Velika filozofska biblioteka GEORG VILHELM FRIDRIH HEGEL Osnivaé VUKO PAVICEVIC cere FENOMENOLOGIJA Eero DUHA DIMITRJE TASIC Urednik DIMITRIE TASIC ‘SA JUBILARNOG IZDANJA OD 1921. GODINE ‘TRECE IZDANJE PREVOD Dr NIKOLA M. POPOVIC PREDGOVOR Dr VELJKO KORAC STRUCNA REDAKCUA Dr GLIGORIJE ZAJECARANOVIC & Glavni i odgovorni urednik BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD VIDOSAV STEVANOVIC BEOGRAD 1986.Naslov originata: G. W. F, HEGEL PHANOMENOLOGIE DES GEISTES Jubiliumsausgabe, Hrsg. v. G. Lasson, 2. durchgesehene Auflage 1921 (Werlag von Felix Meiner in Lelpzig) RODNO MESTO I TAJNA HEGELOVE FILOZOFIJE Fenomenologija duha Fenomenologija duha krije u sebi najveée tajne Hegelove filozofije. To su shvatili i isticali svi istinski znalei Hegelovih ideja. Pre mnogih drugih to je shvatio Karl Marks, koji je desetak godina posle Hegelove smrti napisao da je upravo ovo delo pravo rodno mesto i tajna Hegelove filozofije. U doba kada je on to napisao sud o Hegelovoj filozofiji izricao se uglavnom samo prema njegovoj Logici ili prema njegovoj Filo- zofiji istorije. Znaéajno je da je on veé tada upozorio da pogled na Hegelov filozofski sistem obavezuje da se pre svega prouti Fenomenologija duha’. Kasnije su i drugi istrazivati isticali izuzetni znataj ovoga dela. Neki su tak ocenili (Eduard Zeller, na primer) da je Fenomenologija duha ne samo najdublje i najznatajnije Hegelovo delo, veé najgenijalnije delo éitave svetske istorije filozofije. U savremeno doba Marksov sud 0 ovom deluu najdoslednije zastupaju i razvijaju dva istaknuta marksistiéka filozofa: Derd Lukaé i Ernst Bloh. D. Lukaé je u svojoj studiji o mladom Hegelu analiti¢ki pokazao koliko je Fenomenologija duka bila znaéajna za formiranje Marksovog osnovnog filozofskog sta~ novista. Pokazao je kako se u Marksovoj kritiéko} analizi ovoga dela vidi konkretna veza izmedu Marksa i Hegela, i koliko su povrSni u svom poznavanju Hegelove dijalektike i'u svom kri- 1 Karl Marx, Ekonomsko-filozofski rukopist tz 1844, Marx-Engels, Rani radovi, Naprijed, Zagreb 1961, str. 279.titkom odnosu prema Hegelu oni marksisti koji se neprekidno pitaju (kao G. V. Plehanov) zasto se tako genijalni um, kakav je Marks bio, zanosio Hegelovom Fenomenologijom duha posle Kantove Kritike Gistog uma u kojoj je, kako se ini, zauvek ‘odbaéena moguénost metafizitkih sistemal®. A Sto se tive gra- danskih istrazivata filozofije, Derd Lukaé je s razlogom nagla~ sio da se Fenomenologija duka njima prikazuje kao neSto veoma neprijatno, kao neSto veoma nezgodno Sto treba da se »zbriSe razligitim duhovnim hipotezama«?, Bilo da su u pitanju razni Kantovski i novokantovski otpori prema Hegelovoj i Marksovoj dijalektici, ili da je u pitanju pomodni i plitki pozitivizam koji se odupire dijaleittiékom misljenju i svakoj filozofsko} spexu- laciji da bi se sam nametnuo kao svojevrsna antimetafizicka spekulacija, D. Lukaé je, nasuprot tim tendencijama, s dobrim razlogom ofiveo Hegelovu dijalektiku na onom njenom jzvoru na kome se Marks inspirisao i sa koga ona, najvise zahvaljujuéi ‘Marksu, Zivotvorno doseze do nasih dana. Samim tim Lukaé je pokazao nesto sto je vet odavno poznato: da je upravo Hegelova i Marksova dijalekti¢ka misao ‘ono §to je bilo i ostalo najneprijatnije svakom plitkom i kon~ zervativnom misljenju, narogito kada se ono javija u goloj formi shematizovane dijalektike. Jer, kao sto Ernst Bloh ‘kaze, Hegelova dijalektika nije radena za komotne ljudet. Za8to i Kako bi se onda moglo ogekivati da ti isti komotni judi budu zainteresovani za Fenomenologiju duka u kojoj je, po Blohovim retima, dijalektitka metoda izloZena »na naj2iviji, najosetljiviji i najelastitniji nagin« tako da »nije vidljiv ni trag shemes’, Ernst Bloh upuéuje upravo zbog toga da se istrazivati Hegelove filozofije zadrée kod ovog Hegelovog spisa duze nego kod bilo kog drugog, jer zna i Zeli da istakne da je svaka shematizacija dijalektike, najéeSée po merilima tzv. »pozitivnih« nauka — poéetak izigravanja njenih nagela i likvidacija njene sustine, da bi se formalno kodifikovale razne sheme! Medutim, zadrZati se kod Fenomenologije duha, kako save- tuje E, Bloh, nije ni jednostavno, ni lako. I sam Bloh je to svakako imao na umu kada je napisao da je Fenomenoiogija ne samo najdubokomislenije, veé i najnerazumljivije Hegelovo delo. Stavige, mote se reéi da je malo dela u svetskoj filozofiji 2 G.YV, Plehanov, Sofinenia, t, XVII, 227 * D. Lukat, Mladi Hegel, Kultura, Beograd 1959, str. 472, 4 Ernst Bloch, Subjekt-Objekt, Naprijed, Zagreb 1999, str. 110 2 Op. elt, str. 87. VI koja bi se u tom pogledu mogla porediti sa Fenomenologijom. Cak i Sitaoci temeljne filozofske kulture moraju da se izuzetno napreZu u misaonim nastojanjima da proniknu u st Hegelovog izlaganja u ovom delu, koje se na prvi pogled pokazuje kao gromada neshyatljivih spekulativnih konstrukeija. Prema tome, Blohove regi da Hegelova dijalektika nije gradena za komotne jude pogadaju, u stvari, celo ovo delo. Sam Hegel je bio daleko od svake pomisli da napiie teSko razumljivo i nepristupaéno delo. On je, naprotiv, zamislio da ovo delo bude dostupno svakom obrazovanom Gitaocu koga pri- vlati filozofija, da bude instruktivno, propedeutitno. Njegov osnovni cilj bio je jasan: Zeleo je da ovim delom pokaze ne- osnovanost Selingovog shvatanja moguénosti saznanja apsoluta, Kada je, naime, posle viSegodiinje saradnje sa Selingom zaklju- Gio da su se pojavile nepremostive razlike izmedu Sclinga i njega i da je raskid medu njima neizbezan, zamislio je da nasuprot Selingovoj metodi saznanja apsoluta, putem nepo- srednog »intelektualnog opazaja« ili intuicije, iscrpno pokaze analizom svesti da nema nikakve osnove da se saznanje apsoluta prepusti intuiciji i da se na taj nagin postavi nepremostiva razlika izmedu filozofskog saznanja i obfénog mi8ljenja, Selingovo stanoviste ocenio je kao aristokratizam u_teoriji saznanja i, suprotstavljajuéi se tom aristokratizmu, koji se stvamno svodio na to da je saznanje apsoluta dostupno samo malom broju izabranih, reSio je da zadovolji zahtev modernog duha i pokae da je istinski problem filozofskog saznanja u tome da se filozofija_uzdigne na visinu sistematskog nauénog saznanja o apsolutu, Zadovoljavajuéi osnovne postulate moder- nog nauénog duha, poSao je pri tome od osnovnog stanovista da »Pravi oblik: u kome istina egzistira moe biti jedino njen nauéni sistem i da je vec vreme da se filozofija uzdigne na stupanj nauke', Dakako, on je shvatio filozofiju kao nauku 0 »potpunoj stvarnosti«, koja ne moze da bude »esoteritka svojina nekolicine« veé potencijalna svojina svih umnih ljudi. U tom smislu on je napisao: »To postajanje nauke uopite ili znanja jeste ono sto prika- zuje ova fenomenologija duha. Znanje, uzeto onakvo kakvo je + G.W.F, Hegel, Fenomenologija duha, str. 3; — Jean Hyppolite ukazuje da je Hegel pisao Predgovor 2a Fenomenologiju duha tele kada je zavr8io ovo delo (Hegel, 1, II, Aubler, Montaigne, Paris 1848) | da je samo Uvod u Fenomenologiju napisan u isto vreme kada je pisano delo, ‘Time se svakako mogu objasniti razjainjenja osnovnih ideia u Fenome- nologiji koja se nalaze u Predgovoru. vaispotetka, ili neposredni duh jeste ono sto je bez duha, to jest @ulna svest. Da bi se to poéetno znanje pretvorilo u pravo zanje, ili da bi ono proizvelo onaj elemenat nauke koji pred- stavlja sam njen @isti pojam, ono mora da se radom probije kroz jedan dugi put. — To postajanje onakvo kakvo ¢e se izlo- iti u njegovo} sadrzini i oblicima koji se u njemu_pokazuju neée predstavljati ono Sto se iznajpre zami8lja pod jednim uvo- denjem nenauéne svesti u nauku, ono ée takode biti nesto drugo, razligno od obrazlozenja nauke — isto tako druktije nego Sto je oduievijenje koje, kao iz piStolja, pofinje neposred~ no sa apsolutnim znanjem, pa se sa drugim stanovistima obra- Sunava time Sto oglagava da se na njih neée ni osvrtati.«? Jasno je da ref voduSevijenje« koju Hegel upotrebljava pri kraju ukazuje na Selingov »intelektualni opazaj« Hegel, dakako, odbacuje »oduievijenjes, i to sa stanovista da apsolutno znanje nije dato neposredno, veé se postize tegobnim usponom svesti. Da bi se savladao taj uspon neophodne su podesne >lestvice« koje individualna svest s pravom trazi od nauke. U tom smislu Hegel pie: »Nauka, sa svoje strane, zahteva da se samosvest uzdigne u taj etar, da bi mogla Ziveti sa njom i u njoj, i da bi Zivela. Obrnuto, individuwm ima pravo da zahteva da mu nauka doda lestvice bar do toga stanovista, da mu to stanovi8te pokaze u njemu samom. To njegovo pravo zasniva se na njegovoj apso- Vutnoj samostalnosti, za koju on zna da je poseduje u svakom gbliku svoga znanja; jer u svakom tom obliku, bilo da ga nauka priznaje ili ne, i neka je njegova sadrZina hilo koja, individuum jeste apsolutna forma, to jest on predstavlja nepo- srednu izvesnost sama sebe i time, ako bi se vise voleo oval izraz, neuslovijeno biée.«* Obtigledno, suitina je u tome da »lestvicec koje individuum sima pravo da zahteva da mu nauka doda« treba da posluze da se individuum, sa svog »neobrazovanogs, nekultivisanog i neproduhovljenog, prirodnog i neposrednog stanovista, dovede do nauénog znanja o apsolutu, to jest da se uzdize sa stupnja na kome je svest samo éulni utisak — do samosvesti, do uma, do apsolutnog znanja. Ali to nije samo pedagoski put. To je put svesti do njenog potpunog iskustva 0 samo} sebi. Hegel pie: »Posto je pak predmet ovog izlaganja jedino pojavno zna- nje, to izgleda da ono samo ne predstavija slobodnu nauku 1 G.W.F. Hegel, Fenomenologija duha, uporedi ovaj prevod, str. 18. 4 Tid, str. 14. va koja se kreée u svome viastitome obliku, veé da se sa ovog stanovista moze shvatiti kao put prirodne svesti koja nadire ka istinitom znanju, ili kao pyt due koja putuje kroz niz svojih uobligenja kao kroz one stanice koje joj je postavila njena priroda, kako bi se prosvetila preobrazavajusi se u duh time Sto potpunim iskustvom same sebe dospeva do saznanja onoga Sto ona jeste po sebi.«® Prodreti do »istinitog znanja«, dakle do apsoluta, mo- guée je, po Hegelovom shvatanju, samo sa stanovista celine, jer, kako on kaze, istinito je celina, a celina je samo sustina koja se ispunjava’ svojim razvojem, pa o apsolutnom, koje je konaéni cilj razvoja, valja reci da je tek na kraju’ ono sto uuistinu jest i upravo u tome se i sastoji njegova priroda. A metoda nije niSta drugo nego izgradnja celine »postavljena svojoj Fistoj bitnostic. Hegel, medutim, sasvim odredeno ukazuje da treba da se vono istinito shvati i izrazi, ne samo kao supstancija, veé i kao subjekts!°, A subjekt se odreduje aktivnim odnosom prema svetu, prema stvarnosti, tako da se celokupno iskustvo pokazuje kao dijalekti¢ko posredovanje kojim se svest neprekidno is- pravija na svom predmetu, a predmet na svesti. Hegel, dakako, ostaje dosledan svom osnovnom, idealisti¢kom stanovistu, iako je zauzeo kritigki stav prema Fihteu i Selingu, i istigée da nepo- sredni Zivot duha, svest, ima dva momenta:’momenat znanja i _momenat predmetnosti koja je negativna prema znanju’’ Svest je delatna, i to je ona subjektivnost na koju Hegel upozorava, kada zahteva da se ono istinito shvati i izrazi ne samo kao supstancija veé i kao subjekt. Upravo u delatnosti, i samo u delatnosti, ostvaruje se subjekt—objekt odnos, kao odnos svesti prema svetu i tako se javijaju najraznovrsnija ospoljenja, otudenja i opredmeéenja, dakle stanja koja su, zahvaljujuéi Hegelu, prvi put nasla mesto u filozofiji i postala veoma vaino Podrutje filozofskih kategorija koje dobijaju osobiti smisao u savremenom odnosu svesti prema svetu. Tu se, medutim, ispo- java ne samo ona veligina Hegelove Fenomenologije i njenog Konaénog rezultata — dijalektike negativnosti kao principa koji pokreée i proizvodi, veé i Hegelova jednostranost, kojoj je koren pre svega u njegovom stanovistu da je Govek isto sto i samosvest, tako da se svako ospoljenje i otudenje ljudskog biéa pokazuje kao otudenje samosvesti, a ukidanje otudenja * Ibid, str. 48. " Tid, str. 9. "Tid, str. 20, Ixi opredmegenja, kao ukidanje predmetnosti i pretvaranje kon- kretnog goveka’ u spekulatitvnu Konstrukeiju. Uprkos tome, Hegelova osnovna teza da je éovek — delo- vanje, da se delovanjem uspostavlja jedinstvo izmedu toveka i sveta, dala je moguénost da se u formi »znanja koje se pojav- Ijuje« ‘razvije na najelastiéniji nagin konkretna dijalektika samostvaranja. Hegel je sebi postavio cilj da pokaze kako se individuum sa svoga neobrazovanog stajalista uzdize do znanja i kako se sop8ti individuume, samosvesni duh, formira u procesu samokretanja. Izlaganje stupnjeva formiranja »opSteg indivi- duuma« koje na kraju omoguéuje »uvid duha u ono sto je znanjec, obavezuje Staoca Fenomenologije, koji prati to »puto- vanje«, da pronikne u tajne njegove konkretnosti na svakom stupnju. Lukat upozorava da na tom »putovanju« treba prvo podneti duzinu puta, jer je svaki stupanj nuzan { nezaobilazan, a zatim — zadrZati sé kod svakog momenta, buduei da je svaki momenat samo jedan celi individualni lik i posmatra se apso- lutno samo ukoliko se njegova odredenost uoéava kao celina i kao Konkretnost!?. A konkretnost tog dijalektiékog »puto- vanja« pokazuje se u tome Sto uspon od obiéne, neobrazovane svesti, do duha Koji sam sebe zna, ipak nije samo pojavna isto- rija znanja skoje nastaje« vet, kako Bloh istite, visto tako prikaz pojavne istorije (metamorfoza manifestacija) Zoveka kao tvorea sopstvene istorije koji sebe tek dostizes. U formi kre- tanja tegobnog i protivretnog uspona svesti izla%e se, dakle, istovremeno istorija foveka »koji sebe dostize« tako da su feno- men stupnjevitog uspona svesti i sveta dati kao jedinstveni dija- Iekti&ki proces. Fenomenologija nije, dakle, samo nauka o sve- sti, ili teorija o svesti, veé isto 'tako nauka o stvarnosti U jedinstvu svesti i sveta Hegel je trazio put do apsoluta koji ide dalje od pojavnog, fenomenalnog — u samu sustinu stvari. Kada se sve to zna postaje savréeno jasna Marksova primedba da je Hegel »naao samo apstrakten, logigan, spekulativan iaraz za kretanje istorije koja joi nije stoarna istorija Zoveka, kao pretpostavljenog subjekta, nego tek éin proizvodenja, isto- rija Covekovog nastanka.« A tajna toga proizvodenja je razja8- njena time &to je, kako Marks kate, »Hegel shvatio negaciju negacije — s obzirom na pozitivan odnos koji u njoj lezi, kao istinsko i jedino pozitivno — s obzirom na negalivan odnos Koji u njoj leti, kao jedini istinski akt i akt samodelatnosti celog biéax'® WD. Lukat, op. eit, str. 512, 513, 18K, Marx; op, eit, str. 278, 279, Osnovna struktura Fenomenologije pokazuje se u trotla~ nosti kretanja i kasnije prozima éitav Hegelov sistem. Kon- kretnost dijalekti¢kog kretanja pokazuje se u trotlanom grupi- sanju na taj naéin Sto se svest opredmeéuje iznad same sebe (na vigim stupnjevima — negacije, i negacije negacije) i to: prvo, kao trotlano jedinstvo svesti, samosvesti i uma; a zatim: kao jedinstvo duha, religije i apsolutnog znanja. Tu je, izgleda, sasvim opravdana Blohova primedba da je Hegel za uporno insistiranje na troblanosti kretanja naéao inspiraciju kod sred- njovekovnih misti¢ara. Bloh ukazuje da je veé Hugo von St. Victor racionalno poredao saznajne moti u trovianom obliku. To su: »Cogitatio«, »Meditatio«, »Contemplatioe. Tri stoleéa kasnije Nikola Kuzanski bio je jo8 suptilniji i postavio sledee stupnjeve: »sensuse, kao stupanj zbrkanih slika, »ratioe, kao stupanj razdvajanja’suprotnosti prema principu protivretnosti vintellectuse, kao stupanj medusobno snodljivih suprotnost najzad, »vision, Kao sjedinjenje suprotnosti u beskonatnom jedinstvu. Bloh izritito istiée da se Kuzanski javija kao preteta Hegela, jer pomenuti stupnjevi prelaze jedan u drugi tako da svaki vili sadrii istinu prethodnog, nizege. U Fenomenslogiji duha trotlanost dijalekti¢kog uspona (tri- jade) pokazuje se, pre svega, U ona tri prva elementa svesti koji su u logigkom redosledu, ali ne slede vremenski, jer su istovre- meni. Prvi elemenat je svest »po sebic (an sich); drugi je svest va sebec (fir sich), treéi je »svest po sebi i za sebe« (an und fiir sich). To je um’kao sinteza prethodna dva stupnja, Po misljenju A. Kozeva'® »Fenomenologija bi se mogla podeliti na dva glavna dela, iako ima osam stupnjeva »puto- vanjac dok se ne dostigne »uvid duha u ono sto je znanjex. Prvi deo doista bi mogao obuhvatiti prvih pet pogiavija (I—V), u Kojima je izlozena analiza individualne svesti izvan zajednice, i Kojima se ne razmatra istorijski razvoj. Tu se, kako istiée A. Koiev, pokazuju elementi koji se nalaze u svakom stvarnom Zoveku. To je ovek izvan zajednice, smisljena apstrakeija. Tek u drugom delu, to jest u poslednja tri poglavija (VI—VII, svest se uzdize do urna i to omoguéuje da ée reflektuje na samu sebe, sjedinjujuéi sve prethodne konstitutivne elemente i shva- tajuéi sebe kao realnog tvorca istorije. Na nizim stupnjevima subjekt sebe joS ne poznaje, ne poznaje svoju delatnost; tek kada se svest uzdigne na stupanj duha, otkriva sebe kao pokre- HB. Bloch, op. cit, str. 63, 64. 1 Alexandre Kojéve, Kako étati Hegela, Veselin Masleta, Sarajevo 1964, sti. 108, 109, XItata, da bi na sledeéa dva stupnja dostigao wmni odnos prema istoriji i zadobio apsolutno znanje o njenom iskustou. Dakle, tek na visim stupnjevima svesti javlja se objektivni duh, kao duh zajednice. Kasnije, u Enciklopediji, Hegel je postavio feno- menologiju u okvire subjektivnog duha, ali iu tim okvirima ona je sastavni deo istorijskog procesa, jer duh u svim svojim elementima ima istoriju. Karakteristiéno je da je Hegel smatrao da se tek na stupnju samosvesti stize u rodno carstvo istine. Kada se zna Hegelova terminologija, to znati da je Hegel Zeleo da pokaze da tek s Eovekom povinje istorija. Medutim, u njegovom shvatanju co- veka nema uopite mesta za naturalizam: za njega ne postoji »ljudska prirodas, jer je Sovek samo ono sto tint; on nije nista dato, veé postoji’ kao Govek samo ukoliko sama sebe stvara, a sve Sto je u njemu urodeno ostaje prirodi kao ne-ljudsko. Tako se u formi »znanja koje se javijac svest prikazuje u samom poéetku kao individualni uspon, koji potinje s feno- menom svesti na stupnju éulne izvesnosti, dopunjuje se opa- Zanjem, percepcijom, Sto je stvar } obmana, i dostize do razuma, to jest do svesti koja razlikuje, razdvaja pojavu i natéulni svet, tako da se stvari javijaju udvostruteno: oblikom i sadriajem, unutrainjom i spoljainjom stranom, snagom i njenim ospolje- njem, Na svakom od ta tri lana svest se zapliée u suprotnosti i upravo one je podstiéu na dalje kretanje. Svest se, na kraju, okreée sebi, nalazi predmet u sebi samoj, a ne izvan sebe, 1 postaje samosvest, dakle Govek. A s ovekom, kao Sto je reéeno, Potinje dalji uspon, do uma, zatim do duha, do religije i do apsolutnog znanja. Postavli samosvest, svest se prvi put pokazuje kao izves- nost same sebe, to jest, prvi put se podudara sa svojim pred- metom". Dakle, jedinstvo toveka i stvari, svesti i predmeta, subjekta i objekta nije naprosto dato, veé' treba da se ostvari delovanjem. Kozev s razlogom istige da je tovek — delovanje, a da je njegov neposredni potetak, koji je isto tako i njegov cilj — po2uda. Poduda je u stvari onaj primitivni oblit delo- vanja Koji nigti (Zivotinjska po2uda, Ijudska Zudnja za prizna- njem, borba, rad, itd.). Covek jest ono Sto jest samo po delo- vanju. Prosto zadovoljavanje pozude, koja je primitivan oblik delovanja, unistava stvari, Tu se pokazuje samostalnost i ne- samostalnost samosvesti, i to u oblicima postojanja 2a sebe (gospodstva) i postojanja 2a drugoga (ropstva). WE, Bloch, op. eit, str. 65. XIL U simbolitnoj priti o gospodstvu i ropsivu, 0 gospodaru i sluzi, ikoja mnogima ostaje zagonetna, ako ne i sasvim nerazum- Vjiva, Hegel je pokazao kakvu ulogu ima rad u usponu samo- svesti do stupnja uma i duha, Sto znati — u samoproizvodenju Zoveka. U toj priéi samostalnost i nesamostalnost. samosvesti (Goveka) pokazuju se u odnosu gospodara i sluge. Jedno je postojanje za sebe (gospodar), a drugo postojanje 2 drugog (sluga). U potetku je gospodar sve, a sluga nije niSta. Gospodar se posredno odnosi prema stvarima preko sluge; time se ukida neposredni odnos gospodara prema stvarima, Gospodar je ugu- rao slugu izmedu sebe i stvari; na taj naéin on se povezao s nesamostalnoséu stvari, zadovoljavajuéi pozudu kao isti uzitak. Medutim, samim tim prepustio je svoju samostalnost sluzi koji za njega radi i koji posreduje ‘izmedu njega é stvari. Na taj nagin, ropska svest postaje sve vise samostalna. Sluga se prema stvarima odnosi negativno, ukida th, ali spretava pozudu i ne uniftava th, vet ih samo obraduje. Tako sluga svojim viastitim delovanjem proizvodi stvari, a samim tim i sebe, dok se gospo- dar, koji ne radi, javlja jo§ samo u uzivanju. Kao posrednik, sluga delovanjem postaje sve, a gospodar — nifta. Tako se samosvest (sluge) Tada u ropstvu. Svest dolazi radom sama sebi, radom se ispoljava i otuduje, da bi se posrednim putem ponovo naSla u samo} sebi. Kada se ova simboligna priga prevede na obiéni jezik, Pokazuje se da je Hegel objasnio nastanak éoveka, Ijudskog Toda, kao proces protivreéne samodelatnosti, u kome se rad Zoveka i Govetanstva pokazuje kao ropski rad, kao posredo- vanje koje omoguéuje uspon iz stanja prirodne neposrednosti — dakle, kao jedini put ikojim se ovek i moze uzdiéi iz prirod- nog stanja. Cisti uaitak gospodara (prirodne neposrednosti za sebe) koji izmedu sebe i stvari stavlja ropski rad, osuduje gos- podara na beskorisni uzitak i na neplodnost, a slugu (posred- nika) uzdize na visinu samosvesti. Na taj natin sluga negira ono Sto zatite kao gotovo, da bi prema svojoj svrai stvorlo ono Sto jo nije. Tako tovek prisvaja svet za sebe. Negacija je izvor njegove egzistencije. Samorazvitak svesti, od njenog neposrednog, fulnog stanja, koje nije ni8ta drugo nego prirodna neposrednost, do samo- svesti, koja je isto Sto i Covek, do apsolutnog znanja — poka- XIzuje we u celini, ne samo kao istorija fenomena duha, vet i kao stvarna istorija Covetanstva. U ljusci Hegelovog apsolutnog idealiama, u kojoj je samo ideja sivarna, a sve Sto postoji po- kazuje se kao neki od stupnjeva i oblika njenog samorazvitka, Hegel je objasnio dijalektiku ljudske istorije i, ujedno, moé dijalektighog mi8ljenja da prodire do najveéih istina, Fridrih Engels je napisao da bi se Fenomenologija duha mogla nazvati »paralelom embriologije i paleontologije duha, razvitkom individualne svesti preko njenih razlititih stupnjeva koji se mogu shvatiti kao skraéena reprodukcija kroz koju je istorijski progla svest Covetanstva«!7, Upravo zbog toga se i istiée iauzetni maéaj ovog dela, jer ono utiée na filozofsku misao i filozofska stremljenja sve do nagih dana. Veljko KORAC " Fridrih Engels, Ludvig Fojerbah 4 kraj kelasiéne nemadke filo- zofife, K, Marks —F. Engels, Izabrana dele, II, str, 252. G. V. F, HEGEL NAUKA FENOMENOLOGIJE DUHAPREDGOVOR, 1. 1. Neka izjava koja se po obigaju daje unapred u pred- govoru nekog spisa — o svrsi koju je pisac u njemu sebi postavio, a tako isto o pobudama i odnosu u kome taj njegov spis, po njegovom misljenju, stoji prema drugim ranijim ili istovremenim raspravama o istom predmetu, — takva izjava u jednom filozofskom spisu jeste, kako izgleda, ne samo suvigna, veé je, Stavi8e, zbog same prirode stvari, nezgodna i neumesna. Jer ono Sto bi i kako bi u jednom predgovoru valjalo reéi o filo- zofiji, — recimo, neko istorijsko obavestenje o tendenciji i sta- novistu, 0 opStoj sadrZini i rezultatima, neka veza retitih tvrde- nja i uveravanja o tome Sta je istinito — to se ne moze smatrati za natin na Koji valja izlagati filozofsku istinu. Takode, po- Sto se filozofija suStinski nalazi u elementu opitosti, koja u sebi obuhvata ono Sto je posebno, to se kod nje, vile nego kod drugih nauka, javlja privid, kao da je u cilju ili u posled- njim rezultatima izrazena sama stvar, i gak u njenoj savr- Senoj sustini, nasuprot emu samo izvodenje jeste zapravo ono Sto je nesustinsko. Naprotiv, gaji se uverenje da se u opstoj predstavi, na primer o tome Sta je anatomija, u zanju, recimo, © delovima tela, posmatranih u njihovom mrtvom stanju, jo8 ne poseduje sama stvar, sadréina te nauke, veé da se, osim toga, moramo potruditi ‘oko onoga Sto je posebno. — Dalje, kod jednog takvog agregata znanja, koji ne nosis pravom ime nauke, obiéno se ne razlikuje neka’ Konverzacija o svrsi i slié- nim opitostima od istorijskog i bespojmovnog naéina, na koji se govori takode 0 samoj sadrZini, 0 ovim nervima, misiéima itd. Naprotiv, kod filozofije bi nastao taj nesklad, Sto bi se u 2 Fenomenslogiia duha 1njoj upotrebio takav jedan natin, a ipak bi on sam od sebe pokazao da je nesposoban da se pomoéu njega dode do istine. ‘Tako se i odredivanjem odnosa Koji, kako se veruje, jedno filozofsko delo ima prema drugim nastojanjima o istom pred- metu uvlati u nj neki heterogeni interes, time se zamratuje ‘ono do Zega je stalo kod saznanja istine. Kao Sto za to mnenje suprotnost izmedu onoga Sto je istinito i onoga Sto je laino postaje nepokolebljiva, tako se po njemu takode obitno ofekuje ili saglaavanje ili protivrevenje u odnosu prema jednom datom filozofskom sistemu, pa se u svakoj izjavi o njemu vidi samo ili jedno ili drugo. To mnenje ne shvata razliku izmedu filo- zofskih sistema toliko kao neprekidno razvijanje istine, koliko u toj razlici vidi samo protivreénost. Pupoljak se gubi u iz- bijanju eveta, te bi se moglo reéi da evet opovrgava pupoljak; tako isto plod oglaava evet za neko laino postojanje biljke, te kao istina biljke nastupa plod na mesto eveta. Ove se forme ne samo razlikuju, veé se takode uzajamno potiskuju kao me- Gusobno nepodnodljive. Ali, njihova prolaznost Gini ih u isto vreme momentima organskog jedinstva, u kome one ne samo ne protivreée jedna drugoj, vet je svaka isto tako nuina kao i svaka druga; i tek ta jednaka nuznost saginjava Zivot celine. Medutim, protivreéenje nekom filozofskom sistemu delom obigno ne shvata samo sebe na ovaj natin, delom ni svest Koja shvata ne ume da oslobodi tu protivretnost njene jed- nostranosti ili da je odréi slobodnom, i da, u obliku onog ato izgleda da se nalazi u borbi i da se iskljuéuje, sazna momente Koji su uzajamno nuini jedni za druge. Trazenje takvih objainjenja, kao i njegova zadovoljenja, lako se smatraju kao da se bave onim to je bitno. U temu bi se ono Sto je u jednom filozofskom spisu bitno moglo izra- 2iti bolje nego u njegovim svrhama i rezultatima, i time se te njegove svrhe i ti rezultati saznaju odredenije nego pomoéu njthove razlike od onoga Sto to doba inate proizvodi u istoj oblasti? Ali, ako takvo jedno postupanje treba da vazi ne samo za potetak saznanja vet za neSto vise, ako ono treba da se smatra za stvarno saznanje, onda se ono w stvari mora da uvrsti u one izume Koji su usmereni na to da se sama stvar zaobide i da se povelu ovo dvoje: izgled ozbiljnosti i truda oko te stvari i stvarna uSteda takvog fruda. — Jer, stvar nije iserpena u njenom cilju, veé u njenom izorienju, niti je rezultat stvarna celina, veé celinu saginjava rezultat zajedno sa svojim postajanjem; cilj za sebe jeste ono opite koje je mrtvo, kao Sto je tendencija ¢isto komeSanje koje je jo8 ligeno svoje stvar- 2 nosti; i goli rezultat jeste leSina koja je iza sebe ostavila ten~ denciju. — Isto je tako razlignost pre granica stvari; ona se nalazi onde gde stvar prestaje, ili granica jeste ono 3to stvar nije. Stoga takva nastojanja oko cilja ili oko rezultata, a isto tako oko razlitnosti i ocena i jednoga i drugoga, predstav- Tjaju lakSi posao nego Sto ona mozda izgledaju. Jer, umesto da se bavimo samom stvari, takvo postupanje je uvek izvan nje; umesto da se u njoj zadrzimo i da u njoj zaboravimo na sebe, takvo se znanje uvek lata neteg drugog i pre ostaje kod sama sebe nego Sto se nalaai kod same stvari i odaje se njoj. — Naj lakée je suditi o onome Sto ima unutrainje vrednosti i jedrine, te%e je da se ono shvati, a najteze je ono Sto ovo dvoje udru- Zuje, naime, dati prikaz toga. Potetak obrazovanja i napornog iskobeljavanja iz nepo- srednosti_supstancijalnog Zivota moraéemo uvek da uéinimo time Sto Gemo umeti da zadobijemo znanja o opitim osnovnim stavovima i stanoviitima, najpre samo da se uzdignemo do misli o stvari uopite, isto tako da tu stvar razlozima podupremo §Ii opovrgnemo, da Konkretno i obilno mnostvo shvatimo prema odredbama i da o njemu donesemo valjanu odluku i ozbiljan sud. Ali, taj potetak obrazovanja prvo ée ustupiti mesto oz- biljnosti ispunjenoga Zivota koja nas uvodi u iskustvo o samo} stvari; pa ako uz to pridode takode to, da ozbiljnost pojma side u njenu dubinu, onda ée takvo jedno znanje i ocenjivanje zadréati svoje pogodno mesto u konverzaciji. Pravi oblik_u kome istina egzistira mote biti jedino njen nauéni sistem, Zadatak koji sam sebi postavio jeste da sara- dujem na tome da se filozofija priblizi formi nauke — cilju da bude u stanju da odbaci svoje ime ljubav prema znanju i da predstavija stvarno znanje. Unutrainja nuznost da znanje bude nauka leti u njegovo} prirodi, i jedino zadovoljavajuée objainjenje toga je prikazivanje same filozofije. Spoljainja nuznost, medutim, ukoliko se ona, apstrahujuéi od slutajnosti osobe i individualnih pobuda, shvati na opSti nadin, jeste ono isto Sto je i unutrainja nuimost, naime, u onom obliku u ome vreme predstavlja Zivot svojh momenata. Stoga bi pokazivanje — da je veé vreme da se filozofija uzdigne na stupanj nauke, predstavijalo jedino instinsko opravdanje onih pokugaja Koji teze tom cilju, jer bi to dokazalo njegovu nuZ- nost, Stavige u isto vreme bi ga sprovelo. 2. Stavljajuéi pravi oblik istine u ovu nautnost — ili, sto je isto, tvrdeéi da istina poseduje elemenat svoje egzistencije » |jedino u pojmu, — ja znam da to, izgleda, stoji u protivretnosti sa jednim shvatanjem i njegovim posledic:ma, koji su u uve- renjima ovoga doba vrlo ukorenjeni i rasprostranjeni. Zbog toga mi se ini da nije suviSno da se o toj protivreénosti izja- snim; mada to ne moze ni ovde biti niSta drugo do isto takvo uveravanje, kao Sto je i ono protiv éega je ono usmereno. Ako, naime, ono’ sto je istinito egzistira samo u onome, ili, Stavise, samo kao ono Sto se imenuje as kao opazanje, gas kao nepo- sredno znanje 0 onome ito je apsolutno, kao religija, kao biée —ne u centrumu bozanske ljubavi, veé kao biée samog cen- tral, — onda se sa toga stanoviSta za izlaganje filozofije za- hteva, naprotiv, ono 810 je suprotnost forme pojma. Ono sto je apsolutno ne treba da se poima veé da se oseéa i neposredno opaza, re o njemu treba da vode oseéanje i neposredno opa- Zanje i oni treba da se izraze a ne njegov pojam? Ako se pojava takvog zahteva shvati prema njenoj opiti- joj povezanosti, pa se pogieda na stupanj na kome danas stoji ‘samosvesni duh, onda je on prevazi8ao supstancijalni Zivot koji je inate provodio u elementu misli, — tu neposrednost svoje vere, zadovoljenje i pouzdanost one izvesnosti koju je posedo- vala’svest 0 svome izmirenju sa suStinom i njenom opstijom, unutrainjom i spoljaénjom, prisutnoséu. On je ne samo preva- 2i8ao sve to i pre’ao u drugi ekstrem svoje nesupstancijalne refleksije u sama sebe, vet je prevaziSao takode tu refleksiju. Njegov je sustinski Zivot za nj ne samo izgubljen; on je takode svestan toga gubitka i one konaénosti koja predstavlja nje- govu sadrZinu. Okreéuéi leda preostacima, priznajuéi da zlo sa njim stoji, i rugajuéi se tome, on sada zahteva od filozofije ne toliko znanje o tome Sta on jeste, koliko da pomotu nje tek ponovo dospe do uspostavljanja one supstancijalnosti i valja- nosti biéa. Dakle, filozofija ne treba toliko da toj njegovoj potrebi otkrije prikrivenu supstanciju i da je uzdigne do sa~ mosvesti, ne toliko da haotiénu svest svede na smi8ljeni red i jednostavnost pojma koliko, naprotiv, da podvojenosti misli pomeSa ujedno, da ugusi pojam koji ‘postavlja razlike i da uspostavi oseéanje sustine, ne toliko da zajemti saznanje koliko okrepljenje. Ono ato je lepo, sveto, vetito, religija i ljubav, + To jest onoga Sto je apsolutno. — Sve napomene ispod teksta omatene Brojkama, kao { sve reli u uglastim zagradama, potitu od G. Lasona, (Napomena red). * Shvatanje koje se ovde poblja zastupaju Jakobl i romantitarl, Slegel 1 Stajermaher. 4 predstavljaju onaj mamac koji je potreban da bi se izazvala Zelja da se zagrize; ne pojam, vet ckstaza, ne nuZnost stvari koja hladno koraéa napred, veé previruée nadahnuée treba da predstavijaju drianje i napredujuée rasprostiranje obilja sup- stancije.! Ovom zahtevu odgovara onaj naporni i gotovo surevnjivi i srditi trud da se Ijudi istrgnu iz utonulosti u ono Sto je éulno, prostatko i pojedinaéno, pa da se njihov pogled upravi ka zvezdama, kao da su oni, gubeti potpuno iz vida ono sto je bozansko, upravo pri tome da poput crva utole svoju glad i ed prasinom i vodorn. Inaée su oni nebo snabdeli dalekosed- nim obiljem misli i slika, Znataj svega Sto postoji lezao je u onome svetlosnom zraku koji ga je povezivao sa nebom; umesto da prebiva u ovoj sadainjosti, njihov se pogled vinuo i uzneo iznad nje ka boZanskom sustastvu, ka jednoj, ako se tako moze reéi, onostranoj sadagnjosti. Oko duha moralo je prisiino da se upravi na ono to je zemaljsko i da se kod njega zadrdi; i bilo je potrebno izvesno dugo vreme pa da se ona jasnost, koju je posedovalo samo ono sta je nadzemaljsko, unese radom u ont tmulost i zbunjenost u Kojima se nalazio smisao za ono Sto je ovozemaljsko, i da se uéini interesantnom i znatajnom painja za ono Sto je sadainje kao takvo, koja je bila nazvana iskustvom. — Sada, kako izgleda postoji preka potreba za onim Sto je tome suprotno, duSevnost je, naime, uhvatila tako du- bok’koren u onome sto je zemaljsko, da je potrebno isto tako veliko nasilje, pa da se ona uzdigne iznad njega. Duh se poka- zuje tako siromainim da, kako izgleda, éezne radi svoga okrep- Ijenja za nekim skromnim oseéanjem onoga Sto je bozansko uopite, kao putnik u peSéanoj pustinji za jednim prostim gut- Ijajem’ vode. Na onome u gemu je duh zadovoljan moze se odmeriti velitina njegovog gubitka. Pa ipak ta umerenost u primanju ili ta Stedljivost u da- vanju ne priliti nauci, Ko trazi samo okrepljenje, ko Zarko Zudi da zamagli zemaljsku raznolikost svoga Zivota i misli i da neodredeno uziva u tome neodredenom bodanstvu, taj neka se sam pobrine gde ¢e to da nade; on ée sam lako naéi sredstva da sebi neSto dotara i da se time razmeée. Ali filo- zofija se mora éuvati telje da bude okrepljenje duse. Jo§ manje sme ta umerenost, koja se odriée nauke, da polae pravo na to da takvo oduSevijenje i neprovidnost ¥ Ovaj opis dubovnog stanja toga doba odgovara odeljiu 0 »ne- sreénoj svesti« na str. 126predstavljaju nesto vise od nauke. To proricanje smatra da ostaje upravo u sredi8tu i dubini, s preziranjem gleda na odredenost (horos) i namerno se drZi daleko od pojma i nuznosti kao od refleksije koja prebiva samo u konaénosti. Ali, kao sto Postoji prazna Sirina, tako postoji i pusta dubina, kao j eksten- zija supstancije, Koja se tazliva w kona¢nu raznolikost, bez snage da tu ramolikost ujedini, tako je i bezvredni intenzitet, dréeti se kao Zista sila Koja se ne rasprostire, isto Sto i povrs- nost, Sila duha je samo toliko velika koliko je njeno ispolja- vanje, njegova je dubina samo tolika Koliko se on usuduje da se u svome razvijanju rasprostre i da se izgubi. — U isto vreme kada to bespojmovno supstancijalno znanje uverava da je osobenost samstva (des Selbsts)* porinulo u suStinu i da filo- zofira na istinit i sveti natin, onda ono skriva od sama sebe da, umesto da je odano bogu, ono, naprotiv, preziranjem mere i odredbe, samo puSta na volju as sluéajnosti sadrZine u samom sebi, gas viastitoj samovolji u sadrZini. — Predajuti se neukro- éenom previranju supstancije, ti su judi uvereni da zamaglji- vanjem same svesti i napuStanjem razuma predstavijaju bozje jude kojima bog dodeljuje mudrost u snu; zbog toga je ipak ‘ono 3to oni stvarno u smu dobijaju i proizvode takode san. 3. Usstalom nije teSko videti da nae doba predstavija doba radanja jednog novog perioda i prelazenja u njega. Duh je taskinuo sa dosadainjim svetom svoga postojanja i pred- Stavljanja i sada je upravo pri tome da ih utopi u proslost, pa radi na svome preobrazaju. DoduSe, duh nikada ne miruje vet se stalno kreée napred. Ali, kao Sto kod deteta posle dugo- trajne tihe ishrane prvi dah prekida onu postepenost napredo- vanja u raSéenju, — jedan kvalitativni skok, — i sada je dete rodeno, tako i duh koji se izobra2ava ide u svome sazrevanju polako { tiho ka svome novom obliku, ukida jedan za drugim Pojedine deli¢e zgrade svoga prethodnog sveta; nepostojanost toga sveta nagovestavaju samo pojedini simptomi: lakomisle- nost kao i dosadnost koje u postojegem uzimaju maha, neodre- Geno nasluéivanje neteg nepoznatog, sve su to vesnici pribli- Zavanja neéeg novog. Ovo postepeno razdrobljavanje koje nije ‘das Selhst — ja, ja sim, jastvo. — Prevodilae dr Nikola Popovié prevodio je ovaj izraz opisno kao sumno Jae, V. Sonnenfeld Jeu zagre- batkom izdanju Fenomenologije prevodio ‘sdas Selbste sa ssopstvoc {8 predlotio je 1 »jastvor kao alternativu). Medutim, dr G. Zajetaranovié, kao redaktor ovog, Popovidevog prevoda, smatrao Je da sdas Selbste treba, prevoditi sa ssamstvor. pa je to sproveo kroz ceo prevod Feno- menolopiie, Mi smo 'w ovo} napoment naveli i druga moguéa rebenja, — izmenilo fizionomiju celine prekida se onim ishodom koji, poput munje, odjednom postavija gradevinu novog sveta. Ali, to novo isto taka nije u svojoj stvarnosti potpuno kao ni ono dete koje se upravo rodilo; i to je ono Sto se sustinski ne sme izgubiti iz vida. Prvo nastupanje jeste tek njegova neposrednost ili njegov pojam. Kao Sto neka zgrada jo8 nije gotova kada je njen temelj postavljen: isto tako ni postignuti pojam celine nije sama celina, Ako Zelimo da gledamo neki hhrast u snazi njegovoga stabla, u rasprostrtosti njegovih grana iu mno8tvu njegovog li8te, onda neéemo biti zadovoljni ako nam se umesto toga pokaze neki hrastov 2ir. Tako ni nauka, ta kruna u svetu duha, nije u svome podetku savrSena, Potetak novog duha jeste proizvod jednog dalekoseinog preobrazaja raznovrsnih formi obrazovanosti, nagrada za jedan mnogo- struko krivuday put, a isto tako za mnogostruki napor i trud. On je celina, koja se iz sukcesivnosti i svoje rasprostrtosti vra~ tila u sebe, njen postali jednostavni pojam. Medutim, stvarnost te jednostavne celine sastoji se u tome Sto se ona uoblitenja koja su se pretvorila u momente opet iznova razvijaju 1 uobl Zavaju, ali u svome novom elementu, u smislu koji je postao. Poito, s jedne strane, prva pojava novog sveta predstavija prvo samo celinu umotanu u svoju jednostavnost ili njen opiti osnov, to je, naprotiv, svesti jof dato u seéanju obilje prethod- nog Zivota. Na liku koji se pojavijuje kao nov, svest oseéa odsustvo rasprostiranja i uposebljavanja sadréine; ali ona joi bolnije oseéa odsustvo izobrazavanja one forme pomotu koje se razlike odreduju sa sigurno8éu i ureduju u njthove stalne od- nose. Bez. toga izobrazenja nauka je ligena opSte razumljivosti i izgleda da predstavlja ezoteritan posed nekolicine pojedinaca; — ezoteritan posed: jer ona prvo postoji samo u svome pojmu ili postoji samo tek njena bitnost; nekolicine pojedinaca: jer njena nerasprostranjena pojava ini njeno postojanje pojedi- nagnim. Tek ono Sto je potpuno odredeno w isto vreme je egzoteritno, shvatljivo i sposobno da bude naueno i da pred- stavlja svojinu sviju Hjudi, Razumska forma nauke jeste put koji vodi kk njoj, a koji stoji svima na raspolofenju i za sve je poravnat, i opravdan zahtev svesti koja pridolazi uz nauku este da pomoéu razume dospe do umnoga znanja, jer, razum jeste mifljenje, isto ja uopite; { ono ato je razumsko jeste ono Sto je vet poznato i ono Sto je zajednitko nauci i nenautnoj svesti, time je nenautna svest u stanju da neposredno ude u nauku, EERSTE SORES ESOL ELESELOIESSNauks koja tek potinje i koja, dakle, jo8 nije dospela ni do potpunosti pojedinosti niti do savriensiva forme izlozena Je zbog toga prekorevanju. Ali, ako to prekorevanje treba da se tide sustine nauke, onda bi ono bilo isto tako neopravdano, kao Sto je neumesna Zelja da se ne prizna zahtevanje onog njenog izobrazavanja. Qva suprotnost predstavlja, kako izgleda, najglavniji @vor, na kome se nauéno obrazovanje danas satire radom i u kome se ono jo3 ne snalazi kako valja. Jedan deo razmetljivo istiée obilje materijala i razumljivost, drugi deo, u najmanju ruku, prezire tu razumljivost i razmetljivo istite neposredn: umnost i boZanstvenost. Mada je onaj prvi deo uéutkan bilo jedino silom istine ili takode neobuzdanosu drugoga dela, pa ako bi se on oseéao nadviadanim u pogledu osnova stvari, ipak on zbog toga nije u pogledu onih zahteva umiren; jer ti su zahtevi opravdani, ali nisu ispunjeni. Njegovo éutanje dolazi samo upola od pobede, upola, medutim, potite od dosade i ravnodusnosti koje su obiéno posledica stalno podsti- canog oéekivanja i izostalog ispunjenja obetanja, to se tite sadrZine, drugi? oiak8avaju sebi Katkada posao dovoljno da bi imali neko veliko rasprostiranje, Oni doviage nna svoje tlo mnoStvo materijala; naime ono Sto je veé poznato i uredeno, i, baveéi se poglavito éudnovatostima i kuriozitetima, oni, kako izgleda, poseduju utoliko vi8e ostalo, éime je znanje na svoj naéin bilo veé gotovo; u isto vreme takode viadaju enim Ho jo8 nije uredeno, i prema tome sve potéinjavaju apsolutnoj ideji, koja je time, kako izgleda, u svernu raspoznata i dospela do rasprostranjene nauke. Ali, ako se ova njena rasprostranjenost posmatra blize, onda se pokazuje da ona nije nastala usled toga Sto je jedno i isto uobliéilo samo sebe na razne natine, veé ona predstavija bezoblitno ponavijanje Jednog i istog, koje je samo spolja primenjeno na razliiti ma terijal, te zadobija jedan dosadni privid raznolikesti. Ako se Tazviée sastoji samo u takvom jednom ponavljanju iste formule, onda ideja, Koja je za scbe zaista istinita, ostaje u stvari uvek u svome potetku. Jedna nepokretna forma, koju subjekat koji zna_vodi okolo onoga Sto postoji, materijal koji je spolja utopljen u taj mirni elemenat, to isto tako, kao ni proizvoljne duliovitosti 0 sadrZini, ne predstavlja ispunjenje onoga sto se zahteva, naime obilje koje ponide iz sebe i razliku likova koja odreduje samu sebe. Naprotiv, to je jedan jednobojni formali- zam koji dospeva samo do razlike materijala, i to time, jer je taj materijal veé pripremljen i poznat, Seling { njegovi privréenicl. Pri tome taj formalizam tvrdi da ta jednolignost i apstrak- tna opitost predstavljaju ono Sto je apsolutno; on uverava da onaj ko je time nezadovoljan dokazuje da je nesposoban da’ shvati apsolutno stanoviste i da se njega évrsto pridréava. Ako je inaée dista moguénost predstavijanja negega na drugi nagin bila dovoljna da se jedna predstava opovrgne, pa je ta ista Gista moguénost, ta opsta misao, posedovala takode poipunu pozitivnu vrednost ‘stvarnoga saznanja, tako mi ovde vidimo da je isto tako op8toj ideji u toj formi nestvarnosti pripisana sva vrednost, i da se smatra za spekulativni nagin posmatranja ukidanje onoga to se razlikuje i Sto je odredeno, ili Stavise ono njegovo ubacivanje u ponor praznine koje jo8 nije izlozeno niti se na samom njemu opravdava. Ovde se posmatranje ma kojeg odredenog bi¢a onakvog kakvo je ono u apsoluinome sastoji samo u tome Sto se 0 njemu kaze'da je, doduse, o njemu sada bilo govora kao o jednom nefemu; pa ipak u apsolutnome, uA = A, tako neito niukoliko ne postoji, veé je u njemu sve jedno isto. To jedno znanje, naime da je u apsolutnome sve isto, protivstaviti saznanju koje postavija razlike i koje je ispunjeno ili koje trati i zahteva ispunjenje, — ili izdavati njegovo apsolutno za not, u Kojoj su, kako se obiéno kate, sve krave ere, to je naivnost koja potige iz neznanja. — Formalizam na koji se filozofija novijeg doba ali i koji ona prezire, a koji se u njoj samoj ponovo rodio, neée, Zak i ako se uvidi I oseti da on ne zadovoljava, iséeznuti iz nauke sve dok saznanju 0 apsolutnoj stvarnosti ne postane potpuno jasna nje- gova viastita priroda. S obzirom na to da opita predstava, ako prethodi onome Sto predstavlja pokuSaj njenog sprovodenja, olakSava razu- mevanje tog svog sprovodenja, Korisno je da se ovde nagovesti ono 3to je u njoj slutajno, istovremeno s namerom da se ovo prilikom odstrane izvesne forme éija uobigajenost predstavlja smetnju za filozofsko saznanje. TI. 1, Po mome saznanju, koje se mora opravdati samo izlaganjem samog sistema, sve je stalo do toga da se ono ito Je istinito shvati i izrazi ne kao supstancija, veé isto tako kao Subjekat. U isto vreme treba primetiti da supstancijalitet obu- hvata u sebi isto tako ono Sto je opite ili neposrednost samog saznanja, kao i onu neposrednost koja predstavlja biée ili neposrednost 2a znanje, — Ako je shvatanje boga kao jedne supstancije izazvalo negodovanje u doba kada je ta odredba! ¥ Osnovna odredba Spinozine Slozofife,bila izretena, onda je razlog tome le2ao delimitno u instinktu, da je u toj odredbi samosvest samo propala, nije se odrZala, delimice pak suprotnost, koja tvrsto drdi miljenje kao mi8- Jjenie, opstost Kao takva, ista jednostavnost ili homogena, nepokretna, supstancijalnost'; i, na tretem mestu, ako mi8ljenje ujedinjuje sa sobom biée supstancije i shvata neposrednost ili opazanje kao mi8ljenje, onda je stalo jo8 do pitanja, da li to jntelektualno opazanje ne pada ponovo u tromu jednostavnost i'samu stvarnost prikazuje na jedan nestvarni natin. Ziva je supstancija, osim toga, ono biée koje uistinu jeste subjekat, ili, Sto mati isto, ono biée koje ulstinu jeste stvarno ‘samo ukoliko ona predstavija kretanje samopostav- janja ili posredovanje samopredrugojaavanja sa samom so- bom. Kao subjekat ta Ziva supstancija jeste dista jednostavna negativnost, upravo time ona predstavlja podvajanje jedno- stavnoga, ili suprotstavljajuée udvostrutavanje, koje je opet negacija ove ravnoduine raznolikosti i njene suprotnosti: ono Sto je istinito jeste sama ta jednakost koja se ponovo uspostav- ja ili refleksija u samo sebe u drugobistou — ne iskonsko dinstvo kao takvo ili neposredno jedinstvo kao takvo. To isti- nito jeste postajanje sama sebe, onaj krug koji svoj kraj pretpostavlja kao svoju svrhu i ima ga za svoj potetak, i stvaran je samo blagodareti izvodenju i svome kraju. ‘Prema tome, Zivot boga i boZansko saznanje mogu se zaista izraziti kao neko igranje ljubavi sa samom sobom; ta se ideja srozava na osobinu okrepljavanja duse pa tak na ogavnost, ako u njoj nedostaju ozbiljnost, bol, strpljenje i rad onoga Sto je negativno. Po sebi taj Zivot jeste zaista nepornu- Gena jednakost { jedinstvo sa samim sobom za koje ne pred- stavljaju nikakvu ozbiljnost drugobivstvo i otudenost, kao ni savladivanje te otudenosti. Ali to po-sebi jeste ona apstraktna opStost u kojoj se apstrahuje od njegove prirode koja se sastoji u njegovom samostalnom postojanju, pa time se apstrahuje uopite od samokretanja forme. Ako se forma izrazi kao jednaka suftini, onda upravo zbog toga predstavlja jadno nerazumevanje kada se misli da se saznanje moze zadovoljiti sa onim Sto je po sebi ili sa suStinom, a da se forme moze lifiti; — da apsolutni osnovni stav ili apsolutna intuicija tini izlignim izvodenje fonoga Sto je po sebi ili razvijanje forme. Upravo zbog toga Sto je forma za suitinu tako bitna kao sto je sustina bitna za sebe, ono 8to je po sebi ne moze se shvatiti niti izraziti samo T Odnosl se na Kantovu filozotitu. * Odnosl se na Selingovu fllozofiju, 10 kao su8tina, to jest kao neposredna supstancija ili kao disto samoopazanje onoga Sto je botansko, vet isto tako kao forma fu celom obilju razvijene forme; tek time se ono shvata i izralava kao ono sto je stvarno. Istinito jeste celina. Celina pak jeste samo ona suitina koja se zavrSava putem svoga razvoja. O apsolutnome treba reéi da ono suitinski predstavlja rezultat, da ono tek na kraju jeste ono Sto uistinu jeste; i upravo se u tome sastoji njegova priroda, da bude ono ito je stvarno, subjekat ili samopostajanje. ‘Ma kako protivreéno izgledalo da se ono Sto je apsolutno u suitini moze shvatiti kao rezultat, ipak se taj privid protiv- reénosti ispravija jednim neznatnim razmisljanjem. Potetak, princip ili ono 3to je apsolutno, kako se ono iskazuje pre svega i neposredno, jeste samo ono Sto je opste. Kao 3to, kada kazem: sve Zivotinje, ta re ne moze da se smatra za neku zoologiju, isto tako pada u ofi da reti bofansko, apsolutno, vetno itd. ne izradavaju ono Sto se u njima sadr2i; — i samo takve reti izradavaju uistinu opaZanje kao ono Sto je neposredno. Ono Sto jeste neSto vide od takve jedne reti, Sak samo prelaz na jedan stav, sadrdi jedno predrugojatavanje koje mora da se vrati natrag, to predstavija jedno posredovanje. To posredovanje pak jeste ono Sto izaziva gnuSanje, kao da bi se apsolutno saznanje napustilo usled toga Sto ‘se iz toga postedovanja proizvodi vise, a ne samo to Sto ono ne predstavija niSta apso- lutno niti se u apsolutnome nalazi. Ali, to gnuBanje potite u stvari iz nepoznavanja prirode posredovanja i samog apsolutnog saznanja. Jer, posredovanje nije niita drugo do samojednakost koja se kreée, ili ono predstavlja refleksiju u sama sebe, momenat samostalnoga ja, Uistu negativnost ili, svedeno na svoju tistu apstrakeiju, jednostavno bivanje. Ja, ili bivanje uopite, to posredovanje jeste zbog svoje jednostavnosti upravo neposrednost, koja po- Staje, i samo ono Sto je neposredno. — Stoga predstavlja_ne- Poznavanje uma, ako se iz onoga Sto je istinito iskljuti reflek- sija i ne shvati kao pozitivan momenat apsolutnoga. Refleksija jeste ono Sto istinito Kini rezultatom, ali ona isto tako ukida tu suprotnost njegovog postajanja; jer, to je postajanje isto tako jednostavno i stoga se ne razlikuje od forme istinitoga, da se u rezultatu pokaze kao jednostavno; ono, naproti taj povrataku jetinostavnost. — Mada je embrio po sebi Sovek, ipak on to nije za sebe; za sebe on to jeste samo kao {zobrazeni um koji se pretvorio u ono Sto on jeste po sebl. ‘Tek to jeste stvarnost uma. Ali sam taj rezultat jeste jedno- uwstavna neposrednost; jer on predstavlja onu samosvesnu slo- bodu koja ima osnov u samoj sebi i koja nije bacila suprotnost na stranu ostavivsi je da tu lezi, veé se sa njom izmirila. ‘Ovo Sto je reéeno moze da’ se izrazi takode time, da um predstavlja celishodno delanje. UznoSenje vajne prirode iznad pogresno shvaéenog mi8ljenja i, pre svega, odstranjenje spo- Tjainje svrhovitosti kompromitovalo je uopite formu. svrhe. Ali, kao Sto i Aristotel definige prirodu kao svrhovito delanje, svtha jeste ono Sto je neposredno, ono Sto miruje, ono sto je nepokretno a sto i samo pokreée; tako ono jeste subjekat. Njegova sila da pokreée, uzeta apstraktno, jeste biée za sebe ili Gista negativnost. Rezultat je samo zhog toga isto Sto i poéetak, jer potetak predstavlja svrhu; — ili ono Sto je stvarno jeste samo zbog toga isto Sto je i njegov pojam, jer ono &to je neposredno kao svrha ima u samom sebi samstvo ili Cistu stvarnost. IzvrSena svtha ili postojege stvarno jeste kretanje i razvijeno bivanje, ali upravo taj nemir jeste samstvo; i postojete stvarno jeste upravo zbog toga jednako sa onom neposredno8éu i jednostavnoséu potetka, jer predstavija re zultat, ono Sto se vratilo u sebe, — ono pak Sto se vratilo u sebe jeste upravo samstvo, a samstvo jeste jednakost, koja se odnosi na sebe, i jednostavnost. Da bi zadovoljio potrebu da se ono Sto je apsolutno za- misli kao subjekat, ovek se sluzio stavovima: bog je ono Sto je vetito ili moralni poredak sveta ili Ijubav itd. U takvim stavovima ono Sto je istinito postavljeno je zapravo samo kao subjekat, a nije prikazano kao kretanje reflektiranja sebe u samo sebe. U svakom takvorn stavu potinje se re&ju: bog. Ta reg, uzeta za sebe, predstavlja jedan besmisleni glas, jedno prazno ime; tek predikat kazuje Sta taj glas jeste, tek on jeste njegovo ispunjenje i znadenje; samo se u tome zavréetku prazni potetak pretvara u stvarno znanje. Utoliko se ne moze uvideti zaSto se ne govori jedino o onome Sto je vetno, 0 moralnom poretku sveta itd., ili, kao Sto su inili stari, o Gistim pojmovima, 0 biéu, 0 onome Sto je jedno itd., 0 onome sta znatenje jeste, a da'se uz to ne pridoda besmisleni glas. Ali, tom se reéju zapravo oznatuje da nije postavijeno neko biée ili neka suitina, ili uopSte ono sto je opste, vet nesto Sto je reflektovano u sebe, neki subjekat. No, u isto vreme je to samo anticipirano. Subjekat je pretpostavljen kao &vrsta tatka, za koju su pre- dikati privezani kao za svoj oslonac, i to jednim kretanjem koje pripada onome ko za nju zna i koje se takode ne posmatra kao kretanje koje pripada samoj toj tatki; medutim, jedino 12 bi tim kretanjem sadrdina bila prikazana kao subjekat. Sudeéi po kakvoéi toga kretanja, ono ne moze pripadati tome subjektu; alf prema pretpostavei one taéke, to kretanje takode ne moze biti drukéije, ono moze biti samo spoljanje. Stoga ona anti- cipacija, po kojoj ono Sto je apsolutno jeste subjekat, ne samo da ne predstavlja stvarnost toga pojma, veé je stavise Gini nemoguéom; jer ona anticipacija postavlja taj pojam kao tatku koja miruje, a ova stvarnost jeste samokretanje. Medu raznolikim zakljuécima koji proizlaze iz onoga sto je reteno, mote se ista¢i zakljuéak: da je znanje stvarno i da se mote izloZiti jedino kao nauka ili kao sistem; da, osim toga, svaki takozvani osnovni stav ili princip filozofije Jeste, kada Je istinit, veé zbog toga takode lazan, ukoliko on postoji samo kao osnovni stav ili princip. — Zbog toga je lako takav osnovni stav opovréi. Opovrgavanje se sastoji u tome Sto se pokazuje njegova nesavrienost; on je pak nesavrien po tome jer pred- stavlja samo ono &to je opite ili princip, jer je potetak. Ako je to njegovo opovrgavanje temeljno, onda je ono iz njega samog Uuzeto i razvijeno, nije privedeno u delo spolja suprotnim uve- ravanjima i domifljanjima. Dakle, to opovrgavanje osnovnog stava predstavljalo bi zapravo njegovo razvijanje i, prema tome, dopunjavanje njegove nesavrienosti, ako se ne bi u tome pre- varilo da ono uzima u obzir jedino’svoj negativan posao i da ne postaje svesno svoga napretka i rezultata takode u pogledu njihove pozitivne strane. — Pravo pozitivno izvodenje potetka je u isto vreme, obrnuto, isto tako negativno ponafanje prema njemu, naime prema njegovoj jednostranoj formi koja se sa- stoji u tome Sto je on prvo neposredan ili svrha. Prema tome, to njegovo pozitivno izvodenje moze da se shvati isto tako kao opovrgavanje onoga Sto saéinjava osnov sistema, tatnije pak njega treba posmatrati kao neko dokazivanje da u stvari osnov ili princip sistema jeste samo njegov povetak. Da ono to je istinito jeste stvarno samo kao sistem, ili da Je supstancija u sustini subjekat, to je izrazeno u onoj predstavi koja iskazuje ono Sto je apsolutno Kao duh, — taj najuzviseniji pojam, a koji pripada novijem vremenu i njegovo}_religiji. Jedino ono Sto je duhovno jeste ono Sto je stvarno; ono je (a) sutina ili ono Sto bivstvuje po sebi, (b) ono Sto se ponasa i Sto je odredeno, drugobivstvo i biée za sebe, i (c) ono Sto u toj ddredenosti ili svojoj stvarnosti ostaje u samom sebi; — ili ono jeste po sebi i za sebe, — Ali to biée po sebi i za sebe jeste prvo za nas ili po sebi, ono je duhovna supstancija. Ono to mora biti takode za samo sebe, mora da predstavlja znanje o onome 13,Sto je duhovno i znanje o sebi kao dubu, to jest ono mora da postoji kao svoj predmet, ali isto tako neposredno Kao predmet Koji je ukinut, Koji je u sebe reflektiran. Predmet je za sebe samo za nast, ukolio je on sam proizveo svoju duhovnu sadrZinu; ali ukoliko on takode sam za sebe* jeste za sebe, tutoliko to samoproizvodenje, Zisti pojam, jeste za njega u isto. vreme onaj predmetni elemenat u kojem on ima svoje odredeno bie; i na taj naéin predmet u svome odredenom Dieu jeste predmet Koji je sam za sebe reflektiran u sebe. — Duh koji, tako razvijen, 2na za sebe kao 2a duh jeste nauka. Nauka predstavija njegovu stvarnost i ono carstvo koje on izgraduje sebi u svome viastitome elementu. ; @. isto samosaznanje u apsolutnom drugobivstvu, taj etar kao takav, jeste osnov i tlo nauke ili zanje o onome Sto je opite. Posetak filozofije ini pretpostavku ili postavija zahtev da se svest nalazi u tome elementu. Ali, taj elemenat Zadobija svoju zavréenost i samu svoju providnost jedino bla- godareti kretanju svoga postajanja. On je @ista duhovnost kao Sho opste koje ima natin jednostavne neposrednosti; — ta Jednostavnost u kojoj taj elemenat kao takav poseduje egzisten- Ziju jeste ono tlo koje predstavija misljenje 1 koje se nalazi Samo u duhu, Posto taj elemenat, ta neposrednost duha, jeste Uopite ono Sto predstavija supstancijalnost duha, to ta gista duhovnost jeste preobrazena suStastvenost, refleksija koja je {'sama jednostavna, Koja predstavlja neposrednost kao pojavu za sebe, biée koje jeste refleksija u samom sebi. Nauka, sa Svoje strane, zahteva da se samosvest uzdigne u taj etar, da bi mogla Ziveti sa njom iu njoj, i da bi Zivela. Obrnuto, indi- viduum ima pravo da zahteva da mu nauka doda lestvice bar do toga stanovista, da mu to stanoviste pokaze u njemu samom. ‘To njegovo pravo zasniva se na njegovo} apsolutnoj samostal- nosti, za koju on zna da je poseduje u svakom obliku svoga znanja; jer u svakom tom obliku, bilo da ga nauka priznaje ili ne, i neka je njegova sadrZina bilo koja, individuum jeste apsolutna forma, to jest on predstavlja neposrednu izvesnost ‘sama sebe i time, ako bi se vise voleo ovaj izraz, neuslovijeno Bike. Ako stanovidte svest, sa kojeg, ona ne 2 predmeine stvari u njihovoj suprotnosti prema njoj i za samu set svojo} Suprotnosti prema njima, vai za nauku kao drugo, — ‘ono u temu se svest oseéa kao kod same sebe naprotiv kao 7 Za misaone subjekte. " Dakle, duhovni objekat, Koj! Je svo} viastit! subjekat, proizvod! sama sebe. 4 gubitak duha, onda za svest, tome nasuprot, elemenat nauke predstavlja neku onostranu daljinu u kojoj ona ne poseduje vide samu sebe. Svaki od ova dva dela izgleda za onaj drugi kao da je izopatavanje istine. Sto se prirodna svest neposredno poverava nauci, to predstavlja jedan pokuSaj koji ona Zini, ne majuéi Sa je ‘na to navodi, da se jednom krete dubedi na glavi; prinuda da zauzme taj neobitni polozaj i da se u njemu kreée predstavija jedno isto tako nepripremljeno kao i, po izgledu, nepotrebno nasilje, koje njoj godi da sebi nametne. —Nauka moze biti po sebi Sto hote; u odnosu prema neposred- noj samosvesti ona se pokazuje kao neka izopatenost nasuprot njoj; ili, po8to ta ista samosvest ima u izvesnosti o samoj sebi princip ‘svoje stvarnosti, to nauka, po8to samosvest za se jeste izvan nje, nosi formu nestvarnosti. Zbog toga nauka ima udruzi sa sobom takav elemenat ili, naprotiv, da pokate da j taj elemenat pripada i kako joj pripada. Buduti liSena takve stvarnosti, nauka kao takva jeste sadrzina samo kao ono Sto je po sebi, svrha koja jo predstavlja tek nesto unutrainje, ne kao duh, samo tek duhovna supstaneija. To po sebi ima da se ispolji i da postane za sebe sama, Sto ne znadi ni8ta drugo nego da ono ima da postavi samosvest kao istovetnu sa sobom. To postajanje nauke uopste ili znanja jeste ono Sto prika- zuje ova fenomenologija duha. Znanje, uzeto onakvo kakvo je ispotetka, ili neposredni duh jeste ono Sto je bez duha, to jest Bula svest. Da bi se to potetno znanje pretvorilo u pravo znanje, ili da bi ono proizvelo onaj elemenat nauke koji pred- stavlja’ sam njen Uisti pojam, ono mora da se radom probije kroz jedan dugi put. — To postajanje onakvo kakvo ée se izlo- iti w njegovoj sadréini i oblicima koji se u njemu pokazuju neée predstavijati ono Sto se iznajpre zamiflja pod jednim uvo- denjem nenauéne svesti u nauku, ono ée takode biti nei drugo, razligno od obrazlozenja nauke — isto tako drukeij nego Sto je oduBevljenje koje, kao iz pistolja, potinje neposred- no sa apsolutnim znanjem, pa se sa drugim stanovistima obra- dunava time 3to oglasava da se na njih neée ni osvrtati. 3. Zadatak, da se individwum od stanovi8ta njegove neobra- zovanosti dovede do znanja, morao se shvatiti u njegovom opitem zaéenju, a opiti individuum, samosvesni duh, morao je da se posmatra u njegovome izobrazavanju. — Sto se tite odnosa ta dva individuuma, u opStem se individuumu svaki moment pokazuje kako on zadobija konkretnu formu i naro- Sito uobligenje. Poseban individuum jeste nedovrseni duh, je- dan konkretni lik, u &ijem celokupnom odredenom biéu viada 15jedna odredenost i u kome se sve ostale odredenosti nalaze Samo u otrlim crtama. U onom duhu koji stoji na visem stupnju obrazovanosti nego neki drugi duh, nize konkretno odredeno biée spalo je na jedan beznatajni momenat; ono Sto je ranije predstavijalo samu stvar, sada je samo jo8 neki trag; oblik te stvari je sada umotan i pretvorio se u neko prosto osenéenje. Tu proglost prolazi onaj individuum, éiju sup- staneiju predstavlja duh Koji stoji na viSem stupnju, onako kao sto onaj, Koji se poduhvata neke vise nauke, prolazi kroz pripremna saznanja koja odavno poseduje da bi se podsetio na njihovu sadrzinu; on budi seCanje na ta saznanja, ne inte- resujuéi se za njih i nemajuéi namere da se kod njih zadrii. Pojedinac mora da prode takode u pogledu sadrzine stup- njeve obrazovanja opStega duha, ali kao one oblike koje je taj duh vet odbacio, kao stupnjeve puta koji je izgraden i utrt; tako mi u pogledu saznanja vidimo da se ono Sto je u ranija vremena zanimalo zreli duh Ijudi srozalo na znanja detastva, na njegove ve%be, pa tak i na njegove igre, te éemo u pedagoSkom napredovanju upoznati istoriju obrazovanosti sveta, kao precrtanu u profilu. Taj raniji Zivot predstavlja vet zadobijenu svojinu opstega duha koji saéinjava supstanciju individuuma i njegovu neorgansku prirodu koja tako njemu izgleda spoljanja. — U tome pogledu, obrazovanje, posmatrano sa_gledigta individuuma, sastoji se u tome da individuum 2 dobija to Sto postoji, da njegovu neorgansku prirodu u_sebi tro8i i uzima je u svoj posed. Medutim, sa gledi8ta opstega duha kao supstancije, obrazovanje nije ni8ta drugo nego to da supstancija daje sebi svoju samosvest, da u sebi proizvodi svoje postajanje i svoju refleksiju. Nauka prikazuje ne samo ova kretanja obrazovanja u nje~ govoj iserpnosti i nuznosti, vee i ono Sto se vet srozalo na mome- nat i svojinu duha u njegovome razvijanju. Cilj je uvid duha u ono Sto znanje jeste. Nestrpljenje zahteva ono Sto je nemoguée, naime postizanje cilja bez sredstava. S jedne strane, duzina toga puta mora da se podnosi, jer je svaki momenat nuzan; — s druge strane, kod svakog'se momenta moramo zadréavati, jer svaki momenat predstavija jedan individualni celi lik, i po- smatra sé apsolutno samo ukoliko se njegova odredenost po- smatra kao celina ili ono Sto je Konkretno, ili ukoliko se celina posmatra u osobenosti te odredbe. — Po8to je supstancija individuuma, posto je StaviSe svetski duh imao strpljenja da u toku dugog vremena prede ove forme i da preduzme ogroman rad svetske istorije u kojoj je on u svakoj formi izobrazio ce- 16 Jokupnu svojy sadrzinu za koju je ta forma bila sposobna, i ppofto je on mogao da postigne svest o sebi radom koji nije nista manji, to, doduse, individuum nije u stanju da stvarno shvati svoju supstanciju manjim radom; medutim, individuum ima w isto vreme,neznatnijih tegoba, jer, po sebi je to izvreno, sa- driina je vet stvarnost, svedena na moguénost, savladana neposrednost, uoblitenost je veé svedena na svoju abrevijaturu, na jednostavnu odredbu misli. Buduéi veé neSto zamisljeno, sadrZina je svojina supstancije; ne treba vise preobratati odre- deno biée u formu biéa po sebi, veé ono sto je po sebi u formu biga za sebe, { to niti ono po sebi koje je isto iskonsko, niti ono koje je utonulo u odredeno biée, vet, naprotiv, ono koje je veé u seanju. Potrebno je blize odrediti natin na koji se to Gini. ‘Ukidanje odredenoga biéa jeste ono Sto smo od celine ustedeli na stanovistu sa kojega shvatamo ono kretanje; medu- tim, predstava i poznavanje formi jesu ono ‘Sto joS preostaje i emu je potrebno vige preinatenje. Ona prva negacija prenela je odredeno biée, vraéeno u supstanciju, samo tek neposredno uu elemenat samstva; dakle, ta svojina, zadobijena za samstvo, ima jo8 isti karakter neshvaéene neposrednosti, nepokretne ravnodusnosti, kao i samo odredeno biée, koje je na taj natin samo preélo u predstavu. — U isto vreme odredeno biée je time postalo neSto poznato, takvo neito Sto je postojei duh okonéao, u emu se stoga njegova delatnost, i, prema tome, njegov interes vise ne nalaze. Ako sama delatnost koja okon- Bava odredeno biée predstavlja jedino kretanje posebnoga duha koji sebe ne shvata, onda je, naprotiv, znanje usmereno protiv predstave koja je usled toga postala, protiv te poznatosti, ono Jeste delanje opStega samstva i predstavlja interes mi8ljenja. Ono Sto je uopite poznato nije zbog toga, Sto je poznato, takode saznato. Najobitnija samoobmana kao i obmana ostalih jeste kada pri saznavanju pretpostavimo neSto kao poznato pa Se sa tom pretpostavkom zadovoljimo; i pored svega dugog govora to se znanje ne moze maéi s mesta, a da ine za Sta se 8 njim zbiva. Subjekat i objekat itd, bog, priroda, razum, Eulnost itd, pretpostavijaju se nekritiéki kao pomati i kao neSto od vrednosti, i kao takvi sadinjavaju évrste tatke kako polaska tako 1 povratka. Izmedu tih taéaka koje ostaju nepo- kretne, kretanje ide tamo-amo i prema tome samo. po njihovoj Povr8ini, Tako se i shvatanje i ispitivanje sastoji u tome da se vidi da li svako nalazi takode u svojoj predstavi ono to je 0 tim predmetim reteno, da li to njemu tako izgleda i da li mu je poznato ili nije. 2 Fenomenologtia dune WAnaliziranje jedne predstave, kako se ono nekada izvo- dilo, nije bilo ni8ta drugo do ukidanje forme njene poznatosti. Rastavljati neku predstavu na njene iskonske elemente jeste vraéanje na one njene momente koji bar nemaju formu na@ene predstave, veé koji satinjavaju neposrednu svojinu samstva. Doduée, ova analiza dospeva samo do onih misli koje predstav- {jaju odredbe koje su poznate, stalne i koje miruju. Ali, jedan suitinski momenat jeste to samo Sto je rastavijeno, to sto je nestvarno; jer samo zbog toga Sto se ono Sto je konkretno razdvaja i pretvara u ono Sto je nestvarno ono jeste ono Sto se kreée. Delatnost razdvajanja predstavija snagu i rad razuma, te sile koja najvige zadivijuje, koja je najveta ili, StaviSe, koja predstavija apsolutnu silu, Krug koji, zatvoren u sebe, miruje i kao supstancija sadrZi u sebi svoje momente predstavija neposrednu srazmernost, koja zbog toga ne zaéudava. Ali, Sto ono akcidentalno kao takvo, koje je od njegovog obima odvo- jeno, ono Sto je vezano i &to je stVarno samo u svojoj poveza- nosti sa drugim, zadobija neko vlastito odredeno bige i apstrakt- nu slobodu, to predstavlja ogromnu silu onoga 3to je negativno; ono jeste energija misljenja, éistoga Ja. Smrt, ako onu nestvar- nost hogemo da nazovemo tako, jeste ono Sto je najstrainije, i ono Sto zahteva najvetu silu jeste zadrzavanje onoga sto je mrtvo, Lepota, liSena sile, mrzi razum, jer on to od nje otekuje, a ona za to nije sposobna. Ali, Zivot duha nije onaj Zivot koji zazire od smrti i koji se strogo Suva od pustosenja, vet je Zivot duha onaj Zivot koji podnosi smrt i u njoj se odrzava, Dui zadobija svoju istinu samo time Sto u apsolutnoj rascep- Kanosti nalazi sama sebe. Duh nije ta moé kao ona pozitivnost koja apstrahuje od onoga sto je negativno, kao kada mi o negemu kaZemo: to nije nista ili to je lazno, pa potom, okon- Zavii to, odlazimo odaile prelazeéi na ma Sta drugo; veé je duh ta mo€ samo po tome sto onome Sto je negativno gleda w lice otvoreno i Sto se kod njega zadrzava. To zadr2avanje jeste ona éarobna sila koja to Sto je negativno preobrata u bige. Ta moé jeste ono isto Sto je gore nazvano subjektom, koji po tome, Sto u svome elementu daje odredenosti Zivot, ukida apstraktnu neposrednost, to jest onu koja samo uopite bivstvuje, i usled toga jeste istinska supstancija, biée ili ona neposrednost koja nema posrednosti izvan sebe, veé predstavlja nju samu. Pretvaranje onoga Sto je zami8ljeno u svojinu diste samo- svesti jeste uznoSenje na siupanj opStosti uopite i predstavija samo jednu stranu obrazovanja, a jo3 ne zavreno obrazovanje. — Naéin proutavanja starog doba razlikuje se time od natina 18 proufavanja novog doba, §to je ono predstavijalo pravo, potpu- no obrazovanje prirodne svesti. Ogledajuti se narotito na sva- kome delu svoga Zivota i filozofirajuéi 0 svemu Sto se deSava, prirodna svest se i razvila u op8tost koja je skroz i skroz po- tvrdena. Naprotiv, u novije doba individuum nalazi apstraktnu formu pripremljenu; napor koji Sin individuum da se te forme dotepa i da je prisvoji jeste pre neisposredovano klijanje onoga Mo je unutrainje i prekinuto stvaranje opStega nego njegovo proizlazenje iz onoga Sto je konkretno { raznovrsno u Zivotu. Zhog toga se sada rad ne sastoji toliko u tome da se individuum o@isti od neposredne tulnosti i da se pretvori u zamisljenu supstanciju i onu koja misli, veé, naprotiv, u onome sto je suprotno, naime da se ukidanjem 'stalnih odredenih misli os- twari i oduhovi ono Sto je opite. Medutim, mnogo je tele da se Evrste misli uéine tetnim nego Sulno odredeno bite. Razlog tome nalazi se u onome Sto je mslotas navedeno; one odredbe imaju za supstanciju i za elemenat svoga Zivota Ja, moé onoga Sto je negativno ili Gistu stvarnost, naprotiv, tuine odredbe imaju za elemenat svoga postupanja nemoénu apstraktnu ne- posrednost ilf biée kao takvo. Misli postaju tetne time Sto se Gisto mifljenje, ta unutra’nja neposrednost upoznaje kdo mo- menat, ili time Sto Gista izvesnost o njemu samom apstrahuje od sebe, — ne time sto se izostavija, stavija nastranu, veé time Sto u svome samopostavljanju napusta ono sto je évrsto, ne samo ono évrsto u Gistoj konkretnosti koje predstavija samo Ja nasuprot razliénoj sadrZini, vet takode ono Sto je évrsto u razli8itome!, a koji, buduéi Postavljeni u elementu @istog miS- jenja, uéesivuju u'onoj neuslovijenosti Ja. Blagodareéi svome kretanju, iste misli postaju pojmovi i tek blagodareéi njemu predstavijaju ono Sto u istini jesu: samokretanja, krugove, ono &to je njihova supstancija, duhovne sustastvenosti. Ovo kretanje tistih suBtastava satinjava uopSte prirodu nauénosti. Posmatrano kao veza njihove sadrZine to kretanje predstavija njenu nugnost i njeno razvijanje u organsku celinu. Put kojim se dospeva do pojma znanja postaje na osnovu toga kretanja isto tako neko nuzno i potpuno bivanje, tako da to pripremanje prestaje da predstavlja neko slutajno filozofiranje koje se vezuje za ove ili one predmete, odnos¢ i misli nesavi- ene svesti, kao Sto to slutajnost donosi sa sobom, ili koje po- moéu jednog rezonovanja koje ide tamo-amo, pomocu zaklju- Sivanja i izvodenja tra%i da obrazlo%i ono Sto je istinito na "1 U misaonim odredbama, apstrakeljama i osnovnim stavovima, oii postoje u ja. 2 19ovde je re& samo o njemu) predstavijalo ono Sto je drugo, naime negativno supstancije koja kao sadrfina znanja jeste ono Sto je istinito, Ali, sama supstancija jeste suStinski ono 3to je negativno, delom ‘kao razlika i odredba sadrZine, delom kao neko jednostavno razlikovanje, to jest kao samstvo i znanje uuopéte. Zaista je moguée da se ima lafno znanje. O nefemu imati laimo zanje znati da se znanje dotinoga nalazi u odnosu nejednakosti sa svojom supstancijom. Ali, bag ta nejednakost jeste ono razlikovanje uopite koje predstavlja suitinski mome- nat. Iz ovog razlikovanja postaje zaista njihova jednakost, i ta jednakost koja je postala jeste istina. Ali, ta jednakost nije istina tako kao da bi nejednakost bila odbaéena kao zgura od Gstoga metala, Sak ni tako kao Sto se orude izostavlja posto Je posude gotovo, vet u istinitome kao takvom nejednakost jo8 Postoji neposredno kao ono Sto je negativno, kao samstvo. Pa ipak se zbog toga ne mote reti da ono 8to je laino saXinjava jedan momenat istinitoga ili, Stavise, neki njegov sastojak. Da Se u svemu laznome nalazi neSto istinito, u tome izrazu vale oboje, — kao Sto su ulje i voda koji su, buduéi takvi da se ne mogu zajedno pomelati, povezani samo spolja. Upravo zbog toga Sto svojim znagenjem mogu obeleZavati momenat savr- Senog drugobivstva njihovi se izrazi ne smeju vise upotreblja- vati onde gde je njihovo drugobivstvo ukinuto. Isto onako kao Sto u izrazu jedinstva subjekta i objekta, konatnoga i besko- natnoga, bia i mialjenja itd., ima neSega nezgodnoga po tome Sto objekat 1 subjekat itd. znate ono Sto predstavijaju izvan svoga jedinstva, dakle Sto se u jedinstvu ne zamialjaju kao ono 8&0 njfhov izraz znati: isto tako ni latno nije vise kao laino jedan momenat istine. Dogmatizam kao nagin mi8ljenja ne znati u manju i u prouéavanju filozofije nista drugo do verovanje da se onc Sto je istinito sastoji u jednome stavu, koji predstavlja jedan stalni rezultat ili za koji se neposredno zna. Na ovakva pitanja: Kada se rodio Cezar?, ili: Koliko je hvati iznosila jedna tr- Katka staza i koja itd, treba davati ispravne odgovore isto ‘onako kao 3to je tatno odredeno da je kvadrat nad hipotenuzom jednog pravouglog trougla ravan zbiru kvadrata nad njegovim katetama. Ali takva tzy. istina je po svojoj prirodi razlitna od prirode filozofskih istina. 2. Sto se tie istorijskth istina, da ukratko i njih spome- nemo, ukoliko se naime posmatra ono &to je kod njih istorij- sko, Iako se priznaje da se one odnose na pojedinatno odre- Geno biée, na neku sadrzinu u pogledu njene sluéajnosti i 22 proizvoljnosti, na one njene odredbe koje nisu nuzne. — Ali, ak ni takve gole istine, kao Sto su one koje smo naveli kao primer, ne postoje bez kretanja samosvesti. Da bi se saznala jedna od tih istina, moraju se izvrSiti mnoga poredenja, takode se po knjigama mora da zagleda ili da se, bilo na koji nadin, istrazuje; Eak se kod jednog neposrednog opazaja smatra za nefto Sto ima prave vrednosti tek njegovo poznavanje zajedno sa njegovim razlozima, mada zapravo samo tisti rezultat treba da predstavija ono do Sega je stalo. Sto se tite matematitkih istina, joX manje bi se smatrao geometrom onaj ko bi napamet znao Euklidove teoreme, ne znajuéi za njihove dokaze, ne znajui za njih, kako bi se, tome nasuprot, moglo reéi, iznutra. Isto tako bi se smatralo nezado- voljavajuéim saznanje da strane pravouglog trougla stoje medu sobom u onom poznatome odnosu, kada bi neko do toga saznanja doSao putem merenja mnogih pravouglih tro- uglova. Medutim, suitastvenost dokaza nije takode ni kod matematitkog saznanja jo8 po svome znatenju i po svojoj prirodi takva da predstavija momenat samoga rezultata, vet se dokaz, naprotiv, u tome rezultatu izgubio i i8tezao. Do- due, teorem kao rezultat jeste takav jedan teorem koji je saznat kao istinit. Ali, ta okolnost koja je prido8la ne odnosi se na njegovu sadrZinu, veé samo na njegov odnos prema su- bjektu; kretanje matematitkog dokaza ne pripada onome 8to je predmet, veé predstavlja jedno delanje koje je u odnosu na stvar spoljainje. Tako se priroda pravouglog trougla ne rastavlja onako kako se on prikazuje u konstrukeiji, koja je potrebna za dokaz onoga stava koji izraava njegovu srazmer- nost; celokupno proizvodenje rezultata jeste jedan tok saz- nanja i njegovo sredstvo. — U filozofskom saznanju je takode postajanje odredenoga biéa kao odredenoga biéa razlitno od postajanja suitine ili unutrainje prirode stvari. Ali, filozofsko sazmanje sadrzi, s jedne strane, oba postajanja, dok, naprotiv, matematitko saznanje prikazuje u saznanju kao takvom samo postajanje odredenoga biga, to jest biéa prirode stvari. S druge strane, filozofsko saznanje udruzuje takode oba ova posebna kretanja. UnutraSnje postajanje ili bivanje supstantije jeste nerazdvojeno: prelazenje u ono 3to je spoljainje ili u odredeno biée, u biée za drugo, i, obrnuto, bivanje odredenoga biéa ieste samopovlaéenje u sustinu. To kretanje predstavlja udvo- strudeni proces i bivanje celine tako, da u isto vreme svako od njih predstavlja ono drugo, te zbog toga svako ima takode na sebi oboje kao dva izgleda; oni zajedno proizvode celinu 23,time Mo se sami sobom ukidaju i pretvaraju u njene mo- mente. U matematitkome je saznanju uvidanje jedno delanje koje je za stvar spoljainje; iz toga izlazi da se tim uvidanjem isti- nita stvar menja. Sredstvo, konstrukeija i dokaz sadrée zaista istinite stavove; ali se isto tako mora reti da je sadr#ina laina. U gormjem se primeru trougao rasparvava, i njegovi se delovi pretvaraju u druge figure koje usled konstrukcije na njemu postaju. Tek se na kraju ponovo uspostavija onaj trougao do kojega je zapravo stalo, a koji je u daljem toku bio izgubljen iz vida, te se pojavijivao samo u delovima koji su pripadali drugim celinama. — Dakle, kao Sto vidimo, ovde se pojavljuje ona negativnost sadréine koja bi se morala oznatavati kao nje- na lagnost, isto tako kao u kretanju pojma isezavanje misli koje se smatraju za stalne. Ali, narotita nesavrSenost matematitkoga saznanja odnosi se ne samo na samo saznanje vet takode na njegov materijal uopite. — Sto se tie samog saznanja, to se pre svega ne uvida nuinost konstrukeije. Ta konstrukcija ne proizlazi iz pojma teo- reme, vet se neizostavno propisuje, i mi se moramo slepo poko- ravati tome propisu, naime da povutemo upravo te Hnije od kkojih bi se mogie povuéi beskrajno mnoge druge Iinije, a da pri tom ne znamo nigta dalje do da verujemo da €e to nithovo povlatenje biti svrsishodno za izvodenje dokaza, Naknadno se najzad pokazuje takode ta korisnost, ko} bog toga samo spoljatnja, jer se kod dokaza pokazuje tek naknadno. — Isto tako tai dokaz ide jednim putem koji negde podinje, jo8 se ne zna u Kojo} vezi sa rezultatom koji treba da proizade. Razvo| toga dokaza uzima ove odredbe i odnose, a druge ostavlia po strani, mada se ne uvida neposredno po kojoj nu%nosti; tim kkretanjem upravija neka spoljainja svrha. Evidencija ovoga nesavrSenog saznanja, kojom se mate- matika ponosi i kojom se takode protiv filozofije razmeée, ima osnov jedino u uboitvu njene svrhe i nesavréenosti_njenoga materijala, i zbog toga je takve prirode koju filozofija mora prezirati. — Svrha matematike ili njen pojam jeste velitina. To je upravo nesuitinski, bespoimovni odnos. Zbog toga se kre tanje znanja obavija na povrSini, ne dodirujuél samu stvar, suftinu ili pojam, i zbog toga ne predstavlia nikakvo po- imanje. — Materijal’o kojem matematika vribavija ugodnu tiznieu istind saginjavaju prostor { jedinica. Prostor je ono od- Tedeno bite u koje pojam upisuje svoje razlike kao u neki pra- zan mrtvi elemenat, u kome su one isto tako mepokretne i 24 mrtve. Ono ito je stvarno nije neka prostornost, kao to je ona koja se posmatra u matematici; takvom nestvarnoséu, kao Sto su predmeti matematike, ne bavi se niti konkretno éulno opazanje niti filozofija. U takvom nestvarnom elementu po- stoji, dakle, takode samo nestvama istina, to jest samo zami8- Ijeni, mrtvi stavovi; kod svakoga od tih stavova moze se pre- stati; naredni stav podinje iznova samostalno, a da se prvi ne razvija sam sobom w taj drugi, niti da na taj naéin postane, blagodareéi prirodi same stvari, neka nuzna veza. — Takode se znanje zbog onoga principa i elementa — iu tome se sa- stoji formalnost matemati’ke evidencije — razvija stalno po liniji jednakosti. Jer, posto se ono Sto je mrtvo ne kreée samo sobom, to ono ne dospeva do razlika sustine, do sustinskog suprotstavijanja ili nejednakosti, usled éega ne dospeva ni do prelazenja suprotnoga u suprotno, ne do kvalitativnog, ima- nentnog kretanja, ne do samokretanja. Jer velifina, nesuitinska azlika jeste ono Sto matematika jedino posmatra. Matematika apstrahuje od toga to pojam jeste ono Sto razlate prostor u njegove dimenzije i Sto odreduje njihove veze i veze u njima; ona ne posmatra, na primer, odnos linije prema povriini; i kada uporedi pretnik kruga'sa_njegovom periferijom, ona nailazi na njthovu nekomenzurabilnost, to jest na jedan odnos pojma, na ono Sto je beskonatno, a Sto se izmite njenoj od- redbi. Imanentna, takozvana tista matematika ne stavija prema prostoru vreme kao vreme, kao drugi materijal svoga posmat- tanja. Primenjena matematika se zaista bavi vremenom, kao i kretanjem i inate drugim realnim stvarima; ali ona uzima iz iskustva sintetiéke stavove, to jest stavove o onim odnosima vremena koji su odredeni njegovim pojmom, i primenjuje njihove formule samo na ove pretpostavke. Sto se vajni dokazi takvih stavova, kao Sto je stav 0 ravnotedi poluge, o odnosu prostora i vremena u kretanju padanja itd., koje primenjena matematika esto navodi, izdaju za dokaze i kao takvi usva- jaju, to predstavija takode dokaz 0 tome kolika je potreba za dokazivanjem u samanju, jer saznanje, ako nema vie dokaza, uvazava éak prazan privid dokaza i’ time zadobija izvesno umirenje. Jedna kritika tih dokaza' bila bi isto tako znatajna kao i poutna, kako bi se matematika, delimice, oBistila od toga Iadnog ukrasa, delimice, da bi se pokazale njene granice, ina osnovu njih takode nuZnost jednog drukéijeg zanja. — + U svojoj Enciklopedift Hegel je u § 267 bite osvetlio zakone padanja u ovome smish 25Sto se tite vremena 0 kojem bi se moglo niisliti da bi ono, kao suprotnost prostoru, satinjavalo materijal drugog dela tiste matematike, ono jeste sam postojeéi pojam. Princip velitine, to jest bespojmovne razlike, i princip jednakosti, to jest ap- straktnog mrtvog jedinstva, nisu u stanju da se bave onim Uistim nemirom Zivota i apsolutnog razlikovanja. Stoga se ta negativnost pretvara samo kao paralizovana, naime Kao jedi- nica, u drugi materijal ovoga saznanja, koje, buduéi jedno spoljainje delanje, srozava na stupanj materijala ono sto se Kreée samo od sebe, da bi potom u njemu posedovalo jednu ravnodusnu, spoljaSnju, mrtvu sadréinu. 