"-a se podi&eliti " vi%e po!lavl&a /$a&vi%e -etiri3 i potpo!lavl&a, tako da se )aseb$o mo!" opisati va$e teori&ske podlo!e, a$ali)a s"stava /") $pr. matemati-ki i sim"la*i&ski model s"stava3, i)vod r&e%e$&a problema /$pr. al!oritma "pravl&a$&a3, sklopovl&e )a reali)a*i&" r&e%e$&a problema /$pr. "pravl&a$&a, $ad)ora i )a%tite3, posti!$"ti re)"ltati, i sli-$o. Pri $avo#e$&" 8orm"la, s4ema, slika i podataka pre")eti4 i) literat"re $eop4od$o &e *itirati kori%te$" literat"r". Pri opis" r&e%e$&a problema potreb$o &e " potp"$osti opisati i)vod 8orm"la s me#" re)"ltatima, a $e samo $avesti ko$a-$e re)"ltate. Slike ko&e prika)"&" re)"ltate sim"la*i&e i eksperime$ta $eop4od$o &e kome$tirati. Opis rada sklopovl&a treba biti *&elovit i detal&a$. Pri i)radi od!ovara&"5i4 ra-"$al$i4 pro!rama /$pr. pro!ram )a sim"la*i&", pro!ram )a "pravl&a$&e i sl.3, di&a!rame toka treba opisati detal&$o i pove)ati i4 s ispisom pro!rama /ko&i se $a&-e%5e stavl&a " privitak diplomskom rad"3. Glav$i dio rada $a&-e%5e se podi&eli " + po!lavl&a po!lavl&e "voda " materi&" ko&a se obra#"&e " rad" s pripad$om teori&skom podlo!om /'. po!lavl&e3, sredi%$&e po!lavl&e !d&e se i)$osi r&e%e$&e )adatka diplomsko! rada /+. po!lavl&e3, te re)imira&"5e po!lavl&e !d&e se prika)"&" posti!$"ti re)"ltati, da&e opis re)"ltata te od!ovara&"5a rasprava /.. po!lavl&e3. Za%lju'a% /:AD612 POGLA0L123 Ovo &e re)imira&"5e po!lavl&e " ko&em se da&e osvrt $a *il&eve postavl&e$e " )adatk" diplomsko! rada i posti!$"te re)"ltate. Prepor"-a se, dre5i se sadra&a diplomsko! rada, opisati $a&)$a-a&$i&e ostvare$e re)"ltate /po po!lavl&ima, be) $avo#e$&a bro&a i $aslova po!lavl&a3. Pri tome &e dobro $avesti po!od$osti, o!ra$i-e$&a i podr"-&a mo!"5e prim&e$e dobive$i4 re)"ltata. Dobro &e predloiti mo!"5$osti i post"pke r&e%ava$&a "o-e$i4 problema, )a o$o %to &e " rad" ostalo $eri&e%e$o ili )a predloe$o r&e%e$&e ako $i&e dalo )adovol&ava&"5e re)"ltate, -ime se da&" sm&er$i*e )a dal&$&i rad $a ovom podr"-&". Li!(ra!ura ( popis "potri&ebl&e$e literat"re. Popis i opis "potri&ebl&e$i4 o)$aka /" sl"-a&" kori%te$&a ve5e! bro&a o)$aka3. Popis i opis "potri&ebl&e$i4 krati*a /" sl"-a&" kori%te$&a ve5e! bro&a krati*a3.

1.7.

1.9.

1.;. 1.<. 1.=.