3. Tome nasuprot, filozofija ne posmatra nesuitinsku od- redbu, veé odredbu posmatra ukoliko je ona sustinska, njen elemenat i njena sadrZina nije ono $to je apstraktno ili ne- stvarno, vet ono Sto je stvarno, ono Sto stavlja samo sebe i Sto ivi u sebi, Zivot u svome pojmu. To je onaj proces koji stvara svoje momente i prozima ih, i to celo kretanje satinjava ono sto je pozitivno i njegovu istinu. Dakle, ova istina obuhvata u sebi isto tako ono Sto je negativno, ono Sto bi se oznatilo kao lazno, Kada bi se moglo posmatrati kao takvo ne8to od tega treba apstrahovati. Naprotiv, ono Sto i8tezava mora i samo da se posmatra kao sustinsko, ne treba ga u odredbi netega stalnoga Sto je odsefeno od istinitoga ostaviti izvan njega, neznano gde, kao Sto ni ono Sto je istinito ne treba ostaviti na drugoj strani kao mrtvo pozitivno koje miruje. Pojava jeste ono nastajanje i nestajanje koje samo za se niti postaje niti nestaje, vee po- stoji po sebi i satinjava stvarnost i kretanje zivota istine. Na taj natin istinito predstavija razuzdani zanos, &iji su svi Hlanovi pijani, i po8to on svaki flan, nakon Sto se_izoluje, isto tako heposredno ukida, — to je taj zanos isto tako providni i jed- nostavni mir. DoduSe, u oceni onoga kretanja ne postoje po- jedini oblici duha kao odredene misli, ali oni su isto toliko po- Zitivni nuZni momenti koliko su negativni i iStezavajuéi. — U celini kretanja, shvativli je kao mirovanje, ono Sto se u tome kretanju izdvaja i dobija narotito odredeno biée, otuvano je u njoj kao ne8to Sto se pamti, tiji Zivot predstavlja znanje © samom sebi, kao Sto isto tako to znanje predstavija nepo- sredno Zivot. Moglo bi izgledati potrebno da se o metodi ovoga kretanja ili ove nauke unapred navedu razne stvari, Medutim, pojam te metode veé se nalazi u onome Sto je reteno, a njeno pravo prikezivanje spada u logiku ili StaviSe sa&injava samu logiku. Jer, metoda nije nita drugo do izgradivanje celine, podignute 26 u njenoj Listoj sustastvenosti. Ali, mi o onome Sto se o tome do sada nalazi u opStoj upotrebi moramo imati svesti da i si- stem onih predstava, koje se odnose na ono sto je filozofska metoda, pripada jednoj obrazovanosti koja je zaboravijena. — Ako bi ovo zvuéalo moida hvalisavo ili revolucionarno, a smatram da mi je takav ton tud, onda treba imati na umu je ona nautna riznica koju je matematika iznajmila — riz~ Rica objainjenja, podela, aksioma, nizova teorema, njihovih dokaza, osnovnih stavova i izvodenja i zakljutivanja iz njih, — vet’ zastarela bar u samom mnenju. Mada se nepogodnost te riznice za filozofiju jo8 ne uvida jasno, ipak se od nje ne Gini nikakva ili mala upotreba; i ako se po sebi ne osuduje, ‘ona se ipak vie ne voli. I za ono Sto je po sebi izvrsno moramo unapred Zeleti da se ono pofne upotrebljavati i uSini omi- Vjenim. Medutim, nije tefko uvideti da formu u kojoj se filo- zofska ‘istina mote pojaviti ne predstavija onaj postupak koji se sastoji u tome Sto se postavija neki stav, pa se za nj navode razlozi, i Sto se isto tako razlozima opovrgava njemu suprotni stav. Ta istina jeste njeno kretanje samo po sebi; medutim, ‘ona matematitka metoda predstavlja saznanje koje je u odnosu na materijal spoljaSnje. Zbog toga je ona svojstvena matema- tici, koja, kao to je primegeno, ima za svoj princip besp% movni odnos velitina, a za svoj materijal mrtvi prostor i je- dinicu koja je isto tako mrtva, te se ta metoda mora prepustiti matematici. Takode bi ta metoda u slobodnijem maniru, to jest vi8e pomeSana sa samoVoljom i sluajno86u, mogla’ da astane u obitnom Zivotu, u nekoj konverzaciji ili 'istorijskom proutavanju koji sluZe vise Ijubopitstvu nego saznanju, kao Sto je otprilike i neki predgovor. U ohitnome zivotu svest ima za svoju sadrtinu znanja, iskustva, Sulne konkrecije, takode misli, osnovne stavove, uopte takve stvari koje vaie kao nesto 5to postoji ili kao neko stalno mirujuée biée ili su8tastvo. Ona, delom, neprekidno tefe pored te sadrzine, delom prekida vezu blagodareéi slobodnoj volji kofu ima nad njom, i ponaga se kao neko njeno spoljainje odredivanje i upravijanje njom. Ta svest svodi tu sadréinu na nesto Sto je izvesno, pa neka je to samo trenutni oseéaj; i uverenje je zadovoljeno kada bude dospelo do jedne tatke mirovanja koja mu je poznata. Ali, ako nunost pojma odstrani slobodniji tok konver- zacije u rezonovanju, kao i kruéi tok nautne razmetl}ivosti, onda se, kao Sto je veé gore napomenuto, njegovo mesto ne moze zameniti nemetoditno8u naslugivanja i oduSevijenja i samovoljom prorotkog propovedanja, kojim se ne prezire samo ona nautnost, vet svaka nauénost uopste. 27Isto tako, nakon sto je Kantov triplicitet, koji je jo8 tek instinktivno ponovo pronaden, jo3 mrtav, jo8 neshvaéen, uz- dignut do svoga apsolutnog znatenja, time je u isto vreme postavijena istinita forma u svojoj istinitoj sadrZini, i proiza~ $20 pojam nauke, ne treba da se smatra za nesto nautno ona upotreba ove forme kojom je, kako vidimo, svedena na mrtvu Semu, na jednu pravu sen, a nauéna organizacija na tabelu. — Ovaj formalizam, o kojem je u optim potezima vet gore bilo govora, a tiji manir Zelimo da ovde blize omatimo, smatra da je prirodu i Zivot jednog oblika shvatio i izrazio, ako je neku odredbu te Seme iskazao 0 njemu kao predikat, —- bilo da je to subjektivitet ili objektivitet, ili takode magnetizam, elektri- citet itd., kontrakeija ili ekspanzija, istok ili zapad i tome slitno, sto se moze beskonatno umnodavati, jer se na taj na- &in svaka odredba ili oblik moze upotrebiti kod druge odredbe ili Kod drugog oblika kao forma ili kao moment Seme, i svako ‘od njih moze zahvalno da uéini istu uslugu onome drugome; jedan krug suprotnosti kojim se ne saznaje Sta je sama stvar, hniti Sta jeste jedna od njih niti Sta je ona druga. Pri tome se uzimaju delom éulne odredbe iz obiénog opazanja koje narav- no treba da znaée neito drugo a ne ono Sto kazuju, delom se ‘ono to je po sebi maéajno, iste odredbe misli, kao subjekat, objekat, supstancija, uzrok, ‘opStost itd., upotrebljava tako ne- smotreno i nelcrititki, ikao ‘Sto se to Sini u obiénome Zivotu, i Kao Sto se upotrebljavaju izrani snazenje i slabljenje, ekspan- zija i kontrakcija, tako da je ona metafizika isto tako nenautna kao Sto su to ove Bulne predstave; : ‘Umesto unutrainjeg Zivota i samokretanja njegovog po- stojanja takva se jedna prosta odredba iskazuje o opataju, to ée reti ovde, 0 gulnome znanju, shodno neko} povrino} analogiji, i ta spoljainja i prazna primena one formule na- anal ube Sa takvim formatizmom stvar sto} {sto tako kao i sa svakia drugim. Kakav bi glupak morao biti onaj Ko u toku jedne tetvrti éasa ne bi mogao da nauti teoriju. po kojoj pastoje asteni’ne, steniéne i posredno asteniéne bolesti i isto toliko planova za njihovo letenje', i'ko ne bi, poito je donedavno takva jedna pouka bila za to dovoljna, u toku jednog tako kratkog vremena mogao postati od praktivara lekar teoretitar? Kada prirodno- filozofski formalizam u&i, recimo, da je razum elektricitet, ili j inja azot ili Cak da je Zivotinja ravna jugu ili se~ ‘da ih reprezentuje, izrazeno ovako prosto kao 7 Takosvani braunijanizam; Dion Braun, Elementa medicinae, 1780. ovde Sli zaéinjeno sa neSto vise terminologije: onda se povodom takve sile koja povezuje ujedno ono sto je po izgledu daleko jedno od drugoga, i povodom nasilja koje se takvim povezi- Vanjem pri&injava ulnosti koja miruje, i koje nasilje daje to} @ulnosti tim povezivanjem izgled jednoga pojma, a glavnu stvar, to jest izratavanje samoga pojma ili znatenja tulne predstave izostavija, — povodom toga mogu oni koji su neis- kusni da budu obuzeti divijenjem, mogu u takvom uéenju da obozavaju duboku genijalnost njegovoga zastupnika, i isto tako mogu udivati u jasnosti takvih odredaba, posto one za- menjuju apstraktni pojam onim Sto je opazaino, éinesi ga prijatnijim, i, osim toga, mogu testitati samt sebi na naslu- éenoj duSevnoj srodnosti’ sa tako divnom delatnoséu. Marifet- luk jedne takve mudrosti brzo se nauéi kao Sto je lako da se izvodi; ako je poznat, njegovo ponavijanje postaje isto tako nepodnodljivo kao i ponavijanje neke opsenarske vestine koju su gledacei prozreli. Rukovanje instrumentom ovoga monotonog formalizma nije tele od rukovanja paletom jednoga slikara na kojoj bi se nalazile svega dve boje, recimo crvena i zelena, kako bismo crvenom bojom obojili' neku povrsinu ako bi se od nas zahtevala neka istorijska slike, a zelenom bojom, ako bi se zahtevao neki pejza%. Bilo bi teSko od- luéiti Sta je pri tome veée, da li ona bezbriénost sa Kojom se takvom jednom kaSom od boje zamazuje sve Sto se nalazi na nebu, na zemlji i pod zemljom, ili ona uobrazenost koja se odnosi na izvrsnost toga univerzalnog sredstva; ta bezbriznost i ta uobrazenost podupiru jedna drugu. Ono 3to proizvodi ova metoda, koja se sastofi u tome Sto svemu nebeskom i svemu zemaljskom, svima pritodnim i duhovnim Uikovima prilepljuje te dve odredbe opite Seme i na taj natin ureduje sve, nije niita mfinje do jedan kao sunce jasni iz- veitaj!.0 organizmu Univerzuma, naime jedna tablica, koja je ravna nekom skeletu sa prilepijenim ceduljicama, ili’ redo- vima zatvorenih plehanih kutija ovalnoga oblika sa svojim prikagenim etiketama u kakvoj bakalskoj éatrlji, koja podjed- nako jasno predstavija i jedno i drugo od toga dvoga, i koja je isto onako izostavila ili sakrila tivu suitinu stvari, kao Sto su u onom prvom sluéaju uzeti sa kostiju i meso i krv, a u ‘onom drugom je u kutijama skrivena takode mrtva stvar. — Da se u isto vreme ovaj natin postupanja zavriava uljednobojnam * Ovaj tzraz podseéa no Fihteov spis iz 1801. godine: Sonnenidarer Boricht an das Publikum Ober das elgentiiche Wesen der neuesten Philosophie (1801). 29apsolutnom slikarstvu,posto on te razlike Seme, stideéi ih se, Ponire u prazninu apsolutnoga kao pripadne refleksiji, da bi uspostavio Gisti identitet, to jest besformno belo, to je napo- menuto veé gore. Ona jednobojnost Seme i njenih mrtvih odre- daba { ovaj apsolutni identitet i prelazenje od jednoga u drugo Jesu podjednako mrtvi razum i podjednako spoljainje saznanje. Ali, ono sto je izvrsno ne samo sto nije u stanju da iz- begne tu sudbinu, da bude tako obetivijeno i obezduhovljeno { tako oguljeno da vidi kako su mrtvo znanje i njegova sujeta omotali oko sebe njegovu kotu. Naprotiv, jo8 u samoj toj sud- Dini moze se raspoznati ona sila koju ono vrSi na due, ako ne na duhove, kao i izobrazenje u opitost i odredenost one forme u kojoj se’sastoji njegova savrSenost i koja jedino omoguéuje da se ta opitost upotrebi radi povrinosti. Nauka moze da se organizuje jedino viastitim tivotom pojma, u njoj odredenost koja se iz Seme prilepljuje datome biéu spolja jeste ona duSa ispunjene sadréine koja se pokrese sama od sebe. Kretanje pojedinainog biéa sastoji se u tome Sto, s jedne strane, ono postaje sebi neko drugo i Ho se tako pretvara u svoju imanentnu sadréinu; ¢ druge strane, Sto ono taj razvoj ili to svoje odredeno postojanje vrata u sebe, to jest Sto se samo pretvara u momenat, uproséavajuéi se i 'po- Stajuéi odredenost. U tome kretanju’ negativitet jeste odva~ janje i postavljanje postojanja; u tome vra¢anju u sebe ta ne- Bativnost predstavlja postajanje odredene jednostavnosti. Na taj natin nastaje to da sadréina ne pokazuje svoju odredenost kao da ju je dobila od neke druge sadréine koja je ujedno tu odredenost njoj prilepila, vet da ona sama daje sebi tu odre- denost, razvrstavajuéi se u momente samo od sebe i zauzi- majuéi jedno mesto u celini, Tabelarni razum zadriava za sebe nuznost i pojam sadrZine, ono sto safinjava konkretnost, stvarnost i Zivo kretanje stvari koje on ureduje, ili, naprotiv, on sve to ne zadriava za sebe, veé ga ne poznaje; jer kada bi razum imao to znanje, on bi ga pokazao. On ne poznaje tak ni potrebu za njim; inae bi se mahnuo svoga Sematiziranja, ili bi bar znao da na osnovu njega ne za vise nego na osnovu nekog spiska sadrZine; takav razum daje jedino spisak sadr- Zine; meCutim, samu ‘sadréinu ne dostavija. — Mada takva ‘odredenost, kao na primer magnetizam, jeste po sebi jedna konkretna ili stvarna odredenost, ipak je ona svedena na nesto mrtvo, posto je ona samo predicirana o nekojem drugom odre- denom biéu, i nije sazata kao imanentni Zivot toga odretenog biéa ili onako kako ona njemu poseduje svoje domovinsko i 30 asobeno samoproizvodenje i razvijanje. Dodavanje te glavne stvari formalni razum prepusta drugima. — Umesto da ude uimanentnu sadréinu stvari, taj formalni razum stalno pregleda celinu i stoji iznad onog pojedinatnog odredenog biéa o kojem govori, to jest on ga apsolutno ne vidi. Medutim, nauéno sa- zanje zahteva, naprotiv, da se oda Zivotu predmeta ili, 8to je isto, da ima pred sobom unutrainju nuznost toga Zivota i da je izrazi. Udubljujuéi se tako u svoj predmet, nautno sa- manje zaboravlja ono pregledanje, koje predstavija jedino reflektiranje znanja iz sadréine u samo sebe. Ali, utonulo u materiju i nastavijajuéi se u njenom kretanju, ono se vraéa u samo sebe, ali ne ranije nego Sto u tome, Sto se ispunjenje ii sadrzina povute u sebe, uprosti kao odredenost, ono sroza samo sebe do jedne strane svoga odredenog bita i prede u svoju visu istinu. Time jednostavna celina koja pregleda samu sebe izlazi na videlo iz onog mnoitva u kojem je njena refleksija izgledala izgubljena. ‘Uopite usled toga, Sto je supstancija, kao Sto je gore re- Beno, sama po sebi subjekat, svaka sadrZina predstavlja svoju viastitu refleksiju u sebe. Postojanje ili supstancija jednog od- redenog bia jeste njegova jednakost sa samim sobom; jer njegova nejednakost sa sobom predstavljala bi njegovo uki- danje. Ali jednakost sa sobom jeste tista apstrakcija; ova pak apstrakcija jeste miiljenje. Kada kaZem kvalitet, ja iskazujem prostu odredenost, pomotu kvaliteta razlikuje se jedno odre- deno bite od svakog drugog, ili ono je na osnovu svoga kva- liteta jedno odredeno biée; ono je samo za sebe ili, blagoda- reéi toj Prostoti, ono postoji sa sobom. Ali usled toga ono je uu suitini misao. — U ovome je shvaéeno to da biée jeste miS- Ijenje: tu spada ono saznanje koje obiéno nedostaje uobita- jenom bespojmnom govoru o identitetu mi8ljenja i biéa. — Usled toge pak Sto postojanje odredenoga biéa jeste jednakost sa E ili Sista apstrakeija, ono predstavija svoju. ap- ‘od sama sebe, ili ono samo jeste svoja nejednakost sa sobom i svoje ukidanje, — svoja viastita unutrainjost i vra- €anje u sebe, — svoje bivanje. — Blagodareti ovoj prirodi pojedinatnoga biéa, i ukoliko pojedinaéno biée ima tu prirodu za zmanje, ovo znanje nije ona delatnost koja primenjuje s drZinu kao nesto tude, ono ne predstavija reflektovanje u sebe koje polazi iz sadrzine; nauka nije onaj idealizam koji je stupio na mesto afirmativnoga dogmatizma kao dogmatizam koji ubeduje ili kao dogmatizam pouzdanosti u sama sebe, — veé posto znanje gleda sadrzinu da se vraéa u svoju viastitu unutrainjost, to je naprotiv njegova delatnost ne samo utonula 31u tu sadeZinu, jer je ona imanentno samstvo sadrdine, veé se u isto vreme vratila u sebe, jer ona predstavija tistu jednakost ‘sa sobom u drugobivstvu; tako je ta delatnost ono tukavstvo Koje, pretvarajuéi se da se uzdréava od delanja, motri kako odredenost i njen konkretni Zivot upravo po tome ito pret Postavijaju da rade na-svome samoodrzanju i posebnom inte- Fesu, jesu ono Sto je obrmuto, naime delanje koje ukida samo sebe, pretvarajuéi se u momenat celine. Posto je gore! bilo naznateno znatenje razuma u pogledu samosvesti supstancije, to se iz ovoga Sto je ovde reteno jasno vidi njegovo zatenje s obzirom na odredbu supstancije kao Supstaneije koja Pojedinatno postoji. Odredeno biée je kvali- tet, odredenost koja je Tavna samoj sebi ili odredena prostota, odredena misao; to je razum odredenoga bica. Usled toga od- redeno biée jeste nus, kako je Anaksagora najpre saznao sui- finu, Oni koji su dosli posle Anaksagore shvatili su tatnije prirodu odredenoga bita kao ejdos ili kao ideju, to jest kao Odredenu opstost, odredenu vrstu. Izraz vrsta izgleda, rekao bih, suvise obitan i suviSe neznatan za ideje, za lepo 4 sveto {za vetno, Koji u ovo doba uzimaju maha. U stvari, pak, ideja ne izrazava ni vibe ni manje nego vrsta. Ali, mi danas isto Vidimo da se jedan izraz, koji tatno omatava jedan pojam, prezire i da se vise voli neki drugi izraz koji, mada se vise Voli samo zbog toga Sto pripada nekom stranom jeziku, umo- tava pojam u maglu i usled toga prijatnije zvudl. — Upravo po tome sto je odredeno bie oznateno kao vrsta ono je prosta misao; nus, prostota, jeste supstancija. Zbog svoje prostote ili jednakosti'sa samom sobom supstancija izgleda kao évrsta i'trajna. Ali, ta jednakost sa samom sobom jeste isto tako ne- gativnost; usled toga prelazi ono evrsto odredeno biée u svoje Ukidanje. Odredenost izgleda imajpre da je odredenost samo sled toga Sto stoji u vezi sa nekim drugim odredenim bicem, fe se ini da njoj njeno kretanje nameée neka tuda sila; me- Gutim, da ona ima u samoj sebi svoje drugobivstvo 1 da pred- stavlja samokretanje, to se sadréi upravo u onoj prostoti samog misljenja; jer ta prostota misljenja jeste misao koja pokreée samt sebe i koja razlikuje sebe i predstavlja viastitu unutras- njost, sti pojam. Tako je, dakle, razumnost jedno bivanje, i kao to bivanje ona je umnost? 1 Str. 9, 18 i dalfe. + Uporedi u Enctklopediji Hegelove napomene o razumu 1 objek- ‘tivno} dljalektict. 32. U ovoj prirodi onoga Sto jeste, naime u tome Sto ono u svome biéu predstavlja svoj pojam lezi razlog Sto uopSte po- stoji logitka nuznost; jedino ta logitka nuznost jeste ono Sto je umno i ona predstavija ritam organske celine, ona je isto tako znanje sadrzine kao sto je sadrZina pojam i suitina, — ili jedino ta logiéka nuznost jeste ono Sto je spekulativno. — Konkretni lik, kreéuéi se sam sobom, pretvara se u_jedno- stavnu odredbu; time se on uzdiZe na stupanj logiéke forme i postoji u njenoj sustastvenosti; njegovo konkretno odredeno biée Jeste jedino to kretanje, i ono neposredno predstavija logi¢ko ‘odredeno biée, Zbog toga je nepotrebno da se konkretnoj sadr- Zini nametne formalizam spolja; konkretna je sadrzina sama po sebi prelazenje u ovaj formalizam, ali koji, medutim, prestaje da predstavlja taj spoljainji formalizam, posto je forma za- vigaj u kojem postaje sama konkretna sadréina. Ova priroda nautne metode, koja se sastoji_u tome sto metoda, delimice, nije odvojena od sadrzine, delimice Sto sama sobom ‘odreduje svoj ritam, nalazi, kao Sto je napomenuto, svoje pravo prikazivanje u spekulativnoj filozofiji. — Doduse, ‘ono Sto je ovde reéeno izrazava pojam, ali ne moze se smatrati ni za Sta vige do za jedno anticipirano uveravanje. Istinitost toga anticipiranog uverenja ne leZi u ovoj, delimice, pripovedatkoj cekspoziciji, 1 zbog toga ona isto tako'nije opovrgnuta, ako se protiv nje’uverava da stvar ne stoji tako ve da je, u stvari, tako i tako, kada se uobiéajene predstave izazovu u seéanje i prepriéaja kao utvrdene i poznate istine, ili, takode kada se iz kovéega unutrainjeg bozanskog opazanja iznese i ustvrdi nesto nove. — Jedno takvo shvatanje obiéno predstavija prvu reakeiju znanja kome je neSto bilo nepoznato protiv toga ne- poznavanja, da bi se time spasla sloboda i viastito uvidanje, vlastiti autoritet protiv tudeg autoriteta (jer pod tim se ob- likom pojavljuje ono Sto je sada prvi put shvaéeno), — takode da bi se odstranila prividna sramota i njena priroda koja se navodno nalazi u tome Sto je neSto nauéeno; kao Sto se takva reakcija kod odobravajuéeg usvajanja nepoznatoga sastoji u onome Sto je u jednoj drugoj sferi predstavljalo ultrarevolu- cionarno propovedanje i tvorenje. IV. 1. Zbog toga ono do %ega je stalo pri prougavanju nuke sastoji se u tome da se uzme na sebe napor pojma. Nauka zahteva da se painja usmeri na pojam kao takav, na proste odredbe, na primer na odredbe biéa po sebi, biéa ta sebe, jednakosti sa samim sobom itd.; jer te odredbe pred- stavijaju takva Gista samokretanja koja bi se mogla nazvati 2 Fenomenologita duha 33dusama, kada njthov pojam ne bi omagavao neto Sto je uz vigenije od duga. Navici da se u predstavama kreéemo napred jeste njeno prekidanje od strane pojraa isto tako dosadno kao i formalnom mifljenju koje se sastoji u svestranom rezono- vanju u nestvarnim mislima, Ovu naviku treba oznaditi kao materijalno miSljenje, kao sluéajnu svest koja je samo uto- nula u materijal, usled gega joj tesko pada da ‘u isto vreme iz materije izvute svoje samstvo i da bude pri sebi. Naprotiv, ‘ono drugo, naime rezoniranje jeste sloboda od sadrzine i tai tina zbog nje; od njega se trai napor da tu slobodu napusti, pa, umesto da predstavija proizvoljno pokretaéki princip sa- drtine, da tu slobodu porine u nju, da uéini da nju pokrete njena viastita priroda, tj. samstvo ‘kao njeno, pa da to kre- tanje posmatra, Uzdréati se od viastitog upadanja u imanentni ritam pojmova, ne meSati se u nj svojom samovoljom i inate zadobijenom mudroséu, ta uzdréivost satinjava jedan sustinski momenat painje usmerene na pojam. Sto se tie rezoniranja, na njemu treba jate istati obe njegove strane, s obzirom na koje pojmovno misljenje jeste njemu suprotno. — Rezoniranje se ponasa prema shvaceno} sadrZini, delimice, negativno, ume da je opovrgne i da je poni8ti. 'Uvidanje da to nije tako jeste ono sto je cisto nega- tivno; to negativno jeste ono Sto je poslednje, a sto ne ide izvan sebe ka nekoj novoj sadrZini; veé da bi se opet imala neka sadrdina mora se ma otkuda uzeti nesto drugo, To je reflektovanje u prazno ja, u tastinu njegovoga znanja, — Ali, ta taitina ne izratava samo da je ta sadrzina taita, veé ida je samo to uvidanje takvo; jet to uvidanje jeste ono sto je nega~ tivno, a Sto ne zapaza u Sebi ono Sto je pozitivno. Blagodareéi tome, Sto to reflektovanje ne dobija za sadrzinu svoju nega- tivnost, ono se uopite ne nalazi u stvari, veé uvek izvan nje; zbog toga ono vobrazava da se sa tvrdenjem praznine uvek nalazi dalje nego neko sadr#inski bogato saznanje. Naprotiv, kao Sto je gore pokazano', u pojmovnome miSljenju ono sto je negativno pripada samoj sadrzini, i predstavlja ono sto je Pozitivne ne samo kao njeno imanentno kretanje i odredba vet i kao njihova celina. Shvaéeno kao rezultat, ono je odre- eno negativno, koje proiziazi iz toga kretanja, te je usled toga isto tako jedna pozitivna sadrZina. Ali, 3 obzirom na to Sto takvo misljenje ima neku sadr- Hinu, bilo sadréinu koju saéinjavaju predstave ili misli, ili me- Savina predstava i misli, ono iuje jednu drugu stranu ¥ Str, 20. 1 dalje. 34 7 koja mu oteZava poimanje. Znatajna priroda te njegove strane tesno je povezana sa gore navedenom sustinom same ideje, il je Stavi8e izrazava onako kako se ona pokazuje kao kretanje koje predstavlja misleno shvatanje. — Kao Sto, naime, samo rezonirajuée mi8ljenje u svome negativnom ponaganju, o kojem je upravo bilo govora, predstavlja ono samstvo u koje se sa- drzina vraga, tako je tome nasuprot to samstvo u svome pozi- tivnom saznanju jedan zamidljeni subjekat na koji se sadrzina odnosi kao akcidencija { predikat. Taj subjekat saéinjava bazu za koju se sadr2ina vezuje i po kojoj kretanje ide tamo-amo. Druktije stvari teku u poimajuéem mi8ijenju. Posto je pojam ono viastito samstvo predmeta koje se prikazuje kao njegovo postajanje, to nije neki subjekat koji miruje i koji nepokretno nosi akcidencije, vet ono predstavija pojam koji se kreée i koji svoje odredbe vraéa u sebe. U tome kretanju propada sam onaj subjekat koji miruje; on ulazi u razlike i sadrainu, i Stavige satinjava odredenost, to jest razliéitu sadrzinu i njeno kretanje, umesto da zastane’ naspram njega. Dakle, évrsto tle, koje rezonovanje poseduje u subjektu koji miruje, giba se, i jedino samo to kretanje postaje predmet. Subjekat koji is- punjava svoju sadrtinu prestaje do izlazi van nje, i ne moze da ima jo8 druge predikate ili akcidencije. Obrnuto, time je rasturenost sadrZine povezana pod samstvo; ta sadrzina nij ono opite koje bi, buduéi nezavisno od subjekta, pripadalo mnogim subjektima, Prema tome, sadriina u stvari nije vise predikat subjekta, veé je supstancija, sustina i pojam onoga o emu je re&. Predstavljatko misljenje, posto se njegova pri- Toda sastoji u tome Sto se razvija u akcidencijama ili predi- katima i Sto ih s pravom prevazilazi, poSto oni nisu nista vide do predikati i akcidencije, biva u svome napredovanju spre- Bavano, posto ono Sto u stavu ima formu jednog predikata jeste sama supstancija. To miSljenje, tako da to predstavimo, podnosi jedan protivudar. Polazeti od subjekta, kao da bi taj subjekat ostao da lezi u osnovi, to predstavijacko misljenje nalazi, poito predikat jeste Stavile supstancija, da je subjekat preSao u predikat ida je time ukinut; 4 posto se tako ono, Sto izgleda da predstavlja predikat, pretvorilo u potpunu i samostalnu masu, misljenje ne moze da slobodno luta tamo- -amo, veé je tom texinom zaustavljeno. — Inave je prvo uzet za osnovu subjekat kao predmetno stalno samstvo; polazeti odatle nuzno kretanje prelazi dalje u raznolikost odredaba ili predikata; tu stupa na mesto onoga subjekta sAmo znalatko Ja i predstavija povezanost predikata i subjekat koji ih poseduje. Ali, poito onaj prvi subjekat ulazi u same predikate i saginjava » 35njihovu duiu, to drugi subjekat, naime znalatki subjekat na- ilazi joS u predikatu na ona} subjekat, sa kojim veé Zeli da se obratuna i, prevazilazeti ga, da se vrati u sebe, i umesto da je u stanju da u kretanju predikata predstavija ono Sto dela — kao rezonovanje 0 tome da li bi onome subjektu trebalo ptipisati ovaj ili onaj predikat — on naprotiv jo ima posla sa samstvom sadréine i ne treba da postoji za sebe, veé sa sadrZinom zajedno. Ovo Sto je re’eno mofe se formalno izraziti tako da spe- kulativni stay razorava onu prirodu suda ili stava uopste, koja u sebi obuhvata razliku izmedu subjekta i predikata,’i da identiéni stav u koji se pretvara onaj razoreni stav ‘sadrhi ptotivudar prema onom odnosu. — Ovaj konflikt izmedu forme jednoga stava vopite i jedinstva pojma koje tu formu razorava sligan je onom koji postoji w ritmu izmedu metra i akcenta. Ritam rezultira iz sredine koja lebdi i ujedinja- vanja metra i akcenta, Tako ni u filozofskom stavu identitet subjekta i predikata ne treba da unisti njihovu razliku, koju izrazava forma stava, vet treba da proizade njihovo jedinstvo kao neka harmonija. Forma stava jeste pojava odredenoga smisla ili akcenat Koji odlikuje njegovo ispunjenje; ali da predikat izrazava supstanciju i sam subjekat pada u’ono 3to Je opite, to predstavija ono jedinstvo u kojem se gubi zvuk onog akcenta. ‘Da bi se ovo Sto je regeno objasnilo primerima, onda u stavu: bog je biée, predikat je biée, on ima supstancijalno zna- Genje u kojem se subjekat rasplinjava. Bige ne treba ovde da bude predikat, veé sustina; usled toga se tini da bog prestaje da bude ono Sto prema polozaju ut stavu jeste, naime nepro- menljiv subjekat. — Umesto da u prelazenju od subjekta ka predikatu ode dalje, misljenje se, naprotiv, poSto se subjekat gubi, oseéa da je ukoéeno i vraéeno na misao 0 subjektu, po- Sto § nezadovoljstvom primeCuje da ga nema; ili, misljenje nalazi subjekat neposredno takode u predikatu, posto je sam predikat izrazen kao subjekat, kao biée, kao suitina Koja is- expljuje prirodu subjekta; i potom, umesto da je, otiéavsi u predikatu u sebe, dobilo slobodan polotaj rezonovanja, ono je jo8 utonulo u sadrzinu, ili bar postoji zahtev da bude u nju utonulo, — Isto tako, kada se Kaze: Ono Sto je stvarno jeste ‘ono Sto’ je opite, to stvarno, kao subjekat, gubi se u svome predikatu. To opite ne treba’samo da ima znatenje predikata, tako da bi taj stav iskazivao to da ono sto je stvarno jeste opste, vet ono Sto je opite treba da izrazava sustinu stvarnoga — Stoga misljenje utoliko gubi svoje Evrsto predmetno tlo 36 koje je posedovalo u subjektu, ukoliko u predikatu biva ba- %eno natrag na nj, pa se u predikatu ne vrata u sebe veé u subjekat sadrzine. Na ovome neuobitajenom koéenju najveéim se delom za- snivaju Zalbe zbog nerazumljivosti filozofskih spisa, ako inate u individuumu postoje ostali uslovi obrazovania, potrebni za njihovo razumevanje. U onome sto je reteno mi nalazimo raz~ log sasvim odredene zamerke koja se esto ini filozofskim spisima, naime da se u njima nalazi mnogo Sta Sto, pre nego se moze razumeti, mora prethodno ponovo da se protita; — jedna zamerka, u kojoj se navodno sadrai neSto Sto je nepra- vedno i neSto poslednje, tako da ona, ako je osnovana, ne do- pusta nikakav dalji prigovor. — Iz gornjeg izlaganja jasno se vidi kako stvari sa tim stoje, Filozofski stav, zato Sto je stav, izaziva verovanje da u njemu postoji ismedu subjekta i pre- dikata obigan odnos i da je filozofsko znanje kao i obiéno manje. Takvo shvatanje filozofskog stava razorava njegova filozofska sadréina; predstavnik onoga verovanja doznaje da je odnos izmedu subjekta i predikata u filozotskom stavu druk- Giji nego sto ga je on zamisljao; i ova korekcija njegovog ve- rovanja nagoni znanje da se vrati filozofskom stavu i da ga drukéije sbvati. Jednu teSkotu, koju bi trebalo izbegavati, saéinjava br- kanje spekulativnog nagina misljenja sa rezonovanjem, kada ono Sto je 0 subjektu reéeno ima jedanput znatenje subjek- tovog pojma, a drugi put opet samo znaéenje njegovog pred kata ili akeidencije. — Ova dva natina miSljenja uzajamno se ometaju, i tek bi ono filozofsko izlaganje uspelo da postane plastigno koje bi strogo iskljudivalo natin uobiéajenog odnosa delova jednog stava (suda). U stvari i midljenje koje nije spekulativno ima svoje pravo koje vati, ali koje se u spekulativnom stavu ne uzima u obzir. Da se forma stava ukine, to ne sme da se desi samo na nepo- sredan natin, ne pomoéu Uiste sadrZine stava. To suprotno kretanje mora da se iskaze; ono ne sme da predstavija samo ono unutrainje kogenje, veé mora da bude izloZeno ovo vra- éanje pojma u sebe. Ovo kretanje, koje satinjava ono Sto bi inage trebalo da proizvodi dokaz, jeste dijalektigko kretanje samog stava. Jedino to kretanje jeste ono 8to je stvarno spe- Kulativno, i samo iskazivanje toga kretanja jeste spekulativno izlaganje. Kao stav, ono Sto je spekulativno jeste samo unu- trainje Kofenje i nepostojece vraéanje suitine u sebe. Stoga mi éesto vidimo da nas filozofska izlaganja upuéuju na to umutrasnje posmatranje, i da nam je time uStedeno ono pri- 37kazivanje dijalektitkog kretanja filozofskog stava koje smo zahtevali. — Stav treba da izrazi Sta je ono sto je istinito, ali UU suitini ono jeste subjekat; kao subjekat ono Sto je istinito Jeste samo dijalektitko kretanje, taj tok koji proizvodi sama Sebe, koji odvodi i koji sve vraéa u sebe. — Kod obitnog sa- znanja dokaz satinjava ovu stranu iskazane unutrainjosti. Ali, je dijalektika odvojena od dokazivanja, pojam fi- Yozofskog cokazivanja se izgubio, © tome se moe napomenuti da dijalektisko kretanje ima isto tako stavove za svoje delove ili elemente; stoga izgleda da se istaknuta teSkota stalno vraéa i da predstavija jednu teS- kotu same stvari, — Ovo je slitno onome sto se degava kod ‘obitnog dokaza, naime Sto razlozi koji se u njemu_upotreb- Vavaju treba i sami da budu takode dokazani, i to ide tako u beskonaénest. Ova pak forma obrazovanja i uslovijavanja pri- pada onome dokazivanju od kojega se dijalektitko kretarfje tazlikuje, i prema tome ona pripada spoljagnjem saznanju. Sto se tite ovog dijalektitkog kretanja, njegov elemenat jeste Gisti pojam; usled toga ono ima jednu sadrzinu, koja skroz i skroz jeste subjekat sam po sebi. Prema tome, ne postoji neka takva ‘sadrtina, koja bi se ponagala kao subjekat Koji lezi u osnovi, i kojoj bi njeno znagenje pripadalo kao neki predikat; stav jeste neposredno jedna iskljutivo prazna forma. — Pored tulno opagenog ili predstavijenog samstva poglavito ime kao {me oznatava tisti subjekat, prazno bespojmovno jedan. Iz toga razloga moze biti korisno, na primer, to da se izbegava ime bog, jer ta re¥ nije nepostedno u isto vreme pojam, vet predstavlja pravo ime, évrsto mirovanje subjekta koji lezi u osnovi; dok, tome nasuprot, na primer, biée ili ono Sto je jedno, Pojedinatnost, subjekat itd. i sami pokazuju takode neposredno Pojmove. — "Mada se o tome subjektu kazuju spekulativne istine, ipak je njihova sadrZina lisena imanentnog pojma, jer ona postoji samo kao subjekat koji miruje, te, blagodareti toj okolnosti te spekulativne istine, lako dobijaju formu Zistog okrepljavanja duha. — Sa te strane, dakle, moti ¢e da se krrivicom samog filozofskog izlaganja poveéava i smanjuje takode ona smetnja koja lezi u navici da se spekulativni pre- dikat u pogledu forme stava ne shvata ni kao pojam ni kao suBtina. Izlaganje, ostajuéi verno razumevanju onoga to je spekulativno, mora da zadr2i dijalektiku formu, i ne sme mista da primi u sebe, osim ukoliko se ono poima i predstavija pojam. 2. Kao Sto je rezonujuée ponaganje smetnja za studiranje filozofije, tako je to i ne-rezonujuée priklanjanje gotovim is- 38 tinama, Kojima se njihov posednik, kako on sam veruje, ne mora da vrata, vet 4h uzima za osnovu i veruje da ih moze i ra¥avati, kao i'da na osnovu njih moze da sudi i da raspravija. S obzirom na to narodito je potrebno da se filozofiranje opet shvati kao ozbiljan posao. U pogledu svih nauka, umetnosti, veStina i zanata gaji se uverenje da svaki onaj ko hoée da se njima bavi mora iserpno da ih ui i da se u njima ve%ba. Me- dutim, u_pogledu filozofije sada, kako izgleda, viada predra- suda da je svako u stanju da neposredno filozofira i da oce- njuje vrednost filozofije, jer merilo za to poseduje u svome prirodnom umu, mada svako primaje da nije u stanju da pravi cipele, premda ima i oi i prste i mote da dobije konac i alat, kao da on merilo za cipelu ne poseduje u svome stopalu. — Ingleda ak da se pretpostavlja da filozofiju poseduju oni koji niti imaju znanje niti studiraju, i da filozofija ‘prestaje onde gde znanje i studiranje potinju. Filozofija se esto smatra za neko formalno i besadrZajno znanje, i tako sada mnogo nedostaje pa da se uvidi ovo: sve ito ma u kojem znanju i ma u kojoj nauci predstavija istinu ono to ime mote zasluzivati jedino onda ako je poniklo iz filozofije; i ovo: da sve ostale nauke mogu Einiti pomoéu rezonovanja, a bez filozotije, kakve ilo pokufaje, ali ipak one bez filozofije ne mogu imati u sebi ni Zivota, ni duha, ni istine. Sto se ti8e prave filozofije, vidimo da se u pogledu nje neposredno otkrovenje onoga Sto je boZansko i zdrav Ijudski razum, koji se nije trudio ni oko drugog znanja ni oko pravog filozofiranja, niti se u tome pogledu obrazovao, shvataju kao pravi ekvivalent dugog puta obrazovanja i isto tako obilnog kao i dubokog kretanja kojim duh dospeva do znanja, i sm: raju za njihovu isto tako dobru zamenu, kao Sto se otprili cigura uznosi da predstavlja zamenu za kafu. Nije prijatno napomenuti da neznalastvo i besformna i bezukusna grubost, Koja je nesposobna da zadréi svoje mi8ljenje na nekom ap- strakinom stavu, a joS manje na spoju veceg broja takvih, uveravaju éas da predstavijaju slobodu i toleranciju mi8lje- nja as opet_genijalnost. Genijainost je, kao Sto je poznato, besnela nekada u poeziji isto tako kao sada u filozofiji, ali ako je proizvodenje ove genijalnosti imalo nekog smisla, ono je mesto poezije proizvodilo trivijalnu prozu ili, kada je nju pre- vazi8lo, budalaste besede. Tako danas jedno prirodno filozo- firanje, koje se smatra suvi8e dobrim za pojam i usled nedo- statka pojma drzi se za intuitivno i poetsko mi8ljenje, iznosi na triste proizvoljne kombinacije jedne uobrazilje koju je 30misao samo dezorganizovala — tvorevine, dakle, koje ne spa- daju ni u poeziju ni u filozofiju, koje nisu ni jedno ni drugo. Naprotiv, tekuéi neprekidno u mirnijem koritu zdravog Ijudskog razuma filozofiranje nas taS¢ava retorikom trivijalnih istina, Ako se predstavniku toga prirodnog filozofiranja utini prigovor zbog beznatajnosti tih trivijalnih istina, onda nas on uverava da njihov smisao i njihovo ispunjenje postoje u nje- govome sreu i da oni takode kod drugih moraju postojati, posto ‘on smatra da je, govoreéi o nevinosti srca i fistoti savesti i tome sligno, kazao ‘poslednje stvari, protiv kojik niti moze biti pri- govora niti se pored njih jo3 ista drugo mote zahtevati, Medu- tim, radilo se 0 tome da ono Sto je najbolje ne zaostane u unu- tratnjosti, veé da se iz te dubine iznese na videlo dana. Izno- Senje onakvih poslednjih istina mogao je predstavnik prirodnog filozofiranja sebi da ustedi; jer one se odavno mogu naéi, reci- mo, u katehizisu, u narodnim izrekama itd. — Nije tesko da se takve istine shvate u njihovo} neodredenosti ili izopatenosti, da se Sesto u samoj svesti tih istina pokaZu njima neposredno suprotne istine, Trudeti se da se izvute iz pometnje koja je u njemu time izazvana, predstavnik prirodnog filozofiranja za~ paiée u novu pometnju, pa Ge se izjasniti da je konatno utvr- deno da stvar stoji tako i tako, a sve to tome protivreéi pred- stavlja sofisterije; — jedna krilatica obiénog Ijudskog razuma usmerena protiv obrazovanog uma, kao Sto je izraz: sanja~ renja,. koji je neznalastvo u filozofiji jednom zasvagda zapam- tilo za nju. — PoSto se obigan Ijudski razum poziva na oseéanye, na svoje unutrainje proroitvo, on je pobedio svakoga ko se 5a njime ne slaze; on mora da izjavi da onome ko isto oseéanje ne nalazi u sebi i ne oseéa ga, nema Sta dalje da govori; — drugim reéima, obitan Ijudski razum gazi nogama Koren ‘humanosti. Ser, humanost se po svojoj prirodi sastoji u tome da ona tera na saglasnost sa drugima, i njena egzistencija predstavlja os- tvarenu saglasnost mnogih svesti. Ono protivijudsko, Zivatinj- sko sastoji se u tome da ostaje u guvstvu i da se samo pomoéu Euvstva moze saopititi. Ako bi se zatrazio neki kraljevski put! koji vodi nauci, onda se ne mote ukazati ni na kakav udobniji nego da se u tome cilju treba osloniti na zdrav Yudski razum, i, da bi se takode iflo ukorak sa vremenom i filozofijom, da treba Gitati recenzije 0 filozofskim spisima, i mozda tak’ predgovore tih spisa i njihove prve paragrafe; jer u tim predgovorima i prvim © Alusija na Buklidove refi: We postoll neki kraljevski put Koji vod! geometrift 40 paragrafima izlaiu se opti osnovni stavovi od kojih sve zavisi, & ane recenzije, posto pored istorjske beleske predstavljaju jo8 ocenjivanje koje se, Staviée, zato Sto je ocenjivanje nalazi iznad onoga Sto je ocenjeno, Ovaj obitan put prelazi se u kuénom kaputu; ali obuéeno u odezdi visokog svestenika uzvi- Seno oseéanje onoga Sto je vesno, sveto i beskonatno koraéa — jednim putem koji, Stavi8e, vet’ sam predstavlja neposredno bige u centru, genijalnost dubokih originalnih ideja i uzvigenih misli koje poput munja zasvetle u glavi. Pa ipak, kao sto takva dubina jo8 ne otkriva izvor sugtine, tako ni ove rakete jo nisu empiredm (empyreum). Istinite misli i nauéno uvidanje mogu se dobiti samo u radu poimanja. Samo se njime mote proiz- ‘vesti ona opStost znanja, koja ne predstavlja ni obiénu neodre- denost i oskudnost obiénog \judskog razuma, veé savrSeno i potpuno znanje, ni onu neobiénu opStost umne sposobnosti koja se izopatila pod uticajem lenjosti i samoprecenjivanja svoje genijalnosti, veé predstavkja istinu koja je u svome sazrevanju dospela do forme koja joj odgovara, — a koja je sposobna da predstavlja svojinu svakog samosvesnog uma. 3. Posto shvatam samokretanje pojma kao ono, blagoda- reéi Zemu nauka egzistira, to se Gini da pokuiaju da se sistem nauke izloZi u toj odredenosti ne obeava neki povoljan prijem ovo razmatranje koje pokazuje da navedene i jo druge Spo- redne strane predstava naSega doba o prirodi istine i njenome obliku odstupaju od toga moga shvatanja, itavige, da su mu sasvim suprotne. Medutim, ja mogu da razmislim 0 ovome: da su, mada se ponekad, ‘na primer, u Platonovoj filozofiji smatraju njegovi nauéno bezvredni mitovi onim Sto je u njoj izvrsno, takode postojala vremena, koja su stavise nazivana vremenima sanjarenja, a u kojima je Aristotelova filozofija ila cenjena zbog njene spekulativne dubine, i u Kojima je Platonov Parmenid, to najveée remek-delo stare dijalektike, smatrano za pravo otkrovenje bozanskog Zivota i za njegov zitivan izraz, i da, Stavige, i pored sve nejasnosti onoga sto je poniklo iz tkstaze, ta pogresno shvaéena ekstaza u stvari nije mogla biti nista drugo do isti pojam, — da se, osim toga, vrednost onoga Sto je izvrsno u filozofiji nagega doba sastoji u njegovoj nautnosti, i mada ga drugi shvataju drukéije, ono u stvari pribavlja sebi vrednost jedino svojom nauénoséu. Prema tome i ja se mogu nadati da ée ovaj moj pokuiaj, da nauci osiguram pravo na pojam i da je izlozim u tome njenom vlastitom elementu, umeti da unutrainjom istinom same stvari pribavi sebi prijem. Moramo gajiti uverenje da je ono Sto je istinito po svojoj prirodi takvo da mora uspeti kada bude doslo 41njegovo vreme, i da se ono pojavijuje samo kada je to vreme doslo, te se zbog toga nikada ne pojavijuje suvige rano, niti nailazi na publiku koja za nj nije sazrela; takode moramo gajiti uverenje da je taj efekat potreban individuumu da bi se na tome efektu posvedotilo ono sto jo8 predstavija njegovu usam- jenu stvar, { da ono uverenje koje prvobitno pripada osobenosti sazna iskustvom kao neSto opite. Ali, pri tome treba esto raz- likovati publiku od onth koji se batrgaju kao njeni reprezen- tanti i zastupnici. Publika se ponaia u izvesnom pogledu druk- @ije nego ti njeni zastupnici, pa gak i suprotno njima. Dok publika dobroéudno uzima krivicu pre na sebe zato Sto joj se neki filozofski spis ne svida, dotle ti njeni zastupnici, sigurni u svoju kompetentnost, bacaju svu krivicu na pisce. Utisak na publiku je mirniji nego Sto je delanje ovih pokojnika kada pokopavaju svoje mrtve.* Ako je danas opSte uvidanje odredeno uopite kao savrsenije, njegovo ljubopitstvo kao budnije i nje- gova ocena kao bria, tako da stopala onih koji ée te izneti vee stoje pred vratima?, onda od toga treba esto razlikovati sporije dejstvo, kojim se ispravlja painja koja je bila iznudena impo- nitajuéim uveravanjima, kao i odbacujuéi prekor, pa se jed~ nome delu daju savremenici tek posle izvesnog vremena, dok jedan drugi deo posle toga vremena nema vise nikakvih posled- nika. Unstalom, zato sto u jednome vremenu, u kome je opStost Guha toliko ojatala, a pojedinaénost je postala, kao ito i doli- kuje, utoliko ravnoduinija, u Kojem se takode ta opStost dul Pridréava svoga punog obima i prosveéenog bogatstva i njih zahteva, onaj udeo Koji u celokupnom delu duha pada na delo- tvornost individuuma moze biti samo neznatan, zato taj indi- viduum mora, kao Sto to priroda nauke nosi veé sa sobom, da utoliko vise zaboravi na sebe, i da doduse postane i fini ono Sto moie, ali isto se tako od njega mora manje zahtevati, kao Sto on sam sme manje od sebe da oBekuje i da za sebe zahteva. Prvi deo NAUKA ISKUSTVA SVESTIuvop Prirodna je to predstava da se, pre nego se u filozofiji prede na sami stvar, naime na stvarno saznanje onoga 30 u istini jeste, prethodno dode do sporazuma o saznanju, koje se posmatra kao orude kojim se ovladava ono sto je apsolutno fli kao sredstvo putem kojeg se ono moze sagledati. Izgleda da delom postoji opravdana bojazan da bi mogle postojati razne vrste saznanja i da je za postizanje pomenute svrhe jedna od njih podesnija nego druga, — usled toga moguénost pogresnog izbora, — delom takode da se, posto sazmanje predstavlja jednu moé odredene vrste i obima, bez taénije odredbe njene prirode i granice dohvataju oblaci zablude umesto neba istine. Ta se bojazan, Stavige, mora pretvoriti u uverenje da je u svome pojmu besmislen svaki poduhvat da se putem saznanja stekne za svest ono Sto postoji po sebi, i da izmedu saznanja i onoga Ho je apsolutno nastaje jedna granica koja ih apsolutno raz~ dvaja. Jer, ako saznanje predstavlja orude, kojim se ovladava apsolutnom sustinom, onda odmah’pada u of da primena sva- koga oruda na jednu stvar, Stavi’e, ne ostavlja tu stvar ona- kvom kakva je ona za sebe, veé da na njoj preduzima neko formiranje i neku izmenu. Ili, ako sananje nije orude nase delatnosti, veé predstavlja u neku ruku jedan pasivni medijum kroz koji do nas dospeva svetlost istine, onda je mi ni na taj nagin ne dobijamo onakvu kakva je ona po sebi, veé kakva je u tome medijumu i kakva izgleda kroz njega. U oba ova slu- aja mi upotrebljavamo jedno sredstvo kojim se neposredno proizvodi suprotnost onoga Sto predstavija njegovu svrhu; besmislenost je, naprotiv, u tome Sto se mi uopte sluzimo jed- 45nim sredstvom. Dodude, izgleda da se u ovoj neprilici mozemo pomoti time Sto Gemo upoznati nagin dejstvovanja toga oruda; jer to upoznavanje omoguéuje da onaj deo u predstavi koju smo tim sredstvom zadobili o apsolutnome, koji pripada tome sred- stvu izdvojimo u rezultatu, i da tako dobijemo @istu istinu. Ali, u stvari ova bi nas ispravka samo vratila tamo gde smo bili pre nje. Ako mi od jedne oformljene stvari ponovo oduz~ memo ono Sto je to orude na njoj izvrsilo, onda za nas ta stvar — u ovom slutaju ono Sto je apsolutno — opet vredi onoliko koliko je vredela pre ovog truda, dakle truda koji je izlifan. Ako bi se tim orudem ono sto je ‘apsolutno nama uopite samo priblizilo, a da se na njemu nista ne izmeni, kao Sto recimo to &inimo sa pticom pomotu prutiéa sa lepkom, onda bi to sto je apsolutno prkosilo tome lukavstvu, kada se ono vet po sebi i za sebe ne bi nalazilo kod nas niti bi se htelo tu nalaziti; jer u ovome sluéaju saznanje bi predstavljalo jedno lukavstvo, posto se ono pravi kao da se svojim mnogostrukim trudom bavi nesim sasvim drugim, a ne samo da proizvodi neposredno vezivanje, te dakle vezivanje bez truda. Ili, ako nas ispitivanje saznanja, koje mi zami8ljamo kao neki medijum, pouti da upoznamo zakon prelamanja njegovih zrakova, onda nam isto tako ne Koristi nifta da to prelamanje njegovih zrakova oduzmemo U rezultatu; jer, saznanje nije prelamanje zraka, vet sam onaj zrak kojim nas istina dodiruje jeste saznanje, i, ako bi se ono oduzelo, nama bi bio pokazan samo Sisti pravac ili prazno mesto. Medutim, ako strahovanje od padanja u zabludu izaziva nepoverenje prema nauci koja pristupa poslu bez takvih dvo- umljenja i pri tome stvarno dolazi do saznanja, onda se ne moze lako shvatiti zaSto se, obrnuto, ne pretpostavi nepoverenje u to nepoverenje, i onda pomisli da veé taj strah od zablude predstavlja samu zabludu. U stvari, taj strah pretpostavlja ne8to, i to on pretpostavlja ponesto kao istinu, i na nj oslanja svoja’ dvoumljenja i svoje konzekveneije, a Sto prethodno treba ispitati da li ono samo jeste istina. Naime, taj strah pretpostav- ja predstave 0 saznanju kao orudu i kao medijumu, takode da postoji neka razlika izmedu nas samih i toga saznanja; pre, svega, on pretpostavlja da ono Sto je apsolutno stoji na jednoj strani, a saznanje na drugoj strani za sebe i odvojeno od toga apsolutnoga, ali ipak kao nesto 3to je realno, ili, time se pret- postavlja da saznanje koje se, nalazeti se izvan apsolutnoga, nalazi takode izvan istine, ipak jeste istinito; jedna pretpo- stavka kojom se ono sto ‘se naziva strahom od zablude pre Pokazuje kao strah od istine. 46 Ovaj zakljutak proizlazi iz toga Sto jedino ono Sto je apso- lutno jeste istina, ili Sto jedino ono 3to je istinito jeste apso- lutno. On se moze odbaciti na osnovu te razlike, sto jedno saznanje ipak moze biti istinito, mada se zaista njime ne saznaje ono Sto je apsolutno, kao Sto to hoée nauka, i ito saznanje uopte, mada je nesposobno da shvati to 3to je apso- lutno, ipak moze biti sposobno da shvati druge istine. Medu- tim, mi malo-pomalo uvidamo da takvo raspravijanje izlazi na jednu mutnu razlilu koja postoji izmedu onoga Sto je apso- lutno istinito i neke druge istine, i da reti apsolutno, saznanje itd. predstavljaju takve reti koje pretpostavljaju jedno zna- Genje, o éijem se postizanju zapravo tek radi. Umesto da se mudimo oko takvih nekorisnih predstava i izreka 0 saznanju kao orudu za dohvatanje onoga Sto je apso- Tutno ili 0 saznanju kao medijumu kroz koji sagledavamo isti nu, itd., — odnosi na koje zaista izlaze sve ove predstave o saznanju koje je odvojeno od apsolutnoga i o apsolutnom koje Je odvojeno od saznanja, — umesto da se mudimo oko onih izgovora koje nemoé nauke crpe iz pretpostavke takvih odnosa, kako bi seu isto vreme oslobodila napornog rada nauke, 1 ujedno dala sebi izgled ozbiljnog i revnosnog napora, isto tako umesto da se muéimo oke trazenja odgovora na sva ta pitanja, te predstave mogle bi da se kao sluéajne i proizvoljne potpuno odbace i da se sa njima povezana upotreba redi: apsolutno, saznanje, takode rei: objektivno, subjektivno i bezbroj drugih reti, a tije se znatenje pretpostavija kao opStepoznato, posmatra Savile kao prevara. Jer, tvrdenje, delom, da je znatenje tih Teti opStepoznato, delom, takode da se ak njihov pojam pose- duje, éini se pre kao da njime treba da se izbegue glavna stvar, naime da se da taj pojam. Medutim, sa vise prava mogli bismo ustedeti sebi truda da se uopite obaziremo na takve predstave i takve izjave, kojima sama nauka treba da se odbacuje; jer fone satinjavaju samo jednu praznu pojavu znanja koja se neposredno gubi pred naukom koja nastaje. Ali sama nauka Po tome Sto nastaje jeste jedna pojava; njeno nastupanje jo3 ne predstavija nju samu, izvedenu i razvijenu u njenoj istini- tosti.t Pri tome je svejedno ako zamiiljamo da je nauka pojava zato Sto nastaje pored netega drugoga, ili ako ono drugo ne- istinito znanje nazivamo njenim pojavijivanjem. Ali, nauka mora da se oslobodi toga privida; i ona to moze da uéini samo time Sto ée se okrenuti protiv njega. Jer nauka niti moe jedno znanje koje nije istinito da odbaci kao neko obitno shvatanje * Uporedi izlaganje u Predgovoru na str. 11, i dale 47stvari uveravajuéi da ona predstavija neko sasvim drugo sa- znanje, a da ono neistinito znanje za nju apsolutno ne postoji, niti pak mode da se pozove na naslutivanje nekog boljeg zna- nja Koje se skriva u njemu samome.! Onim uveravanjem nauka bi oglasila svoje postojanje za svoju snagu; ali neistinito zna- nje se isto tako poziva na to da ono postoji, uveravajuéi da za nj nauka ne predstavija niSta; medutim, svako suvoparno uve- ravanje vredi potpuno isto toliko koliko i svako drugo takvo uveravanje. Jo$ manje se nauka moze pozivati na bolje naslu- Givanje koje se nalazi u znanju koje nije istinito, predstavija~ juéi u njemu samom ukazivanje na nju; jer, s jedne strane, ‘ona bi se isto tako opet pozivala na neko postojanje, a, s druge, bi se pozivala na sebe kao na onaj natin na koji se nalazi u saznanju koje nije istinito, to jest pozivala bi se na réav nagin svoga postojanja i na svoju pojavu mnogo vise nego na to kakva je ona po sebi i za sebe. Iz toga razloga potrebno je da se ovde pristupi izlaganju pojavnog znanja. Posto je pak predmet ovog izlaganja jedino pojavno zna- nje, to izgleda* da ono samo ne predstavlja slobodnu nauku Koja se kreée u svome viastitome obliku, veé da se sa ovog stanovista moze shvatiti kao put prirodne svesti koja nadire istinitom znanju, ili kao put duse koja putuje kroz niz svoji uobligenja kao kroz one stanice koje joj je postavila njena priroda, kako bi se prosvetila preobraZavajuéi se u duh time Sto potpunim iskustvom same sebe dospeva do saznanja onoga Sto ona jeste po sebi. Prirodna svest e se pokazati kao svest koja je samo pojam znanja ili koja nije realno 2nanje.? Ali, poSto ona smatra sebe, naprotiv, neposredno za realno znanje, to ovaj put ima za nju negativno znaégenje, i ono Sto predstavlja realizovanje pojma za nju vai, naprotiv, kao gubitak same sebe; jer na tome putu ona gubi svoju istinu. Zbog toga se taj put moze posmatrati kao put sumnje ili, bolje reteno, kao put oéajanja; na njemu se, naime, ne zbiva ono Sto se obiéno podrazumeva pod sum- njanjem: neko kolebanje na ovoj ili ono} vajnoj istini posle kkoga nastaje izvesno ponovno iSvezavanje sumnje i vraéanje onoj istini, tako da se na kraju stvar shvata kao i ranije. Nego, taj put predstavija svesno uvidanje neistinitosti, pojavnog zna- nja, za Koje najrealnije jeste ono Sto uistinu predstavlja, napro- tiv, samo ne realizovani pojam. Zbog toga ni ovaj skepticizam TJedna mana koju Hegel nalazi u metodama Fibtea i, Selinga ® Ova} izgled Hegel opovreava pri kraju Uvoda na str. 92. 4 dalje. 2 Uporedi Predgovor na str. 14. i dalje. 48 koji se okonéava ne predstavija ono sime se ozbiljna revnost oko istine i nauke, kako cama zamiilja, pripremila i snabdela za nauku; naime, nameru da se u nauci ne odajemo mislima drugih, oslanjajuéi se na njihov autoritet, veé da sve ispitu- jemo sami i da se rukovodimo samo svojim vlastitim uvere- jem, ili, jo8 bolje, da sve proizvodimo sami i da jedino vias- titu tvorevinu smatramo za ono Sto je istinito, — Niz. svojih uoblienja koji svest prede na tome putu jeste, Stavise, iscrpna istorija obrazovanja same svesti za nauki. Ona namera pred- stavlja to obrazovanje u_jednostavnom obliku nameravanja kao neposredno okonéano i obavljeno; gli nasuprot to} neistini ovaj put predstavija stvarno njegovo izvodenje. Na svaki naéin, rukovodenje viastitim uverenjem jeste neSto vise od odavanja autoritetu; ali, preobrtanjem ‘mnenja, zasnovanog na autori- tetu, u mnenje koje je poniklo iz viastitog uverenja nije se nuzno izmenila njegova sadrzina i na mesto zablude nije stupila istina. Da li éemo zastati u sistemu mnenja i predrasuda pod uticajem autoriteta ili iz viastitog uverenja, to dvoje razlikuju se jedno od drugoga jedino onom sujetom koja prati to zasta- janje iz viastitog uverenja, Tome nasuprot, tek onaj skepti- ‘cizam koji se usmerava protiv celokupnog obima pojavne svesti osposobljava duh da ispituje Sta je istina, jer taj skepticizam proizvodi izvesno ofajanje zbog takozvanih prirodnih sredstava, misli i mnenja, s obzirom na koje je sasvim svejedno da li ée se zvati tude ili vlastite, te svest koja pristupa prougavanju moze biti sa njima jo3 ispunjena i sa njima povezana, ali ona je usled toga u stvari nesposobna za ono Sto Zeli da preduzme. Potpunost formi nerealne svesti proizaéi ée usled nuznosti njihovog razvoja i samog njihovog povezivanja, Da bismo ovo utinili shvatljivim mo%emo uopite unapred primetiti da izla- ganje neistinite svesti u njenoj neistinitosti ne predstavija samo neko @isto negativno kretanje. Takvo jedno jednostrano shvatanje toga izlaganja ima uopSte prirodna svest; i svako znanje koje tu jednostranost ini svojom suitinom predstavlja jedan od oblika nesavréene svesti Koji pada u tok samoga puta iu tome toku ée ve pokazati. Taj jedan oblik, naime, jeste skep- ticizam, koji uvek Vidi u rezultatu samo Kisto nifta, apstra- hujuéi od toga Sto to nifta predstavija tatno nigta onoga iz %ega ono rezultira. Medutim, niSta, uzeto kao niSta onoga iz Sega ono proizlazi jeste u stvari samo istiniti rezultat; usled toga ono samo jeste jedno odredeno ni8ta, te ima neku sadr- nu. Skepticizam koji se zavrSava apstrakeijom nitega ili ni8- tavosti nije u stanju da se od te apstrakeije makne dalje, vet 4 Fenomenologtja dua 49mora da oekuje da li ée i Sta ée mu se moida pokazati novo, ‘kako bi i njega bacio u isti prazni ponor. PoSto se, tome nasu- prot, rezultat kakav uistini jeste shvata kao odredena negacija, to je time neposredno ponikla jedna nova forma, i u negaciji je izvren prelaz, time se samo od sebe pokazuje napredovanje ‘kroz potpunt niz oblika, Ali, za znanje je svtha isto tako nuéno postavijena kao i niz razvoja; ta svrha znanja postignuta je onda kada znanje nema vige potrebe da prevazilazi samo sebe, kada ono nalazi samo sebe, i kada pojam odgovara predmetu, i predmet pojmu. Stoga je napredovanje ka toj svrsi takode nezadrzivo, te ni na ojo} ranijo} stanici ne moze da nade zadovoljenje. Ono ito je ograniéeno na neki prirodan Zivot nije u stanju da samo sobom Prevazide svoje neposredno postojanje; ali njega nesto drugo izgoni izvan njegovog neposrednog postojanja, i ta njegova istrgnutost predstavija njegovu smrt. Medutim, svest sama za se jeste svoj pojam, usled éega ona predstavlja prevazilazenje onoga Sto je ograniveno, i posto to sto je ograniveno pripada njoj, to ona predstavija takode prevazilazenje same sebe; sa onim Sto je pojedinatno, za svest je u isto vreme postavljeno ono Sto je onostrano, pa makar to bilo Sak samo pored onoga Sto je ogranigeno, kao Sto je slutaj u prostornom opa%an} Dakle, svest vr8i samo nad sobom ovo nasilje, kojim joj se kvari ograniéeno zadovoljenje. Pri ose¢anju ovoga nasilja strah zaista moze da odustane od istine, pa da teti da za sebe odrii ono 3to preti da se izgubi. Ali taj strah ne moze nikako da se umiri; bilo da eli da zastane u besmislenoj inertnosti — misao spretava besmislenost i nemir misli ometa inertnost — ili da se utvrdi kao ona osetljivost koja uverava da nalaz! da je sve u svojoj vrsti dobro — to uveravanje trpi isto tako nasilje koje nad njim vr8i um, koji nalazi da neito upravo utoliko nije dobro ukoliko predstavija neki poseban nadin. IM strah istine mote od sebe i od drugih da se sakrije iza privida, kao da tome strahu upravo Zarka revnost za samu istinu toliko ote¥ava ili onemoguéuje da nade neku drugu istinu osim jedine istine tas- tine, koja predstavija neSto pametnije nego sve misli koje Sovek poseduje sam od sebe ili ih dobija od drugih; ta taftina koja ume da osujeti svaku istinu iz koje se povlati u sebe i koja se nasladuje tim svojim razumom koji uvek ume da razori svaku misao i da mesto svake sadréine nade samo suvoparno Ja, predstavlja jedno zadovoljstvo koje mora da se ostavi samom sebi, jer ta taitina izbegava ono Sto je opite i trazi samo ono Sto postoji za sebe. 50 Kao Sto je ovo reteno o natinu i nuznosti napredovanja prethodno i u optim crtama, tako mote biti korisno da se uz to neSto spomene 0 metodi izvodenja. To izlaganje, zamisljeno kao jedno ponaSanje nauke prema pojavnome znanju i kao istrazivanje i ispitivanje realnosti saznanja izgleda da ne mole postojati bez neke pretpostavke koja se kao merilo uzima za osnovu. Jer, ispitivanje se sastoji u primenjivanju nekog usvo- jenog merila, a u sledstvenoj jednakosti ili nejednakosti onoga Bo se ispituje sa tim merilom sastoji se odluka o tome da li je ono pravilno ili je nepravilno; i merilo uopste, a isto tako i nauka, ako bi ona predstavijala’ merilo, usvojeno je pri tome kkao sustina ili kao ono Sto je po sebi. Medutim, ovde, gde se nauka tek pojavijuje, nisu se opravdali kao sustina ili kao ‘ofio Sto je po sebi ni sama nauka niti i8ta drugo; a bez nekog takvog po sebi ne mote, kako izgleda, da postoji ma kakvo ispitivanje. Ova protivretnost i njeno odstranjenje pokazaée se odre- Genije kada prvo podsetimo na apstraktne odredbe znanja i istine kako se one pokazuju na svesti. Svest, naime, odvaja od sebe neito na Sta se u isto vreme odnosi; ili, kako se to kaze, za svest postoji neSto; i naroéita strana toga odnosenja ili postojanja netega 2a neku svest jeste znanje. Ali, od ovoga po- stojanja za neko drugo biée mi razlikujemo biée-po-sebi; ono 3to se odnosi na znanje isto se tako od njega razlikuje i posta vlja se kao ono Sto postoji takode izvan toga odnosa; ta strana ovoga po-sehi zove se istina, Sta je na tim odredbama istinito, nas se to ovde zasad nifta ne tite; jer, po8to pojavno znanje jeste na’ predmet, to se takode njegove odredbe uzimaju naj- pre onako kako se neposredno pokazuju; i zaista kako su shva- Gene, one se tako i pokazuju. ‘Ako sada ispitujemo istinitost znanja, onda, kako se ini, ispitujemo Ha znanje jeste po-sebi. Ali u tome ispitivanju manje jeste na predmet, ono postoji za nas, te ono njegovo po-sebi koje bi iz toga ispitivanja proiza8lo predstavijalo bi, naprotiv, njegovo postojanje za nas; sve za Sia bismo tvrdili da predstavlja njegova suitinu ne bi predstavijalo njegovu istinu, vee bi, naprotiv, predstavljalo nae znanje za nj. Sustina ili merilo padalo bi u nas, te sve ono Sto bi sa tim merilom trebalo da se uporedi i o éemu bi na osnovu toga uporedenja trebalo da se odlui, ne bi moralo nuZno da prizna to merilo, ‘Medutim, priroda predmeta koji prougavamo oslobada nas ovog odvajanja ili privida odvajanja i te pretpostavke. Svest pokazuje svoje merilo na samo} sebi, i usled toga ée prouca- . 61vanje predstavljati uporedivanje nje sa njom samom; jer raz- lika koja je malogas izvrena pada u nju. U svesti’ postoji jedno za ne8to drugo, ili svest uop’te ima na sebi odredenost momenta znanja; u isto vreme to drugo ne postoji samo za nju, vet postoji takode izvan te veze ili po-sebi: momenat istine. Dakle, u onome Sto svest unutar sebe oglaiava za ono Sto je po-sebi ili za ono &to je istinito mi posedujemo merilo koje Sama svest postavlja da bi njime merila svoje znanje. Ako znanje oznatimo kao pojam, a su8tinu ili ono istinito kao ono Sto bivstvuje ili kao predmet, onda se ispitivanje sastoji u tome da gledamo da li pojam odgovara predmetu. Ali, ako suitinu ili ono Sto jeste po-sebi predmeta oznaéimo kao pojam, a tome, nasuprot, pod predmetom shvatimo njega kao pred- met, naime kakav je on za neSto drugo, onda se ispitivanje sastoji u tome da vidimo da li predmet odgovara svome pojmu. Jasno se vidi da to dvoje predstavljaju jedno te isto; ali ono Sto je suBtinsko jeste da se u toku celog ispitivanja pridrzavamo toga da oba ova momenta, pojam i predmet, bivstvovanje za neSto drugo i bivstvovanje po sebi samom padaju u znanje koje ispitujemo, te usled toga nama nije potrebno da merila donosimo sa sobom i da u ispitivanju primenjujemo svoje du- hovitosti i svoje misli; time Sto izostavljamo ove naSe duho- vitosti i misli mi uspevamo da stvar posmatramo kakva je ona sama po sebi i za sebe. Ali ne samo da, s obzirom na to postaje suvian svaki nag dodatak, Sto u svesti postoje pojam i predmet, merilo i ono sto treba da se ispita, vet nas to oslobada takode truda oko uporedivanja obojih i oko pravog ispitivanja, tako da za nas, posto svest ispituje samu sebe, i s te strane preostaje samo Gisto posmatranje. Jer, svest je, s jedne strane, svest 0 pred- metu, a, 5 druge strane, svest 0 samoj sebi: svest o tome sta za nju jeste ono Sto je istinito, i svest 0 njenom znanju za nj. PoSto obe te svesti postoje 2a jednu istu svest, ta jedna svest predstavlja njihovo uporedivanje; ona ostaje ista bilo da njeno znanje 0 predmetu odgovara ili ne odgovara tome predmetu. Doduie, za tu istu svest izgleda da predmet postoji samo ona- Kav kako je njoj poznat; ona izgleda da nije u stanju da tako reéi prokljuje kakav predmet jeste, ne za nju, veé kakav on jeste po sebi, te dakle da takode nije u stanju da svoje znanje ispituje na njemu. Ali, veé upravo po tome Sto ta svest uopite zna za neki predmet postoji ta razlika Sto za svest ne8to jeste ono Sto je po-sebi, a da jedan drugi momenat predstavija zna- nje ili bivstvovanje predmeta za svest. Na toj razlici koja po- 52 stoji zasniva se ispitivanje. Ako u tome uporedenju to po-sebi i znanje za predmet ne odgovaraju jedno drugome, onda iz~ gleda da svest mora da izmeni svoje znanje da bi ga uskladila sa predmetom; ali u tome menjanju znanja za svest se u stvari menja takode njen predmet, jer postojeée je znanje predstav- Yalo jedno znanje o predmetu; sa znanjem se i predmet pre- tvara u neki drugi predmet, jer predmet je u sugtini pripadao tome znanju. Time se za svest deSava da ne postoji po sebi ono Sto je za nju ranije predstavijalo ono 3to je po-sebi, ili da je ono samo 2a nju bilo po sebi. Prema tome, posto svest na svorne predmetu nalazi da njeno znanje ne odgovara tome predmetu, to se ni sam predmet ne odrZava trajno; ili, merilo ispitivanja se menja, ako se u ispitivanju ne odréava ‘ono tije bi merilo ‘ono trebalo da bude; a ispitivanje nije samo ispitivanje znanja, vet i mere tog ispitivanja. Ovo dijalektitko kretanje koje svest izvodi na samoj sebi, i to ne samo na svome znanju veé i na njegovom predmetu, Jeste, ukoliko iz toga kretanja proizlazi novi istiniti predmet, upravo ono 3to se zove iskustvo. U tome pogledu treba na toku koji smo upravo spomenuli jo jedan momenat blite istaéi, ime ée se po nautnoj strani narednog izlaganja rasprostrti nova svetlost, Svest zna ne&to, taj predmet jeste suStina ili ono sto je po-sebi; ali taj je predmet takode za svest ono Sto je po-sebi; time nastaje dvosmislenost ovoga istinitoga, Mi vidimo da svest sada ima dva predmeta, od kojih prvi predmet jeste ono prvo po-sebi, a drugi je postojanje-za-nju toga po-sebi. Ovaj drugi njen predmet izgleda, pre svega, da je samo refleksija svesti u samu nju, neko predstavijanje, ne nekojeg predmeta, vet samo njenog znanja o tome predmetu. Ali, kao Sto je malopre poka- zano, pri tome se za svest menja onaj njen prvi predmet; on nije vi8e ono Sto je po-sebi, i za svest se pretvara u takav pred- met koji samo 2a nju jeste ono Sto je po-sebi; ali, prema tome, tada istinito jeste ovo po-sebi koje Je to samo za nju, bivstvo- vanje-za-nju onoga Sto je po-sebi, a to znati da je ovo sustina ili predmet svesti, Ova} novi predmet sadrii ni8tavost prvog predmeta, on je iskustvo koje je napravijeno o prvome pred- metu. U ovome izlaganju razvoja iskustva nalazi se jedan mome- nat s obzirom na koji se iskustvo u njemu ne podudara, kako izgleda, sa onim Sto se obitno podrazumeva pod iskustvom. naj, naime, prelaz od prvoga predmeta i od znanja za nj na drugi predmet, a o kojem se prelazu tvrdi da je na njemu napravijeno iskustvo, bio je tako odreden da znanje za prvi 53predmet, ili bivstvovanje za svest prvoga po-sebi, treba da se pretvori u sim drugi predmet. Inaée, tome nasuprot izgleda da mi pravimo iskustvo o neistinitosti naSeg prvog pojma na nekom drugom predmetu, koji nalazimo mozda sluéajno i uz- gred, tako da uopite u nas pada samo Uisto shvatanje onoga Sto postoji po sebi i za sebe. Ali se prema onome shvatanju novi predmet pokazuje kao takav predmet Koji je postao putem jednog preobraéanjasamesvesti. Ovo posmatranje stuari jeste naSe dodavanje, kojim se niz iskustava svesti uzdiZe i pretvara u nautno razvijanje, i koje ne postoji za svest koju mi posma- tramo. Ali, to je u stvari ona ista okolnost o kojoj je veé gore bilo govora s obzirom na odnos ovoga prikazivanja prema skep- ticizmu, naime da svagdainji rezultat koji se pokazuje u nekom ne-istinitom znanju ne sme da se slije u neko prazno nita, vet da se nuzno mora shvatiti kao niSta onoga iz %ega on’ kao rezultat poniée, — jedan rezultat koji sadréi onu istinitost koju prethodno manje u njemu poseduje. Ovde se to pokazuje ovako: Po8to se ono Sto je prvo izgledalo kao predmet svodi za svest na znanje 0 predmetu i poSto se ono Sto je po-sebi pretvara u bivstvovahje toga po-sebi za svest, onda je to novi predmet sa kojim se pojavijuje takode jedan novi oblik svesti, za koji suitinu predstavlja neSto drugo a ne ono Sto je bilo suitina prethodnog oblika. Ova okolnost predstavlja ono Sto sprovodi celokupnu sukcesivnost oblika svesti u njenoj nuZnosti. Jedino ‘ova nuznost ili to nastajanje novoga predmeta, koji se pokazuje svesti, a da ona ne zna kako to biva, jeste ono sto se za nas dogada tako reti iza njenih leda. Time dolazi u njeno kretanje jedan momenat bivstvovanja po sebi ili bivstvovanja za nas Koji se ne pokazuje za svest koja sebe upravo saznaje isku- stvom; ali sadréina onoga Sto za nas postaje postoji za svest, imi shvatamo samo ono Sto je na njemu formalno ili njegovo isto postajanje; za svest to Sto je postalo postoji samo kao predmet, a za nas ono postoji u isto vreme kao kretanje i bivanje. Blagodareti ovo} nuznosti veé stm ovaj put koji vodi nauci jeste nauka, { time je ona po svojoj sadrZini iskustvena nauka 9 svesti. Iskustvo koje svest stiée o sebi mode prema svome pojmu da obuhvati u sebi samo i jedino celokupni sistem svesti ili celokupno carstuo istine duha, tako da se momenti te istine duha ne pokazuju u {oj naroditoj odredenosti kao apstraktni sti momenti, vet se pokazuju onako kako postoje za svest, ili onako kako se sama ta svest pojavijuje u svome odnosu 54 prema njima, usled tega momenti celine jesu oblici svesti. Posto svest neprekidno napreduje ka svojoj istinitoj egzistenciji, ona ée dostiéi jednu tatku na kojoj odstranjuje svoj izgled kao da je skopéana sa netim &to joj je tude, a Sto postoji samo za nju i kao nesto drugo, ili na kojoj se pojava izjednaéava sa sustinom, usled éega izlaganje svesti pada ujedno upravo sa tom tatkom prave nauke duha;! i, naposletku, poSto sama svest shvata tu svoju suitinu, ona ée pokazivati prirodu samog apsolutnog znanja? 17a je tatka dostignuta sa prikazivanjem religile u VII odseku Fenomenologije. * Odsek VIII: Apsolutno znanje.A. SVEST1 CULNA IZVESNOST ILI »O0VO« 1 MNENJE Znanje koje na prvom mestu ili neposredno jeste na pred- met moze biti samo ono znanje koje i samo jeste nepostedno znanje, znanje za ono Sto je neposredno ili za one Sto nepo- stedno’ postoji. Isto tako neposredno ili primajui moramo se ponagati i mi, dakle, na tome znanju, kako nam je dato, ne smemo nita menjati, niti smemo poimanje spretavati u shva~ tanju. ‘Konkretna sadréina tulne izvesnosti Uni da se ta Sulna izvesnost pokazuje neposreino kaa najbogatije saznanje, Sak kao saznanje beskonaénoga obilja, za koje se nikako ne moze na6i neka granica isto tako kada u prostoru i vremenu u kojima se ono rasprostire idemo van granica, kao i kada uzmemo jedno parte toga obilja, pa putem deljenja prodiremo u njega. Osim toga, ta se tulna izvesnost pokazuje kao najistinitija; jer ona od predmeta nije izostavila jo8 nista, veé se on nalazi pred njom u svojoj potpunoj neokrnjenosti. Medutim, ta se izves- nost izdaje u stvari za najapstraktniju i najubogiju istinu, © onome Sto zna, ona iskazuje samo ovo: to jeste; i njena istina sadr2i jedino postojanje stvari. U toj izvesnosti svest sa svoje strane postoji samo kao isto Ja; ili ja se u njoj nalazim samo kao tisti ovaj i predmet se u njoj nalazi isto tako samo kao Sisto ovo. Ja, ovaj, nisam siguran u ovu stvar zato Sto sam se kao svest pri tome razvijao i misao raznoliko pokretao. Isto tako ni zato 8to bi stvar u koju sam siguran predstavljala, s obzirom na mnoitvo razlititih osobina, neku obilnu povezanost u samoj sebi ili neko mnogostruko pona’anje prema drugim stvarima, Ni jedna ni druga od tih moguénost! nista se ne titu istinitosti Gulne izvesnosti; ni Ja ni stvar nemaju u toj culnojizvesnosti znaéenja nekojeg raznolikog posredovanj matenje nekog raznolikog predstavijanja ili misljenja, ni stvar ima znadenje raznolikih osobina: vet stvar jeste, i ona Jeste samo zato Sto jeste; ona jeste, — to je ono Sto je za Sulno znanje bitno, i to tisto biée ili ta jednostavna neposrednost sa&injava njenu istinitost. Isto je tako izvesnost kao veza nepo- sredna Gista veza: svest jeste Ja, i nifta drugo, ona je neki Gsti ovaj; pojedinatni ovaj zna za Gisto ovo, ili za pojedinaéno ovo. Ali, na Gistome biéu, koje saéinjava sustinu ove izvesnosti i koje tu izvesnost iskazuje kao njenu istinu, uzgred se odi- grava joS mnogosta drugo, Sega smo mi ofevici. Jedna stvarna Gulna izvesnost nije samo ova éista neposrednost, veé pred- stavlja jedan njen primer. Medu bezbrojnim razlikama koje se pri tome javljaju, mi svuda nalazimo glavnu razliku, naime da u Gulnoj izvesnosti iz Gistoga bia ispadaju! odmah oba veé spomenuta ova: jedan ovaj kao Ja i jedno ovo kao predmet. Ako mif 0 ovoj razlici reflektiramo, onda se pokazuje da se ni jedno ni drugo ovo ne nalaze u éulnoj izvesnosti samo nepo- sredno, veé se u isto vreme nalaze u njoj i kao isposredovani; ja ima izvesnost posredstvom netega drugoga, naime, posred- stvom stvari: i ta stvar nalazi se isto tako u izvesnosti posred- stvom drugoga, naime, posredstvom Ja. 1. Ovu razliku izmedu sustine i primera, izmedu neposred- nosti i posredovanja ne pravimo samo mi, vet je nalazimo na samoj éulnoj izvesnosti, i nju treba shvatiti u formi u kojoj se ona nalazi na Culnoj izvesnosti, ne onako kako smo je upravo sada odredili. U toj formi jedno jeste postavljeno kao jedno- stavno nepostedno biée ili kao suitina, predmet, a ono drugo postavljeno je kao ono ito je nesuitinsko i ono Sto je isposre- dovano, koje se u njoj ne nalazi po sebi, vet usied netega drugoga, Ja, jedno-znanje, koje za predmet zna samo zbog toga jer on jeste, i koje moze biti ili takode ne biti. Predmet pak jeste, on je ono sto je istinito, i sustina je; predmet jeste, on je Taynodudan prema fome da It se za nj ma ill ne; predmet ostaje éak i kada se za nj ne zna; znanja pak nema ako nema pred- meta. Dakle, predmet treba posmatrati da bismo videli da li je on u samo} €ulnoj izvesnosti u stvari dat kao ona suitina za "To jest da su oni po sebi nulni moment, all da xa svest pred- stavijoju neposredne odredbe. Upored! str. 68, red 12. + Ret mi ovde { dalje omatava subjekat koji flozotira { njega tre- ba strogo razlikovati od Ja svesti koje se ovde filozofski raamatra. 60 kakvu ga izdaje ta tulna izvesnost; da li taj njegov pojam, da predstavlja suStinu, odgovara natinu kako on u éulnoj izves- nosti postoji. Toga radi mi ne moramo da reflektiramo 0 njemu i da razmi8ljamo o tome Sta bi on uistinu mogao biti, veé treba samo da ga posmatramo onako kako ga tulna izvesnost pose- duje na sebi. Prema tome, tulnu izvesnost treba pitati: Sta jeste ovo? Ako ga uzmemo u dvostrukom obliku njegovoga postojanja, naime kao sada i kao ovde, onda ée dijalektika koju ono ima na sebi dobiti jednu tako razumljivu formu kao to je samo ono. Na pitanje: Sta jeste to sada, mi odgovaramo, na primer, ovako: sada jeste nog. Da bismo ispitali istinitost ove éulne izvesnosti, dovoljan nam je jedan jednostavan opit. Mi éemo tu istinu zapisati: istina ne moze da se izgubi zapisivanjem; isto tako ni time Sto éemo je saéuvati, Ako sada, toga podneva, ponovo pogledamo zapisanu istinu, onda éemo morati da kazemo da je ona izvetrela. Ono sada, koje jeste noé, tuva se, to jest ono se obraduje kkao ono za Sta se izdaje, kao neko pojedinatno biée; ali, ono se pokazuje naprotiv kao nebiée. DoduSe, samo sada odriava se, ali ono se odréava kao takvo jedno sada koje nije no¢; to sada odrzava se isto tako nasuprot danu, koji ono jeste ovog puta, kao takvo jedno sada koje takode nije ni dan, ili ono se ods~ Zava kao neko negativno uopite. Stoga ovo sada koje se odr- Zava nije jedno neposredno sada, vet predstavija jedno sada koje je isposredovano; jer kao trajno i permanentno, ono je odredeno time Sto nema onog drugog, naime Sto nema ni noéi ni dana. Pri tome je ono upravo joS tako jednostavno kao ranije, sada, i u toj jednostavnosti je ravnodusno prema onome Sta jo8 uz njega pridolazi; iako ni not ni dan nisu njegovo biée, ipak ono jeste takode i dan i not; njega to njegovo drugobiv- stvo apsolutno ne aficira. Takvu jednu jednostavnost, koja usled negacije jeste neko ne-ov0, ni ovo ni ono, i koje je isto tako ravnoduino prema tome da li ée biti takode ovo kao i ono, oznagavamo kao opstost; ono 3t0 je opste, dakle, jeste u stvari istinitost Culne izvesno: Kao neko opite mi! izrazavamo takode ono sto je tulno; ono Sto Kazemo jeste: Ovo, tj. opSte ovo, ili: postoji; tj. posto- janje wopéte. Naravno mi pri tome ne predstavljamo opite ovo, li postojanje uopite, ali mi iskazujemo ono Sto je op8te; ili ga * T ovde pod retju »mic treba razumetl subjekat naivne svesti, kao Sto docnije na str. 4. pod tom se8}u treba rarumet! subjekat opstaine 61prosto-naprosto ne izgovaramo onako kako ga u ovoj éulnoj izvesnostizamiiljamo. Ali jezik je, kao Sto vidimo, ono Sto je istinitije: u njemu mi sami neposredno opovrgavamo svoje mnenje; i po8to ono &to je opSte jeste ono Sto je istinito u gulnoj izvesnosti, i poSto jezik izratava samo to Sto je istinito, to apsolutno nije moguée da mi ikada budemo u stanju da iska~ Yemo neko tulno postojanje koje zamisljamo, Isti Ge slutaj biti sa onom drugom formom ovoga, sa onim Sto se omatuje reju: ovde. To »ovdex, na primer, jeste drvo. Je se okrenem nazad, i ta je istina iSéezla, preobrnuvai se u supro! nu istinu: to ovde nije jedno drvo, veé naprotiv jedna kuéa. To ovde ne i8tezava, vet predstavlja ono Sto u i8€ezavanju kuée, drveta itd. ostaje trajno, buduéi ravnodusno prema tome da li je kuéa ili drvo. Dakle, to ovo pokazuje se opet kao isposredo- vana prostota ili kao opétost. Pobto gulna izvesnost osvedotava na samoj sebi ono sto je opite kao istinu svoga predmeta, to njoj ostaje kao njena suitina Zisto biée, ali ne kao ono Sto je neposredno, vet kao takvo jedno biée,’za koje su negacija i posredovanje bitni, te dakle ne kao ono Sto mi zamiS\jamo pod bigem, vet biée Koje ima tu odredbu da predstavlja apstrakeiju ili ono opite koje je disto; i jedino Sto nasuprot ovome praznome i ravnodugnome sada i ovde jo8 preostaje jeste naSe mnenje za koje istinitost Gulne izvesnosti nije ono Sto je opite. Ako odnos, u Kojem su se prvo pojavili znanje i predmet, uporedimo sa njihovim odnosom, koji oni u svetlosti ovoga rezultata zauzimaju jedno prema drugome, onda éemo videti da se taj njihov odnds preobrnuo. Predmet, koji je trebalo da predstavlja ono Sto je bitno, sada je ono Sto je u Gulnoj izves- nosti nebitno; jer ono opSte, u koje se predmet pretvorio, nije vie takvo jedno opste kakvo bi bilo potrebno, pa da predmet bude za éulnu izvesnost bitan, vet se sada éulna izvesnost nalazi u onome Sto je suprotno, naime u znanju koje je ranije bilo ono ato je nebitno. Istina tulne izvesnosti nalazi se u predmetu kao mome predmetu, ili u mnenju: predmet postoji, jer ja za nj znam, Dakle, éulna je izvesnost zaista prognana iz predmeta, ali ona time jo8 nije ukinuta, veé je samo potisnuta u Ja; treba videti Sta nam iskustvo pokazuje 0 tome njenome realitetu. 2. Dakle, snaga istine éulne izvesnosti nalazi se u Ja, u neposrednosti moga gledanja, sluSanja itd.; itezavanje pojedi- natnoga sada i ovde koje mi zamiljamo spretava se time 3to ih ja zadriavam. Sada jeste dan, jer ja dan vidim; to ovde jeste drvo, upravo iz tog istog razloga. Culna pak ‘izvesnost 62 dozivijuje na sebi u ovom odnosu istu dijalektiku kao u onom prethodnom odnosu. Ja, ovaj pojedinac, vidim drvo, i pritom ga iskazujem kao ovde; nekoje pak drugo Ja vidi kucu, tvrdeéi da to ovde nije neko drvo, vet, naprotiv, da ono jeste jedna kuéa. Obe ove istine poseduju istu proveru, naime neposrednost gledanja i sigurnost i uverenost njih obiju u svoje znanje; ali jedna se od tih istina gubi u onoj drugoj. Ono Sto se u tome i8tezavanju ne gubi jeste Ja, kao ono Sto je opite, dije gledanje nije ni neko gledanje drveta niti gledanje ove lute, veé predstavlja jedno prosto gledanje, koje Je isposredovala negacija ove kuée itd, u kojoj je ono isto tako prosto, i ravnoduino je prema svemu Sto joS uza nj pri- dolazi; prema kuGi, prema drvetu. Ja jeste samo opite Ja, kao Bto je sada, ovde ili ovo uopite; ja svakako imam u vidu jedno pojedinaéno Ja, ali kao Sto nisam u stanju da kod sada, ovde iskazem ono Sto zamisljam, tako nisam u stanju da to udinim ni kod Ja. U istome trenutku kada kaZem ovo ovde, ovo sada ili jedno pojedinatno, u tom istom trenutku ja iskazujem sva ova, sva ovde, sada, sva pojedina; isto tako kada kazem Ja, ovo pojedinaéno Ja, ja tada iskazujem uopste sva ja; svaki jeste ono Sto ja iskazujem: Ja, ovo pojedinatno Ja. Ako se pred nauku iznese kao proba, koju ona apsolutno ne bi mogla da izdr3i, zahtev da ona a’ priori konstruira, deducira, pronade, ili neka se to kaze kako se hoée, neku takozvanu ovu stvar!, {li jednoga ovog Zoveka, onda je pravo da onaj ko to zahteva kaZe na koju ovu stvar ili na koje ovo ja on misli; ali nemoguée je da se to kate. 3.-Dakle, ulna izvesnost doznaje da se njena suitina ne jazi ni u predmetu ni u Ja, i da neposrednost ne predstavija niti neposrednost predmeta niti neposrednost Ja; jer, naprotiv, ono Sto ja imam u vidu i na predmetu i na Ja jeste neste nesuBtinsko, pa predmet i Ja predstavljaju ono opsie, u kojem se ono sada i ono ovde i ono Ja koje mislim ne odriavaju ili ne postoje. Time mi dospevamo dotle da kao sustinu éulne izvesnosti postavljamo njenu celinu, a ne vide samo jedan njen momenat, kao Sto se dogodilo u oba sluéaja, u kojima je tre- balo da predstavijaju njen realitet prvo predmet koji je protiv- stavljen onom Ja, a potom Ja. Dakle, jedino se celina tulne izvesnosti pridrava nje kao neposrednosti, iskljuéujuéi na ta) natin iz sebe svako protivstavljanje, koje je postojalo u pret hodnom sluéaju. * Vidi Hegelovu napomenu_o peru za pisanje gospodina Kruga koja se nalazi u § 250 njegove Enciklopedije, 63Prema tome, ova tista neposrednost vise se nista ne tite drugobivstva onoga ovde kao drveta koje prelazi u ovde koje jeste ne-drvo, niti drugobivstva onoga sada kao dana koje prelazi u sada koje je nog, ili nekog drugog Ja za koje predmet Jeste neSto drugo. Istinifost ove iste neposrednosti odtzava se kao ona veza koja ostaje ravna samoj sebi, a koja ne pravi nikakvu razliku izmedu Ja i predmeta u pogledu sustastvenosti i nesustastvenosti, { u koju usled toga ne moze takode da prodre nikakva razlika uopSte, Ja ovaj, iskazujem dakle ono ovde kao drvo, i ne okresem se unazad, tako da bi se 2a mene to ovde pretvorilo u neko nedrvo; ja'se takode ne obazirem ni na to Sto neko drugo Ja vidi ono ovde kao ne-drvo, niti na to ito ja litno shvatam nekom drugom prilikom ono ovde kao ne-drvo, a ono sada kao ne-dan, nego ja jesam tisto opazanje: ja za se ostajem pri tome.da ono sada jeste dan, ili takode ostajem pri tome da ono ovde jeste drvo, takode ja ne uporedujem jedno s drugim ono ovde 1 ono sada, veé se pridréavam jednog nepo- srednog odnosa: ono sada jeste dan. Posto nakon toga ova izvesnost ne Zeli vide da pristupa nama, ako joj skrenemo paznjui na neko sada, koje predstavija nog, ili na ‘neko Ja za koje to sada jeste not, onda Gemo mi pristuplti njoj i pokazaéemo sebi ono sada koje se tvrdi. Mi ga sebi moramo pokazati, jer istinitost ovog neposrednog odnosa jeste istina ovoga Ja koje se ogranitava na jedno sada ili na jedno ovde. Ako bismo tu istinuuzeli posle toga a rezmatranje ii ako bismo stajali daleko od nje, onda ona ne bi imala apso- lutno nikakvog znagenja, jer bismo ukinuli onu neposrednost koja je za nju bitna. Stoga moramo da stupimo u istu tatu vremena ili prostora, moramo ih sebi pokazati, to jest moramo pretpostaviti da smo se pretvorili u isto ovo Ja koje pred- stavlja ono Ja koje sa izvesnoSéu zna. Pogledajmo, dakle, kakvo jeste ono neposredno koje nam se pokazuje, Pokazuje se »sadac; ovo sada. Sada; ono je vet prestalo da postoji u isti mah 'kada je pokazano; ono sada koje postoji jeste jedno drugo sada, a ne pokazano sada, i tako mi vidimo da se’ sada sastoji upravo u tome da u istom trenutku u kojem jeste ono vet viSe nije. To sada, éim nam se pokaze, ‘ono je véé jedno bivSe sada; { u tome je njegova istina; ono ne poseduje istinu biéa, Prema tome, ipak je istina to da je ono bilo. Ali ono Sto je bilo nije u stvari nikakvo biée; ono ne postoji, a nama je do postojanja bilo stalo, Mi, dakle, u ovome pokazivanju vidimo samo jedno kre- tanje diji se tok sastoji x ovome: 1. Ja pokazujem ono ito Je 64 sada, ono je iskazano kao ono sto je istinito; ali ja ga pokazu- jem kao ono Sto je bilo ili kao ono Sto je ukinuto, ukidajuéi prvu istinu, i 2. Ja to sada izra%avam kao drugu istinu, naime da je ono bitisalo, da je ukinuto. 3. Ali, ono sto je bilo vise nije; ja ukidam bitisalost ili ukinutost, tj, drugu istiny, negi- rajuci time negaciju onoga sada, i tako se vraéam prvome tvrdenju, naime da sada jeste. Sada i pokazivanje toga sada takvo je, dakle, da ni to sada ni to njegovo pokazivanje ne predstavijaju neku neposrednu prostotu, veé jedno kretanje koje poseduje na sebi razlitite momente; stavija se ovo; medu- tim, stavlja se naprotiv jedno drugo ovo, ili ono ovo ukida se: i to drugobivstvo ili to ukidanje prvoga takode se ukida, vraéa~ juGi se na taj nadin tome prvome. Ali, to u sebe reflektovano Prvo sada nije sasvim taéno ono isto sada koje je bilo prvo, naime neka neposrednost, vet je upravo neito u sebe reflek- tovano ili ono Sto je prosto koje u drugobivstvu ostaje ono sto este: jedno sada koje jeste apsolutno mnoga sada; i to jeste istinito sada, sada kao jednostavan dan, koje poseduje mnoga sada, fasove; takvo jedno sada, jedan éas, predstavlja isto tako mnoge minute, i ovo sada isto’ tako mnoga sada itd. — Dakle, samo pokazivanje jeste kretanje koje iskazuje ono sto u istini Jeste to sada, naime jedan rezultat ili jedno mnostvo sada Sazeto ujedno; i to pokazivanje je saznavanje da je ono sada neSto opite. Ono ovde na koje je ukazano i koje ja zadriavam jeste takode jedno ovo ovde koje u stvari nije ovo ovde, vet pred- stavlja jedno spreda i pozadi, jedno gore i dole, jedno desno i levo, To gore predstavija isto tako mnogostruko drugobivstvo u gore, dole itd. Ono ovde, na koje bi trebalo da se ukaze, igtezava u druga ovde, ali i ova drage ovde iStezavaju takode; ono ovde na koje je ukazano, koje je zadréano i koje ie trajno jeste jedno negativno ovde, koje jeste negativno po tome sto Se sva ovde shvataju kako treba, ali se ona pri tome ukidaju; ono je jedna prosta kompleksija od mnogih ovde. Ono ovde koje se ima u vidu predstavljalo bi tacku; ali tatka ne postoji: nego, nakon Sto se na taku ukaZe kao na postojetu, pokazuje se da to ukazivanje ne predstavlja neposredno znanje, vet jedno kretanje koje, polazeéi od ovde koje se ima u vidu i, iduéi kroz mnoga, prelazi u ono opite ovde koje predstavija isto tako jedno mnostvo onth ovde, kao Sto dan predstavija jedno mnostvo raznih sada. Jasno se vidi da dijalektika tulne izvesnosti nije niSta drugo do jednostavna istorija njenog kretanja ili njenog isku- 5 Fenomenologta dune 65stva i da Culna izvesnost nije ni8ta drugo do jedino ta istorija. Zbog toga i sama prirodna svest neprestano ide ka rezultatu © tome sta je na tulnoj izvesnosti istinito, praveéi iskustvo 0 tome; ali ona ga isto tako stalno zaboravlja, potinjuei kretanje fznova. Stoga se moramo éuditi kada se protiv ovoga iskustva kao opite iskustvo (takode kao filozofsko tvrdenje i éak kao rezultat skepticizma) postavija tvrdenje: Realitet ili biée spo- Vjainjih stvari kao ovih ili kao gulnih stvari poseduje za svest apsolutnu istinu. Svako ko postavlja takvo jedno tvrdenje u isto vreme ne zna Sta govori, ne zna da se njime iskazuje sup- totnost onoga sto hoée da kaze. Istina fulnog ovoga za svest treba da bude opite iskustvo; medutim, op8te iskustvo jeste naprotiv suprotnost; svaka svest ukida takvu jednu istinu, kao Sto je, na primer, Ovde jeste jedno drvo, ili Sada jeste podne, izrazavajuéi pritom suprotnost: ovde nije jedno drvo, vet jedna kuéa; i ono Sto u ovome tvrdenju, koje ukida ono prvo tvrdenje, Jeste’ opet isto takvo tvrdenje jednoga Sulnoga ovoga, svaka svest isto tako odmah ukida, i u svakoj ée gulnoj izves- nosti saznati_uistinu samo ono Sto smo mi uvideli, naime ovo kao neko opste, suprotnost onoga, za Sta ono tvrdenje uverava da predstavija opite iskustvo. — Neka nam bude dozvoljeno da se pri ovome pozivanju na opste iskustvo unapred obazremo ha praktitnost.1 U tome pogledu moze se onima koji zastupaju onu istinu i izvesnost realiteta éulnih predmeta rei da njih treba uputiti u najnizu skolu mudrosti, naime, u stare eleuzin- ske misterije Cerere i Bahusa, da prvo treba da nauée tajnu Jedenja hleba i pijenja vina; jer onaj ko je u te tajne posveten ne samo dospeva do sumnje u postojanje tulnih stvari, vee do ofajanja zbog njega, i na njima izvrsuje delimice sam on nji- hovo nistavilo, delimice gleda kako ga one same izvrSuju. Ove murdrosti nisu ligene tak ni Zivotinje, veé se pokazuje da su u nju najdublje posvetene; jer one ne zastaju pred tulnim stva- rima kao pred stvarima koje postoje po sebi, vet oéajavajuéi zbog toga realiteta i obuzete potpunom izvesnoséu u njihovu ni8tavost one ih se bez ustezanja laéaju i prozdiru ih; i kao Hivotinje tako i cela priroda slavi te otkrivene misterije koje ude u emu se sastoji istinitost Zulnih stvari. Oni pak koji postavljaju takvo tvrdenje iskazuju, prema prethodnim napomenama, takode neposrednu suprotnost onoga Sto nameravaju da iskazu, — pojava koja je moda najzgodnija | Praktitno ponaganje na koje se ovde unapred ukazuje jeste ponafanje Zudnje (str. 109. 1 dalje). 66 da nas navede na razmiSljanje 0 prirodi éulne izvesnosti. Ti judi govore © postojanju spoljainjih predmeta, koji su u stanju da se jo tatnije odrede kao stvarne, apsolutno pojedi- nagne, sasvim ‘osobene stvari, od kojih nijedna ne poseduje vike neku stvar koja je sa njom apsolutno jednaka; to postojanje je, po tim Ijudima, apsolutno sigurno i istinito. Oni imaju u vidu ovo parte hartije na kojem ja ovo pigem ili, Stavige, na kojem sam ja to napisao; ali oni ne iskazuju to sto imaju u vidu Da su oni stvarnohteli da iskazu ovo parte hartije, koje su mislili, a hteli su to reéi, onda je to nemoguée, jer Gulno ovo koje se ima u vidu jeste nedostizno za govor koji pripada svesti, ‘onome Sto je po sebi opste. Stoga bi se ono raspalo pod uticajem stvarnog pokuSaja da se iskaZe; oni koji bi njegovo opisivanje zapoteli ne bi bili u stanju da ga zavrée, veé bi morali da ga prepuste drugima koji bi najzad i sami priznali da govore 0 Jednoj stvari koja ne postoji. Oni, dakle, zaista imaju u vidu ovo parte hartije koje je ovde jedno sasvim druktije od gor njega paréeta hartije; ali oni govore »realne stvari, spoljainji ill Gulni predmeti, apsolutno pojedinagne suitines itd., to jest oni o tim stvarima iskazuju samo ono Sto je opste; otuda ono Hto se oznatuje kao neizrecivo nije niSta drugo do ono sto je neistinito, ono Sto je nerazumno, ono Sto se samo zamislja. — Ako se o netemu ne kaze niSta drugo nego da ono jeste jedna realna stvar, jedan spoljaSnji predmet, onda je ono iskazano samo kao ono Sto je najopitije, i time je naprotiv njegova Jednakost sa svatim izrazena kao razliénost. Ako ja Kazem: jedna pojedinatna stvar, onda je ja Stavige iskazujeni isto tako kao ono Sto je sasvim opite, jer svaka stvar jeste jedna poje- dinaéna stvar; i isto tako ova stvar jeste sve ato se hoée. Odre- dena taénije kao ovo parée hartije, onda sva paréad hartije i svako parte hartije jesu jedno parte hartije, i ja sam uvek iskazao samo ono Sto je opste. Ali ako Zelim da govoru, koji poseduje tu boZansku prirodu da mnenje neposredno izokreée, da ga predrugojatava i da mu tako apsolutno ne dopusti da dode do reti, priteknem u pomoé time Sto éu pokazati ovo parte hartije, onda 6u ste¢i iskustvo o tome u gemu se, u stvari, sastoji istinitost tulne izvesnosti; ja ga pokazujem kao jedno ovde koje jeste jedno ovde drugih ovde, ili koje u samom sebi Jeste jedna prosta skupina mnogih ovde, to jest jedno opste, ja shvatam onako kakvo ono u istini jeste, i umesto da znam ‘neito Sto je neposredno, ja opazam. a 671 OPAZANJE ILI STVAR I OBMANA‘ Neposredina izvesnost ne prima ono Sto je istinito, jer nje- nha istinitost jeste ono Sto je opie; ali ona hoée da shvati ono »ovoe. Opaianje, naprotiv, shvata ono, 3to je za nju pojedi- naéno biée, kao ono 3to je opste. Kao 3to je opstost princip opazanja uopite, takvi su i oni momenti opazanja koji se u njemu neposredno razlikuju: ja jeste opste i predmet jeste jedan opti predmet. Onaj je princip za nas postao i stoga naSe shvatanje opazaja nije viSe neko pojavno shvatanje, kao Sto je shvatanje éulne izvesnosti, veé je nuino shvatanje? U postajanju toga principa postala su u isto vreme oba mo- menta Koji samo u njihovo} pojavi ispadaju; jedan momenat, naime, jeste kretanje pokazivanja, drugi momenat jeste to isto kretanje, ali kao ono Sto je jednostavno; onaj prvi momenat je opazanje, ovaj drugi jeste predmet. Predmet je u pogledu Sudtine ono isto Sto je i kretanje, kretanje je razvijanje i raz~ Iikovanje momenata, a predmet’ predstavlja njihovu obuhva- éenost ujedno. Za nas ili po sebi ono Sto je opSte kao princip jeste sustina opazanja, a nasuprot oj apstrakciji oba momenta, ono Sto opaza i ono Sto je opazeno, jesu ono sto je nesustinsko. ‘Medutim, u_stvari zato Sto ona oba jesu ono sto je opSte ili ono 3to je bitno, to su ona oba bitna; ali posto se oni kao suprotnosti odnose jedno na drugo, u tom odnosu moze samo jedno od njih da bude ono Sto je bitno; a razlika izmedi bitnoga i nebitnoga mora da se medu njima raspodeli. Jedno od njih, odredeno kao ono Sto je prosto, predmet, jeste suitina, ravnoduino prema tome da li Se opaza ili ne; medutim, opazanje kao kretanje jeste ono to je nepostojano, koje moze postojati ili takode ne postojati, i ono Sto je nebitno. Ovaj pak predmet treba da se blize odredi, pa da se ta odredba ukratko razvije iz rezultata koji se pokazao; iserpnije razvijanje ne spada ovde. Posto princip toga predmeta, ono Sto © Sa ovim adsekom treba uporediti Hegelovu »Nauku logikes, 2. kknfigu, 2. odsek, J. glavu: Egzistenclsa. (A. Stvar {njene osobine. B. Sastav stvari iz materija. C. Anallaa stvari) Interesantno je da u Nawci Togike osnovne erte razvoja jo8 tatno odgovaraju ovo) glavi Fenomeno- ogiie, dok Je u takozvano} *Maloj logiets, w Enciklopediji, 1. deo, doti- gna glava uobligena sasvim druktije ¥ Ovde se, dakle, pojavifuje razlika koja postoji Izmedu Fenomeno- logife duha kao nauke 1 stvarnog razvoja svesti, razlika izmedu pojav- Ijivanja novoga oblika svesti 1 polmanja njegove nuznosti. Vidi str. 75, 68 je op8te, predstavlja_u svojoj prostoti_ jedan isposredovani Princip, to taj predmet mora da ga izrazit na sebi, kao svoju prirodu; predmet se na taj nagin pokazuje kao stvar sa mnogim osobinama. Obilje Gulnoga znanja pripada opazanju a ne ne- posrednoj izvesnosti, u kojoj je to bogatstvo bilo ono sto je sporedno; jer jedino opaianje poseduje u svojoj su8tini nega iju, razliku ili raznolikost. 1. [Prosti pojam stvari] Dakle, ovo postavijeno je kao ne-ovo ili kao ukinuto, i po tome ne kao niSta veé jedno odre- deno nifta ili jedno niSta neke sadrZine, naime sadréine ovoga. Zbog toga ono sto je Eulno jo$ postoji, ali ne onako kako bi trebalo da je u neposrednoj izvesnosti, kao pojedinagnost koja se ima u vidu, veé kao ono to je opite ili kao ono 3to ée se odrediti kao osobina. Ukidanje predstavija svoje pravo dvo- struko matenje koje smo upoznali na onome sto je negativno: ono je negiranje i u isto vreme ofuvanje; ni8ta, kao niSta ovo~ ga, Euva neposrednost i simo jeste Suino, ali ono tuva jednu opitu neposrednost. — Biée, medutim, jeste jedno opSte po tome, Sto ima na sebi posredovanje ili ono &to je negativno; poSto ono tu _negativnost izrazava na svojoj_neposrednosti, ono predstavija jednu razligitu, odredenu osobinu. Time su postavljene u isto vreme mnoge takve osobine, od Kojih svaka predstavlja negaciju druge. Time Sto su izrazene u prostoti onoga Sto je opite, te odredenosti, koje zapravo predstavljaju osobine tek blagodareti jednoj odredbi koja doenije pridolazi, odnose se na same sebe, ravnodune su jedna prema drugima, svaka je za sebe, nezavisna od druge. Ali, i prosta opttost, jednaka sa samom sobom, razlikuje se od tih svojih odrede- nosti i nezavisna je od njih; ona je isto samoodnosenje ili onaj medijum u kojem se nalaze sve ove odredenosti, u to} se op- Stosti, dakle, proZimaju kao u jednom prostom jedinstvu, a da se pri tome ne dodiruju; jer, upravo utestvovaniem u toj op- Stosti one su ravnoduine za ‘sebe. — Taj apstraktni opti me- dijum, koji se moze oznatiti kao stvarstvo uopste ili kao Uista suitina, nije niSta drugo do ovde i sada, kao Sto se to pokazalo. naime niita drugo do jedna prosta skupina mnogih ovde sada; ali ovi mnogi su u svojoj odredenosti prosto ono Sto je opite. Ova so jeste jednostavno ovde { u isto je doba mnogo. struka; ona je bela i takode slana, oblika je kubnog, ima ta- kode odredenu tezinu itd. Sve ove njene mnogobrojne osobine nalaze se u jednome jednostavnome ovde, u Kojem se, dakle, To Jest da u opatanju pokate ono Sto opatanje ne obuhvata kao rinetp. 69prozimaju; nijedna od tih osobina ne poseduje neko drugo ovde nego Sto je ovde druge osobine, veé se svaka od njih nalazi svuda u istome ovde u kojem se nalaze i druge osobine; i u isto vreme, ne razdvajajuéi se razlititim ovde, one se u tome pro- Himanju ne aficiraju; belina soli ne aficira niti menja kubni oblik soli, obe te njene osobine ne aficiraju niti menjaju njenu slanost itd., veé poSto svaka od tih njenih osobina predstavlja jednostavno samoodnofenje, ona ostavlja ostale njene osobine na miru i povezuje se sa njima jedino onim ravnodusnim »ta- Kodee. Ovo takode jeste, dakle, ono samo éisto opite ili onaj medijum, ono stvarstvo koje te osobine tako sazima ujedno. U ovome odnosu koji se pokazao posmatran je i izlozen tek samo karakter pozitivne opstosti; medutim, pokazuje nam se jo8 jedna strana, koja takode mora da se unese u nju. Naime. kada bi mnoge odredene osobine bile apsolutno ravnodusne, i ako bi se odnosile potpuno na same sebe, onda one ne bi predstavijale odredene osobine; jer one su odredene samo ukoliko se razlikuju i ukoliko se odnose na druge osobine kao suprotne. Ali, s obzirom na tu suprotnost one ne mogu posto- jati zajedno u prostom jedinstvu svoga medijuma koje je za njih isto tako bitno kao i negacija; prema tome, njihova raz- Tika pada izvan ovoga prostog medijuma, ukoliko ona nije neka ravnodugna razlika, veé je razlika koja iskljutuje, koia negira drugo; i stoga taj medijum nije samo jedno takode, jedno ravnodusno jedinstvo, veé predstavlja i jedinicu, jedin~ stvo koje iskljuéuje. — Jedinica jeste momenat negacije, uko- liko se ona na jedan prost natin odnosi na samu sebe, isklju- %ujubi drugo, i pomoéu koje je stvarstvo odredeno kao stvar. Na osobini se nalazi negacija kao odredenost, koja je neposred- no istovetna sa neposrednoséu biéa koja, blagodaresi ovome jedinstvu sa negacijom, jeste opStost; medutim, kao jedinica ona je takva kakva je oslobodena od ‘tog jedinstva sa suprot- noSéu i sara je po sebi i za sebe. U ovim momentima skupa zavrSena je stvar kao istinitost opazaja, ukoliko je potrebno da se to ovde izlozi. Stvar je u) ravnodusna pasivna opstost, mnozina osobina ili Stavie mate- rija povezanih onim Sto se oznaguje re&ju takode, 8) negacija isto tako kao prosta, ili kao jedinica, iskljuéivanje suprotnih osobina, i y) same mnoge osobine, veza prva dva momenta, negacija, kako se ona odnosi na ravnodusni elemenat rasprosti- rajuéi se u njemu kao jedno mno8tvo raznolikosti, tatka po- jedinatnosti koja se u medijumu postojanja odzraéava u ‘imnozinu. § obzirom na to Sto te raznolikosti pripadaju rav- 70 nodugnome medijumu, one-same jesu opite, odnose se jedino na sebe i ne afigiraju se; ali s obzirom na to 3to pripadaju negativnome jedinstvu, one su u isto vreme iskljudive, pose- dujuéi_ pak tu suprotnu vezu nuino na osobinama Koje su odstranjene iz svoga takode. Culna op8tost ili neposredno je- dinstvo biéa i onoga Sto je negativno jeste pak utoliko osobina ukoliko su iz nje razvijene jedinica i gista op3tost i ukoliko se one razlikuju jedna od druge, i ukoliko ta éulna opstost po- vezuje ujedno tu jedinicu i tu distu opatost; tek ova njihova veza sa Gistim suitinskim momentima zavréava stvar. 2. [Protivreéno opazanje stvari.] Takva, dake, jeste stvar opazanja; i svest, ukoliko je ta stvar njen ‘predmet, odredena je kao ono 3to opaka; svest ima taj predmet samo da shvati i da se ponaga kao tisto shvatanje: ono Sto za svest iz toga shvatanja proizade jeste ono Sto je istinito. Kada bi sama svest pri tome shvatanju neito Ginila, ona bi takvim dodava~ njem ili izostavijanjem izmenila istinu. Posto je predmet ono Sto je istinito, ono Sto je opite, Sto je jednako sa samim sobom, a svest je ono 3to je promenijivo i ono sto je nebitno, to se svesti moze dogoditi da shvati predmet nepravilno i da zapadne u zabludu. Ono Sto opaa svesno je moguénosti obmane; jer u opstosti, Koja predstavlja princip, smo drugobivstvo postoji za svest neposredno, ali kao ono Sto je nitavno, ukinuto. Stoga njen kriterijum istine jeste samojednakost, a njeno ponasanje je da shvata kao jednako samom sebi.! Podto za svest postoji u isto vreme ono Sto je razli€ito, to ona predstavija povezivanje razligitth momenata svoga shvatanja jednih sa drugima; ali ako se u tome uporedivanju pokaze neka nejednakost, onda to ne predstavija neku neistinitost predmeta (jer predmet je ono &to je jednako sa samim sobom), veé neistinitost opazanja. Pogledajmo sada kakvo iskustvo pravi svest u svome re- alnom opazanju. Za nas se to iskustvo sadrdi vet u malofas datome razvijanju predmeta i ponaSanja svesti prema pred- metu, i predstavijaée samo razvijanje onih protivretnosti koje se nalaze u njemu. — Predmet koji shvatam pokazuje se kao prosto-naprosto jedan; ja na njemu primeéujem takode osobinu kkoja je opita, a koja usled toga prevazilazi pojedinagnost. Pre- ma tome, ono prvo postojanje predmetne suitine kao nekojeg jednoga nije predstavijalo njeno pravo postojanje; posto pred- met jeste ono Sto je istinito, to neistinitost pada u mene, te 4 ‘To jest ponasanje svesti se sastoji u tome ato ona sve to za nju postaje predmetom shvata kao Jednako sa samim sobom. 1moje shvatanje nije bilo pravilno. Stavige, ja zbog opStosti oso- bine moram da shvatim predmetnu suStinu kao neku zajednicu uopite. Ja, osim toga, opazam osobinu kao odredenu osobinu koja se suprotstavlja svemu drugome i koja ga iskljuéuje. Ja, dakle, stvarno nisam pravilno shvatio predmetnu sutinu kada sam je odredio kao neku zajednicu sa drugim ili kao kontinui- tet, te, naprotiv, ja zbog odredenosti osobine moram da rastavim kontinuitet i da predmetnu suitinu postavim kao jedinicu koja iskljuguje, Na toj odvojenoj jedinici ja nalazim mnoge takve osobine koje se uzajamno ne aficiraju, veé su jedne prema drugima ravnoduine; ja, dakle, nisam opazio predmet pravilno kada sam ga shvatio kao ono Sto iskljuuje, veé, kao Sto je ranije bio samo kontinuitet, tako sada predstavlja jedan opéti zajednitki medijum, u kojem mnoge osobine kao tuine opitosti postoje svaka za sebe, i u kojem svaka od njih, buduéi odre- dena, iskljuguje ostale osobine. Ali, sa time ono Sto je prosto i ono Sto je istinito, a Sto ja opatam, takode ne predstavijaju neki op8ti medijum, ve6 pojedinaénu’osobinu za sebe, ali koja na taj nagin nije ni osobina ni neko odredeno biée; jer ona se sada ne nalazi ni na nekoj jedinici ni u odnosu na druge Medutim, ona jeste osobina jedino na jedinici i odredena jeste samo w vezi sa drugom osobinom. Kao to isto samoodnoSenje ona jeste i ostaje samo jedno éulno bige uopite, jer ne pose- duje viSe na sebi karakter negativnosti; i svest’ za koju sada postoji jedno gulno biée predstavija samo jedno mnenje, to jest ona je potpuno iza8la izvan opazanja i vratila se u scbe. Ali, i samo @ulno biée i mnenje prelaze u opazanje: ja sam bagen nazad na potetak, i ponovo sam uvaljen u ono kruzenje koje se u svakome momentu ukfda, i to kao celina. Svest, dakle, nu2no ponovo prelazi to krugenje, ali u isto vreme ona to ne &ini na isti natin kao prvi put. Svest je, naime, o opazanju stekla iskustvo da rezultat opazanja i nje- gova istinitost predstavljaju njegovo ukidanje, ill refleksiju iz istinitoga u samo sebe. Time je za svest doneta odluka o tome Kakvo je njeno opazanje po svojoj suitini, naime, da ono ne predstavija neko jednostavno Sisto shvatanje, veé da je u svome shvatanju u isto vreme reflektovana iz onoga Sto je istinito u samo sebe. Ovo vratanje svesti u samu sebe, koje se nepo- sredno upliée u Sisto shvatanje, — jer se to njeno vraéanje u sebe pokazalo kao suitinsko za opazanje, — vr promene na onome Sto je istinito. Svest u isto vreme saznaje tu stranu kao svoju i uzima je na sebe, gime ée, dakle, dobiti istiniti pred- met kao Gist. — Time je’ sada, kao Sto se to zbilo kod éulne 2 izvesnosti, data na opazanju ta strana Sto se svest potiskuje u nju samu, ali, pre svega, ne u onom istom smislu u kome je to bio sluéaj kod Sulne izvesnosti, naime, kao da istina opa- Yanja pada u svest; veé, naprotiv, svest saznaje da neistinitest Koja se u opazanju nalazi pada u nju. Ali, tim saznanjem svest se u isto vreme osposobljava da tu neistinu ukine; ona razlikuje svoj shvatanje onoga Sto je istinito od neistinitosti svoga opazanja, pa tu neistinitost opazanja ispravlja, i ukoliko se sama poduhvata toga ispravljanja utoliko svakako u nju samu pada ta istinitost kao istinitost opa%anja. Prema tome, ponatanje svesti, koje treba odsada da razmatramo, takvo je da ona vise ne samo opaza, veé je takode svesna svoje refleksije u sebi, te sama odvaja tu svoju refleksiju od prostog shvatanja. Ja, dakle, opazam stvar prvo kao jednu i moram je fik- sirati u toj istinskoj odredbi; ako se u kretanju opazanja pojavi neSto tome protivreéno, onda se mora uvideti da to potive od moje refleksije. U opazanju pak javijaju se takode razlitite osobine koje izgledaju kao da predstavijaju osobine. stvari: ali stvar jeste jedna, te Sto se tide te raznolikosti usled koje bi stvar prestala da bude jedna, mi smo nje svesni da pada u nas. Stvar je, dakle, u stvari bela samo kada se stavi pred nage oko, takode slana kada se stavi na na jezik, isto je tako kubna za nage éulo pipanja itd. Potpunu raznolikost ovih strana mi ne dobijamo od stvari, veé je uzimamo iz sebe; one za nas pa- daju jedne izvan drugih usled na8ih gulnih organa, kao Sto su oko, jezik itd., koji se potpuno razlikuju medu sobom. Pre- ma tome, mi smo’onaj opti medijum u kojem se takvi momenti izdvajaju i postoje za sebe. Dakle, onu samojednakost stvari i njenu istinu, po Kojima ona jeste jedna, mi zadobijamo usled toga Sto onu odredenost po kojoj jesmo opsti medijum posma- tramo kao nau refleksiju. Ali, od svih ovih raznolikih strana, koie svest uzima na sebe, svaka za sebe jeste odredena tako kakva jeste, kada se posmatra kao strana koja se nalazi u opStem medijumu; belo postoji samo u suprotnosti prema crnome itd., i stvar jeste jedna upravo usled toga Sto se suprotstavlja drugim stvarima. Medutim, stvar ne odstranjuje druge stvari od sebe ukoliko je jedna, — jer biti jedna jeste opfte samoodnogenje, i usled toga Sto je Jedna, stvar je naprotiv jednaka sa svim drugim stvarima, — ve pomoéu svoje odredenosti. Dakle, same stoari odredene su po sebi i za sebe; one imaju osobine kojima se razlikuju od drugih stvari. Posto osobina predstavija viastitu osobinu stvari ili neku odredenost na samo} stvari, to ona ima 3vie osobina. Jer, pre svega, stvar jeste istinita stvar, ona postoji sama po sebij i ono Sto se nalazi na njoj postoji na njoj kao njena viastita suStina, a ne zbog drugih stvari; dakle, na drugom mestu, odredene osobine ne postoje samo zbog drugih stvari i za druge stvari, veé postoje na njoj samoj; ali one pred- stavljaju odredene osobine na njoj jedino zato Sto se kao mnoge razlikuju jedne od drugih; i, na treGem mestu, posto se one tako nalaze u stvarstvu, one postoje po sebi i za sebe, i ravnodusne su jedne prema drugima. Dakle, u istini sama stvar jeste bela, i takode kubna, takode slana itd. ili stvar jeste ovo takode, ili opsti medijum, u kojem mnoge osobine postoje jedne izvan drugib, a da se pritom ne dodiruju niti ukidaju; i stvar, shva~ Gena tako, shvata se kao ono Sto je istinito. Kod ovog opazanja pak svest je u isto vreme svesna da se ona takode reflektira u samu sebe, i da se u opaanju javija jedan momenat koji se suprotstavlja onome takode. Taj pak momenat jeste jedinstvo stvari sa samom sobom koje isklju- Euje iz sebe razliku. Prema tome, to jedinstvo jeste ono Sto svest ima da uzme na sebe; jer, sama se stvar sastoji u posto- janju mnogth razligitih { nezavisnih osobina. O stvari se, dakle, kage da je ona bela, takode kubna i takode slana itd. Ali wkoliko je stvar bela, ona utoliko nije Kubna, i ukoliko je kubna i ta- kode bela, ona utoliko nije slana itd. Stavljanje ujedno ovih oso- bina pripada jedino svesti, koja usled toga ne mode dopusti da se one sliju ujedno na samoj stvari. U tome ciliu svest uzi- ma u pomoé ono ukoliko, pomoéu kojeg njih odrava jedne izvan drugih, i stvar kao takode. Svest uzima to stavijanje ujed- no na se u pravom smisltt tek na tai nadin Sto se ono Sto se navi- valo osobinom zamislja kao slobodna materija.! Na taj je nagin stvar uzdignuta do istinskoga takode, jer se pretvara u jednu skupinu materija i, umesto da predstavlja jedinicu, ona se pretvara u éistu obuhvatnu povrginu. Ako bacimo pogled unazad na ono Sto je svest malotas uzela na sebe i na ono Sto sada uzima na se, na ono Sto je malogas pripisivala stvari i na ono Sto joj sada pripisuje, onda se pokazuje da ona naizmenitno pretvara u oboje ne samo sebe veé i stvar, naime u éistu bezmno¥insku jedinicu i u iedno takode koje je razlozeno u samostalne materije. Dakle, pomoéu ovoga uporedenja svest nalazi da ne samo njeno shvatanje ima na sebi razliku Izmedu shvatanja i vraéanja u sebe, veé da se naprotiv samo ono Sto je istinito, to jest sama stvar pokazuje ¥ Predstave tadainje fiztke. Upored! Enciklopedtiu §§ 276, 286. na taj dvostruki nadin. Time je steteno iskustvo da se stvar za svest koja shvata prikazuje na jedan odredeni natin, ali da je u isto vreme izaSla iz toga nadina u kojem se pokazuje i da je reflektirana u sebe, ili da u samoj sebi ima jednu opreénu istinu. 3. [Kretanje ka bezuslovnoj opitosti i carstvu razuma.) Dakle, svest se nalazi takode ivan ovog drugog natina na koji treba da se ponasa u opazanju, naime da stvar shvata kao pravut ssamojednakost, a sebe kao ono Sto je nejednako, kao ono Sto se, izigav iz jednakosti, vraéa u sebe, te je predmet sada za nju to celokupno kretanje koje je ranije bilo raspodeljeno na predmet i na svest. Stvar je jedinica, u sebe je reflektirana, ona postoji za sebe; ali ona postoji takode za neku drugu stvat: i to ona je neito drugo za sebe nego Sto je za drugu stvar. Po ovome, stvar postoji za sebe, a takode postoji 7a nesto drugo, ona je jedno dvostruko raznoliko biée, ali ona je takode Jedinica; medutim, to njeno jednobivstvo protivregi to} njenoj raznolikosti; po tome, svest bi ponovo morala da uzme na sebe to ujedinigavanje i da ga dri daleko od stvari, Svest bi, dakle, morala reéi da stvar, ukoliko postoji za sebe, ne postoji za drugu stvar. Ali, kao Sto je svest iskusila, samoj stvari pripada takode to jednobivstvo; stvar je u su8tini reflektovana u scbe. Ono takode ili ona ravnoduina razlika pada, daltle, isto talo u stvar kao i jednobivstvo, ali poito se oni oboje razlikuju to ne spadaju u istu stvar, veé u razliéne stvari; ona protivretnost koja se uop8te nalazi'na predmetnoj sustini raspodeljuje se na dva predmeta, Stvar je, dakle, zaista po sebi i za sebe jed- naka sa samom sobom, ali to njeno jedinstvo sa samom sobom ometaju druge stvari; tako je saéuvano jedinstvo stvari, i u isto vreme drugobivstvo izvan nje, kao i izvan svesti Mada je na taj nagin protivretnost predmetne suitine ra- spodeljena na razligite stvari, ipak €e zbog toga razlika pripasti samoj odvojenoj pojedinatnoj stvari. — Razligite su_stvari, dakle, postavijene za sebe; i opreénost pada u njih tako sve- strano, da se svaka od njih ne razlikuje od same sebe, vet samo od druge stvari. Time je pak svaka stvar odredena kao jedna razlitna stvar i na sebi ima sustinsku razliku od drugih stvari ali u isto vreme ne tako Sto bi to predstavijalo neku protiv- stavljenost na samoj njoj, ve6 ona za sebe jeste jedna prosta odredenost, koja satinjava njen suStinski karakfer Koji se ona razlikuje od drugih stvari. U stvari, doduSe, poito se raz nolikost nalazi na njoj, ta raznolikost na njoj postoji nuznim natinom kao stvarna Tazlika raznovrsne kakvoée, Ali, posto 5odredenost satinjava sustinu stvari kojom se ona razlikuje od drugih stvari i postoji za sebe, to je ta nekadainja raznolika kakvoéa ono 3to je nesuitinsko, Doduge, stvar usled toga po- seduje na sebi u svome jedinstvu ono dvostruko ukoliko, ‘all sa nejednakom vrednoSéu, usled Zega se ta protivstavijenost, prema tome, ne pretvara u realnu suprotnost same stvari; uko- liko ta stvar svojom apsolutnom razlikom zapadne u suprot- nost, onda je ona ima nasuprot nekoj drugoj stvari iavan sebe. Doduie, druga se raznolikost nalazi takode nuzno na stvari, tako da ona iz stvari ne moze da izostane, ali ona je za njul nesuitinska, _ , Ova oGredenast Koja satinjava sustinski karakter stvari i koja tu stvar odvaja od svih drugih stvari odredena je, dakle, tako da se usled toga ta stvar nalazi u suprotnosti sa ostalim stvarima, ali u to} suprotnosti treba da se odrvi 2a sebe. No, ta stvar jeste samo utoliko stvar ili jedinica koja postoji za sebe ukoliko se ne spoji u tom odnosu sa drugim Stvarima; jer u tome odnosu je uspostavljena veza sa drugom stvari, a veza sa drugom stvari predstavija, naprotiv, prestanak bia za sebe. Upravo svojim apsolutnim karakterom i svojim protivstavljanjem stvar se odnosi na druge stvari i predstavlja u suitini samo taj odnos; ali taj odnos jeste negacija njene nezavisnosti, i ta stvar propada Stavi8e usled svoje sustinske osobin Nuinost iskustva, koje svest stige o tome 3to stvar pro- pada upravo usled one odredenosti koja saginjava njenu sus inu { njeno bige za sebe, moze se, s obzirom na jednostavni pojam, ukratko posmatrati ovako. Stvar je postavijena kao biée za sebe ili kao apsolutna negacija svega drugobistva usled %ega predstavlja apsolutnu negaciju koja se odnosi jedino na sebe; ali negacija koja se odnosi na sebe jeste ukidanje same sebe ili znati da svoju suitinu ima u ne’em drugome. U stvari, ona odredba predmeta u Kojoj se on pokazao ne sadr2i ni8ta drugo; predmet ima navodno jednu sustinsku osobinu koja saéinjava njegovo prosto biée za sebe, ali pored te prostote on ima na samom sebi takode raznolikost, koia do- dude treba da je nuzna, ali koja ne mote da satinjava njegovu suStinsku odredenost. Ali, to predstavlja jedno razlikovanie koje se nalazi samo jo8 u retima; ono nesuitinsko koje u isto vreme treba ipak da je nuzno, ukida samo sebe ili predstavlia eno Sto smo malotas oznatili kao negaciju sama sebe. ‘Time otpada poslednje ukoliko, koje je odvajalo bivstvo- vanje za sebe od bivstvovanja za drugo biée; Stavige, predmet 6 u jednom i istom pogledu predstavlja suprotuost sama sebe: za'sebe Jeste ukoliko postoji za drugo, i za drugo jeste ukoliko postoji za sebe. Predmet jeste za sebe, u sebe’reflektovan, jedinica; ali ovo za sebe, reflektovanost u sebe, biti jedinica, nalazi se u jednome jedinstvu sa njegovom suprotnoséu, sa bivstvovanjem za drugo, te su zbog toga postavljeni samo kao ono Sto je ukinuto; ili ovo biée za sebe jeste isto tako nesus- tinsko kao i ono Sto je jedino trebalo da predstavija ono ne- suitinsko, naime odnos prema drugome. Usled toga je predmet u svojim tistim odredenostima ili u onim odredendstima koje bi trebalo da predstavljaju njegovu suitastvenost isto tako ukinut kao Sto se u svome éulnome biéu pretvorio u neito ukinuto. Iz tulnoga biéa predmet postaje ono Sto je opste; ali to opite, poSto vodi poreklo iz onoga Sto je éulno, uslovijeno je u sustini tim istim tulnim, usled sega uopite ne predstavija jednu opitost koja je istinski jednaka sa samom sobom vet opstost koja je aficirana jednom suprot- noSéu i koja se zbog toga razdvaja u ekstreme kao Sto su: pojedinatnost i opitost, jedinica osobina i jedinica onoga »ta- kode« nezavisnin. materija. Ove Siste odredenosti izrazavaju, Kako izgleda, samu suStastvenost, ali one predstavijaju jedno samostalno biée koje je skopéano sa bivstvovanjem za nesto drugo; ali, poSto se obe te Giste odredenosti nalaze suftinski u jednome jedinstvu, to sada postoji bezuslovna apsolutna op- Stost, te svest tek ovde stupa zaista u carstvo razuma. Dalle, ulna pojedinagnost se zaista gubi u dijalektikom kretanju neposredne izvesnosti i pretvara se u opStost, ali samo u Gulnu opitost. Mnenje je istezlo, te opazanje shvata pred- met kakav je on po sebi iti uopite kao ono Sto je opste; stoga se pojedinaénost pojavijuje na predmetu kao istinska pojedi- natnost, kao biée po sebi_jedinice, ili kao reflektiranost u sama sebe. Medutim, postoji joS jedno ustovijeno biée za sebe, pored kojeg se pojavijuje jedno drugo biée za sebe, opstost koja je suprotna pojedinaénosti i koju ta pojedinaénost uslov- java; ali ta se oba protivretna ekstrema ne nalaze samo jedan pored drugoga, veé u jednome jedinstvu; ili, Sto je jedno isto, ono Sto je zajednitko tim ekstremima, naime biée za sebe, skopéano je sa suprotnoséu uop’te, to jest ono u isto vreme nije jedno biée za sebe. Sofistika opazanja teZi da ove momente oslobodi njihove protivretnosti, i da ih zadrZi putem odvajanja obzira, pomoéu onih takode i’ ukoliko, a tako isto da se, na kraju ‘krajeva, postavljajuéi razliku izmedu onoga Sto je ne- suBtinsko i jedne njemu suprotne suitine, dotepa onoga Sto 1Je istinit. Ali, ovi izgovori, umesto da u shvatanju ometu obmanu, oni se, naprotiv, i sami pokazuju kao ni8tavni; i ona istinitost koja treba da se dobije pomoéu logike opazanja, po- Kazuje se da u jednom i istom pogledu predstavlja suprotnost, i da usled toga za svoju suitinu ima bezrazlitnu i bezodredbenu opstost. Ove prazne apstraktnosti, kao Sto su pojedinatnost i op- Stost koja joj se suprotstavlja, a tako isto apstrakcija suitine koja je spojena sa netim nesustinskim, pa neteg nesuitinskog koje je u isto vreme ipak nugno, predstavljaju one moéi gija igra este ljudski razum koji opaza i koji se éesto naziva adravim Yudskim razumom: on, koji se uzima za valjanu realnu svest, predstavlja u opaZanju samo igru tih apstraktno- sti; on je uop8te uvek najsiromasniji onde gde je, po svome mnenju, nejbogatiji, Posto ga ova nistavna sugtastva gone ta- ‘mo-amo, pofto ga svako od njih baca u naruéje nekog drugog suBtastva, taj se Ijudski razum, nastojeéi da svojom sofistikom zadr2i i potvrdi naizmence sada jedno a potom ono sto je tome direktno suprotno, opire istini, te o filozofiji stiée mnenje da ona ima pesla samo sa zamisljenim stvarima. U stvari filozo- fija ima posla takode sa takvim stvarima i priznaje ih za tiste sustine, za apsolutne elemente i moti; ali filozofija ih pri tome saznaje u isto vreme u njihovoj odredenosti, i zbog toga go- spodari nad njima, dok ih onaj opazajni razum uzima za ono Sto je istinito, te ga one teraju iz jedne zablude u drugu. Sam taj Tazum re dolazi do svesti o tome da takve jednostavne sul- tastvenosti viadaju u njemu, vet stalno smatra da ima posla sa potpuno valjanom materijom i sadrzinom, kao sto ni gulna izvesnost ne zna da njenu suitinu satinjava prazna apstrakeija Gistoga biéa; medutim, te su8tastvenosti jesu u stvari ono gime taj razum prozima celokupni materijal i celokupnu sadréinu iduéi tamo-amo; one predstavljaju njegovu povezanost i viada- vinu i jedino su one ono Sto Sulnost predstavlja za svest kao suitinu, ono Sto odreduje odnose ulnoga prema svesti i na emu se odvija kretanje opazanja i njegove istinitosti. Taj tok, koji se sastoji u neprekidnom naizmenignom odredivanju onoga Sto je Istinito i ukidanju toga odredivanja, satinjava zapravo svako- dnevni i neprekidni Zivot svesti koja opaza i koja u istini veru- Je da se kreée. Ta svest ide u tome Bivotu nezadriivo ka re- zultatu podjednakoga ukidanja svih ovih bitnih suStastvenosti ili odredaba; svesna je, medutim, u svakom pojedinatnom mo- mentu samo ove jedne odredenosti kao onoga Sto je istinito, 1 Potom opet suprotne odredenosti. Ona, dakako, nasluéuje njenu 8 nesustastvenost; da bi je spasla od ugrotavajuée opasnosti, ona prelazi na sofistiku da bi ono Sto je malogas sama tvrdila kao ono Sto je neistinito sada potvrdivala kao ono Sto je isti- nito. — Ono na Sta priroda ovih neistinitih sustina hoée da nag- na ovaj razum, naime da misli o onoj opstosti i pojedinagnosti, onome takode i o jedinici, onoj sustastvenosti koja je nuzno spojena sa jednom nesustastvenostu, i o jednome nesustastve- nome koje ipak jeste nuzno, — da te misli o ovim nesuita~ stvenostima poveze i da ih time ukine, protiv toga se razum opire, oslanjajuéi se na ono ukoliko i'na razlifite obzire, ili time Sto jednu misao uzima na se, da bi drugu odrzao ‘od- vojenom i kao istinitu. Ali priroda ovih apstrakeija povezuje ih po sebi i za sebe; zdrav razum je plen tih apstrakeija koje ga vijaju u svome kovitlavom kruzenju. Zele¢i da tim apstrak- cijama dade istinu time Sto %as uzima_njihovu_neistinitost na sebe, a fas obmanu oznatuje kao privid sumnjivih stvari, i Sto ono suitinsko odvaja od onoga Sto je za njih nu%no a Sto Spak treba da je nesustinsko, pa to suStinsko zadrZava kao njihovu istinu hasuprot ovome, razum time ne spasava za te apstrakeije njihovu istinu, ali sebi dodeljuje neistinu. uw MOC I RAZUM, POJAVA I NATCULNI SVET! U dijalektici Zune izvesnosti za svest su se ugasili slusanje i gledanje itd., pa kao opazanje svest je dospela do misli, koje, medutim, povezuje tek u onom opstem koje je bezuslovno. To pak Sto je bezuslovno ne bi ni samo predstavijalo ni8ta drugo do onaj ekstrem bi¢a za sebe koji stupa na jednu stranu, ako bi se to bezuslovné shvatilo kao mirna prosta susti- na, jer bi na taj natin njemu nasuprot stupilo ono Sto je ne- suitinsko: ali ako bi se dovelo u vezu sa tim Sto je nesustinsko, onda bi i ono samo bilo nesu8tinsko, te svest ne bi izaila iz obmane opazanja; ali to bezuslovno pokazalo se kao takvo, koje se iz takvog jednog uslovijenog biéa za sebe vratilo u sebe. — To bezusiovno opste koje odsada predstavija pravi predmet svesti, jo8 postoji kao njen predmet; svest naime jos + Uporedi sa ovim odsekom Hegelovu Nouku logike, 2. kniigu, 2. cass, 3 glavus oSottnchl canoes, Sto Gelove 1G: sods immed mioGi i njenog ispoljenjae i »Odnos izmedu unutceinjosti | spoljainjostic 79nije njegoy pojam shvatila kao pojam. To dvoje treba suStinski razlikovati; predmet se za svest vratio iz odnosa prema drugome predmetu u sebe, i time je po sebi posta pojam; ali svest 408 nije za samu sebe pojam, te zbog toga ne raspomaje sebe u onome reflektovanome predmetu. Ovaj reflektovani predmet postao je za nas kretanjem svesti tako Sto je svest upletena u_njegovo postajanje, i to je refleksija na obema stranama ista, if je samo jedna. Ali, zato Sto je svest u tome kretanju imala za svoju sadrzinu samo predmetnu sustinu a ne svest kao takvu, to za svest treba postaviti rezultat u predmetno znaéenje, a svest jo odstupa od onoga Sto je postalo, tako da to Sto je postalo jeste kao ono Sto je predmetno za nju sustina. Doduse, razum je time ukinuo svoju vlastitu lainost i lainost predmeta, i ono Sto je za razum tim naéinom postalo jeste pojam istinitoga kao onoga istinitoga koje postoji po sebi, a koje jo8 nije pojam ili koje je ligeno biéa za sebe svesti, i koje razum priznaje, mada u njernu ne zna za sebe. To istinito tera njegova sustina sama za sebe, tako da svest niukoliko ne Ugestvuje u njegovome nezavisnome realizovanju, veé ga samo posmatra i potpuno shvata. Sa time mi, pre svega, moramo da stupimo na njeno mesto i da predstavljamo onaj pojam Koji iz- graduje ono Sto se sadr2i u rezultatu; tek na tome usavrgenom predmetu, koji se svesti pokazuje kao neko pojedinaéno biée, ta se svest pretvara u svest koja shvata, Rezultat se sastojao u onome opstem koje je bezuslovno, pre svega, u tome negativnom i apstraktnom ‘smislu sto je svest negirala svoje jednostrane pojmove i Sto je od njih ap- strahovala, naime Sto th je napustila. Ali, taj rezultat pose- duje na sebl to pozitivno znatenje, Sto je u njemu pretposta- vijeno jedinstvo biéa za sebe i biéa za jedno drugo, ili sto je u njemu apsolutna suprotnost pretpostavljena neposredno kao jedna i iste suitina, Taj se rezultat odnosi, kako izgleda, samo na formu wzajamne povezanosti momenata jednih sa drugima; ali bige za sebe i uslovljeno biée jesu isto tako sadrzina, jer suprotnost nije u stanju da u svojoj istinitosti poseduje ni- kakvu drugu prirodu osim one prinode koja se pokazala u rezultatu, da naime ona sadrZina, koja se u opazanju smatra za istinitu, pripada u stvari samo formi i da se pretvara u njeno jedinstvo. Ta je sadrZina u isto vreme opita; ne moie da postoji druga sadrzina koja bi, blagodareti svojoj naro- Gitoj kakvoti, izbegla da se vrati u tu bezuslovnu opitost. 80 Takva bi sadréina predstavijala neki odredeni natin na koji postoji za sebe i na koji se odnosi prema nekoj drugoj sa- Grdini. Ali postojati za sebe i odnositi se prema drugome uop- Ste, to saéinjava njenu prirodu i njenu suitinu, &ja se istina sastoji u tome Sto predstavlja ono opite koje je bezuslovno; i taj rezultat je apsolutno opsti. ‘Ali, poito to bezuslovno opite jeste za svest predmet, to se na njemu pokazuje razlika izmedu forme i sadrzine; i u obl ku sadriine momenti imaju onaj izgled u kojem su se prvo pokazali, naime da, s jedne strane, predstavljaju opti medijum mnogih postojesih materija i, s druge strane, onu u sebe reflek- tovanu jedinicu u kojoj je njihova nezavisnost iskorenjena. Onaj opti medijum predstavlja ukidanje nezavisnosti stvari ili onu pasivnost koja jeste neko bivstvovanje za drugo, a ova jedinica jeste biée za sebe. Potrebno je da se vidi kako se ovi ‘momenti. prikazuju u bezuslovnoj opitosti koja sa&injava nji- hovu suStinu, Jasno se vidi, pre svega, da oni upravo usled toga Sto se nalaze u toj bezuslovnoj opstosti ne leze vide jedan izvan drugoga, veé da u suitini predstavljaju one strane koje se ukidaju same po sebi i da je postavijeno jedino njihovo prelazenje jedne u drugu. 1, [Sila i kretanje sila] Dakle, jedan se momenat poké zuje kao ona suStina koja je stupila na stranu, kao opsti med jum ili kao postojanje samostalnih materija. Ali, samostalnost tih materija nije nigta drugo do taj medijum, ili, to opste predstavlja prosto-naprosto mnozinu takvih raznolikih opitih. To opate nalazi se samo po sebi u nerazdvojnom jedinstva sa tom mnoiinom, a to znati: od tih materija svaka jeste onde gde je i druga; one se uzajamno prozimaju, a da se pri tom ne dodiruju, jer su, obrnuto, mnoge raznolikosti isto tako samostalne. Time je u isto vreme postavljena takode njihova Gista poroznost ili njihova ukinutost. Ta ukinutost opet ili ta redukeija te raznolikosti na Sisto biée za sebe nije ni8ta drugo do sam medijum i taj medijum ne predstavija ni8ta drugo do samostalnost razlika, Tli, materije koje su samostalno postavijene prelaze neposredno u svoje jedinstvo, i to njihovo jedinstvo prelazi neposredno u razvoj; a ovaj opet vraéa se u redukciju. Ovo pak kretanje jeste ono Sto se naziva silom: jedan moment sile, naime sila kao rasprostiranje samostalnih materija u_njihovome postojanju jeste njeno ispoljenje; sila pak kao isSezlost toga ispoljenja’ predstavija silu koja je potisnuta iz svoga ispoljenja {li silu u pravom smislu. Medutim, Prvo, sila koja je potisnuta u sebe mora da se ispolji, i, drugo, 6 Fenomenologtja dune 81u ispoljenju ona isto tako predstavlja silu koia postoji u samoj sebi, kao Sto u tome postojanju u sebi predstavija ispoljenje. — PoSto na taj natin oba momenta dobijamo u njihovome ne- Posretinom jedinstvu, to zapravo razum jeste taj kome pripada Pojam sile koji razlidite momente nosi kao razlitite; jer na sa- moj sili oni ne treba da se razlikuju: po tome razlika postoji sa- mo u mislima, — Ili, u gornjem izlaganju je postavljen tek samo pojam sile, a ne i njen realitet. U stvari pak sila predstavija ‘ono bezuslovno opste koje jeste isto tako samo po sebi ono &to je za jedino drugo, ili koje poseduje razliku na sebi — jer raz~ lika nije nista drugo do bivstvovanje za drugo. Dakle, da sila po- stoji u svojoj istini, ona mora da se potpuno oslobodi misli, { da se pretpostavi kao supstancija ovih razlika, to jest da se postavi, jedanput, kao sila koja u suitini ostaje po sebi i za sebe ta cela sila, i potom da se njene razlike postave kao supstancijalne ili kao momenti koji pastoje po sebi i za sebe. Sila kao takva ili kao sila koja je potisnuta u sebe postoji Po tome za sebe kao jedna iskljuéujuéa jedinica za koju razvoj materija jeste jedna druga postoje¢a sustina; i tako su post: vijene dve razligite samostalne strane. Ali, sila je takode ce na, ili sila ostaje ono Sto jeste prema svome pojmu; naime te razlike ostaju Biste forme, povrsinski momenti koji istezavaju. Razlike prave sile koja je potisnuta u sebe i razlike racvoja samostalnih materija ne bi apsolutno postojale u isto vreme kada ne bi posedovale neko postojanje, ili sila ne bi postojala kada ne bi egzistirala na taj opretni nadin; ali kada se kaze da ona egzistira na taj opreéni natin, to ne znati nista drugo do da su oba momenta éak jednovremeno samostalni. — Dakle ono Sto treba razmotriti jeste ovo kretanje neprekidnog osa- mostaljivanja oba momenta i njihovoga ponovnog samouki- danja. — Uopite wzev, jasno se vidi da to kretanje ne pred- stavlja nista drugo do kretanje opazanja, u kojem obe strane, naime ono Sto opaza i ono Sto je opakeno postoje u isto vreme, jedanput kao shvatanje onoga sto je istinite one su istovetne i ne-razlitne, ali je pri tome isto tako svaka strana u sebe eflektovana ili postoji za seve. Ovde obe ove strane jesu momenti sile; one se ne sano nalaze u jednome jedinstvu, vet predstavljaju to jedinstvo koje se nasuprot ekstremima koji postoje za sebe pojavijuje kao sredina, koja se stalno razlaze upravo u te ekstreme koji tek ‘usled toga postoje. — Dakle, kretanje, koje se ranije pokazalo kao samounistenje protivreénih pojmova, ima ovde predmetnu formu i predstav+ Yja kretanje sile, iz kojeg kao njegoy rezultat proizlazi ono 82 bezuslovno opste kao ono Sto nije predmetno ili kao ono Sto predstavlja unutrainjost stvari. Kako je bila odredena time to se zamislja bilo kao takva ili kao u sebe reflektovana, sila predstavija jednu stranu svoga pojma; ali kao jedan supstancijaini ekstrem, i to kao ekstrem ‘postavijen pod odredbu jedinice. Time je iz sile odstranjeno postojanje razvijenih materija, i svako drugo no Sto su one. Poito je nutno da sama sila predstavlja to postojanje, ili da se ona ispolji, to se njeno ispoljenje zami8lja tako da ono drugo uz nju pridolazi i solicitira je. U stvari, medutim, posto se sila nung ispoljava, to ona ima'na samoj sebi to 310 je bilo postav- Yjeno kao neka druga suStina. Mora se povutl tvrdenje po Kojem se sila postavija kao neka jedinica, a njena suitina da se ispoljava kao ne8to drugo koje uz nju pristupa spolja; na- protiv, sama sila predstavija taj op8ti medijum postojanja momenata kao materija; ili sila se ispoljila, a ono &to bi trebalo da predstavlja ono drugo koje solicitira jeste, naprotiv, ona. Sila, dakle, sada egzistira kao medijum razvijenih materija. Ali, sila isto tako suitinski poseduje formu ukinutosti postoje- Gih’ materija, ili ona je suitinski jedinica; time ta njena je dinitnost sada, nakon sto je sila postavijena kao medijum materija, predstavlja neito drugo pored nje, i ona to svoje suitastvo ima izvan sebe. Ali, posto sila nuzno mora biti takva Kakvom jo nije postavljena, to ovo drugo pridolazi i solicitira je na refleksiju u samu sebe, ili ukida njeno ispoljenje. U Stvari, pak, samna sila jeste ta reflektiranost u sebe ili ta uki- nutost ispoljenja; jedinignost, kakva je izgledala, i&ezava naime kao ne8to drugo; sama sila je to drugo, ona predstavija silu koja je u sebe potisnuta. Ono Sto se pojavljuje kao drugo i Sto silu solicitira ne samo na ispoljavanje vet i na vraéanje u samu sebe jeste, kao Sto se nepostedno pokazuje, sama sila; jer se to drugo pokazuje ne samo kao opiti medijum veé i kao jedinica, i to tako da se svaki od tih oblika pojavijuje u isio vreme samo kao mo- menat koji iSSezava. Time Sto za silu postoji neSto drugo i Sto sila postoji za neSto drugo, ona uopite jo8 nije izaSla iz svoga pojma, Medutim, postoje u isto vreme dve sile; pojam obeju sila je, dodute, isti, ali je izaSao iz evoje jedinstvenosti i pre’ao u dvojstvo. Umesto da je ta suprotnost ostala potpuno suStinski samo momenat, ona se, kako izgleda, pomotu razdva- janja u potpuno samostaine sile oslobodila viadavine jedinstva. — Kako stvar stoji sa tom samostalno8éu, to treba blige raz motriti, Pre svega ona druga sila kao ono &to solicitira, i to kao . 83medijum, koji je u pogledu svoje sadrzine opiti, nastupa protiv one sile Koja je odredena kao solicitirana; ali ‘posto ono jedinstvo predstavlja u eustini uzajamno smenjivanje oba ta momenta, a i samo jeste sila, to je ono u stvari isto tako semo tek opiti’medijum, posto na to biva solicitirano, i tako isto je takode samo negativno jedinstvo, ili ono Sto 'time da biva solicitirano, solicitira na vraéanje sile. Time se i ta razlika koja je postojala izmedu oba momenta, da bi jedan od njih bio ‘ono Sto solicitira, a drugi ono sto je solicitirano, pretvara u istu zamenu odredenosti jedne za drugu. Kretanje obeju sila castoji se, prema tome, u to} opretnoj odredenosti njih obeju, u njihovoj uzajamnoj uslovijenosti u toj odredbi i u apsolutnoj neposrednoj razmeni odredaba, — uu jednom prelazenju usled kojeg te odredbe jedino postoje, u Kojima se sile, koliko izgleda, samostalno javijaju. Ono Sto solicitira postavljeno je, na primer, kao opti medijum, a tome nasuprot ono Sto je Solicitirano postavijeno je kao potisnuta sila; ali ono Sto solicitira jeste opiti medijum samo usled toga Sto ono solicitirano predstavija potismutu silu; ili ova potisnuta sila jeste, naprotiv, ono &to solicitira za ono prvo solicitirajuée, 1 ono ga tek pretvara u medijum. Ono prvo solicitirajuée ima svoju odredenost samo blagodaresi ovome drugome koje je solicitirano i jeste solicitirajuée samo ukoliko ga ovo drugo solicitira na to da bude solicitirajuée; i tu njemu datu odrede- nost ono gubi isto tako neposredno, jer ta odredlenost preiaai na ono drugo ili je, staviSe, na nj’ Veé pregla; ano neobitno solicitirajuée, ono koje solicitira silu javija se kao opsti me- dijum, ali samo blagodareti tome Sto ga je sama ta sila na to solicitirala; to pak zati sila ga tako postavija i Stavige i sama Je u suitini opSti medijum; sila postavija ono to solicitira zbog toga tako, jer je ova druga odredba za nju suitinska, to jest zato Sto ona sama jeste Stavige ta odredba. Da bi se upotpunilo razumevanje pojma ovoga kretanja mote se skrenuti painja jo na to da se same razlike pokazuju w jednoj udvostruéenoj razlici: jedanput kao razlike sadraine, poSto jedan ekstrem jeste sila Koja je u sebe reflektovana, a drugi ‘ekstrem predstavlja medijum’ materija; drugi put pak kao razlike forme, posto jedan ekstrem jeste ono ito solicitira, a drugi je ono Sto je solicitirano, onaj prvi je delotvoran, a ovaj drugi je pasivan. $ obzirom na razliku sadrZine, one’ se razlikuju uopéte ili su razlitne za nas; u pogledu pak razlit- nosti forme one su nezavisne, u svome odnosu one su takve da se Sak jedna od druge odvajaju i jedna drugoj suprotstav- 8 Yaju. Da na taj natin ekstremi nisu u pogledu obeju tih strana nigta po sebi, veé da te strane, u Kojima bi trebalo da se sustastvo tih ekstrema, predstavljaju samo Sezavaju, neko neposredno prelaenje svake od tih strana u suprotnu stranu, to za svest nastaje u opa- Yanju kretanja sile. Za nas je, ‘medutim, postojalo, kao Sto je gore napomenuto!, joS i to da su razlike, kao razlike sadr- Zine i forme po sebi i8kezle, i da je na strani forme, u pogledu suitine, ono Sto je delotvorno, ono Sto solicitira, ili ono sto za sebe postoji predstavljalo ono isto Sto je na strani sadréine postojalo kao sila koja je u sebe potisnuta; ono Sto je pasivno, ‘ono Sto je solicitirano ili ono Sto postoji radi neteg drugoga je- ste na strani forme ono isto Sto se na strani sadrzine pokazivalo ao opSti medijum mnogih materija. Iz svega ovoga proiziazi da se pojam sile ostuaruje udwa- janjem u dve sile, kao i natin na koji to biva. Te dve sile egzistiraju kao sustastva koja samostalno postoje; ali, njihova je egzistencija takvo kretanje jedne sile nasuprot drugoj, da njihovo postojanje predstavija, naprotiv, tistu postavijenost od strane drugoga, to jest da njihovo postojanje poseduje, naprotiv, samo znatenje istezavanja. Te dve sile misu kao oni ekstremi Koji bi za se zadriavali nesto Sto je stalno i Koji bi jedan protiv drugoga slali samo neku spoljanju osobinu u sredinu i u svoju vezu; veé ono Sto jesu, one su to samo u toj stedini { vezi. Tu postoji neposredno kako potisnutost sile u sebe ili njeno biée za sebe, tako i njeno ispoljenje, ne samo so- Ucitiranje veé i solicitiranost, time ti momenti nisu raspodeljeni na dva samostalna ekstrema, koji bi se samo jedan drugome su- protstavljali, veé se njihova sustina sastojiprosto-naprosto u tome Sto svaki od tih momenata posteji blagodareéi onome drugome momentu, a da ono Sto je na taj natin svaka sila pomoéu druge, ne bude vise neposredno u tome sto jeste. Te sile prema tome nemaju u stvari nikakvih vlastitih supstan- cija koje bi ih nosile i odréavale. Naprotiv, pojam sile odréava se u svojoj stvarnosti kao sama sustina; kao stvarna sila nal: se prosto-naprosto samo u ispoljenju, koje u isto vreme nije ni8ta drugo do jedno samoukidanje. Ta stvarna sila, zami8ljena kao nezavisna od svoga ispoljenja i kao sila koja postoji za sebe, predstavlja silu koja je potisnuta u sebe; ali, u stvari, ta odredenost jeste, kao Sto se pokazalo, samo jedan momenat ispoljenja. Dakle, istina sile ostaje samo misao 0 njoj; i mo- menti stvarnosti sile, njene supstancije i njeno kretanje ne- "Vidi napred str. 80—81 85zadrtivo se survavaju u jednoliko jedinstvo koje ne predstavija silu koja je potisnuta u sebe (jer ona je i sama samo jedan takav momenat), vet to jedinstvo predstavija njen pojam kao pojam. Dakle, realizacija sile je u isto vreme gubitak realiteta; u tome realizovanju sila je, Stavige, postala nedto sasvim drugo, naime ta opitost, koju razum saznaje prvo ili nepostedno kao njenu sustinu, i koja se takode pokazuje kao njena suitina na njenome realitetu, koji treba da postoji, na stvarnim supstan- cijama. 2. [Unutrainje] Ukoliko posmatramo prvo opite kao onaj Pojam razuma u kojem sila jo8 ne postoji za sebe, utoliko je sada drugo opite njena suitina kako se ona pokazuje po sebi i za sebe. Ii, obmuto, ako posmatramo prvo opite kao ono neposredno koje bi trebalo da bude za svest jedan stvaran predmet, onda je drugo opite odredeno kao negativnost Eulno predmetne sile; ono jeste ona, kakva jeste u svome pravom suitastvu samo kao predmet razuma; ono prvo opite predstav- Valo bi silu koja je potisnuta u sebe ili tu silu kao supstanciju; ovo pak drugo opéte jeste ono Sto je unutrainje kod stvari kao ‘eno unutragnje, koje kao pojam jeste jedno isto sa pojmom. lla) Natéulni svet. (1) Unutrainje, pojava, razum.] Ovo istinsko suStastvo stvari sada se tako odredilo da ono ne Pastoji za svest neposredno, veé da ta svest ima neki posredan odnos prema onome Sto je unutrainje i da kao razum pogleda kroz to sredi8te kretanja sila u pravu pozadinu stvari. To sredi8te koje povezuje oba ekstrema, razum i ono Sto je unu- trainje, jeste razvijeno biée sile koje odsada predstavija za razum izvesno i8tezavanje. Zbog toga se to razvijeno biée sile zove pojava; jer prividom mi nazivamo ono bite koje neposred- Ro samo po sebi jeste jedno nebiée. Ali, to big nije samo jedan privid veé pojava, jedna‘celina privida. Ta celina kao Celina, ili kao ono Sto je opite, jeste ono Sto saéinjava ono 3to je unutrainje, kretanje sila kao njegova refleksija u samo sebe. U toj su celini suStastva opazanja pretpostavijena za svest na predmetan natin onako kakva su ona sama po sebi, naime kao momenti koji se nepostedno preobraéaju u suprotnost bez mirovanja i bez postojanja: jedinica se neposredno preobrata u ono 8to je opste, ono Sto je su8tinsko neposredno se preobraéa U ono Sto je nesustinsko. Stoga je to kretanje sila razvijena negativnost; ali njegova istina jesie ono ato je pozitivno, naime ono Sto je opite, predmet koji postoji po sebi. — Postojanje toga predmeta po sebi isposredovano je za svest kretanjem Pojave, u kojem bice opazaja i ulna predmetnost uopite imaju negativno matenje; svest se dakle iz njega reflektira u abe kacty ono Sto je istinito, ai kao svest ona to istinito opet Pretvara’u predmetnu unutrainjost, razlikujuéi tu refleksiju stvari od svoje refleksije u samoj ‘sebi, kao 3to je za svest posrednitko kretanje isto tako jo8 jedno predmetno kretanj Stoga to unutrainje predstavija za svest jedan ekstrem u od- osu prema njoj; ali zbog toga je ono za svest ono 3to je isti nito, jer svest u njemu kao u onome Sto je po sebi poseduje u isto vreme izvesnost 0 samoj sebi ili momenat svoga biéa za sebe; ali svest jo3 nije svesna ovoga razloga; jer biée za sebe, koje bi ono Sto je unutrafnje trebalo da ima na samom sebi, ne bi predstavijalo niSta drugo do negativno kretanje; ali to negativno kretanje jeste za svest jo3 predmetna pojava koja iSezava, jos ne predstavija njeno viastito biée za sebe; stoga je ono Sto je unutrainje za svest, dakako, pojam, ali ona jo8 ne poznaje prirodu pojma. ‘Tek u tome unutrainjem istinitome kao onom apsolutno opitem koje je ofiSéeno od suprotnosti izmedu opitega i po- jedinatnoga, i koje je postalo za razum, otvara se sada izad ‘Gulnoga i pojavnoga sveta jedan natéulni svet kao istiniti svet, iznad ovozemskog koje is¢ezava otvara se jedno onozemsko koje traje; jedno po-sebi koje predstavlja prvu i zbog toga ak nesavrienu pojavu uma, ili semo onaj isti elemenat a kome poseduje svoju sustinu. Prema tome, odsada je na§ predmet onaj zakljutak koji za svoje ekstreme ima unutragnjost stvari i razum, a za svoju sredinu ima pojavu, ali kretanje toga zakljuéka daje Siru odredbu onoga Sto razum kroz tu sredinu sagledava u toj unutrasnjosti stvari, i ono iskustvo koje razum stite o tome odnosu njihove povezanost {@) Natéuino kao pojava.] To unutrainje stvari jo8 je za svest Zista onostranost, jer u tome unutragnjem svest jo8 ne nalazi samu sebe; to unutrainje stvari jeste prazo, jer ono predstavlja samo ni8ta pojave i pozitivno jednostavnu opstost. Postojanje takvog unutrainjeg neposredao odgovara onima koji tvrde da se unutrainjost stvari ne moze saznati; medutim, razlog toga tvrdenja morao bi da se shvati druktije. O tome unutrainjem, kakvo je ono ovde neposredno, svakako ne postoji nikakvo samanje, ali ne zbog toga sto bi um bio suvige kratk vid ili ograniten, ili kako se to inate kaze (o temu ovde ni; poznato jo ni8ta, jer mi u ta stvar jo8 nismo prodrli duboko), veé zbog proste prirode same stvari, poto se naime u praznome a7ni8ta ne saznaje, ili, govoreti sa druge strane, zato Sto je ono odredeno kao ano Sto je svesti onostrano. — Rezultat je potpuno isti kada se neki slepac postavi u obilje natéulnoga sveta (ako nattulni svet raspolaze takvim obiljem, bilo da ono predstavlja njegovu viastitu sadréinu ili da je sama svest ta sadrzina), i'kada ko vidi bude postavijen u &istu pomrtinuy, ili, ako se hoGe, u Gistu svetlost, samo ako ta svetlost jeste takva dista svetlost; oraj ko ima vid taj u svojoj istoj svetlosti isto tako ne vidi’ kao u svojoj tistoj} pomréini, i upravo toliko koliko slepac u mnostvu obilja Koje bi leZalo pred njim. Ako sa unutrainjim i sa povezanoiéu sa njim pomoéu pojave ne bi Postojalo ni8ta vie, onda nam ne bi ostalo ni8ta drugo nego da se pridrZavamo pojave, to jest da smatramo istinitim neSto za Sta mamo da nije istinito, ili da to umutraSnje ispunimo sanjarijama, pritinama koje svest proizvodi za samu sebe — kako bi ipak u praznome, koje je doduse postalo tek kao od- sutnost predmetnih stvari, ali kao praznina po sebi moralo bi se shvatiti sakode kao odsutnost svih duhovnih odnosa i razlika svesti kao svesti:! kako bi dakle u tome potpuno praznome, koje se naziva takode onim Sto je sveto, ipak nest postojalo; to unutrainje moralo bi pristati da se sa njim postupa tako rdavo, jer ne bi bilo dostojno nitega boljega, posto su cak sanjarenja jo8 bolja nego njegova pramoéa. ‘AL ono Sto je unutrainje ili natéulno onostrano postalo je, ono vodi poreklo iz pojave, te pojava predstavija njegovo isposredovanje; ili pojava jeste njegova suitina i, u stvari, njegovo ostvarenje. Ono #to je natéulno jeste ono sto je gulno i opateno, postavljeni kakvi su u istini; ali istina gulnoga i opazenoga sastoji se u tome Sto oni predstavljaju pojavu. Ono, dakle, 8t0 je nattulno jeste pojava kao pojava. — Ako se pri tome zamifija da ono ito je natéulno jeste na taj natin &ulni svet ili svet kakav postoji za neposrednu éulnu izvesnost i za opazanje, onda je to jedno naopako shvatanje; jer, naprotiv, Pojava nije svet gulnog znanja i opazanja, postavljen kao svet Koji postoji, vet postavijen kao ukinuti ili u istini kao unutrainji svet. Obiéno se kaze: ono Sto je natéulno nije po-, java; ali tada se pod pojavom ne razume pojava, veé naprotiv’ Gulni svet kao sama realna stvarnost. [(3) Zekon kao istina pojave] Razum koji predstavlja predmet nagih prouavanja’, nalazi se upravo na ovome mestu na kojem je za nj ono sto je unutrainje postalo tek samo kao { Anticipirajuée ukazivanje na stanoviste snesreéne svestie, +}. subjekata koji filozofiraju. 