1.1>. Sa&(!a% s kl&"-$im ri&e-ima $a 4rvatskom &e)ik". Naslov i sa&(!a% s kl&"-$im ri&e-ima $a e$!leskom &e)ik". Opisati !lav$i problem, $a)$a-iti sm&er$i*e kako &e r&e%ava$ te $a)$a-iti posti!$"te re)"ltate diplomsko! rada. Saetke dati $a 1> do 17 redaka /do pola stra$i*e3. 1.11. )ivo!o#is U) bio!ra8ske podatke $avesti i s"d&elova$&e $a $at&e*a$&ima te osvo&e$e $a!rade. ?ivotopis st"de$t treba vlastor"-$o potpisati. 1.1'. Prilozi U prilo! diplomskom rad" poel&$o &e staviti materi&ale ko&i $is" $eop4od$i )a temel&ito pra5e$&e materi&e " diplomskom rad" i r&e%e$&a )adatka diplomsko! rada. 6a&-e%5e s" to ispisi pro!rama, te4$i-ke spe*i8ika*i&e po&edi$i4 pods"stava, detal&$e s4eme sklopova i "re#a&a, 8oto!ra8i&e reali)ira$o! s"stava i sli-$o. 1.1+. El(%!roni'%a v(rzija "i#lo$s%o ra"a na *D+u ili D,D+u 2lektro$i-ka ver)i&a diplomsko! rada $a @D(" ili D0D(" mora biti " do*(8ormat" i pd8(8ormat". 2lektro$i-ka ver)i&a mora sadravati sve di&elove $avede$e pod to-kama 1.1 do 1.1'. Obra)a* D1 i I)&ava ori!i$al$osti mora&" pritom biti " potp"$osti pop"$&e$i /v. to-k" 1.'.3, ali radi &ed$ostav$i&e! "re#iva$&a, datoteke " elektro$i-k" ver)i&" rada smi&" biti "vr%te$e $epotpisa$e, kao i ivotopis /v. to-k" 1.11.3. U) elektro$i-k" ver)i&" )avr%$o! rada $a @D ili D0D treba, " sl"-a&" potrebe, dodati i prilo!e /sim"la*i&ske datoteke, datoteke i)ra#e$o! pro!rama i sl.3. Napomena Prepor"-a se tekst diplomsko! rada sre#ivati po po!lavl&ima te ti&ekom i)rade &eda$ po &eda$ dio davati voditel&" $a "vid. Diplomski rad " *&eli$i poel&$o &e dati $a "vid voditel&" $a&ma$&e t&eda$ da$a pri&e pla$ira$o! termi$a "ve)a i preda&e rada. '. OARADA T2KSTA '.1. '.'. '.+. '... Bormat rada &e A. /'1> C '=; mm3. Stra$i*e treba $"merirati ") des$" mar!i$" /prvo po!lavl&e )apo-i$&e sa str. 1.3. Sadra& rada $avesti i)a obras*a )a pri&av" teme i ime$ova$&e me$tora diplomsko! rada. Rad mora sadravati ( "vod, ( !lav$i dio /do $a&vi%e . po!lavl&a3, ( )akl&"-ak, ( popis "potri&ebl&e$e literat"re /i)a literat"re dola)e ostali popisi, ako i4 ima3, ( saetak /$a 4rvatskom i e$!leskom &e)ik"3, ( ivotopis, te ( prilo)i /ako i4 ima3. Tekst $apisati $ekim od pro!rama )a obrad" teksta $a ra-"$al" /prepor"-a se MS Dord3 ") prored od 1,7. Pri obradi teksta potreb$o &e koristiti 8o$t Times Roma$ 1' pt /ili 1>opi3. Ukoliko 8o$t Times Roma$ $i&e raspoloiv, mo!"5e &e "potri&ebiti 8o$t $a&sli-$i&i trae$om 8o$t", iste veli-i$e. Mar!i$e teksta treba&" biti li&eva '7 mm, des$a '> mm, !or$&a i do$&a '7 mm. U -itavom rad" potreb$o &e "potrebl&avati iste o)$ake )a iste veli-i$e, a $&i4ovo ob&a%$&e$&e dati $ako$ prve po&ave " 8orm"li, a po potrebi i " popis" $a kra&" rada i)a literat"re /kada se koristi velik bro& o)$aka3.

'.7.

'

'.9.

'.;. '.<.

'.=.