88 ono opite po-sebi koje jo8 nije ostvareno; kretanje sila ima upravo samo to negativno znaéenje Sto ne postoji po sebi, i samo to pozitivno znatenje Sto predstavlja ono Sto posreduje, ali Sto se nalazi izvan razuma. Veza razuma pak sa onim sto je unutrainje preko posredovanja predstavlja njegovo kretanje, Pomoéu kojega ée se ono Sto je unutranje za nj ostvariti, — Neposredno za razum jeste kretanje sila; istinito pak jeste za nj jednostavno unutrainje; stoga je kretanje sile isto tako ono Sto je istinito samo kao jednostavno uopite. Ali ito se tive ovoga kretanja sila, mi smo videli da ono poseduje tu kakvoéu, Sto ona sila, koju solicitira neka druga, jeste isto tako ono So solicitira tu drugu, koja i sama tek 'time postaje sila koja solicitira. U tome kretanju sile postoji isto tako samo nepo- stedna smena ili apsolutna razmena one odredenosti koja satinjava jedinu sadréinu onoga Sto nastupa, da bude naime ‘ili opti medijum ili negativno jedinstvo. U svome odredenome nastupanju ovo neposredno prestaje da bude onakvo kao kakvo nastupa; ono svojim odredenim nastupanjem solicitira drugu stranu koja se time ispoljava, to jest ta je druga strana sada neposredno ono 3to bi trebalo da je prva strana. Obe ove strane, naime odnos solicitiranja i odnos odredene suprotne sadréine jesu svaka za se apsolutno preokretanje i razmenji- vanje. Ali, oba ta odnosa jesu opet jedno isto; i razlika forme, naime biti ono Sto je solicitirano i ono Sto solicitira, jeste ono isto Sto je razlika sadrZine, solicitirano kao takvo, naime pa- sivni medijum, ono &to solicitira, naprotiv, aktivni je medijum, negativno jedinstvo ili jedinica. Usled toga i8tezava uopite svaka razlika izmedu posebnih sila koje bi navodno postojale u tome kretanju, jer one bi potivale jedino na tim razlikama; { razlika izmedu sila sliva se isto tako zajedno sa onim obema razlikama u jednu razliku. Dakle, niti sila niti solicitiranje i solicitiranost, niti namenjenost da se bude medijum koji postoji i jedinstvo koje je u sebe reflektovano, niti su, uzeti pojedi- nano, neSto za se, niti su to razligite suprotnosti, veé ono sto se u toj apsolutnoj razmeni nalazi jeste samo razlika kao opita razlika ili kao takva jedna razlika na koju su se redukovale mnoge suprotnosti. Stoga ta raziika kao opita jeste ono Sto je prosto na kretanju same sile i njegova istinitost; ta razlika predstavlja zakon sile. Pojava koja se apsolutno menja pretvara se u prostu raz~ liku pomoéu svoje veze sa prostotom onoga Sto je unutrainje ili sa prostotom razuma. Unutrainje jeste pre svega jedino ono opite po sebi; ali, to po sebi prosto opite jeste u suitini 89isto tako apsolutno opSta razlika; jer ono predstavija rezultat same razmene, ili razmena jeste njegova suitina, ali razmena kao razmena koja je postavljena u unutrainjost, kakva ona u istini jeste, primljena je time u nju, kao isto tako apsoluino opsta, umirena razlika, kao razlika koja ostaje ravna sebi. Ili, negacija jeste sustinski momenat opstega; i, dakle, negacija iii’ posredovanje u opstem jeste opSta razlika. Ta opita razlika izrazena je u zakonu kao stalnoj slici nestalne pojave. Natulni svet predstavlja po tome mirno carstvo zakona, doduie s one strane sveta Koji se opaza, — jer taj opazajni svet prikazuje zakone samo pomoéu stalne promene, — ali je u njemu isto tako prisutan i predstavlja njegovu neposrednu tihu Kopiju. ((®) Zakon kao razlika i istoimenost. (1) Odredeni zakon 4 opsti zakon.] Ovo carstvo zakona jeste dodufe ona istina ra- zuma Gju sadrZinu satinjava razlika koja se nalazi u zakonu; ali to carstvo predstavlja u isto vreme samo prvu istinu razuma i ne ispunjava pojavu. Zakon je imanentan pojavi, ali on ne predstavija njenu celokupnu sadainjost; pod stalno drugim okolnostima zakon ima stalno neku drugu stvarnost. ‘Time pojavi za sebe preostaje jedna strana koja se ne nalazi u onome Sto je unutrainje; ili pojava uistinu jo8 nije postav- jena kao pojava, kao ukinuto samostalno biée. Taj nedostatak zakona mora se isto tako pokazati na njemu samome. Ono 3to se Gini da nedostaje zakonu jeste to Sto on dodue ima na sebi samu razliku, ali je ima kao opStu, neodredemu razliku. Ali, ukoliko to nije zakon uopite, vet je to jedan zakon, on utoliko ima na seb. odredenost; i sa time su dati neodredeno mnogi zakoni. Ali, sama ta mnoyina predstavlja Stavise jedan nedo- statak; ona naime stoji u protivretnosti sa principom razuma, za koji, kao za svest o prostom unutrainjem, po sebi opite jedinstvo jeste ono to je istinito. Zbog toga razum mora Stavi8e da pretpostavi da se mnogi zakoni slivaju u jedan zakon, kao Sto su, na primer, zakon po kojem kamen pada na zemlju, i zakon po kojem ‘se kreéu nebeske sfere, shvaceni kao jedan zakon. Ali sa tim slivanjem u jedan zakon zakoni gube svoju odredenost; taj zakon postaje sve povrSinskiji i sa njime nije u stvari nadeno jedinstvo tih odredenih zakona, vet je naden jedan zakon iz Kojeg je izostavijena njihova odredenost; kao zakon, koji u sebi ujedinjuje zakon padanja zakon’nebeskog kretanja, u stvari, ne izrazava ta oba zakona, Ujedinjenje svih zakona u opitoj atrakciji ne izradava nikakvu drugu sadrzinu do upravo Gist pojam samog zakona koji je u tome zakonu pretpostavijen kao pojam koji 90 postoji. Opsta atrakeija kazuje samo to da sve poseduje prema svemu drugome izvesnu stalnu razliku. Pri tome razum smatra da je na§ao neki opti zakon koji navodno izrazava opitu stvarnost kao takvu i on je, medutim, u stvari nafao samo pojam zakona, pa ipak tako Sto u isto vreme razum time iska- zuje ovo: celokupna je stvarnost sama po sebi zakonomerna. Zbog toga izraz opste atrakcije ima veliku vrednost utoliko ukoliko je upravljen protiv besmislenog predstavijanja, za koje se sve pokazuje u obliku sludajnosti, i za koje odredenost po- seduje formu éulne samostalnosti. Prema tome, naspram odredenih zakona stoji opsta atrak- cija ili Gist pojam zakona. Ukoliko se taj Zisti pojam posmatra kao sustina ili kao prava unutrainjost utoliko odredenost odredenoga zakona jo8 pripada pojavi ili, Stavise, éulnome biéu. Ali Gisti pojam zakona ne prevazilazi samo zakon, koji, buduéi sim jedan odredeni zakon, stoji naspram drugih odredenth zakona, vet prevazilazi takode zakon kao takav. Odredenost © kojoj je bilo govora, jeste zapravo takode samo momenat koji i8ezava a koji se ovde ne mote vie pojavljivati kao suitastvenost, jer samo zakon postoji kao ono sto je istinito; ali, pojam zakona okrenut je protiv samog zakona. Na zakonu, naime, shvaéena je neposredno sama razlika i uneta je u ono Sto je opite, a sa tim zakonom shvaéeno je izvesno postojanje momenata, éiju vezu on izrazava, kao postojanje ravnoduinih i po sebi postojeéih sustastvenosti. Ali, ti delovi razlike na zako- nu jesu u isto vreme takode odredene strane; disti pojam zakona kao opita atrakeija mora da se shvati u njegovome pravom znatenju tako sto se u njemu kao onome sto je apsolutno Prosto Ponovo vraéaju u unutrainjost kao prosto jedinstvo sve one razlike koje postoje na zakonu kao takvom: to prosto jedinstvo jeste unutrainja nugnost zakona. (2) Zakon i sila] Usled toga zakon postoji na dvostruki natin, as kao zakon na kojem su razlike izrazene kao neza- visni' momenti, fas u onoj formi jednostavne vraéenosti u sebe koja se takode moze nazvati silom, ali tako da ona ne predstavlja potisnutu silu, vet silu wopite ili pojam sile, jednu apstrakeiju koja u samu sebe uvladi razlike onoga Sto atrahira i onoga sto biva atrahirano, Tako, na primer, jednostavni elek- tricitet jeste sila; ali izraz razlike spada u zakon; ta je razlika pozitivni i negativni elektricitet. Kod kretanja’ padanja sila je ono Sto je prosto, teza koja poseduje zakon po Kojem se ve- liGine razlititih momenata kretanja, proteklog vremena i pre- enoga prostora, ponaSaju jedna’ prema drugoj kao koren 91i kvadrat. Sam elektricitet ne predstavija razliku po sebi, ili svojoj sustini dvostruko sustastvo pozitivnog i negativnog elektriciteta; stoga se obitno kaze da elektricitet poseduje zakon po kojem mora da postoji na taj natin, doduSe kaze se takode da elektricitet ima tu osobinu da se tako ispoljava. Doduée, ta osobina predstavlja sustinsku i jedinu osobinu ove sile, il’ ta je osobina za tu silu nuina. Ali, nuinost je ovde jedna prazna red; sila mora da se tako udvostruti, upravo zato Sto mora. Ako je, dakako, postavijen pozitivni elektricitet, onda je i regativni elektricitet po sebi nuzan; jer ono Sto je pozitivno postoji samo kao odnos prema nekom negativnome, ili ono Sto je pozitivno predstavlja samo po sebi razliku od sama_sebe isto onako kao i ono Sto je negativno. Ali, sto se elektricitet kao takav deli na taj natin to nije po sebi ono sto je nuzno; elektricitet kao jednostavna sila ravnoduian je proma Svome zakonu, po kome mora postojati kao pozitivan i kao negativan; i ako onu silu nazovemo njegovim pojmom, a ovaj zakon njegovim biéem, onda je pojam elektriciteta ravnodusan Prema njegovome biéu; elektricitet ima samo tu osobinu; to zapravo znati da to biée za elektricitet nije po sebi nuino. ‘Ta ravnoduinost dobija drugi oblik ako se kaze da u definiciju elektriciteta spada to Sto on postoji kao pozitivan i negativan, ili da to prosto-naprosto jeste njegov pojam i njegova sutina. Tada bi biée elektriciteta znatilo njegovu egzistenciju uopite; ali u onoj se definiciji ne nalazi nuznost njegove egzistencije; njegova egzistencija postoji ili zato Sto se na nju nailazi, to Jest ona apsolutno nije nuzna: ili njegova egzistencija postoji usled drugih sila, to jest nuznost njegove egzistencije jesie spoljainja nuznost. Ali time to neSto drugo postavlja nuznost u odredenost biéa mi ponovo zapadamo u mnoitvo odredenih zakona koje smo upravo napustili da bismo posmatrali zakon kao zakon; samo se sa ovim zakonom moze uporediti njegov Pojam kao pojam ili njegova nuznost, koja se, medutim, u svima ovim formama pokazala samo jo§ kao jedna prazna ret. Ravnodusnost zakona i sile, ili pojma i biéa postoji jo8 na drugi nadin, razligan od nasina ‘na Koji smo ukazali, U zakoma kretanja, na primer, nugno je da se kretanje podeli na vreme { prostor, il, osim toga, takode na odstojanje i brzinu. Posto Kxretanje’predstavlja samo odnos medu onim momentima, to je kretanje, ono Sto je opite, ovde daista podeljeno u samom Sebi; ali ovi delovi, vreme i prostor, ili odstojanje i brzina, ne izrazavaju na sebi’ to poreklo iz jednoga dela; oni su ravno- duini jedan prema drugome; prostor se zami8ija kao da moze 92 postojati bez vremena, vreme bez prostora, i odstojanje se zamislja kao da moze postojati bar bez brzine, — kao to su njihove veliine ravnoduine jedne prema drugima, poito se ne ponaSaju kao ono Sto je pozitivno i ono §to je negativno, usled Zega se ne povezuju jedna s drugom svojom sustinom. Ovde, dakle, zaista postoji nuznost deljenja; ali ne postoji nunost delova kao takvih jednih za druge. Ali zbog toga je 1 sama nugnost deljenja samo jedna varljiva, lazna nutnost; Kkretanje, naime, nije zamisljeno kao prosta ili kao dista sus- tina, vet je zamisljeno kao veé podeljeno; vreme i prostor jesu sami po sebi njegovi samostalni delovi ili suftine, ili odstojanje i braina jesu nadini postojanja ili predstavljanja, od kojih zaista svaki mole postojati bez onoga drugoga, usled tega je kretanje samo njihova povrina veza, ne njihova sustina, Zami8\jeno kao prosta sustina ili kao sila, kretanje je zaista teZa, ali teZa koja uopite ne sadrii u sebi ove razlike. [(3) Objainjenje.] Dalle, u oba slutaja razlika ne predstav- Ya neku razliku samu po sebi; ili ono Sto je opite, sila jeste ravnoduina prema deljenju koje se nalazi u zakonu, ili su razlike, delovi zakona Tavnoduini jedan prema drugome. Ali, razum'ima pojam ove razlike po sebi upravo u tome ito, § Jedine strane, zakon predstavija ono Sto je unutrainje, ono Sto Postoji po sebi, ali Sto je u isto vreme u sebi ramoliko; da usled toga ta razlika predstavija unutrainju razliku vidi se po tome Sto je zakon prosta sila, ili Sto postoji kao njegov pojam, dakle ta razlika predstavija jednu razliku pojma. Ali, ta unutrainja razlika pripada samo jo8 razurm i jo8 nije pretpo- stavljena na samoj stvari. Dakle, ono Sto razum izradava jeste samo vlastita nunost, jedna razlika koju razum, dakle, pravi takvom samo da bi'u isto vreme izrazio to, da ta razlika ne predstavlja nikekvu razliku same stvari. Ta nuknost, koja se nalazi samo u reti, sastoji se, prema tome, u nabrajanju onih momenata koji satinjavaju njenu oblast; ti se momenti, doduse, razlikuju, ali je u isto vreme izrazena njihova odlika po kojoj oni ne predstavljaju nikekvu razliku same stvari, usled gega je ona opet odmah ukinuta; to kretanje znadi ob- Jainjenje. Dakle, izrazava se jedan zakon; od toga zakona raz- lidcuje se njegovo opSte koje je po sebi, ili njegov osnov kao sila; ali o toj se razlici tvrdi da ona ne predstavija nikakvu razliku, vet naprotiv da je osnov potpuno onakav Kakav je zakon, Pojedinaéni slutaj munje, na primer, shvata se kao ono &to ie opite, i to opSte iskazuje se kao zakon elektriciteta: tada objainjavanje obuhvata akon u silu kao suStinu zakona. Ta je 93sila, dakle, takva da se, kada se ispolji, pokazuju suprotni elektriciteti, koji se ponovo gube jedan ‘u drugome, to jest sila je upravo takva kakav je zakon; tvrdi se da se njih dvoje apsolutno ne razlikuju. Te razlike jesu tisto opite ispoljenje ill zakon i Gsta sila; ali njih oboje imaju istu sadrzinu, istu kakvotu; razlika, dakle, kao razlika sadrZine, to jest kao raz- lika stvari takode se ponovo povlati. U tome tautoloskom kretanju razum ostaje, kao ito se pokazuje, kod mirnog jedinstva svoga predmeta, i kretanje pripada samo njemu a ne predmetu; to kretanje predstavlja takvo jedno objainjenje koje ne samo ne objainjava nista, vet je tako razumljivo da ono, pripremajuéi se da o onome Sto je veé re¥eno iskaze ne8to novo, naprotiv ne kazuje ni8ta, vet samo ponavlja jedno isto. Pomoéu toga kretanja ne postaje na samoj stvari niSta novo, veé se ono uzima u obzir samo kao kretanje razuma. Ali, mi u njemu saznajemo upravo ono Gije se odsustvo primetilo na zakonu, naime samu apsolutnu promemu; jer se to kretanje, kada ga blize posmatramo, poka- zuje neposredno kao svoja suprotnost. To kretanje, naime, po- stavija jednu razliku koja ne samo za nas ne predstavija ni- kakvu razliku, veé koju ono samo ukida kao razliku. To je ona ista promena koja se pokazala kao kretanje sila; u njoj se nalazila razlika izmedu onoga Sto solicitira i onoga Sto je solicitirano, izmedu sile koja se ispoljava i sile koja je potisnuta u sebe; ali’ to su bile razlike koje u istini nisu predstavijale nikakve razlike i koje su se zbog toga takode neposredno opet ukidale. Ne samo 3to postoji Sisto jedinstvo, tako da ne bi bila postavijena nikakva razlika, veé postoji takvo kretanje da se svakako stvara neka razlika, ali, posto ona ne predstavija nikakvu razliku, ona se opet ukida. — Dakle, sa objainjenjem su izmena i promena, koje su ranije izvan unutrainjosti posto- jale samo na pojavi, prodrle u ono sto je nattulno; ali na’a je svest iz unutrainjosti kao predmeta presla na drugu stranu w razum, { u njemu poseduje promenu. ((y) Zakon iste razlike, izokrenuti svet.] Tako ta promena jo8 ne predstavlja neku promenu same stvari, vet se, naprotiv, Pokazuje kao ista promena upravo time Sto sadrzina mome- nata promene ostaje ista. Ali, posto pojam kao pojam razuma jeste ono isto Sto je unutrainjost stvari, to ta smena postaje za razum kao zakon unutrainjosti. Razum, dakle, stige iskustvo da je to zakon same pojave: da postaju razlike koje ne pred- stavljaju nikakve razlike, iki da se ono Sto je istoimeno otiskuje ‘od sama sebe, i isto tako da postoje samo takve razlike koje u 4 istini ne predstavijaju nikakve razlike i koje se ukidaju, ili da se ono Sto je raznoimeno privlati. — Postoji drugi jedan zakon Zija je sadréina suprotna onome Sto je ranije nazvano zakonom, naime razlici koja stalno ostaje jednaka samoj sebi; jer taj novi zakon izratava naprotiv razjednatavanje onoga Sto je jednako i izjednatavanje onoga sto je razlitno. Pojam zahteva od nepromisijenosti da oba zakona uporedi i da po- stane svesna njihove suprotnosti. — Dakako, takode onaj drugi zakon jeste zakon, ili on predstavija jedno unutrainje biée Koje ostaje jednako samom sebi, ali on predstavija, Stavige, neku samojednakost razliénosti, neku stalnost nestalnosti. — ‘Taj se zakon pokazao na kretanju sila upravo kao to apsolutno prelazenje i kao isto smenjivanje; ono to je istoimeno, sila, Taspada se u jednu suprotnost, koja se prvo pokazuje kao neka samostalna razlika, ali se, u sivari, pokazuje da ne predstavlja nikakvu razliku; jer to je ono istoimeno koje se otiskuje od sama sebe, i stoga se to otisnuto u sudtini privlagi, jer ono je istovetno; dakle, proizvedena razlika, posto ne predstavija nikakvu razliku, ponovo se ukida. Time se ta razlika predstavija kkao razlika same stvari ili kao apsolutna razlika, i prema tome ta razlika same stvari nije niSta drugo do ono istoimeno koje Se otisnulo od sebe, te usled toga postavija samo jednu su- protnost koja ne predstavija nikakvu suprotnost. Na osnovu toga principa preobraéa se u svoju suprotnost prva natulnost, mimo carstvo zakona, neposredna kopija opa- Yenoga sveta; ‘zakon je uopite predstavijao ono Mo ostaje jednako sa sobom, kao njegove razlike; sada je pak postavijeno a to dvoje predstavijaju, naprotiv, suprotnost samih sebe: ono Sto je sa sobom jednako otiskuje se, Stavi8e, iz sebe, i ono Sto se u sebi razlikuje postavlja se, naprotiv, kao ono Sto je sa sobom jednako. U stvari, razlika je samo 'sa tom odredbom unutrainja razlika ili razlika sama po sebi, po8to ono ito je jednako jeste od sebe razlitno, a ono Sto je razliéno jeste sa sobom jednako. — Na taj nadin ovaj drugi natéulni svet jeste izokrenuti svet, i to, poSto jedna strana vet postoji na prvom natéulnom svetu, to on predstavija izokrenuti svet toga prvog natéulnog sveta, Time je ono ato je unutrainje zavréeno kao pojava. — Jer, prvi natgulni svet predstavijao je samo neposredno uzdignuée opaienoga sveta u opiti elemenat; on je imao svoju nuznu kopiju u ovome opaienome svetu koji je jo8 zadr2ao za se princip menjanja i promenljivosti; prvo car- Stvo zakona bilo je liSeno toga principa menjanja i promenlji- vosti, ali ga dobija kao izokrenuti svet. 95Dakle, prema zakonu ovoga izokrenutoga sveta ono 3to je istoimeno kod prvoga sveta jeste ono Sto je razliéno od sama Sebe, i ono Sto je kod njega razlitno jeste isto tako razlitno od sama sebe, ili ono postaje sa sobom jednako. To Ge se na odredenim momentima pokazati tako da ono sto je po zakoru prvoga sveta slatko jeste u ovome izokrenutome po-sebi kiselo, ‘ono 3to je po onome zakonu crno jeste belo u ovome. Ono sto je po zakonu pryoga sveta na magnetu severni pol, jeste u ovome drugome natéulnome po-sebi (u zemlji naime)’juzni pol; ono pak 8to je tamo juini pol, ovde je severni pol. Isto tako ono Sto je po prvome zakonu elektriciteta pol-kiseonika, postaje u svome drugome natéulnome sustastvu pol-vodonika.' U jednoj drugoj oblasti, osveta neprijatelju predstavija prema nepo- srednome zakonu najvise zadovoljenje uvredenome individu- alitetu. Ovaj pak zakon po kojem treba da se prema onome ko ne pastupa prema meni kao prema samostalnome biéu pokazem prema njemu kao biée i da njega, Stavige, treba da uniitim, preobraéa se na osnovu principa drugoga sveta wu suprotni zakon, ponovno uspostavljanje mene kao bi¢a putem unitenja tudega bia preobraéa se u samorazarenje. Ako je pak ovo preobrtanje, Koje se pokazuje u kainjavanju zlotina, Uutinjeno zakonom, onda ono takode predstavlja opet samo zakon jednoga sveta nasuprot kojem stoji jedan preokrenuti natéulni 'svet u kome ono Sto se u prvome svetu prezire postaje fasno, fa ono Sto se u njemu smatra Sasnim postaje stvar za prezi- ranje, Kama, koja prema zakonu prvoga sveta nanosi Soveku Stetu i unistenje, pretvara se u svome preobrnutome svetu u pomilovanje koje odriava njegovo biée i koje njemu pribav- ja East. Povriinski posmatran, taj je preobrnuti svet suprotnost prvoga, tako da ga on poseduje izvan sebe i da onaj prvi svet otiskuje od sebe kao neku izokrenutu stvarnost, da jedan predstavlja pojavu, a drugi ono 3to je po-sebi, da jedan jeste ‘svet kakay je on za drugo, a drugi, naprotiv, jeste svet kakav je on za sebe, tako da, neka nam je dozvoljeno da upotrebimo ranije primere, ono Sto je po ukusu slatko jeste zapravo ill, po unutreinjosti stvari, Kiselo,. iii ono Sto je na stvarnome magnetu pojave severni pol to bi na unutrainjem ili sustin- skom biéu predstavijalo juini pol; ono Sto se na pojavnome elektricitetu pokazuje kao kiseoniéni pol, to bi na nepojavnome elektricitetu bilo vodoniéni pol. Ti jedna radnja koja u pojavi * Na Voltinom stubu. 96 predstavija zlotin trebalo bi da u unutrainjosti moze da bude zapravo dobra (neka rdava radnja trebalo bi da mote imati dobru svrhu), kazna je samo u pojavi kazna, dok bi po sebi ili u nekom drugom svetu mogla da bude za zlotinca dobro- Binstvo. Ali ovde ne postoje vie takve suprotnosti izmedu unutrainjega i spoljainjega, izmedu pojave i onoga Sto je nattulno, kao Sto su suprotnosti izmedu dveju razlititih stvar- nosti, Odgurnute razlike ne razdeljuju se iznova izmedu dve takve supstancije koje bi ih nosile i dodelile im neko odvojeno postojanje, usled éega bi se razum, izaSavli iz unutrainjosti, ponovo vratio na svoje staro mesto. Jedna strana ili supstancija opet bi bila svet opazanja, u kojem bi jedan od dvaju zakona terao svoje, i naspram toga sveta opaZanja postojao bi jedan unutrainji svet, upravo jedan takav ulni svet kao onaj prvi, ali u predstavi; taj se svet ne bi mogao pokazati kao ulni svet, ne bi se mogeo videti, guti, niti dotiveti tulom ukusa, a ipak bi se zamislio kao jedan takav éulni svet. U stvari, pak, ako jedno postavijeno jeste neSto opazeno, a njegovo po-sebi, kao njegova izokremitost, jeste isto tako nesto gulno predstavljeno, onda ono kiselo, koje bi predstavijalo po-sebi slatke stvari, jeste jedna isto tako realna stvar, kao sto je jedna kisela’ stvar; ono cmo koje bi predstavijalo po-sebi onoga Sto je belo, jeste realno crno; severni pol koji predstav- ja po-sebi juznoga pola jeste severni pol koji se nalazi na istome magnetu; kiseonitki pol koji predstavlja po-sebi vodo- nitkog pola, jeste kiseoniéki pol koji se nalazi na istome stubu. Realni pak zlotin ima svoje izopagenje i svoje po-sebi kao moguénost u svrsi kao takvoj, ali ne u nekoj dobro} svrsi; jer istinitost svrhe jeste jedino smo delo. Medutim, zlotin ima u pogledu svoje sadrzine svoju refleksiju u sebe ili svoje preokretanje u stvarnoj kazni; ova stvarna kazna predstavlja iamirenje zakona sa stvamostu koja mu je suprotstavljena u alotinu, Naposletku, realna kazna ima na sebi svoju izo- krenutu stvarnost tako da ona predstavlja takvo jedno ostva- renje zakona kojim ona delatnost, koju taj zakon ima kao kazna, ukida samu sebe, taj se zakon opet pretvara od delo- tvornog u miran zakon koji vazi, te se ugasilo i kretanje individualiteta protiv toga zakona i kretanje toga zakona protiv individualiteta. 3. [Beskonaénost] Prema tome, iz predstave preobrtanja, koja saginjava sustinu jedne strane natéulnoga sveta, treba odstraniti Gulnu predstavu o uévrSéenju razlika u razlititom clementu postojanja, i taj apsolutni pojam razlike treba pot- 1 Fenomenologlia duha 97uno prikazati i shvatiti kao unutrainju razlilou, kao otiskiva- nje istoimenoga kao istoimenoga od sama sebe, i kao jednakast razlitnoga kao razlitnoga, Treba zamisliti tistu smenu ili suprotnost u samom sebi, protivretnost. Jer, u razlici koja pred- stavlja_jednu unutrainju razliku, ono Sto je suprotno nije samo jedno od dvoga; — inate ono bi bilo neko pojedinatno biée, a ne nesto Sto je protivretno; — vet ono predstavlja suprotnost jedne suprotnosti, ili u njemu se neposredno nalazi ono 8to je drugo. Dakako, ja stavljam suprotnost ovde, a tamo stavljam ono Sto je drugo, tija suprotnost ona jeste; dakle, suprotnost na jednu stranu, po sebi i za sebe bez onoga sto je drugo. Ali, upravo zbog toga Sto ovde posedujem suprotnost po Sebi i za sebe, ona jeste suprotnost same sebe, ili ona, u stvari, ima neposredno u samoj sebi ono ito je drugo. — Tako je natéulni svet, koji predstavlja izokrenuti svet, zakorasio preko drugoga sveta, imajuéi ga u isto vreme u samom sebi; fon je izokrenuti svet za sebe, to jest izokrenuti svet sama sebe; on jeste on sam i njegov suprotni svet u jednome jedin- stvu. Samo tako on predstavija razliku kao unutragnju ili raz- liku samu po sebi, ili postoji kao beskonaénost. Kao Sto vidimo, zakon je, blagodareti beskonaénosti, sam Po sebi zavréen, dospevsi do’ nuznosti i svi momenti pojave primljeni su u unutrainjost. Jednostavnost zakona jeste besko- nagnost, znati, prema onome &to se pokazalo a) zakonska jednostavnost ‘jeste jedna samojednakost, ali samojednakost koja je po sebi razlika; ili, ona je ono istaimeno koje se otiskuje od sebe ili se razjedinjuje. Ono Sto se nazvalo prostom silom udvostrutava samo sebe i, blagodareéi beskonatnosti te sile, jeste zakon. 8) Ono razjedinjeno koje satinjava delove, zamidljene u zakonu, pokazuje se kao ono Sto postoji; i ako se ti delovi posmatraju bez pojma unutrainje razlike, onda su Prostor i vreme, ili odstojanje i braina koji se pojavijuju kao ‘momenti tee, ne samo ravnoduini jedno prema drugome { bez wuknosti jedno za drugo, veé su takvi ij za samu teku, Isto onako kao Sto je ta jednostavna te¥a ravnioduina prema njima, 4K, kao Sto je jednostavni elektricitet ravnoduSan prema pozi- tivnome i negativnome. y) Ali, blagodareci pojmu unutrainje tazlike, to razlitno i ravnodugno, naime prostor i vreme itd. predstavljaju jednu takvu razliku koja nije nikakva razlika, Ai koja jeste samo neka razlika onoga Sto je istoimeno, a &ija suétina jeste jedinstvo; oni su kao ono &to je pozitivno i ono Bto je negativno oduhovljeni jedno prema drugome, | njihovo se biée sastoji Stavise u tome Sto se postavijaju kao nebiée i 98 Sto se u jedinstvu ukidaju. Postoje obe razlititosti, one su po sebi kao suprotne razlititosti, to jest kao ono sto je suprotno samim njima, one poseduju svoje drugo u sebi i predstavijaju samo jedno jedinstvo. ‘Tu jednostavnu beskonatnost ili taj apsolutni pojam treba omatiti kao jednostavnu suitinu Zivota, kao duiu sveta, kao ‘onu opstu krv koju, sveprisutnu, ne muti niti prekida nikakva tazlika, koja, naprotiv, predstavlja sve razlike kao 1 njihovu ukinutest, dakle koja u sebi pulsira, mada se ne kreée, koja u sebi podrhtava, mada nije nemirna. Ta jednostavna besko- na&nost jednaka je samoj sebi, jer razlike su tautoloike; to su razlike koje ne predstavijaju nikakve razlike. Stoga se to suitastvo koje je jednako samom sebi odnosi jedino na samo sebe. Na samo sebe: onda to samo sebe jeste neSto drugo, na Koje je odnos usmeren, a to odnoSenje na samo sebe jeste, naprotiv, rastavljanje, ili upravo ona samojednakost jeste unu- tragnja tazlika. Prema tome, ti rastavljeni jesu po sebi i za sebe, svako je suprotnost — nekog drugoga, tako da je vet wu tome iskazano sa njim u isto vreme ono drugo; i ono ne predstavlja suprotnost drugoga, vet samo distu suprotnost; ono je, dakle, na taj nagin u samom sebi svoja suprotnost. Ti, ono \opite nije neka suprotnost, vet je potpuno samostalno, jedno suBlastvo koje je potpuno jednako samom sebi, koje nema u sebi nikakve razlike; na taj natin mi nemamo potrebe da po- stavljamo pitanja, a joS manje da paSéenje sa takvim pitanjima smatramo 2a filozofiju ili, SaviSe, da ih smatramo neresljivim za filozofiju — kako, naime, iz toga Sistoga sutastva, kako iz njega proizlazi rezlika ili drugobivstvo; jer, rastavljanje se vet izvrsilo, iz onoga to je ravno samotn’ sebi razlika je is- Kljugena i stavijena pored njega; ono Sto bi trebalo da pred- stavlja ono sto je ravno samom sebi jeste, dakle, veé mnogo pre jedno od rastavljenih, a da bi bilo apsolutna suitina. Zbog toga rei: Ono Sto je ravno samom sebi razdvaja se, znati isto tako: Ono se, kao ono Sto je vet rastavijeno, ukida, ono se ukida kao drugobivstvo. Jedinstvo, 0 kome se obitno kaze da razlika nije u stanju da iz njega proizade, jeste u stvari samo jedan momenat rastavljenosti; ono predstavija apstrakeiju one jednostavnosti koja se nalazi naspram razlike. Ali poSto je ono apstrakcija, poSto predstavlja samo jedno od suproinih, onda je vet refeno da ono jeste rastavijanje; jer, ako je jedinstvo jedno negativno, jedno protivstavijeno, onda je ono upravo postavljeno kao ono Sto ima u sebi suprotnost. Zbog toga razlike {zmedu rastavljanja i samoizjednatavanja predstavijaju isto u 99tako samo ovo kretanje samoukidanja; jer podto ono ravno sebi koje tek treba da se razdvoji ili koje tek treba da se pretvori u svoju suprotnost jeste jedina apstrakcija ili je veé i samo Jedno rastavijeno, to je sa time njegovo rastavijanje jedno ukidanje onoga Sto ano jeste, te dakle ukidanje njegove rastav- Vjenosti. Samoizjednatavanje jeste isto tako jedno rastavljanje; ono 8to postaje ravno sebi stupa time nasuprot rastavijanju, to jest time ono samo stavija sebe na stranu, ii, StaviSe, ono se pretvara u jedno rastavljeno. (Rekapitulacija i svrfetak.] Beskonatnost ili ovaj apsolutni nemir Gistog samokretanja: da sve ono Sto je ma na koji nagin odredeno, na primer kao biée, predstavija naprotiv suprotnost te odredenosti, jeste zaista vet salinjavalc dusu svega dosa- dainjega, ali sama ta beskonainost pojavila se slobodno tek u onome Sto je unutratnje. Pojava ili kretanje sila predstavlja veé samu tu beskonatnost, ali ona se slobotino pojavijuje prvo kao objainjenje; i, naposletku, posto beskonatnost jeste za svest predmet kao'ono Sto ona jeste, to svest jeste samosveat. Objainjenje razuma sastoji se najpre samo u opisivanju onoga Sta samosvest jeste. Razum ukida one razlike koje se nalaze u zakonu i koje su veé postale iste, ali koje su jof ravnodusne, i postavija ih u jedno jedinstvo, u'silu. Ali, to izjednatavanje isto je tako neposredrio neko rastavijanje; jer razum ukida razlike samo time i postavija jedinicu sile time sto stvana Jednu novu raziiku, naime razliku izmedu zakona i sile, ali koja razlika u isto vreme ne predstavija nikakvu razliku; i, osim toga, Sto ta razlika isto tako ne predstavlja nikakvu raz” liku, sam Tazum napreduje u tome Sto tu razliku ponovo ukida time Sto pretpostavija da je sila ista takva kakav je i zakon. — Ali to kretanje ili ta nuznost jeste na taj natin jo3 nuznost i Kretanje razuma, ili to kretanje kao takvo nije predmet razuma; veé u tome kretanju razum ima za predmete pozitivan i negativan elektricitet, rastojanje, brainu, priviaénu silu i hiljadu drugih stvari, i'ti njegovi predmeti satinjavaju sadr- Zinu momenata kretanja. U objainjenju se nalazi toliko samo- zadovolistva upravo zbog toga Sto pri tome svest, da se tako izrazimo, u neposrednome razgovoru sa samom sobom uziva Jedino w samoj sebi, pri temu se zaista Sini da se bavi negim ‘rugim, dok, u stvari, ima posla jedino sa samom sobom. |, _ DeduSe, u suprotnome zakonu kao nalitju prvoga zakona, ili u unutrainjoj razlici, beskonatnost postaje predmet razuma, ali razum tu beskonatnost kao takvu opet promaga, posto on. razliku po sebi, samoodbijanje onoga Sto je istoimeno i one 100 nejednakosti keje se privlate, ponovo razdeljuje izmedu dva sveta ili izmedu dva supstancijalna elementa; kretanje, kakvo je ono u iskustvu, jeste ovde za nj jedno zbivanje, 1 ono Bto je istoimeno i ono’sio je razlitno predstavljaju za nj predikate, Gija sustina jeste jedan supstrat koji postoji. — One isto Sto je za nj predmet u Gulnome omotu, za nas postofi u njegovome sutinskom obliku kao dist pojam. Ovo shvatanje razlike kakva je ona u istini ili shvatanje beskonafnosti kao takve postoji za nas ili po sebi. Ekspozicija pojma beskonaénosti pripada nauci; ali svest o naginu na koji ona taj pojam neposredno poseduje ponovo se javija kao narodita forma ili kao novi oblik svesti koji u onome Sto je prethodilo ne raspoznaje svoju suitinu, veé je smatra za neSto sasvim druktije. — Posto taj pojam beskonaénosti jeste za svest predmet, to ona predstavija svest 0 razlici kao jednoj razlici koja je isto tako neposredno ukinuta; ona postoji sama za sebe, ona jeste razlikovanje onoga Sto je razliéno, ili ona jeste samosvest. Ja razlikujem sebe od sama sebe; i u tome se nalazi neposredno za mene — da to Sto je razlikovanje nije razlitno. Ja, ono Sto je istoimeno, otis- Kujem sebe od sama sebe; ali to Sto je razlikovano, to Sto je postavljeno kao razlitno, ne predstavlja neposredno, time Sto je razligno, nikakvu razliku za mene. Svest o netem drugome, © neko predmetu uopite jeste, doduSe, takode nuknim na- inom samosvest, refleksiranost u sebe, svest 0 samoj sebi u svome drugome. Nuino odlazenje od dosadainjih oblika svesti, za koje je njthovu istinu predstavijala neka stvar, nekoje drugo, razliéno od njih samih, izrazava upravo ovo, ne samo da svest o stvari jeste moguéa samo za jednu samosvest, vet da ta samosvest jedino jeste istina onih oblika. Ali, ta istina postoji samo za nas, a jo8 ne za svest. Samosvest je postala prVo za sebe, a jo§ ne kao jedinstvo sa sveS6u uopite. Kao 3to vidimo, u unutrainjosti pojave razum ne dotiv- Ijuje uistiny niSta drugo do samu pojavu, ali ne pojavu kakva ona jeste kao igra sila, veé tu igru sila’ dotivijuje u njenim apsolutno-opstim momentima i njthovome kretanju, te, u stvari, dozivljuje jedino sama sebe. Uzdignuta iznad opazanja, svest 'se pokazuje kao povezana sa onim ito je natéulno po- moéu pojave kroz koju gleda u tu pozadinu. Oba ekstrema, jedan ekstrem @iste unutrainjosti, drugi ekstrem one unutraé njosti koja gleda tu Sistu unutrainjost, oba ta ekstrema, velim, sada su se poklopila, i kao Sto su i8éezli oni kao ekstremi, tako Je iSéezla takode sredina kao ne8to razliino od njih. Dakle, ta Zavesa ispred onoga Sto je unutra&nje podignuta je, i u njemu 101postoji gledanje onoga sto je unutraSnje u ono Sto je unutras- nje, gledanje onoga bezrazlignoga istoimenoga koje otiskuje samo sebe, postavijajuéi se kao razliéno unutrainje, ali za koje isto tako neposredno postoji bezrazlitnost obojih unutrainjih, naime samosvest. Pokazuje se da se iza takozvane zavese, koja treba da zaklanja ono Sto je unutrainje, ne mote videti ‘nista, ako mi sami ne odemo iza nje, kako radi toga da bi se videlo, tako i zato da bi se iza nje nalazilo neSto 3to se mote vide All, u isto vreme iz toga izlazi da se ne mo%e neposredno iza te zavese zaéi bez ikakwih dvoumljenja; jer to znanje koje predstavlja istinu predstave o pojavi i njenoj unutrainjosti Jeste takode samo takav rezultat jednog zametnog kretanja usled kojeg iSvezavaju oblici svesti kao Sto su mnenje, opa- Zanje i razum; i isto tako iz toga ée proizaéi da su saznanju ‘onoga za Sta svest zna time Sto ma za samu sebe potrebne jo8 druge okolnosti, o kojima ée se raspravljati u ovome Sto sada dolazi B. SAMOSVESTVv ISTINA IZVESNOST1 0 SAMOM SEBI U dosadainjim formama izvesnosti za svest je ono sto je istinito neSto Sto je druktije od nje same. Ali pojam toga istinitoga iStezava ‘u iskustvu o njemu; kakav je predmet bio neposredno po sebi: pojedinatno biée gulne izvesnosti, kon- kretna stvar opa%anja, moé razuma, on se naprotiv pokazuje da u istini nije takav, vet se to po-sebi ispostavija kao jedan natin na koji on postoji samo za nesto drugo; pojam 0 tome predmetu ukida se na stvarnome predmetu ili se prva nepo~ sredna predstava ukida u iskustvu; j izvesnost se izgubila u istini, Sada je, medutim, postalo ono sto se u tim ranijim okol- nostima nije ostvarilo, haime jedna izvesnost koja je jednaka sa svojom istinom; jer izvesnost je sama sebi svoj predmet, i svest je samoj sebi ono Sto je istimito. DoduSe u to} se svesti nalazi takode neko drugobivstvo; svest naime postavlja razlike, ali ona razlikuje takvo nesto Sto je za nju u isto vreme nesto ezrazligno. Ako pojam znati kretanje znanja, a za predmet Kazemo da predstavija znanje kao mira jedinstvo ili kao Ja, onda Gemo videti da predmet odgovara pojmu ne samo za nas', veé i za samo znanje. — Ili ako na drugi natin pojam oznagava ono Sto je predmet po sebi, a predmet ono Sto je on kao pred- met ili ‘Sto on jeste za neito drugo, onda se jasno vidi da biée-po-sebi i biée-za-drugo jesu jedno isto; jer to po-sebi jeste svest; ali ono je isto tako ono za Sta posteji neito drugo (po-sebi); i 2a njega vazi da po-sebi predmeta { biée predmeta za neito drugo jesu jedno isto; Ja jeste sadrZina odnosa i sim odnos; ono jeste uvek isto nasaprot netem drugom, i u isto vreme se prostire preko toga drugoga, koje je za hj takode uvek ono samo. © Za subjekt koji tHlozotira. 1051. [Samosvest po sebi.] Mi smo, dakle, sa samosveSéu usli u carstve koje predstavija postojbinu istine. Treba da vidimo u kojem se obliku samosvest najpre pojavijuje. Ako taj novi oblik znanja, naime znanje o samom znanju, posmatramo u ‘odnosu prema onome Sto je prethodilo, prema znanju o ne’em drugom, onda vidimo da je to znanje 0 drugome zaista i8tezlo; ali u isto vreme mi vidimo da su se njegovi momenti isto tako saéuvali; i gubitak se sastoji u tome Sto se oni ovde nalaze onakvi kakvi su po sebi. Bie onakvo kako se zamiSlja, poje- dinatnost i opStost opazanja koja stoji nasuprot toj pojedinad- nosti, a tako isto prazna unutraSnjost razuma ne postoje vise kao suitine, veé kao momenti samosvesti, to jest kao apstrak- cije ili razlike koje su u isto vreme za samu svest niStavne ili nisu nikakve razlike, te predstavijaju sustine koje potpuno iGtezavaju. Izgleda, prema tome, da se izgubfo jedino sim glavni momenat, naime jednostavno nezavisno postojanje za svest. U stvari, pak, samosvest jeste reflektiranje iz biéa Gulnoga i opazajnoga sveta, te u sustini predstavlja vraéanje iz drugo- bivstva. Kao samosvest ona je kretanje; ali posto ona razlikuje od sebe jedino samu sebe kao samu sebe, to je za nju razlika Kao drugobivstvo neposredno ukinuta; razlika ne postoji, te samosvest predstavlja samo nepokretnu tautologiju: Ja sam Ja; poito za nju razlika nema tak ni oblika biéa to ona nije samosvest. Time za nju postoji drugobivstvo kao neko biée ili Kao odvojeni momenat; ali za nju postoji kao drugi odvojeni momenat takode jedinstvo nje same sa tom razlikom. Sa onim prvim momentom samosvest je sauvana kao svest, i za nju je saéuvana celokupna rasprostrtost Sulnoga sveta, ali u isto vreme samo u vezi sa drugim momentom, sa jedinstvom samo- svesti sa samom sobom; i time tulni svet jeste za samosvest jedno postojanje koje, medutim, predstavija samo pojavu ili Tazliku koja po sebi nema nikakvog bia. Ova pak suprotnost izmedu pojave samosvesti i njene istine ima za svoju sustinu jedino istinu, naime jedinstvo samosvesti sa samom sobom; to jedinstvo mora da postane za samosvest suitinsko, to jest samosvest je poZuda uopite. Svest kao samosvest poseduje odseda jedan dvostruki predmet, jedan koji je neposredan, to jest predmet éulne izvesnosti i opazanja, koji je, medutim, za nju oznaten znakom onoga Sto je negativno, i drugi predmet, naime samu sebe, koji predstavlja pravu sutinu i nalazi se jedino tek u suprotnosti prvoga predmeta. Samosvest se u tome pokazuje kao ono kretanje u kojem se ta suprotnost uki- da iu kojem za nju postaje jednakost nje same sa sobom, 106 2, [Zivot.!] Predmet pak, koji za samosvest predstavija ono Sto je negativno, vratio se, sa svoje strane, za nas ili po sebi isto tako u sebe, kao Sto je, s druge strane, to utinila svest. On je, blagodaresi tome reflektiranju u sebe, postao Zivot. Ono Sto samosvest razlikuje od sebe kao bivstvujuée Utoliko ukoliko je postavijeno to bivstvujuée, poseduje u sebi takode ne samo formu éulne izvesnosti 1 opazanja, veé_ono jeste u sebe reflektovano bie, te predmet neposredne podude predstavlja neito sto je Zivo. Jer po-sebi ili opti rezultat od- nosa razuma prema unutrainjosti stvari jeste razlikovanje ono- ga Sto se ne mode razlikovati ili jedinstvo razlitnoga. To pak Jedinstvo jeste, kao Sto smo videli, isto tako njegovo otiski- vanje od samoga sebe; i taj se pojam raspada u suprotnost izmedu samosvesti i Zivota: samosvest je jedinstvo za koje fo- stoji beskonaéno jedinstvo razlika; Zivot pak predstavlja jedino simo to jedinstvo, tako da ono ne postoji u isto vreme za samo sebe. Kao 10 je, dakle, samostalna svest, isto je tako po sebi samostalan i njen predmet. Samosvest koja prosto-na- prosto postoji za sebe, i koja svoj predmet obelezava nepo- sredno znakom negativnosti, ili je, pre svega, poZuda, iskusiée usled toga, Stavi8e, nezavisnost toga svoga predmeta. Odredba Zivota koja proizlazi iz pojma ili iz onog opsteg rezultata so kojim ulazimo u ovu sferu dovoljna je da se Zivot ‘oznati, a da njegovu prirodu ne bi trebalo iz nje dalje razvijati; njen opseg obuhvata sledete momente. Suitina je beskons nost kao ukinutost sviju razlika, tisto kretanje oko osovine, mirovanje same te beskonatnosti kao apsolutno nemirne bes- Konaénosti, sima nezavisnost u kojoj su razlike kretanja uki- nute, jednostavna suitina vremena koja u ovoj samojednakosti poseduje pravi oblik prostora, Ali na tome jednostavnom op- Sten medijumu razlike se nalaze isto tako Kao razlike, jer to opSte tetno stanje poseduje svoju negativnu prirodu samo time Sto predstavlja neko njihovo ukidanje; ono, medutim, nije w stanju da ukida razlitne momente, ako oni na neki nagin ne postoje. Upravo to tetno stanje kao samojednaka nezavis- host satinjava njthovo postojanje ili njihovu supstanciju, u kkojem se, dakle, oni nalaze kao razlititi Sanovi ili samostalni delovi. Bige ne poseduje vise znaéenje apstrakcije biéa, niti njthova [anova] Esta sustastvenost [znaéenjel apstrakcije op8tosti; veé njihovo je biée upravo ona jednostavna tetna supstaneija &istoga kretanja u samom sebi. Ali uzajamna raz- + Sa ovim treba uporediti Hegelovu Nauku logike, 1. deo, 3. odsek, 1. glavu: Zivot, 107lika ovih Glanova kao razlika ne postoji uopite ni u kakvoj Arugoj odredbi do u odredbi momenata beskonatnosti ili sa~ mog Zistog kretanja. Samostalni tlanovi postoje za sebe; ali to njihovo post janje-za-sebe predstavlja, naprotiv, isto tako neposredno nji- hovu refleksiju u jedinstvo, kao 3to to jedinstvo predstavija rastavijanje u samostalne likove. Jedinstvo je rastavljeno, jer ‘ono predstavlja apsolutno negativno ili beskonatno jedinstvo; i posto ono postoji, to i razlika ukiva samostalnost jedino u njemu. Ta samostalnost lika iagleda kao neSto odredeno, pred- stavlja se za neSto drugo, jer ona jeste neSto rastavijeno; 1 ukidanje rastavljenosti obavlja se utoliko pomoéu neéeg dru- goga. Ali to ukidanje nalazi se isto tako u samom liku; jer upravo ono tetno stanje jeste supstancija samostalnih likova: ta pak supstancija jeste beskonagna; zbog toga lik u svome sastavu predstavija rastavljanje ill ukidanje svoga biea-za- ~sebe. Ako stroZe razlikujemo momente koji se sadrée u liku, onda éemo videti da imamo za prvi momenat sastav samostal- nih likova ili uguSivanje onoga Sto razlikovanje jeste po sebi, naime toga da ono ne postoji po sebi ida nema nikakvog sa~ stava. Drugi pak momenat jeste podvrgavanje toga sastava pod beskonatnost razlike. U prvome momentu nalazi se posto- je€i lik; kao supstancija koja postoji samostalno ili koja je u ‘svojoj odredbi beskonatna, taj lik istupa protiv opste supstan- clje, porige to tetno stanje i kontinuitet sa njim, i potvrduje se kao ono Sto u tome opStem nije rastvoreno, vet se naprotiv potvrduje kao ono Sto se odriava odvajajuéi se od te svoje anorganske prirode i hranei se njom. Zivot u opStem tetnom medijumu, jedno mirno razvijanje uoblitavanja pretvara se upravo time u kretanje toga lika ili u Zivot kao proces. Jed- nostavna opita tetnost jeste po-sebi, a razlika likova predstav- ja ono Sto je drugo. Ali, séma ta teénost postaje, blagodareti toj razlici, 40 drugo; jer’ za razliku, koja postoji po sebi i za sebe i koja stoga predstavija beskonaéno kretanje koje proz- dire onaj mirni medijum, ta je tetnost sada Zivot kao ono Sto je Hivo. — Ali to obrtanje predstavija zbog toga jo3 jednom na- opakost samu po sebi; ono Sto se profdire jesté suitastvo: individvalitet, koji se Odréava na raéun onoga Sto je opite, i koji oseéa svoje jedinstvo sa samim sobom, ukida upravo time svoju suprotnost drugoga, blagodareti Kojoj on postoji za sebe; jedinstvo sa samim sobom koje on prisvaja jeste upravo tetno stanje razlika ili njihovo opite ukidanje, Obrnuto, pak, 108 ukidanje individualnog postojanja predstavlja isto tako nje- govo stvaranje. Jer, poto je sustina individualnog lika opsti Zivot, 1 posto ono sto bivsivuje za sebe jeste po sebi prosta supstancija, to ono, stavijajuéi u sebe drugo, ukida tu svoju prostotu ili’ svoju su8tinu, to jest ono je rastavlja, i to rastav- Hanje bezrazlitne teénosti jeste upravo postavijanje individu aliteta. Dakle, prosta supstincija Hivota jeste rastavljanje same sebe u likove i u isto vreme ukidanje tih postojedih raznoli- kosti; i ukidanje rastavljanja jeste isto tako rastavljanje ili neko’ ra¥élanjavanje. Time padaju ujedno obe strane celoga kretanja izmedu kojih je postavijena razlika, naime ono uob- ligenje koje je miro izlozeno u opStem medijumu samostal- nosti i proces Zivota; proces Zivota je isto toliko uobligavanje koliko i ukidanje lika; i ono prvo, ‘to jest uoblitavanje jeste isto toliko ukidanje koliko je i raS¢lanjavanje. Teéni elemenct je samo apstrakeija suitine, ili taj tetni elemenat je stvaran Samo kao lik; i Sto se on raglanjava opet je neko rastavijanje onoga sto je ra8élanjeno ili neko njegovo ukidanje. To celo- Keupno krudno kretanje saéinjava Zivot; ni ono ito se prvo is- kazuje: neposredni Kontinuitet i spontanost njegove suitine, ni postojedi lik i ono diskretno koje bivstvuje za sebe, ni tisti proces toga lika, ni takode povezivanje ovih momenata, vet ona celina koja se razvija i koja svoje razviée ukida i koja se u tome kretanju jednostavno odriava. 3. Va i poluda] PoSto se polazi od prvog neposrednog jedinstva, pa se kroz momente uobligavanja i procesa vraéa jedinstvu oba ta momenta, a time ponovo prvoj jednostavnoj Supstanciji, to ovo reflektirano jedinstvo predstavlja jedno je~ dinstvo drukéije od onog prvog. Nasuprot onom neposrednomn jedinstvu, ili jedinstvu koje je izrazeno kao neko biée, ovo ‘rugo jedinstvo jeste opite, koje kao takvo sve ove momente poseduje u sebi kao ukinute. To drugo jedinstvo jeste jedno- stavni rod, koji u kretanju samog Zivota ne egzistira 2a sebe kkao ovo jednostavno; nego u tome rezultatu Zivot ukazuje na neSto Sto je drukéije nego Sto je on, naime na svest, za koju on postoji kao to jedinstvo ili kao rod. ‘Taj drugi Zivot za koji postoji rod kao takav i koji sam za se jeste rod, ta samosvest, postoji za sebe iznajpre samo kao ta prosta sudtina i za predmet ima sebe kao tisto Ja; u svome iskustvu koje sada treba razmotriti, za samosvest ée se taj apstrakini predmet obogatiti i zadobiée onaj razvoj koji ‘smo upoznali na Zivotu. Jednostavno Ja jeste taj rod ili ono jednostavno opite, za koje razlike ne predstavijaju nikakve razlike, jedino po tome 109Sto to jednostavno Ja jeste negativna suStina samostalnih mo- menata; i sa time u vezi samosvest [je] sigurna u samu sebe jedino blagodareéi ukidanju toga drugoga, koje se njoj pred- Stavija kao samostalni Zivot; to drugo jeste poZuda. Sigurna u nistavost toga drugoga, samosvest ga za sebe postavlja kao svoju istiu, poniitava samostalni predmet i time predstavlja sebi izvesnost same sebe kao pravu izvesnost, kao takvu iz~ vesnost koja je za nju samu postala na predmetan nagin, U tome zadovoljenju samosvest stite iskustvo 0 samostal- nosti_svoga predmeta. Pozuda i izvesnost o samom sebi, postignuta u zadovoljenju te potude, uslovijene su samim tim predmetom, jer one postoje blagodareéi ukidanju toga drugo- ga; da se to ukidanje obavi, mora postojati to drugo. Samo- svest, dakle, nije u stanju’ da svojim negativnim odnosom ukine taj predmet; ona ga zbog toga, naprotiv, ponovo proiz- vodi kao i poZudu. To je, u stvari, neSto sto 'je druktije od samosvesti: suitina pozude; i na osnovu toga iskustva samo- svest je dola do te istine. Ali u isto vreme samosvest je ap- solutno za sebe, i ona to jeste blagodareti jedino ukidanju predmeta, i to ukidanje mora da joj prigini zadovoljstvo jer je ‘ono istina. Stoga samosvest mote da dospe do zadovoljenja’ s obzirom na samostalnost predmets jedino time So sam pred- met izvrSuje na sebi negaciju; i on tu negaciju sama sebe mora da izvrfi na sebi, jer po sebi on je ono Sto je negativno, i za ono Sto je drugo on mora da bude ono 3to on jeste. Time 3to je predmet negacija u samom sebi, i u njoj je u isto vreme samostalan, to on jeste svest. Na onom Zivotu Koji je predmet potude negacija se nalazi (1) ili na netem drugome, naime na potudi, (2) ili kao odredenost prema nekom drugom ravnodus- nom liku, (3) ili kao njegova anorganska opsta priroda. (4) Ta pak opSta samostalna prirodat, na kojoj se nalazi negacija kao apsolutna, jeste rod kao takav ili kao samosvest. Samosvest postige svoje zadovoljenje jedino u nekoj drugoj samosvesti. Pojam samosvesti zavrien je tek u ova tri momenta: a) prvi neposredni predmet samosvesti jeste isto bezrazliéno Jt b) Ta je neposrednost, pak, apsolutna isposredovanost, ona postoji samo kao ukidanje samostalnog predmeta, ili ona pred- stavlja pozudu. Doduge, zadovoljenje pozude jeste refleksija samosvesti u samu sebe ili izvesnost koja je postala istinom. ©) Ali istina izvesnosti je naprotiv udvostrugena refleksija, ud- 1 To jest u oba pretposlednia stava izlofena priroda predmeta Koj! Je po seb! negaelja. 110 vostrudenje samosvesti. Samosvest je za svest jedan predmet Koji na sama sebe postavija svoje drugobivstvo ili razliku kao neku niStavnu razliku, i u tome je samostalan. Razligni, is- Kdjudivo Zivi lik ukida, dakako, u samom procesu divota takode svoju samostalnost, ali on sa svojom razlikom prestaje da predstavlja ono Sto jeste; ali predmet samosvesti je isto tako samostalan u ovome’negativitetu sama sebe; i time on je sam za sebe rod, opite tetno stanje u osobenosti svoje izdvojenosti; on je Ziva samosvest. Postoji jedna samosvest za jednu samosvest. Tek blago- dareéi tome ona postoji u stvari; jer tek u tome postaje za nju jedinstvo nje same u njenom drugobivstvu; Ja koje jeste predmet nekoga pojma u stvari nije predmet; predmet pak po- Zude jedino je samostalan, jer on predstavija opstu neisko- renljivu supstanciju, teéno sustastvo jednako sa samim s0- bom. Posto svaka samosvest jeste predmet, to je taj predmet isto tako Ja kao i predmet, — Vee time za nas postoji pojam duha. Ono ito za svest dalje postaje jeste iskustvo o tome sta je duh, ta apsolutna supstancija koja u savrenoj slobodi i sa- mostalnosti svoje suprotnosti, naime raznolikih samosvesti koje postoje za sebe, predstavija’ njihovo jedinstvo: Ja koje jeste mi, i mi koje jeste Ja. Tek u samosvesti kao pojmu duha svest ima svoju prekretnicu, na kojoj ona zakorauje iz obojenog privida tulnog ovozemstva i iz puste noéi nattulnoga ono- zemstva u duhovni dan sadaénjostiA SAMOSTALNOST I NESAMOSTALNOST SAMOSVESTI; GOSPODARENJE I ROBOVANJE Samosvest postoji po sebi i za sebe time i usled toga to ona za neku drugu samosvest jeste po sebi i za sebe; to jest, ‘ona Postoji samo kao jedna priznata samosvest. Pojam toga njenog jedinstva u njenoj udvostrugenosti, beskonatnosti koja se realizuje u samosvesti, predstavija jedno mnogostrano i mnogoznaéno ukrstanje, tako da se njegovi momenti moraju, delom, taéno razlikovati, delom se u tome razlikovanju moraju 1 isto vreme shvatiti i saznati takode kao jednaki, ili se moraju shvatiti i saznavati uvek u njihovome suprotnom znatenju. Dvosmislenost onoga Sto je razlitito lezi u suitini samosvesti, po kojoj ona beskonaéno ili neposredno predstavija suprotnost fone odredenosti u kojoj je zamisljena, Razlaganje pojma toga duhovnoga jedinstva u njegovoj udvostrutenosti nama ée pri- kazati kretanje priznavanja. 1, [Udvostrugena samosvest] Za samosvest postoji jedna druga samosvest; ona je dospela izvan sebe. To ima dvostruko matenje: prvo, samosvest je izgubila samu sebe, jer ona na- lazi sebe kao neko drugo su8tavstvo; drugo, samosvest je time ukinula ono Sto je drugo, jer ona i ne vidi to 8to je drugo kao suBtastvo, veé u drugome vidi samu sebe. Samosvest mora da ukine to svoje drugobivstvo; to pred- stavija_ukidanje prve dvosmislenosti i zbog toga je takode druga dvosmislenost; na prvom mestu, samosvest mora da ide na to da ukine drugo samostalno sustavstvo da bi time dobila izvesnosti 0 sebi kao suitastvu; na drugom mestu, ona time ide na to da ukine samu sebe, jer to drugo jeste ona sama. Ovo dvosmisleno ukidanje svoga dvosmislenoga drugobivs- tva jeste isto tako jedno dvosmisleno vratanje u samu sebe; jer, prvo, ukidanjem ona dobija natrag samu sebe, poste se 112 ona ukidanjem svoga drugobivstva ponovo izjednatuje sa so- bom; na drugom pak mestu, druga joj samosvest to isto tako jednom vraéa, jer ona se nalazila u drugome, to svoje posto- janje u drugome ona ukida, te, dakle, to drugo ponovo oslo- bada. Ovo pak kretanje samosvesti u oénosu prema drugoj sa- mosvesti zamidljeno je na ovaj natin kao delanje jedne samo- svesti; a to delanje jedne samosvesti ima takode.dvostruko zatenje, jer predstavlja isto tako njeno delanje kao i delanje druge samosvesti; jer druga je isto tako samostalna, u sebe zatvorena, i u njoj se ne nalazi niSta Sto ne postoji blagodareti njoj. Prva samosvest ne nalazi predmet pred sobom kakav je on, pre svega, samo za podudu, veé pred sobom ima jedan samostalni, za sebe postojeéi predmet, zbog tega ona nema nikakve moéi nad njim, ako on ne Gini na samom sebi ono Sto ona na njemu Gini. Kretanje je, dakle, dvostruko ‘kretanje obeju samosvesti. Svaka samosvest vidi kako ona druga samo- svest Sini ono isto Sto ona Gini; svaka Gini i sama ono Sto zah- teva od one druge, i zbog toga Gini ono sto tini takode samo utoliko ukoliko ona druga éini to isto; jednostrano delanje biio bi nekorisno, jer ono Sto treba da se dogodi moze se postiéi samo blagodareti obema samosvestima. Delanje, dakle, nije dvoznaéno samo utoliko ukoliko pred- stavlja neko delanje ne samo protiv sebe veé i protiv druge samosvesti, nego takode utoliko ukoliko ono jeste delanje i jedne i druge samosvesti. U ovome se kretanju, kao Sto vidimo, ponavlja onaj proces koji se pokazao kao igra sila, ali kao igra sila u svesti. Ono Sto je u onome procesu postojalo za nas, ovde postoji za same ekstreme. Sredinu saéinjava samosvest koja se razlaze u ek- streme; i svaki ekstrem predstavlja tu razmenu svoje odre- denosti i apsolutni prelaz u suprotni ekstrem. Kao svest, pak, samosvest, dakako, izlazi van sebe; pa ipak u tome svore po- stojanju izvan sebe ona je u isto vreme zadrZana u sebi, za sebe, i njeno izvan-sebe jeste za nju. Za nju vai to da ona neposredno i jeste i nije druga svest; i isto tako da ta druga svest postoji Samo za sebe, posto ona ukida sebe kao ono Sto bivstvuje za sebe, i jedino ul biéu za sebe druge svesti postoji za sebe. Svaka je svest za drugu sredina, pomocu koje se svaka sa samom sobom povezuje i ujedinjuje, i svaka jeste za sebe i za drugu neposredna suitina koja postoji za sebé, i koja ujedno postoji za sebe samo blagodareéi tome posredovanju. One se priznaju kao svesti koje se uzajamno priznaju. 8 Fenomenologiie duna 113Taj tisti pojam priznavanja, udvostruéavanja samosvesti u njenome iedinstvu, treba sada'da se razmotri s obzirom na natin na Koji se njegov proces pojavljuje za samosvest. On ée, pre svega, pokazati stranu nejednakosti obeju samosvesti ili izlatenje sredine u ekstreme koja se sredina protivstavija kao Sto dine ekstremi, i jedan jeste samo ono Sto je priznato, drugi ‘samo ono Sto priznaje. 2, [Sukob suprotnih samosvesti.] Samosvest je pre svega Jednostavno biée za sebe, iskljuéujuéi sve drugo iz sebe, ona je jednaka sa samom sobom; za nju Ja jeste njena sustina i apsolutni predmet; i u toj neposrednosti ili u tome postojanju njenog bia za sebe ona je pojedinaéna, Sve drugo Sto za nju postoji ima da se shvati kao nebitan predmet, oznaten oznakom. negativnoga. Ali to drugo jeste takode jedna samosvest; prema jednome individuumu pojavijuje se jedan individuum. Po- javljujuéi se na taj nagin neposredno, ti individuumi postoje jedan za drugog kao obiéni predmeti; kao samostalni likovi, kao svesti koje su utonule u bie Zivota — jer ovde se posto jeéi predmet odredio kao Zivot — i koje jo8 nisu izvrsile jedna za drugu kretanje apsolutne apstrakcije, da se iskoreni ‘svako neposredno biée i da postoji samo Gisto negativno biée svesti jednake sa samom sobom, ili koje se jedna drugoj joS nisu predstavile kao isto biée za sebe, to jest kao’ samosvest. Svaki individuum ima izvesnosti 0 sebi, ali ne i o onom drugom individuumu; i zbog toga njegova viastita izvesnost 0 sebi jo3 nema istine; jer njegova bi se istina sastojala jedino u tome, ako bi se njegovo viastito biée za sebe njemu pokazalo kao samostalan predmet, ili, Sto znaéi isto, ako bi se predmet po- Kazao kao ta potpuna izvesnost 0 njemu samom. To, medutim, Prema pojmu priznavanja nije moguée, osim da tu éistu ap- strakeiju biéa za sebe izvrSi on za drugi predmet kao Sto je taj drugi predmet vrSi za njega, i to svaki na samom sebi svojim viastitim delanjem { joi jedanput delanjem onoga drugoga predmeta. ‘Ali, predstavljanje individuuma kao Uste apstrakeije sa- mosvesti sastoji se u tome Sto scbe pokazuje kao éistu nega ciju svoga predmetnog natina, ili Sto pokazuje da nije vezan ni za kakvo odredeno biée, uopste ne za opStu pojedinatnost odredenog biéa, ne 2a Zivot. To je predstavljanje dvostruko delanje: delanje drugoga individuuma i delanje samim soborn. Ukoliko to delanje jeste delanje drugog individuuma, utoliko svaki radi na smrti drugoga. Ali u tome se delanju nalazi ta- Kode ono drugo delanje, delanje samim sobom; jer ono dela- nje drugoga obuhvata u sebi stavijanje na kocku viastitoga 14 Zivota. Prema tome, odnos obeju samosvesti odreden je tako Sto one borbom na Zivot i smrt osvedogavaju i same sebe i jedna drugu. — U tu borbu one moraju da stupe, jer one moraju izvesnost o sebi, da postoje za sebe, da uzdignu do isti- ne na drugoj samosvesti i na samima sebi. I jedino stavijanje Zivota na kocku jeste ono gime se osvedotava sloboda, time se osvedotava da suitina samosvesti nije biée, nije neposredni natin na koji se ona pojavijuje, ne njena utonulost u raspro- stiranje tivota, — vet to Sto u njoj ne postoji nista Sto za nju ne bi predstavijalo iStezavajuéi momenat, to Sto ona jeste Gisto bige za sebe. Dakako, onaj individuum koji nije stavijao Zivot na kocku moze da se prizna kao litnost; ali takav in- dividuum nije postigao istinitost te priznatosti’ kao jedne sa~ mostalne samosvesti. Svaki individuum mora isto tako da teZi smrti drugoga individuuma, kao Sto on stavlja na kocku svoj Zivot, jer drugi individuum ne vazi za se nesto viSe nego on sam; njegova suitina njemu se pokazuje kao neko drugo sus- tastvo, on se nalazi izvan sebe, on mora da ponisti to svoje postojanje izvan sebe; to drugo je raznoliko upletena i bivstvu- juéa svest, on mora da posmatra svoje drugobivstvo kao éisto biée za sebe ili kao apsolutnu negaciju. Ali, to osvedotenje putem smrti ukida isto tako istinu koja bi iz njega trebalo da proizade, kao Sto time uopste ukida izvesnost o samom sebi; jer, kao Sto je Zivot prirodna pozicija svesti, samostalnost bez apsolutnog negativiteta, tako je smrt prirodna negacija Zivota, negacija bez samostalnosti, negacija, dakle, koja ostaje bez potrebnoga znataja priznavanja. Doduse, puter smrti je postala izvesnost o tome da su obojica stavili svoje ivote na kocku ida su ga prezirali i na samima sebi kao { jedan na drugome; ali ne za one koji su se u toj borbi odrZali. Oni ukidaju svoju svest Koja je postavijena u to} tudo} suStastvenosti, i koja je prirodno odredeno bie, ili oni ukidaju sebe, i ukidaju se kao ekstremi koji Zele da postoje za sebe. Ali, time iSéezava iz igre razmene sustinski momenat, Sto Zele dase raspadnu u suprotne ekstreme; i sredina se poklapa sa jednim mrtvim jedinstvom koje je rasparéano u mrtve, prosto postojeée, ne suprotne ekstreme; i oni obojica ne vraéaju se uza- jamno pomotu svesti i ne primaju jedan drugoga, veé samo ‘oslobadaju jedan drugog ravnoduino kao stvari. Njihovo je delo apstraktna negacija, ne negacija svesti, koja ukida tako da ono Sto je ukinuto saéuva i odréava i time naddivijuje nje- govo ukidanje. 'U tome iskustvu za svest nastaje to, da je za nju Zivot tako suitastven kao Gista samosvest. U neposrednoj je samo- u 115svesti prosto Ja apsolutni predmet, ali predmet koji za nas, ili po sebi, jeste apsolutna posrednost, i koji za sustinski mo- menat ima irajnu samostalnost. Razlaganje onog jednostavnog jedinstva jeste rezultat prvoga iskustva; blagodareéi tome Tazlaganju postavijene su jedna tista samosvest i jedna svest, kaja ne postoji za sebe vet za neku drugu svest, to jest koja Postoji kao bivstvujuéa svest ili svest u obliku stvarstva. Oba Su momenta suitinska; — posto su oni pre svega nejednaki i suprotni i poSto se njihova refleksija u jedinstvo jo8 nije po- Kazala, to oni postoje kao dva suprotna oblika svesti; jedan oblik je samostalna svest za koju je sustina biée za sebe, Grugi oblik je nesamostalna svest za koju sustina jeste Zivot ili biée za neku drugu svest: ona samostalna svest je gospodar, ova nesamostalna jeste rob. 3. [Gospodar i rob. (a) Gospodarenje] Gospodar je svest koja postoji za sebe, ali ne vise samo pojam te svesti, veé za sebe Postojeéa svest koja je posredovana sa sobom pomoéu jedne druge svesti, naime pomoéu takve jedne svesti u éiju suStinu spada to da je ona sintezirana sa samostalnim bigem ili sa stvarstvom uopite. Gospodar stoji u vezi sa oba ta momenta, sa stvari kao takvom, sa predmetom potude, i sa sveSu, za koju stvarstvo jeste ono sto je sustinsko; i posto gospodar a) kao pojam samosvesti predstavija neposredni odnos biéa za sebe, a b) sada u isto vreme kao posredovanje ili kao neko biée za sebe, koje postoji za sebe samo blagodareéi nekom drugom bigu za sebe, to gospodar stoji u vezi a) neposredno sa oba momenta i b) posredno sa svakim od njih posredstvom onog. drugog. Gospodar stoji u vezi sa robom posredno, posredstvom samostalnoga biéa, jer rob je upravo na to obavezan; samo- stalno je biée njegov okov, od kojeg on u borbi nije mogao da apstrahuje, i zbog toga se pokazao kao nesamostalan, da bi u stvarstvu posedovaa svoju samostalnost. Gospodar pak jeste vlast nad biéem, jer on je u borbi dokazao da biée 2a nj’ vai samo kao neSto negativno; posto je gospodar viast nad bi¢em, a to biée vlast nad drugim, to gospodar po tome zakljuéku ima toga drugoga pod sobom. Gospodar stoji isto tako posredstvom roba u vezi sa stvari; rob, kao samosvest uopite, odnosi se na stvar takode negativno, i ukida je; ali ona je za nj u isto vreme samostalna, i zbog toga on nije’u’stanju da svojim negiranjem izade sa njom na kraj unistivii je, ili on je samo obraduje, Naprotiv, za gospodara postaje putem toga posredovanja ne- posredan’ odnos kao ista negacija te stvari, ili uzivanje; ono Sto nije poSlo za rukom podudi, polazi za rukom gospodaru — da sa tom stvari izade na kraj i da se zadovolji uZivanjem. 116 To potudi nije poslo za rukom zbog samostalnosti stvari; go- spodar pak, koji je izmedu stvari i sebe umetnuo roba, pove- zuje se time samo sa nesamostalnoséu stvari i potpuno je udiva; stranu samostalnosti, medutim, on prepuita robu koji obraduje stvar. U oba ova momenta za gospodara nastaje njegova priz- natost preko neke druge svesti; jer ta druga svest stavija sebe u njih kao ono Sto je nesutinsko, jedanput u obradi stvari, drugiput u zavisnosti od nekog odredenog datog bia; u oba slutaja ona nije u stanju da zagospodari biéem i da dospe do apsolutne negacije. Taj momenat priznavanja postoji dakle u tome Sto ta druga svest ukida sebe kao samostalno biée, i time sima Gini ono Sto ona prva svest Gini protiv nje. Isto tako drugi momenat, da to dinjenje druge svesti jeste viastito Ginjenje prve svesti; jer Sto Gini rob jeste zapravo Unjenje gospodara; sustina gospodara jeste iskljutivo biée za sebe; gospodar je disto negativna moé, za koju stvar nije nista, te, dakle, on predstavlja disto suitinsko Zinjenje u tome odnosu; rob je, medutim, jedno Einjenje koje nije isto vet je nesus- tinsko. Ali za pravo priznavanje nedostaje taj momienat, da ono Sto gospodar Gini protiv drugoga, on to uéini takode protiv sama sebe, i da ono ito rob Gini protiv sebe, on to ini takode protiv drugoga. Time je nastalo jedno priznanje koje je jed- nostrano i nepravedno, U tome je za gospodara nesuitinska svest onaj predmet koji sadinjava istinu izvesnosti o njemu samom. Ali, jasno se vidi da taj predmet ne odgovara njegovome pojmu, veé da je u onome u emu se gospodar usavrSio za nj postalo, naprotiv, nesto sasvim drugo nego neka samostalna svest. Nije za nj takva jedna svest, vet, naprotiv, jedna nesamostalna svest; on dalle nema izvesnosti o biéu za sebe kao istini, vet, napro- tiv, njegova istina jeste nesustinska svest i njeno nesuitinsko delanje. Prema tome, istina samostalne svesti jeste roboyska svest. Doduge, ta se robovska svest pojavijujé najpre izvan sebe {ne kao istina samosvesti. Medutim, kao Sto je gospodarenje pokazalo da njegova sustina predstavlja suprotnost onoga Sto ono Zeli da je, tako ée se i robovanje u svome dovréenju pret voriti u suprotnost onoga Sto ono neposredno jeste; robovanje ée uéi u sebe kao u sebe potisnuta svest i preobrnuée se u pravu nezavisnost. [@) Strah.] Mi smo samo videli Sta je robovanje u odnosu prema gospodarenju. Ali, robovanje je samosvest, te sada 7weba razmotriti Sta je ono po sebi i za sebe. Pre svega, za robovanje gospodar je suitina; prema tome, samostalna, za sebe bivstvujuéa svest jeste njegova istina, koja se, medutim, za nj jo§ ne nalazi na njemu. Ali, ono u stvari ima'na sebi tu istinu negativiteta i biéa za sebe; jer ono je tu sustinu iskusilo na_sebi, Ova svest, naime, nije strahovala za ovo ill ono suStastvo, niti za ovaj ili onaj trenutak, veé za svoju celokupnu suitinu; jer ona je osetila strah od smrti — toga apsolutnoga gospodara. Ona je u tome strahu imutra rastrojena, potpuno Je u samoj sebi uzdrhtala i sve Sto je tvrsto u njoj se zatreslo. Ali to potpuno i opite kretanje, apsolutno rasplinjavanje svega postojanoga jeste jednastavna suitina samosvesti, apso- lutni negativitet, isto bige za sebe, koje se time nalazi u toj svesti. Taj momenat Ustog biéa za sebe postoji takode za tu svest, jer u gospodaru ona je za nj njegov predmet. Osim toga, ta svest uopste nije samo to opite rastrojenje, veé ga ona u sluzenju stvarno dovréuje; ona u njemu ukida svoju odanost prirodnom postojanju u svima pojedinatnim momentima, i odstranjuje ga radom. [G) Obrazovanje] Ali, oseéanje apsolutne moti uopite i posebno sluzbe jeste samo rastrojavanje po sebi, i mada je strah od gospodara potetak mudrosti, to svest u njemu za samo to ose€anje nije biée za sebe. Ali, radom ta svest dolazi samoj sebi. U onome momentu koji odgovara pozudi u svesti gospo- dara izgledalo je dodu’e da je strana nesuitinskog odnosa prema stvari pripala sluzeéoj svesti, poSto u tome odnosu stvar zadrava svoju nezavisnost. PoZuda je zadréala za sebe potpuno negiranje predmeta, i u vezi sa tim nepomuéeno Samoosetanje. Ali, to zadovoljavanje predstavija zbog toga samo jedno i8tezavanje, jer njemu nedostaje predmetna strana {li ono ito postoji. Naprotiv, rad predstavlja obuzdanu pozudu, zaustavijeno istezavanje, ili rad obrazuje. Negativni odnos prema predmetu pretvara se u njegovu formu i u nesto sto traje; jer upravo za onoga ko radi predmet poseduje samostal- nost. Ta negativna sredina ili to delanje koje se sastoji_u formiranju jeste ujedno pojedinatnost svesti ili njeno tisto bige za sebe, koje potom u radu istupa iz nje i ulazi u ele- menat trajanja; dakle, radna svest dolazi usled toga do opazanja samostalnoga biéa kao same sebe. Ali, formiranje ne poseduje samo to pozitivno znaéenje Sto se u njemu sluzeéa svest kao Uisto biée za sebe pretvara u_pojedinatno biée; veé poseduje takode negativno znatenje Prema njenom prvom momentu, strahu. Jer, u obrazovanju 118 stvari vlastiti negativitet svesti, njeno biée za sebe, postaje za nju predmetom samo tigie Sto ona ukida suprotnu formu koja pojedinaéno postoji. Ali to predmetno negativno jeste upravo bno tude sustastvo pred kojim je ona drhtala. Sada pak ona razorava to tude negativno, postavlja sebe kao takvo jedno ne- gativno u elemenat trajanja (ostajanja) i time postaje sama za se neito Sto bivstvuje za sebe. U gospodaru je za nju biée za sebe jedna druga svest ili je ono samo za nju; u strahu se biée za sebe nalazi u samoj njoj; u obrazovanju biée za sebe kao njeno viastito postaje 2a nju, i ona dolazi do svesti da ona sama jeste po sebi i za sebe. Time Sto biva izbafena van, forma ne postaje za svest neSto drugo nego Sto je svest; jer upravo ta forma jeste njeno isto biée za sebe, koje x tome postaje za nju istina, Time, dakle, ponovnim nalazenjem sebe, ona samom so bom postaje vlastiti smisao, upravo u radu u kojem je izgiedalo da predstavija tudi smisao. — Za tu refleksiju potrebna su oba momenta: momenat straha i sluzbe uopste kao i momenat obra- zovanja, i ujedno oba momenta na jedan opsti natin. Bez nego- vanja slusbe i posluinosti, strah zastaje kod onoga Sto je formalno i ne rasprostire se po svesnoj stvarnosti Zivota. Bez obrazovanja strah ostaje unutra i nem, i svest ne biva za sebe samu, Ako svest formira bez prvog apsolutnog straha, onda ona predstavlja samo neki taiti viastiti smisao; jer njena forma ili negativitet nije negativitet po sebi, te stoga njeno formi- ranje ne moze da joj podari svest 0 sebi kao suitini. Ako svest je izdrzala apsolutni strah, vee’ samo neku bojazan, onda je za nju negativna suitina ostala neko spoljainje sustastvo, njenu supstanciju ona nije skroz i skroz prozela. PoSto se nisu poljuljala sva ostvarenja njene prirodne svesti, to ona po sebi joS pripada odredenome biéu; vlastiti smisao je samovolja, jedna sloboda koja jo8 ostaje u granicama ropstva. Kao sto za nju Gista forma ne moze da postane suitina, isto tako ona, Posmatrana kao rasprostiranje preko onoga Sto je pojedinatno, nije opite obrazovanje, apsolutni pojam, vet predstavlja iz- vesnu spretnost koja viada samo nad nekim stvarima, a ne nad op3tom moéi i celokupnim predmetnim suStastvom. a a ee ee ee eeeB. SLOBODA SAMOSVESTI; STOICIZAM, SKEPTICIZAM I NESRECNA SVEST [Uvod. Stupanj svesti koji je ovde dostignut: mi8ljenje] Sto se tige nezavisne samosvesti, njena suitina jeste, s jedne strane, samo ista apstrakeija Ja, i, s druge strane, posto se ta Gista apstrakeija usavréava i u sebi diferencira, to se za nj to diferenciranje ne pretvara u predmetnu sustinu koja postoji po sebi; dakle ta samosvest ne postaje jedno Ja koje se u svojoj jednostavnosti zaista diferencira ili koje u tome apso- lutnom diferenciranju ostaje jednako sa sobom. Naprotiv, svest koja je potisnuta u sebe postaje u formiranju svoj predmet kao forma obrazovanih stvari, i u gospodaru ona neposredno vidi bige za sebe u isto vreme kao svest. Medutim, Sto se tide slu- Zeée svesti kao takve, za nju se oba ta momenta razdvajaju — momenat nje same kao samostalnog predmeta i momenat toga predmeta kao jedne svesti i sa njime njene vlastite suitine. All, po8to su za nas ili po sebi forma i biée za sebe jedno isto, i po8to u pojmu samostalne svesti biée po sebi jeste svest, to ona strana biéa po sebi ili stvarstva koja je u radu zadobila formu ne predstavlja neku drugu supstanciju do svest, te je za nas postao jedan novi oblik samosvesti; jedna svest éija suitina jeste beskonaénost ili njeno Zisto kretanje: koja misli ili predstavlja nezavisnu samosvest. Jer misliti znagi: biti svoj predmet ne kao apstraktno Ja, veé kao Ja koje u isto vreme ima znagenje biéa po sebi, ili: ponaiati se prema predmetnoj suitini tako da ona poseduje znatenje biéa za sebe one svesti za koju ona postoji. — Predmet se za miiljenje ne kre¢e u predstavama ili oblicima veé u pojmovima, to jest u nekom razli8itom biéu po sebi koje neposredno za svest nije neito razli8ito od nje. Ono Sto je predstavljeno, ono Sto je uobligeno, ono Sto pojedinatno bivstvuje kao takvo ima formu da moze 120 biti nefto drugo a ne svest; jedan pak pojam u isto je vreme ono Sto pojedinatno bivstvuje, i ta razlika, ukoliko se nalazi u samo} svesti, jeste njena odredena sadriina, — ali u tome sto je ta sadréina u isto vreme jedna pojmljena sadréina, svest dstaje neposredno svesna svoga jedinstva sa tim odredenim i razliénim pojedinatnim bigem, ne kao kod predstave u kojoj ona ima jo tek da se narolito seti da je to njena predstava; vet je pojam za mene nepostedno moj pojam. Ja sam u mis Ijenju slobodan, jer nisam u nekome drugome, veé ostajem apsolutno kod sama sebe, i predmet, koji je za mene sustina, ostaje u nerazdvojnom jedinstvu moje biée za mene; i moje kretanje u pojmovima jeste jedno kretanje u meni samome. —Bitno je, medutim, da se u toj odredbi toga oblika samosvesti utvrdi to, da taj njen oblik jeste misaona svest ili da njegov predmet jeste neposredno jedinstvo biéa po sebi i biéa za sebe. Istoimena svest koja otiskuje sebe od same sebe postaje svoj elemenat koji postoji po sebi; ali ona je za sebe uopite taj ele- menat samo tek kao opita suitina, ne kao ta predmetna suitina u razvoju i kretanju njenog raznolikog biéa. 1. [Stoicizam.t] Poito se u istoriji duha pojavila kao sebe svesna pojava, ta sloboda samosvesti zvala se, kao Sto je po- mato, stoicizam. Princip stoicizma je da svest jeste suitastvo koje misli, ida neSto ima za nju su8tastvenosti, ili da je za nju istinito i dobro samo ukoliko se svest u njemu ponasa kao suitastvo koje misli. Mnogostruko prostiranje Zivota, koji se u sebi diferencira, njegovo upojedinjavanje i zaplitanje, predstavlja onaj predmet protiv koga deluju poZuda i rad. To mnogostruko delanje sazelo se u jednostavno razlikovanje koje se nalazi u tistome kre- tanju’ mi8ljenja, Vise suitastvenosti nema ona razlika koja se postavija kao neka odredena stvar, ili kao svest_nekog odredenog prirodnog Zivota, kao neko oseéanje, ili kao potuda i svrha za nju, bilo da tu razliku postavija viastita svest ili neka tuda svest, vet suStastvenosti ima jedino ona razlika koja predstavija jednu zami8ljenu razliku ili razliku koja nije od mene neposredno odvojena. Ova je svest, prema tome, negativna prema odnosu gospodarenja i robovanja; njeno delanje sastoji se u tome da u gospodarenju ne poseduje svoju istinu u robu, niti da kao rob poseduje svoju istinu u volji gospodara i svome sluzenju, vet da kako na prestolu tako i u okovima bude u svoj zavisnosti svoga pojedinatnog odredenog bia slobodna, i da za sebe saéuva onu hladnoéu koja se iz * Uporedi str. 281. 121kretanja Zivota, iz tvorenja kao i iz trpljenja stalno povladi u jednostavnu suitastvenost misli. Samovolja je sloboda koja se prigvrscuje za neku pojedinatnost i koja stoji u granicama ropstva, dok je stoicizam sloboda koja se uvek povlaéi nepo- sredno iz pojedinaénosti i vraéa u istu opstogt misli, te je kao opsta forma svetskoga duha mogla da se pojavi samo u doba jednog opsteg straha i ropstva, ali takode u doba opite obra~ zovanosti, koja je obrazovanje osnazila i popela na stupanj misljenja. Mada za tu samosvest ne predstavija suitinu niti neSto arugo pored nje niti Gista apstrakcija Ja, veé ono Ja koje na sebi ima drugost, ali je ima kaa zamifljenu odliku, tako da se Ono u svojo} drugosti nepostedno vratilo u sebe: tako je sustina te samosvesti samo jedna apstraktna sustina. Sloboda je ravnoduina prema prirodnome odredenom biéu, usled tega je to prirodno odredeno biée isto tako oslobodila; i refleksija jeste dvostruka. Sloboda u misli ima samo éistu misao za svoju istina, koja nije ostvarena u Zivotu, ispunjena Zivotom, te, dakle, predstavlja takode sano pojam slobode, a ne samu tiv slobodu; jer za nju je sustina, pre svega, samo misljenje uopte, forma kao takva koja se, napustivii samostalnost stvari, vratila u sebe. Ali, posto bi bilo potrebno da se individualitet kao delo- tvoran prikazuje kao Ziv, ili da kao misaon shvati Zivi svet kao jedan sistem misli, to bi radi onog njegovog prikazivanja mo- rala da se u samo} mish nalazi neka sadrdina onoga Sto je dobro, a radi ovog Zivog sveta neka sadraina onoga sto je istinito, kako se u onome sto postoji za svest apsolutno ne bi nalazio nikakav drugi sastojak osim pojma koji predstavlja suStinu. Ali kao apstrakeija koja se ovde odvaja od raznolikosti stvari, pojam nema u samom sebi nikakve sadrZine, veé ima neku datu sadriinu. Dekako, svest, zamigljajuéi neku sadréinu, ona je time iskorenjuje kao neko tude bite; ali pojam je odre- deni pojam, i ta njegova odredenost jeste ono tude koje on ima u sebi. Zbog toga je stoicizam zapao u neprilike, kada mu je, kako je glasio izraz, postavljeno pitanje o kriterijumu istine Uuopite, to jest, zapravo, pitanje o sadrzini same misli, Na pita- nje koje mu je postavljeno o tome sta je dobro | istinito, stoi. cizam je kao odgovor dao opet besadriaino mislienie: istina i dobrota sastoje se, navodno, u umnosti. Ali, ta samojednakost miiljenja jeste opet samo éista forma u kojoj se ni8ta ne odre- duje. Stoga opite reéi o istinitome i o dobrome, o mudrosti i vrlini, kod Kojih revi stoicizam mora da zastane, jesu doista uopite takve da nas uznose i krepe, ali posto u stvari nisu u 122 stanju da dogs i do kakvog rasprostiranja sadréine, to one ubrzo postaju dosadne, Prema tome, ova misaona svest kao apstraktna sloboda, kako je ovde odredena, predstavija samo netovréena eae drugosti; povukavii se’ iz Zivota jedino u sebe, ta se misaona svest kao apsolutna negacija drugosti nije na njoj okonéela. Dodute, ona smatra sadrsinu samo kao misao, ali pri tome takode kao odredenu misao, i u isto vreme takvon 'smatra i odredenost kao takvu. 2, [Skepticizam.] Skepticizam je realizovanje onoga o emu stoiclzam predstavija samo pojam, — i stvarno iskustvo onoga Sto sloboda misli jeste; sloboda misli je po sebi ono sto je nega~ tivno, i tako mora da’ se prikage. Sa refleksijom samosvesti u prostu misao o samo} sebi iz beskonatnosti je w stvari njoj nasuprot ispalo samostalno odredeno biée ili trajna odredenost: uu skepticizmu pak nastaje za svest potpuna nesustastvenost 1 nesamostalnost toga drugoga; misao se pretvara u poipuno misljenje koje unistava biée mnogostruko odredenoga ‘sveta, i negativitet slobodne samosvesti u tome raznolikom uobli¢a- vanju Zivota u realni negativitet. — Jasno se vidi ovo: kao Sto stoicizam odgovara pojmu samostalne svesti koja se pojavila kao odnos izmedu gospodarenja i robovanja, tako skepticizam odgovara realizovanju toga pojma kao negativnoj usmerenosti prema drugosti, pozudi i radu. Ali, ako pofuda i rad nisu bili u stanju da za samosvest izvrie negaciju, onda ée tome nasu- piot taj polemigki smer protiv mnogostruke samostalnosti stva- 1 biti uspegan, jer se on, kao slobodna samosvest Koja se Pret hodno u sebi upotpunila, okreée protiv nje; odredenije reteno jer on ima u samom sebi mi8ijenje ili beskonaénost i u toj beskonatnosti samostalnosti postoje za njega prema svojoj raz- lici samo kao velitine Koje is€ezavaju. Razlike, koje u tistome misljenju o samom sebi predstavljaju samo apstrakeiju razlika, ovde se pretvaraju u sve raziike samosvesti, i svako razliko- vano biée u jednu razliku samosvesti. Time je odredeno usenje skepticizma i njegov meted. Skepticizam pokazuje dijalektitko kretanje koje obuhvata éul- nu izvesnost, opazanje i razum, a takode i nesustastvenost onoga to se’smatra odredenim u odnosu izmedu gospodarenja i robovanja i Sto Kao takvo vati 2a simo apstraktna taisljenie. ‘Taj odnos gospodarenja i robovanja obuhvata u isto vreme jedan odredeni metod, u kome se nalaze takode moralni zakoni kao zapovesti gospofiine; ali odredenja u apstrakinom mis Ijenju predstavijaju pojmove saznanja u koje prelazi besa- 123drzajno mi8ljenje ina jedan u stvari samo spoljainji_nagin povezuJe pojam sa jednim za nj nezavisnim biéem koje sagi- njava njegovu sadrZinu, posedujuéi samo uredene pojmove kao pojmove koji vaze, makar da i oni predstavljaju iste apstrak- cije. Dijalektignost, kao negativno kretanje koje je kao takvo neposredno dato, najpre se pokazuje svesti kao ne8to temu je ona ostavljena na milost i nemilost i Sto nema osnova u njoj samoj. Naprotiv, kao skepticizam to negativno kretanje jeste momenat samosvesti, kojoj se ne deSava da za nju, ne znajuéi kako i otkuda, iggezne njena istinitost i realnost, veé koja u izvesnosti 0 svojoj slobodi Gini da i&ezne to drugo koje se izdaje za realno, ne samo predmetnost kao takva, veé njen vlastiti odnos prema njoj u kojem ona vazi kao predmetna i i Kojem joj se pribavija vatnost, dakle takode njeno opazanje kao i njeno uévriéivanje onoga Sto lako moze da izgubi: sofis- teriju i svoju istinitost koju je ona sama sobom odredila i utvrdila; tom samosvesnom negacijom ona pribavija za samu sebe izvesnost 0 svojoj slobodi, proizvodi iskustvo 0 njoj, gime je uzdize na stupan} istine. Ono Sto iSéezava jeste ono ito je ddredeno ili ona razlika koja se, bilo na koji natin i ma otkuda, postavija kao stalna i nepromenljiva. Ta razlika nema:u sebi nigega trajnoga i mora da i8Gezne za mi8ljenje, jer ono Sto je razliéno sastoji se upravo u tome sto ne postoji samo po sebi, veé svoju suftastvenost poseduje u neem drugome; misljenje, pak, jeste uvidanje te prirode razlignoga, ono, kao ono Sto je prosto jeste negativna sustina, Skeptika samosvest, dakle, dodivijuje u promenljivosti svega onoga sto hote da se priévrsti za nju svoju viastitu slo- bodu kao slobodu koju je sama sebi dala i saéuvala; ona pred- stavlja za sebe tu ataraksiju migljenja ¢ samom sebi, nepro- menijivu i pravu izvesnost 0 samom sebi, Ona ne proizlazi iz negega tudeg, koje bi svoje visestruko razviée srufilo u sebi, kao neki rezultat, Giji bi postanak za nj blo gotov; veé sama svest predstavija ‘dijalekti¢ki nemir, tu meSavinu ulnih i za- migljenih predstava, éije razlike padaju ujedno i tija se jed- nakost ponovo rastvara, — jer sama ta njihova jednakost jeste odredba nasuprot razliénome. Ta pak svest, u stvari, pred- stavlja upravo u tome samo jednu apsolutno sluéajnu pometnjy, jednu vrtoglavicu nekoga nereda koji se stalno obnavlja, ume- sto da predstavlja jednu svest koja je ravna samoj sebi. Ona je to za sebe samu; jer ona sama odrZava i proizvodi tu pometnju koja se kreée. Zbog toga se ona i izjainjava za to, ona priznaje 12a da predstavlja samo jednu sasvim sluéajnu, pojedinaénu svest,— jednu svest koja je empiritka, koja se upravlja prema onome Sto za nju nema nikakvog realiteta, Koja se pokorava onome Sto za nju ne predstavija nikakvu suitinu, koja Gini i ostva- Tuje ono Sto za nju nema nikakve istinitosti. Ali, kaogod Sto ha taj natin ta svest vadi kao pojedinatan, sludajan iu stvari Zivotinjski Zivot i kao izgubljena samosvest, ona se isto tako pretvara u obrnuto, takode opet u opitu samoj sebi ravnu svest; jer ona predstavlja negativitet svake pojedinagnosti i svake razlike. Iz ove samojednakosti ili, stavi8e, iz njene unu- tranje jednakosti ta se svest ponovo vraéa u onu sluéajnost i pometnju, jer upravo taj pokretni negativitet ima posla samo sa onim Sto je pojedinatno i bavi se onim Sto je sluéajno. Ta svest, dakle, predstavija to nesvesno tumaranje, koje se sastoji u idenju tamo-amo od jednoga ekstrema samosvesti, ravnoj samoj sebi, ka drugome ekstremu sluéajne, zbunjene i zbunju- juée svesti. Ta svest ne povezuje te dve misli o samoj sebi; ona, 5 jedne strane, upoznaje svoju slobodu kao uzdizanje iznad svake pometnje i svake sluéajnosti odredenoga biéa, a s druge strane isto tako priznaje da ponovo zapada u nesustastvenost i da luta po njoj. Ona tini da iz njenog mi8ljenja isezne nesustinska sadrzina, ali upravo u tome misljenju ona pred- stavlja svest 0 negernu nesustinskome; ona iskazuje apsolutno iGéezavanje, ali iskazivanje postoji, te ta svest jeste iskazano iStezavanje; ona iskazuje nistavnost gledanja, éujenja itd, a séma gleda, éuje itd.; ona izrite niStavnost moralnih suStastve- nosti, a sama ih pretvara u snage svoga delanja. Njeno tvo- enje i njene reti stalno protivreée jedno drugome, i isto tako ona ima dvostruku protivrenu svest o nepromenljivosti i jed- nakosti i o potpunoj sluéajnosti i nejednakosti sa sobom. “Ali, ona razdvaja tu protivreénost same sebe, i usled toga se ponasa kao u svome potpuno negativnome kretanju uopite. Ako se njoj pokaze jednakost, onda ona pokazuje razlitnost; i dok se njoj sada predofava ta razliénost koju je ona upravo izrekla, ona pristupa pokazivanju jednakosti; njen govor predstavlja u stvari kavgu tvrdoglavih mladiéa, od kojih jedan kaze A, ako drugi kaze B, i opet kaze B, ako taj drugi kaze A, i koji, pro- tivregeéi samima sebi, pribavljaju sebi to u2ivanje da ostaju u protivreénosti jedni sa drugima, U skepticizmu svest uistinu stite o sebi iskustvo kao 0 jednoj svesti koja je protivretna u samoj sebi; iz toga iskustva proizlazi jedan novi oblik svesti, u kojem se povezuju one dve sli koje skepticizam razdvaja. Besmislenost koju skepticizam ‘© samom sebi mora da iStezne, jer, u stvari, to je jedna 125svest koja oba ta natina poseduje u sebi. Ovaj novi njen oblik jeste usled toga takva jedna svest koja za sebe predstavija Avostruku svest o sebi: prvo, svesna je sebe kao svesti koja se oslobada, koja je nepromenljiva i jednaka sa samom sobom, i, drugo, svesna je sebe kao svesti Koja se apsolutno zbunjuje i izvrée, tako da taj njen novi oblik predstavlja svest o to} njenoj protivretnosti, — U stoicizmu, samosvest predstavlja jedno- stavnu slobodu same sebe; u skepticizmu se ta njena sloboda realizuje, uniStava drugu stranu odredenoga biéa, ali se, Sta- vie, udvostruéava i sada je neSto dvogubo. Time se ona’dvo- strukost koja je ranije bila raspodeljena izmedu dva pojedinca, izmedu gospodara i roba, sada povukla u jednu svest; time postoji ona dvostrukost svesti u samoj sebi koja je u pojmu duha suitinska, ali njeno jedinstvo jo8 ne postoji — i nesreéna svest jeste svest o sebi kao dvostrukom sustastva koje je iskljutivo protivretno. 3, [Nesreéna svest. (Pobotni subjektivizam.)] Dakle, ta nesreéna, u sebi razdvojena svest, posto je ta protivretnost njenog suitastva za nju jedna svest, mora uvek da ima u jedino} svesti takode onu drugu svest, i da tako, bai kada sma- tra da je dospela do pobede i do mira u jedinstvu, ponovo bude iz svake od njih neposredno isterivana. Ali, njen pravi povratak u samu sebe ili njeno izmirenje sa sobom predstavljaée pojam duha Koji je oZiveo i poteo da egzistira, jer se veé na njoj vidi da je ona, kao nepodeljena, jedna dvostruka svest: sama ta svest jeste gledanje jedne samosvesti u neku drugu samosvest, i ona’sama predstavija te obadve samosvesti, i jedinstvo tih obeju samosvesti jeste za nju takode sustina; ali ona za sebe jo8 nije ta sutina, jo8 ne predstavlja jedinstvo tih obeju samo- svesti. [(a) Promentjiva svest] Posto ta nesreéna svest predstavlja pre svega neposredno jedinstvo obeju svesti, ali za nju one obe nisu jedina ista svest veé su suprotne, to za nju postoji kao suitina jedna od njih, naime ona jednostavna, nepromenljiva; ona druga pak, naime mnogostruko promenijiva svest, postoji kao ono Sto je nesustinsko. Obe te svesti jesa za nju jedna drugoj tuda suitastva; ona sama, posto predstavija svest 0 toj protivretnosti, stavlja se na stranu promenljive svesti i jeste za se ono ito je nesustinsko; medutim, kao svest 0 nepromen- jivosti ili o jednostavnoj sustini ona’ u isto vreme mora iti na to da se dslobodi onoga sto je nesudtinsko, to jest da se oslobodi same sebe. Jer, mada je ona za sebe samo promenljiva svest, a ona nepromenijiva je za nju neSto tude, ipak je sama 126 ona prosta i time nepromenljiva svest, koje je svesna kao svoje suStine, pa ipak tako da opet ona sama za sebe nije ta sustina. Stoga stav koji ona daje tim obema svestima ne mote biti stav njihove raynoduinosti jedne prema drugoj, to jest to ne moze biti raynodusnost nje same prema onome Sto je nepromenljivo; veé ona neposredno predstavlja obe te svesti, i za nju njihova veza postoji kao veza suStine i onoga sto je nesustinsko, tako da to nesustinsko treba da se ukine, ali posto su za nju obe svesti podjednako sustinske i protivretne, ona je samo protiv- reéno kretanje u kome suprotnost ne dospeva do mira u Svojo} suprotnost, ve se u njoj samo kao suprotnost ponove rada, ‘Time je data jedna borba protiv takvog jednog neprijatelja protiv kojeg dobivena bitka predstavlja, naprotiv, poraz, dobi- tak negega takode predstavija njegov gubitak u njegovo} sup- rotnosti. Svest 0 Zivotu, njegovom postojanju i tvorenju jeste iskljutivo bol zbog toga postojanja i tvorenja, jer u tome ona ima samo svest 0 svojoj suprotnosti kao suStini, — i 0 svojoj vlastitoj nistavosti. Ona otuda prelazi u uzdizanje prema onome Sto je nepromenljivo. Ali to uzdizanje jeste sama ta svest; ono je, dakle, neposredno svest 0 suproinosti, naime 0 samoj_sebi kao pojedinagnosti. Nepromenljivost, koja stupa u svest, upra- vo je time u isto vreme dotaknuta od pojedinaénosti, i data je samo sa njom; umesto da je tu pojedinaénost iskorenila u svesti © onome sto je nepromenijivo, ta pojedinatnost stalno u njoj Ponovo nite. [(8) Oblik nepromenljivog.] U tome pak kretanju nesreéna svest stide iskustvo 0 pojavijivanju pojedinatnosti na onome Sto je nepromenljivo i o pojavijivanju toga nepromenljivoga na pojedinatnosti. Za nju pojedinatnost uopite postaje na ne- Promenljivoj suStini, i u isto vreme njena pojedinatnost postaje ha toj nepromenljivoj sustini. Jer istinitost ovoga kretanja Jeste upravo jednost te udvostrutene svesti. To jedinstvo po- Staje za tu svest, ali najpre Sak takvo jedinstvo, u kome je razlignost obeju svesti joS ono Sto preoviaduje. Time su za nju data tri nadina na koje je pojedinatnost spojena sa onim Sto je nepromenljivo; jedanput ona sama ponovo proizlazi kao sup- rotna nepromenljivoj sustini, i vraGena je na potetak one borbe koja ostaje elemenat celokupnog odnosa. Drugi put, pak, ono Sto je nepromenljivo ima na sebi pojedinaénost za’ nju; tako da fa pojedinatnost jeste oblik toga nepromenljivoga, na koje time prelazi celokupan natin egzistiranja. Treéi put, ta svest nalazi sebe u onome Sto je nepromenljivo kao to Sto je pojedi- natno. Ono prvo nepromenljivo jeste za nju tuda sustina koja 127osuduje pojedinasnost!; posto drugo nepromenljivo predstavlja jedan oblik pojedinatnbsti kakav je ona sama’, to se ona ni zad pretvara u duh’, ima sama sebi da pribavi radost u tome, i-postaje svesna toga da je svoju pojedinatnost izmirila sa onim Sto je opste, ‘Ono Sto se ovde-pokazuje kao natin i odnos onoga Sto je nepromenljivo ispostavilo se kao ono iskustvo koje stite raz~ dyojena samosvest u svojoj nesreéi. Doduie, to iskustvo ne predstavlja jednostrano kretanje te samosvesti, jer ona sama jeste nepromenljiva svest, ta svest je prema tome takode pojedinaéna, i kretanje je isto tako kretanje nepromenljive svesti, koja’ se u njemu pojavijuje isto toliko koliko i drug svest; jer to se kretanje razvija kroz ove momente: Sto ta nepromenljiva svest predstavlja ono Sto je nepromenljivo uw pojedinatno} svesti uopite, potom sto je sama ona kao poje- dinagna suprotna drugoj pojedinatnoj svesti i, najzad, Sto je sa njom istovetna. Ali, ovo posmatranje ukoliko ono pripada nama, ovde je prerano, jer do sada je za nas postala samo nepromenljivost kao nepromenljivost svesti, koja zbog toga ne predstavlja pravu nepromenljivost, veé nepromenljivest koja Je Jo8 skopéana sa jednom suprotnoSéu, ne ono sto je nepro- menljivo po sebi i 2a sebe; stoga mi ne znamo kako ¢e se ovo ponaiati. Ono Sto se ovde ispostavilo sastoji se jedino u tome ito se za svest, koja ovde predstavlja na predmet, ove nazna- éene odredbe pojavljuju na onome Sto je nepromenljivo. Iz toga, dakle, razloga i sama nepromenljiva svest zadr- Zava u svome uoblivavanju karakter i osnovicu raspolovijenosti i biéa za sebe nasuprot pojedinaénoj svesti. Time za tu nepro- menljivu svest predstavija uopste jedan dogadaj to sto ono nepromenljivo zadobija oblik pojedinatnosti; kao Sto se i ona samo nalazi suprotstavijenom njemu te, dakle, taj odnos ima od prirode; Sto se najzad ona nalazi u'njemu, to joj izgleda kao da je utinila ona sama ili da to biva zbog toga jer i ono samo jeste pojedinaéno, ali jedan deo toga jedinstva izgleda kao da pripada tome nepromenljivome, kako po postanku take i ukoliko ono postoji; i suprotnost ostaje u samom tom jedin- stvu. U stvari, momenat drugog sveta je usled uobligenja onoga Sto je nepromenljivo ne samo ostao, vet se, Stavige, jo8 uevr~ stio; jer, mada mu se, kako izgleda, uobligenjem pojedinaéne stvarnosti taj momenat, s jedne strane, pribliZio, ipak, s drage + Bog kao sudija, » Hristos. 5 Duh boga u svest! opitine 128 strane, on se sada nalazi njemu nasuprot kao neka neprovidna Gulna ‘jedinica sa celokupnom hrapavoséu jedne stvarosti; nada da ée se sa njim poistovetiti mora osfati nada, to jest mora ostati neispunjena i neostvarena; jer izmedu te nade i njenog ispunjenja stoji upravo apsolutna slufajnost ili nepo- Kretna ravnodugnost koja lezi' u samom uoblienju, u onome na éemu se nada zasniva. Usled prirode »jednoga« koji bivstvu- je, usled stvarnosti koju je on navukao na se nudno biva da je iSéezao iz vremena i prostora, i da je od njih daleko bio i da ée apsolutno daleko ostati. [() Udruzivanje onoga sto je stvarno sa samosvestu.] Ako se tisti pojam razdvojene svesti najpre odredio tako da ona tezi svome ukidanju kao pojedinaéne i svome pretvaranju u nepromenljivu svest, onda je njeno stremljenje sada usmereno na to da ona naprotiv ukine svoj odnos prema onome distom nepromenljivome koje je neuobligeno i da uspostavi odnos jedino prema onome nepromenljivome koje je uobliveno# Jer, istovetnost pojedinaéne svesti sa onim 8to je nepromenljivo jeste za nju odsada sustina i predmet, kao Sto je u pojmu jedino bezobligna apstraktna nepromenljivost predstavijala Suitinski predmet; i odnos te apsolutne razdvojenosti pojma jeste ono od dega ona treba da se odvrati. Ali, ona ima da uzdigne do apsolutne istovetnosti najpre spoljainji odnos prema uobligenju nepromenljivosti kao nekoj tudoj stvarnosti Kretanje u kome nesuitinska svest te2i da dostigne tu istovetnost jeste shodno trostrukom odnosu koji e ona imati prema svojaj uobligeno} onostranosti i samo trostruko: prvo, kao ista svest, zatim kao pojedinatno sustastvo, koje se ponasa prema stvamosti kao pofuda i rad, i na tretem mestu kao Svest svoga biéa za sebe. — Sada treba da vidimo kako su sva tri naégina njenog biéa dati i odredeni u onome opitem odnosu. [(1) Cista svest, dufevnost, predanost bogu.] Pre svega, dakle, ‘ako tu nesustinsku svest posmatramo kao Gistu svest, onda se ini da se uobligeni nepromenljivi, poste on postoji za tu distu svest, postavlja onako kakav on jeste po sebi i za sebe. Alli, kakav je on po sebi i za sebe, to se, kao 3to je vet napo- ‘menuto’, jo nije pojavilo. Da bi on postojao u svesti kakav je po sebi i za sebe, to bi moralo da potekne od njega pre nego od svestit; ovako, medutim, ta njegova prisutnost ovde je tek ¥ Spoljatnja istorija u religiii. * Obotavanje Hrista » Vidi str. 128. « antlelpirajuée ukazivanje na pojam otkrovenja. 9 Fenomenologiia éuna 129samo jednostrano data blagodareti svesti, i upravo zbog toga nije savriena niti prava, veé ostaje optereena jednom nesa- vrSeno8éu ili jednom suprotnoséu. Ali, mada nesretna svest na taj naéin ne poseduje tu pri- sutnost, ona se u isto vreme nalazi jznad Gistog mi8ljenja (uko- Viko to Gisto misljenje jeste apstraktno misljenje stoicizma, koje uopste odvraéa pogled od pojedinatnosti, i samo nemirno mis- Yenje skepticizma, — u stvari samo pojedinatnost kao ne- svesna protivregnost i neprekidno kretanje te protivretnosti —) ona je izvan njih oboje, ona povezuje i odriava u zajednici isto misljenje i pojedinatnost, ali jo8 nije uzdignuta do onog migljenja za koje je pojedinaénost svesti izmirena sa tistim mibljenjem. Ona, Stavige, stoji u toj sredini u kojoj apstraktno mifljenje pojedinatnost svesti dodiruje kao pojedinatnost. Sama ta nesreéna svest jeste to dodirivanje; ona predstavija jedi stvo istoga mifljenja i pojedinatnosti; za nju takode postoji ova misaona pojedinatnost ili Sisto mifljenje, i ono sto je ne- Promenljivo postoji sustinski kao pojedinaénost. Ali nije to zbog nje Sto taj njen predmet, ono Sto je nepromenljivo, koje za nju ima ‘suStinski oblik pojedinagnosti, jeste ona sama, ona sama koja predstavija pojedinatnost svesti Stoga se ta nesu8tinska svest na taj prvi natin, u kojem je mi posmatramo kao @istu svest, ne ponaga prema svome pred- metu misleti, ves, poSto je, doduge, ona sama po sebi Zista misleta pojedinatnost, a njen predmet upravo to tisto mis- Yjenje, ali ne predstavija odnos jednog prema drugome, ona samo ide, tako re¢i, ka mi8ljenju i predstavlja odanost bogu. ‘Njeno misljenje kao takva predanost ostaje bezobliéno brujanje zvonjenja zvona ili neko toplo maglovito ispunjenje, neko muzi- kalno migljenje, koje ne dospeva do pojma koji bi predstav- Yjao jedini imanentni predmetni natin. Ona za ovo beskonatno &isto unutrasnje oseéanje zaista postaje njegov predmet, ili predmet koji nj tako ulazi, da ne ulazi kao pojmljeni predmet { zbog toga kao nesto Sto je tude. Usled toga postoji unutrainje ‘wzbudenje Ziste duSevnosti, koja bolno oseéa samu sebe, ali se tako oseta kao razdvajanje, uzbudenje jedne beskonatne teznje Koja poseduje izvesnost o' tome da njena suitina predstavija jednu takvu istu dusevnost, &isto miiljenje, koje sebe zamisija kao pojedinatnost, — da taj predmet tu dusevnost upravo zbog toga saznaje i prizaje, jer on sebe zamiija kao pojedi- naénost. U isto pak vreme ta suitina predstavija nedostiznu onostranost koja u dohvatu pobegne ili je Stavi8e vet pobegla. Ta je onostranost veé pobegla; jer, s jedne strane, ona pred= stavlja ono nepromenljivo Koje se zami8lja kao pojedinaénost, 130 i sama svest dostize samu sebe neposredno u njoj, samu sebe, ‘ali kao ono to je suprotno onome Sto je nepromenljivo; umesto da dohvati suatinu, ona samo oseéa sebe i vratila se natrag u sebe; posto se ona u dostizanju ne mote zadrzati kao ono sto Je suprotstavljeno, ona, umesto da je dostigla sustinu, dostigla je samo nesuitastvenost. Kao Sto ona tako, na jednoj strani, Yeteéi da sebe dostigne u sustini, dohvata samo Vlastitu odvo- jenu stvarnost, tako ona, na drugoj strani, nije u stanju da dohvati ono to je drugo kao ono sto je pojedinaéno ili kao stvarnost. Onde gde se trati, ono se tu ne mote naéi; jer ono treba da predstavlja_upravo jednu onostranost, nefto takvo Sto se ne mote nati. Trazeno kao ono Sto je pojedinaéno, ono ne predstavija neku opstu zami8ljenu pojedinaénost, ne pojam, vet ono Sto je pojedinaéno kao predmet ili neSte stvarno, pred- met neposredne tulne izvesnosti, i upravo zbog toga nesto takvo Sto je i8éezlo. Stoga za svest moze da postane sadainjost samo grob njegova Zivota. Ali, posto je taj njegov Zivot jedna stvar- ost i posto je protivno prirodi te stvarnosti da se zagarantuje neki trajni posed, to i ta sadainjost groba predstavija samo takvu borbu jednoga nastojanja koje mora da propadne.* AU, posto je stekia iskustvo o tome da grob njene stvarne nepro- menljive suStine nema nikakve stvarnosti, da pojedinatnost koja je iStezla ne predstavlja, kao iStezla, pravu pojedinagnost, to €e ona napustiti[pokuSaje] da nepromenljivu pojedinatnost potradi kao stvarnu ili da je utvrdi kao istezlu, i tek time je ona osposobljena da pronade pojedinatnost kao pravu ili kao opstu. [(2) Pojedinatno sustastvo 4 stuarnost. Delanje pobotne svesti,] Ali, pre svega, vraéanje duSevnosti u samu sebe treba shvatiti tako da ona kao pojedinaéna poseduje stvarnost. Cista dudevnost je za nas ili po sebi naila sebe i u sebi je zadovoljena; jer mada Se 2a nju u njenome ose¢anju suitina od nje odvaja, ipak po sebiovo osetanje jeste samooseéanje,ona jeosetala pred- met svoga Eistog tuvstvovanja, i taj predmet teste ona sama; ona se dakle iz toga tuvstvovanja Pojavljuje kao samooseéanje ili kao ono stvarno koje bivstvuje za sebe. U ovome vraéanju u sebe za nas je postao njen drugi odnos, odnos pozude | rada, koji osvedotavaju svesti unutrainju izvesnost nje same koju je ona za nas postigla ukidanjem i udivanjem tudeg suitastva, naime toga istog sustastva u formi samostalnih stvari. Nesre~ éna svest, medutim, oseéa se samo kao svest koja Zudi i radi; zanjune postoji toda unutragnja izvesnosost sebe same le2i wosnovi + Krata¥d ratovi. * 131toga Sto se ona tako oseta i da njeno osetanje sustine je to samooseéanje. PoSto ona nema te izvesnosti za samu sebe, to njena unutrainjost ostaje naprotiy joS prelomljena izvesnost nje same; zbog toga ono osvedotenje koje bi ona zadobila radom i utivanjem jeste isto tako prebijeno osvedotenje; ili, StaviSe, ona sama mora da ponisti to osvedotenje, tako da’ona u njemu doista nalazi osvedotenje, ali jedino osvedotenje onoga Sto ona jeste za sebe, naime osvedotenje njene razdvojenosti. ‘Ona stvarnost prema kojoj se pozuda i rad okreéu nije vise za tu svest neito Sto je po sebi niStavno, neito sto ona treba samo da ukine i da pojede, veé predstavlja tako neSto kao Sto je ona sama, jednu stvarnost koja je razdvojena, koja je samo 's jedne strane po sebi nidtavna, a s druge je ‘strane takode jedan osvestani svet; ta stvarnost predstavlja oblik onoga sto je nepromenljivo, jer to nepromenljivo odrialo je pojedinatnost na sebi, te posto ono kao ono Sto je nepromenljivo jeste ono Sto je opite, to njegova pojedinaénost uopite ima znatenje celokupne stvarnosti. Kada bi svest za sebe bila samostalna svest i kada bi za ‘nju_stvarnost po sebi i za sebe bila niStavna, ona bi u radu i u utivanju dospela do oseéanja svoje samostalnosti, i to time Sto bi ona sama bila ta koja bi ukinula stvarnost. Ali, posto je ta stvarnost za nju oblik onoga Sto je nepromenljivo, to ona nije u stanju da je ukine sama sobom. Nego, posto svest zaista dospeva do unistenja stvarnosti i do uzivanja, to se a nju to deSava u suitini usled toga to samo to nepromenljivo napusta svoj oblik i prepusta ga njoj radi utivanja. — Svest se, sa svoje strane, Pojavijuje u tome uzivanju isto tako kao ono sto je stvarno, ali isto tako kao iznutra prelomljena, i to razdva- janje prikazuje se u njenome delanju i utivanju, da treba da se prelomi na jedan odnos prema stvarnosti ili u biée za sebe i na jedno biGe po sebi. Taj odnos prema stvamosti jeste me- njanje ili tvorenje, bie 2a sebe koje pripada pojedinaénoj svesti kao takvo}. Ali u to} svesti taj Je odnos takode po sebi; ta strana pripada nepromenljivoj onostranosti; nju [tu stranu] predstavljaju sposobnosti i sile, tudi dar, koji ono &to je nepro- menljivo isto tako prepusta svesti radi’ upotrebe. U svome delanju, dakle, svest se nalazi, pre svega, u polo- Zaju izmedu dva ekstrema; kao delotvorna ovozemnost ona stoji na jednoj strani, a prema njoj pasivna stvarnost, obadve u vezi jedna sa drugom, ali su se takode obadve vratile u ono Sto je nepromenljivo, i drée se évrsto jedna druge. Stoga se od obeju strana odvaja samo po jedna povrdina, od kojih se svaka 132 pokreée protiv one drage. — Delotvorni ekstrem ukida ekstrem stvarnosti; stvarnost pak, sa svoje strane, mote se ukinuti jedino zbog toga, jer ona sama ukida svoje nepromenljivo SuStastvo, otiskuje sebe od sebe, i ono Sto je otisnuto preputa delanju. Delotvorna snaga pokazuje se kao ona mot u kojoj se stvarnost rastvara; zbog toga pak za tu svest, za koju ono Sto je po sebi ili suftina predstavija neko njeno drugo, ta moé, kao oblik u kojem se ona u delotvornosti pojavijuje, predstavija onostranost nje same. Umesto, dakle, da se iz svoga delanja vrati u samu sebe i da se radi same sebe osvedotila, ona, naprotiv, reflektira to kretanje tvorenja nazad u drugi ekstrem, koji je time predstavljen kao Gista opStost, kao apsolutna mot, od koje je poteklo kretanje prema svim stranama i koja pred- stavlja suStinune samo ekstrema u raspadanju kako su se oni Prvobitno pojavili, veé i su8tinu same njihove smene. Sto se nepromenljiva svest odrite svoga oblika i sto ga napuita, dok naprotiv pojedinatna svest zahvaljuje, to jest uskraéuje sebi zadovoljstvo svesnosti svoje samostalnosti, pa suitinu delanja oduzima od sebe i dodeljuje je onostranosti, time na svaki nagin na osnovu oba ta momenta uzajamnog ukidanja oba dela nastaje za svest njeno jedinstvo sa onim Sto je nepromenljivo. Ali, to jedinstvo povezano je u isto vreme sa odvajanjem, opet je u sebi prebijeno, te iz njega opet proizlazi suprotnost izmedu opitega i pojedinatnoga. Jer, zaista svest se radi prividnog zadovoljenja odrite osetanja, ali postize njegovo stvarno zadovoljenj predstavijala Zudnju, rad i utivanje; ona je kao svest Zelela, delala i uiivala. Isto tako njeno zahvaljivanje, u kojem ona drugi ekstrem priznaje kao suStinu 1 sebe ukida, jeste njeno vlastito delanje, koje teti koliko i delanje drugog ekstrema i dobroginstvu koje se napusta protivstavlja jednako delanje; ako onaj ekstrem svoju povréinu prepusta njoj, onda ona ipak takode zahvaljuje i u tome zahvaljivanju, posto napusta svoje delanje, to jest svoju suStinu, ona Gini zapravo vile nego ‘onaj drugi ekstrem koji samo jednu povrinu otiskuje od sebe. Dakle, celo se kretanje reflektuje u ekstrem pojedinatnosti ne samo u stvarnoj potudi, radu i uzivanju, vet, Stavige, ak u zahvaljivanju u kojem se, kako izgleda, dogada ono suprotno. Swest se u tome ekstremu oseta kao ova pojedinatnost i ne dozvoljava da je obmane privid njenog odricanja; jer njena istina jeste da ona sebe nije napustila; ono Sto je ostvareno predstavija udvostrutenu refleksiju u oba ekstrema, i rezul- fat jeste obnovljeno cepanje na suprotnu svest onoga Sto je nepromenljivo i na svest naspramnog htenja, izvrSenja, uii- 133vanja i samog odricanja od sebe, ili uopSte pojedinatnosti koja bivstvuje za sebe. __ [(3) Samosvest koja dospeva do uma. (Samoumrtoljiva- nje.)] Time je nastao treéi odnos kretanja ove svesti koji iz drugog odnoga proizlazi kao takav odnos koji se uistinu svojim ‘enjem i igvr’enjem osvedotio kao samostalan. U prvome ‘odnosu samo pojam stvarne svesti ili unutrainja dugevnost be- Se ono sto u delanju i udivanju jo8 nije stvarno; drugi odnos jeste to ostvarenje kao spoljainje delanje i uZivanje; ali vra- tivli se iz toga odnosa svest je stekla o sebi iskustvo kao svesti koja je stvarna i koja dejstvuje, ili 2a koju jeste istinito to da postoji po sebi i za sebe. No tu je sada pronaden ne- prijatelj u svom najosobenijem obliku. U borbi duSevnosti poje- dina&na svest je samo kao muzitki, apstraktni momenat; u radu i utivanju, kao realizovanju toga nesustinskog biéa, ona moze neposredno da zaboravi na sebe i svesntt svojstvenost u to} stvarnosti obara zahvalno priznanje. To pak obaranje pred- stavlja uistinu vraanje svesti u samu sebe, i to u sebe kao stvarnost koja je za nju istinita, Ovaj treéi odnos, u kojem ta istinska stvarnost predstav- Yja jedan ekstrem, jeste njen odnos prema opito} suitini kao wiBtavostit; i kretanje toga odnosa treba joS da se razmotri. Sto se, pre svega, tide suprotnog odnosa svesti u kojem za svest njen realitet predstavlja neposredno ono Sto je niStavno, njeno se stvamo delanje pretvara na taj natin u neko tvorenje nigega, njeno uZivanje u oseéanje njene nesreée. Delanje i udivanje gube time svu opétu sadrdinu i svako opite znatenje, jer oni bi usled toga posedovali neko biée po sebi i 2a sebe, te se njih oboje poviage u pojedinatnost na dije je ukidanje svest usmerena. U fivotinjskim funkcijama svest je svema sebe kao te stvarne pojedinatnosti. Te Zivotinjske funkcije, umesto da se vrie prosto kao neSto Sto je po sebi i za sebe nitavno i Sto nije u stanju da stekne ma kakvu vrednost i suStastvenost za duh: jer se neprijatelj u svome narotitom obliku pokazuje u njima, one su naprotiv predmet ozbiljnog nastojanja i pretvaraju se u ono Sto je najvaznije. Ali, posto se taj neprijatelj rada u svome porazu, svest, fiksirajuéi ga, umesto da ga se oslobodi, ona se naprotiv stalno zadrZava oko njega i stalno sebe sagledava uprijanom, u isto vreme ta sa- drdina njenoga stremljenja, umesto da predstavija neto sus- tinsko, jeste ono sto je najnize, umesto da je ono Sto je opite, Y Viastitu stvamost svest o grehu oseta kao niBtavilo. * Askeza 134 ona je ono Sto je najpojedinatnije, tako mi vidimo samo jednu lignost koja je ogranigena na sebe i svoje sitno delanje i koja je pritisnuta, isto tako nesreéna koliko i bedna. Ali, za njih oboje, za oseCanje njene nesreée i za bedu njenog delanja, vezuje se isto tako svest njenog jedinstva sa onim Sto je nepromenljivo. Jer pokuSano neposredno uniSte- nje njenog stvarnog biéa isposredovano je mislju 0 onome 3to je nepromenljivo i obavlja se u tome smislu Posredna veza ‘satinjava suitinu negativnoga kretanja u kojem se ona usme- rava protiv svoje pojedinatnosti koja je pak kao veza isto {ako po sebi pozitivna {to svoje Jedinstvo proizvesée za samu sebe. ‘Prema tome, ova posredna veza predstavlja jedan zaklju- %ak u kojem ona pojedinagnost, koja se najpre uévricuje kao suprotstavjena prema onome sto je po sebi, jeste povezana sa tim drugim ekstremom samo pomoéu nekog treéeg ekstre~ ma. Na osnovu te sredine ekstrem nepromenljive svesti po- stoji za nesu8tinsku svest u kojoj se u isto vreme nalazi takode to, da ona postoji za onu nepromenljivu svest isto tako na osnovu ove sredine, i da je ta sredina, prema tome, takva sredina koja oba ekstrema predstavlja jedan drugome i jeste sluga svakoga od njih kod onoga drugoga. Ta je sredina jedno svesno suitavstvo, jer ona predstavlja jedno delanje koje omo- guéuje svest kao takvu; sadrkina toga delanja jeste ono isko- Tenjivanje koje svest preduzima nad svojom Pojedinatnoséu. U toj sfedini, dakle, ta se svesna suitina oslobada aelanji { udivanja kao svojih; ona otiskuje od sebe kao ekstrema ke bivstvuje za sebe suStavstvo svoje volje i baca na sredinu na slugu® osobenost i slobodu odluke i time krivicu svoga de- lanja. Ovaj posrednik, kao posrednik koji stoji u neposrednoj vezi sa nepromenijivim suStastvom, sluti svojim savetom © onome ato je pravo. Posto radnja predstavija izvodenje tude odluke, ona u pogledu delanja ii volje prestaje da zati via- stitu radnju. Al, nesuitinskoj svesti ostaje jo3 predmetna strana te radnje, naime plod njenoga rada i uzivanje. To ons, Gakle, otiskuje od sebe isto tako i odrite se kako svoje volje tako i svoje stvarnosti, koju je zadobila u radu i uBivanju; ove se odriée, delom, kao postignute istine svoje samosvesne nezavisnosti, time Sto se uzbuduje zami8ljajuéi i govoreti nesto ‘potpuna tude Sto je za nju besmislenot; — delom je se odriée 7 Delanie sboga radie. + Svettenika | ispovedntke. No primer latinske molitvene formule, povorke narodite vrate itd. 135 Sekao spoljainje svojine, — time Sto daje neSto od poseda koji je stekla radom; delom se odrige onoga ito je uzivala, — time Sto ga takode sebi opet potpunc uskracuje posteti i muveti telo. Blagodareéi tim momentima napustanja viastite odluke, potom svojine i uzivanja i, najzad, blagodareti pozitivnome momentu vrienja jednog nerazumljivog posla, ona se uistinu i potpuno ligava svesti o unutrainjoj i spoljainjoj slobodi, o stvarnosti kao svome biéu za sebe; ona je sigurna da se uis- tinu lifila svoga ja i da je svoju neposrednu samosvest pret- vorila u jednu stuar, u jedno predmetno biée. — Odricanje od sebe ona je mogla da osvedoti jedino tim stvarnim poirtvo- vanjem; jer samo u tome pozrtvovanju iStezava ona podvala Koja se skriva u unitrainjem prizanju zahvalnosti srcem, raspolozenjem i ustima, u jednom priznanju koje, doduse, sva- Ijuje sa sebe svu moé biéa za sebe pripisujuti je izvesnom darivanju sa neba, ali u tome svaljivanju zadréava za sebe spolja8nju osobenost u onom posedu koji ona ne napusta, a unutrainju osobenost zadréava za sebe u svesti o odluci koju je ona sama donela, i u svesti o onoj svojoj sadréini koju je ta svest odredila, a’koju ona nije zamenila za neku tudu sa- réinu koja nju slepo ispunjava. ‘Medutim, u stvarno izvrenome pozrtvovanju za svest je po sebi prestala takode nesreéa tim je ona ukinula delanje kao svoje. Sto se to prestajanje dogodilo po sebi, to ipak predstaviia in onog drugog ekstrema zakljutka Koji jeste sus- tastvo S10 postoji po sebit Ono pak poértvovanje nesuitin- skog ekstrema nije u isto vreme bilo neko jednostrano delanje vet je u sebi sadréalo delanje drugoga. Jer, napustanje viastite volje samo je s jedne strane negativno, ali u pogledu svoga pojma ili po sebi ono je u isto vreme pozitivno, naime ono je postavijanje volje kao volje nekog drugoga, i zacelo postav- Vjanje volje kao volje ne pojedinca, veé opitega. To pozitivno anatenje negativno postavljene pojedinatne volje jeste za tu svest volja drugoga ekstrema koja, poito za tu svest predstavija neSto drugo, ne utite na nju ne- posredno, vet preko onoga Sto je trete, preko posred- nike, Kao savet, Stoga se za svest njena volja zaista pretvara u opitu volju koja bivstvuje po sebi, ali ona sama nije za sebe to po-sebi; napu8tanje svoje volje kao pojedinatne nije za nju prema’ pojmu pozitivnost opste volje. Isto tako njeno napustanje poseda i uivanja ima samo to isto nega- * Oproitenje grehova. 136 tivno znatenje, te ono opite, koje time postaje za nju', ne predstavlja za ‘nju njeno viastito delanje. To jedinstvo onoga Sto je predmetno i biéa za sebe koje se nalazi u pojmu delanja i koje zbog toga postaje za svest kao sustastvo i predmet, — kao Sto to jedinstvo ne predstavija za svest pojam njenog de- lanja, tako za nju ne Postoji neposredno i blagodareti njoj ni to da to jedinstvo postaje 2a nju kao predmet; vet ta svest pusta da joj posredujuéi sluga izrazi tu jo8 prebijenu izvesnost, da je njena nesreéa samo po sebi ono 3to je izopa~ %eno, naime da ona predstavlja ono delanje koje u svome de- lanju zadovoljava samo sebe ili blazeno utivanje, da je njeno bedno delanje isto tako po sebi ono izopateno, naime apsolutno delanje, da u pogledu pojma delanje jeste delanje samo kao delanje pojedinca uopite. Ali, u tome predmetu u kome za nju njeno delanje i biée, kao te pojedinaéne svesti, jesu postojanje i delanje po sebi, za nju je ponikla predstava 0 umu, o izves- nosti svesti, da ona u svojoj pojedinatnosti postoji apsolutno po sebi ili da predstavlja celokupnu realnost. * crkva,C. [APSOLUTNI SUBJEKAT| (AA) Um (BB) Duh (CC) Religija (PD) Apsolutno znanjeIZVESNOST UMA I NJEGOVA ISTINA U misli koju je svest shvatila, naime da pojedinaéna svest jeste po sebi apsolutna sustina, svest se vrata u samu sebe. Za nesreénu svest je biée-po-sebi onostranost same nje. Ali, kreta- nje te svesti izvrsilo je na njoj to da je pojedinatnost u njenom potpunom razviéu, ili pojedinagnost koja predstavija stvarna svest, postavilo kao negativnost nje same, naime kao predmet- ni ekstrem, ili da je njeno biée za sebe izborilo iz sebe, pret- vorivsi ga u biée; u tome je kretanju postalo za tu pojedinagnu svest ono njeno jedinstve sa tim opstim koje za nas ne pada vise izvan nje, posto ukinuto pojedinaéno jeste ono &to je opite, i poito svest u toj svojoj negativnosti odriava samu sebe, to se na njoj kao takvoj nalazi njena suitina. Njena istine jeste ono Sto se u zakljuéku, u kojem ekstremi istupaju kao apsolutno razdvojeni, pojavijuje kao ona sredina koja za ne- promenljivu svest iskazuje: da se ono 3to je pojedinatno od- Teklo sebe, a za ono Sto je pojedinatno: da ono Sto je nepro- menljivo nije vise za nj neki ekstrem, vet je sa njim izmireno. ‘Ta sredina predstavija ono jedinstvo koje neposredno za oboje ma dovodeti ih u vezu, i svest 0 njihovom jedinstvu, koje ta sredina iskazuje za svest i time za samu sebe, jeste izvesnost © tome da ona predstavija svu istinu. 1, [Idealizam,] Time Sto je samosvest um, njen se dosadanj negativni odnos prema drugobivstvu preobrée u jedan pozi- tivan odnos. Samosvesti je do sada bilo stalo samo do njene nezavisnosti i slobode da bi se spasla i odrzala na ragun sveta ili svoje viastite stvarnosti koji su joj oboje izgledali kao negativnost njene suitine, Ai kao um, siguna u samu sebe, samosvest je dobila spokojstvo u odnosu prema njima i u stanju. je da ih podnosi; jer ona ima izvesnosti o 141samoj sebi kao realitetu, ili o tome da sva stvamost nije mista drugo nego ona; njeno mi8ljenje jeste neposredno sama stvarnost: ona se, dakle, ponaa prema stvamnosti kao idealizam. Poito samosvest tako shvata sebe, njoj se Uni kao da svet za nju tek sada postaje; pre toga ona ne razume svet, ona ga Zeli i obraduje, povladi se iz njega u sebe i iskorenjava za sebe njega i samu sebe kao svest, — kao svest sveta kao sustine, 1 tako isto kao svest o njegovoj nigtavnosti. Tek u tome, nakon Sto je izgubljen grob nijene istine, iskorenjeno iskorenjivanje njene stvarnosti, i pojedinatnost svesti predstavija za nju po sebi apsolutnu sustinu, ona otkriva tu svoju istinu kao svoj novi stvarni svet koji je u svome trajanju za nju od interesa, kao Sto je ranije bio Za nju od interesa samo u svome i8e- zavanju; jer postojanje sveta postaje za nju njena vlastita is- tina i prisutnost: ona je siguma n tom da u tome svetu shvata jedino sebe. Um jeste izvesnost svesti o tome da predstavija sav realitet; tako idealizam izraZava pojam uma. Kao sto. svest, koja nastupa kao um, poseduje onu izvesnost neposredno na sebi, tako i idealizam neposredino iskamsje ovu izvesnost: ja jesam ja, u tome smislu, Sto ja koje jeste predmet za men: nije predmet kao u samosvesti vopste gde predmet postoji prazan predmet, niti kao u slobodnoj samosvesti, gde on postoji samo kao predmet koji se povlati od ostalih predmeta koji pored njega jo8 imaju vrednosti, veé — jeste predmet sa svestu 0 nebiéu ma kojeg drugog predmeta, jedan jedini predmet, sav realitet i sadainjost. Ali, samosvest nije samo za sebe vet i po sebi sav realitet tek -time Sto ona sama postaje taj Tealitet ili Stavi§e Sto se pokazuje kao takav realitet, Samosvest se pokazuje takvom na putu na kojem drugobivstvo iSvezava kao po sébi prvo u dijalektitnom kretanju mnenja, opazanja i razuma, i potom u kretanju preko samostalnosti svesti iS8ezava u gospodarenje i robovanje, preko misli slo- bode, preko skeptitkog oslobodenja i preko’ borbe apsolutnog Oslobodenja u sebi razdvejene svesti drugobivstvo, ukolko ono Postoji samo 2n samosvest, iSezava za nju samu, Dve su se strane pojavile jedna za drugom, jedna, u kojoj je suftina i ono S10 je istinito imalo za svest odredenost biéa, druga, u kojoj je ‘ono imalo tu odredenost da postoji samo za svest. Ali, obe strane redukovale su se na jednu istinu: da ono Sto feste ili ono po-sebi postoji samo ukoliko postoji za svest, i da ono Sto postoji za svest postoji takote po sebi, Svest koja predstavija tu istinu prevalila je taj put i zaboravila je 142 na nj, po8to nastupa neposredno kao um, ili posto taj um koji nastupa neposredno nastupa samo kao izvesnost one istine. Um tako samo uverava da predstavlja sav realitet, ali on sam to ne shvata; jer onaj zaboravijeni put jeste shvatanje toga nepo- sredno izrazenoga tvrdenja. I to tvrdenje je isto tako za onoga ko taj put nije prevalio neshvatljivo kada ga tuje u to} Bisto} formi, — jer u jednom konkretnom obliku on ga doista posta~ vija sam. Stoga idealizam koji ne prikazuje onaj put, veé zapotinje sa tim trdenjem, jeste takode Histo uverenje koje ne shvata samo sebe, niti je u stanju da se utini shvatljivim za druge. Taj idealizam iskazuje jednu nepostednu izvesnost, nasuprot ojo} stoje druge neposredne izvesnosti koje su se samo iz gubile na onome putu. Stoga se sa istim pravom, pored uve- Yavanja one izvesnosti, postavljaju uveravanja’ th drugih izvesnosti, Um se poziva na samosvest svake svesti: ja jesam 4a, moj predmet i moja suitina jesu ja; i tu dstinu neée umu dsporavati nijedna samosvest. Ali, time Sto um tu istinu zasniva na tome pozivanju, on sankcionige istinu druge izvesnosti, naime ove: za mene postoji drugo; drugo, druktije od mene, jeste moj predmet i moja suitina, ili time so ja jesam za Sebe predmet i sustina, ja sam to samo time Sto se uopite Povlaim od drugoga i stupam pored njega kao jedna stvarnost. — Tek kada se um kao refleksija pojavi iz te suprotne izve- snosti, tada se pojavljuje njegovo tvrdenje o sebi ne samo kao izvesnost i uveravanje, veé kao istina; i ne pored drugih istina, vet kao jedina istina. To neposredno pojavljivanje jeste apstrakeija njegovog postojanja, tija sustina i biée po sebi jeste apsolutni pojam, to jest kretanje njegove postalosti. — ‘svoj odnos prema drugobivstva ili prema svome predmetu svest Ge odrediti na razlifite nadine, Sto zavisl od stupnja samoosvestivanja svetskoga duha na kojem se ona na- lazi. Kako se svetski duh i njegov predmet svaki put nalazi i odreduje, ili kakav je svetski duh za sebe, to zavisi od onoga Sta je on vet postao, ili od toga sta on ves jeste po sebi. 2, [Kategorije] Um jeste izvesnost da on predstavija sav realitet. Ali ovo po-sebi ili taj realitet jeste jo3 nego Sto je potpuno opite, dista apstrakcija Tealitets. Ona jeste prva Poritivnost, koju predstavija 2a sebe samosvest sama po sebi te stoga Ja jeste samo Sista suftastvenost onoga Sto bivstvuje ili prosta kategorija. Kategorija koja je nekada imala zna- %enje da predstavlja suStastvenost onoga sto bivstvuje, neod- Tedeno kojeg biéa, onoga Sto uopite bivstvuje iH onoga Sto 143,bivstvuje nasuprot svesti, sada jeste suitastvenost ili jedno- stavno jedinstvo pojedinatnog biéa samo kao mislene ‘stvar- nosti; ili kategorija se sastoji u tome Sto samosvest i biée jesu ista sustina, ista ne u relativnam smislu, veé po sebi i za sebe. Samo’ jednostrani, rdavi idealizam pretpostavija da se to jedinstvo pojavljuje ‘ponovo kao svest na jednoj strani, i njoj nasuprot neko po-sebi, — Ali ta kategorija ili praste jedin- stvo samosvesti i biéa ima na sebi razliku; jer njena sustina sastoji se upravo u tome Sto u drugobivstvu iii u apsolutnoj razlici jeste neposredno ravna samoj sebi, Razlika jeste otuda; ali ona je potpuno providna i postoji kao neka raziika koja u isto vreme ne predstavlja nikakvu razliku. Ta razlika izgleda kao neko mnoitvo kategorija, Posto idealizam iskazuje prosto jedinstvo samosvesti kao sav realitet, 4 poito to jedinstvo nepo- Sredno dini suStinom, mada ga nije shvatio kao apsolutno ne- gativnu suitinu, — samo ta negativna suftina ima na samoj Sebi negaciju, odredenost ili raziiku, — to je joS mnogo neshvatljivije od onoga prvoga ovo drugo da se u kategoriji nalaze razlike ili vrste. To uveravanje uopite, kao i uvera- vanje ma o kome odredenom broju njihovih vreta predstav- Ya jedno novo uveravanje, Koje, medutim, u sebi sadréi ovo: da ga ne smemo vise priznati kao uveravanje. Jer, po8to raz- lika potinje u distome Ja, u samom gistom razumu, to je time utinjena postavka: da se ovde napuita neposrednost, uverava- nje i nalazenje, a da podinje poimanje. Medutim, shvatiti mnofinu kategorija ma na koji nagin kao neki nalaz, na primer, na osnovu sudova, pa ih kao takve priznati, to se u stvari mora smatrati za jednu sramotu nauket; pa gde bi razum jo3 bio u stanju da poka%e neku nuznost, ako to ne mote da utini na samom sebi, toj isto} nuznosti? Poito tako dista sustastvenost stvari i njihova razlike pripadaju umu, to se zapravo uopste ne bi moglo govoriti o stvarima, to jest o takvom neemu sto bi za svest predstavljalo samo negatimnast nje same. Jer, mnoge kategorije jesu jo vrste biste kategorije, Sto znati da Lista kategorija predstavlja njihov rod ili suitinu, da nije njima suprotna. Ali, vet te mnoge kategorije jesu ‘ono §to je dvosmisleno, a Sto u svome mnostvu ima na sebi u isto vreme drugobivstvo u odnosu pre- ma Gistoj kategoriji, Te mnoge Kategorije u stvari protivrete tim svojim mnoitvem éistoj kategoriji, i tisto jedinstvo mora © Ovu zamerku Hegel Sesto istive protlv Kantovog utenja o kate- gorijama. 144 da je na sebi ukine, usled dega se ona konstituife kao negativno jedinstvo razlika, Ali kao negativno jedinstvo tista kategorija iskljuéuje iz sebe isto tako razlike kao takve, kao i ono prvo neposredno tisto jedinstvo kao takvo, te predstavlja pojedi- nagnost; jedna nova kategorija koja predstavlja iskljueujuéu svett, to jest koja predstavlja to da za nju postoji nest drugo. Pojedinatnost predstavlja prelaz tiste kategorije iz njenoga pojma u neki spoljainji realitet, gistu shemu koja je isto tako svest, kao &to time Sto je pojedinatnost i iskljutivo jedno jeste ukazivanje na neSto drugo. All to drugo ove kategorije jesu samo ostale prve kategorije, naime Gista suStastvenost i Sista razlika; i u njoj, to jest upravo u postavijenosti drugoga, ili u tome samom drugome jeste svest isto tako ono simo. Svaki od ovih razlititih momenata ukazuje na neki drugi momenat; ali u isto vreme svest u njima ne dolazi ni do kakvog drugo- bivstva. Cista kategorija ukazuje na vrste koje prelaze u negativnu kategoriju ili u pojedinatnost; a negativna kate- gorija ukazuje na Gistu kategoriju, ona predstavija fistu svest Koja u svako} kategoriji ostaje za sebe to razgovetno jedinstvo sa sobom, ali jedno jedinstvo koje isto tako biva upuéeno na nesto drugo, Koje je, time Sto postoji, iSezlo, i time to je iG¥ezlo, takode je opet proizvedeno. 3. [Saznanje praznoga (subjektivnoga) idealizma] Kao Sto vidimo, ovde je Gista svest postavijena na dvostruki naéin: jedanput, kao nemimo idenje tamo-amo koje prozima sve svoje momente, u njima joj je lebdelo pred otima drugobivstvo koje se u shvatanju ukida, drugi put, naprotiv, kao mirno jedinstvo, sigurno u svoju istinu. Za ovo jedinstvo ono kretanje jeste drugo, a za ovo kretanje ono mirno jedinstvo jeste drugo; i svest i predmet smenjuju se u ovim suprotnim odredbama. Dakle, svest je jednom trazenje koje ide tamo-amo, i njen predmet jeste tisto po-sebi i suitina; drugi put ona jeste prosta kategorija i predmet jeste kretanie razlika. Ali svest kao suitina predstavlja ceo ovaj tok, u kojem ona treba da iz sebe kao proste kategorije prede u pojedinatnost i predmet i da na tome predmetu posmatra taj tok, da ga kao jedan odvojeni tok ukine, da ga sebi prisvoji, pada sebe izrazi kao tu izves- nost, da je ona sav realitet, kako ona sama tako i njen predmet. Njena prva izjava predstavija samo ovu apstraktnu praz- nu ret: da sve jeste njeno. Jer izvesnost, da je ona sav realitet, jeste tek Kista kategorija. Ovaj prvi um koji se saznaje u 10 Fenomenstogiia dha 145predmetu iskazuje prazni idealizam, koji shvata um jedino onako kakav on jeste najpre, i u tome, Sto u svakome biéu istite to Uisto »mojec svesti, i Sto iskazuje stvari kao ose- taje ili kao predstave, on uobraava da je to! pokazao kao savrSeni tealitet. Zbog toga taj idealizam mora u isto vreme da bude apsolutni empirizam, jer radi ispunjenja pramoga svojatanja, to jest radi razlike i radi svega njegovog razviéa i uobligenja, njegovome je umu potreban neki tudi podsticaj?, wu kojem se tek nalazi raznovrsnost ose¢aja i predstavljanja. Stoga taj idealizam postaje isto tako jedna protivretna dvosmil- slenost kao i skepticizam, samo Sto se skepticizam jzrazava negativno, dok se ovaj idealizam izrazava pozitivno, ali on isto tako ne povezuje svoje protivretne misli o tistoj’svesti kao svemu realitetu, i isto tako o tudem podsticanju ili 0 &ulnom osetaju i predstavijanju kao jednom takvom realitetu, veé se baca od jedne od tih misli na drugu %es tamo, tas amo, pri %emu je zapao u rdavu, naime u gulnu beskonatnast. Poito je um sav realitet u znatenju apstraktnog svojatanja, a ono Bto je drugo jeste za nj neSto ravnoduino tude, to je u nj postavijeno upravo ono znanje uma o negemn drugome, koje se javija kao mnenje, kao gpazanje i kao onaj razum koji shvata ono Sto je zamilljeno i ono Sto je opazeno. U isto vreme, na ‘osnovu samog pojma ovoga idealizma tvrdi se da takvo jedno manje ne predstavija pravo znanje; jer istinitost saznanja sastoji se samo u jedinstvu apercepcije. Prema tome, tisti um ovoga idealizma, da bi dospeo do toga drugoga koje za nj jeste suitinsko, to jest, dakle, po-sebi, ali koje taj um ne poseduje u samom sebi, on se vraéa na ono znanje koje ne predstavlja neko znanje onoga 3to je istinito; tako taj um osu- Guje sebe svesno i namerno na jedno neistinito znanje, i nije u stanju da se okane mnenja i opazanja koji za njega samog nemaju nikakve istine. Taj se um nalazi u neposrednoj protivretnosti po tome sto za jednu dvostrukost, za neSto sto je apsolutno suprotno tvrdi da predstavija suitinu: jedinstvo apercepcije i isto tako stvar, koja u svome pojmu ostaje ono isto koje je za ono jedinstvo tude, tak i kada se zove tutti podsticaj, ili empiridko suitastvo ili tulnost ili stvar po sebi. 1 Ono Usto smojex jedne svesti. * Na primer kod Fihtea, 146 Ovaj se idealizam nalazi u ovoj protivre’nosti zato Sto za apstraktni pojam uma tvrdi da predstavija ono Sto je isti- nito; otuda za nj isto tako neposredino nastaje realitet kao takav kakav naprotiv nije realitet uma, dok bi u isto vreme um trebalo da predstavija sav realitet; taj um ostaje jedno ne- mirno trazenje koje u samom trazenju oglaava za apsolutno nemoguée zadovoljenje nalazenja. — Medutim, realni um nije tako nedosledan; veé je on u tome apstraktnom pojmu svestan tek samo izvesnosti da predstavlja sav realitet, ali da kao izvesnost, kao Ja jo8 nije realitet uistinu, te je nagnan da svoju izvesnost uzdigne do istine i da ispuni ono prazno »mojecA UM KOJI POSMATRA Doduie, ova svest, za koju biée ima znatenje onoga sto je njeno, ulazi, kao Sto vidimo, ponovo u mnenje i opazanje, ali ne u'njih kao izvesnost nekog samo drugoga, veé sa izve- sno8éu da sama jeste to drugo. Ranije se to} svesti dogadalo samo to, da je ponesto opazala i iskusila na stvarl; ovde ona sama prireduje posmatranje i iskustva. Mnenje i opazanje, koji su se ranije ukimuli za nas, sada svest ukida za samu sebe; um ide na to da zna istinu, da smatra kao pojam ono 8to za mnenje i opazanje jeste jedna stvar, to jest dau stvarstvu poseduje jedino svest 0 samom sebi. Stoga um sada ima opite interesovanje za svet, jer on jeste izvesnost 0 svojoj prisutnosti u svetu, ili o tome da je ta prisutnost umna, Um trazi svoje drugo, buduéi da zna da u tome drugome ne poseduje ni’ta drugo do sama sebe; on samo trafi svoju viastitu beskonaénost, Najpre samo nasluéujuéi sebe u stvarnosti ili znajuéi za stvarnost samo kao za nesto Sto njemu pripada uopSte, um Koraéa u tome smislu ke opStem zauzimanju svojine koja mu je obezbedena, i na svima visinama i u svima dolinama zasa~ @uje znak svoje suverenosti. Ali, to povr8no »moje« (Mein) ne predstavlja poslednji interes uma; radost ovog opiteg zauzi- manja nalazi u tome posedu jo3 ono tude drugo, koje ap- straktni um nema u samom sebi. Um nasluéuje sebe kao neko suStastvo koje je dublje nego Sto je isto Ja, 4 on mora za- htevati da raziika, da raznoliko biée postane za to dublje suftastvo kao ono Sto je njegovo, da ono opata sebe kao stvarnost, i da sada vidi sebe kao oblik i kao stoar. Ali ako um pretrazi svu utrobu stvari i ako otvori sve njene vene, 148 kako bi on mogao da iz njih istekne, onda on nete doziveti tu sreéu, veé je prethodno morao da se dovrii u samom sebi, kako bi potom bio u stanju da iskusi svoje savrienstvo. Svest posmatra; to jest um Jeli da sebe oseti i poseduje kao predmet koji bivstvuje, kao Eulno-datu formu, Dodude, svest ovoga posmatranja zami8lja i tvrdi da ona ne Zeli da is- kusi samu sebe veé, naprotiv, sustinu stvari kao stvari. Sto ta svest to zamiilja i tvrdi, razlog lei u tome, 8to ona pred- stavlja um, ali za nju um kao takav jo8 nije predmet. Kada bi ta svest znala da um podjednako predstavlja i suitinu stvari i sudtinu same nje, i da se um u svome vlastitome obliku ‘mote nalaziti samo u svesti, onda bi ona silazila u svoje vlastite dubine i tu tradila um, mnogo vie nego u stvarima. Ako bi ga naila u toj sv0joj dubini, onda bi odatle um ponovo bio upu- éen van ne stoarnost, da bi u njoj posmatrao svoj Eulni izraz, ali bi taj svoj izraz odmah shvatio u suftini kao pojams ‘Um onakav, kako se neposredno pojavljuje kao izvesnost svesti © tome dd on jeste sva realnost, shvata svoj realitet u smislu neposrednosti biéa, i isto tako shvata jedinstvo Ja sa tim predmetnim sugtastvom wu smistu jednog neposrednog jedinstva, u kojem um jo5 nije rastavio i ponovo ujedinio momente biéa i Ja, ili koje on jo8 nije saznao. Stoga um kao posmatratka svest pristupa stvarima u uverenju da on te stvari shvata uisti- nu kao gulne stvari koje su suprotstavijene na’em Ja; ali stvarno delanje uma protivreti tome uverenju, jer um saznaje stvari, on preobraéa njihovu éulnost u pojmove, to jest upravo u jedno biée, koje u isto vreme jeste Ja, misljenje, prema tome, preobraéa u neko bivstvujuée misljenje, ili biée preobraéa u neko zamisljeno biée, i, u stvari, tvrdi da stvari imaju istine samo kao pojmovi. U tome za tu posmatratku svest postaje samo to Sta stvari jesu, a za nas ono Sta ona jeste; rezultat. pak kretanja te posmatratke svesti biée to: da za samu sebe Postane ono Sto ona po sebi jeste Tvorenje posmatratkog uma treba posmatrati u momen- tima kretanja toga njegovog tvorenja, kako um shvata prirodu, duh i, najzad, njihov odnos kao tulno biée, i kako sebe trazi kao bivstvujueu stvarnost, * U ovo} umetnuto} napomeni Hegel opisuje osobenost tilozofske osnovne nauke, kako ju Je izveo u svojoj Logici, 149a POSMATRANSE PRIRODE. 1. [Posmatranje prirodnih stvari. (a) Opisivanje] Kada svest, liSena misli, tvrdi da izvor istine satinjavaju posma- tranje i iskustvo, onda bi doista njene reti mogle znatiti kao da se radi jedino o ukusu, mirisu, pipanju, sluanju i gledanju; u revnosti sa kojom preporuéuje kusanje, ‘mirisanje itd., takvo mi8ljenje zaboravlja da kale da je ono u stvari isto tako veé odredilo i predmet takvih oseéaja, i da za nj ta odredba vredi Dar isto toliko koliko i ona osetajnost. Ono ée u isto vreme takode odmah priznati da njemu uopite nije stalo jedino do opaZanja, te na primer ovo opaianje: da ovaj déepni noz lezi pored ove duvanjare, neée priznati za neko posmatranje. Ono ‘Sto je opaieno treba bar da ima zatenje negega Sto je opite, a ne znatenje jednoga éulnoga »ovogas. Ovo opite je tek samo tako ono Sto ostaje ravno se- bij _njegovo kretanje jeste samo ravnomerno vraéanje istoga delanja. Svest koja ukolike u predmetu nalazi samo opstost ili apstraktno moje mora da weme na samu sebe pravo kretanje toga predmeta, i, poSto ona jo’ ne predstavija njegov razum, mora biti bar njegovo paméenje, koje na opsti natin izraZava ono Sto u stvarnosti pastoji samo na pojedina- %an natin. Ovo povrino izdizanje iz pojedinagnosti, i ta isto tako povrina forma opitosti, u koju se ano Sto je gulno samo uzima, mada samo po’ sebi nije postalo ono so je, opite, opisivanje stvari, joS ne poseduje kretanje u samom predmetu; kretanje se nalazi, naprotiv, samo u opisivanju. Stoga je pred met, kako je opisan, izgubio interesovanje; ako je jedah pred- met opisan, onda mora neki drugi predmet da se preuzme i stalno da se traZi, kako opisivanje ne bi zamrlo. Ako vie nije tako lako da se nadu nove cele stvari, onda se moramo vratiti onim stvarima koje su veé nadene, da bismo ih dalje delili, razlagali i da bismo jo8 na njima tragali za novim stranama stvarstva, Ovome neumomom, nemirnom instinktu nikada ne mote nedostajati materijal; samo steénima mote biti dosudeno da nadu neki nov narotiti tod, ili Zak neku novu planetu, kojo} ipak pripada priroda netega Sto je opite, mada ona predstavija jedan individuum. Ali granica onoga Sto je istaknuto kao slon, hhrast, zlato, a Sto predstavlja rod i vrstu, prelazi preko mnogih, stupnjeva u beskonaéno uposebljavanje haotitnih Zivotinja { biljaka, vrsta planina ili onih metala i zemalja itd., Koj! se 150 tek silom i ve8tinom mogu prikazati. U ovome carstvu neo- dredenosti onoga Sto je opste, u kojem se uposebljavanje po- novo priblizZuje upojedinjavanju, i u njega ovde-onde takode Ponovo potpuno silazi, otkrivena je neiserpna zaliha predmeta za posmatranje i opisivanje. Ovde pak, gde se za to opisivanje otvara jedno nepregledno polje, naime na granici onoga sto Je op8te, to je opisivanje, naprotiv, umesto jednog neizmernog obilja, moglo naéi samo pregradu prirode i svoga vlastitog delanja; ono nije vise u stanju da ma da li ono Sto Izgleda da postoji po sebi nije neka slutajnost; ono Sto na sebi nosi obelezje jedne pometene ili nezrele, slabe slike koja se jedva ocrtava iz elementarne neodredenosti, ne moze polagati pravo na to da se tak samo opie, [(®) Pokazivanje oznaka} Mada je, kako izgleda, ovome trazenju i opisivanju stalo samo do stvari, mi ipak ne vidimo da se ono u stvari razvija na fulnom opazanju; veé ono’ po %emu se stvari raspoznaju za nj je vatnije nego sve ostale Gulne osobine kojih se stvar doista ne moze da li8i, ali Kojih se svest razreSava. Ovam podelom na ono sto je’ suitinsko { ono Sto je nesustinsko pojam se uzdie iz Sulne rastrojenosti, iu njemu saznanje oglaSava da je njemu bar isto tako suStinski stalo do sama sebe kolike i do stvari. Pri ovoj dvostrukoj sustastvenosti saznanje potinje da se dvoumi: da li ono §to je za saznanje suitinsko i nuZno jeste na stvarima takode sustin- sko i nuzno. S jedne strane, oznake treba da sluze jedino saznanju, poSto ono pomoéu njih razlikuje stvari jedne od dru- wih; s druge pak strane, ne treba saznavati ono sto je na stvarima nesuitinsko, veé ono &ime se one uopite otrzu iz opsteg kontinuiteta biéa, odvajajuéi se od drugoga i postojeéi za sebe. Oznake ne trea samo da imaju suStinski odnos prema saznanju, veé takode treba da predstavljaju sustinske odredbe stvari, i’ veStatki sistem treba da odgovara samom sistemu prirode i da samo njega izraZava. To nuzno proizlazi iz pojma uma, i instinkt uma, — jer u ovome posmatranju um se ponasa samo kao instinkt, '— dostigao je takode u svojim sistemima to jedinstvo, u kojem su naime predmeti uma takvi da u sebi poseduju izvesnu sustastvenost i neku zasebitnost, te ne predstavljaju samo slutaj toga trenutka ili toga ovde.’ Na pri- mer, specifigne omake Zivotinja uzete su od njihovih kandzi i zuba; jer ne samo da po tim oznakama saznanje razlikuje jednu Zivotinju od druge, veé se sama Zivotinja izdvaja_po- motu njih: pomotu tih oruzja ona se odriava za sebe i odvo- jena od onoga sto je opite. Naprotiv, biljka ne dospeva do 151 ee ee eezasebitnosti, vet se samo dotite granice individualiteta; zbog toga ona po toj granici, gde pokazuje izgled razdvajanja na rodove, jeste shvatena i izdvojena. Ono pak Sto stoji dublje nanife ne mote se wie razikovati od drugoga, veé propada, posto zapada u protivretnost. Biée koje miruje i biée koje stoji u odnosu sa njim stupaju u borbu jedno sa drugim, stvar je u toj borbi ne&to druktija nego Sto je prema onom odnosu, ‘dok tome nasuprot individuum jeste to da se u odnosu prema dru- gome odréava. Ono pak sto nije u stanju da se odrit i Sto se na hemijski nagin menja, postajuéi druktije nego ito je empiritki, unosi zabunu u saznanje i gura ga u isti spor: da li treba da se pridrzava jedne ili druge strane, posto sama stvar ne Bredstavija nista Sto astaje isto, pa se te strane na njoj ras Wvajaju. U takvim sistemima opiteg ostajanja jednakim sebi, to ostajanje ima dakle ovo znatenje: ono jeste ono Sto ostaje isto kako u saznanju tako i u stvarima. Ali, to profirivanje odredaba, koje ostaju iste, a od kojih svaka niz svoga razvoja miro opisuje i dobija prostora da samostalno dela, prelazi suStinski {sto tako u svoju suprotnost, u pometnju tih odre- daba; jer, oznaka, opta odredenost predstavija_jedinstvo onoga Sto'je suprotno: anoga Sto je odredeno i onoga Sto je Po sebi opSte; ona se, prema tome, mora razdvojiti na tu Suprotnost, Ako sad ta odredenost nadviada na jednoj strani ono opste_u kojem ona ima svoju sustinu, onda tome nasu- prot to opste isto tako zadr2ava na drugoj strani za sebe svoju vlast nad njom, goni je do njene granice, meSajuci tu njene razlike i njene suStastvenosti. Ono posmatranje, koje je od- redbu i ono Sto je opSte stvarno odvajalo u uverenju da u njima poseduje neito Sto je stalno, vidi kako se preko jednog principa protezu drugi principi, kako se izmedu njih obra- zuju prelazi i pometnje, i da je u tome principu povezano ono Sto se iznajpre shvatalo kao apsolutno odvojeno, a da je odvojeno ono sto se svrstavalo ujedno; tako da to nastojanie na mirnom biéu koje uvek ostaje isto, mora upravo ovde da uvidi da je u svojim najoptijim odredbama, na primer, kakve bitne oznake imaju Zivotinje, biljke, proresetano takvim instancama koje mu oduzimaju svalcu odredbu, uéutkuju op- Btost do koje se ono uzdiglo i vraéaju ga na posmatranje bez misli i na takvo opisivanje. {(y) Tznalazenje zakond. (1) Pojam i iskustvo zakona Dakle, posmatranje, koje se ograniava na ono Sto je prosto, fli koje Gulnu raitrkanost ogranifava pamoéu onoga sto je 152 opste, nalazi na svome predmetu pometenost svoga principa, jer ono Sto je odredeno mora po svojoj prirodi da se izgubi u svojoj suprotnosti; zbog toga um mora, Savile, da se od strane odredenosti, Koja je prividno izgledala da se ne menja, nastavi u neko posmatranje, kakva ona u istinu jeste, naime da bi se doveo u vezu sa njenom suprotnoséu. Ono Sto se zove sustinske oznake jesu mirujuée odredbe, koje, tako prosto kako se izrazavaju i shvataju, ne predstavljaju ono Sto saginja- va njihovu prirodu po kojoj one jesu istezavajuci momenti kretanja koje se povlaéi u sebe. Posto sada pridolazi instinkt uma da bi potraiio odredbu saobraznu njenoj priredi, po kojoj ‘ona u suBtini ne postoji za sebe, veé prelazi u ono Sto je su- protno, taj instinkt uma traga za’zakonom i njegovim pojmom; doduge on za njima traga isto tako kao za bivstvujuéom stvar- noséu, ali ta ée stvarnost u stvari za nj iSteanuti i strane za- kona ‘pretvoriée se u iste momente ili apstrakeije, tako da se zakon pojavijuje u prirodi pojma, koji je u sebi iskorenio ravnodu8no postojanje éulne stvarnosti. Za posmatratku svest istina zakona nalazi se u iskustvu kao onom nadinu po kojem %ulno biée postoji za nju; ne po sebi i za sebe. Medutim, ako zakon nema svoje istine w’pojmu, onda on predstavija nesto Sto je sluéajno, a ne neku nuznost, {li on v stvari nije zakon. Ali, da zakon u sustini postoji kao pojam, to ne samo ne protivreéi tome da on postoji za_po- smatranje, veé zbog toga ima, Stavige, nutno odredeno biée, te za posmatranje jeste. OpSte u smislu umne opStosti opite je takode u onem smislu koji ima pojam u sebi, naime Sto se to opite za svest pokazuje kao ono Sto je sadanje i ono Sto je stvarno, ili Sto se pojam pokazuje u obliku stvarstva i fulnoga biéa, — ali ne gubeéi zbog toga svoju prirodu, i mada nije upao u tromo postojanje ili u ravnoduinu sukcesivnost. Ono Sto opite vati, vali takode za sve; ono Sto treba da postoji, ono u stvari i postoji, a ano Sto samo treba da postoji a ne postoji, nema nikakve istine. Tome instinkt uma, sa svoje strane, ostaje s pravom évrsto privréen, i ne moze'se zavesti zami8ljenim stvarima koje samo treba da postoje i koje treba da imaju istine samo kao trebanja mada se ne nalaze ni u kakvom iskustvu, — isto tako ni hipotezama kao ni svim drugim nevidljivostima nekog permanentnog trebanja; jer um se sastoji upravo u toj izvesnosti da ima realiteta, 1’ ono Sto za svest ne postoji kao neko samostalno sustastvo, to jest ono Sto se ne pojavijuje, za nju nije apsolutno nista. Doduse, Sto istina zakona jeste realitet, to se za ovu svest, koja ostaje pri posmatranju, ponovo pretvara u suprotnost 153protiv pojma i protiv po sebi opStega; ili takav jedan zakon, kao Sto je zakon te svesti, ne predstavija za nju neku sustinu uma; ona smatra da w njemu dobija nesto njoj tude. Ali, to voje mnenje ona opovrgava onim tinom u kojem ona sama Re shvata svoju opStost u tome smislu, kao da su sve pojedi- natne éulne stvari morale da joj pokazu pojavu zakona, da bi ona bila u stanju da tvrdi njegovu istinitost. Da kamen, iz- dignut sa zemlje i puSten, pada, radi toga ta svest apsolutno ne trati da se taj opit izvrSi sa svim kamenjem; ona motda, dodude, tvrdi da se taj opit morao izvr8iti bar sa vrlo velikim brojem kamenja, iz Sega bi se potom sa najvetom verovatnaséu i sa punim pravom moglo po analogiji zakljusiti na ostalo kamenje. Ali, analogija ne samo nikako ne daje neko puno Pravo, veé se’ona, zbog svoje prirode, opovrgava tako testo da, zakljuéujuéi po samoj analogiji, analogija Stavi8e ne dozvoljava da se izvede ikakav zakljugak. Verovatnoéa, na koju bi se reducirao rezultat analogije, gubi u poredenju sa istinom svako razlikovanje izmedu manje i veée verovatnoée; moe verovat- nota biti velika koliko mu drago, u poredenju sa istinom ona ne magi rita. Ali, instinkt uma uaima takve zakone u stvari za istinu; i tek u odnosu na njihovu nugnost koju taj instinkt ne poznaje, on postavija tu razliku, i srozava istinu same stvari na stupanj verovatnote, da bi oznadio nesavrien oblik u kojem istina postoji za ont svest koja jo nije dospela dotle da sama Sta je tisti pojam; jer, opStost postoji samo kao jednostavna néposredna opStost. Ali, u isto vreme zakon ima za svest istinu zbog same te opstosti; da kamen pada, za svest je istina zbog toga, jer je kamen za nju teZak, to jest zato Sto kamen u samoj teZini po sebi i za sebe ima prema zemlji suitinski odnos koji se izraava kao padanje. Dakle, biée za- kona svest ima u iskustvu, ali ona ga isto tako ima kao pojam, i on je za nju istin!t jedino blagodareti tim obema okolnostima zajedno; on zbog toga vai kao zakon, jer se pokazuje u isku- stvu i u isto vreme sam po sebi jeste pojam [(@) Eksperimenat] Poito je zakon u isto vreme po sebi Pojam, to se instinkt uma ove svesti usmerava nuno, ali ne znajuéi da to eli, na to da zakon i njegove momente pretisti u pojam, Taj instinkt uma prireduje opite o zakonu. Zakon se, onakav kako se najpre pojavijuje, pokazuje kao nevist, oba- vijen pojedinaénim Gulnim biéem, i pojam, koji saéinjava prirodu zakona, pokazuje se kao utonuo u empiritki materijal. Instinkt uma ide u svojim opitima na to da pronade Sta proialazi iz ovih i onih okolnosti. Usled toga zakon je, kako 154 izgleda, utoliko vide utonuo u ulno bie; ali naprotiv gulno biée se u zakonu gubi. Po svome unutrainjem znagenju ovo istra~ Zivanje ima zadatak da iznade Giste uslove zakona, Sto moze da znagi samo i jedino (ak i kada bi svest koja se tako izra- Zava mnila da time kazuje nesto drugo) da zakon treba potpuno uadiéi i dati mu oblik pojma i da treba iskoreniti svaku veza- nost njegovih momenata za odredeno biée. Na primer, negativni clektricitet koji se u prvo vreme najavijuje verovatno kao eleltricitet smole, kaogod Sto se pozitivni elektricitet najavljuje kao elektricitet stakla, potpuno gubi na osovu tih opita to znatenje, i potpuno se pretvara u gist pozitivni i negativni elek- tricitet, od kojih nijedan ne pripada nekoj narotito} vrsti stvari; i time prestaje moguénost da se govori da postoje stvari koje su pozitivno elektriéne i druge koje su negativno clektriéne. Takode odnos kiseline i baze i njihovo kretanje jedne prema drugoj saéinjavaju isto tako jedan zakon u kojem se te sup- rotnosti javijaju kao tela. Ali, te izdvojene stvari nemaju ni- kakve stvamosti; sila koja ih razdvaja nije u stanju da ih spreti da odmah stupe u jedan proces, jer one se sastoje samo u tome odnosu. One ne mogu da ostanu za sebe, kao jedan zub ili neka kandéa, pa da se tako pokazu. Sto se njihova suétina sastoji u tome da neposredno prelaze u neki neutralni proizvod, to pretvara njihovo biée u neko po sebi ukinuto biée ili u opste; i kiselina i baza imaju istinu samo kao ono Sto je opite. Kao Sto, dakle, staklo i smola mogu biti isto tako pozitivno elektrigni kao i negativno elektriéni, isto tako Kiselina i baza nisu kao osobine vezane za ovu ili onu stvarnost, vet je svaka stvar samo relativno kisela ili bazina; ono Sto izgleda da pred- stavlja decidiranu bazu ili kiselinu, to u takozvanim sinsomati- jama zadobija suprotno znadenje prema netem drugome.! Na taj nagin rezultat opita ponigtava momente ili, oduhovljenja kao osobine odredenih stvari i predikate oslobada od njihovih subjekata. Ti predikati, Kakvi uistinu jesu, nalaze se samo kao opsti; stoga se oni zhog te samostalnosti nazivaju materijama, koje nisu ni tela ni osobine, i mi se dobro pazimo da nazivamo telima kiseonik itd, pozitivan + negativan elektricitet, toplotu itd. ((@) Materije.] Materija, naprotiv, ne predstavlja neku biv- stvujuéu stvar, veé ona jeste biée kao opste ili postoji u oblitu pojma Um koji je jo8 instinkt postavlja ovu pravilnu razlika, nemajuéi svesti 9 tome da on, oprobavajuéi zakon na svakom ¥ Uporedi Enciklopediju § 321. 155Gulnom biéu, upravo time ponistava iskljutivo Sulno po- stojanje zakona, i da, posto um shvata momente zakona kao materije, njihova sustastvenost je postala za njega ono sto je opite i u tome izrazu je iskazana kao neSto netulno éulno, kao neko bestelesno, a ipak predmetno biée. Sada treba videti koji obrt uzima za taj instinkt uma njegov rezultat, i koji novi oblik njegovog posmatranja nastaje time. Kao istinu ove opitne svesti mi vidimo éisti zakon ko se oslobada Sulnoga biéa, mi vidimo da taj disti zakon jeste kao pojam koji postoji u gulnome biéu, ali se u njemu kreée samostalno'i slobodno, iako utonuo u éuino biée — slobodan je od njega i predstavlja prosti pojam. To Sto uistinu predstavija rezultat i suStinu javija se sada za tu svest simo, ali kao pred- met, i to, posto taj predmet upravo za svest nije rezultat i nema veze sa prethodnim kretanjem, on se javija kao narotita vista predmeta, a odnos svesti prema tome predmetu javija se kao jedno drugo posmatranje. 2. [Posmatranje organskoga. (a) Opita odredba organ- skoga.] Organsko jeste takav predmet koji u sebi ima proces u PFostoti pojma. Organsko predstavlja tu. apsolutnu teénost, u ‘ojoj je rastvorena ona odredba po kojoj bi ono pastojalo samo za drugo. Dok neorganska stvar ima za svoju suitinu tu odre- denost, usled Zega sa%injava potpunast momenata pojma samo zajedno sa nekom drugam stvari, te se stoga, stupajuéi u kre- tanje, gubi: dotle su, tome nasuprot, u organskome suStastvu sve one odredbe, na osnovu kojih je ono pristupagno 2a drugo, povezane pod organsko jednostavno jedinstvo; nijedna odredba koja bi se slobodno odnosila na drugo ne pojavljuje se kao sul- tinska, { stoga se organsko odr#ava simo u svojo} povezanosti. [@) Organsko i elementarno,] Strane onoga zakona na tije se posmatranje ovde odnosi instinkt uma jesu pre svega, kao Sto se vidi iz ove odredbe, organska i neorganska priroda u njthovoj uzajamnoj vezi. Neorganska priroda jeste 2a organsku priredu upravo ona sloboda odresenih odredbi koja je suprotna njenom jednostavnom pojmu, u koje je odredbe u isto vreme rastavijena individualna priroda, a iz Gijeg se kontinuiteta ona w isto vreme izdvaja i postoji za sebe. Vazduh, voda, zemlja i Klima predstavljaju takve opite elemente Koji sadinjavaju ne- odredeno, jednostavno sustastvo individualiteta i kojima su ti individualiteti u isto vreme reflektovani u sebe. Ni individua- litet ni ono Sto je elementarno ne postoje potpuno po sebi i za sebe; nego u nezavisnoj slobodi u kojoj se radi posmatranja Pojavijuju jedno protiv drugoga, oni se u isto vreme ponagaju 156 kao suitinske veze, ali tako da njihova uzajamna nezavisnost { ravnodunost predstavljaju ono Sto daminira i samo delimigno prelazi u apstrakciju. Dakle, ovde zakon postoji kao odnos jed- noga elementa prema stvaranju onoga organskoga koje ele- mentamo biée ima jedanput prema sebi i koje drugi put pri- kazuje na svojoj organskoj refleksiji. Ali, zakoni kao Sto su: da Hivotinje koje pripadaju vazduhu imaju osobine ptica, one kkoje pripadaju vodi imaju osobine riba, da Zivotinje severnih predela imaju debelo krano itd,, takvi zakoni pokazuju izvesnu osicudnost koja nije u skladu sa organskom raznovrsnoséu. Po~ red toga Sto organska sloboda ume da tim odredbama ponovo oduzme njihove forme, i svuda nuzno pokazuje izuzetke od takvih zakona ili pravila, kako su ih rado nazivali, to ostaje na samim onim sluéajevima koji potpadaju pod te zakone jedna tako povrina odredba da ni izraz njihove nuznosti ne moze biti drukeiji, i samo se zadrzava na velikom uticaju', pri femu se ne zna Sta zapravo tome uticaju pripada, a Sta ne. Stoga se takvi odnosi organskoga prema onome Sto je elementamo u stvari ne mogu nazvati zakonima; jer, delom, takav jedan odnos ne iscrpljuje po svojoj sadrzini ceo obim organskoga, kao Sto je napomenuto, a delom, i momenti samog odnosa ostaju ravno- duini jedni prema drugima, te me izrazavaju nikakvu nuznost. U pojmu kiseline nalazi se pojam baze, kao Sto se u pojmu pozitivnog elektriciteta nalazi negativni elektricitet; ali ma koliko se nailazilo na povezanost debelog krzna sa severom, ili sklopa riba sa vodom, sklopa ptica sa vazduhom, ipak se u pojmu severa ne nalazi pojam guste dlakavosti, u pojmu mora pojam sklopa riba, niti u pojmu vazduha pojam sklopa ptica. Zbog ove uzajamne nezavisnosti obeju strana postoje takode kopnene Zivotinje koje imaju bitne karaktere ptice, ribe itd. Posto se nuinost ae moze da shvati kao neka unutraSnja nué- nost suitine, to ona takode nema éulnog postojanja, i ne moze se vi8e posmatrati u stvarnosti, veé je iz nje istupila. Ne nalazeéi se tako na realnom suStastvu, nuznost jeste ono Sto se naziva teleolotkim odnosom, jedan odnos koji je za njegove nosioce spolja’an, i stoga predstavlja Zak suprotnost jednoga zakona. Ta nuznost predstavlja misao koja je potpuno oslobo- dena od nuine prirode, misao koja nugnu prirodu napusta kre- éudi se izvan nje samostalno. {@) Pojam surhe u shvatanju instinkta wma] Ako malofas dodirnuti odnos organskoga prema elementarnoj prirodi ne ‘reba imati na umu da se na zavrietiu ovoga odseka razma- tranje ponovo vrata na ovu tatku (str. 178179) 157iaratava suStinu organskoga, onda se ona tome nasuprot sadrai u pojmu svrhe. Doduse, za ovu posmatraéku svest pojam svrhe ne predstavija viastitu sustinu organskoga, vet za nju pada izvan njega i tada predstavija samo onaj spoljainji, teleolodki odnos. Ali organsko, kako je malopre odredeno, jeste u stvari samo tealna svrha; jer, posto se organsko odriava u odnosu prema drugome, ono predstavija upravo ono prirodno sustastvo u_kojem se priroda reflektira u pojam, { u kojem su saleti ujedno momenti koji su se na nuznosti razdvojili, momenti naime jednog uzroka i jedne posledice, jednoga koje dejstvuje u jednom koje trpi, tako da se ovde neSto pojavijuje ne samo kao rezultat nuznosti, — veé, posto se organsko vratilo u sebe, ono Sto je poslednie ili sto predstavija rezultat jeste isto tako ono Sto je prvo, koje otpotinje kretanje, injegova je svrha koju ono ostvaruje. Organsko ne proizvodi niéta, veé jedino odriava sebe, ili ono Sto se proizvodi isto tako vet postoji kada se pro- izvodi. ‘Treba blize prouéiti kakva je ova odredba po sebi i kakva ona jeste za instinkt uma, pa da se vidi kako se taj instinkt u njoj nalazi, a da u svome nalazu ne raspoanaje sebe. Dakle, pojam svrhe do kojeg se posmatratki um uzdite, kao Sto je njegov svesni pojam, postoji isto tako kao neka stvarnost, { ne predstavija samo njen spoljainji odnos, veé njenu sustinu. Ta stvarnost, koja i sama jeste jedna’svrha, svthovito se odnosi na drugu stvarnost, sto znaéi da njen odnos pred- stavlja jedan slutajni odnos prema onome Sto obe te stvar- nosti jesu neposredno; obe one jesu neposredno samostalne i ravnoduine jedna prema drugoj. Medutim, suitina nji- hhovog odnosa jeste drugatija od onoga kakve one jesu, i njihovo delanje ima drugi jedan smisao nego Sto je ono neposredno za éulno opazanje; na onome Sto se de’ava nuznost je skrivena, { pokazuje se tek’na zavrSetku, ali tako da upravo taj zavrietak pokazuje da je ona predstavijala takode ono sto je prvo. Zavrietak, medutim, pokazuje taj prioritet sama sebe time Sto na osnovu promene koju je tvorenje preduzelo ne pro- izlazi nista drugo do ono Sto je vet postojalo. Ili, ako podemo od onoga Sto je prvo, onda se ono vraéa na svome zavréetlu ili u rezultatu svoga tvorenja natrag jedino u sebe; i tek time se ono pokazuje da predstavija tako neito koje za svoj kraj ima sama sebe, dakle da se kao ono Sto je prvo vratilo ka sebi, ili da postoji po sebi i za sebe. Ono, dakle, Sto ono postie kre tanjem svoga tvorenja jeste ono samo; i da ono dosti’e jedino sebe jeste njegovo samooseéanje. Doduée, sa time postoji raz- 158 lika izmedu onoga Sta ono jeste i onoga Sta ono traii, ali to je samo privid razlike, i usled toga ono predstavlja pojam u sa- mom sebi Ali, samosvest je isto tako stvorena da se od sebe razlikuje na takav jedan nafin, u kojem se u isto vreme ne pokazuje nikakva razlika. Stoga samosvest ne nalazi u posmatranju or- ganske prirode niSta drugo do to suétastvo, ona se nalazi kao neka stvar, kao neki Zivot, ali joS ne pravi nikakvu razliku izmedu onoga Sta ona sama jeste i onoga Sto je ona naila, koja pak razlika ne predstavlja nikakvu razliku. Kao §to i stinkt Zivotinje trazi hranu i protdire je, ali time ne proizvodi ni8ta drugo do sebe, tako i instinkt uma nalazi u svome tra~ Zenju jedino sebe. Zivotinja zavrSava sa samoosetanjem. Na- protiv, instinkt uma je u isto vreme samo svest; ali posto je taj instinkt uma samo instinkt, on je postavljen na stranu. suprotnu svesti, te u svesti poseduje svoju suprotnost. Stoga Je njegovo zadovoljenje ovom suprotnoSéu pomuéeno, on zaista nalazi sama sebe, naime svrhu, a isto tako nalazi tu svrhu kao stvar. Ali, pre svega, ta svrha pada za nj izvan stvari koja se pokazuje ‘kao svrha Ta svrha kao svrha jeste, na drugom mestu, u isto vreme predmetna, usled Sega ona za nj i ne pada u-sebe kao svest, veé u neki drugi razum. Blize posmatranje pokazuje da ta odredba lezi isto tako u pojmu stvari, naime da stvar u samo} sebi jeste svrha. Ta se stvar naime odréava, to jest njena je priroda u tome da pri- kriva nuznost i da se pokazuje u formni sluéajne vere; jer, njena sloboda ili njena samostalnost sastoji se upravo u tome, to se prema svojo} nuznosti ponaSa kao neSto Sto je ravnodugno; ona dakle samu sebe pokazuje kao takvu jednu stvar éiji pojam pada izvan njenog biéa. Um isto tako poseduje nuinost da Posmatra svoj viastiti pojam kao pojam koji pada izvan njega, a time da ga posmatra kao jednu stvar, kao takvu jednu stvar Prema Kojoj je on tavnodugan, i koja je time ravnodusna Prema umu i prema svome’ pojmu. Kao instinkt um ostaje takode unutar ovoga biéa ili ravnodusnosti, i stvar koja izrazava pojam ostaje za nj neito sto je druk- Gje od ovoga pojma, a pojam nesto sto je druktije od stvari. Tako, ogranska stvar jeste za um svrha u samo} sebi samo tako Sto ona nuznost, koja se u njenome dela- nju prikazuje kao skrivena, pada izvan samog organskoga, poSto se ono Sto dela ponaa u tome delanju kao neko ravno- duno pojedinaéno samostalno biée. — Ali, posto organsko kao svrha u samom sebi nije u stanju da se pona’a drukéije do kao 159,takvo jedno ongansko, onda i to jeste pojavno i neposredno dato u nuinosti, naime da ono predstavija svrhu u samom sebi, {ono se tako posmatra. To organsko pokazuje se kao nesto So odrzava samo sebe i Sto se vraéa u sebe, i kao nesto Sto je vra- Geno. Ali, u tome biéu posmatratka svest ne raspoznaje pojam svrhe, ili ona ne raspoznaje to da pojam svrhe ne egzistira ina- Ze ma gde u nekom razumu, veé egzistira upravo tu i postoji kao neka stvar. Ta tragka svest pravi razliku izmedu pojma svrhe i izmedu biéa za sebe i samoodrianja, — koja ne Predstavija nikakvu razliku. Da ona ne predstavija nikakvu Tazliu, > ne va%i za posmatrati svest; vet se pojavijuje jedno delanje koje je slutajno i ravnodugno prema anome 3to Se njime ostvaruje, i ono jedinstvo koje ipak to dvoje spaja, Sono delanje i ova svrha padaju za tu posmatratiu svest jedno izvan drugoga. [@) Samodelatnost organskoga, njegova unutrainjost i spoljainjost.] Ono Sto u tome pogledu pripada organskome jeste ono delanje koje le2i na samoj sredini izmedu onoga 8to je prvo i onoga Sto je poslednje, ukoliko ono ima na sebi karakter pojedinaénosti. Ali ukoliko delanje poseduje karakter opStosti, 2 ono sto dela je izjednateno sa onim Sto se njime proizvodi, Organskome ne bi pripadalo svrhovito delanje kao takvo. Ono pojedinatno delanje, koje predstavija samo sredstvo stupa svo- Jom pojesinaénoséu pod odredbu jedne potpuno pojedinatne ili slutajne nuinosti. Stoga ono Sto organsko biée Gini radi odr- Zanja sama sebe kao individuuma ili radi odréanja sebe kao toda jeste, prema toj neposrednoj sadréini, potpuno bez zakona; jer ono So je opéte i pojam padaju izvan njega. Prema tome, njegovo bi delanje predstavljalo praznu delotvornost bez sadr- Hine u samo} sebi; ona éak ne bi predstavijala ni delotvornost jedne maine, jer masina poseduje izvesnu svrhu i usled toga njena delotvornost ima jednu odredenu sadrdinu. Napuitena na taj natin od onoga Sto je opSte, ona bi predstavijala samo delotvornost jednog pojedinatnog biéa kao pojedinaénog biéa, to jest jednu delotvornost koja w isto vreme nije u sebe reflek- tirana, kao Sto je delotvornost jedne Kiseline ili neke baze: jedna delotvornost koja se ne bi mogla odvojiti od svoga nepo- srednog postojanja, niti bi mogla da napusti to neposredno po- Stojanje koje se u odnosu prema svojoj suprotnosti gubi, ali bi se mogla odrdati. Ono pak biée, &ija delotvornost jeste delotvor- nost Koja se ovde posmatra, postavijeno je kao neka stvar koja Se odtéava u svorne odnosu prema svojoj suprotnosti; delatnost Kao takva nije niSta do Gista besustinska forma bia za sebe 160 stvari, i njena supstancija, koja ne predstavlja samo odredeno bige veé ono ato je opSte, njena svrha ne pada izvan nje; ona u samoj sebi jeste’ jedna delatnost koja se vrata u sebe, jedna delatnost koja nije ne&im tudim vodena natrag u sebe. Ali, to jedinstvo opStosti i delatnosti ne postoji za ovu posmatratku svest zbog toga, jer to jedinstvo predstavija sus~ tinski umutragnje kretanje organskoga i mote da se shvati jedi- no,kao pojam; posmatranje pak trazi momente u formi bia i ostajanja; i posto se organska celina bitno sastoji u tome da momente ne poseduje tako u sebi i da ne dopuita da se na njoj nadu, to svest preobraéa u svome shvatanju suprotnost u takvu koja odgovara tome njenom shvatanju. Za posmatratku svest postaje na taj natin organsko susta~ stvo kao jedna veza dva bivstvujuéa { Eersta momenta, edna suprotnosti fije obe strane, dakle, izgledaju, s jedne strane, da su njoj date u posmatranju, s druge strane, po svojoj sadréini izraavaju suprotnost izmedv pojma organske svrhe i stvar- nosti, — ali poito je pojam kao takav na organskome sustastvu poniiten, to ono postaje na jedan nejasan i povr’an natin, u kojem jé misao potonula u predstavljanje. Tako vidimo da se pojam organske svrhe zami8lja otprilike pod onim Sto je unu- trafnje, a stvarnost pod onim 3to je spoljatnje; a iz njihovog cednosa’ponite zakon, da je spoljainje izraz onoga Sto je unu- trainje. ___Ako se to unutrainje sa svojim suprotnim i njihov uza- jamni odnes posmatraju blize, onda se pokazuje da, na prvom mestu, obe strane zakona ne glase vise onako kao kod ranijih zakona, u kojima su se one kao samostalne stvari svaka od njth pojavijivale kao neko posebmo telo, niti pak, na drugom mestu, tako kao da bi ono 8to je opSte moglo imati svoju egzi- steneiju ma gde inage izvan pojedinaénog biéa. Nego, organsko Je suStastvo uopste uzeto za osnovu Kao neodvojeno, kao sadr- Bina onoga Sto je unutrainje i onoga Sto je spoljainje i za njih oboje kao jedno te isto; usled toga je suprotnost samo joS Jedi Bato formalna suprotnost, Bie realne strane imaju 2a iStinu jedno isto po-sebi, u isto pak vreme, poSto unu- trainje i spoljainje predstavijaju takode suprotne realitete, i za posmatranje jesu razliéna biéa, to se posmatraéicoj svesti &ini da svako od njih ima neku narotitu sadréinu. Ali ta narotita sadréina, posto ona predstavlja istu supstanciju ili organsko jedinstvo, mote u stvari biti samo neka razligna njena forma: {to posmatratka svest naznafuje u tome, da spoljanje pred- 1 Fenomenotogtia dua 161stavlja samo izraz unutrainjega. — Te iste odredbe odnosa mi smo videli na pojmu svrhe, naime ravnoduSnu samostalnost razli8itih 1 u njoj njihovo jedinstvo, u kome se oni gube. [(8) Oblik organskoga. (1) Organske osobine i sistemi.] Sada treba videti koji oblik imaju u svome bia ono Sto je unutras- nje i ono Sto je spoljainje. Unutrainje kao takvo mora da ima neko spoljainje biée i neki oblik isto onako kao i ono ato je spoljasnje kao takvo; jer ono je predmet ili ono je tak postay- Ijeno kao ono 3to bivstvuje i kao ono sto postoji za posmatranje. Kao unutrainja, organska supstanca predstavija_prostu duu, fisti pojam svrhe ili ono &to je opSte, koje u svome delje- nju ostaje isto tako opita tetnost, te se otuda u svome biéu Pojavijuje kao delanje ili kao kretanje stvarnosti koja iste- zava, dok se, tome nasuprot, ono Sto je spoljainje, suprotno onom bivstvujuéem unutrainjem, sastoji u mirujuéem biéu organskoga. Zakon kao odnos onog unutranjeg prema ovome spoljainjem izraava time svoju sadrZinu, jednom, u prikazi- vanju op&tih momenata ili prostih suStastvenosti, a drugi put u prikazivanju ostvarene suSiastvenosti ili oblika. Doduse, ove osobine, bar one prve dve, izgleda da se ne odmose na organi- zam uop’te, vet jedino na animalni organizam. Vegetabilni organizam izrazava u stvari takode samo prosti pojam orga- nizma koji ne razvija svoje momente; otuda se mi u pogledu th momenata, ukoliko oni treba da postoje za posmatranje, moramo pridréavati onoga momenta koji predstavlja njihovo tazvijeno odredeno biée. Sto se sad tiée tih momenata, oni proizlaze neposredno iz pojma samosvrhe. Jer, senzibilitet izraéava uopite prosti pojam organske refleksije u sebe ili njegovu opStu tetnost, iritabilitet pak izraZava organsku elastiénost kao sposobnost da se u ref- leksiji ponaga u isto vreme reaktivno, i prvome mimnome biéu- -u-sebi (Insichsein) suprotno ostvarivanje, u kojem ono apstrak- tno biée za sebe predstavlja biée za drugo. A reprodukeija pred- stavlja akciju toga celoga, u sebe reflektovanog organizma, njegovu delainost kao svrhe po sebi ili kao roda, u Kojo} s¢ dakle individuum otiskuje od sama sebe, obnavljajuéi stvara- laéki ili svoje organske delove ili celi individuum. Uzeta u smislu samoodréanja uopite, reprodukcija izrazava formalni pojam organskoga ili senzibilitet; ali, ona zapravo jeste realni organski pojam ili celina, koja se ili kao individuum vraéa u sebe putem proizvodenja pojedinih delova samoga sebe ili kao rod putem proizvodenja individua. 