Po!lavl&a, potpo!lavl&a, od&el&ke /to-ke3, slike, tabli*e i 8orm"le treba $"merirati. 6ova po!lavl&a treba )apo-eti $a $ovo& stra$i*i. 6a-i$ $"merira$&a &e sl&ede5i ( 6aslovi po!lavl&a se pi%" velikim slovima /1. pt, bold, ra)mak 1' do 19 pt3 i $"merira&" arapskim red$im bro&evima /s to-kom3, po-ev%i bro&em 1 )a "vod, a posl&ed$&im bro&em )akl&"-ak. ( Potpo!lavl&a se pi%" malim slovima /1. pt, bold, ra)mak < do 1' pt3 i $"merira&" tako da prvi bro& sadri bro& po!lavl&a, dr"!i bro& potpo!lavl&a. 6pr. prvo potpo!lavl&e " dr"!om po!lavl&" imat 5e o)$ak" '.1.. Aro& $ivoa /od&el&aka, to-aka3 potpo!lavl&a $i&e o!ra$i-e$, ali &e "obi-a&e$o da i4 $e b"de vi%e od tri. 6aslovi od&el&aka se pi%" malim slovima /1' pt, bold, ra)ma*i 9 do = pt3. ( Slike i tabli*e se $"merira&", tako#er, s dva bro&a, od ko&i4 prvi bro& sadri bro& po!lavl&a, a dr"!i bro& slike /od$os$o tabli*e3 "$"tar po!lavl&a. 6pr. tre5a slika " -etvrtom po!lavl&" imati 5e o)$ak" Sl. ..+., od$os$o Tab. ..+., kada &e ri&e- o tabli*i. I)a $"meri-ke o)$ake slike /tabli*e3 sli&edi $&e$ opis /kao i vri&ed$osti parametara ") ko&e &e slika s$iml&e$a3. U opis" slike, do $a&vi%e ' retka, mo!" se koristiti kosa slova /itali*3, ") prored 1. I)a $aslova slike staviti &eda$ pra)a$ red. O)$aka slike /Sl.3 i bro& slike mo!" biti mas$o pisa$i /bold3. 6"meri-ka o)$aka i opis slike pi%" se $eposred$o ispod slike, a $"meri-ka o)$aka i opis tabli*e i)$ad tabli*e /$a kra&" &e "obi-a&e$o staviti to-k"3. ( Borm"le se $"merira&" tako#er s dva bro&a, od ko&i4 &e prvi bro& po!lavl&a a dr"!i bro& 8orm"le "$"tar po!lavl&a. O)$aka se stavl&a " visi$i 8orm"le ") des$i r"b stra$i*e, )atvore$a &e " okr"!le )a!rade, a bro&evi s" odvo&e$i *rti*om. 6pr. prva 8orm"la " dr"!om po!lavl&" imala bi o)$ak" /'(13. Obave)$a &e "poraba &edi$i*a me#"$arod$o! s"stava SI i o$i4 ko&e s" " Ervatsko& za%oni!( /:ako$ o m&er$im &edi$i*ama, 66 br. 7< i) 1==+., str. 1.9=3. Slike i tabli*e treba "kompo$irati " tekst $a&blie m&est" !d&e se $a $&i4 po)iva /"koliko $is" ve5e od A. 8ormata3. Slike "e od %iri$e stra$i*e mo!" se po)i*io$irati $a sredi$i stra$i*e ili des$o $a stra$i*i, dok se o$e veli-i$e A. ili ve5e mo!" dati " prilo!". Slike i tabli*e ve5e od A. potreb$o &e sloiti $a 8ormat A.. Prilo! se "ve)"&e $a kra&" rada ili se slae " poseb$i dep $a kori*ama rada. U prilo!" se osim slika i tabli*a da&" di&a!rami tokova pro!rama i ispisi pro!rama. Prilo!e treba o)$a-iti slovom P i bro&em po!lavl&a te bro&em prilo!a " po!lavl&", kao $pr. P.'.1. Literat"r" treba svrstati redom ko&im se po&avl&"&e " rad" i $apisati $a sl&ede5i $a-i$ - Primjer za lanak iz asopisa: F1G I$i*i&ali ime$a, pre)ime a"tora, $aslov rada, $a)iv -asopisa, bro& -asopisa /br.H6o.3, bro& sveska /sv.H0ol.3, str. /pp.3 od I do, m&ese* i !odi$a i)da$&a. - Primjer za referat objavljen u zborniku konferencije: F'G I$i*i&ali ime$a, pre)ime a"tora, $aslov re8erata, $a)iv ko$8ere$*i&e, sv. /bro& sveska3, str. /stra$i*e3 od I do, m&esto, !odi$a i)da$&a. - Primjer za knjigu: F+G I$i*i&ali ime$a, pre)ime a"tora, $aslov k$&i!e, i)dava-, m&esto, !odi$a i)da$&a.

'.1>. 6a slike se " tekst" po)iva $a sl&ede5i $a-i$ prema sli*i '.+. /"koliko se po)iva $a slik" '.+.3, a kada se eli " )a!radi $a)$a-iti slika $a ko&" se tekst od$osi tada ... /Sl.'.+.3... 6a &ed$adb" /+(.3 po)ivalo bi se prema &ed$adbi /+(.3. 6a literat"r" bro& ' po)iva se prema F'G. Ukoliko se po)iva $a vi%e re8ere$*i literat"re, mo!"5e &e vi%e o)$aka odvo&e$i4 )are)om staviti " )a&ed$i-ke "!late )a!rade. Pri po)iva$&" $a k$&i!" koris$o &e ") bro& literat"re " )a!radi o)$a-iti i bro& stra$i*e k$&i!e $a ko&o& se $ala)i podatak, 8orm"la ili slika, kao $pr. F., str.1+'G, %to )$a-i da &e i$8orma*i&a ")eta i) k$&i!e pod red$im bro&em -etiri " popis" literat"re, sa stra$i*e 1+'.