162 Drugo znagenje ovih organskih clemenata, naime keo onoga spoljainjega, jeste njihov uobligeni nadin, po kojem ort postoje kao stvamni, ali u isto vreme takode kao opiti delovi ili organski sistemi, senzibilitet recimo kao nervni sistem, iri- tabilitet kao mi8iéni sistem, reprodukeija kao utroba za odr- Yanje individuuma ili roda. ‘Prema tome, specifiéni zakoni organskoga tiéu se odnosa organskih momenata u njihovome dvostrukome znatenju: jed- nom predstavijaju jedan deo organskog uoblitavania, drugi put opitu tetnu odredenost koja prozima sve gore pomenute siste- me. U izrazu takvog jednog zakona vezivao bi, dakle, na pri- mer, jedan odrefieni senzibilitet kao momenat celog organizma svoj izraz za jedan taéno izgradeni nervni sistem, ili taj bi sen- zibilitet bio povezan s jednom odredenom reprodukeijom or- ganskih delova individduma ili s razmnotavanjem celine itd, — Obe strane jednog takvog zakona mogu se posmatrati. Ono to Je spoljainje jeste po svome pojmu biée za drugo; senzibili- tet, na primer, ima u senzibilnom sistemu_ svoj neposredno ostvareni natin; i keo opta osobina, senzibilitet je u svojim igpoljenjima isto tako jedna predmetnost. Ona strana koja se omaéuje kao ono Sto je unutrainje ima svoju viastitu spolja’- nju strana koja se razlilcuje od onoga Sto se ukupno oznaéuje kao ono Sto je spoljasnje. Dakle, obe strane jednoga organskoga zakona mogle bi se, doduse, posmatrati, ali ne i zakoni njihovog odnosa; a po- smatranje nije dovoljno ne zbog toga Sto bi ono kao posmatra- nje bilo kratkovido i Sto ne bi trebalo postupati empirigki nego poti od ideje — jer takvi zakoni, kada bi predstavijali neSto realno, morali bi zaista stvarno postojati i dakle mogli bi se posmatrati — vet zato Sto se pokaauje da misao 0 zakonima te vrste nema nikakve istine. [@) Momenti unutranjega u njihovu uzajamnome odnosu.] Kao zakon pokazao se takav odnos da se opita organska osobina na jedname organskome sistemu pretvorila u stvar i da je u toj stvari imala uobliteni otisak toga zakona, tako da bi oboje predstavijali isto suStastvo, postojeti, jedanput, kao opsti momenat, a drugi put kao stvar. Ali, osim toga, strana onoga unutrainjega 2a sebe predstavija takode jedan odnos vie strana, i stoga se name€e misao o jednome zakonu kao vezi op8tih organskih delatnostiiliosobina jednih sa drugima. Da li je takav zakon mogué, to se mora odhutiti na osnovu prirode jedine takve osobine. Ta pak osobina, kao jedna opSta tetnost, i 163delom nije neSto Sto je, poput jedne stvari, ograniteno i Sto se odrzava u razlid jednoga odredenoga biéa, koje bi trebalo da satinjava njen oblik, — veé senzibilitet prevazilazi nervni sistem i prosima sve ostale sisteme organiza; delom, ta oso bina predstavlja opti momenat koji je suStinski razligan i neo dvojiv od reakeije ili iritabiliteta i reprodukeije. Jer, kao ref- leksija_u sebe, ta osobina ima reakeiju potpuno u njoj. Samo Teflektiranost u sebe jeste pasivnost ili mrtvo biée, ne neki sen- zibilitet; kao Sto ni akcija, Sto je isto kao i reakcija, bez reflek- tiranosti u sebe nije iritabilitet. Refleksija u akeiji ili reakeji, i akcija ili reakcija u refleksiji jeste upravo ono éije jedinstvo saéinjava ono Sto je organsko, jedno jedinstvo koje po svome znavenju jeste istoveno sa organskom reprodukeijom. Iz toga proialazi da u svakoj formi stvarnosti mora da postoji ista veli- Sina senzibiliteta, — poSto mi posmatramo na prvom mestu uzajamni odnos senzibiliteta { iritabiliteta, — kao i iritabiliteta, i da se svaka organska pojava moze shvatiti i odrediti, ili, ako se ho€e, objasniti isto tako na osnovu senzibiliteta kao'i na osnovu iritabiliteta. Ono isto So neko shvata kao visoki senzi- bilitet, moze neko drugi da posmatra isto tako kao visoki irita- Dilitet, i kao iritabilitet iste visine. Ako se senzibilitet i irita- bilitet’ oznage kao faktori i ako to ne sme da predstavlja samo jednu beznatajnu ret, onda je upravo time izreteno da oni predstavljaju samo mamente pojma, dakle realni predmet, tiju sustinu saginjava taj pojam, ima ih na sebi na isti natin, te ako se taj predmet odredi s obzirom na senzibilitet, on se mora iskazati kao vrlo senzibilan isto onako, kao Sto se, ako se odredi 5 obzirom na iritabilitet, mora iskazati kao vrlo iritabilan, Ako se senzibilitet i iratibilitet razlikuju, kao Sto je to potrebno, onda se oni razlikuju pojmovno, i njihova je sup- Totnost kvalitativna. Ali ako se, osim ove prave razlike, oni razliuju jo8 kao bivstvujuéi i za predstavljanje, kako bi mogli biti strane zakona, onda se oni pojavijuju u kvantitativnoj raz- liei, Njihova osobena kvalitativna suprotnost stupa prema tome u veliginu, te postaju takvi zakoni da, na primer, senzibilitet { iritabilitet stoje u obrnutoj srazmeri svojih velidina, tako da ukoliko jedna od njih taste utoliko ona druga opada; ili bolje, ako izjednatimo samu velidinu sa sadrzinom: da velitina ne- Sega raste kao Sto njegova malenkost opada. — Ali, ako se tome zakonu dade jedna odredena sadrzina, recimo tako da velitina jedne rupe Taste ukoliko viSe opada ono Sto saéinjava njeno ispunjenje, onda se ova obrnuta srazmera moze isto tako da preobrati u jednu upravnu srammeru i da se izrazi ovako: 164 da velitina rupe raste u upravnoj srazmerl sa mnozinom onoga Sto je odstranjeno, — jedan tautoloSki stav, bilo da se izrazi kao upravna ili kao obmuta sraamera, a Koji u svome osobenom izrazu zadi samo to: da jedna veli&ina raste, kao Sto ta velitina raste. Kako su rupa i ono to nju ispunjava i biva odstranjeno Kvalitativno suprotni, ali kako su ono njihovo realno i njegova ‘odredena velifina u njima obojim jedno i isto, d isto su_tako raStenje velidine i opadanje malenkosti jedno isto, i njihovo beznatajno protivstavljanje izlazi na jednu tautologiju: tako su organski momenti isto tako nerazdvojni u njihovom realnom iu njihovoj velitini, koja predstavlja velitinu toga njihovog realnog; jedno opada samo sa drugim i raste jedino sa_njim, jer jedno ima prosto-naprosto znatenje jedino ‘ukoliko postoji ‘ono Sto je drugo; — ili, Stavi8e, potpuno je svejedno da li ée se jedna organska pojava posmatrati kao iritabilitet ili kao senzi- bilitet, veé uopite, a isto tako ako se govori 0 njihovoj velith tako je svejedno da li 6e se raséenje jedne rupe izrazavati kao njeno povetavanje kao prazine ili kao povetavanje izvadene sadrdine kojom se ona puni. Iii jedan broj, na primer tri, ostaje po veliini isti, bilo da ga shvatim kao pozitivan ili keo nega ivan, i ako tri povetam na éetiri, onda se pozitivno pretvorilo u Setiri isto kao i negativno; — kao Sto je juni pol nekoga magheta iste jagine kao d njegov severni pol, 1H neki pozitivni elektricitet ili neka kiselina iste su jatine kao i njegov nega- tivni elektricitet, odnosno keo i baza, na koju ta kdselina utige. — Takva jedna veligina, kao ona trojka ili neki magnet itd. jeste jedno organsko odredeno biée; ono jeste ono Sto se pove- Zava i smanjuje, 1 kada se povetava povetavaju se oba njegova faktora isto onako kao So se oba pola magneta ili kao sto oba elektriciteta rastu, kada se jedan magnet itd. pojatava. — Da se oba faktora isto tako ne mogu razlikovati po intenziji i eks- tenziji, da jedno ne mote da opada po ekstenziji a da naprotiv po intenziji raste, dok bi, obrnuto, ono drugo svoju intenziju smanjivalo a naprotiv bi po ekstenziji raslo, to pada pod isti pojam prazog protivstavijanja; realna intenzija je isto take apsolutno iste velitine kao ekstenzija, i obrnuto. Kao ato se jasno vidi, kod ovog zakonodavstva stvari teku zapravo tako So odredenu organsku suprotnost. satinjavaju pre svega iritabilitet i senzibilitet; ta se pak sadriina gubi, i suprotnost se pretvara u formalnu suprotnost raSéenja i opa~ danja velitine ili rezlitite intenzije i ekstenzije; — jednu sup- rotnost koja se dalje nista vie ne tite prirode senzibiliteta {ritabiliteta, niti je vise izratava. Stoga takva prazna igra zako- 165nodavstva nije vezana za orgdnske momente, vet se moze izvo- diti svuda, sa svadim, i uopite podiva na nepoznavanju logitke prirode ovih suprotnosti. ‘Ako se naposletku umesto senzibiliteta 4 iritabiliteta re- produkeija poveze s jednim iii s drugim od njih, onda otpada i povod za tu suprotnost; jer reprodukeija ne stoji sa onim mo- mentima u nekoj suprotnosti kao Sto to tine oni jedan s dru- gim; i polto se na toj suprotnosti zasniva ovo zakonodavstvo, to ovde otpada takode privid njenog postojanja. Zakonodavstvo koje smo upravo razmatrali sadrdi razlike organizma u njihovome znagenju momenata njegovoga pojma, te bi ono trebalo zapravo da predstavlja jedno apriorno zako- nodavstvo. Medutim, u samom tom zakonodavstvu lei u sustini ova misao: da te razlike organizma imaju znatenje onoga ato postoji, te se Sisto posmatraéka svest mora fonako da pridrzava jedino njihovoga odre@enog biéa. Organska stvarnost ima nuzno na sebi jednu takvu suprotnost kakvu izraiava njen pojam, i koja se moze odrediti kao initabilitet 4 senzibilitet, Kao 310 ‘opet oni oba izgledaju razliéni od reprodukeije. — Spoljainjost u kojoj se ovde razmatraju momenti organskog pojma jeste vlastita neposredna spoljanost unutrasnjega, ne ono spoljai- nje koje predstavlja spoljainje u evamu i oblik, 4 sa kojim se u vezi naknadno mora posmatrati ono Sto je unutragnje. Ali, ako se suprotnost momenata shvati tako kakva je na odredenom biéu, onda se senzibilitet, initabilitet i reprodukcija svode na obigne osobine, koje su jedna prema drugo} isto tako Tavnoduine, kao Sto su to specifitna tezina, boja, tvrdota itd. ‘U tome se smislu zaista moze posmatrati da je jedan organizam senzibilniji ih iritabilniji ili je po svojoj reprodukcionoj moti snazniji nego neki drugi organizam, — isto tako da je senzi- bilitet itd. jednoga organiama po svojoj prirodi razlitan od sen- zibiliteta itd. drugoga organizma, da se jedan organizam pona8a prema odredenim drazima druktije nego neki drugi organizam, kao Sto se konj druktije ponaga prema ovsu nego prema slami, i pas opet drukéije i prema ovsu i prema slami itd, isto onako kao So se moze posmatrati da je jedno telo tvrde nego neko drugo telo itd. — Ali, ove éulne osobine, naime tvrdoéa, boja itd., a tako isto pojave razdrailjivosti prema ovsu, pojave irita- biliteta za pritiske od tereta, ili pojave broja mladunaca lofi se donose i nadina njihovog donaSenja, ako se te pojave dovedt u_vezu jedne sa drugima { uzajamno uporede, onda se vidi da one sustinski protivrege svakoj zakonomernosti. Jer odretienost Sulnog biéa tih pojava sastoji se upravo u tome sto egzistiraju 166 kao potpuno ravnoduine jedna prema drugoj, i Sto mnogo vise predstavljaju slobodu prirode, razreenje pojma, nego jedin- stvo jedne veze, mnogo viSe svoe beaumno kretanje tamo-amo na lestvicama sluéajne velidine izmedu mamenata pojma nego same te momente. {@)_Odnos strana unutrainjega prema stranama spolja’- njega.] Tek bi druga strana, prema kojoj se uporeduju prosti momenti organskoga pojma sa mamentima uoblifavanja, dala pravi zakon koji bi izraavao istinsko spoljainje kao odraz ‘onoga Sto je unutrainje. — Posto pak oni prosti momenti pred- stavljaju prodime teéne osobine, to one nemaju na organsko} stvari nekog takvog izdvojenog realnog izraza, kao Sto je ono Sto se oznatuje kao jedan pojedinaéni sistem’ oblika. Ili, ako je apstraktna ideja organizma izrazena istinski u ona tri mo- menta samo zbog toga ito oni ne predstavijaju nidta Sto stoji, veé samo momente pojma i kretanja, onda, naprotiv, organizam kao uobligenje nije obubvaéen u takva tri odredena sistema, kako ih anatomija izlaze. Ukoliko takvi sistemi treba da se nadu u njihove} stvarnosti i da se tim nalaZenjem legitimigu, mora se takode napomenuti da enatomija ne pokazuje samo tri takva sistema, veé njih mnogo vie. — Tada, apstrahujuéi od toga, mora uopite senzibilni sistem da znati neSto sasvim drugo nego ono Sto se zove nervni sistem, isto tako iritabilni sistem mora da znati neSto drugo nego misiéni sistem, reproduktivni sistem neSto drugo nego utroba reprodukcije. U'sistamima oblika kao takvog organizam je shvaéen prema apstraktnoj strani mrtve egzistencije; njegovi momenti, tako shvaéeni, pripadaju anato- miji i leSini, a ne saznanju i Zivome organizmu. Kao takvi delovi oni su, Stavise, prestali da postoje, jer ne predstavijaj vige procese.' Posto bi¢e organizma jeste u suitini opStost ili refleksija u sama sebe, to se bie njegove celine, kao i njegovi momenti, ne mogu sastojati u nekom anatomskem sistemu, veé, naprotiv, stvarni izraz { njihova spoljainjost postoje samo kao neko kretanje, koje prolazi kroz razlitite delove uoblitenja i u Kojem se ono to se izdvaja i fiksira kao pojedinaéni prikazuje u suitini kao tekuéi momenat, tako da kao njegov Tealitet ne sme da se smatra ona stvarnost, kako nju nalazi anatomija, veé jedino kao proces u kojem takode anatomski delovi jedino imaju neki smvisao. Pokazuje se, dakle, da momenti organske unutrainjosti, uzeti za sebe, niti su sposobni da predstavijaju strane jednoga zakona biéa, posto su oni u takvom zakonu, izrazeni o nekom odredenom biéu, medusobno razligiti, te ne bi mo- 167Bao svaki od njih da se navede na isti natin umesto ostalih momenata, niti da oni, postavljeni na jednu stra- nu, imaju u drugoj strani svoje realizovanje u nekom évrstom. sistemu; jer ovaj Evrsti sistem utoliko ne predstavlja neSto sto i uopate imalo organsku istinu ukoliko jeste izraz onih mome- nata unutrainjosti. Ono Sto je suitinsko u onome Sto je organ- sko, po8to to organsko po sebi jeste ono Sto je opite, sastoji se, Stavise, uopite u tome Sto svoje momente ima u\ stvarnosti isto tako kao opite, to jest kao procese koji protitu, a ne u tome Sto u jedinoj izolovanoj stvari daje jednu sliku onoga 3to Je opste. [(y) Misao organizma. (1) Organsko jedinstvo] Na taj se nagin predstava jednog zakona uopite gubi u onome sto je organsko. Zakon zahteva da suprotnost shvati i izrazi kao strane koje miruju, i na njima onu odredenost koja predstavlja njihovu uzajamnu vezu. Unutrainje, kojem pripada pojavna opstost, i spoljainje, kojem pripadaju delovi oblika koji miruje, trebalo bi da sa8injavaju podudarne strane zakona, ali, tako razdvoje- he, one gube svoje organsko znatenje; i u osnovi predstave 0 zakonu le2i upravo to Sto bi njegove obe strane imale jedan ravnoduini sastav koji samostalno postoji, i Sto bi medu njima bio raspodeljen odnos kao neka dvostruka podudama odrede- nost. Svaka strana organskoga sama po sebi sastoji se napro- tiv u tome Sto predstavlja jednostavnu opStost, u kojoj su poni- Stene sve odredbe, i kretanje toga poniStavanja. ‘Upoznavanje razlike koja postoji izmedu ovog zakonoday- stva prema ranijim formama potpuno ée rasvetliti njegovu pri- todu. — Ako naime bacimo pogled unazad na Kretanje opaza- nja i razuma koji se u njemu reflektira u sebe, odredujuéi time svoj predmet, onda éemo pri tome videti da taj razum nema pred sobom na svome predmetu vezu ovih apstraktnih odreda- ba: opstega i pojedinagnoga,sustinskoga | spoljainjega, vet da to prelazenje predstavlja sam on za kojeg ono ne postaje predmet- nim. Ovde je predmet, naprotiv, samo organsko jedinstvo, to jest veza onih suprotnosti — i ta veza predstavija disto prelaz hje. To prelazenje u svojoj prostoti jeste nepostedno opstost; posto ta opitost stupa u razliku ju vezu treba da izrazi zakon, to njegovi momenti postoje kao opsti predmeti, i zakon glasi: da ono Sto je spoljainje predstavlja izraz onoga Sto je unutrainje. Razum je ovde shvatio misao samog zakona, posto je on ranije samo uopite trazio zakone, { posto su njemu lebdeli pred ofima njihovi momenti kao neki odredeni sadr2aj, a ne kao misli o njima, — Time ne treba da se u pogledu sadrzine ovde zado- 168 bijaju takvi zakoni, koji predstavijaju samo neko mimo uno- Senje Gisto bivstvujucih razlika u formu opitosti, vet zakoni koji neposredno na ovim razlikama poseduju takode nemir. pojma i time u isto vreme nuznost povezanosti strana. Ali, posto upravo predmet, organsko jedinstvo, neposredno ujedi- njuje beskonano ukidanje ili apsolutnu negaciju biéa sa mir- nim biéem, i poSto momenti suStinski predstavljaju isto prela- Zenje, to ne proizlaze takve bivstvujuée strane kakve se traze za zakon. [@)Ukidanje zakona] Da bi se dobile takve strane, razum mora da se pridriava drugoga momenta organskoga odnosa, naime reflektiranosti organskoga odredenoga biéa u samo sebe. Ali, to je biée reflektirano u sebe tako savrSeno da mu ne preostaje nikakva odredenost nasuprot drugome. Neposredno @ulno biée neposredno je istovetno sa odredenoséu kao tak- vom, usled, Sega izratava na sebi jednu kvalitativnu raziiku, kao, na primer, plavo nasuprot ervenome, ‘kiselo nasuprot alkalignome, itd. Ali organsko biée, koje se vratilo u sebe, jeste potpuno ravnodugno prema drugame, njegovo odredeno biée jeste jednostavna opStost i ono uskraéuje posmatranju trajne Eulne razlike, ili, Sto znati isto, pokazuje svoju suitin- sku odredenost samo kao smenu bivstvujubih odredenosti. Sto- ga natin na koji se izrazava razlika kao bivstvujuéa sastoji se upravo u tome 3to ona predstavlja jednu ravnodusnu razliku, to jest Sto se izrazava kao velifina. Ali, u tome je pojam po- nigten i nuznost je is¢ezla. — Tada, medutim, sadrZina i is- punjenost toga ravnodusnog biéa, smenljivost €ulnih odredaba povezanih zajedno u jednostavnost jedne organske odredbe, izrazavaju u isto vreme to, da ta sadrzina nema upravo one odredenosti — neposredne osobine — te ono Sto je kva- litativno pada jedino u velidinu, kao Sto smo to gore videli. Dakle, mada ona predmetnost, koja se shvata kao organ- ska odredenost, ima na samoj sebi pojam, razlikujuéi se time od one predmetnosti koja postoji za razum, koji se pri shvata nju sadrZine svojih zakona ponaéa potpuno kao razum koji Gisto opaza, ipak ono shvatanje zbog toga ponovo pada u princip i manir samo opazajnoga razuma, jer se ono Sto je shvageno upotrebljava za momente jednoga zakona; jer to shvatanje dobija time na&in jedne évrste odredenosti, formu jedne neposredne osobine ili neke mirujuée pojave, dalje, prima se u odredbu velitine, i priroda poyma je uguéena. — Dakle, zamena ne¥ega prosto opazenoga za ono Sto je u sebe Teflektovano, jedne prosto Sulne odredenosti za neku organ 169,sku odredenost, -opet_gubi svoju vrednost, i to usled toga Sto razum jo8 nije ubinto zakonodavstvo. Da u pogledu ovoga zamenjivanja prutimo uporedenje na nekoliko primera: tako se, recimo, neSto Sto za opatanje predstavija jednu Zivotinju jakih muskula defini’e kao Zivo- tinjeki organiza visokog iritabiliteta, ili ono Sto za opazanje predstavija jedno stanje velike slabosti definiée kao stanje visokog senzibiliteta ili, ako se vide Zeli, kao neka nenormalna afekeija i to kao njeno potenciranje (izrazi koji ono 3to je &ulno prevode, umesto u pojam, na latinski — i to jo8 uz to na rdav latinski jezik). Da Zivotinja ima snaine miSi¢e razum to mote da izrazi takotle ovako: Zivotinja poseduje veliku mi- Siénu snagu, — kao 3to veliku slabost mote izraziti kao neku neznatnu snagu. Odredivanje pomoéu iritabiliteta u preimut- stvu je pred odredbom kao sile po tome Sto odredba kao sila izraava neodredenu refleksiju u sobe, dok odredba pomou iritabiliteta izraZava odredenu refleksiju u sebe (jer osobena snaga mi8iéa jest upravo iritabilitet), a od odredbe pomoéu snainih muskula u preimuéstvu je po’ tome Sto se, kao vet u snazi, u isto vreme w njoj sadr#i refleksija u sebe. Isto onako kao Sto se slabost ili siéusna snaga, organska pasivnost, izra~ Zava kao odretiena senzibilitetom. Ali taj senzibilitet, uzet tako za sebe i fiksiran a uz to povezan sa odredbom velitine i kao veéi ili manji senzibilitet, protivstavljen veéem ili manjem initabilitetu, srozan je potpuno na gulni elemenat i na obitmu formu jedne osobine, i njegova veza ne postaje pojam, vet, naprotiv, velitina u koju sada suprotnost pada i postaje raz- Vika bez’ misli. Mada je pri tom odstranjena neodredenost iz- raza snage i jatine i slabosti, ipak sada nastaje isto tako sturo i neodredeno Jutanje po suprotnostima viseg i nizeg senzibili- teta, iritabiliteta, u njihovam uzajamnom penjanju i silazenju jednih prema drugima i jednih protiv drugih. Kao god 3to jaGina i slabost predstavijayu sasvirn tulne odredbe bez misli, isto su tako veti ili manji senzibilitet 1 iritabilitet besmisleno shvaéena i isto tako izratena ulna pojava. Na mesto onih bespojmovnih izraza nije stupio pojam, veé su jatina i slabost ispunjene jednom odredbom, koja, uzeta sama za sebe, potiva na pojmu, imajuéi njega za sadrzinu, ali koja potpuno gubi to poreklo i taj karakter. — Dakle, pomotu forme jednostavnosti i neposrednosti u kojoj se ta sadrzina pretvara u stranu jed- noga zakona, i pomoéu veligine koja satinjava elemenat raz- like takvih odredaba, iskonsko suitastvo, koje bivstvuje i koje je postavijeno kao pojam, zadr?ava naéin Sulnog opaZanja i 170 ostaje teko udaljeno od saznanja kao u odredivanju pomosu jatine i slabosti snage iH pomoéu neposrednih gulnih osobina. [(3) Organska celina; njena sloboda 4 odredenost.] Sada preostaje da se razmotri samo za sebe takode jo8 ono sto predstavija spoljatnjost organskoga, i kako se na njemu od- Teduje suprotnost izmedu njegove unutrafnjosti { nlegove spo- VjaSnjosti, isto onako kao #o je prvo bila rammatrana unutral- njost celine u vezi sa njenom viastitom spoljainjosu. Spoljag- njost, posmatrana za sebe, jeste uoblitenje uopste, sistem zi- vota koji se raiélanjava u elementu biéa, i u isto vreme sustinski biée organskoga suStastva za ne3to drugo: predmetno sustastvo u svome samostalnom biéu. — To dmugo pokazuje se, pre svege, kao spoljainja neorganska priroda organskog biéa. Ako njih oboje posmatramo u vezi sa nekim zakonom, videtemo da neorganska priroda ne mote, kao Sto smo videli gote, da saginjava stranu jednoga zakona nesuprot organskome suatastvu, jer organsko suStastvo postoji u isto vreme potpuno za sebe, imajuéi sa neorganskom prirodom jedan opati { slo- bodni odnos. ‘Ali, ako se odnos tih obeju strana blize odredi na samom organskom obliku, onda se vidi da je taj oblik isto tako okrenut, na jednoj strani, protiv neorganske prirode, a da, na drugoj strani, postoji za sebe i da je reflektovan u sebe. " Stvarno organsko suStastvo predstavija sredinu koja povezuje samestalno biée Zivota sa spoljaSnjoSéu uopSte i sa bi¢em po sebi. — Medutim, bie za sebe jeste unutrainjost kao bes- konaéno jedno, koje momente samog oblika povlati iz postoja- nja i povezanosti sa onim Sto je spoljanje vra¢ajuéi ih u sebe; ona besadrZajnost koja na obliku daje sebi svoju sadréinu, i na njemu se pojavijuje kao njegov proces. U tome ekstremu kao Posto} negativnosti ili isto} pojedinaénosti ono Sto je organ- sko poseduje svoju apsolutnu slobodu, usled %ega je ono rav- noduino prema biéu za drugo i prema odredenosti momenata oblika, buduéi od njih osigurana. Ta sloboda jeste u isto vreme sloboda samih mamenata, ona predstavija njihovu moguénost da se pojave ida se shvate kea neposredno dati, i kao prema drugome oni su u toj slobodi takode nezavisni jedan od drugo- ga i ravnoduini jedan prema drugome; jer jednostavnost ove slobode jeste biée ili njthova prosta supstancija. Ovaj pojam ii Gista sloboda jeste jedan te isti Zivot, oblik ili bige za drugo mote lutati tamo-amo u jo8 toliko ramolikoj igri; ta je igra za ovu bujicu Zivota ravnoduina, bilo kakve da su vodenice koje ona tera, — Na prvom mestu sada treba primetiti da se imovaj pojam ovde ne sme shvatiti u njegovo} formi procesa, ili ora pn cde se et 3 oat trasnjega, veé U njegovoj formi kao jednostavne unutrainjost koja sacinjava potpuno opStu stranu. nasuprot stvamom 2i- ‘vome sustastvu, ili kao elemenat postojanja bivstvujuéih udova dblika; jer taj oblik mi ovde posmatramo i u njemu se nalazi Suatina Zivota kao jednostavnost postojanja. Onda je Grugo ili odredenost stvarnoga uobligenja, prihvaGena u ova jednostavnu opStest koja predstavija njegovu sustinu, jedna isto tako prosta opéta nefulna odredenost, i ona moze biti jedi- no ona odredenost koja je lzrazena kao broj. Ta netulna od- redenost jeste ona stedina oblika koja spaja neodredeni Zivot sa stvarnim Zivotom, prosta kao neodredeni Zivot i odredena kao stvarni Zivot. Ono Sto bi na neodredenom Jivotu, na onome 3to je unutrainje, postojalo kao broj, moralo bi ono Sto je spo- TjaSnje da izrazava prema svome natinu kao mnogoformnu stvarnost, vrstu Zivota, boju itd., uopste kao celokupno mnoitvo onih razlika koje se razvijaju u pojavu. | ‘Ako se obe strane organske celine (jedna ono Sto je unu- trainje, a druga ono Sto je spoljainje, tako da svaka opet ima na samoj sebi jedno unutrainje i jedno spoljainje) uporede prema njihovorie obostranom unutrainjem, onda se vidi da je Unutragnje prve strane predstavljalo pojam kao nemir apstrak- je, a druga strana da ima za svoje unutrainje mirujuéu op- Host 1 u jo) takede mirujuea oaredenoet, bra Onuda, dok je prva strana, posto u njoj pojam razvija Je pve san, poll © ee eae dotle se druga strana odmah toga odrige, posto se broj poka- zuje kao odredba jedne strane njenih zakona. Jer, bro} pred- stavlja upravo potpuno mirujuéy, mrtvu i ravnoduénu ode Genost u kojoj su istezli svako Kretanje i svaka voza, i koja je poru8ila mostove koji vode Zivotu nagona, naéinu zivota 1 ostalom Eulnom Zivotu. ee 3. [Posmatranje prirode kao jedne organske celine. (a) Or- gonisaatje ‘neorganskoga: specifiéna tezina, Kohezija, broj.) Ali Ovo posmatranje organskoga oblika kao takvog i unutrainjega Kao jedne unutraznjosti Gistog oblika nije, u stvari, vide po- smatranje onoga Sto je organsko. Jer, obe strane, koje bi tre- palo da se poveiu, jesu samo ravnoduino postavijene jedna prema drugo}, i time je vkinuta refleksija u sebe, koja saéinja- Ya sustinu organskoga. Veé se ovde, naprotiv, na neorgansku prirodu prenosi oprobano uporedenje unutrainjega i spoljas- hjega; beskonatni pojam je ovde samo ona suitina Koja je 172 iznutra sakrivena ili pada van u samosvest, a nema vide, kao kod onganskoga, svoju predmetnu prisutnost. Prema tome, ovu -vezu unutrainjega i spoljainjega treba posmatrati joS u njihovoj vlastitoj sferi Pre svega, ona unutrainjost oblika kao prosta pojedinat- nost jedne neorganske stvari jeste specifiéna teZina. Specititna tekina moze da se posmatra kao prosto biée isto tako kao i odredenost broja, za koji ona jedino jeste sposobna ili za~ pravo moie da se nade putem uporedivanja posmatranja i ini se da na taj natin predstavija jednu stranu zakona. Oblik, boja, tvrdoéa, Zilavost i jedno’ bezbrojno mnoitvo drugih osobina satinjavale bi zajedno spoljainju stranu, i imale bi da izraze odredenost onoga Sto je unutrainje, broj, tako da bi Jedno imalo u drugome svoju vernu kopiju. Zato pak sto negativitet ovde nije shvaéen kao kretanje procesa, veé kao umireno jedinstvo ili kao jednostavno biée za sebe, to se taj negativitet pojavijuje naprotiv kao ono dime se stvar opire procesu, i odrZava se u sebi i kao ravnodusna prema njemu. Ali usled toga Sto to jednostavao biée za sebe pred- stavlja izvesnu mirnu ravnodusnost prema drugome, specifigna se teZina pojavljuje kao jedna osobina pored drugih osobina; i'sa time prestaje svaka nuzna veza izmedu nje i toga mno- Stva, ili svaka zakonitost. — Specifiéna tezina kao ta jedno- stavna unutraSnjost nema razlike na samo} sebi, ili ona ima samo nesuitinsku razliku; jer upravo njena potpuna jedno- staynost ukida svaku sustinsku razliku. Ta nesustinska razlika, veligina, morala bi, dakle, da ima svoju kopiju ili ono Sto je drugo na drugoj strani,’ koja predstavlja_mno’tvo osobina, posto ona tek time jeste uopate razlika, Ako se ovo mnoitvo sazme u jednostavnost suprotnosti, pa se odredi, recimo, kao Keohezija, tako da kohezija predstavlja biée za sebe u drugo- bivstvu, kao Sto specifiéna tezina predstavija éisto bie za sebe, onda je ova kohezija, pre svega, ta éista u pojmu pret- postavljena odredenost nasuprot ono} odredenosti, te bi manir zakonodavstva bio onaj koji je razmatran gore, kada je bilo govora o odnosu senzibiliteta prema iritabilitetu. — Onda je Kohezija, osim toga, kao pojam biéa za sebe u drugobivstvu, samo apstrakeija one strane koja stoji nasuprot specifiénoj teZini i kao takva nema nikakve egzistencije. Jer, biée za sebe u drugobivstvu jeste proces, u kojem bi ono sto je neorgansko imalo da izrazi svoje biée za sebe kao neko samoodrzanje, koje bi naprotiv njega saguvalo da iz procesa istupi kao mo- menat jednoga proizvoda. Ali, upravo je to protivno prirodi neorganskoga koja nema na sebi svrhe ili opstosti. Njegov je 173proces, naprotiv, samo odredeno ponaSanje kao natin na koji se ukida njegovo biGe za sebe, njegova specifitna tetina. Ali samo to odredeno ponaganje, u kojem bi njegova kohezija postojala u svome istinskom pojmu, i odredena velitina njegove specifiéne tezine Jesu pojmovi koji su potpuno ravno- dugni jedan prema drugome. Ako bi se natin ponaSanja pot- Uno Zapostavio i ogranitio na predstavu velitine, onda bi se motda mogla zamisliti ova odredba: da bi se veta specifitna teZina kao neko vige unutrainje biée vise opirala stupanju u proces nego neka manja specifiéna teZina. Ali, obrnuto, sloboda biéa za sebe osvedotava se jedino u lakoéi sa kojom se stupa uu vezu sa svatim i da se u toj raznolikosti odréi. Onaj intenzitet bez ekstenzije veze jeste jedna besadréajna apstrakeija, jer ekstenzija sa8injava odredeno biée intenziteta, SamoodrZanje ‘pak neorganskoga u svojoj vezi pada, kao Sto je napomenuto, izvan prirode te veze, poéta neorgansko nema na samom sebi Principa Kretanja, ii, posto njegovo bide ne predstavlja apso- lutni negativitet i pojam. ‘Ako se, naprotiv, ta druga strana neorganskoga ne pos- matra kao proces, veé kao mirujuce biée, onda se vidi da ona predstavlja obignu koheziju, jednu prostu 2ulnu osobinu koja je stupila na stranu protiv oslobodenog momenta drugobii stva, koje je razdvojeno u mnoge ravnodune osobine, stupajuéi medu njih kao specifiéna tezina; mnostvo tih osobina, obuhva~ tenth wjedno, saginjava drugu stranu prema ovoj strani. Ali, na specifignoj tezini, kao i na drugim osobinama broj pred- stavlja jednu odredenost, koja ne samo da ne izrazava neku vezu tih osobina i neko’ njihovo prelazenje jednih u druge, veé se suitinski sastoji upravo u tome Sto nema nikakve éulne veze, nego predstavlja ponistenje svake zakonitostl; jer bro} jeste izraz odredenosti kao jedne nesustinske odredenosti. Tako, dakle, da jedan niz tela, koji razliku specifignih tedina tih tela izraava kao brojnu razliku, apsolutno ne ide paralelno sa nizom razlike drugih osobina, mada se, da bi se stvar utinila lakSom, uzimaju od tih osobina samo jedna jedina ili nekoliko njih. Jer, u stvari bi samo Gitav skup tih osobina mogao biti ono Sto bi u toj paraleli imalo da satinjava drugu stranu. Da bi se taj skup uredio u sebi i povezao u jednu celinu postoje, s jedne strane, za posmatranje, veliéinske odredenosti tih raz- nolikih osobina, 8 druge pak strane, u nj ulaze njihove razlike kao kvalitativne. Ono pak Sto bi se u to} gomili moralo oznatiti kao pozitivno ili kao negativno i Sto bi se uzajamno ponisti valo, uopite unutrainja figuracija i ekspozicija formule koja bi bila velo slozena, pripadalo bi pojmu Koji je iskljuten upravo 174 na isti natin na koji su osobine tu date kao bivstvujute i na koji treba da budu shvaéene; u tome biéu ne pokazuje nijedna osobina katakter neeg negativnog nasuprot érugo} osobini, — vet je jedna isto tako dobra kao i svaka druga, — niti ona inate pokazuje svoje mesto u rasporedu celine. — Kod sva- Koga niza, koji se razvija u paralelnim razlikama (odnos bi mogao da se zamisli kao odnos koji se u isto vreme na obema stranama penje ili kao odnos koji se penje samo na jednoj strani dok na drugoj opada), stalo je samo do poslednjeg jed- nostavnog izraza ove povezane celine, koja bi trebalo da sa- Ginjava jednu stranu zakona nasuprot specifitnoj tezini; ali ta jedna strana kao bivstvujuéi rezultat nije zapravo nigta drugo do ono Sto je vet spomenuto, naime pojedinaéna osobina, kao Sto je, recimo, takode obitna kohezija, pored koje ravnoduino postoje ostale osobine, a medu njima i specifiéna teZina, i svaka druga sa istim pravom, to jest sa istim nepravom moze da bude izabrana za reprezentanta cele druge strane; jedna bi kao i druga samo reprezentovala, znagi: predstavijala_sustinu. ali ne bi bila sama stvar. Tako se pokuSaj: da se nadu nizovi tela koji bi napredovali prema jednostavno} paraleli dveju strana, izraZavajuéi prema jednome zakonu tih strana sus- tinsku’ prirodu tela, mora uzeti za jednu misao koja ne po- znaje ni svoj zadatak ni sredstva kojima bi se taj zadatak mogao izvesti. (6) Organizacija organske prirode: rod, vrsta, pojedinaé- nost, individuum.] Malopre je veza spoljainjega i unutrainjega na obliku, koja treba da se pokaze posmatranju, bila odmah preuzeta u sferu neorganskoga; odredba koja tu vezu privlati u tu sferu moze se sada blite pokazati, i odatle proizlazi jo3 jedna druga forma i veza toga odnosa. Kod organskoga, naime, otpada uopite ono Sto izgleda da kod neorganskoga pruza mo- guénost takvog uporedivanja unutrainjega i spoljainjega. Neorgansko unutrainje je jedno jednostavno unutrainje, koje se za opazanje pokazuje kao bivstvujuéa osobina; stoga je njegova odredenost u sustini velitina, i ono se kao bivstvujuéa osobina pokazuje ravnodusnim prema spoljainjem ili prema mnogim drugim éulnim osobinama. Medutim, biée za sebe or- ‘ganski Zivoga ne stupa tako na stranu protiv svoga spoljainje- ga, veé na samom sebi poseduje princip drugobivstva. Ako Odredimo biée za sebe kao prostu vezu sa samim sobom koja se odrava, onda je njegovo drugobivstvo jednostavni nega- tivitet; i organsko jedinstvo jeste jedinstvo sebi ravnoga samopovezivanja sa istim negativitetom. To jedinstvo kao jedinstvo jeste unutranje organskoga. To unutrainje organ- 175skoga je usled toga po sebi opste, ili ono je rod. Ali, sloboda roda, nasuprot njegovo} stvarnosti, jeste druga jedna sloboda nego Sto je sloboda specifitne tezine nasuprot obliku. Sloboda specifigne tezine jeste jedna bivstvujuéa sloboda, ili sloboda da specifitna teZina stupi na stranu kao narofita osobina. Ali posto ta sloboda jeste bivstvujt‘a sloboda, ona je takode samo jedna odredenost koja suitinski pripada tome obliku, ili usled %ega je taj oblik kao suitina ono sto je odredeno. Sloboda roda pak jeste jedna opita sloboda i ravnoduina je prema ovome obliku ili prema njegovoj stvarnosti. Stoga ona odredenost koja pripada biéu za sebe neorganskoga kao takvom stupa na organskome pod njegovo biée za sebe, kao Sto na neorganskome stupa samo pod njegovo biée; stoga, mada ta odredenost po- stoji u isto vreme na neorganskome samo kao osobina, ipak njoj pripada dostojanstvo suitine, jer ona kao jednostavno negativno stoji naspram odredenog piéa kao bia za drugo; i to jednostavno negativno jeste u svojoj poslednjoj pojedinat- noj odredenosti jedan broj. Organsko pak jeste jedna poje- dinaénost koja takode predstavija Gisti negativitet, i stoga u sebi iskorenjuje fiksnu odredenost broja koja pripada ravno- dusnome biéu. Stoga ukoliko to organsko ima na sebi momenat ravnodugnoga biéa i u njemu momenat broja, broj se moze shvatiti samo kao igra na njemu, a ne kao suitina njegove Zivahnosti. ‘Ali, mada Gisti negativitet, princip procesa, ne pada izvan organskoga, i dakle organsko nema u svojoj sustini toga Bistog negativiteta kao neke odredenosti, vet je sama pojedi- natnost po sebi opSta, to ipak ta Lista pojedinatnost nije na njemu stvarna i razvijena u svoje momente kao apstraktne ili opste. Veé, ovaj izraz stupa izvan one opstosti koja ponovo pada u unutranjost; i izmedu stvarnosti ili oblika, to jest jzmedu pojedinaénosti koja se razvija i organskoga’opétega, ili roda, stupa odredeno opite, vrsta. Egzistencija, do koje dospeva’ negativitet optega ili roda, jeste samo razvijeno kre- tanje jednoga pracesa, koji se obavlja na delovima bivstvu- juéega oblika. Kada bi rod imao na sebi kao mirujuéoj jedno- Stavnosti razliéite delove, i kada bi prema tome njegov jednostavni negativitet kao takav predstavljao u isto vreme kretanje koje bi proticalo kroz isto tako proste, neposredno w sebi opite delove, koji bi kao takvi momenti ovde bili stvarni, onda bi organski rod predstavljao svest. Ovako, medutim, pro- sta odredenost kao odredenost vrste postoji na rodu na jedan neduhovan natin; stvarnost poinje iz roda ili ono Sto stupa w stvarnost nije rod kao takav, to jest uopite nije misao. Rod 176 ‘kao stvarno organsko zastupljen je samo jednim reprezentan- ym. Taj pak reprezentant, broj, koji izgleda da oznatuje prelaz iz roda u individualno uoblitenje, i koji, kako izgleda, daj posmatranju obe strane, jedanput kao prostu odredenost, drugi put nju istu kao oblik koji se izrodio u raznovrsnost, o2- nafava naprotiv ravnoduinost i slobodu opstega 1 pojedinat- noga jednog prema drugome koje rod prepusta nesustinskoj razlici veligine, a sam se kao ono &to Zivi pokazuje kao isto tako nezavisno od te razlike. Prava opstost, kako je odredena, predstavlja ovde samo unutrainju suitinu; kao odredenost vrste ta je opStost formalna opStost, i nasuprot njoj oma prava opStost stupa na stranu pojedinaénosti koja je usled toga jedna iva pojedinagnost i koja svojom unutrainjoséu prelazi preko svoje odredenosti kao vrste. Ali ta pojedinatnost nije u isto ‘vreme opsti individuum, to jest individuum na kojem bi opStost imala isto tako spoljainju stvarnost, veé taj individuum pada izvan organski Zivahnoga. Ali taj opti individuum, kako je on neposredno individuum prirodnih uoblitenja, ne’ predstavlja samu svest; njegovo odredeno biée kao pojedinatni organski ivi individuum ne bi smelo da pada izvan njega, ako bi on tre- balo da bude ta svest. {(1) Zivot kao slugajni um] Stoga mi vidimo jedan zak- Ijudak u kojem jedan ekstrem jeste opsti Zivot kao ono Sto je opSte ili kao rod, a drugi ekstrem jeste to isto kao ono Sto je pojedinatno ili kao opiti individuum; sredina je pak sastav- jena iz oba ekstrema; prvi se ekstrem slaze sa njom kao odredena opitost ili kao vrsta, a drugi kao prava pojedina’- nost ili kao pojedinatna pojedinost. — I posto ovaj zakljuéak pripada uopite strani uoblitenja, to je pod njim obuhvaéeno isto tako ono Sto se advaja kao neorganska priroda. Posto pak opti Zivot kao jednostavno sustastvo roda tazvija razlike pojma, sa svoje strane, { poito te razlike mora da prikate kao jedan niz prostih odredenosti, to je taj niz jedan sistem ravnodugno postavljenih razlika ili jedan niz brojeva. Kada je ono sto je organsko bilo malopre u formi pojedinosti protivstavljeno ovoj nesuitinskoj razlici koja ne izradava njenu Zivu prirodu niti je sadrti — i ako u pogledu neorganskoga mora prema njegovom celom odredenom biéu, razvijenom u mnoitvu njegovih osobina, da se kale upravo to, — to je sada opSti individuum taj koji se mora posmatrati ne samo kao nezavisan od svakog ra8tlanjavanja roda, vet takode kao njegova moé. Rod koji se prema opitoj odrede- nosti broja razlaze u vrete, ili koji moze da uzme za osnov 32 Fenomenoiogija una 7podele takode pojedinatne odredenosti svoga odredenoga biéa, na primer figuru, boju itd., trpi u tome mirnome poslovanju nasilje od strane’ opSteg individuuma, zemlje, koja kao opsti negativitet, nasuprot sistematizovanju oda pribavija_vred- nost razlikama kakve ih zemlja ima na sebi, i éija je priroda zbog supstancije kojoj pripadaju druktija nego sto je priroda onoga roda. Ovo delanje roda pretvara se u jedan sasvim ogranigeni posao koji moze da obavija samo unutar onih moénih elemenata i koji se usled njihovoga neobuzdanog na- silja svuda prekida, postaje pun praznina i zakréljao, Tz svega toga izlazi da za posmatranje na_uoblienom odredenom biéu moze da postoji samo um kao Zivot uopite, ali Zivot koji u svome razlikovanju nema stvarno u sebi ni- kakvog redanja i raSslanjavanja i ne predstavlja neki u sebi zasnovani sistem oblika. — Ako bi u zavrietku organskog uobligenja sredina, u koju ta vrsta i njena stvarnost padaja kao pojedinatni individualitet, imala na samoj sebi ekstreme ‘unutrainje opStosti i opiteg individualiteta, onda bi ta sredina u kretanju svoje stvarnosti imala izraz i prirodu opStosti i predstavljala bi razvijanje koje sistematizuje samo sebe. Tako svest ima 2a sredinu izmedu opitega duha i njegove pojedi- nagnosti ili gulne svesti sistem uobligenja svesti kao jedan H- vot duha koji se ureduje u celinu, — sistem koji se u ovome spisu razmatra i koji ima svoje predmetno odredeno biée kao istoriju sveta. Ali ogranska priroda nema nikakve istorije; ona od svoga opitega, od Zivota, pada neposredno u pojedinaénost odredenoga biéa, i u toj stvarnosti udruzeni momenti proste odredenosti i pojedine Zivosti proizvode bivanje samo kao slu- %ajno kretanje, u kojem je svaki momenat delatan u svome delu, i u kojem se celina odrZava: ali ta je delatnost sama za se ogranigena samo na svoju tatku, jer se celina ne nalazi u njoj, a ona se u njoj ne nalazi, jer tu ne postoji kao celina za sel Pored toga, dakle, 3to posmatratiki um dolazi u organskoj prirodi samo do neposrednog saznanja sama sebe kao opiteg Zivota uopite, za nj se ostvaruje neposredno saznanje razviéa { realizovanje toga opsteg Zivota samo prema potpuno opitim razlititim sistemima, tija se odredba, njihova suitina, nalazi ne u organskome kao takvome, vet u opStem individuumu, i — pod ovim razlikama zemlje’ — prema nizanjima koje rod oprobava. Posto, dakle, opStost organskoga Zivota dopusta da u nje- govo} stvarnosti bude neposrecino, bez pravog samostalnog po- 178 sredovanja, spustena u ekstrem pojedinatnosti, to posmatratka svest ima pred sobom samo mnenje kao stvar; i ako um moze imati dokono interesovanje za posmatranje tog mnenja, on je ogranigen na posmatranje i prepritavanje mnenja i dosetki'o prirodi. Doduge, ta ée neduhovna sloboda mnenja svuda po- Kazivati potetke zakona, tragove nuznosti, aluzije na red i nizanje, duhovite i prividne veze. Ali, u odnosu organskoga prema bivstvujuéim razlikama neorganskoga, prema elemen- tima, zonama i klimatima posmatranje ne prevazilazi u pog- Jedu’zakona i nuZnosti veliki uticaj. Tako, na drugoj strani, gde individualitet nema znatenja zemlje, veé ima matenje ‘onoga jednoga koje je imanentno organskome Zivotu, a koje, doduge, u neposrednome jedinstvu sa onim ito je opite, sa- Ginjava rod, ali rod éije se prosto jedinstvo upravo zbog toga odreduje samo kao broj i otuda oslobada kvalitativnu pojavu, — posmatranje nije u stanju da prevazide valjane napomene, interesantne veze, prijateljsko izlazenje u susret pojmu, Me- dutim, valjane napomene ne predstavijaju neko znanje nubnosti, interesantne veze zastaju kod interesovanja, inte- resovanje pak jeste samo jo3 mnenje uma; i Ijupkost indivi- dualnoga sa kojom ono potajno nagovestava jedan pojam, predstavija jednu detaéku Ijubazost, koja je detinja ako hove ili treba da ima neke vrednosti po sebi i za sebe. b. POSMATRANJE SAMOSVESTI U NJENOJ CISTOTI I NJPNOJ VEZI SA SPOLIASNJOM STVARNOSCU; LOGICKI I PSIHOLOSKI ZAKONI Posmatranje prirode nalazi pojam realizovan u neorgan- skoj prirodi, zakone, &ji momenti jesu stvari koje se u isto vreme ponaiaju kao apstrakcije; ali taj pojam ne predstavija neku u sebe reflektovanu jednostavnost. Naprotiv, Zivot organ- ske prirode jeste samo ta u sebe reflektovana jednostavnost; suprotnost samog sebe, kao suprotnost izmedu opitega i pojedinaénoga ne razvija se u suStastvu samog tog Zivota; suitina nije rod, koji bi se u svome homogenom elementu odvajao i kretao, i koji bi u svome suprotstavijanju bio u isto vreme sam za sebe bezrazlitan. Posmatranje nalazi taj slobodni pojam, eija opitost ima razvijenu pojedinatnost isto tako apso- lutno u samoj sebi, samo u pojmu ké}i egzistira kao sam pojam Ali u samosvesti. o 1791. [Zakoni mittjenja.] Okreéuéi se sada samom sebi i usme- rayajuéi se na stvarni pojam kao slobodni pojam, posmatranje nalazi, pre svega, zakone mi8ljenja. Ta pojedinatnost, koju predstavlja migljenje u samom sebi, jeste apstraktna pojedi- atnost, ono kretanje negativnoga koje Je potpuno povuteno u jednostavnost, i zakoni se nalaze izvan realiteta. — Zakoni ne- maju nikakvog realiteta, to ne znaéi uopite ni8ta drugo di zakoni su ligeni istine. Doduie, oni i ne treba da predstavljaju celu istinu, ali ipak treba da predstavijaju formatnu istinu, Samo, ono’ &to je tisto formalno bez realiteta jeste zamisao ili prazna apstrakcija bez one podvojenosti u sebi, koja ne bi bila ni8ta drugo nego sadréina. — Na drugoj pak strani, poito ti zakoni jesu zakoni tistoga misljenja, a miBljenje jeste ‘ono to Je po sebi opite, te, dakle, ono to predstavlja neko znanje, koje neposredno u sebi ima biée i u biéu sav realitet, ti zakoni jesu apsolutni pojmovi, i nerazdvojne suStastvenosti forme kao i stvari, Posto ona opStost koja se kreée u sebi jeste podvojeni prosti pojam, to na taj nadin taj pojam ima u sebi sadrZinu, i takvu jednu sadrtinu koja jeste svaka sadrZina, samo ne neko gulne biée. To je jedna sadrZina koja ne stoji u protivreénosti sa formom niti je uop8te od nje odvojena, veé, naprotiv, u sustini jeste sama ta forma; jer ta forma nije ni8ta drugo do ono opite koje se podvaja u svoje iste momente. ‘Takva pak kakva ta forma ili sadrZina jeste za posma- tranje kao posmatranje, ona kao takva dobija odredbu jedne nadene, date, tj. samo bivstvujuée sadrZine. Ta se sadrZina pre- tvara u mirno biée veza, u jedno mnoStvo apstraktnih nuznosti koje kao jedna évrsta sadrZina treba po sebi i za sebe da imaju tu svojoj odredenosti istinu i da tako u stvari budu oslobodene od forme. — Ali, ta apsolutna istina stalnih odredenosti ili mnogih razlititin’ zakona protivreti jedinstvu samosvesti ili miéljenja i forme uopite. Ono Sto se iskazuje kao neki stalan, postojan zakon moze biti samo jedan momenat jedinstva koje se reflektira u sebe, moze se pojaviti samo kao jedna istezava- juéa velitina, Medutim, istrgnuti iz toga sklopa kretanja od strane posmatranja i postavljeni tu, tim zakonima ne nedostaje sadréina, jer oni imaju jednu odredenu sadrsinu, veé, napro- tiv, oni ‘su lieni forme koja predstavlja njihovu suitinu. U stvari, ne zbog toga Sto su navodno samo formalni, te ne mogu imati nikakve sadrzine, veé, naprotiv, iz suprotnog razloga, naime zato So u svojoj odredenosti,’ ili upravo kao jedna sadrzina kojoj je oduzeta forma, treba da vase za neSto apso- lutno, ti zakoni ne predstavljaju istinu mi8}jenja, U svojo} istini, kao momenti koji iStezavaju u jedinstvu mi8ljenja, ti bi zakoni 180 morali da se shvate kao znanje ili misaono kretanje, a ne kao zakoni znanja. Posmatranje pak nije smo znanje i ono ga ne poznaje, vet izokreée njegovu prirodu u oblik biéa, to jest shvata njegov negativitet samo kao zakone znanja. — Ovde je dovoljno to Sto je na osnovu opste prirode stvari pokazano nevazenje vajnih zakona mifljenja. Blize izlaganje spada u spekulativnu filozofiju, u kojoj se ti zakoni pokazuju kao ono Sto oni jesu uistinu, naime kao pojedinatni momenti koji i8te- zavaju, Siju istinu predstavija jedino celina misaonog kretanja, smo znanje. 2. [Psiholoski zakoni.] Ovo negativno jedinstvo mi8ljenja postoji samo za sebe, ili Stavi8e ono je biée koje postoji samo za sebe, princip individualiteta i svest koja u svome realitetu tvori. Stoga priroda stvari dovodi posmatratku svest do one tvoratke svesti kao realiteta onih zakona. PoSto ova povezanost ne postoji za posmatratku svest, to ona smatra da misljenje u svojim zakonima ostaje pored nje, na jednoj strani, a da, na drugoj strani, ona dobija neko drugo biée u onome Sto sadi za nju jeste predmet, naime tvoratku svest, koja tako postoji za sebe da ukida drugobivstvo, imajuéi svoju stvarnost u tome ‘opazanju same sebe kao onoga Sto je negativno. Dakle, za posmatranje se otvara nova oblast u delotvornoj stvarnosti svesti. Psihologija sadrsi mno8tvo zakona, po kojima se duh prema raznim vrstama svoje stvarnosti, kao jednog nadenog drugobivstva razlitito pona8a, delom da bi te razlitne vrste stvarnosti primio u sebe i da bi se uskladio sa nadenim navikama, obigajima i natinom mi8ljenja u kojima on za sebe kao stvarnost jeste predmet, delom da bi znao da je u odnosu na njih samostalan, da bi naklono i strasno iz njih izvukao za sebe samo ono Sto je osobeno i da sa sobom uskladi ono Sto je predmetno, — da bi se ponaiao negativno i to tamo prema sebi kao pojedinosti, a ovde prema sebi kao opitem biéu. — Samostalnost daje onome Sto je zateteno u pogledu prve strane samo formu svesnog individualiteta uopite, i u pogledu sadrine ostaje unutar nafene opite stvarnosti; u pogledu pak druge strane, samostalnost daje toj opStoj stvar- nosti u najmanju ruku jednu osobenu modifikaciju koja ne protivreti njenoj sustinskoj sadriini, ili takode jednu takvu modifikaciju usled koje se individuum kao osobena stvarnost i osobena sadréina njoj suprotstavl; pretvara u zlogin posto je ukida na jedan iskljutivo pojedinatan natin, ili po8to taj individuum to ini na jedan opsti natin i time za sve ljude, 181proizvodi jedan drugi svet, drugo pravo, drugi zakon i obi- Zaje na mesto postojetih obitaja. Posmatraéka psihologija koja izratava, pre svega, svoja opazanja o opitim vrstama koje se njoj pokazuju na delotvor- noj svesti, nalazi raznolike moti, sklonosti i strasti, i posto se ne mote uguiiti seéanje na jedinstvo samosvesti pri nabrajanju te kolekcije, to ona mora da dospe bar do &udenja o tome Sto se u duhu ‘mogu nalaziti zajedno, kao u nekoj vreéi', tako Taznolike i tako heterogene stvari koje su jedna za ‘drugu slugajne, narotito i zbog toga Sto se stvari ne pokazuju kao mrtve, mirujuée stvari, veé kao nemirna kretanja. U nabrajanju tth razli8itih moéi posmatranje se nalazi na opitoj strani; jedinstvo tih mnogostrukih sposobnosti pred- stavlja strant Koja je suprotna toj opitosti, naime stvarni individualitet. — Ali, opet shvatiti i nabrajati razligite stvarne individualitete tako,’ Sto jedan fovek ima vise sklonosti za ovo drugi vise za ono, jedan ima vise razuma nego drugi, to je neSto mnogo neinteresantnije nego nabrajanje. vrsti insekata, mahovine itd, jer te vrste insekata itd. daju pravo posmatranju da ih shvata tako pojedinatno i bespojmovno, posto one sustinski pripadaju elementu slutajnog upojedinja- vanja. Naprotiv, shvatiti svesni individualitet bez duha kao ne- ku pojedinatnu bivstvujuéu pojavu, sadrai protivretnost koja se sastoji u tome to njegova suitina predstavlja opStost duha. Ali posto to shvatanje tint da svesni individualitet stupi u isto vre- me u formu opstosti, ono nalazi njegov zakon i sada izgleda da ima neku umnu svrhu i da obavija neki nuzni posao. 3, [Zakon individualiteta.] Momenti koji sa8injavaju sadr- Hinu zakona jesu, s jedne strane, sam individualitet, s druge strane, njegova opita neorganska priroda, naime nadene okol- nosti, 'stanja, navike, obiéaji, religija itd; na osnovu ovih okolnosti moze se, shvatiti odredeni individualitet. Te okolnosti sadrZe ono Sto jé odredieno isto tako kao i ono sto je opste, iu isto vreme jesu ono postojege Sto se pokazuje opazanju i Sto se, na drugoj strani, izrazava u formi individualiteta. Zakon ovog odnosa obeju strana morao bi pak sadrZati to — kakva dejstvo i kakav uticaj vrse te odredene okolnosti na individualitet. Ali taj individualitet sastoji se upravo u 4 U Hegelovo} raspravi iz 1802. godine koja nosi naslov: Odnos skepticizma prema filozofit nalozi se ta ista misao Koja glasi: »Ona nepraktigna psihologija koja raziaée duh u kvalitete, medu kojima ne nalazi nikakvu celinu, nikakvog genija ni talenta, vet prikazuje duh kao neku vretu punt. moéie 182 tome ito ne samo da predstavlja ono Sto je opite i Sto se stoga na jedan miran neposredni nagin sliva ujedno sa postojecim opstim, sa obitajima, navikama itd. i Sto se uskladuje sa njima, vet i Sto se prema njima ponaga suprotno, pa ih Staviée izo- patava, — a isto tako Sto se prema njima’u njihovo} pojedi- naénosti pona’a sasvim ravnodusno, sto ne dopusta da one na nj utitu i to nije protiv njih delatan. Zbog toga, Sta je ono Sto treba da utige na individualitet i kakav treba da je taj njegov uticaj, — sto zapravo znati isto, — to zavisi jedino od samog individualiteta; time je taj individualitet postao taj odredeni individualitet, 8to ne znadi nigta drugo nego da je on to veé bio. Okolnosti, stanja, obitaji itd., koji se s jedne strane pokazuju kao postoje¢i a s’druge strane u tome odredenome individualitetu, izrazavaju samo njegovu neodredenu suitinu, do koje nije stalo. Da te okolnosti, taj naéin misljenja, ti obi- %aji, uopste da to stanje sveta nije postojalo, onda na svaki naéin ni individuum ne bi postao ono sta on jeste, jer tu opstu supstanciju predstavljaju svi koji se u tom stanju sveta nalaze. — Ali kako se to stanje sveta partikularizovalo u ovome indi- viduumu, — a takav jedan individuum treba da bude shvaéen, — tako bi se ono moralo partikularizovati po sebi i.za sebe i u toj bi odredenosti, koju je ono sebi dalo, moralo uticati na svaki individuum; samo bi tako to stanje sveta uéinilo taj individuum tim odredenim individuumom kako on jeste. Ako se ono Sto je spoljainje ostvarilo po sebi i za sebe takvim kako se ono pokazuje na individualitetu, onda bi se ovaj individuali- tet shvatio na osnovu onoga spoljainjega. Mi bismo imali dvo- struku galeriju slika, od kojih bi jedna predstavijala odsjaj one druge; jedna bi bila’galerija patpune odredenosti i ogranigenja spoljainjih okolnosti, druga bi predstavijala njih iste, prevedene u onaj oblik u kojem se nalaze u svesnome sustastvu; one spo- Yainje okolnosti bile bi povr8ina lopte, a ovo svesno suitastvo bilo bi srediste koje njih u sebi predstavija. Ali, povrSina lopte, svet individuuma, neposredno ima dvosmisleno znagenje: da predstavija po sebi i 2a sebe posto JeGi svet i polozaj, i svet individuuma — ili utoliko ukoliko bi 3e-ovaj individuum sa svetom jedino slio da bi ga tako kakav je pustio da ude u njega i ukoliko bi se prema njemu ponasao samo kao formalna svest, — ili pak da predstavlja svet indi- viduuma tako kako je on izopatio ono sto postoji. — Posto je zbog ove slobode stvamost sposobna za ovo dvosmisleno zna- tenje, to se svet individuuma mate shvatiti jedino na osnovu njega samog, { uticaj koji na individuum vrii stvarnost, koja se zamislja kao stvarnost koja postoji po sebi i za sebe, dobija 183od toga individuuma apsolutno suprotan smisao po tome 3to on ili dozvoljava da se na njemu pokazuje struja stvarnosti koja utige, ili Sto tu struju prekida i pokreée. Ali, usled toga, psiholoska nunost pretvara se u jednu tako praznu ret da o tome, 3to je navodno taj uticaj imalo, postoji apsolutna mogué- nost da je ono takode moglo da ga nema. ‘Time otpada biée koje bi postojalo po sebi i za sebe i koje bi trebalo da saéinjava jednu stranu svakog zakona, i to opitu stranu. Individualitet jeste ono Sto je njegov svet kao njegov svet; sam taj svet jeste oblast njegovog delanja u kojem se taj njegov svet pokazao kao stvarnost i prosto-naprosto kao jedin- stvo biéa koje postoji i biéa koje je proizvedeno: jedno jedinstvo Gije strane ne padaju, kao u predstavi o psiholoskom zakonu, jedna izvan druge kao po sebi postojeéi svet i kao za sebe Postojeti individualitet; ili ako se one tako posmatraju svaka za sebe, onda ne postoji nikakva nuZnost niti zakon njihove veze jedne sa drugom. °. POSMATRANJE VEZE SAMOSVESTI SA NJENOM NEPOSREDNOM STVARNOSCU; FIZIOGNOMIKA I NAUKA O LUBANJI Psihologko posmatranje ne nailazi ni na kakav zakon od- nosa samosvesti prema stvarnosti ili prema svetu koji je njo}) Suprotstavijen, i ravnoduinost samosvesti i te stvanostijedne prema drugoj vratila je psiholoiko posmatranje na osobenu odredenost realnog individualiteta koji postoji po sebi i za sebe ili_koji suprotnost biéa za sebe i biéa po sebi sadrdi kao po- nigtenu u njihovome apsolutnom posredovanju. Taj realni individualitet postao je predmet za posmatranje, ili predmet ojem posmatranje sada pristupa. Individuum postoji po sebi i za sebe: on postoji za sebe, ili on predstavlja neko slobodno tvorenje, ali on postoji takode po sebi, ili sam individuum poseduje neko iskonsko odredeno bie, — jednu odredenost koja u pogledu pojma predstavija ono Sto je psihologija Zelela da nade izvan njega. Dakle, na samom individuumu pojavijuje se suprotnost po tome’ sto predstavlja tu dvojakost: kretanje svesti i nepromenljivo biée jedne pojavne stvarnosti, takve koja u njemu neposredno jeste njegova stvarnost. To biée, telo odredenoga individualiteta jeste njegova prvobitnost, njegova nestvorenost. Ali, poito indi- 184 viduum u isto vreme jeste samo ono Sto je on proizveo, to je njegovo telo takode izraz njega samog koji je on proizveo; u isto vreme jedan znak koji nije ostao neposredna stvar, vet na kojem on samo pokazuje Sta znaéi to da on svoju izvornu prirodu posvetuje delu. Ako posmatramo ovde postojeée momente u vezi sa pret- hodnim glediStem, onda se tu nalaze jedan op8ti Ljudski lik ili bar opiti lik jedne klime, jednog dela sveta, jednog naroda, Kao ranije isti opSti obifaji i obrazovanost. Uz to dolaze na- rotite okolnosti i polotaj unutar opite stvarnosti; tu je ta naroéita stvarnost kao narodita formacija lika individuuma, Na drugoj strani, kao Sto su malopre bili postavijeni slobodno delanje individuuma i stvarnost kao njegova nasuprot posto- jetoj stvarnosti, ovde stoji lik kao izraz njegovog ostvarenja koje je postavio on sam, erte i forme njegovoga samodelatnog suitastva. Ali kako opsta tako i osobena stvarnost, 2 koju je pos- matranje ranije na8lo izvan individuuma, ovde je njegova stvar- nost, njegovo urodeno telo, i upravo u to njegovo telo pada izraz koji pripada njegovome tvorenju. U psiholoSkome bi po- smatranju trebalo da se poveZu jedna sa drugom po sebi i za sebe postojeta stvarnost i odredeni individualitet; ovde je, me~ utim, celokupni odredeni individualitet predmet posmatranja: i svaka strana suprotnosti toga predmeta predstavlja i sama tu celinu. Dakle, za spoljaSnju celinu potrebno je ne samo iskon- sko biée, urodeno telo, vet isto tako i formacija toga njegovog tela, koja pripada delotvornosti unutrainjosti; to njegovo uro- deno telo predstavija jedinstvo neizgradenoga i izgradenoga biéa i stvarnost individuuma prodetu bi¢em za sebe. Ova celina, koja u sebi obuhvata odredene iskonske évrste delove i one erte koje postaju jedino tvorenjem, jeste, i to biée je izraz unutradnjega, to jest individuuma koji je postavijen kao svest i kretanje. — To unutrainje isto tako nije vise formalna, besadrzajna ili neodredena, samodelatnost, tija bi se sadréina i odredenost nalazile, kao malopre, u spoljainjim okolnostima, veé ono predstavlja jedan po sebi odredeni iskonski karakter, &ja je forma samo delotvornost. Dakle, ovde se posmatra odnos izmedu ovih obeju strana, kako ga treba odrediti i sta treba podrazumevati pod tim izrazom unutranjega u spo- janjem. 1, [Fiziognomsko znagenje organa.] To spoljainje kao organ ne Sini, pre svega, ono Sto je unutrainje vidijivim ili uopste nekim ‘biéem za drugo; jer to unutrainje, ukoliko se nalazi uw organu, predstavija’ samu delatnost. Usta koja govore, 185ruka koja radi, ako se hoée, takode k tome jo8 noge, predstay- Vjaju organe Koji ostvaruju i izvrSuju, koji u sebi poseduju delanje kao delanje ili ono Sto je unutrainje kao takvo; spoljagnjost pak koju individuum dobija preko tih organa jeste delo kao jedna stvamost koja je odvojena od individuuma, Govor i rad jesu ispoljavanja u Kojima se individuum ne odréava viSe sam po sebi niti se poseduje, vet dopuita da ono Sto je unutrainje izade potpuno izvan sebe, prepuitajuél ga drugome. Zbog toga se isto tako mote redi da ta ispoljenja izraZavaju unutragnje suvige mnogo, kao i da ga ona izrazavaju suvige malo, — suviSe mnogo: posto se u njima izliva to unutrainje, to ne ostaje nikakva suprotnost izmedu tih ispo- Yjenje i ovoga unutrainjega; ona ne predstavljaju samo jedan igtaz unutragnjega, veé neposredno samo to unutrainje, — suvige malo: posto se ono unutrainje 1 govoru i radnji pretva 1u neSto drugo!, to se ono time prepuSta onome element pre- inafavanja koje izopatava izgovorenu ret i izvrieno delo, praveti iz njih ne8to Sto je drukéije od onoga sto oni kao radnje toga odredenoga individuuma jesu po sebi i za sebe. Né samo Sto tvorevine radnji gube usled te spoljainjosti, koja potiée od uticaja drugih, onaj karakter po kojem one treba da predstavijaju neSto trajno nasuprot drugim individualite- tima; ve€ posto se ona ponataju prema unutrainjem koje sadrie kao izdvojeno ravnoduino drugo, ona su u stanju da kao unutrainje budu, blagodareéi individuumu, drukéija nego Sto izgledaju, — ili time Sto ih individuum namerno pretvara uu pojavu ne8ega drugoga nego sto one u stvari jesu, — ili time Bto je ono suvise nespretno da sebi dade spoljainju stranu koju je zapravo Zelelo, i da nju tako uévrsti da drugi ne budu u stanju da mu njegovo delo izopate. Dakle, delanje kao izvr~ Beno delo ima dvostruko suprotno znaéenje: ili 3to predstavija unutrainji individualitet ane njegov izraz, ili Sto kao ono Ho je spoljainje predstavlja jednu stvarnost koja je nezavisna od unutrainjega, i koja je neSto sasvim drukéije od tog: unutrainjega. —' Zbog ove dvoznatnosti moramo se osvrnuti na to unutrainje da bismo videli kako se ono jo8 nalazi, ali * Uporedi Silera: »Govor! li dua, onda, ah! dua veé vite ne govorte. I: 9U mojim grudima moje Je delo jo bilo moje; jednom otpusteno { sigumnog kutka srea, sa svoga maternjega tla, izbateno van u tudinu Zivota, ono pripada onlm podmuklim sllama koje nikojeg foveka vestina nije U stanju da pripitomi.« — Hegel se, uostalom, vraéa ovim izvode- tnjima doenije u odseku 0 smoralno} radnji 1 sudbinie, 1 opet na vigem ‘stupnju u odseku o sduhovnom umetniskom delux, * 186 ‘eo vidljivo ili spoljainje, na samom individuumu. U organu pak ono se nalazi samo kao neposredno delanje koje zadobija svoju spoljainjost u delu, koje iki predstavlja ono Sto je unu- trainje ili ga ne predstavija. Dakle organ, posmatran s obzi rom na tu suprotnost, ne pribavija izraz koji se trazi. Ako bi pak spoljainji lik, ukoliko on nije organ ili nij delanje, te postoji kao mirujuéa celina, bio u stanju da izrazi unutrainji individualitet, onda bi se on dakle ponaao kao neka postojeéa stvar, koja bi ono sto je unutrainje mimo primila u svoje pasivno odredeno biée kao nefto tude, po- stavSi time njegov znak: — jedan spoljainji sludajni izraz, &ja je stvarna strana beznatajna, — jedan govor @iji tonovi { tonski spojevi ne predstavljaju samu stvar, veé su po slobod- noj proizvoljnosti njom spojeni i za nju su sluéajni, Takva jedna proizvoljna veza takvih @inilaca, koji su neito spoljainje jedni za druge, ne predstavija nikakav zakon. Fitiognomika pak treba da se od drugih rdavih vestina i opa- kih studija razlikuje time 3to ona posmatra odredeni indi dualitet u nuznoj suprotnosti jednog unutrainjeg i spoljainjeg, karaktera kao svesnoga suitastva i njega istoga kao bivstvu- juéeg lika, povezujuéi te momente jedne sa drugima tako kako ‘su oni uzajamno povezani svojim pojmom, te stoga moraju sat njavati sadrzinu jednoga zakona. Naprotiv, u_astrologiji, hiromantiji i drugim slignim naukama povezuje se, kako lzgleda, samo ono Sto je spoljainje sa onim Sto je spoljagnje, ma koje nelto sa neti Sto je njemu tude. Ova konstela pri rodenju i, ako se to spoijainje vise priblizi samom telu, ove crte na dianu predstavijaju spoljainje momente za dug ili kratak Zivot i uopste 2a sudbinu pojedinog Soveka. Kao spo- YjaSnjosti oni se ponagaju ravnodusno jedni prema drugima i nemaju jedni za druge onu nuznost koja treba da se nalazi u vezi jednoga spoljasnjega i unutrasnjega. Istina, ruka, kako izgleda, ne predstavija neito spoljainje u pogledu sadbine, veé se, naprotiv, pona’a prema njoj kao neSto unutrainje. Jer, i sudbina je opet samo pojava onoga Sto predstavija odredeni individualitet po sebi kao unutrainja iskonska odredenost. — Da bi se pak znalo Sta odredeni indi- vidualitet jeste po sebi, do toga saznanja dolaze i hiromant { fiziognomigar kraéim putem nego, na primer, Solon koji je smatrao da do toga saznanja moze da dode tek po isteku celoga Zivota; Solon je posmatrao pojavu, a hiromant i fiziog- nomitar ono Sto je po-sebi. Da pak Saka mora da pokaze ono 187po-sebi individualiteta u pogledu njegove sudbine, to se moze Jako uvideti iz toga Sto ona pored govornog organa najvige pred- stavlja ono u emu se fovek pojavijuje i ostvaruje. Saka je eduhovijen! neimar Sovekove sree; 0 njoj se mote reti da ‘ona predstavlja ono dime Sovek dela; jer u Saci kao delotvornom organu svoga samoostvarenja govek je prisutan kao onaj koji oduhovljuje, i posto je on iskonski svoja viastita sudbina, to Ge prema tome Saka izrazavati to po-sebi. Iz ove odredbe po kojoj organ delatnosti jeste ne samo biée vet i delanje u njemu, ili po kojoj s&mo unutrainje biée po sebi jeste u njemu prisutno, posedujuéi jedno biée za drugo, proizlazi jedno shvatanje organa drukéije od ranijega njegovog shvatanja. Ako se, naime, pokazalo da se organi uopste zbog toga ne mogu shvatiti kao izrazi unutrasnjega, jer je u njima delanje kao delanje prisutno, dok je delanje kao ‘delo samo spoljainje, te na taj nagin unutrainje i spo- YaSnje padaju jedno van drugoga i jesu ili mogu biti tude jedno prema drugome, onda prema posmatranoj odredbi organ mora takode opet da se shvati kao sredina njih dvoje, po8to upravo to, sto je delanje u njemu prisutno, satinjava u isto vreme jednu spoljainjost toga organa, i to jednu druktiju nego Sto je delo; ta druktija spoljainjost, naime, ostaje in viduumu i na njemu. — Ta sredina i jedinstvo unutrasnjega i spoljainjega jesu pre svega i sami spoijaSnji; onda pak ta spo- ainjost jeste u isto vreme primljena u ono sto je unutrainje; Kao prosta spoljainjost ona stoji nasuprot rasejanoj spoljas- njosti koja predstavija ili samo jedno pojedinaéno delo, koje je za celi individualitet slutajno, ili stanje, ili pak cela spo- Vjainjost predstavija sudbinu koja je rasparéana u mnoStvo tvorevina i stanja. Dakle, proste crte Sake, isto tako zvutnost i obimnost glasa kao individualna odredenost govora, — ta- kode taj isti govor koji rukom dobija évritu egzistenciju nego pomoéu glasa, naime nadin pisanja, i to u njegovoj osobenosti kao rukopis — sve je to izraz unutrasnjega, tako da se on opet kao prosta spoljainjost ponaSa prema mnogostrukoj spoljas- njosti delanja i sudbine kao ono 3to je unutrainje. — Ako se, dakle, pre svega odredena priroda i urodena osobenost indi- viduuma shvate zajedno sa onim sto je ona postala putem obrazovanja kao ono to je unutrainje, kao suitina delanja i sudbine, onda to unutrainje ima svoju pojavu i svoju spo- Yainjost pre svega na ustima, na Saci, u glasu, rukopisu, kao ina ostalim organima i njihovim trajnim odredbama; i tek ‘onda se ono i dalje ispoljava joS van u svojoj stvarnosti u svetu. 188 Poito se pak ta sredina odreduje kao ispoljenje koje je u isto vreme povuteno u unutrainjost, njeno postojanje hnije ogranigeno na_neposredni organ delanja; naprotiv, ta sredina predstavija kretanje i formu lica i uobligenja uopite, Keretanje koje nidta ne izvrbuje. Ove erte i njihovo kretanje jesu prema ovome pojmu delanje koje je zadriano i koje ostaje u individuumu, i prema svojoj vezi sa stvarnim delanjem ono predstavija viastito nadgledanje i posmatranje toga tela indi- viduuma, ispoljenje kao refleksiju o stvarnom ispoljenju. — Individuum zbog toga nije nem prema svome spoljainjem delanju i kod njega, jer je on pri tom u isto vreme reflektiran u sebe i on ispoljava tu reflektovanost u sebe; to teorijsko delanje ili razgovor individuuma sa samim sobom o tome jeste takode poglavito za druge, jer sam taj razgovor predstavlja jedno ispoljenje. 2. [Mnogoznagnost ovoga znaéenja.] Dakle, na ovom unu- trainjem, koje u svome ispoljenju ostaje unutrainje, posmatra se reflektovanost individuuma iz njegove stvarosti; i treba videti kako stvar stoji sa tom nuinoSéu koja je pretpostavijena u tome jedinstvu. — Ta se reflektovanost razlikuje, pre svega od samog dela, te dakle moze da predstavlja ne8to drugo i da se uzme za ne&to drugo nego Sto ona jeste; nekome se vidi po licu da li uzima ozbiljno ono sto govori ili to &ini. — Obrnuto, pak, ono Sto treba da predstavija izraz unutrainjega jeste u isto vreme bivstvujuéi izraz, i time se srozava na stupanj odredbe onog biéa koje je za samosvesnu sustinu apsolutno sluéajno. Stoga je ono doista izraz, ali u isto vreme takode samo kao neki znak, tako da je za izraZenu sadrZinu svoj- stvenost onoga Sime se ono izrazava potpunc ravnoduina. Unutragnje jeste u ovoj pojavi doista vidljiva nevidljivost, mada nije 2a nju privezano; ono se moke nalaziti isto tako u nekoj drugo} pojavi, kao Sto se mole neko drugo unutrasnje nalaziti u isto} pojavi. — Otuda Lihtenberg s pravom kaze: »Pretpostavimo da bi fiziognom jednom ugrabio goveka, onda bi zavisilo samo od jedne smele odluke, da se on opet uéini neshvatljivim za hiljade godina.«' Kao Sto su.u prethodnom* odnosu date okolnosti predstavljale jedno bivstvujuée, iz kojega je individualitet uzeo za se ono Sto je mogao i hteo, ili predajuéi se njemu ili izopatavajuéi njega, iz kojeg razloga ono nije sadréalo nunost i sustinu individualiteta, isto je tako ovde pojavno neposredno biée individualiteta takvo jedno biée ¥0 fizlognomici, 2. ind, Getingen 1778, str. 35. © U odnosu samosvesti prema spoljainjo} stvarnosti 189koje izrazava ili njegovu reflektovanost iz stvarnosti i njegovo bie u sebi, ili koje je za taj individualitet samo jedan znak koji je ravnodugan prema onome Sto je oznageno, te zbog toga uistinu ne oznaguje niSta; ono je za individualitet ne samo njegovo lice, veé i njegova maska koju on moze da skine Individualitet protima svoj lik, kreée se, govori u njemu; ali to celokupno odredeno bie stupa prema volji i radnji kao neko ravnoduino biée; on na tome odredenome biéu ponistava ono znatenje koje je ono imalo ranije, po kome on ima u njemu svoju Teflektovanost u sebe ili svoju istinsku sustinu, pa je obratno postavlia Stavise u volju i u delo. Individualitet napusta onu reflektovanost u sebe, koja je izraZena u crtama, pa svoju sustinu polaze u delo. Tu u delu individualitet protivre&i onome odnosu koji utvrduje instinkt uma, koji se odaje posmatranju samosvesnog individualiteta uu pogledu onoga to treba da predstavija njegovu unutrainjost 1 spoljainjost. Ovo stanoviste dovodi nas na pravu misao koja edi u osnovi fiziognomskoj — ako se tako hote — nauci. Sup- rotnost na koju to posmatranje urnnoga instinkta sluéajno ni ilazi predstavija u pogledu forme suprotnost prakse i teorije, postavijene naime njih obadve unutar same prakse, — sup- Totnost izmedu individualiteta koji se ostvaruje u delanju (to delanje uzeto u najopitijem smislu) i toga istoga individuali- teta Kako je on u tome delanju u isto vreme iz njega reflek- tovan u sebe, i kako je ono njegov predmet. Posmatranje shvata ovu suprotnost prema istom izopatenom odnosu u kojem se ona suprotnost odreduje u pojavi. Tome posmatranju vade za nesustinsku spoljainjost sama delatnost i delo, — bilo delo govora ili neke utvrSéenije stvarnosti, — a unutrainjost individualiteta za suitinsku unutrainjost. Izmedu obeju strana koje praktigna svest ima na sebi, izmedu smeranja i dela, — izmedu miijenja © njenoj radnji i same radnje — posmatra- nje odabira onu prvu stranu za pravu unutrainjest; ta prava unutrainjost treba da ima svoje vie ili manje nesuatinsko ispoljenje u delu, a svoje pravo ispoljenje u svome obliku Ovo pravo ispoljenje jeste neposredna ulna prisutnost indi- vidualnoga duha; unutrainjost koja treba da predstavlja pravu unutrainjost jeste osobenost svrhe i pojedinatnost biéa za sebe; oboje su zamisljeni duh. Ono, dakle, to posmatranje ima za svoje predmete jeste zami8ljeno odredeno bite, a izmedu tak- vog odredenog biéa posmatranje trazi zakone, Neposredno mnenje o pomenutoj prisutnosti duha jeste prirodna fiziognomika, prerani sud o unutrainjoi prirodi i ka- 190 rakteru njenoga lika pri njenome prvome pogledu. Predmet toga mnenja je takav da u njegovoj sustini le#i to 3to uistinu predstavlja neSto drugo, a ne samo tulno neposredno biée. Dodue, takode upravo ta teflektovanost u sebe koja s¢ nalazi u Sulnome i koja iz njega polazi jeste ono Sto je prisutno, vid- Vivost kao vidljivost onoga Sto je nevidljivo jeste ono sto pred- stavlja predmet posmatranja. Ali, upravo ta éulna neposredna prisutnost jeste stvarnost duha, Kako ona postoji samo 2a mne- nje; i posmatranje se u tome pogledu kreée tamo-amo sa svo- jim pomenutim odredenim biéem, sa fiziognomikom, rukopisom, zvuéno3éu glasa itd. — Posmatranje dovodi u vezu takvo odre- Geno biée sa upravo takvom pomenutom unutragnjoséu. Ono Sto treba da se sazna, to nije ubica ili lopov, vet sposobnost da se postane takvim; stalna apstraktna odredenost gubi sé usled toga u konkretnu beskonatnu odredenost pojedinatnog individuuma, koja pak zahteva umetnitkije Zivotopise nego Sto su one kvalifikacije. Takvi umetnitki 2ivotopisi kazuju, dakako, viSe od kvalifikacija retima ubica, lopov, ili retima dobroduSan, nepokvaren itd., ali za svrhu tih regi, naime da se njima izrazi zami8ijeno biée ili pojedinatni individualitet, one uuostalom nisu dovoljne; isto tako kao ni tivotopisi lika’ koji prevazilaze opise kao Sto su pljosnato Selo, dugatak nos itd. Jer, pojedinaéni lik kao i pojedinaéna samosvest jesu kao za- mi8ijena biéa neizrecivi. Nauka poznavanja Ijudi, koja se odnosi na pretpostavijenoga Soveka, kao i nauka fiziognomike koja se odnosi na njegovu pretpostavijenu stvarnost, { ¥eli da nesve- sno sudenje prirodne fiziognomike uzdigne na stupanj znanja, jeste usled toga ne8to beskonatno i nedokudivo, koje nikada ne mote dospeti dotle da ka%e Sta zami8lja, jer ono samo za- mi8lja i njegova sadrzina jeste samo negto zami8ljeno. Zakoni koje ova nauka namerava da nade predstavijaju veze ovih obeju pretpostavijenih strana, te stoga ni sami oni ne mogu biti ni8ta drugo do neko tisto zamisljanje. Takode, po8to to vajno znanje, koje navodno ima posla sa stvarnoséu duha, ima za svoj predmet upravo to Sto se on, polazeti iz svoga tulnog odredenog bita, reflektira u sebe, i Sto odredeno biée za nj predstavlja jednu ravnoduinu sluéajnost, to ono kod. svojih nadenih zakona mora neposredno znati da ‘njima nista nije regeno, veé da se zapravo samo brblja ili se daje samo jedno mi8ljenje o sebi (jedan izraz koji poseduje istinu treba da izrazi kao jedno isto ovo: da kate svoje misljenje i da time ne navodi stvar, vet jedino svoje mifljenje 0 sebi). U pogledu sadrzine pak, ova posmatranja ne mogu da odstupaju od opaski kao Sto su: »Kad god imamo sajam uvek pada kiSac, kate 191trgovac na malo; »i takode uvek kada ja susim rubljec, kate domatica. Lihtenberg koji tako karakteri8e! fiziognomsko posma- tranje, veli takode jo5 ovot. »Ako bi neko rekao nekome: Do- ule, ii postupaé ko jedan Sestit Covel, alfa po tvolo} figuri vidim da ti tako postupag na silu, a u du&f ti si jedna hulja; vaistinu, na svako takvo oslovijavanje svaki ée éestiti govek odgovoriti svuda i u svakom vremenu jednim Samarom.«< — ‘Takav odgovor je umestan zbog toga, 3to predstavlja opovrga- vanje prve pretpostavke jedne takve nauke mnenja, naime da Govekova stvarnost jeste njegovo lice itd. — Naprotiv, pravo biGe goveka jeste njegovo delo; u delu je individualitet stvaran, i ono je to koje ono sto se zamislja ukida u jnje~ govim obema stranama, — jedanput to zami8ljeno kao jédno felesno mirujuée biée: individualitet se, naprotiv, prikazuje u radnji kao negativno suStastvo koje postoji samo ukoliko ukida biée. Potom, delo ukida neizrecivost mnenja isto tako u pogledu Samosvesnog individualiteta, koji u mnenju predstavija jedan beskonaéno odredeni i odredljivi individualitet. U_izvrSenome &inu je ova rdava beskonatnost unistena. Cin jeste prosta odredenost, op8tost koja se moze obuhvatiti u jednof apstrak- ciji; Gin jeste umorstve, krada, ili dobrodinstvo, hrabri podvig itd, i 0 njemu se mote reéi Sta on jeste. Cin je to, i njegovo biée ne predstavija samo jedan zak veé samu stvar? Cin je to, i individualni ovek jeste ono 3to je din; u jednostavnosti ovoga biéa individualni tovek je za druge ijude bivstvujuée, opite suitastvo, | prestaje da predstavija samo zamifljeno sus~ tastvo, DoduSe, on u tome nije postavljen kao duh; ali posto © njegovome biéu treba da se govori kao o biéu, i poito, 5 jedne strane, dvostruko biée, biée lika i biée dina, stoje jedno asuprot drugome, te lk i Gin treba da predstavijaju njegovu stvarnost, to se, naprotiv, samo za Gin moze tvrditi da pred- stavlja njegovo pravo biée, — ne njegova figura, koja bi tre- alo da izrazi ono Sto on uz svoje Ginove zami8ija, ii Sto se zami8ljalo da bi on samo mogao w&initi. Isto tako, posto se, § druge strane, protivstave njegova tvorevina i njegova unu- traSnja moguénost, sposobnost ili namera, mora se jedino njegova tvorevina smatrati za njegovu pravu stvamost, mada se on sam u tome vara |, okrenut iz svoje radnje u sebe, veruje em te whimand 1 Bett pau ene tek 9 ree 1 and TR EL a 192 da je u toj svojoj unutragnjosti neito drugo nego Sto je u tinu, Individualitet koji se poverava predmetnome elementu, pre~ tvarajuéi se u tvorevinu, time se, dakako, podaje tome da bude izmenjen i izopaéen. Ali, karakter gina satinjava upravo to da 1 on predstavija neko realno biée koje se odrZava ili je samo Jedna zamisljena tvorevina koja se u sebi poniStava, Predmet- nost ne menja samo delo, vet samo pokazuje Sta ono jeste, to jest, da li ono postoji ili ne postoji. — Rastavljanje ovoga bia na svrhe i druge takve finese, time realni tovek, to jest njegovo delo treba da se ponove objasni na osnovu nekog zami8ljenog biéa, ma koliko da on sam, dakako, moze da po- stavi Sebi naroéite namere u pogledu svoje stvarnosti, moraju ostati prepuStene mnenju u dokolici, koja, ako hoée da uredi svoju nedelatnu mudrost, da ospori karakter uma kod onoga ko dela i da ga na taj na&in zlostavlja, te da umesto dela pozeli, naprotiv, da oglasi figuru i crte za njegovo biée, mora da fe Kuje gornji odgovor, naime Samar, koji 6e mu pokazati da figura nije ono po-sebi, ved, naprotiv, da je ona jedan predmet obdelavanja. 3. [Nauka 0 lubanji.] Ako pogledamo obim onih odnosa u kojima se moze posmatrati kako samosvesni individualitet stoji prema svome spoljainjemu, onda ée preostati jedan odnos koji Pposmatranje mora jo da uéini svojim predmetom. U psiho- logiji spoljagnja stvarnost stvari jeste ta koja treba u duhu da ima svoju sebe svesnu kopiju i da ga udini shvatljivim. U fizio- gnomici, naprotiv, duh treba da se sazna u svome viastitom spoljaSnjem kao u jednome bitu, koje jeste govor — vidljiva nevidljivost — njegove suitine. JoS preostaje odredba one strane stvarnosti, po kojoj individualitet iskazuje svoje susta- stvo U svojoj neposrednoj stalnoj, potpuno postojesoj stvar- nosti. — Ova poslednja veza razlikuje se, dakle, od fiziognom- ske veze time sto fiziognomska veza predstavija govornu pri- sutnost individuuma, koji u svome delatnom ispoljenju u isto vreme prikazuje ispoljenje koje se u sebe reflektuje i sebe posmatra, jedno ispoljenje koje jeste kretanje, mirujuée erte koje u sustini predstavijaju jedno posredovano bie. Medutim, u odredbi koju joS treba posmatrati, spoljainje jeste najzad jedna sasvim mirujuéa stvarnost, koja nije u samoj sebi miru- juéi znak, veé se prikazuje za sebe, odvojena od samosvesnog kretanja, i postoji kao prosta stvar. [(@ Lubanja, shvaéena kao spoljainja stvarnost duha} Pre svega, Sto se tiée veze unutrainjega sa tim svojim spoljanjim, jasno se vidi da ona, kako izgleda, mora da se shvati kao 13, Fenomenologita dha“ 193kauzalna povezanost, posto taj odnos predstavija vezu jednoga Po-sebi- bivstvujuéega prema nekom drugom po-sebi-bivstvu- juéem kao nuznu. Da bi pak duhovni individualitet mogao uticati na telo, on kao uzrok mora da bude i sam telesan. A ono telesno U kojem se duhovni individualitet nalazi kao uzrok jeste organ, ali ne organ delanja protiv spoljainje stvarnosti, veé organ delanja samosvesnog suitastva u samom sebi, prema spolja samo protiv svoga tela; ne mote se odmah sagledati koji organi to mogu biti, Ako bi se mislilo samo na organe uopéte, onda bi Jako bio pri ruci organ rada wopite, isto tako organ polnog nagona itd. Ali, takvi se organi moraju posmatrati kao oruda ili kao delovi koje duh kao jedan ekstrem ima za sredinu prema drugome ekstremu koji jeste spoljainji predmet. Ovde se pak podrazumeva jedan organ, u kojem se samosvesni individuum odréava za sebe nasuprot svojoj vlastitoj, sebi protivstavljenoj stvarnosti, ne organ Koji je u isto vreme okrenut spolja, vee koji je u Ssvojoj radnji reflektovan, i na kojem strana biéa ne predstavlja neko biée za drugo. U fiziognomskom pogledu organ Se zaista posmatra takode kao odredeno biée koje je u sebe reflektovano i koje porutuje delanje; ali to je biée jedno predmetno biée, i rezultat fiziognomskog posmatranja jeste da se samosvest protivstavlja upravo to} svojoj stvarnosti, kao netemu ravnodunome. Ta ravnodugnost igtezava u tome sto sama ta reflektovanost u samu sebe jeste delotvorna; time ono odredeno biée dobija jednu nuznu vezu sa njom; da bi pak ta reflektovanost uticala na odredeno biée, ona mora da poseduje izvesno ali ne zapravo predmetno biée, i ona treba da se pokaze kao taj organ. U obignome pak zivotu gnev se, na primer, kao takvo jedno delanje polaze u jetru; Platon' pridaje jetri jo nesto uzvite- je, Sto je, po nekima, stavige nesto najuzvisenije, naime pro- rieanje ili dar da se na bezuman natin izrazi ono 8to je sveto i vetito. Ali, uzbudenje koje individuum poseduje u jetri, u sreu itd., ne moze da se posmatra kao njegovo uzbuderije koje je potpuno reflektovano u sebe, vet se ono, naprotiv, nalazi u njima tako da je tome individuumu usadeno u telo, posedujuéi jedno animalno odredeno biée koje se iz njega okreée prema spoljasnjosti. Nervni sistem, naprotiv, jeste neposredno mirovanje or- ganskoga u njegovome uzbudenju. Doduse, nervi su opet organi * Platon, Time} IIT, p. 71. 194, svesti koja je veé utonula u svoj pravac prema vani; a mozak i kiémena mofdina mogu se posmatrati kao ona neposredna prisutnost samosvesti koja ostaje u sebi — koja nije predmetna, koja takode ne izlazi van. Ukoliko momenat biéa koje taj organ poseduje jeste jedno bie za drugo, naime odredeno biée, ono je utoliko mrtvo biée, nije vide prisutnost samosvesti. Ali, to bige u sebi samom jeste prema svome pojmu jedna tetnost u kojoj se krugovi koji se u njoj njthaju neposredno stiSavaju i u kojoj se ne izrazava nikakva razlika kao bivstvujuéa. Medu- tim, kao Sto sam duh nije neka apstraktna jednostavnost, veé predstavlja sistem kretanja u kojima se on razdvaja u momente, ali u tome podvajanju ostaje slobodan, te kao Sto on svoje telo uopste raitlanjava u tazlifite poslove, ‘namenjujuéi svaki poje- dinaéni njegov deo samo jednome od tih poslova, tako se takode mode zamisliti da je teéno biée njegove unutrainjosti jedno ragélanjeno biée; i, kako izgleda, tako se mora zamisliti, jer u sebe reflektovano biée duha predstavlja u samome mozgu opet samo jednu sredinu svoga tistoga sustastva i svoje telesne ras- @lanjenosti, jednu sredinu koja time opet mora imati na sebi od prirode oboje, pa dakle od strane telesne ra8élanjenosti takode bivstvujuéu ragélanjenost. Duhovno-organsko biée ima u isto vreme nuénu stranu mirujuéeg postojeseg odredenog biéa; kao ekstrem biéa za sebe ono duhovno organsko biée mora da uzmakne i da ovu stranu mirujuéeg odredenog biéa ima prema sebi kao drugi ekstrem, Koji onda predstavija predmet na koji ono duhovno- ~organsko biée dejstvuje kao uzrok. Ako sad mozak i kiémena moidina predstavijaju ono telesno biée za sebe duha, onda su lubanja i kitmeni stub drugi izdvojeni ekstrem uz to, naime évrsta mirujuéa stvar. — Ali, posto svakome, ko misli na pravo mesto postojanja duha, pada’na um samo glava, a ne hrptenja- ta tose mi u prouéavanju jednogaznanja, kao Sto je ovo koje je sada pred nama, mozemo zadovoljiti ovim — za nj ne suvise rdavim — razlogom, da bismo to postojanje ogranitili na luba- nju. Ako bi nekome utoliko pala na pamet hrptenjata ukoliko doista katkada ona delom unosi delom pak iznosi znanje i delanje, onda to zbog toga ne bi nifta dokazivalo za to da se kigmena motdina mora takode uzeti za mesto stanovanja duha i njen stub za potpuno vernu sliku odredenoga biéa, jer bi se time dokezivalo suvise mnogo; jer neko se isto tako moze setiti da se smatraju dobrim i drugi spoljainji putevi kojima mozemo priéi delatnosti duha da bismo je izazvali ili sprevili. — Dakle, stub priljenova kiéme otpada, ako se hoée, s pravorn; kao mnoga druga prirodno-nauéna utenja isto je tako Konstru- a 195isano utenje da, zaista, lubanja sama za se ne sadr#i organe Guha, Jer, to je malopre iskljuéeno iz pojma toga odnosa i zbog toga je Iubanja uzeta za stranu zivota; ili ako se ne bi smelo podsetiti na pojam stvari, onda dakako iskustvo uti da se luba~ njom ne ubija, niti krade, niti pisu pesme itd., kao Sto se okom, kao organom, gleda. — Zbog toga se treba uzdréati od izraza organ za ono znatenje lubanje, o kojem jo8 treba govoriti. Jer, mada se obiéno kaze da umnim Ijudima nije stalo do reti veé do stvari, ipak na osnovu toga ne smemo sebi dozvoliti da jednu stvar oznaéimo retju koja joj ne odgovara; jer takva Te& jeste u isto vreme nespretnost i obmana koja se sastoji u verovanju i tvrdenju da se prava re& ne poseduje, pa se skriva da dotitnome u stvari nedostaje stvar, to jest pojam; kada bi taj _pojam postojao, on bi posedovao takofe svoju pravu ret. — Pre svega, ovde'se utvrdilo samo to da je lubanja isto tako samo caput mortuum, kao Sto mozak predstavija Zivu glavu, (06) Veza izmedu oblika lubanje i individualiteta] Dakle, u tome mrtvom biéu trebalo bi da duhovni pokreti i odredeni oblici mozga dobiju svoj prikaz spoljainje stvarnosti, koja se ipak jo5 nalazi na samom individuumu. Za njihov odnos prema lubanji u kojoj se, kao mrtvom biéu, ne nalazi duh, pokazuje se pre svega gore utvrdeni, spoljagnji mehanitki odnos, tako da je pravi organi, — i oni se nalaze u mozgu, — i kao okruglu, tamo je prosiruju ili spljostavaju, da se ovaj uticaj inaée izrazi, Po8to i sama lubanja predstavija jedan deo organizma, to se, doduSe, u njoj, kao u svakoj kosti, mora zamisliti neko Zivo samoizgradivanje, tako da ona, posma~ trana sa toga stanovita, pritiska Stavife, sa svoje strane, mozak { postavija njegovo spoljasnje ograniéenje, za Sta ona, kao ono Sto je tvrde, ima vi8e sposobnosti. Pri tome bi pak i dalje ostao isti odnos u odredbi uzajamne delatnosti njih oboje jed- nog prema drugome; jer da li je lubanja ono &to odreduje ili ‘ono Sto je odredeno, to nista ne bi izmenilo na kauzalnoj pove- zanosti uopste, samo Sto bi se onda lubanja pretvorila u nepo- sredni organ samosvesti, jer bi se u njoj kao uzroku nalazila strana biéa za sebe. Ali, poito biée za sebe kao organska Zivah- nest pada u oboje na isti natin, to u stvari otpada kauzalna Povezanost izmedu njih. Ali, ovo usavrSavanje njih oboje (luba- nje i mozga) bilo bi povezano u onome unutrainjem i predstav- Yjalo bi jednu organsku prestabiliranu harmoniju koja obe strane koje se odnose jedna na drugu ostavlja slobodnom jednu od druge, ostavljajuéi svakoj njen vlastiti oblik, kojem ne mora da odgovara oblik one druge strane; i jo8 vi8e, ostavlja oblik 198 i kvalitet nezavisnim jedan od drugoga, — kao Sto su forma ama grozda i ukus vina nezavisni jedno od drugoga. — Ali, poSto na stranu mozga pada odredba biéa za sebe, a na stranu lubanje odredba odredenog bia, to se unutar organskog jedin- stva mora pretpostaviti takode neka njihova kauzalna poveza- nost, neka njihova nuzna veza kao spoljainja jedna za drugu, to jest jedna ak sporedna veza, kojom bi tako njihovi oblici bili odredeni jedan drugim. Sto se pak tite one odredbe u Kojo} bi organ samosvesti predstavljao uzrok koji deluje na stranu koja stoji prema nje- mu, 0 njoj moze da se raspravija sa raznih stanovista; jer ret je 0 kakvoéi jednoga uzroka, Koji se posmatra prema svome ravnodugnom ‘odredenom bi¢u, prema svome obliku i svojoj veligini, jednoga uzroka tija unutrainjost i biée za sebe treba da predstavijaju upravo takvo jedno biée koje se niSta ne tive neposrednog odredenog biéa. Organsko samoizgradivanje luba- nje jeste iznajpre ravnodugno prema mehaniékome uticaju, i odnds oba ta odnosa, pote onaj prvi odnos predstavija poveri- vanje sebe sa samim sobom, predstavlja upravo ova neodre- denost i bezgranitnost. Onda, fak i kada bi mozak primio u sebe razlike duha kao bivstvujuée razlike, te bi predstavljao jedno mnostvo unutrafnjih organa koji zauzimaju razne prostore — Sto protivreti prirodi koja momentima pojma dodeljuje jedno narodito odredeno bie, i stoga postavlja teénu jednostavnost organskoga Zivota potpuno na jednu stranu, a njegovu arti- Kulaciju i podelu isto tako u njegovim razlikama postavija na drugu stranu, tako da se ti momenti, kako ih ovde treba shva- titi, pokazuju kao narotite anatomske stvari, — to bi bilo neodredeno, da li bi jedan duhovni momenat, ‘prema tome da Ii bi bio prvobitno jadi ili slabiji, morao posedovati ili u onome sluéaju jedan prostraniji moZdani organ a u ovome slutaju jedan steSnjeniji, ili takode upravo obrnuto. — Isto bi tako bilo neodredeno ‘da li bi se izgradivanjem jednoga organa on Poveéavao ili smanjivao, da li bi ga to Ginilo nezgrapnijim i debljim ili neznijim. Usied toga so ostaje neodredeno kakav je uzrok, tako je ostalo neodredeno kako se obavija uticanje na lubanju, da ii ono predstavija neko prosirivanje ili ste’nja- vanje i poklapanje. Ako se to uticanje odredi, recimo, radije kao neko nadrativanje, onda ostaje neodredeno da li'se ono obavlja napinjuéi poput flastera od Spanske bube ili gréeéi oput siréeta. — Za sva takva mi8ljenja mogu se navesti vero- dostojni razlozi, jer organska veza, koja isto tako zahvata, ‘edobrava jedan’od tih razloga isto onako kao i svaki drugi | ravnoduina je prema svakom tom shvatanju. 197 eee eeeAli, posmatratkoj svesti nije stalo do toga da ovu vezu treba da odredi. Jer i onako to nije mozak koji kao animalni deo stoji na jednoj strani, veé taj isti mozak kao biée samo- svesnog individualiteta. — Samosvesni individualitet kao mi- rujuéi karakter i svesno delanje koje se kreée postoje za sebe iw sebi; ovome biéu za sebe i u sebi stoji nasuprot njthova stvarnost i postojanje za drugo; biée za sebe i u sebi jeste suitina i subjekat koji u mozgu poseduje jedno biée, koje je pod njega supsumirano, i koje svoju vrednost zadobija samo pomoéu imanentnog znatenja. Druga pak strana samosvesnoga individualiteta, strana njegovoga pestojanja jeste biée kao samostalno i kao subjekat, ili kao neka stvar, naime kao neka kost; stvarnost i odredeno’biée Eoveka jeste lubanjska kost. — To je odnos i smisao koji obe strane ove veze poseduju u svesti koja ih posmatra. Toj pak svesti stalo je do odredenije veze tih strana; Iu- banjska Kost ima doista uglavnom znatenje da predstavlja neposrednu stvarnost duha. Ali, mnogostranost duha daje nje- govome odredenome biéu jednu isto takvu mnogoznaénost; ono Sto treba da se dobije jeste odredenost znatenja pojedinaénih strana, u koje je to odredeno biée podeljeno; i potrebno je da se vidi kako one u sebi poseduju ukazivanje na to znaéenje. Lubanjska Kost nije organ delatnosti, niti je takode neki reéiti pokret; niti se lubanjskom kosti krade, vre ubistva itd., niti i najmanje pokazuje na licu pripremu za takva dela, tako da bi ona predstavijala izrazni pokret. — Niti, takode, to biv- stvujuée ima vrednost nekog znaka. Izgled lica'i izrazni pokret, ton, takode neki stub, neki direk Koji je pobijen na_nekom pustom ostrvu, odmah pokazuju da se sa njima zamislja jo3 neSto drugo osim onoga sto oni samo neposredno predstavijaju. Oni se u isto vreme izdaju za znake, posto u sebi imaju neku odredenost koja time ukazuje na neito drugo Sto ona zapravo ne pripada njima. Dakako, pri posmatranju neke lubanje mogu goveku pasti na pamet raznolike stvari, kao, na primer, Ham- letu pri posmatranju Jorikove lubanje; ali lubanjska kost sama za se jeste jedna tako ravnoduina, naivna stvar, da se na njoj nepostedno ne moze videti ni zamialjati niSta drugo osim jedino ona sama; dakako, lubanja podseta na mozak i na njegovu odredenost, na lubanju drukéije formacije, ali ne i na neki svesni pokret, posto ona nema ni izgled lica ni izrazni pokret niti ima iSta’u sebi utisnuto Sto bi se pokazivalo kao nesto Sto proizlazi iz nekog svesnog delanja; jer lubanja predstavlja onu stvarnost koja bi trebelo da predstavija na individualitetu 198 takvu jednu drugu stranu, koja ne bi vi8e bila biée koje se u sebi reflektuje, veé bi predstavijala potpuno neposredno bi¢e. Poito, osim toga, sama lubanja takode ne oseéa, to se, kako izgleda, moze za nju pokazati neko odredenije znatenje jo, recimo, na taj naéin, Sto odredeni oseéaji pomoéu_susedstva pokazuju 3ta pod njom treba zami8ljati; i posto jedna svesna forma duha ima pri jednom njenom odredenom mestu svoje oseéanje, to ée mesto nagovestiti u njenome obliku tu formu i njenu osobenost. Kao sto se, na primer, neki Zale da pri napregnutome misljenju ili pri misljenju uopite oseéaju negde u glavi neku bolnu napetost, tako bi mogla krada, vrienje ubistva, pisanje stihova, itd. da budu svako od njih praéeni jednim’narotitim oseéajem, koji bi, osim toga, morao imati ‘Svoje narotito mesto. To mesto u mozgu, koje bi se na taj natin vise uzbudivalo i zaposijavalo, verovatno bi vise usavr- Silo takode susedno mesto koske; ili to mesto ne bi takode bilo lenjo iz simpatije ili iz saglasnosti, veé bi se povetavalo ili smanjivalo, ili bi se ma na koji natin formiralo. — Pa ipak, ‘ono Sto ovu hipotezu Gini neverovatnom sastoji se u tome sto je oseéanje uopste ne8to neodredeno, i Sto bi osecanje u glavi kao centru moglo predstavijati ope saoseéanje svega strada- nja, tako da bi se sa golicanjem ili bolom u glavi koji prate kra- 4u,’ ubistvo, pevanje stihova pomesali drugi bolovi, pa bi se jedni od drugih kao { od onth bolova koji se mogu nazvati samo telesnim, tako malo mogli razlikovati, kao Sto se ni na osnovu simptoma bola u glavi ne moze odrediti bolest, ako njegovo znatenje ogranitimo jedino na ono &to je telesno. U stvari, ma s koje strane posmatrali tu stvar, otpada sva- ka nudna wzajamna veza, kao i njeno nagovestavanje koje go- vori samo sobom. Ako pak veza treba ipak da postoji, on preostaje jedna bespojmovna slobodna prestabilirana harmonija odgovarajuée odredbe obeju strana, i to nuzno; jer jedna od tih strana treba da predstavija bezduhovnu stvarnost, prostu stvar, — Prema tome, upravo na jednoj strani stoji mnostvo mirujuéih delova lubanje, a na drugoj strani mno8tvo osobina duha, @ija ¢e mnozina i odredba zavisiti od stanja psihologije. Ukoliko je predstava o duhu siromainija utoliko se stvar vise olakSava'sa te strane; jer, delom se utoliko vie smanjuje broj osobina duha, delom’ su one utoliko odvojenije, évrite i ko§- tanije, usled éega su odredbe kostiju sa njima utoliko sitnije i uporedljivije. Ali, mada je usled siromaitva predstave 0 duku mnogosta olakSano, ipak jo8 ostaje jedna velika mnozina na obema stranama; ostaje potpuna sluéajnost njene veze za po- 199smatranje. Ako bi svako od dece Izraela trebalo da iz morskoga peska Kojem ona navodno odgovaraju uzme jedno zmnce, Eiji znak ono jeste, onda je ta ravnodusnost i samovolja, koja je svakome dodelila njegovo zrnce, isto tako snazna kao } one sluéajnost koja svakoj duevnoj sposobnosti, strasti, i, Sto bi se ovde moralo isto tako da razmotri, osenéenjima karaktera, © Kojima se obiéno govori u vito} psihologiji i nauci o Zoveku, doznatuje njihova mesta u lubanji i njihove ko8tane forme, — Lubanja zloginea nema ovog organa, takode ni znaka, veé ima tu kvrgu; ali taj zlotinac ima jo8 itavo mnostvo drugih osobina, isto tako drugih kvrga, i Sa kvrgama takode udub- ljenja; moze se vrsiti izbor medu kvrgama i udubljenjima. T opet moze njegova ubilaéka sklonost da se dovede u vezu sa bilo kojom kvrgom ili sa bilo kojim udubljenjem, kao Sto se i te kvrge i ta udubljenja mogu dovesti u vezu sa bilo kojom osobinom duha, jer ubica niti predstavlja samo taj apstraktum jednoga ubice, niti on ima samo jedno uzviSenje i jedno udub- ljenje. Posmatranja koja se vrée 0 tome moraju zbog toga da glase upravo isto tako kao govor 0 ki8i koji vodi maloprodavac povodorn sajma ili domatica povodom pranja rublja. Malo- prodavac i domaéica mogli su takode da primete da kiSa pada uvek kada taj i ta) sused prode mimo njih ili kad god jedu prasetine. Kao ato je kiga ravnoduina prema tim okolnostima, tako je za posmatranje raynoduina ova odretenost duha prema ovome odredenome biéu lubanje. Jer, od oba predmeta toga zapazanja jedan jeste suvoparno biée za sebe, neka kostana osobenost duha, kao Sto je drugi od ta dva predmeta jedno suvopamo biée po sebi; jer za uzdignutu kvrgu isto je tako ravnoduino da li se u njenom susedstvu nalazi neki ubica, kao Sto je za ubicu svejedno da li se u njegovoj blizini nalazi neko udubljenje. Na svaki natin preostaje neotklonjiva moguénost da sa nekom osobinom, straiéu itd. stoji u vezi neka kvrga na nekom mestu. Ubica mote da se zamisli sa jednom visokom kvrgom koja se nalazi na jednom odredenom mestu lubanje, lopov sa nekom kvrgom na drugom mestu lubanje. U tome pogledu nauka o lubanji sposobna je da se joS znatno prosiruje; jer ona se, kako najpre izgleda, ograniava samo na povezivanje jedne kevrge sa jednom osobinom na jednom istom individuumu, tako da taj individuum poseduje i tu kvrgu i tu osobinu. Ali, vet prirodna nauka o Iubanji, — jer isto tako mora da postoji takva jedna nauka o lubanji, kao Sto postoji jedna prirodna fiziogno- mika, — prevazilazi ovo ogranivenje; ona ne samo tvrdi da svaki lukav govek ima iza uBiju jednu kvrgu velitine pesnice, 200 vet ona takode zamidlja da sama neverna supruga nema na elu kvrge, veé drugi braéni individuum. — Isto se tako moze zami- sliti sa visokim kvrgama na nekom mestu lubanje ak i onaj ko sa ubicom stanuje pod istim krovom, ili ak i njegov sused, pa, osim toga, i njegovi sugradani itd,’ kao Sto se mote zamisliti leteéa krava koju je prvo milovao rak koji je jahao na magarcu, { koja je posie toga itd. — Ali, ako se uzme moguénost ne u smislu moguénosti zamiéljanja, veé u smislu unutrainje moguénosti pojma, onda je predmet takva jedna stvarnost koja jeste i treba da bude dista stvar i bez onoga znatenja, te ga dalle moze posedovati samo u predstavi. [() Sklonost i stvarnost] Ako posmatrat ipak, bez obzira na ravnodusnost obeju strana, pristupi poslu da’ bi odredio veze, delom okrepljivan optim razlogom uma, po kojem ono Sto je spoljainje jeste izraz onoga Sto je unutrasnje, delom oslanjajuéi se na analogiju sa lubanjama divotinja, — koje doduse mogu biti po svome karakteru jednostavnije od Ijudi, ali o kojima ée u isto vreme biti utoliko teze da se kate koji karakter one imaju, posto za predstavijanje svakoga Coveka ne mofe biti tako Tako da se potpuno Uiivi u prirodu jedne Bivotinje, — to posmatraé pri uveravanju u zakone, koje je po svome uverenju otkrio, nalazi izvrsnu potporu u jednoj razlici koja nam ovde nuzno mora takode pasti na pamet. — Biée duha uw najmanju ruku ne moze da se shvati kao ne8to Sto je potpuno nepomereno i nepomerljivo. Covek je slobodan; priznaje se da prvobitno biée satinjavaju samo sklonosti, na koje ovek ima ‘mnogo uticaja, ili kojima su potrebne povoljne okolnosti da bi se razvile; to jest jedno iskonsko bie duha moze se isto tako izraziti kao takvo jedno bice koje ne egzistira kao bite. Kada bi, dakle, posmatranja protivretila onome Sto nekome padne na pamet da zastupa kao zakon, bilo da se radi o lepom vremenu za vreme sajma ili prilikom pranja rublja, onda bi malopro- davac i domaéica mogli da govore da bi zapravo trebalo da pada kia i da ipak sklonost 2a to postoji; isto bi tako posma- tranje lubanje moglo reti: da bi ovaj individuum zapravo tre- balo da bude takav, kao Sto Iubanja prema zakonu pokazuje, i'da za to ima iskonsku sklonost, ali koja nije izgradena; ovaj kvalitet ne postoji, ali on bi trebalo da postoji. — Zakon i trebanje zasnivaju ‘se na posmatranju stvarne kiSe i stvarnoga Eula pri ovoj odredenosti lubanje; ali ako stvarnost ne postoji, onda prazna moguénost vredi isto toliko. — Ta moguénost, to jest nestvarnost postavljenoga zakona, pa sa tim u vezi posma- iranja koja tome zakonu protivre’e moraju se uvuéi upravo usled toga Sto su sloboda individuuma i razvojne okolnosti 201ravnodusne prema biéu uopSte, ne samo prema biéu kao iskon~ skoj unutrainjosti veé i prema spoljagnjoj koStanosti, i 3to individuum takode mote biti neSto drugo nego Sto je on po unutrainjosti prvobitno, i jo8 vise nego sto jedna kost jeste. Dakle, mi zadobijamo moguénost da ova kvrga lubanje ili ovo njeno udubljenje oznaéavaju ne samo nesto stvarno veé takode samo jednu sklonost, i to neodredeno ka emu sklonost, da ta kvrga oznaguje neSto nestvarno; mi vidimo da sa jednim nasim izgovorom biva kao uvek to da se on moze upotrebiti protiv onoga sto treba da potkrepi. Mi vidimo da je priroda stvari doterala mnenje dotle da smo tvrdi ono, ali bez smisla, Sega se pridrzava: — da tvrdi da ova kost nagoveitava neito, ali isto tako i ne nagoveStava. Ono &to pri ovome izgovoru lebdi pred ogima samome mne- ju jeste istinita misao koja to mnenje zapravo ponistava, na- ime da biée kao takvo uopite ne predstavija istinu duha. Kao Sto je veé sklonost jedno iskonsko biée, koje ne uéestvuje ni u kakvoj delatnosti duha, jedno upravo takvo biée jeste, sa svoje strane, takode Kost. Pojedinaéno biée bez duhovne delatnosti Jeste jedna stvar za svest, i u to} meri nije njena sustina da, Stavise, predstavlja suprotnost te sustine, i svest je 2a se stvar~ na jedino usled negacije i ponistenja takvog jednog biéa. — Sa toga stanovista mora se smatrati za potpuno odricanje uma kada neko za stvarno postojanje svesti izdaje neku kost; a kost se izdaje za takvo postojanje kada se ona posmatra kao spo- Vjainjost duha: jer spoljainjost jeste zapravo bivstvujuéa stvar- nost. Ni8ta ne pomaie kada neko tvrdi da se na osnovu ovoga spoljanjega samo zakljuéuje na ono Sto je unutrainje, a 3to predstavlja netto drugo, da spoljainje nijé sama unutragnjost, vet predstavlja samo njen izraz. Jer, u njihovome uzajamnom odnosu pada upravo na stranu unutrainjega odredba one stvar- nosti koja misli i koja je zamisljena, a na stranu spoljainjega pada odredba bivstvujuée stvarnosti. — Kada se, dakle, nekome foveku kaze: ti (tvoja unutrainjost) jesi to, jer je tvoja kost takva, onda to ne znadi niSta drugo do: ja smatram jednu kost za tvoju stvarnost. Onaj odgovor na takvo jedno tvrdenje koj ‘smo spomenuli kada je bilo reéi o fiziognomici, a koji se sasto- Jao u jednome Samaru, oduzima ugled i polo%aj pre svega mekanim delovima glave, dokazujuéi samo da oni ne pred- stavljaju nikako neko istinsko po-sebi, da nisu stvarnost duha; — ovde bi zapravo odgovor trebalo da se protegne dotle da se onome ko tako sudi razlupa lubanja da bi mu se dokazalo isto tako opipljivo, kao Sto je njegova istina, da za Soveka jedna 202 kost nije nigta po sebi, a mnogo manje da predstavija njegovu pravu stvarnost. Sirovi instinkt samosvesnoga uma odbaciée bez razmatra- nja svaku nauku o Tubanji, — taj drugi posmatratki instinkt toga uma, koji je, sazrev8i do nasluéivanja saznanja, shvatio na neduhovit nagin da ono spoljainje predstavlja izraz onoga unu- trainjeg. Ali ukoliko je misao gora, utoliko manje pada kat- kada u oi, u emu tagno lezi njena rdavost, i utoliko je teze da se ona razloti na delove. Jer, misao se naziva utoliko gorom ukoliko je istija i praznija apstrakcija koju ona smatra za suitinu. Ali suprotnost, do koje je ovde stalo, ima za svoje Aanove individualitet, koji je njih svestan, i apstrakeiju one spoljaSnjosti, koja se potpuno pretvorila u stvar, — ono unu- tragnje biée duha shvaéeno kao Evrsto neduhovno biée suprot- stavljeno upravo takvom biéu. — Time je pak, kako izgleda, takode posmatratki um u stvari dostigao ‘svoj vrhunac koji on sam mora da napusti i da se prevne; jer tek ono Sto je sasvim rdavo sadrzi u sebi neposrednu nuznost da se preobrati. — Kao Sto se 0 jevrejskom narodu moze reti da je bio i da jeste najponiZeniji narod upravo zbog toga jer stoji neposredno pred Kapijama spasenja: — Sto bi on trebalo da je po sebi i za sebe, on ne predstavija tu samosuStastvenost, vet je pomera izvan sebe; tim otudenjem on omoguéuje sebi neki vi8i Zivot, ako bi moglo da ponovo vrati u sebe svoj predmet, nego ako je zastao unutar neposrednosti biéa, jer duh je utoliko veéi uko- iko je veéa suprotnost iz koje se vraéa u sebe; tu suprotnost duh pribavija sebi u ukidanju svoga neposrednog jedinstva iu otudenju svoga biéa za sebe. Ali, ako se takva jedna svest ne reflektira, onda sredina u kojoj ona stoji predstavija nesreénu prazninu, po8to se ono, Sto bi trebalo da je ispunjava, pretvorilo u Evrsti ekstrem. Tako taj poslednji stupanj posmatratkog uma jeste njegov najgori stupanj, ali je zbog toga njegovo preo- brtanje nuzno. [Zavrietak.] Pregled dosad posmatranoga niza onih odnosa koji satinjavaju sadrzinu i predmet posmatranja pokazuje da se U njegovom pryom obliku u posmatranju odnosa neorganske prirode za nju veé gubi gulno biée; momenti njenog odnosa po- Kazuju se kao iste apstrakeijei kao prosti pojmovi, koji bi tre- balo da se évrsto privezu za odredeno biée stvari koje se, medu- tim, gubi, tako da se momenat ispostavija kao éisto kretanje i kao ono Sto je opite. Taj slobodni, u sebi zavréeni proces, zadr- Zava matenje onoga Sto je predmetno, ali se sada pojavijuje kao neko jedno; u proces neorganskoga, jedno jeste ono unu- trainje koje ne egzistira, ali egristirajuéi kao jedno taj proces 203Jeste ono ito je organsko, — To jedno kao biée za sebe, ili kao negativno suStastvo stoji nasuprot onome Sto je opite, oslo- bada se njega i ostaje slobodno za se, tako da pojam, realiziran samo u elementu apsolutnog upojedinjenja, ne nalazi u organ- skoj egristenciji svoj pravi izraz, da tu postoji kao ono Sto je opite, vet ostaje nesto spoljainje ili, Sto znaéi isto, ostaje nesto unutragnje organske prirode. — Organski proces slobodan je Jedino po sebi, ali nije slobodan sam za sebe; u svrsi nastupa biée za sebe njegove slobode, egzistira kao neko drugo suita~ stvo, kao neka same sebe svesna mudrost koja se nalazi izvan one svrhe. Dakle, posmatratki um obraéa se to} mudrosti, duhu, Pojmu koji egzistira kao opStost ili svrsi koja egzistira kao Svrha; i njegova vlastita su8tina jeste od sada njegov predmet. Posmatratki um obraéa se prvo svojo distoti; ali, posto on predstavija shvatanje predmeta, koji se kreée u svojim razli- kama, kao negega Sto bivstvuje, to zakoni mi8ljenja postaju za nj veze onoga Sto je trajno sa onim Sto je trajno; ali po8to sadrZinu tih zakona predstavljaju samo monienti, oni se stivaju u jednost samosvesti. — Taj novi predmet, shvaéen isto tako kao bivstvujuce, jeste pojedinaéna slu’ajua samosvest; stoga posmatranje stoji unutar zamisljenoga duha { slutajnoga odnosa Svesne stvarnosti_ prema nesvesno} stvarnosti. Taj predmet jedino sam po sebi jeste nuznost te veze; posmatranje ga stoga blize priteSnjava i uporeduje njegovu voljnu (Zeljenu) i delatnu stvarnost s njegovom u sebe reflektiranom i posmatratkom stvarnogéu koja je i sama predmetna. To spoljainje, mada pred- stavlja govor individuuma koji on ima na samom sebi, jeste kao mak u isto vreme nesto to je ravnodusno prema sadriini, koju bi ono trebalo da oznatava, isto onako kao Sto ono Sto schi po- stavlja znak jeste ravnoduino prema tome zaku. Zbog toga se posmatranje najzad vrata od ovog promen- Yivog govora ka stalnome bicu i po svome pojmu iskazuje da spoljainjost ne predstavlja spoljainju i neposrednu stvarnost duha kao organ, Yak ni kao govor i kao znak, veé kao mrtva stvar. Ono Sto je ukinuto od prvoga posmatranja, da bi naime pojam trebalo da postoji kao stvar, uspostavlja ova poslednja forma tako da ona pretvara samu stvarnost duha u jednu stvar ili, izrageno obrnutim naginom, daje mrtvome biéu znatenje duha. — Time je posmatranje dospelo dotle da iskaze ono 3to je predstavljalo na’ pojam o njemu, da naime izvesnost uma tradi samu sebe kao predmetnu stvarnost. — DoduSe, pri tome se dakako ne zamislja da se duh, kojeg predstavlja neka luba- nja, iskazuje kao stvar; u toj misii ne treba da se skriva ikakav materijalizam, kako se to naziva, vet, naprotiv, duh treba da 204 predstavlja jo8 neSto drugo pored ovih kostiju; ali reéi: duh jeste ne znati nista drugo do reéi: duh jeste jedna stvar. Ako Se biée kao takvo, ili stvarstvo, predicira duhu, onda je zbog toga pravi izraz za to — da je duh takvo jedno biée kao ato je neka kost. Stoga mora se smatrati vrlo vaznim Sto se na§ao pravi izraz 0 tome da se o duhu prosto naprosto kate: duh jeste. Kada se inate o duhu kaze: on jeste, poseduje biée, jeste jedna stvar, jedna pojedinatna stvarnost, onda se time ne za- miilja neSto ‘Sto se moze videti ili uzeti’u ruku, gurnuti itd., ali tako se neSto iskazuje; i ono Sto se uistinu kage, izrazava se prema tome tako da bide duha jeste jedna kost. Ovaj rezultat ima dvostruko znadenje, jednom: svoje pravo znatenje, ukoliko predstavlja dopunu rezultata prethodnoga kretanja samosvesti. Nesreéna samosvest otudila je svoju samo- stalnost i svoje biée za sebe izvrgla je u stvar. Time se ona iz samosvesti vratila u svest, to jest u svest 2a koju predmet jeste jedno biée, jedna stvar; — ali to, sta je stvar, jeste samosvest; ‘ona dakle jeste jedinstvo biéa i Ja, kategorija. Poito je pred- met tako odredén za svest, ona ima uma. Svest, kao i samo- svest, jeste po sebi zapravo um; ali samo o svesti, za koju se predmet odredio kao Kategorija, moze se re¢i da ima uma; — od nje se pak razlikuje znanje o tome sta je um. — Kategorija, koja predstavija neposredno jedinstvo biéa i onoga Sto je nje- govo, mora da prode kroz obe forme, i posmatratka svest jeste upravo ta svest kojoj se kategorija prikazuje u formi biéa. U svome rezultatu ova svest iskazuje kao stav ono éija nesve- sna izvesnost ona jeste, — kao onaj stav koji le2i u pojmu uma. Taj stav jeste beskonaéni sud koji glasi: da samstvo jeste jedna stvar, — jedan sud koji ukida sama sebe. — Dakle, blagodareéi ovome rezultatu nesumnjivo je uz kategoriju pridoilo to da ona predstavlja tu suprotnost koja ukida sebe. Cista kategorija koja ‘postoji za svest u formi biéa ili u formi neposrednosti pred- stavlja samo postojeti predmet Koji je jo8 neisposredovan, i svest je isto tako neisposredovano ponaanje. Momenat onoga beskonaénoga suda jeste prelaz neposrednosti u posrednost ili negativnost. Stoga je postojeti predmet odreden kao jedan ne- gativni predmet, a svest nasuprot njemu kao samosvest. Ili ona kategorija koja je u posmatranju prosla kroz formu biéa, sada je postavljena u formu bia za sede; svest se nete vise nagi heposredno, veé ée proizvesti samu ‘sebe svojom delatnoséu. Sama svest jeste svrha svojeg delanja, kao Sto joj je u posma- tranju bilo stalo samo do stvari 205Drugo znatenje rezultata jeste vet posmatrano znatenje bespojmovnog posmatranja. Ovo bespojmovno posmatranje ne mote da se shvati i izrazi drukéije do ovako: da ono za stvar- nost samosvesti prostodusno iskazuje kost kako se ona pokazuje kao ona Zulna stvar koja u isto vreme ne gubi svoju predmet- ost za svest. Ali to bespojmovno posmatranje nema jasne sve sti ni o tome da to iskazuje, i ne shvata svoj stav u odredenosti njegovog subjekta i predikata i njihove veze, a jo§ manje u smislu beskonanog suda koji ukida sama sebe, niti u smislu pojma. — Naprotiv, ono, usled jedne samosvesti duha, koja leZi dublje i koja se ovde pokazuje kao neka testitost, skriva od sebe sramotu bespojmovne gole misli koja se sastoji u tome Sto jednu kost uzima za stvarnost samosvesti, pa je premazuje samom besmislenoSéu, meSajuéi sa njom raznolike odnose uz- roka i posledice, odnose makova, organ itd., koji ovde nemaju nikakvog smisla, i razlikama koje su uzete od tih odnosa, pri- krrivajuéi prodirnost stava. Moidana viakna i tome slitno, posmatrana kao biée duha, jesu veé jedna zamiiljena, samo hipotetitka stvarnost, — ne Stvarnost koja postoji tu, Koja se oseéa, vidi, ne istinska stvar- nost; kada ta mozdana vlakna postoje tu, kada se vide, ona predstavijaju mrtve predmete i tada se vie ne smatraju za biée duha. Medutim, prava predmetnost mora da predstavlja jednu neposrednu, éulnu predmetnost, tako da se duh kao stvaran pretpostavija u to} predmetnosti kao mrtvoj, — jer Kost jeste ono Sto je mrtvo, ukoliko se ono nalazi na onome Sto je tivo. — Pojam ove predstave jeste da je um sebi sve stuar- stvo, fak i smo Gisto predmetno stvarstvo; ali on je stvarstvo u pojmu, ili samo pojam jeste istina uma; i ukoliko je distiji sam pojam, on se srozava na stupanj jedne utoliko gluplje predstave, ako njegova sadrZina ne postoji kao pojam vet kao predstava, — ako se sud koji ukida sama sebe ne uzme sa sveSéu 0 toj njegovoj beskonagnosti, vet se shvati kao jedan trajni stav i kao stav Giji subjekat i predikat vai svaki za se, samstvo fiksirano kao samstvo, a stvar kao stvar, pri emu ipak jedno od njih treba da je ono drugo. — Um, po suitini pojam, rastavijen je neposredno na samog njega i njegovu suprotnost, jedna protivresnost koja je upravo zbog toga ukinuta isto take neposredno. Ali, ako se shvati tako kako se prikazuje kao sam on i kao njegova suprotnost, i kao uhvaéen i zadrZan u isklju- Sivo pojedinatnom momentu toga razdvajanja, onda je um H momenti te protivretnosti, utoliko je prodornija pojava te sadrdine koja ili postoji jedino za svest ili je svest nepristrasno jedino iskazuje. — Ono dubin- sko,'koje duh tera iznutra, ali ga dogoni samo do svoje pred- stavljatke svesti i u njoj ga ostavija — i neznanje ove svesti © tome Sta je ono Sta ona-kazuje, predstavljaju onu istu vezu ‘onoga Sto je uzviSeno i onoga Sto je nisxo koju priroda beza- zleno izrazava na Zivome u vezi organa njihovog najviseg ispu- njenja, organa radanja i organa mokrenja. — Beskonatni sud kao beskonatan predstavijao bi ispunjenje Zivota koji shvata sama sebe, a svest 0 Zivotu koja ostaje u predstavi ponaia se kao mokrenje.B. OSTVARENJE UMNE SAMOSVESTI SAME SOBOM [Pregled narednog odseka.] Samosvest je otkrila stvar kao sebe i sebe kao stvar, to mati: za nju vati to da je ona po sebi predmetna stvarnost. Ona nije viSe neposredna izves- nost, da predstavlja sav realitet, veé takav jedan realitet za Koji’ uopSte ono Sto je neposredno ima formu nevega Sto je ukinuto, tako da njegova predmetnost va%i joS samo kao povr- Sina, 6iju unutraSnjost i suStinu predstavija sama samosvest. toga predmet na koji se ona pozitivno odnosi jeste jedna samosvest; on je u formi stvarstva, to jest on je samostalan; ali samosvest ima izvesnost da taj samostalni predmet nije za nju niSta tude; ona time za da ju je on po sebi priznao; duh Je taj koji ima izvesnost da u udvastrutenosti svoje samosvesti 1'u samostalnosti njih obeju poseduje svoje jedinstvo sa samim sobom. Ta izvesnost mora da se za duh sada uzdigne na stupanj istine; ono Sto za nj vazi, da postoji po sebi i da se nalazi u njegovoj unutrainjoj izvesnastf, treba da stupi u njegovu svest i da postane za nju, 1. [Neposredni pravac kretanja samosvesti, carstvo mo- tala] Sta €e biti opite stanice ovog ostvarenja pokazuje se uglavnom veé uporedivanjem sa dosadanjim putem. Kao sto je nzime posmatratki um ponovio u elementu kategorije kre- tanja svesti, naime Zulnu izvesnost!, opazanje’, i tazum', tako €e um takode ponovo proti dvostruko kretanje samosvesti i iz + U posmatranju prirode kao takve opisivanjem itd. * U posmatranju prirode kao Zivota predstavljanjem onoga ito Je organsko, *U_ posmatranju prirode kao spoljainje stvarnosti, samosvesti: Zakoni milljenja, psihologiia, fiziognomika, utenje o lubanji. 208 samostalnosti preéi u njenu slobodu. (a) Najpre je taj delo- tvorni um svestan sama sebe samo kao jednog individuuma, i kao takav jedan individuum mora da zahteva i da proizvodi svoju stvarnost u drugome; (b) a onda, poSto se svest toga individuuma uzdize na stupanj opStesti, on se pretvara u opiti um i svestan je sebe kao um, kao ono Sto je veé primato kao po sebi i za sebe, a koje u svojoj isto} svesti ujedinjuje svu Samosvest; (c) on’ predstavlja jednostavno duhovno sufta~ stvo, koje, dolazeti u isto vreme do svesti, jeste realna sup- stancija u koju se ranije forme vrataju kao u svoj osnov, tako da one w poredenju sa tim svojim osnovom predstavijaju samo pojedinatne momente njegovoga bivanja, koji se doduSe otrzu i pojavijuju kao narositi oblici, a u stvari postoje i po- seduju stvarnost samo kao noSeni njime, dok svoju istinu Poseduju samo ukoliko se u njemu samom’nalaze i fu ostaju. Alko ovaj cilj koji predstavlja pojam koji je za nas veé ostao, — naime priznatu samosvest koja u drugoj slobodnoj Samosvesti ima izvesn’: ti o samoj sebi, pasedujuéi upravo u njoj svoju istinu, — shvatimo u njegovome realitetu, ili ako taj jo8 unutrainji duh istaknemo kao supstanciju koja je do- spela do svoga odredenog biéa, onda se u tome pojmu otvara carstvo obigajnosti. Jer, ova nije mista drugo do apsolutno duhovno jedinstvo sustine individua u njihovoj samostalnoj stvamosti; jedna po sebi opita samosvest koja je za se u nekoj drugoj svesti tako stvarna, da ta druga svest poseduje pot- punu samostalnost ili predstavlja jednu stvar za nju, i da je ta druga svest upravo u toj stvari svesna svoga jedinstva sa njom, pa tek u tome jedinstvu sa tim predmetnim suitastvor Jeste samosvest. Ta moralna supstancija u apstrakeiji opstosti Jeste samo zamifljeni zakon; ali ona isto tako neposredno jeste stvarna samosvest, ili ona jeste moral. Obmuto, pojedinagna svest jeste samo to bivstvujuée jedno, poito je ona u svojoj pojedinaénosti svesna opite svesti kao svoga biéa, jer njeno tvorenje i postojanje jesu opti moral. Pojam ostvarenja samosvesnoga uma, da u samostalnosti drugoga posmatra potpuno jedinstvo sa ‘njim, — ili da kao moje biée za mene ima za predmet to slobodno stvarstvo jed- noga drugoga, koje sam ja zatekao, a koje predstavija nega- tivnost mene samoga, — ima u stvari u Zivotu jednog naroda svoj zavrini realitet. Um postoji kao tetna opsta supstancija, kao nepromenijivo prosto stvarstwo, i kao 3to se svetlost ras- prskava u zvezde kao bezbrojne tatke koje svetle za sebe, tako se i um rasprskava u mnoga potpuno samostaina suite 14 Fenomenologia duns eaestva, koja su u svome apsolutnom biéu 2a sebe ukinuta u jednostavnoj samostalnoj supstanciji ne samo po sebi, vet za same sebe; ona su svesna da jes ta pojedinatna samostalna sudtastva time Sto Zrtvuju svoju pojedinatnost i da ta opsta supstancija predstavija njthovu du’u i njihovu sustinu, — isto onako kao Sto to opite, opet, predstavija delanje njih kao pojedinatnih ili tvorevinu Koju su ona proizvela. Cisto pojedinatna delatnost i delovanje individuuma od- nosi se na potrebe koje on ima kao prirodno bite, to jest kao pojedinagnost koja bivstvuje. Sto se tak ni te njegove naj- opstije funkeije ne unistavaju, veé poseduju stvamost, to se zbiva pomotu opSteg medijuma odréanja, sile celokupnoga naroda. — Ali ne samo Sto individuum ima %t opto} supstenciji tu formu postojanja svoga delanja uopite, vet on u njoj ima isto tako svoju sadréinu; ono Sto on Gini, to predstavija opstu spretnost i moral svih. Ta sadrkina, ukoliko se potpuno upo- jedinjuje, jeste u svojoj stvarnosti upletena u delanje sviju. Rad individuuma 2a svoje potrebe predstavlja isto tako za- dovoljenje potreba ostalih pojedinaca kao i zadovoljenje nje~ govih viastitih potreba, i zadovoljenje svojih potreba indivi- duum postize jedino radom ostalih pojedinaca. — Kao ito pojedinac u svome pojedinaénom radu veé nesvesno izvrSuje neki opti rad, tako on opet izvréuje takode opti rad kao svoj svesni predmet; celina kao celina postaje njegova tvorevina, za koju se on Zrtvuje, i upravo na taj nadin ona njega opet odréava. — Tu ne postoji niSta Sto ne bi bilo obostrano, nista u emu samostalnost individuuma ne bi dodeljivala sebi u ukidanju svoga hiéa za sebe, u negaciji same sebe, svoje po- zitivno zatenje — da postoji za sebe. Ovo jedinstvo izmedu biéa za drugo biée, ili jzmedu samopretvaranja u stvar i ‘biéa za sebe, ta opita supstancija govori svoj opiti jezik u obigajima i zakonima jednoga naroda; ali to bivstvujuée ne- promenljivo suitastvo nije niSta drugo do izraz onog pojedi- natnog individualiteta koji oj opStoj supstanciji stoji_nasu- prot; Zakoni iskazuju ono Sto svaki pojedinac jeste i &ini; dividuum ih saznaje ne samo kao svoje opste predmetno stvar- stvo, vet isto tako raspoznaje sebe u tome predmetnom stvar~ stvu, ili te zakone raspoznaje kao upojedinjene u svome viasti- tome individualitetu i u svakome od svojih sugradana. Stoga u opstem duhu svaki ima izvemnosti jedino o sebi, da naime u bivstvujuéoj stvarnosti ne moze naéi ni’ta drugo do sama sebe; on u druge isto tako veruje kao u sebe. — Ja u svima neposredno vidim da oni sami za sebe predstavijaju 210 samo takva samostalna suitastva kao Sto sam ja; slobodno jedinstvo sa drugima ja u njima neposredno vidim tako da ‘ono samo postoji isto tako blagodarei drugima kao blagoda- reGi meni, — njih neposredno vidim kao sebe, a sebe kao njih. Zbog toga je u_jednom slobodnom narodu uistinu um ostvaren; on predstavlja sadainji Zivi duh, u kojem individuum svoju odredbu, to jest svoje opite i pojedinaéno sustastvo na- Jazi ne samo izratenu i datu kao stvarstvo, veé u kojem sam individuum jeste to suStastvo i svoju je odredbu takode dostigao. Zbog toga su najveti mudraci staroga doba postavili ovu izreku: mudrost i vrlina sastoje se u Zivot koji se vodi u skladu sa obigajima svoga naroda. 2. [Obrnuto kretanje koje se sadrZi u ovome praveu, po- stanak moralnosti.] Samosvest, medutim, koja najpre predstav- ja duh samo neposredno i shodno pojmu, istupila je iz te sreée koja se sastoji u tome Sto je postigla svoju odredbu i Sto u njoj Zivi, ili je takode jo8 nije postigla; jer i jedno i drugo mogu se reéi ha isti nagin, ‘Um mora da istupi iz te sreée, jer tivot jednoga slobod- noga naroda samo neposredno ili po sebi predstavija realnu morainost, ili je ta moralnost. jedna bivstvujuéa moralnost, i time i sam taj opSti duh jeste jedan pojedinaéni duh, celokup- nost obitaja i zakona je jedna odredena moralna supstancija koja odstranjuje ogranitenje tek u vitem momentu, naime u svesti 0 svojoj suitini, i koja samo u tome saznanju poseduje svoju apsolutnu istinu, a ne neposredno u svome biéu; u tome svome biéu ona je delom jedna ogranigena supstancija, delom se apsolutno ogranigenje sastoji uprave u tome Sto je duh upravo u formi biéa. Stoga pojedinatna svest, kako egzistira neposredno u realno} moralnosti ili u narodu, predstavlja jedno temeljno poverenje, za koje se duh nije rastvorio u svoje apstraktne momente, i koje, dake, takode ne za da postoji kao realna pojedinagnost za’ sebe. Ali ako je pojedinaéna svest dosia do te misli, kao Sto je morala, onda je to neposredno jedinstvo sa duhom, ili njegovo biée’u njoj, izgubilo njeno poverenje; ona, izolovana za sebe, jeste sada sebi suStina a ne vise opsti duh. Doduse, momenat ove pojedinaénosti samosvesti nalazi se u samom opstem duhu, ali samo kao neka i8tezavajuta ve- itina, koja se, kako se javlja za sebe, ukida u njemu isto tako neposredno, dolazeéi do svesti samo’ kao poverenje. Poito se ta pojedinatna svest tako utvestila, — a svaki moment, poito “ aunpredstavlja momenat suStine, mora i sam da dospe dotle da se prikazuje kao suitina, — to je individuum stupio nasuprot zakonima i obitajima; oni su samo jedna misao bez apsolutne suitastvenosti, jedna apstraktna teorija bez. stvamosti; ona pak ao to ja jeste svoja iva istina. Ti samosvest jo8 nije postigla tu srecu da predstavija mo- ralnu supstanciju jednoga naroda, njegov duh, Jer, vrativli se iz posmatranja, duh se kao takav najpre jo8 nije ostvario sam sobom; on je postavljen samo kao unutrainje suitastvo ili kao apstrakeija. — Ili, duh je prvo neposredan; ali biv- stvujuéi neposredno on je pojedinatan; on predstavija prak- tiénu svest, Koja zakoraéava u svoj nadeni svet sa svrhom da se udvostruéi u to} odredenosti jednoga pojedinca, da se proiz~ vede kao >ovaj« pojedinac, kao svoja bivstvujuéa kopija i da po- stane svestan toga jedinstva svoje stvarnosti sa predmetnim sustastvom. Ta praktitna svest poseduje izvesnost o tome jedinstvu; ona smatra da samo blagodareti njoj moze da po- stane to da ovo jedinstvo jeste po sebi ili da ta podudarnost izmedu nje i stvarstva veé postoji, ili da to njeno stvaranje predstavlja isto tako nalazenje toga jedinstva. Posto to jedin- stvo znaéi sre6u, to duh toga individuuma odasilje njega u svet da u njemu traii svoju sretu. Ako, dakle, istina ove umne samosvesti jeste za nas moral- na supstancija, onda je za tu samosvest ovde potetak njenog moralnog poznavanja sveta. S obzirom na to Sto ta samo- svest joS nije postala onom moralnom supstancijom, to kre- tanje tei za tom supstancijom, i ono Sto se u toj supstanciji ukida jesu pojedinaéni momenti koji za samosvest vaze tzolovano. Ti momenti imaju formu jedne neposredne volje ili prirodnog nagona, koji postize takvo svoje zadovo- Venje koje i samo predstavlja sadrzinu jednog novog nagona. — Ali s obzirom na to Sto je samosvest izgubila sreéu da postoji U supstanciji, ti su prirodni nagoni povezani sa sveiéu 0 svojoj svrsi kao istinskoj odredbi i suétastvenosti; moralna je supstancija spala na predikat koji nije svestan sebe, a Gji Bivi subjekti jesu one individue koje svoju opStost moraju da ispune same sobom i da se za svoju odredbu moraju starati same od sebe, — Dakle, u onam znatenju oni oblici predstav- Yaju postajanje moraine supstancije i njoj prethode; u toj supstaneiji oni sleduju i za samosvest ukidaju ono Sto pred- stavlja njenu odredbu; ito se tie one prve strane u kretanju u kojem se saznaje Sta je njena istina, gubi se neposrednost ili grubost nagona i njegova sadrzina prelazi u jednu uzvideni- 212 ju sadréinu, a“S8o se tite ove druge strane, gubi se laina predstava svesti koja u nju stavija svoju odredbu. Prema onoj prvoj strani, cilj koji nagoni postizu jeste neposredna moralna supstancija; a prema ovoj drugoj strani cil} je svest o moralnoj supstanciji, i to takva jedna svest koja nju poznaje kao svoje viastito suStastvo; i utoliko bi ovo kretanje pred- stavljalo postajanje moralnosti, jednog oblika koji je uzviie- niji od one moralne supstaneije. AH, ovi oblici satinjavaju u isto vreme samo jednu stranu postajanja moralnosti, naime onu stranu koja pada u biée za sebe, ili u kojoj svest ukida svoje svrhe; ne satinjavaju onu stranu prema kojoj moralnost proizlazi iz same supstancije, Posto ti momenti jo8 ne mogu imati to magenje, da se u suprotnosti prema izgubljenoj mo- ralnosti pretvore u svrhe, to oni ovde dodue vaze u pogledu svoje prirodne sadriine, te svrha prema kojoj oni nadia jeste moralna supstancija. Ali poSto je nasim vremenima bliéa ‘ona njihova forma u kojoj se oni pojavljuju, nakon Sto je svest izgubila svoj moralni Zivot, pa trazeéi taj svoj moralni Zivot ponavlja te njihove forme, to neka bi se oni vie zami8ljali u izrazu ove vrste. Samosvest, koja jeste samo tek pojam duha, polazi ovim putem u toj opredeljenosti, da bude sebi suitina kao pojedi- naéni duh; a prema tome njena svrha jeste da se ostvari kao pojedinagna samosvest i da kao ta pojedinatna samosvest udiva sebe u toj svojoj stvarnosti. U odredenju da bude sebi suitina kao za sebe bivstvujuéa, ona jeste negativnost drugoga; stoga ona u svojoj svesti stupa kao ono Sto je pozitivno nasuprot jednom takvom nefemu koje dodu8e postoji, ali za nju ima zatenje netega Sto ne bivstvuje po sebi; svest se pokazuje kao ras- podeljena na tu nadenu stvarnost i na svrhu, koju ona postize ukidanjem te stvarnosti i koju, Stavige, mesto nje pretvara u stvarnost. (a) AH, njena prva’svrha jeste njeno neposredno apstraktno biée za sebe, ili da sebe neposredno gleda u nekom drugome kao tu pojedinatnost, ili da neu drugu samosvest neposredno vidi kao sebe. (b) Iskustvo o onome Sto predstavlja istinu te svrhe postavlja samosvest na vise mesto, i odsada je ona svoja svrha, ukoliko ona u isto vreme jeste opSta 1 ukoliko neposredno u sebi ima zakon. Ali u izvrienju toga za- kona svoga srea ona dotivijuje da se pojedinaino suitastvo Pri tome ne moze odréati, vet da se ono ito je dobro moze ostvariti samo prino§enjem na Zrtvu pojedinagnog suitastva, 4 (©) da se samosvest pretvara u vrlinu. Iskustvo koje vrlina 213pravi ne mote biti neko drugo iskustvo do to da je njena svrha Po sebi ve sprovedena, da se sreéa nalazi neposredno u de- lanju i da samo delanje predstavlja ono 3to je dobro. Pojam ove celokupne sfere — da stvarstvo predstavlja biée 2a sebe samog duha, postaje u svome kretanju za samosvest.! Posto je samo- svest naila taj pojam, ona je tako sebi realitet kao neposredni individualitet koji se iskazuje i koji ne nailazi vise ni na kakav otpor u nekoj suprotnoj stvarnosti, a za koji jedino sémo to iskazivanje jeste predmet i svrha. a ZADOVOLISTVO I NU2NOST Samosvest koja jeste uopite sebi realitet ima svoj pred- met u samoj sebi, ali kao takav predmet koji ona ima prvo samo za sebe, i Koji jo8 nije bivstvujudi; bie stoji nasuprot toj samosvesti kao jedna stvarnost koja je druktija nego Sto je njena stvarnost; i samosvest je usmerena ma to da izvrSenjem svoga biéa za sebe posmatra sebe kao druktije samostalno suitastvo. Ta prava svrha sastoji se u tome da postane sebe svesna kao pojedinatnog sustastva u drugoj samosvesti, ili da tu drugu samosvest pretvori u samu sebe; ona ima izvesnosti © tome da ta druga samosvest jeste ona sama. — Ukoliko se samosvest uzdigla iz moralne supstancije i mirnoga biéa do svoga biéa za sebe, utoliko je ona zakon morala i Zivota, saz- nanje posmatranja'i teoriju prevazisla kao jednu suru senku koja upravo istezavat; jer to je, Stavi8e, jedno znanje o jednom drugome predmetu tije biée za sebe i stvarnost jes jedna stvamost drukéija nego sto je stvamnost samosvesti. Umesto prividno nebeskog duha opitosti znanja i delanja, u kojoj éute osetaj i naslade pojedinatnosti, u samosvest je uSa0 zemaljski Uostalom, treba imati u vidu kako predstavijanje ovoga kretanja tete sasvim andlogno predstavijanju.postajanja.svesti. »Zadovoljstvo 1 nunoste odgovara odselu sOno sto je ovo { mnenjec, »Zakon srcac odgovara odseku > stvari 1 obmanis, »Vrlina i tok svetae, odseku 0 Sill { razumue. Kao sto vest shvata tamo svoj pojam u sbeskonatnostle, tako samosvest shvata svoj pojam u kretanju individualiteta ili u izves- nosti da predstavija sav realitet — u pokretnom profimanju onoga #0 Je opite I individualiteta. Odmah ovde pojavijuje se gore (str. 212) navedena forma posma- tranja: moment! samosvest! zamisijaju se u formi u Kojo) se pojavijuju nnakon Sto je svest izgubila svoj moralni Zivot. 214 duh koji za pravu stvamnost smatra samo ono bite koje pred- stavlja stvarnost pojedinatne svesti. (na prezire razum i nauku te najvife darove toveka — ona se predala davolu te propasti mora Samosvest se dakle stropostava u Zivot i razvija Usti in- dividualitet u kojem se pojavijuje. Ona manje stvara sebi svoju sreéu, nego sto je neposredno dohvata i uziva, Senke nauke, zakoni i osnovni stavovi koji jedino stoje izmedu nje i njene vlastite stvarnosti gube se kao neka mrtva magla, koja ne moze da se uhvati u koStac sa izvesno8éu njenoga realiteta; ona uzima sebi Zivot kao Sto se ubire jedan zreli plod, koji isto tako sam izlazi u susret kada se uzme. 1, [Zadovoljstvo.] Delanje samosvesti predstavija samo u pogledu jednoga momenta delanje pozude’; ono nije usmereno na uniitenje celog predmetnog sustavstva, veé jedino na formu drugobivstva ili njegove samostalnosti koja predstavija jedan nesustinski privid; jer po sebi ono joj vati za isto suStastvo ili ono je za nju njena samstvenost. Onaj elemenat, u kome poluda i njen predmet postoje ravnoduno jedno prema drugome i samostalno, jeste Zivo odredeno biée (Dasein); ukivanje ukida to Zivo odredeno biée ukoliko ono pripada njenome pred- metu. Ali taj elemenat, koji i pozudi i njenome predmetu daje odvojenu stvarnost jeste ovde naprotiv kategorija, jedno biée koje u suitini jeste zamisljeno biée; stoga svest 0 samostalnosti — bilo da se radi o prirodnoj svesti ili o svesti koja je izgra- Gena u jedan sistem zakona — jeste ono Sto svaku individu odréava za sebe. To odvajanje ne postoji po sebi za samosvest koja poznaje drugu samosvest kao svoju viastitu samstvenost. Ona, prema tome, dospeva do utivanja zadovoljstud, do svesti ‘© svome ostvarenju u jednoj svesti koja se pokazuje kao samo- staina ili do neposrednog opazanja jedinstva obeju samostalnih samosvesti, Ona postiZe svoju svrhu, ali upravo u njoj domaje u Gemu se sastoji njena istina. Ona shvata sebe kao to poje- dinatno sustastvo koje bivstvuje za sebe, ali ostvarenje te svrhe jeste takode njeno ukidanje; jer ona ne postaje svj predmet kao ta pojedinatna samosvest, vet naprotiv kao jedinstvo same 1 Tako preinafeni navodi ovde prema Geteovom Faustu — desti su ‘kod Hegela. * To je ono dinilo na stanovistu Liste samosvesti. Vidi str. 108, 215sebe i druge samosvesti, a time kao ukinuta pojedinatnost ili kao opitost. 2. [Nugnost.] Uzivano zadovoljstvo ima, dakako, to pozitivno znatenje Sto je za samo sebe postalo kao predmetna samosvest, ali isto tako ono ima to negativno magenje Sto je ukinulo samo sebe; i posto je samosvest shvatila to svoje osivarenje samo u ‘onom pozitivnom znagenju, to njeno iskustvo stupa kao protiv- refnost u njenu svest, u Kojo} postignuta stvarnost njene po- jedinagnosti vidi kako je ponistava negativno su8tastvo koje bez stvarnosti stoji prazno nasuprot ono} postignutoj stvarnosti pojedinatnosti samosvesti, a ipak predstavija njenu prozdiruéu mot. To negativno sustastvo nije nigta drugo do pojam onoga Sto taj individualitet jeste po sebi. Taj pak individualitet jeste jo8 najubogiji lik duha koji se ostvaruje; jer on je za sebe tek apstrakcija uma ili neposrednost jedinstva biéa 2a sebe i biéa po sebi; suStina toga individualiteta, dakle, jeste samo apstrak- tna kategorija. Pa ipak taj individualitet nema vise forme neposrednog jednostavnog biéa kao za posmatratki duh, u kojem on predstavija apstraktno biée ili, postavljen kao ono Sto je tude, stvarstvo uopite. Ovde su u to stvarstvo stupili biée za sebe i posredovanje. Stoga se taj individualitet javija kao krug, &iju sadrzinu prodstavija razvijena Sista veza pro- stih su8tastava. Stoga se postignuto ostvarenje toga individuali- teta ne sastoji ni u gemu drugome do u tome Sto je on taj krug apstrakeija izbacio iz zatvorenosti jednostavne samo- svesti u elemenat bivstvovanja-za-nju, ili u elemenat pred- metnog rasprostiranja. Prema tome, ono 3to se u zadovoljstvu koje ukiva pretvara za samosvest u predmet kao njeno sui- tastvo jeste rasprostiranje onih praznih suitastava, Bistoga je- dinstva, iste razlike i njihove veze; osim toga, predmet, kojeg individualitet saznaje kao svoje sustastvo, nema nikakve sa- draine. Taj predmet jeste ono Sto se zove nuznost; jer nuznost, sudbina i tome slitno jeste upravo to o emu se me ume re- Gi Sta ono Gini, Sta saginjava njegove odredene zakone i njegovu pozitivnu sadrzinu, jer ono predstavlja sam apsolutni disti pojam koji se neposredno opaza kao biée, prostu i prazu, al neodoljivu i nenarudljivu vezu, tija tvorevina jeste jedino ni- Stavnost pojedinatnosti. Nuznost jeste ta Evrsta povezanost, jer ono Sto je povezano jesu tiste suStastvenosti ili praze apstrakeije; jedinstvo, razlika 1 veza jesu kategorije, od kojih nijedna nije po sebi i za sebe niSta veé postoji samo’ u vezi sa svojom suprotnoSéu, i koje stoga nisu u stanju da se rastave jedna od druge. Kategorije su po svome pojmmu povezane jedna 216 s drugom, jer one predstavljaju same tiste pojmove; i ta ap- solutna veza i apstraktno kretanje sadinjavaju nuznost. In vidualitet koji je samo pojedinagan, koji za svoju sadrdinu ima samo tistl pojam uma, umesto da se strmoglavio iz mrive teorije u Zivot, on se, dakle, naprotiv strmoglavio samo u svest o vlastitoj bezivotnosti, i pripada sebi samo kao prazna i tuda nuinost, kao mrtva stvarnost. 3. [Protivretnost u samostesti.] To prelazenje se vrii iz forme jednoga u formu opstosti, iz jedne apsolutne apstrakei; u drugu, iz svrhe distoga biéa za sebe, koje je odbacilo zajed- nicu sa drugima, u distu suprotnost, ‘u biée po sebi koje Je usled toga isto tako apstraktno. To se pojavijuje tako da je in- dividuum samo propao i da se apsolutna hrapavost pojedinaé- nosti raspritala usled isto tako tvrde, ali kontinuirane stvar- nosti. — Posto individuum kao svest predstavija jedinstvo sama sebe i svoje suprotnosti, ta propast je za nj jo3 njegova svrha i ostvarenje, a tako isto protivreénost onoga Sto je za nj bilo sustina i Sto je sustina po sebi; — on dotivljuje dvosmisle- nost koja se skriva u onome Sto je udinio, naime sto je svoj Zivot uzeo sebi; on je uzeo Zivot, ali se time naprotiv dotepao smrti, Stoga taj prelaz njegova Zivog biéa u bezivotnu nuknost njemu izgleda kao neko preobrtanje koje nije mitim posredo- vano. Ono Sto posreduje moralo bi biti ono u %emu bi obe strane bile jedno te isto, u kojem bi dakle svest raspozala jedan momenat u drugome, svoju svrhu i svoje delanje u sudbini, i svoju sudbinu u svojoj svrsi i delanju, svoju viastitu suStinu’u to} nuinosti. Ali to jedinstvo jeste za svest upravo samo zadovoljstvo ili jednostavno pojedinatno oseéanje, i pre- az od jednoga momenta te njegove svrhe u momenat njegove rave Su8tine jeste za nju jedan potpuni skok u ono Sto je suprotno; jer se ti momenti ne sadrZe niti su spojeni u aseéanju, vet jedino u &istome samstvu koje predstavlja jednu opitost ili mifljenje. Stoga je svest, blagodareti svome iskustvu, u kojem bi trebalo da za nju postane njena istina, postala sebi, naprotiv, jedna zagonetka: posledice njenih tvorenja nisu za nju njena tvorenja; ono Sto ona dofivijuje nije za nju iskustvo onoga Sto ona jeste po sebi, prelaz se ne sastoji samo u promeni forme iste sadrzine i iste 'suStine, predstavljene jedanput kao sadréina i suStina svesti, drugi put kao predmet ili neposredno opazana suStina same nje. Prema tome, apstraktna nuznost vati za jedino negativau neshvagenu moé opitosti, 0 koju se individualitet razmrskava. 217Dovde ide pojavijivanje ovog oblika samosvesti; poslednji momenat egzistencije tog oblika jeste misao o mjegovome gub- Yjenju u nuznosti ili misgo 0 njeru samom kao jednoga njemu tudega suitastva. Ali samosvest je po sebi prezivela taj gubi- tak; jer ta nuinost ili Gista opStost jeste njeno vlastito suitastvo. a refleksija svesti u sebi da nuknost zna kao sebe je jedan novi oblik svesti. b. ZAKON SRCA I BEZUMLJE TASTINE Ono Sto nuznost uistinu jeste u samosvesti, ona je to za njen novi oblik, u kojem samosvest postoji za samu sebe kao ‘ono Sto je nuinost; samosvest zna da u sebi neposredno pose- duje ono 3to je opste ili zakon, koji se zbog te odredbe, naime, Sto se nalazi neposredno v biéu za sebe svesti, zove zakon srca. Ovaj oblik jeste za sebe kao pojedinagnost sultina, kao sto je prethodni oblik; ali on je bogatiji po toj odredbi, éto za nj to biée 2a sebe vazi kao nuzno ili kao opéte. | Prema tome, zakon koji neposredno predstavija viastit zakon samosvesti, ili jedno srce, ali stce koje u sebi poseduje jedan zakon, jeste svrha koju samosvest smera da ostvari. ‘reba videti da li ée njeno ostvarenje odgovarati njenome pojmu i da li Ge samosvest dotiveti u tame ostvarenju taj svoj zakon kao sustinu. 1. [Zakon srea i zakon stvarnosti.] Nasuprot tome srcu stoji jedna stvamost; jer u srcu se zakon nalazi prvo za sebe, jo3 neostvaren, i dakle u isto vreme je neSto drugo nego Sto je pojam. To'se drugo time odreduje kao jedna stvarnost, koja predstavlja suprotnost onoga Sto treba da se ostvari, dakle protivretmost zakona i pojedinatnosti. Ta je stvarnost, dakle, 8 jedne strane, jedan zakon koji ugnjetava pojedinatni indivi- dualitet, jedan nasilnitki poredak sveta koji protivreti zakonut srea i, s druge strane, ovetanstvo koje pati pod. tim poretkom, koje ne postupa po zakonu srea, vet je potéinjeno nekoj tudo} nuinosti. — Ta stvamost, koja se pojavijuje nasuprot sadai- njem obliku svesti nije, Kao Sto se jasno vidi, niita drugo do onaj prethodni razdvojeni odnos individualiteta i njegove isti- ne, odnos jedne svirepe nuénosti koja ugnjetava taj individua- litet. Zbog toga prethodno kretanje stupa za nas nasuprot no- vome obliku, jer je ovaj oblik po sebi iz mjega ponikao, mo- 218 menat, dakle, iz kojeg taj oblik proizlazi jeste za nj nuzan; tome pak novom obliku taj momenat izgleda kao neSto na Sta se naislo, posto on nema nikakve svesti 0 svome poreklu, niti © tome da taj momenat predstavlja njegovo suStastvo; napro- tiv, njemu taj momenat izgleda da postoji za sebe ili da pred- stavlja ono Sto je negativno nasuprot ovome pozitivnome po- ~sebi. Dakle, taj je individualitet usmeren na to da ukine tu nutnost koja protivreti zakonu srca, kao i stradanje koje po- stoji usled nje. Stoga taj individualitet ne predstavija vise lakomislenost prethodnoga oblika Koji je Zeleo jedino pojedi- nagno zadovoljstvo, vet predstavija onu ozbiljnost jedne uz- viene svrhe koja tradi svoje zadovoljstvo u prikazivanju svoga izvanrednog vlastitog sustastva iu proizvodenju blagodeti gove- %anstva. Ono Sto taj individualitet ostvaruje jeste takode zakon, i stoga njegovo zadovoljstvo predstavlja u isto vreme opite zadovoljstvo sviju srdaca. To oboje jeste za taj individualitet neodvojeno, njegovo zadovoljstvo je zakonomerno, i ostva- renje zakonaopSteg Zovetanstva predstavljapripremanje njegova pojedinatnog zadovoljstva. Jer unutar samog tovetanstva individualitet i ono ito je nuzno jesu neposredno jedno te isto, zakon jeste zakon stca. Individualitet jo nije pomeren iz svoga polozaja, | jedinstvo njih oboje nije postalo na osnovu posrednigkog njihovog kretanja, niti blagodareéi disciplini Ostvarenje neposrednog neodgajenog suitastua smatra se za prikazivanje jedneizvanrednosti i za proizvodenje dobrobiti to- vetanstva, : Naprotiv, takon koji stoji masuprot zakomu srca odvojen je od srca i ‘samostalan je. Covetanstvo koje njemu pripada ne Zivi uonom jedinstvu zakona sa srcem koje nas Gini sreénim, veé ili u svirepoj odvojenosti i patnji ili, u najmanju ruku, u odricanju od uzivanja u samom sebi pri poStovanju zakona iu nedostatku svesti o vlastitoj izvrsnosti pri prekoratenju zakona. Posto je onaj zapovednitki bozanski i Ijudski poredak odvojen od sréa, to on za srce predstavija jedan privid Koji treba da izgubi ono to mu je jo8 pridruzeno, naime nasilje i stvarnost. Taj se poredak mote u svojoj sadrzini slutajno i podudarati sa zakonom srca, i tada ga srce moze priznati; ali za srce nije suStina ono Sto je zakonomerno, Sisto kao takvo, vet je za nj bitno da u toj zakonomernosti ima svesti o samom sebi, da se u njoj zadovoljilo. Medutim, ako se sadréina opite nuznosti ne slaze sa srcem, onda ona ak ni po svojoj sadr3ini nije niSta po sebi, te mora da ustukne pred zakonom srca. 2192, [Ugradivanje srea u stvarnost.| Individuum, dakle, izvr~ Suje zakon svoga stca; ovaj postaje opiti poredak a zadovolj- stvo zakonomernom stvarnoséu po sebi i za sebe. Ali w tome ostvarenju zakon mu je u stvari umakao; neposredno postaje samo odnos koji bi trebalo da se ukine. Upravo usled svoga os- tvarenja zakon srea prestaje da predstavija zakon srea. Jer u tome svome ostvarenju zakon srca dobija formu biéa i sads predstavlja opStu silu za koju je to stce ravnoduino, tako da individuum svoj viastiti poredak ne nalazi viSe kao svoj, i to usled toga Sto ga on uspostavlja. Stoga individuum, ostvare~ njem svoga zakona, ne proizvodi svoj zakon, veé, posto je to ostvarenje po sebi njegovo, ali je 2a nj neSto tude, proizvodi jedino to da se uplete u stvarni poredak, i to u taj stvarni poredak kao jednu nadmoé koja je njemu ne samo tuda, vee neprijateljska. — Svojim delanjem individuum se postavija u opiti elemenat bivstvujuée stvarnosti ili, Stavie, on se njime postavlja kao opsti elemenat te stvarnosti, i njegovo delo treba, éak prema njegovome shvatanju, da ima vrednosti jednog opsteg poretka. Ali, time se individuum oslobodio sama sebe, on neprekidno raste kao opitost za sebe i tisti se od pojedi- nagnosti; dakle, individuum, Koji Zeli da sazna opstost samo u formi'svoga neposrednog bia za sebe, ne saznaje se u to} slobodnoj opitosti, mada on u isto vreme njoj pripada, jer ona predstavlja njegovo tvorenje. Stoga to njegovo tvorenje ima izokrenuto znaéenje, da stoji u protivrenosti sa optim po- retkom, jer njegovo delo treba da predstavlja delo njegovoga pojedinaénog srca, a ne slobodnu opStu stvamnost; i u isto ‘yreme individuum’ je taj opti poredak uistinu priznao, jer to tvorenje ima smisao da postavi njegovo suStastvo kao slobodnu stvarnost, to jest da stvarnost prizna kao njegovo suStastvo. Pojmom o svome tvorenju individuum je odredio blizi nagin na koji se stvarna opitost, éijim se pripadnikom udinio, okree protiv njega. Njegovo delo kao stvarnost pripada onome Sto je opite; sadrzina pak toga njegovog dela jeste viastiti individu- alitet, koji Zeli da se odrti kao taj pojedinaéni individualitet, Koji je protivstavijen onome sto je opite. Ne postoji neki odredeni zakon o éijem bi postavijanju bilo govora, vet ne- posredno jedinstvo Pojedinaénog srea sa opSto8éu_jeste ona misao koja je uzdignuta na stupanj zakona i koja treba da vaii, a po kojoj ‘svako stce mora da raspozna samo sebe u onome Mo je zakon. Medutim, jedino je stce toga individuuma postavilo stvarnost u svoje delo, koje za nj izralava njegovo biée za sebe ili njegovo zadovoljstvo, ‘To njegovo delo treba neposredno 220 da se smatra kao ono Sto je opite, to jest ono je uistinu neSto posebno i jedino poseduje formu opStosti: njegova posebna sa- drgina kao takva treba da se smatra 2a opitu. Otuda drugi individuumi ne nalaze da je u toj sadrZini iavréen zakon nji- hovoge srea, veé, naprotiv, zakon nekog drugog srca; i upravo prema opitem zakonu, po kojem u onome Sto predstavlja zakon svaki individuum treba da nade evoje srce, oni se okretu isto tako protiv one stvarnosti koju je taj individuum uspostavio, kao Sto se on okrenuo protiv njihove stvamosti. Kao Sto je prvo nalazio samo kruti zakon, tako sada individuum nalazi da su srea ljudi protivna éak njegovim izvanrednim svrhama i da ah se gnusaju. PoSto ta svest poznaje opStost samo kao neposrednu i nuz- nost samo kao nuznost srea, to je njoj priroda ostvarivanja i delotvornosti nepoznata, naime da ona kao ono ato bivstvuje jeste u svojoj istinitosti’ Stavie ono po sebi opste u kome ona Pojedinagnost svesti, Koja joj se poverava, da bi postojala kao ta neposredna pojedinaénost, Stavige propada; umesto toga svoga postojanja ona, dakle, zadobija u njemu otudivanje same sebe. Medutim, ono u emu ta svest ne dotivijuje sebe nije vide mrtva nuinost, veé nuinost kao ofivotverena opstim individu alitetom. Ta svest je taj bozanski i Ijudski poredak, na koji je naifla kao na poredak koji vati, shvatila kao neku mrtvu stvar- nost, u kojoj oni koji joj pripadaju ne bi imali svesti o sebi isto tako kao ni ona sama koja se utvrstuje kao to srce koje bivstvuje i koje je stavijeno protiv onoga Sto je opite; ali, naprotiv, ona taj potedak ose6a kao poredak koji je oZivotvo- rena svest svih judi i kao zakon svih srdaca. Ta svest doznaje iskustvom da stvarnost predstavlja ozivotvoren poredak, u isto vreme, u stvari, upravo zbog toga ito ona ostvaruje zakon svoga srea; jer to ne znaéi ni8ta drugo nego da individualitet postaje kao ono &to je opite svojim predmetom, ali predmetom u kome to opite sebe ne raspoznaje. 3. [Pobuna individualiteta ili bezumlje tatine.] Ono, dakle, Bto za ovaj oblik samosvesti proizlazi iz njegovoga iskustva kao istina, to protivresi onome Sto taj oblik samosvesti jeste za sebe. Ono pak Sto taj oblik samosvesti jeste za sebe, ima za njega takode formu apsolutne opStosti, te ono predstavija zakon srea koji je neposredno sa samosveséu jedno te isto. U isto vreme postojeéi i ivi poredak jeste isto tako njegovo vlastito sustastvo i njegova vlastita tvorevina, ono ne proizvodi nista drugo do taj poredak; taj se poredak nalazi u isto takvom 221neposrednom jedinstvu sa samosveStu. Na taj natin ova samo- svest, pripadajuéi jednoj udvostrugenoj opreénoj sustastvenosti, jeste'u samoj sebi protivreéna i u najskrivenijoj unutrainjosti Tastrojena. Zakon toga srca jeste samo ono u emu samosvest raspoznaje sebe; ali opSti poredak koji vati postao je usled ostvarenja onoga zakona isto tako za samosvest njeno vlastito suStastvo i njena viastita stvarnost; ono dakle Sto u njenoj svesti protivreti sebi jeste za nju oboje u formi suBtine i njene vlastite stvarnosti. Izrazavajuéi taj momenat svoje sebe svesne propasti i u njemu rezultat svoga iskustva, samosvest se pokazuje kao to unutrainje preokretanje same sebe, kao pomerenost svesti za koju je njena sutina neposredno éudoviste, njena stvarnost neposredno nestvarnost. Pomerenost ne moze biti shvacena u tom smislu da se neSto nesuitinsko smatra suitinskim, neSto nestvarno stvarnim, tako da ono Sto Je 2a nekoga suitinsko ili stvarno za nekoga drugoga to ne bi bilo, te bi svest 0 stvamnosti 4 svest o nestvarnosti, ili svest 0 suftastvenosti i svest 0 ne- suitastvenosti padale daleko jedna od druge. — Ako je nesto za svest uopate, u stvari, suitinsko i stvarno a za mene nije, onda ja u svesti o njegovoj nigtavosti imam u isto vreme svest © njegovoj stvarnosti, posto ja jesam svest uopSte, — i posto su nistavost i stvarnost fiksirane, onda je to jedno jedinstvo koje uglavnom predstavija bezumlje. U tome pak bezumlju pomeren je samo jedan predmet za svest; ne svest kao takva u samoj sebi i za samu sebe. Ali u rezultatu iskustva, koji se ovde pokazao, svest je U svojoj suprotnosti svesna same sebe kao toga stvarnoga, i u isto vreme, posto je iz nje odstranjena upravo ta ista suitastvenost, ta ista stvarnost, ona je kao samosvest, kao apsolutna stvarnost svesna svoje nestvarnosti, ili ona obe strane smatra s obzirom na njihovu protivretnost neposredno za svoju sustinu, koja je, dakle, u najskrivenijoj unutraSnjosti bezumna. Zbog toga kucanje srea za dobrobit tovetanstva prelazi u beSnjenje poludelog samoprecenjivanja, u besnilo svesti, da se odrbi protiv svoga razorenja, i to time Sto iz sebe izba- cuje izvrnutost, koja predstavlja nju samu, naprezuéi se da tu izvrnutost posmatra i izrazi kao neku drugu svest. Ona da Kle izratava opti poredak kao neko izvrtanje zakona srea i njegove sreée koje su izmislili fanatiéni svestenici, despoti Koji Zive raskalainim Zivotom i njihove sluge Koji se za svoje ponizavanje obeStecuju poniZavanjem i ugnjetavanjem, i koji 222 to izvrtanje upotrebljavaju radi neguvene zlopatnje prevare- nog Sovetanstva. — U tome svome ludilu svest izrazava indi- vidualitet_kao ono Sto se kvari i Sto je izvrnuto, ali jedan tudi i sludajni individualitet. Ali srce ili pojedinatnost svesti, koja neposredino eli da bude opita, jeste to Sto se kvari i Sto je izymnuto, i njegovo tvorenje sastoji se samo u isticanju toga da ta protivretnost postaje za njegovu svest. Jer istina srea jeste njegov zakon, jedan samo zamialjeni zakon, Koji nije Gzdrtao svetlost dana, kao, recimo, postojeéi red, veé, napro- tiv, tone tim sa njom dode u dodir. Taj njegov zakon trebalo bi da ima stvarnosti: u tome zakon kao stvarnost, kao vazeéi poredak jeste za nj svrha i su8tina; ali, naprotiv, isto tako ‘stvamnost, upravo zakon kao vazeti poredak jeste za nj nepo- sredno ono Sto je nistavno. — Isto tako njegova viastita stvar- nost, samo sree kao pojedinatnost svesti jeste svoja sustina; ali svrha je srca da tu svoju stvarnost postavi kao stvarnost koja bivstvuje; za nj Stavi8e njegovo samstvo kao ono Sto nije po- jedinatno jeste dakle neposredno sustina ili svrha kao zakon, ‘upravo u tome kao jedna opStost koja je to za samu njegovu svest. Taj pojam srca pretvara se, blagodareéi njegovom tvo- renju, u njegov predmet; svoje samstvo dakle ono dotivijuje naprotiv kao ono Sto nije stvarno, i nestvarnost kao svoju stvarnost. Nije dakle neki sluéajni i tudi individualitet, veé upravo to srce jeste u svakom pogledu u sebi ono izopateno { izopaéujuée. Ali, poto neposredno opsti individualitet jeste ono Sto je izopateno i Sto izopatuje, isto tako ovaj opiti poredak, poito on predstavija zakon svih srdaca, to jest zakon onoga to je izvrnuto, jeste po sebi ono Sto je izvinuto, kao Sto to izrazava ludilo Koje besni. — Da taj opSti poredak predstavlja zakon svih srdaca, to se pokazuje, s Jedne strane, u onom otporu na ‘koji nailazi zakon jednoga srca kod drugih pojedinaca. Postojeti zakoni brane se protiv zakona jednoga individuuma, jer oni nisu besvesna niStavna i mrtva nuznost, vet predstavijaju du- hovnu opstost i supstaneiju, u kojoj oni u kojima ona ima svoju stvamost Zive kao individue i svesni su samih sebe, tako da su oni, ak i kada se Zale protiv toga poretka kao da on protivreti unutrainjem zakonu, istituéi mnenja srea protivu njega, vezani svojim sreem za nj kao za svoju sustinu, te kada im se taj poredak oduzme ili se oni sami stave izvan njega, onda oni gube sve. Posto se upravo u tome sastoje stvarnost i moé jav- 223,nog poretka, to se taj poredak pokazuje kao opéte odivotvoreno Rafidtivo hoje je Jedneko sa sxmim sobom, a individualitet se pokazuje kao njegova forma. — Ali, taj poredak jeste isto tako ‘ono ato je izopateno. Jer po tome 3to taj poredak predstavlja zakon svih srdaca, sto u tome sre individue jesu neposredno taj opiti zakon, po tome je on jedna stvarnost koja predstavija samo stvarnost individualiteta, koji bivstvuje samostalno, ili stvarnost srca. Svest, dakle, Koja postavija zakon svoga sea, dozivljuje otpor koji potiée od drugih svesti, jer ta svest protivreti zakonima njihovih srdaca koji su isto tako pojedinatni, i te druge svesti ne ine u svome otporu niSta drugo do to Sto postavijaju svoje zakone, pribavijajuéi im vainost. Stoga opitost koja postoji predstavlja samo jedan opti otpor i opitu borbu svih jednih protiv drugih, u kojoj svako pribavlja vainost svojoj viastitoj Pojedinagnosti, ali u isto vreme ne uspeva u tome, jer ta nje-~ gova pojedinatnost dozivijuje isti otpor i ukida se u uzajamno} borbi sa drugima. Ono, dakle, Sto izgleda javni poredak jeste to opite Tatovanje u kojem svako grabi za sebe sve Sto moze, vrSi pravdu nad pojedinagnoSéu drugih i uévrStuje svoju po jedinatnost koja isto i8éezava blagodareti drugima. Taj javni poredak jeste tok sveta, privid jednog trajnog hoda koji pred- Stavlja samo jednu zami8ljenu opStost, i dija sadrZina jeste na- protiv ni8tavna igra utvrdivanja pojedinatnosti i njihovog ukidanja. ‘Ako posmatramo obe strane opStega poretka jednu naspram druge, onda vidimo da ta zamiSljena opStost ima za svoju sadrzinu nemirni individualitet za koji mnenje ili pojedinatnost jeste zakon, ono &to je stvarno jeste nestvarno i ono Sto je nestvarno jeste ono 3to je stvarno, Ali u isto vreme ta zamislje- na opstost jeste strana stvarnosti poretka, jer njoj pripada bite za sebe individualiteta. — Druga strana je ono 3to je opite kao mirno sustastvo, ali upravo zbog toga samo kao neSto unu- trainje koje svakako nije takvo da ne postoji, ali ipak ne pred- stavlja neku stvarnost, te stvamnim moze da postane samo ukidanjem individualiteta koji je sebi prisvajao stvarnost. Vr- Jina je taj oblik svesti da se u zakonu, u onome to je po sebi istinito i dobro ne postaje kao pojedinatmost, veé samo kao suStina, a da se za individualitet za kao za ono Sto je izopa- %eno i Sto izopatuje, usled dega se pojedinainost svesti mora prineti na drtvu, 224 ©. VRLINA I TOK SVETA 1, [Vezivanje samosvesti za ono Sto je opste] U prvome obliku delatnoga uma samosvest je bila disti individualitet, a nasuprot tome individualitetu stajala je prazna opitost. U drugome obliku toga uma oba dela suprotnosti imala su na sebisvaki od njih oba momenta: zakon i individualitet; ali jedan od njih, sree, predstavljao je njihovo neposredno jedin- stvo, a onaj drugi njthovu suprotnost. Ovde su u odnosu vr- ine i svetskoga toka oba élana, svaki od njih je jedinstvo i su- protnost tih momenata ili jedno kretanje zakona i individuali- teta jednog protiv drugoga, ali jesino kretanje koje je suprotno. Za svest o vrlini zakon je ono Sto je sustinsko, a individuali- tet ono to treba da se ukine, te dakie ne samo u svesti o vrlini, vet takode u toku sveta. Od vlastite svesti treba vlastiti in- dividualitet podvréi radi odgoja onome ito je opste, onome &to je po sebi istinito i dobro; ali u tome jo8 preostaje lina svest: pravi odgoj jeste jedino prinofenje na Zrtvu celokupne lignosti kao osvedotenje, da samosvest u stvari nije i dalje ostala pri- vezana za pojedinatnosti. U to} pojedinaéno rtvi u isto vreme uniStava se individualitet svetskog toka, jer individualitet jeste takode prosti momenat koji je zajednitki obojim: i Wnosti i svetskome toku. — U tome svetskome toku individualitet se ponaga na obruti natin, suprotno nome kako je pastavijen u Svesti o vrlini, naime hoée da se pretvori u suftinu, i da u zamemu za to pottini sebi ono Sto je po sebi dobro 1 istinito. — Osim toga, tok sveta je za vrlinu isto tako ne samo ono opste koje je individualitet izvrnuo, vet je apsolutni poredak isto tako zajednitki momenat, Koji u svetskome tou postoji samo ne kao bivstvujuéa stvarnost za svest, vet satinjava njegovu unutrainju suStinu, Stoga taj apsoluimi poredak ne moze za- pravo da proizvede vrlina, jer proizvodenje, kao tvorenje, jeste svest individualiteta, a taj individualitet, naprotiv, treba da se ukine; tim pak ukidanjem onome po-sebi toka sveta se tako reGi samo ravi mesto, da stupi u egzistenciju po sebi 1 za Opita sadrtina svetskoga toka veé se pokazala; pri blizem posmatranju vidi se da ona opet ne predstavija nilta drugo do ona oba ranija kretanja samosvesti, Iz njih je proiza’ao oblik vrline; posto oba ta kretanja predstavijaju poreklo_vrline, ona ih ima pred sobom; ali vrlina je usmerena na to da svoje 18 Penomenclogija dupa 225poreklo ukine i da se realizuje, fli da se osamostali. Dakle, svetski tok je, s jedne strane, pojedinatni individuslitet koji tradi svoje zadovoljstvo { uzivanje, u kojima doduie nalazi svo- ju propast, a time zadovoljava ono &t0 je opite. Stvamost je samo pojedinatnost zadovoljstava { ufivanja, a ono Sto je opSte jeste njoj suprotno, jedna nuzmost koja predstavija prazni ob- like toga opStega, jedno samo negativno protivdejstvo i besadr- Zajno tvorenje. —- Drugi momenat svetskoga toka jeste indivi- dualitet, koji hoge da bude po sebi i za sebe zakon, pa u tome uobrazenju remeti postojeéi poredak; op8ti zakon se doduge odréava nasuprot tom samoprecenjivanju, i vie se ne pojav- Tjuje kao ono 8to je prazno i ono Sto je suprotno svesti, ne kao neka mrtva nuznost, veé kao nudnost u samoj svesti. Ali, ako taj opti zakon egzistira kao svesna veza apsolutno pro- tivretne stvarnosti, on je bezumlje; kakav je pak kao pred- metna stvarnost, on je izopagenost uopste. Prema tome, ono 3to je opite postavlja se, dakako, u obe strane kao sila njiho- voga kretanja; ali egzistencija te sile jeste samo opite izo- patenje. 