+. DOPU6SK2 UPUT2 -i!ljivos! i slovni si$boli 1. '. Slov$i simboli $a slikama, " tabli*ama i " tekst" mora&" biti istov&et$i /i veli-i$om3. Slike i tabli*e mora&" biti istolike, t&. sve *rta$e i pisa$e &ed$akim $a-i$om, istov&et$im $ormira$im !ra8i-kim simbolima i o)$a-e$e red$im bro&em. U 4rvatskom tekst" $e smi&" se po&avl&ivati e$!leske ili $eke dr"!e stra$e ri&e-i. I)")e*i s" sl"-a&evi kad )a $avede$i po&am $ema 4rvatske ri&e-i, pa se tada moe $apisati /str"-$&a*ima prepo)$atl&iv3 stra$i $a)iv, ali tada obave)$o kosim pismom /k"r)iv, italic3. Stra$a ri&e- se pi%e kosim pismom i " sl"-a&" kada se ") po&am " )a!radi $avodi i $a)iv $a stra$om &e)ik", kao $pr. /e$!l. device3. U formulama /&ed$ako kad s" o$e " tekst" ili kad se pi%" " poseb$e retke3 treba pa)iti $a "porab" veliki4 i mali 4 slova, te "sprav$i4 i kosi4 slova. Op5e &e pravilo da se )a obil&eava$&e 8i)ikal$i4 veli-i$a rabe me#"sob$o pri4va5e$e o)$ake /$pr. l )a d"l&i$", m )a mas", t )a vri&eme, T )a termodi$ami-k" temperat"r", U )a $apo$, I )a &akost elektri-$e str"&e, R )a otpor, P )a s$a!" itd.3. U) veli-i$ske &ed$adbe )a iska)iva$&e 8i)ikal$i4 po&ava i )ako$itosti ko&e vlada&" me#" po&edi$im veli-i$ama, dop"%te$a &e "poraba i t)v. bro&-a$i4 i &edi$i-$i4 rela*i&a. Sli&edi prim&er isprav$o $apisa$e dvored$e veli-i$ske &ed$adbe, s obave)$im opisom "porabl&e$i4 o)$aka odma4 potom a n a ! = !> + ax = !> + xi = !> + / x1 + x' + x+ + ... + xn 3 /.(1+3
i =1

+.

!d&e &e ! I vertikal$i pomak podi)a-a, li$ear$o ovisa$ o sred$&o& vri&ed$osti 4ori)o$tal$o! poloa&a x, odre#e$ postavl&e$im parametrom re!"la*i&sko! kr"!a a J 7 KmH*m, dobive$ i) n J 1> po$ovl&e$i4 $am&e%ta$&a xi /i J 1, ', +, ..., n3. Mo!"5e &e i svak" od veli-i$a " i)ra)" opisati &ed$" ispod dr"!e, kao $a prim&er ! = !> + ax = !> + !d&e &e ( ! I vertikal$i pomak podi)a-a, ( x I 4ori)o$tal$i poloa&, ( a I parametar, ... Bi)ikal$e i dr"!e veli-i$e pi%" se kosim slovima. Aro&ke, ko$sta$te i m&er$e &edi$i*e pi%" se "sprav$o, a tako#er, " $a-el", i svi ekspo$e$ti i i$deksi. I)$imka s" i$deksi /!or$&i i do$&i3 ko&i predstavl&a&" $ek" veli-i$" /$pr. bro&ila pri s"mira$&" po veli-i$ama ili i$deksima o)$a-e$im s i, j, ...3L tada se pi%" kosim slovima. 0ektori i matri*e o)$a-ava&" se "sprav$im, mas$im slovom, pri -em" se )a vektor koristi malo slovo, a )a matri*" veliko slovo. Matemati-ki simboli, 8"$k*i&e i operatori /M, J, N, O, s"ma P, Q, lim, di8ere$*i&al d ili R, eleme$t , lo!, ba)a prirod$o! lo!aritma e, l$, div, !rad, , si$, ta$, i dr"!i3 pi%" se "sprav$o. a

x
i =1

= !> +

/ x1 + x' + x+ + ... + xn 3

/.(1+3

..

7. 9.

Pravo#is i j("nozna'nos! is#isa Kako bi se otklo$ile dvo&be$osti " -ita$&" teksta, val&a se drati sl&ede5i4 pravila pisa$&a a3 U veliinskim jednad"bama propisa$o &e pisa$&e prod"kta bro&-a$e vri&ed$osti i pripada&"5e &edi$i*e /obo&e "sprav$o3 s >,; do 1 sta$dard$o! ra)maka /$pr. U J = 0, m J ',. k!, #R$R J >,>' S, % J '',+ T@3. 6e prepor"-a se ra)dva&a$&e to! prod"kta $a kra&" retka /t&. moemo re5i da &e $a kra&" retka ispis = 0 n(ras!avljiv.3. Dekadski se m$oitel&i /pre8iksi3 ") &edi$i*" pi%" sastavl&e$o /k! J kilo!ram, Km J mikrometar, MD J me!avat, da! J deka!ram, i sli-$o3, dok se )a pisa$&e prod"kta dvi&" &edi$i*a propis"&e )$ak m$oe$&a s pol"i)di!$"tom to-kom ili t)v. -vrsti &edi$i-$i ra)mak /"m&esto )$aka m$oe$&aL obo&e &e $a kra&" retka n(ras!avljivo.3. Dop"%te$ &e i )$ak m$oe$&a UCU. Isprav$o &e pisati DH/KVm '3 J vat po kelvi$" i -etvor$om metr", ili k! mHs' J kilo!rammetar po sek"$di $a kvadrat, ali tako#er i 0Cs J voltsek"$da, $o tada bi trebalo rabiti male ra)make /oko >,' sta$dard$o!a3, %to &e " pravil" $eprakti-$o. Uoite da &e " tekst" bol&e $apisati tlak se m&eri " milibarima, a $e " mbar, kamat$a stopa iska)a$a &e " postot*ima, a $e " S, i sli-$o. 6ad$evak se prema me#"$arod$im propisima pi%e '>>..>1.'7. ... /" $astavk" mo!" sli&editi sat, mi$"ta, sek"$da3, a prema 4rvatskome pravopis" '7. si&e-$&a '>>.. ili '7.1.'>>.. /be) s"vi%$i4 $"la3. &ormule, osobito o$e " tekst", dobro &e pisati &ed$ored$o, !d&e se "m&esto ra)loma-ke *rte rabi kosa *rta UHU. Pritom val&a opre)$o post"pati da i)ra) $e posta$e dvo(ili( vi%e)$a-a$, t&. da " &ed$adbi presta$e vaiti )$ak &ed$akosti /$pr. $i&e dop"%te$a "potreba Ukratko!U ra-"$al$o! )$aka )a kor&e$ova$&e, $e smi&" se i)ostaviti $eke va$e )a!rade, de*imal$a to-ka $i&e e"ropski propisa$i )$ak, i sl.3. Sli&edi prim&er isprav$o! i $eisprav$o! pisa$&a matemati-ki4 rela*i&a ISPRA06O
1 a= +b
a =1 H +b

b3

*3

62ISPRA06O a J W+b(1 a J W/+b3(1 X a J 1H+1H'b1H' a J +b(1H' a J W+(1b(1

a = / +b 3 1

a =1 H/+b31 H ' a = /+b3 1 H '

X "v&et$o bi se mo!lo re5i da &e ovo dobro, &er 5e se ra-"$om v&ero&at$o dobiti isprava$ re)"ltat.

'7 mm

S,EU-ILI/TE 0OSIPA 0UR0A STROSSMA1ERA U OSI0EKU ELEKTROTE2NI-KI 3AKULTET

/Times 6eY Roma$, 1. pt, bold, *e$trira$o3

Sv(u'ili4ni s!u"ij 5 S!ru'ni s!u"ij

/Times 6eY Roma$, 1. pt, bold, *e$trira$o3

NASLO, DIPLOMSKOG RADA

/Times 6eY Roma$, 1< pt, bold, *e$trira$o3

Di#lo$s%i ra"
/Times 6eY Roma$, 1. pt, bold, *e$trira$o3 '7mm '>mm

I$( i #r(zi$(
/Times 6eY Roma$, 19 pt, bold, *e$trira$o3

Osij(%6 o"ina7 /Times 6eY Roma$, 1. pt, bold, *e$trira$o3 '7 mm Sl. +.1. Predloak )a $aslov$i*" )avr%$o! rada