2. [Tok sveta kao stvarnost opitega u individualitetu.] Ono pak Sto je opite treba da dobije svoju pravu stvarnost ukida- hjem individualiteta, principa izokretanja; svrha individuali- seta je da time ponovo izokrene izokrenuti tok sveta i da pro- izvede njegovo pravo suatastvo. To pravo su8tastvo nalazi se u svetskome toku samo kra0 njegovo po-sebl, ono jo8 nije stvarno; i'stoga vrlina samo veruje u njega. Vrlina teZi da to verovanje uzdigne { pretvori u gledanje, ali ne uzivajuéi plodove svoga rada i svoga potrtvovanja. Jer, ukoliko je vrlina individualitet, utoliko ona predstavija borbu sa tokom sveta u koju se ona upudta; njena svrha i njena prava sustina pak sastoje se u savladivanju stvarnosti svetskoga toka; egzistencija dobroga Koja je time izdejstvovana sastoji se u prestajanju njenoga bo- renja i svesti individualiteta. — Kako se ta borba izdréava, Sta vrlina u toj borbi saznaje, da li potrtvovanjem koje vrlina uzi ma na sebe tok sveta biva pobeden, a sama vrlina pobeduje, — to mora da se odluti na osnovu prirode Zivog oruzja kojim rukuju borei. Jer oruZja nisu niSta drugo do ona suftina samih boraca koja istupa samo za njih obojicu obostrano. Time su njthova oruzja proizasla vet iz onoga Sto u toj borbi postoji po sebi. : Ono sto je opite jeste za vrlinsku svest u veri ili po sebi istinito, jo8 ne predstavija neku stvarnu op8tost, veé jednu apstraktnu opstost; u samoj toj svesti ono se nalazi kao svrha, 228 u svetskome toku kao ono Sto je unutrainje. Upravo u toj od- redbi to opite prikazuje se za svetski tok takode u vrlini; jer vrlina hoe prvo da izvr3i ono 3to je dobro i Zak ni njega jo ne izdaje za stvarnost. Ta odredenost moe da se posmstra { tako Sto se ono Sto je dobro, stupajuéi u borbu protiv svetskog toka, time pokazuje kao dobro koje bivstvuje za nekog drugog, kao nefto Sto ne postoji samo po sebi i za sebe, jer inave ono ne bi Zelelo da zadobije svoju istinu tek savladivanjem svoje suprotnosti. Kad kaZemo da ono postoji tek za nekog drugog, to mati ono isto Sto se za nj pokazalo u suprotnome posmatranju, naime da ono prvo predstavlja jednu apstrakciju koja poseduje realitet samo u odnosu, a ne po sebi i za sebe. Ono 8to je dobro ili ono Sto je op8te, kako se ono sve javlja, jeste ono Sto se oznatuje kao darovi, kao sposobnosti i kao modi, To dobro predstavija jedan natin postojanja onoga sto je duhovno, u kojem se ono zami8lja kao neko opste, kojem Je radi njegovog ofivotvorenja 4 kretanja potreban princip in- dividualiteta, 1 koje u tome individualitetu poseduje svoju stvarnost. Taj princip Uni dobru primenu od toga opstega, ukoliko se ono ralazi u svesti o vrlini, ali ukoliko se ono nalazi u svetskome toku, on ga zloupotrebljava, — jedno pa- sivno orude kojim upravija ruka slobodnoga individualiteta, ravnoduino prema upotrebi koju ona tir od njega, mote da se zloupotrebi radi proizvodenja jedne stvarnosti Koja pred- stavlja njegovo razorenje, jedna rrtva materija, lena svoje samostalnosti, a koja moze da se oformi ovako ili druktije, pa dak { radi svoga propadanja. Poito to opste stoji na isti natin na raspolozenju svesti 0 vrlini kao i svetskome toku, to se ne mofe sagledati da li ¢e vrlina, tako naoruzana, savladati porok, Orutja su jedna i ista; ‘ona se sastoje u tim sposobnostima 1 snagama. Doduie, vrlina je postavila u zasedu svoju veru u iskonsko jedinstvo svoje ‘svthe i suStine svetskoga toka, koja za vreme borbe treba da napadne neprijatelja sa leda i da tu svrhu ostvari, tako da time w stvari za viteza vrline njegovo viastito delanje predstavija Jednu prividnu borbu koju on ne moe da uame za 2bilju, — Jer on svoju istinsku jatinu zalate za to da ono Sto je dobro Postoji po sebi i za sebe, to jest da ostvaruje samo sebe, — jednu prividnu borbu koju on takode ne sme da dozvoli da se ‘pretvori u zhilju. Jer ono Sto on okrete protiv neprijatelja { Sto vidi da je okrenuto protiv njega, 4 tije kvarenje 4 oftetenje on stavija na kocku kako na samom sebi tako i na svome neprijatelju, ne treba da bude to samo dobro; jer on se bori 227za o8uvanje dobroga i za njegovo sprovotienje; vet ono 3to se stavlja na kocku jesu samo ravnoduine obdarenosti 1 sposob- nosti. Ali, ti darovi i te sposobnosti nisu u stvari ni8ta drugo do ono isto opite, ligeno individualiteta, koje treba da se borbom odrii i ostvari. — Medutim, ono je u isto vreme poj- mom borbe neposredno vet ostvareno: ond je to 8to je po-sebi, ‘ono opite; i njegovo ostvarenje mati samo to da ono w isto vreme postoji za nekog drugog. Obe strane koje smo gore na~ veli, au pogledu kojih je ono sa svake od njih preslo u jednit apstrakeiju, nisu vise odvojene, vet to dobro jeste u borhi § putem borbe postavljeno na oba nadina u isto vreme. — Vr- Iinska svest pak stupa u borbu protiv svetskoga toka kao protiv negega Sto je suproine dobru; ono ato svetski tok toj vrlinskoj svesti pokezuje u toj borbi jeste ono Sto je opite, ne samo kao apstraktno opite, veé kao jedno opste koje je individualitet otivotvorio i koje bivstvuje za nekog drugog, ili dobro koje je stuarno, Prema tome, gde god vrlina dohvati tok sveta, ona uvek nailazi na takva mesta, koja predstavijaju egzistenciju samoga dobra koje je netazdvojno utkano u sve pojave svet- skoga toka kao njegovo po-sebi, i koje u stvarnosti:njegovoj poseduje svoje odredeno biée; tok sveta je, dakle, za vrlinu neranljiv. Upravo takve egzistencije dobroga i sa time neozle- divi odnosi jesu svi momenti koje bi vrlina trebalo u sebi da stavi na kocku i da ih Zrtvuje. Stoga se borenje moze sastojati samo u jednom kolebanju izmedu odréanja i %rtvovanja; ili, Stavi’e, ne moze da postoji niti Zrtvovanje onoga ato je vla- stito niti ozledivanje onoga sto je tude. Vrlina je slitna ne samo onome boreu kome je u borbi stalo jedino do toga da svoj mat odrii sjajnim, vet je vrlina zapotela borbu takode zbog toga da oruzja ova, i ne samo Sto ona svoje oruzje ne mote da upotrebi, vet takode mora da odrii oruzje svoga ne- prijatelja nepovredenim i da ga titi od same sebe, jer sva oruzja predstavijaju plemenite delove dobra, za koje je ona otifla u borbu. Tome nasuprot, su8tinu ovoga neprijatelja sainjava indi- vidualitet, a ne ono &to je po-sebi; njegova je snaga, dakle, ne- gativan princip, za koji nita nije trajno niti apsolutno sveto, vet koji moze da se usudi na svaki gubitak i da ga podnese. Usled toga je njemu pobeda osigurana isto tako po njemu samom, kao i usled protivretnosti w-koju se zapliée njegov pro- tivnik. Ono Sto je za vrlinu po sebi, to je za tok sveta samo za njega; tok sveta je nezavisan od svakoga momenta koji je 2a vrlinu stalan i za Koji je ona vezana. Tok sveta ima u svojoj 228 vlasti takav jedan momenat usled toga Sto on za njega vali samo kao takav momenat koji on mofe isto tako da ukine kao ida ga ostavi da i dalje postoji, i time ima takode u svojoj vlasti i onoga plemenitog viteza koji je za taj momenat vezan. Ovaj plementti vitez ne mode da se iskobelja iz toga momenta kao éz nekog ogrtata kojim se spolja ogmuo, i da postane slobodan ostavivii ga iza sebe; jer taj momenat je za nj suBti- na koja ne mote da se ukine. Sto se, naposletku, tie zasede iz koje ono po-sebi koje je dobro treba na lukav main da napadne tok sveta s leda, ta je nada po sebi niStavna. Tok sveta je budna svest koja je sigurna u samu sebe, koja ne dopuita da joj se pride s leda, veé svuda pruza elo; jer on se sastoji u tome Sto sve postoji radi njega, Sto sve stoji pred njim, Ono pak po-sebi, koje je dobro, ako postoji za svoga neprijatelja, ono se nalazi uu borbi koju smo upoznali; ukoliko pak ne postoji za njega, vet postoji po sebi, onda ono predstavlja pasivno orude obda- renvsti i sposobnosti, nestvarnu materiju; zami8ljeno kao od- redeno biée ono bi predstavijalo svest koja spava i koja ostaje iza, ne znano gde. 3. [ndividualitet kao reatitet onoga to je opste,] Svetski tok, dakle, pobeduje vrlinu, jer u stvari apstraktna nestvarna suétina predstavlja njenu svrhu, i zato Sto u pogledu stvamnosti njeno tvorenje pofiva na onim razlikama koje se nalaze jedino u retima. Vrlina bi Zelela da se sastoji u tome da zrtvovanje individualiteta ostvari ono 8to je dobro, ali sama strana stvar- nosti nije niSta drugo do strana individualiteta. Dobro bi tre- alo da bude ono to je po sebi, i da je suprotno onome sto postoji, ali ono Sto je po sebi, shvaéeno prema njegovome rea- litetu f istini, jeste naprotiv sAmo bige. Ono Sto je po-sebi jeste, pte svega, apstrakeija suStine nasuprot stvarnostl; ali apstrak- cija je upravo ono Sto ne postoji istinskd, veé st0 postoji samo za svest, a to mati sama sustina jeste ono Sto se naziva stvar- nim; jer stvarno jeste ono Sto su8tinski postoji za nekog drugog, ili ono jeste biée. Medutim, svest o vrlini potiva na toj razli izmedu onoga Sto je po-sebi 1 bi¢a koja nema istine. — Tok sveta trebalo bi da predstavlja izopatenje dobroga, jer je on za ‘svoj princip imao individualitet; ali individualitet jeste princip stvarnosti; jer upravo individualitet jeste svest na osnovu koje ono Sto bivstvuje po sebi postoji isto tako za nekog dru- 80g; svetski tok preobrée ono Sto je nepromenljivo, ali on ga u stvari preobrée iz niStavnosti apstrakeije u bite realiteta. 229Prema tome, tok sveta odnosi pobedu nad onim Sto na-~ suprot njemu sa8injava vrlimu; on odnosi pobedu nad vrlinom, za koju nesudtinska apstr jeste sutina, Ali svetski tok ne odnesi pobedu nad neim realnim, veé nad stvaranjem razlika koje to nist, nad tim pompeznim propovedima o dobru Sovetanstia i o njegovom ugnjetavanju, o poirtvovanju za ono Sto je dobro io zloupotrebi obdarenosti; takve idealne sustine i svthe ispostavijaiu se kao prazne reti koje uznose sree, ali um ostavijaju pramim, koje okrepljuju, ali nista ne izgraduju, to su deklamacije koje tatno izrazavaju jedino tu sadrinu — da individuum koji tvrdi da radi na ostvarenju takvih plemenitih ciljeva i koji dr2i takve izvrsne propovedi smatra sebe za neko izvanredno biée, jedna naduvenost koja Gini velikom kako svoju glavu tako i glavu drugih, ali je Sint velikom usled neke prazne nadmenosti. — Antitka vrlina ima- la je svoje odredeno sigurno znatenje, jer ona je u supstanciji naroda imala svoju sadrZinsku osnovy, a za svoju svrhu imala Je jedno stvarno dobro koje vet egzistira; stoga ona takode hije bila usmerena protiv stvamnosti kao neke op8te izopate- nosti niti protiv nekog svetskoga toka. Medutim, vrlina koju smo razmatrali nalazi se izvan te supstancije, jedna nesustin- ska vrlina, jedna vrlina samo u predstavi i u Te’ima koje su lifene one sadriine koju je imala antidka vrlina. — Ta bez~ natajnost besedniStva koje se bori sa svetskim tokom, otk bi se odmah &im bi trebalo reéi Sta njegovi natini znate; stoga se oni pretpostavljaju kao poanati. Zahtev da se iskake to Sto je poznato ili bi bio ispunjen nekom novom bujicom pro- povedi, ili bi se tome zahtevu protivstavilo pozivanje na sree koje u’unutrainjosti treba da ka%e Sta te propovedi mate, to jest time bi bila priznata nesposobnost da se to u stvari iskaze. — Nigtavnost toga besedni8tva postala je, kako izgleda, iavesna za obrazovanost naSega doba takode na jedan nesvestan natin, jer_je i88ezlo svako interesovanje za sva ona raznolila pripo- vedanja i za nadine na koje se Sepure on! koji ih drie, — gubitak koji se izradava u tome Sto ta pripovedanja pridinja vaju samo dosadu. Rezultat, dakle, koji proizlazi iz ove suprotnosti, sastoji se u tome sto predstavu 0 nekom dobru po sebi, koje joS ne bi imalo nikakve stvarnosti, svest napusta kao neki prazni ogrta’, U svojoj borbi svest je iskusila da tok sveta nije tako rdav kao Sto je izgledalo; jer njegova stvarnost jeste stvarnost onoga Sto je opste. Sa tim iskustvom otpada stedstvo da se dobro Proizvodi Ertvovanjem individualiteta; jer individualitet se sa- 230 stoji upravo u ostvarivanju onoga Sto bivstvuje po sebi; i izo- kretanje prestaje da se posmatra kao neko izvrtanje onoga 3to je dobro, jer ono Stavige predstavija upravo preokretanje do- droga kao iste svrhe u stvarnost: kretanje individualiteta jeste realitet opitega. Ali, time je u stvari isto tako savladano i i&ezlo ono Sto je kao svetski tok stajalo nasuprot svesti o anome Sto bivstvuje po sebi. Biée za sebe individualiteta bilo je u tome toku sveta protivstavijeno sustini ili onome Sto je opite i pojavijivalo se kao neka stvarnost koja je odvojena od bita po sebi. Ali poito se pokazalo da se stvarnost nalazi u neraz~ dvojnom jedinstvu sa opstim, to se biée za sebe svetskoga toka pokazuje da takode vise ne postoji, isto onako kao 3to je ono po-sebi vrline samo jedno shvatanje. Dakako, indivi- ualitet toka sveta moze verovati da dela samo za sebe ili iz koristoljublja; on je bolji nego Sto smatra, njegovo delanje jeste u isto vreme delanje koje po sebi postoji, koje je opste. Kada taj individualitet dela iz Koristoljublja, onda on jedino ne zna Sta ∋ i kada on uverava da svi ljudi delaju iz koristoljublja, onda on jedino turdi da nijedan Eovek nema svesti o tome Sta jeste delanje. — Kada individualitet dela za sebe, onda je to upravo ostvarivanje onoga Sto tek postoji po sebi; dakle svrha biéa za sebe koja smatra da je suprotstavljena onome sto je po- -sebi, — njena prazna prepredenost, kao i njena fina objainje- nja, koja znaju da svuda istitu koristoljublie, isto su tako iSezii kkao i svtha onoga sto je po-sebi i njena govorenja. Dakle, delanje i nastojanje individualiteta jesu svrha sama po sebi; upotreba moéi, igra njihovih éspoljenja jeste ono sto daje tivot tim motima koje bi inate predstavijale mrtvo po-sebi, a to po-sebi nije neko opite koje nije izvedeno, koje je bea egzistencije i apstraktno, veé ono samo _predstavlja neposredno ovu sadainjost i stvarnost procesa individualiteta.c INDIVIDUALITET, REALAN SAM PO SEBI I ZA SEBE Samosvest je sada shvatila pojam o sebi Koji je prvo bio naS pojam o njoj, naime da u izvesnosti o samoj sebi pred- stavlja sav realitet; i sada je za nju svrha 4 sutina pokretno prozimanje onoga Sto je opite, — obdarenosti i sposobnosti, — i individualiteta. — Pojedini 'momenti ovoga izvr8enja i pro- timanja pre jedinstva u koje su se ti momenti stopili jesu one svthe koje smo do sada posmatrali. Oni su iStezli kao apstrak- cije i Simere koje pripadaju onim prvim bezulrusnim oblicima duhovne samosvesti i koje imaju svoju istinu samo u zami8- Ijenom biéu srea, uobrazilje i propovedi, a ne u_umu koji sada, buduéi po sebi i za sebe siguran u svoj realitet, ne trazi vie da sebe prvo proizvede kao svrhu u suprotnosti prema neposredno bivstvujuéoj stvarnosti, veé za predmet svoje svesti ima kategoriju kao takvu. — Ukinuta je naime odredba samosvesti koja bivstvuje za sebe ili koja je negativna, a u Kojoj se um pojavio; samosvest je naisla na jednu stvarnost koja bi predstavijala njenu negativnost i tjim bi ukidanjem ‘ona tek ostvarila svoju svrhu. Ali posto se pokazalo da su svrha i biée po sebi ono isto sto su biée za drugo i nadena stvarnost, to se istina ne odvaja vise’ od izvesnosti da ée se sada postavijena svrha uzimati za izvesnost same sebe i ostvarenje svrhe za istinu, ili pak svrha za istinu i stvarnost za izvesnost, veé suitina i svrha po sebi i za sebe jesu izvesnost neposred- nog realiteta, prozimanje bia po sebi i biéa za sebe, onoga Sto je opite i individualiteta; tvorenje u samom sebi jeste svoja istina i stvarnost, a prikazivanje ili izrazavanje indivi- dualiteta jeste za nj svtha po sebi i za sebe. Sa ovim pojmom samosvest se dakle vratila u sebe iz onih suprotnih odredaba koje je kategorija imala za nju i njeno 232 ponafanje prema sebi kao za samosvest koja posmatra i potom za nju kao samosvest koja dela. Samosvest ima za svoj predmet distu kategoriju, ili ona jeste ona kategorija koja je postala svesna sebe. Time je obratun sa njenim ranijim oblicima zavrSen; oni lee iza nje u zaboravu, ne suprotstav- Yjaju se kao njen nadeni svet, veé se razvijaju unutar nje same kao providni momenti. Ipak se ti njeni oblici razdvajaju u njenoj svesti keo jedno kretanje razlititih momenata koje se jo8 nije sazelo u njihovo supstancijalno jedinstvo. Ali u svima tim razlititim momentima samosvest évrsto zadriava jedno- stavno jedinstvo biéa { samstva, koje predstavija njihov rod. ‘Time je svest odbacila svaku suprotnost i svako uslovija~ vanje svoga tvorenja; ona kao &ista polazi od sebe i ne kreée se ka negem drugome veé ka samoj sebi. -Po3to individualitet predstavlja stvarnost u samoj sebi, to se materijal tvorenja i svrha delanja nalaze u samom delanju. Stoga delanje izgleda kao kretanje jednoga kruga koji se u pramome slobodno krete u samom sebi, neometano se éas prosiruje fas suzava i potpuno zadovoljan igra samo u sebi i sa samim sobom. Elemenat u kojem individualitet prikazuje svoj lik ima matenje jednog distog prihvatanja toga lika; uopite svetlost dana jeste ono temu svest Zeli da se pokaze. Delanje ne menja ni8ia i ne ide ni protiv tega; ono je ista forma prelazenja iz stanja nevide- nostiu stanje videnosti, i sadrZina koja se prikazuje i iznosi na videlo dana nije ni8ta drugo do ono ato je to delanje veé po sebi. Delanje jeste po sebi, — to je njegova forma kao zami8ljenog jedinstva; i delanje jeste stvamo, — to je njegova forma kao bivstvujuéeg jedinstva; samo delanje jeste sadrzina jedino u toj odredbi jednostavnosti masuprot odredbi svoga Prelazenja i svoga kretanja. a DUHOWNO ZIVOTINISKO CARSTVO I OBMANA SLT SAMA STVAR ‘Taj po sebi Zisti individualitet jeste, pre svega, opet jedan pojedinatni i odredeni individualitet; stoga apsolutni realitet, za koji taj individualitet sebe smatra, jeste, tim on njega postane svestan, opti apstraktni realitet, koji, buduéi bez ispunjenja i sadréine, predstavija samo pramu ‘misao te ka- tegorije. — Treba videti kako se taj pojam po sebi samom realnog individualiteta odreduje u svojim momentima 1 kako za taj individualitet njegov pojam o samom sebi stupa u svest. 2331, [Pojam individualiteta kao realnog] Pojam toga indi- vidualiteta, kako je on kao takav sam za sebe sav realitet, jeste pre svega rezultat; taj individualitet jo8 nije prikszao svoje kretanje i svoj realitet i ovde je postavijen neposredno kao prosto biée po sebi. Negativitet pak, Koji je ono isto sto se pojavijuje kao kretanje, nalazi se na prostame po-sebi kao odredenost; i biée ili prosto po-sebi pretvara se u odrefeni obim. Stoga se individualitet pojavljuje kao iskonska odre- ena priroda, kao iskonska priroda, jer op postoji po sebi, — kao iskonski odreden, podto se ono Sto je negativno nalazi u onome to je po-sebi, a to Sto je po-sebi jeste usled toga jedan kvalitet. Pa ipa ovo ogranigenje biéa nije u stanju da ograniti delanje svesti, jer to delanje svesti jeste ovde jedno savrieno povezivanje sa samim sobom; ukinuta je veza sa drugim Joja bi predstavijala njegovo ograniéenje. Stoga iskonska odrede- nost prirode jeste samo prosti princip, jedan providan op&ti elemenat, u kojem individualitet ostaje slobodan i ravan samom. sebi isto onako kao to u njermu nesmetano razvija svoje razlike i predstavija Zistu uzajamnost sa sobom u svome ostvarenju. Kao sto neodredeni Zivotinjeki Zivot udahnjuje svoj dah, re- cimo, elementu vode, vazduha ili zemlje, i unutar zemlje opet odredenijim principima, utapajuéi u njih sve svoje mo- mente, ali ne obziruéi se na ono ograniéenje elementa te svoje momente odriava u svojoj viasti i sebe u svome jednome, pa kao ta narogita organizacija ostaje isti op8ti Zivotinjeki Hivot. Ova odredena iskonska priroda svesti koja u njoj ostaje slobodno i potpuno pojavijuje se kao neposredna i jedina prava sadrZina onoga Sto Gini svrhu individuuma; doduie ta sadrzina jeste odredena sadrZina, ali ona je uopite sadréina jedino ukoliko mi biée po sebi posmatramo izolovano; uistinu pak ta je sadriina realitet, koji prozima individualitet, naime stvamost Koju svest kao pojedinatna poseduje u samoj sebi, i koja je postavijena pre svega kao stvarnost koja bivstvuje, jo} ne kao stvamost koja dela. Al, s jedne strane, ona odredenost zbog toga za delanje nije ogranigenje, izvan kojeg bi ono htelo da prede, jer ta odretenost, posmatrana kao bivstvujuéi kvalitet, jeste jednostavna boja onog elementa u kojem se to delanje’kreée; a s druge strane, negativitet predstavija odredenost jedino na biéu; ali simo delanje nije niita drugo do negativitet; prema tome, u delotvornom individualitetu odrede- nost je rastvorena u negativitet uopite ili u spoj svih odre- denosti, 234 Prosta, pak, iskonska priroda, nalazeti se u delanju i svesti o delanju, stupa u razliku koja pripada tome delanju. Kao predmet, i to kao predmet Koji jo pripada svesti, to delanje postoji pre svega kao svrha, i prema tame je supromo svakoj postojeto} stvarnosti. Drugi je momenat kretanje svzhe, koja se zami8lja kao mirujuéa, ostvarenje kao vezivanje svrhe sa potpuno formalnom stvarnoiéu, a time predstavijanje samog prelazenja ili sredstvo. Naposletku, treéi momenat jeste pred- ‘met, koji nije vise ona svrha, koje je ono Sto dela neposredno svesno kao svoje svrhe, vet koji izvan toga delanja i za njega Postoji kao nesto drugo, — Ove rezlitite strane moraju se, medutim, shodno pojmu te sfere, zadriati tako da sadrdina, koja se nalazi u njima, ostane ista i dau njih ne ude nikakva razlika, ni razlika iamedu individualiteta i biéa uopite, niti razlika’ iamedu svthe i individualiteta kao iskonske prirode, niti izmedu svrhe i postojege stvarnosti, isto tako mi razlika iamedu sredstva i stvarnosti kao apsolutne svrhe, niti razlika proizvedene stvarnosti od svthe ili iskonske prirede ili sredstva. Na prvom mestu, dakle, iskonski odretena priroda indivi- dualiteta, njegova neposredna suitina jo§ nije postavijena kao suitina koja dela, i tako se omatuje kao narotita sposobnost, kao talenat, karakter itd. Tu osobenu tinkturu duha treba posmatrati kao jedinu sadrtinu svrhe i iskljutivo kao realitet. Ako bi se svest zamislila kao svest koja prevazilazi tu jedinu sadriinu svthe i koja Zeli da ostvari neku drugu sadrzinu, onda bi se ona zamislila kao jedno niSta koje se probija do nigega. — Osim toga, ta iskonska suitina nije samo sadrkina svthe, veé predstavija po sebi takode stvarnost koja se inate pojavijuje kao dati materijal delanja, kao nadena stvarnost i stvarnost koju u delanju treba usavriiti. Delanje se, naime, sastoji jedino u potpunom prevodenju iz forme biéa, koje joi nije prikazano, u formu prikazanoga bi¢a; biée po’ sebi one stvarnosti koja je protivstavijena svesti srozalo se na dist prazan privid, Ta svest odluéujuéi se na delanje ne dozvoljava, dakle, da je zavede privid poetojeée stvarnosti, i isto tako ona mora da se oslobodi lutanja po praznim mislima i svrhama, pa da se évrsto vele za iskonsku sadrtim svoje suitine. — Dodue, ta iskonska sadriina postoji prvo za svest, posto je nju_svest ostvarila; ali razlika izmedu takvog netega to za svest postoji samo unutar nje, i jedne stvamosti, koja bivstvuje Po sebi izvan nje, otpala je. — Svest mora da radi na tome da za nju bude samo ono Sto je ona po sebi, ili delanje je upra- 0 postajanje duha kao svesti. Ono dakle ato svest jeste po 235sebi, ona zna na osnovu svoje stvarnosti. Stoga individuum ne mote znati ita on jeste pre nego Sto se delanjem ostvario. — A time ingleda da individuum nije u stanju da odredi svrhu ‘svoga delanja pre no 3to je delao; ali u isto vreme individuum, po8to on jestesvest, mora prethodno da ima pred sobom radnju Kao potpuno svoju, to jest kao svrhu. Dakle, izgleda da se individuum koji pristupa delanju nalazi u jednome krugu, u kojem svaki momenat veé pretpostavija drugi momenat, i da time ne mote da nade neki potetak, jer on tek na omovu svoga dela upoaaje svoju iskonsku suitiny, koja mora da bude njegova svtha, a da bi delao, mora prethodno da ima svrhu. Ali upravo zbog toga individuum mora da zapotne neposredno, i da pristupi delatnosti pod bilo kojim okolnostima, bez daljeg razmiiljanja o potetku, sredstvu i svrsi; jer njegova sustina i njegova po sebi postojeta priroda jesu sve ujedno — potetak, sredstvo i svrha. Kao potetak delatnost se nalazi u okolnostima delanja; i interesovanje koje individuum ima za nedto jeste vet dati odgovor na pitanje: da li i Sta tu treba raditi. Jer ono to neka zatetena stvarnost izgleda da jeste, predstavija po sebi njegovu iskonsiu prirodu koja ima samo izgled jednog biéa, — jedan izgled koji se nalazi u pojmu delanja koje se razdvaja, ali se kao iskonska priroda individuuma izradava u intere vanju koje on ima za nju. — Isto su tako odredeni po sebi i za sebe natin ili sredstva. Talenat takode nije ni8ta drugo do odredeni iskonski individualitet, posmatran kao unutrainje sredstvo ili prelazenje svrhe u stvarnost. A stvarno sredstvo i realno prelagenje predstavijaju jedinstvo talenta i prirode stvari koja se nalazi u interesovanju; talanat predstavija na sredstvu stranu delanja, a interesovanje stramu sadréine, oboje jesu sam individualitet kao prozimanje biéa i delanja. Ono, dakle, 3t0 postoji jesu zatetene okolnosti koje po sebi jesu iskonska priroda individuuma; potom interesovanje koje on postavlja upravo kao ono Sto je njegovo ili kao svrhu; napo- sletku spajanje i ukidanje te suprotnosti u sredstvu. To spajanje spada takode jo3 unutar svesti, i celina koju smo malotas posmatrali predstavija jednu stranu jedne suprotnsti. Smo prelazenje ili sredstvo ukida ovaj jo8 preostali privid suprotstavljanja; — jer ono je jedinstvo spoljainjega i unu- trainjega, suprotnost odredenosti, koje poseduje kao unutrainje sredstvo; ono, dakle, ukida to suprotstavijanje i postavlja sebe, to jedinstvo delanja i biéa, isto tako kao ono Sto je spoljainje kao i individualitet koji je postac stvarnim, to jest koji je po- stavljen za sebe sama kao ono 3to bivstvuje, Na taj nagin celo- 236 kupna radnja ne istupa iz sebe ni kao okolnosti, niti kao svrha, niti sredstvo, niti kao tvorevina. Ali, sa tvorevinom nastupa, kako izgleda, razlika iskonskih priroda} tvorevina je neto ito je odredeno, kao i iskonska priroda’ koju ona izrazava; jer na tvorevini, otpustenoj od delanja kao bivetvujuéa stvarnost, nalazi se negativitet kao kvalitet. Svest pak odreduje sebe, nasuprot tvorevini, kao ono Sto u sebi ima odredenost kao negativitet uopite, kao delanje; svest je, dalle, ono Sto je opite nasuprot onoj odredenosti tvorevine; ona dakle mozé da uporedi tu tvorevinu sa drugim tvorevinama i da na osnovu toga shvati same individualitete kao razlitite, a individuum koji u svojoj tvorevini zakoratava dalje ili kao sna%niju energiju volje ili kao bogatiju prirodu, to jest kao takvu, dija je iskonska odredenost manje ograniena, a eka drugu prirodi naprotiv kao neku slabiju 4 siromainiju. Nasuprot ovo} nesuttinsko} razlie! velitine, dobro 4 zlo izrafavali bi Jednu ‘apsolutnu razliku; ali ta apsolutna razlika ovde ne posto Ono sto bi se shvatilo na jedan ili na drugi natin jeste na ist! natin neko tvorenje i delanje, jedno prikazivanje i iskazivanje jednog indi- vidualiteta, 1 zbog toga je sve dobro; 1 zapravo se ne bi moglo ret! sta i_moglo biti ono sto je zlo. Ono sto bi se oznatilo kao rdava tvorevina Jeste individuaini Zivot jedne odredene prirode koja se u njo} ostvaruje; Individualnt ivot ieari 1 Gini ga rdavom tvorevinom samo jedna Upo- edna misao, koja, medutim, predstavlja neSto prazno, poto ona pre- vazilaxt suttinu tvorevine koja se sastoji u tome sto ta tvorevina tera Java individualitet, 1 inaée unjal trafi i zahteva netto, ne zna se Sta, = "Ta bi se uporedna misao mogla ednositi samo na malogas navedenu rrazlicu; ta pak razlika, kao jedna velidiraka razlika, jeste po sebi jedna nesuétinska raziika; i ovde sigurno zbog toga, Jer bi se tu uporedivaie rame tvorevine ili razni individualitet!; ali te’se tvorevine nigta ne gu Jedne drugih; svaka od njih odnosi se jedino na samu sebe, Iskonska je priroda jedino ano po-sebi ili ono ato bi kao merilo ocene tvorevine i obrnuto moglo da se uzme za osnovu; oboje pak odgovaraju jedno drugome, za individualitet ne Postoji ni8ta sto nije on proizveo, ili ne postoji nikakva stvamost koja ne predstavija njegovu prirodu i njegovo tvorenje i ne postoji nikakvo tvorenje niti ono po-sebi toga individualiteta koje nije stvarno, te uporedivati treba samo te momente. _Otuda ne postoji ni uzdizanje niti jadikovanje, niti ka- potige iz one misli u kojoj se zami8ija neka arukdis sadetina ® ncko drukéije po-sebi nego Sto je iskonska priroda individuuma i njeno izvodenje koje se nalazi u stvamosti, Ono Sto individuum &ini i Sto njega snalazi, bilo to Sta mu drago, to je on uéinio i to predstavija njega samog; 237individuum moze jedino biti svestan Uistog prenogenja sebe sama iz noti moguénosti u dan prisutnosti, iz apstraktnoga po- ~sebi u znadenje stvarnoga biéa, i on moze imati izvesnosti o tome da sve ono na Sta nailazi u tome biéu nije niSta drugo do ono to je spavalo u onoj noéi moguénosti. Dodule, svest 0 ‘ovome jedinstvu jeste isto tako neko uporedivanje; ali ono Sto se uporeduje ima zapravo samo izgled suprotnosti; jedan izgled forme koji za samosvest uma da je individualitet na njemu samom stvarnost, nije ni8ta vise do privid. Dakle, posto individuum zna da'u svojoj stvarnosti ne mote da nade nilta drugo do njeno jedinstvo sa njim, ili samo izvesnost 0 samom sebi u njenoj istini, i da, prema tome, taj individuum uvek postie svoju svrhu, to on mote da dozivijuje radost Jedino u sebi. 2, [Sama stvar i individualitet] U tome se sastoji pojam koji stvara 0 sebi ona svest koja ima izvesnosti o sebi kao apsolutnom prozimanju individuatiteta i bia; pogledajmo da 1 iskustvo potvrduje svesti taj pojam i da li se njegov realitet slaze sa tim. Tvorevina je realitet koji svest daje sebi; ona predstavlja ono u emu individuum jeste za nju, ono Sto je on po sebi i to tako da ona svest za koju individuum u tvorevini nastaje nije posebna vet opita svest; u tvorevini uopéte in- dividuum je izaa0 i postavio se a elemenat opitosti, u bez0- dredbeni prostor biéa. Svest koja se povladi iz svoje tvorevine jeste u stvari opSta svest — jer se ona u toj suprotnosti pret vara u apsolutni negativitet ili u delo — nasuprot svojoj tvorevini koja je posebna svest; ona, dakle, prevazilazi sebe kao tvorevinu, i sama jeste bezodredbeni’ prostor, koji ne smatra da ga njena tvorevina ispunjava. Kada se malotas u pojmu njihovo jedinstvo ipak odrialo, to se dogodilo upravo usled toga Sto je tvorevina bila ukinuta kao tvorevina koja hivstvuje. Ali, ona treba da bivstvuje, te treba videti kako Ce individualitet'u njenom biéu odrfati njenu opitost i kako Ge umeti da se zadovolji. — Pre svega treba nastalu tvorevinu razmatrati za sebe. Ona je takode dobila celokupnu prirodu individualiteta; stoga njeno biée predstavija jedno delanje u kojem se sve razlike prozimaju 4 ukidaju; tvorevina je, prema tome, izbaena u jedno postojanje, u kojem se odredenost iskonske prirode u stvari okreée ‘protiv drugih odredenih priroda, zakoratava u njih kao Sto one zakoratavaju u nju, i gubi se u tome opStem kretanju kao iStezavajuéi_ momenat. Ako su unutar pojma po sebi i za sebe realnog individualiteta svi momenti — okolnosti, svrha, sredstvo 1 ostvarivanje — 238 medu sobom jednaki i ako se iskonska odredena priroda smatra samo za opiti eleménat, onda, tome nasuprot, posto taj elemenat postaje predmetno biée, njegova odredenost kao takva izlazi u tvorevini na svetlo dana i dobija svoju istinu u svome raz- reSenju. To se razregenje blize pokazuje tako to je u to} odrede- nosti individuum; kao taj individuum, postao stvaran; ali ta odredenost nije samo sadrzina stvarnosti, vet je isto tako njena forma, ili, stvarnost kao takva jeste upravo ta odredenost da bude suprotna samosvesti. Sa te strane ta se odredenost pokazu- je kao stvarnost koja je ix pojma i8ezla, koja je zatefena, tuda. ‘Tvorevina postoji, to jest ona postoji za druge individualitete, i za njih je njih neka tuda stvarnost na &ije mesto oni moraju postaviti svoju stvarnost, da bi svojim delanjem dali sebi svest © svome jedinstvu sa stvarno§éu; ili njihovo interesovanje za tu tvorevinu koje je postavila iskonska priroda jeste neko drukéije interesovanje nego Sto je viastito interesovanje te tvorevine, koja je time pretvorena u neito drugo. Tvorevina Je, dakle, uopite nesto prolazno, koje se blagodareéi suprotnosti Grugih sila i interesa gasi i realitet individualiteta prikezuje pre kao i8tezavajuti nego kao izvrsen. Dakle, za svest u njenoj tvorevini nastaje ona suprotnost izmedu delanja i biéa koja je u ranijim oblicima evesti pred- stavijala u isto vreme podetak delanja, dak je ovde samo njegov rezultat. Ali ta je suprotmost u stvari isto tako letala 1 osnovi, posto je svest pristupila poslu kao po sebi realni indi- vidualitet; jer za delanje je bila pretpostavljena odredena iskon- ska priroda kao ono po-sebi, nu i radi izvrienja. Medutim, isto delanje jeste forma ravna samo} sebi, kojoj je sa time odredenost iskonske prirode nejednaka. Kao drugde, tako je i ovde svejedno Sta se od toga dvoga zove pojam a Sta realitet; iskonska je priroda ono ato je zamialjeno ili ono po-sebi, nasuprot tvorenju u kojem tek ona poseduje svoj realitet; ili iskonska je priroda biée me samo individualiteta kao takvog, vet 1 individualiteta kao tvorevine, dok je delanje iskonski poiam kao apsolutno prelazenje ili kao Postajanje. Ovu nesaglasnost pojma sa realitetom koja lebi u njegovoj suitini svest dotivijuje u svojoj tvorevini; u ‘oj, svojoj tvorevini, dakle, svest postaje onskvom kakva’ je vuistinu, i njen prazni pojam iSezava sam od sebe. _ Prema tome, u ovoj osnovnoj protivretnosti tvorevine, koja predstavija istinu toga po sebi realnoga individual sve njegove strane opet se pojavljuju kao protivretne; tvorevina, kao sadr2ina celoga individualiteta, izbatena u biée 239iz tvorenja, koje predstavija negativno jedinstvo i koje dra zatvorene sve momente, sada ih oslobada; é u elementu posto- janja ti momenti postaju sada ravnodusni jedni prema drugima. Dakle, pojam i realitet razdvajaju se kao svrha i kao ono Sto predstavija iskonsku sudtastvenost. Sludajno jeste to sto svrha poseduje pravu suStinu, iH Sto se ono po-sebi pretvara u svrhu. Isto tako se ponovo razdvajaju pojam i realitet kao prelazenje u stvarnost i kao svrha; ili sluajno jeste to sto se odabira sredstvo koje izrazava svrhu. I naposletku ovi unutras- nji momenti zajedno, bilo da oni imaju u sebi neko jedinstvo ii ne, tvorenje individuuma je opet slugajno naspram stvarno- sti uopite; sreéa odluéuje kako za neku rdavo odredenu svrhu i rdavo cdabrano sredstvo tako i protiv njih. Ali, ako sa time nastaje za svest na njenoj tvorevini suprotnost izmedu htenja i izvrSenja, izmedu svrhe i sredstava i, opet, iamedu svega toga unutraSnjega zajedno i same stvar- nosti, So uopSte obuhvata u_sebi slugajnost delanja svesti, onda isto tako postoje takode jedinstvo i nukost toga njenoga delanja; ova strana zakoratuje u onu prvu, te i samo iskustvo © sluéajnosti tvorenja jeste samo jedno’ slutajno iskustvo. ‘Nuznost :vorenja sastoji se u tome Sto je svrha prosto-naprosto dovedena u vezu sa stvarnostu, i to jedinstvo jeste pojam tvorenja; dela se zato ito delanje po sebi i za sebe predstavlja sustinu stvarnosti. U tvorevini se zaista pokazuje sludajnost, koju poseduje zavrienost nasuprot htenju i izvrSavanju; i to iskustvo, koje se po izgledu mora smatrati za istinu, protivreé! onome pojmu delanje. Ako, medutim, posmatramo sadrzinu ovoga iskustva u njenoj potpunosti, onda se vidi da ona jeste tvorevina koja istezava; ono Sto se odriava nije iStezavanje, veé samo isSezavanje jeste stvarno i spojeno je sa tvorevinom, te sa tvorevinom i8Sezava i ono samo; ono Sto je negativno propada sa onim Sto je pozitivno, tiju negaciju ono predstavlja. Ovo issezavanje iSezavanja le2i u pojmu samog individu- aliteta koji je po sebi realan; jer ono u gemu tvorevina iStezava ii ono &t0 u njoj iSezava, a Sto bi trebalo da daje nadmoé ono- me §to se naziva iskustvom nad pojmom koji individualitet po- seduje o samom sebi, jeste predmetna stvarnost; ali ta je pred- metna stvarnost jedan momenat koji ni u samoj toj svesti nema vige za sebe nikakve istine: ta se istina sastoji samo u jedinstvu toga mamenta sa tvorenjem, te prava tvorevina predstavija samo ono jedinstvo izmedu tvorenja i biéa, izmedu htenja i izvrenja. Za svest, dakle, 2bog one izvesnosti koja lez u osnovi njenih delanja, sama stvarnost, Koja je suprotna toj 240 izvesnosti, jeste takav jedan momenat koji postoji samo za nju; za svest, kao samosvest koja se vratila u sebe, a iz nje je i8tezla svaka suprotnost, ta suprotnost ne mode vie da postane u toj formi njenog biéa za sebe nasuprot stvarnosti; veé suprotnost i negativitet, koji se pokazuje u tvorevini, ne pogadaju time samo sadriinu tvorevine ili takode sadrsinu svesti, vet stvar- nost kao takvu, @ time onu protivretnost, koja postoji samo blagodareéi njoj i u njoj, i isezavanje tvorevine. Na taj se, dakle, natin svest reflektira iz svoje prolazne tvorevine u sebe, i zadréava svoj pojam i svoju izvesnost kao ono 3to bivstvuje i Sto se ne menja, nasuprot iskustvu o slutajnosti tvorenja; svest u stvari iskustvom saznaje svoj pojam u kojem stvamnost predstavlja samo jedan momenat, neSto za nju, ne ‘ono Sto postoji po sebi i za sebe; ona dotivijuje stvarnost kao momenat koji iSezava, i stoga stvamost vali za svest samo kao biée wopite, &ija opitost jeste sa tvorenjem jedno isto, Ovo jedinstvo jeste prava tvorevina; ona je séma stvar koja se prosto-naprosto odriava i iskustvom samaje kao ono 3to je trajno, nezavisno od one stvari koja predstavlja sluéajnost in- dividualnog tvorenja kao takvog, od okolnosti, sredstva i stvarnosti. Sama stvar je utoliko suprotna ovim momentima wkoliko ‘oni treba da vaie izolovano, ali kao protimanje stvarnosti i individualiteta ona je u suitini njihovo jedinstvo; isto tako ona predstavija jedno tvorenje i kao tvorenje tisto tvorenje uopite, time je isto tako tvorenje ovog individuuma, i to tvarenje kao tvorenje koje jo8 pripada njemu u suprotnosti prema stvarnosti, kao svrha; ona je isto tako prelatenje iz ove odredenosti u suprotnu odredenost, i, najzad, ona je jedna stvarnost koja postoji za svest. Time sama’ stvar izraava duhovnu suStastvenost, u kojoj su ukinuti svi ovi mamenti kao momenti koji vate za sebe, dakle oni 'vaze samo kao opsti, 1.u kojoj suStastvenosti izvesnost svesti o samoj sebi predstavlja za svest predmetno suStastvo, jednu stvar: predmet koji je iz, samosvesti iznikao kao njen predmet, a da ne prestaje da predstavlja slobodan pravi predmet. — Predmet Zulne izves- nosti i opazanja ima svoje matenje za samosvest jedino blago- dareéi njoj; na tame se zasniva razlika izmedu jednog predmeta i jedne stvari. — U toj se razlici obavija jedno kretanje koje ‘odgovara éulnoj izvesnosti i opaZanju. Dakle, u samoj stvari kao predmetno postalom profimanju individuatiteta i predmetnosti, za samosbest je nastao njen provi pojam o sebi, ili ona je dofla do svesti o svojoj supstan- 16 Fenomenoiogija auna 241ciji. Onakva kakva je ovde, ona je istovremeno upravo postala i stoga neposredna svest o supstanciji, a ovo je odredeni natin na koji ovde postoji duhovna sustina a jo8 nije dospela do fstinski realne supstancije. Sama stvar ima u toj neposrednoj svesti o njoj formu proste suitine, koja kao ono Sto je opste sadrdi u sebi sve svoje razlitite momente i koja tim svojim momentima pripada, ali je takode opet ravnoduina prema njima kao odredenim momentima, i koja postoji za sebe slobodno, i vali kao ta slobodna prosta apstraktna stvar, kao suStina. Razlititi momenti iskonske odredenosti ili stvari toga individuuma, njegove svthe, sredstava, samog tvorenja i stvarnosti, jesu za tu svest, ¢ jedne strane, pojedi- natni momenti koje ona radi stvari moze da ostavi i napusti, a, s druge strane, svi ti momenti imaju samu stvar tako za sustinu da se ona kao njihovo apstraktno nalazi na svakome od tih razlititih momenata i moze predstavijati njthov predi- kat. Sama stvar jo8 nije subjekat, vet se subjektom smatraju oni momenti, jer oni padaju na stranu pojedinatnosti uopite, a sama stvar je samo tek jednostavna opstost. Ona je rod koji se u_svima tim momentima nalazi kao u svojim vrstama, 1 isto je tako slobodna od njih. 3. [Uzajamna obmana i duhouna supstancija] Postenom se naziva ona svest koja je, s jedne strane, dospela do ovoga idealizma kojeg izratava sama stvar i, s druge strane, u njoj kao toj formalno} opstosti poseduje ‘ono Sto je istinite, — kojoj svesti je uvek stalo samo do te stvari, koja stoga luta po svojim razlititim momentima iki vrstama, i podto je ne dostize u jednome od tih momenata ili u jednome znagenju, ona je upravo usled toga dohvata u drugome od njih, usled Sega u stvari uvek dobiva ono zadovoljenje koje bi moralo da pripadne toj svesti shodno njenome pojmu. Bilo kako bilo, ta je svest izvrSila i dostigla samu stvar, jer ona kao taj bitan rod onih momenata jeste predikat sviju njih. Ako ta svest ne ostvari svthu, ona je nju ipak Zelela, to jest ona pretvara u samu stvar svthu kao svrhu, disto tvore- nje koje nigta ne tvori; i stoga se moze tako izraziti 4 teSiti da je ipak uvek neSto tvoreno i radeno. Posto ono Sto je opste sadréi pod sobom ono &to je negativno ili iS€ezavanje, to spada w tvorenje svesti I to Sto se tvorevina ponistava; ona je na to podsticala druge, 1 u istezavanju svoje stvarnosti nalazi zadovoljstvo, kao Sto rdavi mladiéi u Samaru koji dobijaju udivaju sami sebe, naime kao njegov uzrok. Tli, ona gak nije ni pokugala da samu stvar izvede niti 242 to nije marila; sama stvar je za nju upravo jedinstvo njene odluke 4 realiteta; ona tvrdi da stvarnost nije ni8ta drugo do njeno marenje. — Naposletku je postalo neSto sto je za nju interesantno uopite bez njenog sadejstva, onda je ta stvarnost za nju sama stvar upravo u tome interesu koji ona w njoj nalazi, mada je nije ona proizvela; ako je to neka sreta koju ona ligno dofivijuje, onda se ona nje pridriava kao svoga dela i svoje zasluge; ako je to inate neki svetski dogadaj koji se nje nita ne tiée, onda ga ona isto tako prisvaja, i pasivno interesovanje smatra za zalaganje koje je ona preuzimala u prilog tog svetskog dogadaja ili protiv njega, i koji je pobijala ili podrzavala. Kao Sto se jasno vidi, Sestitost ove svesti, kao zadovolj- stvo koje ona svuda dotivijuje, sastoji se u stvari u tome Sto ona ne sabira svoje misli koje ima o samoj stvari. Sama stvar je za nju isto tako njena stvar kao i nikakva tvorevina {li Gisto delanje i prazna svrha ili takode neka nedelatna stvarnost; ona jedno znatenje za drugim pretvara u subjekat toga predikata, zaboravljajuéi pri tom jedno za drugim. Sada u Gistoj nezaZeljenosti ili takode u nemarenju sama stvar ima matenje prazne svrhe i pomenutoga jedinstva htenja i izvr- Savanja. Uteha zbog ponidtenja svrhe, da se ipak Zelelo ili ipak isto tvorilo, kao i zadovoljstvo Sto se drugima dalo neko zaposlenje, pretvara u suitinu isto tvorenje ili potpuno rdavo delo; jer rdavim se mora nazvati ono delo koje apsolutno ne postoji. Naposletku, kod sreénog slufaja da se stvamost nade, to nedelatno biée pretvara se u samu stvar. Ali istina ove gestitosti sastoji se u tome Sto ona nije tako testita kako izgleda. Jer, ona ne moze da bude tako bez misli, da pretpostavi da se ti razlititi momenti u stvari tako odvajaju, veé mora da ima neposrednu svest o njihovoj su- protnosti, poito se oni apsolutno odnose jedni na druge. Cisto tvorenje je u suitini tvorenje ovoga individuuma, i to tvorenje je isto tako u suitini jedna stvarnost ili jedna stvar. Obrauto, Stvarnost postoji u sustini samo kao njegovo tvorenje ili kao tvorenje uopite; i njegovo tvorenje jeste u isto vreme samo Kako tvorenje uopite tako i stvarnost. Dakle, posto je tome individuurnu, kako izgleda, stalo jedino do same stvari kao apstraktne stvarnosti, to postoji takode i to, da je njemu stalo do nje kao svoga tvorenja. Ali isto tako, posto je njemu stalo samo do rada i tvorenja, to on taj rad i tvorenje ne ‘uzima ozbiljno, veé je njemu stalo do neke stvari i do te stvari 1 aiscao svoje. Naposletku, poito on, kako izgleda, Zeli samo svoju stvar i svoje tvorenje, to je opet stalo do stvari uopite ili do stvarnosti koja ostaje ‘po sebi i za sebe. Kao Sto se ovde sama stvar i njeni momenti pojavijuju kao sadriina, isto tako oni su nuini takode kao forme na sve- sti, Kao sadrzina oni se pokazuju jedino da bi idéezli, i svaki momenat ustupa mesto drugom momentu. Stoga oni moraju Postojati u odredbi ukinutih momenata; ovako pak oni pred- stavijaju strane same svesti. Sama stvar postoji kao ono po-sebi ili kao njegova refleksija.u sebe; all potiskivanje mo- menata jednih drugima izraava se na njemu tako Sto oni na nj nisu postavljeni po sebi veésamoza nestodrugo.Ono izla Ze svetlosti dana jedan odmomenata i predstavija ga za druge; u isto vreme svest je odatle reflektovana u sebe i u njoj postoji isto tako ono Sto je suprotno; ona ga zadriava za sebe kao svoje. U isto vreme takode ne postoji neki od tih moamenata koji bi jedino bio samo postavljen izvan, i nei drugi momenat kkoji bi bio zadran samo u unutrainjosti, vet svest vrli smenu tih momenata; jer ona mora svaki momenat koi svakidrugi da uéini za sebe i za druge onim Sto je suitinsko. Celina je pokretno prozimanje individuatiteta i onoga So je opite; ali posto ta celina postoji za tu svest samo kao prosta suiting, i time kao apstrakelja same stvari, to njeni momenti kao raz~ dvojeni padaju izvan stvari i jedni izvan drugih; i kao celina ‘ona se iscrpljuje i prikazuje samo putem razdvojenog sme- njivanja izlaganja i zadrZavanja za sebe. PoSto u toj razmeni svest ima u svojoj refleksiji jedan mamenat za sebe i kao suitinski, a drugi neki momenat ima na sebi samo spolja ili za druge, to tim nastaje jedno igranje individualiteta jednih sa drugima u kojem oni nalaze ne samoda obmanjuju i sami sebe jedni druge, vet i da su obmanuti. _ Dakle, jedan individualitet smera da neSto izvede; time Je on, kako izgleda, neSto pretvorio u stvar; on radi, u tome radu postaje za druge, i izgleda da je njemu stalo do stvarnosti, Drugi, dakle, individualiteti uzimaju njegovo tvo- renje za neko interesovanje za stvar kao takvu i za njegovu svrhu, da stvar bude izvedena po sebi, svejedno da li je izveo prvi individualitet ili su to oni uéinili. Po8to oni nakon toga pokazuju da su tu stvar oni veé proizveli ili, ako ne, oni nude svoju pomoé i Zine je, to je ona svest naprotiv izaila odatle gde su mislili da se ona nalazi; ono Sto svest kod stvari 244 interesuje jeste njeno delanje i tvorenje, te, primetivai da je to njeno delanje i tvorenje bilo sama stvar, oni se dakle osegaju obmanuti, — Ali, njihovo pritréavanje u pomoé nije u stvari bilo nigta drugo do namera da vide i pokazu svoje delanje, a ne samu stvar, to jest oni su hteli da u tome obmanu druge upravo na isti natin na koji sl oni sami, prema svome zaklinjanju, obmanuti. — Poito je pak sada pokazano da se kao sama stvar smatra viastito tvorenje i delanje, igra svojih snaga, to izgleda da svest tera svoje radi sebe, ne radi drugih, te zabrinuta samo za tvorenje kao svoje tvorenje, a ne za tvorenje kao neko tvorenje drugih, ona time izgleda da isto tako pusta na volju drugima u njihovoj stvari. Ali, oni se opet varaju; svest je veé izaSla odatle gde su oni smatrali da se ona nalazi. Njoj nije stalo do stvari kao te njene pojedinatne stvari, veé joj je stalo do nje kao stvari, kao onoga sto je opite, a Sto postoji za sve. Ona se, dakle, mea u njihovo tvo- renje i u njihovu tvorevinu i posto vise nije u stanju da im ih uzme iz ruku, ona se pri tome interesuje bar time Sto se zapoiijava sudenjem; ako ona toj njihovoj tvorevini utisne ig svoga odobravanja i svoje pohvale, onda je to zami8ljeno tako Sto ons na tvorevini ne hvali jedino samu tvorevinu, vet u isto vreme svoju viastitu velikodugnost i uzdr#ljivost, ito nije eitetila tvorevinu kao tvorevinu, niti je to utinila svojom pokudom. Time Sto ona pokazuje neko interesovanje za tvorevinu, ona u njemu usiva samu sebe; isto je tako ona tvorevina koju ‘wudi njoj dobrodosla upravo radi toga udivanja u svome viastitom tvorenju koje joj se time pribavlja. Oni pak, Koji smatraju da su'tim meSanjem prevareni, ili se za takve izdaju, Zeleli bi, Stavige, da na isti nagin i sami obma- njuju. Oni i2daju svoje delanje i tvorenje za neSto Sto postoji samo za njih same, u Emu oni imaju u vidu jedino sebe i svoje vlastito suitastvo. Ali time Sto neto tvore i time izlatu sebe i pokazuju se svetlosti dana, oni delom protivrete neposredno svome tvrdenju da Zele da iskljuée samo svetlo dana, opstu svest i uée86e sviju; ostvarenje je naprotiv izlaganje onoga Sto je svoje u opste elemente, usled gega ono postaje i treba da postane stvar sviju. Dakle, ako treba da je stalo samo do Ziste stvari, onda je to isto tako obmana sama sebe i drugih; svaka svest, koja jednu stvar podite, ima Stavise iskustvo da drugi, Zeleéi da se smatraju pri tome poslu zaposlenima, turno pridolaze, kao 245,Sto muve sletaju na svete mleko, — i oni na toj svesti doziv- juju da njoj isto tgko nije stalo do stvari kao predmeta, vet da joj je do nje stalo kao do svoje stvari. Naprotiv, ako ono Sto je suitinsko treba da budu jedino smo tvorenje, upotreb: ‘snaga i sposobnosti, ili izraZavanje ovoga individualiteta, on se isto tako obostrano pravi iskustvo da se svi mitu i smatraju Pozvanim, i da je umesto jednog éistog tvorenja ili nekog Pojedinagnog vlastitog tvorenja, Sa vile, osnovano neito S10 postoji isto tako za druge, ili sama neka stvar. U oba slutaja dogada se jedno i isto, i poseduje neki razlititi smisao samo nasuprot onome smislu koji je pri tom usvojen i koji je trebalo da vati. Svest dotivijuje obe strane kao podjednako sustinske momente, i u tome ono Sto predstavija prirodu same stvari, naime niti jedino stvar koja bi bila suprotna tvorenju uopite i pojedinatnom tvorenju, niti tvorenje koje bi bilo suprotno Postojanju { predstavijalo rod slobodan od th momenata kao svojih vrsti, vet jedna suitina tije biée jeste tvorenje pojedi. natnog individuuma i svih individua, i Gije tvorenje postofi ‘neposredno za druge ili predstavlja jednu stvar, i stvar jeste samo kao tvorenje svih i svakoga: suitina koja predstavlja sustinu svih suftina, duhouna suftina. Svest dozivijuje da ni jedan od onth mamenata nije subjekat, veé da se, naprotiv, svaki od njih ukida u samoj opitoj stvari; oni momenti indi- vidualiteta koje je besmislenost ove svesti smatrala jedne za drugima za subjekat, sazimaju se u jednostavni individualitet Koji, kao taj individualitet, jeste isto tako neposredno opStl. ‘Usled toga sama stvar gubi odnos predikata i odredenost be- Yivotne apstraktne opétosti, ona je naprotiv supstancija koju protima individualitet: onaj subjekat u kojem se nalazi indi- vidualitet isto tako kao sama ta stvar ili u Kojem se ovaj individualitet nalazi onako kao sve individue, i ono opite koje samo kao to tvorenje sviju i svakoga jeste jedno biée, jedna stvarnost po tome 8to ova svest zna za nju kao za svoju pojedi natnu stvarnost i kao za stvarnost sviju: Cista stvar jeste 3to je gore odredeno kao kategorija: biée koje jeste Ja, ili Ja koje jeste biée, ali kao mi8ljenje koje se jo§ razlikuje od stvarne samosvesti; ovde pak momenti stvarne samosvesti, ukoliko ih nazivamo njenom sadrZinom, svrhom, tvorenjem i stvamostu, kao i ukoliko th nazivamo njenom formom, biéem za sebe i biéem za drugo, jesu postavljeni sa prostom kategorijom kao jedno isto, i usled toga kategorija je u isto vreme sva sadrZina. 246 b. UM KAO ZAKONODAVAC Duhovna suitina u svome jednostavrom biéu jeste dista svest i ova samosvest, Iskonski odredena priroda individuuma izgubila je svoje pozitivno matenje po kcme ona po sebi predstavlja elemenat i svrhu njegove delatnosti; ona je samo ukinuti momenat, a individuum je jedno samstvo, kao opste samstvo, Obrnuto, sama formalna stvar ima svoje ispunjenje u individualitetu ‘koji dela, i koji se u sebi diferencira; jer razdvojenosti toga individualiteta sainjavaju sadréinu onoga opstega. Kategorija postoji po sebi kao opitost iste svesti; isto tako ona postoji za sebe, jer samstvo svesti jeste isto tako njen momenat. Ona je apsolutno biée, jer ona opitost predstavija jednostavnu samojednakost biéa. Dakle, ono 3to je za svest predmet ima znatenje da predstavlja ono Sto je istinito; ono postoji i vazi u tome smislu Sto postoji i vali po sebi i za sebe; ono je apsolutna stvar, koja ne boluje vise od suprotnosti izmedu izvesnosti i njene istine, opstega i pojedinatnoga, svrhe i njenoga realiteta, veé tje odredeno biée predstavija stvarnost 1 tvorenje samosvesti; stoga je ta stvar moralna supstancija; svest 0 toj moralno} supstanciji jeste moralna svest. Predmet ove moralne svesti vati za nju isto tako kao ono to je istinito; jer ona udruzuje samosvest i biée u jedno jedinstvo; ona vati kao ono Sto je apsolutno, jer samosvest niti moze niti hoée vie da prevazide taj predmet, jer ona je u njemu kod same sebe; ona to ne moze, jer taj predmet predstavlja sve biée i svu moé, ona to nete da ugini, jer taj predmet jeste samstvo ili volja toga samstva. Taj predmet je realan predmet u samom sebi kao predmetu, jer on poseduje razliku svesti u sebi; on se deli u mere, koje predstavljaju odredene zakone apsolutne suitine. Ali, te mere ne mute pojam, jer u njemu ostaju obuhvaéent momenti biéa i iste svesti i samstva, — jedno jedinstvo koje saginjava suitinu tih mera, i ne dopuSta vie da se ti momenti a toj razlici rastave. Ovi zakoni ili ove mere moraine supstancije neposredno su priznati; ne mote se postavijati pitanje njihovoga porekla i opravdanja niti se mote traziti neka druga suitina, jer neka druga suétina, razligna od sustine koja postoji po sebi i za sebe, predstavljala bi jedino samu samosvest; ali ona nije nista drugo 247do ta suitina, jer ona sama jeste biée za sebe te suitine koja je uprave zbog toga istina, jer je ona isto tako samstvo svesti ‘kao i njeno po-sebi ili Sista svest. Posto samosvest zna da predstavlja momenat biéa za sebe ove moralne supstancije, to ona, prema tome, izradava osta- janje zakona u sebi tako, da zdravi um neposredino zna Sta je Pravo dobro. Kao to um to neposredno zna, tako neposredno to za nj takode vai, te on nepostedno tvrdi: ovo je pravo i dobro. Naime ovo; to’ su odredeni zakoni, to je ispunjena sama stvar, bogata sadréinom. ‘Ono 3t0 se tako neposredno predaje mora isto tako nepo- sredno da se prihvati i razmatra; kako 0 tome Sto éulna izves- nost izrazava neposredno kao bivstvujute, tako i o biéu koje izraZava ova moralna neposredna izvesnost, ili o neposredno bivstvujuéim merama moralnoga suitastva treba videti kakvi oni jesu. To Ge pokazati primeri nekoliko takvih zakona, i posto th mi shvatamo u formi izreka 2dravoga uma koji zna, mi ne moramo da uzmemo u obzir prvo onaj momenat kojem treba pribaviti vaznost na njima, posmatrajuéi ih kao nepo- sredne moraine zakone. »Svako treba da govori istinu.« — Kod ove duinosti, iska- zane kao bezuslovne, odmah se priznaje ovaj uslov: ako dotigni zna istinu. Usled toga sada ée ova zapovest glasiti ovako: Svako treba da govori istinu, svaki put prema svome poznavanju nje i svome uverenju o njoj. Zdrav um, upravo ta ‘tmoralna svest koja neposredno zna Sta je pravo i dobro, takode Ge izjaviti da je taj uslov veé bio tako povezan sa njegovom op- Stom izrekom da je on onu zapovest tako zami8ljao. Ali, um u stvari time priznaje da je on tu zapovest pogazio vet u njenom izrazavanju; um je rekao: Svako treba da govori istinu; medu- tim, on je zamilljao da svako treba da govori istinu prema svome poznavanju istine i shodno svome uverenju 0 njoj, to jest um je govorio druktije nego Sto je mislio; a govoriti drukéije nego 3to se misli, znati ne govoriti istinu. Tspravljena neistina ili nespretnost sada ée se izraziti ovake: Svako treba da govori istinu prema svome svakidainjem poznavanju istine i shodno svome uverenju o istini. — Ali, time se naprotiv ono opite nuino, po sebi vatete, koje je stav hteo da izrazi, izo- Krenulo u potpunu slugajnost. Jer, da se govori istina zavisi od slutajnosti da Ii ja istinu poznajem i da li sam u stanju da se u nju uverim; { ni8ta dalje nije regeno do li da ono sto je 248 {stinito i laino treba govore bez reda, kako se kad slut da ih neko pozna, zamisli i shvati. Ova slutajnost sadrdine ima ‘opitosti samo u ono} formi jednoga stava u kojoj je ona izraZena; ali kao etitki stav on obeéava jednu opstu i nuznu sadréinu i tako, blagodareti njenoj slutajnosti, on protivreti samome sebi. — Ako se naposletku taj stav popravi ovako: da slufajnost poznavanja i uverenja treba da otpadnu od istine i da se takode istina treba da zna, onda bi to bila jedi zapovest, koja protivreti upravo onome od Sega se poilo. Zdravi um, trebalo je prvobitno da ima sposobnost da iskazuje istinu; sada je, me@utim, reteno da bi um trebalo da zna istinu, to jest da'um ne ume da iskazuje istinu. — Posmatran sa strane sadrzine, taj je stav otpao u zahtevu: istina treba da se zna; jer taj se zahtev odnosi na znanje uopite: treba da se zna; ‘ono Sto je nalozeno jeste, dakle, Stavise ono Ho je ligeno od svake odredene sadrine. Medutim, ovde je bilo govora o Jednoj odredenoj sadrzini, 0 jednoj razlici u moralnoj sup- staneiji. Ali, ta njena neposredna odredba jeste takva jedna sadrZina koja se, naprotiv, pokazala kao jedna savrSena slu- Zajnost, te, podignuta na stupanj opStosti i huznosti, ona Stavise iSBezava. Druga guvena zapovest glasi: Ljubi svoga bliinjega kao sama sebe. Ta je zapovest upuéena pojedincu u njegovome ‘odnosu prema ostalim pojedincima i iskazuje ga kao odnos pojedinca prema pojedincu ili kao odnos oseéanja. Delotvorna Ijubav, — jer neka nedelotvorna ljubav nema nikakvog biéa i zbog toga, dakako, ne dolazi u obzir, — ide za tim da od nekog toveka odstrani zlo i da mu pri8ini ono Sto je dobro. ‘Toga radi mora da se razlikuje ta je u njemu rdavo, u éemu se sastoji svrhovito dobro protiv toga ala, i Sta uopite jeste njegova dobrobit, to jest ja toga foveka moram da volia razumom; nerazumna Hubav Ge njemu Skoditi mozda vige nego mrénja, Razumno suitinsko dobrofinstvo, pak, u svome naj- bogatijem i najvanijem obliku jeste razumno opste delanje dréave, — jedno delanje sa kojim u poredenju delanje po} dinca kao jednoga pojedinca ostaje tako neito neznatno, da gotovo nije vredno truda da se o njemu govori. Opite delanje dréave je pri tome tako ogromne moéi da bi pojedi- nagno delanje bilo uopite nekorisno, te bi neodoljivo bilo razoreno, ako bi se ono suprotstavilo opitem delanju drzave, te bi ili predstavijalo upravo zlotin za sebe ili bi htelo da za ljubav nekoga drugoga obmane ono opéte delanje u pogledu 249prava i onog udela Koji ono ima u njemu. Dobrotinstvu, koje predstavlja oseéanje, preostaje samo matenje jednog potpuno Pojedinaénog delanja, jedne hitne pomoti koja je isto tako sludajna kao Sto je trenutna. Slutaj odreduje ne samo njegovu Prigodu, veé on odlutuje takode o tome da li je ono uopite neka tvorevina, da li se ono odmah ne ukida ponovo i ak se, Btavi8e, ne preobraéa u zlo. Dakle, ovo delanje radi dobrobiti drugih, koje se izrazava kao nulno, takvo je po svojoj osobe- nosti da je ono mo%da u stanju da egzistira, a moda i nije: da, ako se slutajno pru3i prilika, ono moda jeste neka tvo- revina, modda je dobro, a moda i nije. Po tome, ovaj zakon isto tako nema nikakve opSte sadrtine, kao mi onaj prvi zakon, koji smo razmotrili, 1 ne izrazava neSto Sto postoji po sebi i za sebe, Sto bi kao apsolutan moralni zakon trebalo da Uni. Ti, takvi zakoni zastaju samo kod nalaganja, medutim, nemaju nikakve stvarnosti; oni ne predstavijaju zakone vet samo zapovesti. ‘Medutim, iz prirode same stvari uistinu se jasno vidi da se moramo odre6i svake opste apsolutne sadr3ine; jer prostoj supstanciji (a ona se po svojoj suitini sastoji u tome Sto je prosta) jeste svaka odredenost koja se njoj pripisuje nesao- braza. Zapovest izradava u svojoj prosto} apsolutnosti nepo- sredno moralno biée; razlika koja se u mjo) pokazuje jeste jedna odredenost, te dakle jedna sadrZina koja stoji pod apso- Juinom opstoscu’ ovog prostog biéa. Posto se time moramo odreéi svake apsolutne sadréine, to ovoj zapovesti mote da pripadat samo formalna opitost ili to da ona ne protivreti sebi, jer besadréajna opitost jeste formalna, a apsolutna sadriina mati isto Ho 4 neka razlika koja ne predstavija ntkakvu razlilu, ili mati isto Sto i besadréajnost. Ono Sto zakonodavstvu preostaje jeste, prema tome, tista forma opStosti ili u stvari tautologija svesti, koja stupa nasuprot sadrfini i predstavija ne neko znanje o bivstvujuéoj ili pravoj sadrkin, veé 0 njenoj suitini ili samojednakost. Moralna su8tina nije po tome neposredino neka sadrZina, vet samo jedno merilo 0 tome da li je neka sadrZina spasobna da predstavlja zakon ili aije, po8to ona ne protivreti sama sebi. Zakonodavni um speo je na stupanj uma koji ispituje zakone. Svojstvenost Kantovog kategoriSkog Imperstiva. 250 ce UM KAO ZAKONOISPITAC Svaka razlika u prostoj moralnoj supstanciji predstavija za nju jednu sluéajnost, koja se, kao So smo videli, istite na odredenoj zapovesti kao sluéajnost znanja, stvarnosti i delanji Sravnjivanje onog prostog biéa sa odredeno8éu koja mu ne ‘odgovara palo je u nas; i u tome se sravnjivanju pokazalo da prosta supstancija predstavlja formalnu opitost ili tistu svest koja, ligena sadréine, stupa nasuprot toj sadrdini, predstavija~ juéi jedno znanje o njoj kao odredenoj sadrzini. Na taj natin ‘ova formalna opstost ostaje ono isto Sto je predstavijalo samu stvar, Ali u svesti ona je ne8to drugo; ona naime nije vise besmisleni tromi rod, veé je povezana sa onim Sto je posebno i smatra se za njegovu mot i istinu, — Ova svest izgleda naj- pre da moze biti ono isto ispitivanje koje smo malotas pred- stavljali mi, i da njeno tvorenje ne moze biti nista drugo do ‘ono Sto se vet dogodilo: jedno sravnjivanje onoga 3to je opite sa onim Sto je odredeno, iz kojeg bi proizaila njihova nesklad- nost, kao i ranije. Ali, odnos sadréine prema onome Sto je opste ovde je nesto druktiji, posto je to opite dobilo jedno drugo znatenje; ono je formalna opitost 2a koju je sposobna odredena sadrzina, jer u njoj se ta sadrdina posmatra samo u odnosu prema samoj sebi. Kod naSega ispitivanja stajala je opsta, temeljna supstancija prema onoj odredenosti, koja se razvija kao sludajnost svesti u koju je supstancija ula. Ovde je §8éezao jedan Elan sravnjivanja; ono 3to je opite nije vise sup- stancija koja bivstvuje i vati, ili ono pravo koje postoji po sebi i za sebe, veé jednostavno ‘znanje ili forma, koja sravnjuj svaku sadréinu jedino sa njom samom i posmatra je da bi vi dela da li ona predstavija neku tautologiju. Zakoni se viSe ne postavljaju, vet se ispituju; { za ispitivatku svest zakoni su veé ati; ona njthovu sadrtinu prihvata u njenoj prostoti, ne ula- zeti’ u razmatranje one pojedinosti i slutajnosti koje’ su slep- Yene sa njenom stvarnoieu, kao Sto smo Ginili mi, vet zastaje Kod zapovesti kao zapovesti, i ponaSa se prema njoj isto tako Jednostavno kao 3to je njeno merilo. Ali, ovo ispitivanje ne doseke daleko iz ovoga razloga; upravo ‘time Sto merilo predstavija tautologiju i Sto je ravno- dugno prema sadriini, ono prima u se isto take tu sadrzinu kao 1 njoj suprotnu. — Postavija se pitanje — da li treba da Je po sebi i za sebe zakon da svojina postoji: po sebi i za sebe, a ne usled njene korisnosti za druge svrhe; moralna suStastve- 251nost sastoji se upravo u tome Sto je zakon ravan jedino samom sebi, i blagodareti toj jednakosti sa sobom, dakie, buduéi za- snovan u svome vlastitom suStavstvu, on ne predstavija neki uslovijeni zakon. Svojina po sebi i za sebe ne protivreti sebi; ona je jedna izolovana odredenost ili jedna odredenost koja Je postavljena’kao jednaka jedino sa samom sobom. Nesvojina, bezviasnost stvari ili zajednica dobara, ne protivredi sebi up- ravo isto tako. Da ne8to ne pripada nikome, ili da pripada ma kome ko ga prvi zaposedne, ili da pripada svima zajedno i sva- kome prema njegovoj potrebi ili u jednakim delovima, to je jedna prosta odredenost, jedna formalna misao kao i njena Suprotnost, svojina. — Ako se, dakako, bezvlasna stvar po- smatra kao jedan nuzan predmet potrebe, onda je neophodno da ona postane posedom nekoga pojedinca; i protivretno bi bilo da se, StaviSe, nezavisnost stvari utini zakonom. Ali pod bezvlasnoSéu stvari ne zami8lja se takode neka apsolutna bezvlasnost, vet ona treba da postane posed shodno potrebi pojedinea; i to ne da bi bila satuvana, veé da bi se nepo- sredno upotrebila. Ali, starati se na taj natin za potrebu potpuno samo prema slutajnosti, to protivreti prirodi sves- noga biéa, o kojem se ovde jedino govori; jer ono mora svoju potrebu da zamisli u formi opitosti, da se stara za celu svoju egzistenciju i da stekne neko trajno dobro. Tako se, dakle, ne bi podudarala sa samom sobom misao o tome da se jedna stvar dodeljuje najblizem samosvesnom Zivom biéu sluéajno prema njegovoj potrebi. — U zajednici dobara, u kojoj bi se na neki opiti i trajan nadin staralo za to, svakome se dodeljuje Ii toliko koliko on potrebuje; na taj nagin ta nejednakost i ‘su8tina svesti, za koju jednakost pojedinaca jeste princip, pro- tivrete jedna’drugoj. Ili se, prema ovom poslednjem principu, raspodela vrsi na jednake’delove, onda udeo nema veze sa potrebom koja veza ipak jedino saéinjava pojam udela. Ali, ako na taj natin izgleda’da je nesvojina protivretna, onda to biva samo zbog toga, jer nije ostavljena kao prosta odredenost. Ako se svojina rastavi u momente, onda sa njom biva to isto. Stoga se pojedinagna stvar koja predstavlja moju svojinu smatra za nedto Sto je opite, utvrdeno, trajno; to, me- Gutim, protivreti njenoj prirodi koja se sastoji u tome da bude upotrebljena i da iStezne. Ona se u isto vreme smatra onim Sto je moje koje svi priznaju i od njega se iskljuguju. Ali u tome Sto sam ja priznat skriva se, naprotiv, moja jednakost sa svima, naime suprotnost iskljugenja. — Ono 3to ja pose- dujem jeste jedna stvar, to jest uopite jedno biée za druge, 252, sasvim op8te i sasvim neodredeno da bi postojalo samo za mene; da tu stvar ja posedujem, to protivreti njenom opitem stvarstvu. Otuda svojina protivreti sebi_u svakom smislu isto ‘onako kao i nesvojina; i svojina i nesvojina, svaka od njih ima u_sebi oba ova suprotna, protivre’na momenta: momenat Pojedinagnosti i momenat opStosti. — Ali, svaka od tih odre- Genosti, zamiSljena prosto, kao svojina ili kao nesvojina, bez daljega razvijanja, jeste jedna od njih tako prosta kao i druga, to jest ne protivresi sebi. — Stoga se merilo zakona koje um ima u samom sebi slae sa svakim podjednako, i po tome ono u stvari ne predstavlja nikakvo merilo. — Takode bi moralo tudno biti, ako bi tautologija, naime stav protivretnosti koji se priznaje samo kao formalan kriterijum za saznanje teo- rijske istine, trebalo da znaéi neSto vise za saznanje praktiine istine, U oba ona upravo razmotrena momenta ispunjenja ranije prazne duhovne sustine ukinuli su se postavijanje neposrednih Odredenosti na moralnoj supstanciji, i potom znanje o tome da li su te odredenosti zakoni. Kako izgleda, rezultat tog ukidanja sastoji se u tome da ne mogu postojati niti odredeni zakoni niti znanje o njima, Ali supstancija je ona svest o sebi kao apsolutnoj suitastvenosti koja ne moze da napusti niti razliku u toj supstanciji niti zanje o toj razlici. Sto su se i zakonodavstvo i zakonoispitivanje pokazali niStavnim, to ima ovo znatenje: da i zakonodavstvo i zakonoispitivanje, uzeti po- jedinatno i izolovano, predstavijaju samo nezadrZijive mo- mente moralne svesti; i ono kretanje, u kojem se ti momenti pojavijuju, ima taj formalni smisao Sto se pomocu njega mo- ralna supstancija prikazuje kao svest. Ukoliko oba ova momenta predstavijaju blite odredbe svesti 0 samoj stvari, oni se mogu posmatrati kao forme one Bestitosti koja se sada bavi nekom sadréinom dobroga i pra- vednoga koja treba da postoji i sa jednim ispitivanjem takve stalne istine, kao Sto se nekada bavila svojim formalnim mo- mentima, verujuéi da u zdravome umu i razumskom saznanju ima silu'i vazenje zapovesti. Ali, bez ove estitosti zakoni ne vate kao sustine svesti, { isto tako ni ispitivanje ne vati kao tvorenje u granicama svesti, veé im se ti momenti, svaki za se, pojave neposredno kao neka stvarnost, onda oni predstavijaju izraze, i to jedan izraiava nevaieée postavijanje i postojanje stvarnih zakona, a drugi isto tako nevazete oslobadanje od tih zakona. Zakon kao. odredeni zakon ima neku slutajnu sadrzinu, — to ovde 253mati da je to zakon neke pojedinagne svesti o neko} proizvolj- noj sadrZini. Ono neposredno zakonodavstvo jeste, dakle, ti- ransko nasilje koje samovolju pretvara u zakon i moralnost w pokoravanje toj samovolji, — zakonima koji predstavljaju samo zakone, a ne u isto vreme i zapovesti. Isto onako kao 810 drugi momenat, ukoliko je izolovan, znati ispitivanje zakona, kretanje onoga sto je nepokretljivo i onu drskost znanja koje se rezonovanjemn osiobada apsolutnih zakona, uzimajuéi ih 2a jednu samovolju koja je njemu tuda. U obema formama ovi momenti predstavijaju jedan ne- gativan odnos prema supstanciji i prema realnoj duhovnoj suitini, ili u tim formama supstancija jo8 ne poseduje svoj realitet, veé je svest jo8 sadr2i u formi svoje viastite nepo- srednosti, { ona je isprva samo jedno htenje i znanje ovoga individuuma, ili nalaganje jedne nestvarne zapovesti i jedno zanje za formalnu opstost. Ali, posto se ti natini ukidaju, svest se vratila u ono 3to je opéte, te su one suprotnosti i8éezle. Duhovna sustina je stvarna supstancija usled toga Sto ti natini ne vate pojedinaéno, vet vate jedino kao ukinuti; 1 jedinstvo u kojem se nalaze samo kao momenti jeste ono samstvo svesti koje, buduéi sada postavijeno u duhovnu su’tinu, pretvara tu duhovnu sustinu u ono 3to je stvame, sto je ispunjeno i Sto je samosvesno. ‘Time duhovna sudtina postoji za samosvest kao zakon koji bivstvuje po sebi; ukinuta je opstost ispitivanja koja je bila formalna, a ne opitost koja bivstvuje po sebi. Ta duhovna suftina je isto tako jedan vetiti zakon, koji nema osnova u volji ovoga individuuma, veé je po sebi i za sebe, predstavija apsolutnu éistu volju sviju koja ima formu neposrednog, biéa. Ta apsolutna Gista volja nije takode neka zapovest koja treba samo da postoji, veé ta tista volja postoji i vadi; ta je zapovest opite Ja Kategorije, koje neposredno jeste stvamost, i svet je jedino ta stvarnost. Ali posto taj bivstvujuéi zakon apsolutno vali, to posluinost samosvesti ne znati sluzenje nekome go- spodaru, Fije bi zapovesti predstavijale neku samovolju fw ‘Kojima se samosvest ne bi raspoznala. Nego, zakoni predstav- Ijaju misli njene viastite apsolutne svesti koje poseduje ona sama neposredno. Samosvest takode ne veruje u te zakone, jer vera posmatra, dakako, takode sustinu, ali neku tudu Suitinu. Moralna samosvest jeste, blagodareéi opstosti svoga samstva, Neposredno istovetna sa sustinom; naprotiv, vera po- lazi o@ ‘pojedinaéne svesti, vera je njeno kretanje, kojim se ona stalno priblizuje tome jedinstvu ne dostizuti prisutnost 254 svoje suitine. — Naprotiv, ona se svest ukinula kao pojedi- natna, to posredovanje je izvrieno, i samo blagodareti tome Sto je ono izvsSeno, ta svest predstavija neposrednu samosvest moraine supstancije. Prema tome, razlika izmedu samosvesti i suitine potpuno je providna. Usled toga razlike u samoj sustini nisu sluéajne odredenosti, veé zbog jedinstva suitine i samosvesti, od koje bi jedino mogla da potekne nejednakost, one jesu mere svega svojim Zivotom prozetoga raStlanjivanja, nerazjedinjeni duhovi Koji su sami sebi jasni, besporotni nebeski likovi, koji u svojim razlikama zadrZavaju’neoskrnavijenu Gednost | jednoduinost. svoje sustine. — Samosvest je isto tako prost razgovetan odnos Prema njima. One jesu, i niita dalje, — to satinjava svest nje- noga odnosa. Tako one za Sofoklovu Antigonu vake kao ne- pisano i nesumnjivo pravo bogova. Ne, ree da 1 fue, vet ono uvek divi, niko ne ma, odakle se ono pojavile, One jesu. Ako postavim pitanje njihova nastanka, i ako ih ograniéim na taéku njihovoga porekla, onda sam ih prevazi- 320; jer otada sam ja ono Sto je opite, @ one ono ato je uslov- Vjeno i ogranigeno. Ako one treba da se pred mojim saznanjem legitimisu, onda sam ja veé uzdrmao njihovo nepoko- lebljivo bite po sebi i posmatram th kao nesto So je za mene motda istinito, a moida i nije. Moralno raspolozenje sastoji se upravo u tome da Sovek évrsto i nepokolebljivo istraje u onome Sto je pravo, i da se uzdrZava od svakoga odstupanja od njega, od svakoga ‘drmusanja na njemu i od svakog njegovog svo- denja. — Kod mene je deponovana neka stvar od vrednosti, koja predstavija svojinu nekog drugog oveka, i ja to prizna- Jem, jer to je tako, i u tome se odnosu odriavam nepokoleb- ijivo. Ako taj depozit zadrZim za sebe, onda ja, prema principu moga ispitivanja, te tautologije, ni u kom sluéaju nisam po- Ginio neku protivretnost; jer tada ja taj depozit ne smatram vige za svojinu nekog dragog toveka; zadréati neSto, sto ne shvatam kao svojinu nekog drugog foveka, savrieno je dosled- no. Promena shvatanja ne predstavija nikakvu protivretnost, jer ne radi se o njemt kao shvatanju, vet je stalo da predmeta 1 do sadrZine, koji ne smeju biti protivretni. Isto onako kao Sto ja — kao to Ginim kada ne’to nekome poklonim — mogu da preobratim shvatanje po kojem neato jeste moja svojina, u shvatanje da to neSto jeste svojina nekog drugog foveka, a da se time ne ogreSim o stav protivretnosti, isto tako ja mogu 255da idem suprotnim putem. — Nije, dakle, zbog toga nesto pravo, jer ja ne nalazim da je ono protivretno, ve6 ono jeste pravo ato Sto je pravo. Da neito jeste svojina drugog toveka to ini osnovu; ja nemam o tome da rezonujem, niti da istra- Zujem razne misli, zakljudke, obzire ili da ih se priseéam, niti da mislim na osnovu zakonodavstva niti na osnovu ispitiva- nja; takvim razlititim kretanjima svoje misli ja bih poremetio ‘onaj odnos, posto bih u stvari bio u stanju da po volji uskladim 3a svojim neodredenim tautoloskim znanjem isto tako suprot- ost i da, dakle, nju pretvorim u zakon. Nego po sebi i 2a sebe je odredeno da’ li ono sto je pravo jeste ova odredba ili ona njoj suprotna; ja bih, sa svoje strane, mogao da utinim za- konom onu od njih Koja mi se svida,'a isto bih tako mogao da ne uéinim. zakonom nijednu od njih i time Sto poSinjem da {ispitujem veé se nalazim na nemoralnome putu. Time Sto za mmene ono Sto je pravo postoji po sebi i za sebe ja se nalazim u moralno} supstaneiji, tako Je moralna supstaneija suitina samosvesti; samosvest pak jeste njena stvarnost i njen Zivot, njeno samstvo i njena volja. vi DUH Um jeste dub, time sto je izvesnost o tome da je um sav realitet uzdignuta na stupanj istine, i time Sto je um svestan sama sebe kao svoga sveta i sveta kao sama sebe. — Postajanje duha pokazalo je ono kretanje koje neposredno prethodi u ko- jem se predmet svesti, ista kategorija, uzdigao do pojma uma. U posmatraékome umu to isto jedinstvo izmedu Ja i biéa, biéa za sebe i biéa po sebi, odredeno je kao ono po-sebi ili kao biée, i svest uma pojavijuje se. Ali, istina posmatranja sastoji se, naprotiv, u ukidanju toga neposrednog nalazatkog instink- ta, toga njenog nesvesnoga postojanja. Ugledana kategorija, nadena stvar stupa u svest kao biée za sebe toga Ja, koje je u predmetnoj sustini svesno sebe kao samstva. Ali, ova od- redba kategorije kao biéa za sebe nasuprot biéu po sebi isto je t2ko jednostrana i predstavija jedan momenat. koji ukida Sama sebe. Stoga se kategorija odreduje za svest onako kakva je u svojoj opstn istinitosti, kao sustina koja bivstvuje po sebi i za sebe, Tako ova jo8 apstraktna odredba, koja satinjava samu stvar, jeste duhovno suitastvo, i njegova svest pred- stavlja formalno znanje o njemu koje se nateze s raznolikom njegovom sadriinom; ova njegova svest u stvari se jo8 raz- likuje od supstancije kao neka pojedinaéna svest, ili izdaje proizvoljne zakone ili zami8ija da u svome znanju kao takvom Poseduje zakone kakvi su oni po sebi i za sebe, i smatra sebe za mot koja ocenjuje te zakone. — Ili, posmatrajuéi sa gledista supstaneije, vidimo da supstancija jeste duhovna suitina koja Postoji po sebi i za sebe, i koja jo8 ne predstavija svest o samo} sebi. Ali, ona sustina koja postoji po sebi i za sebe, i koja 1u isto vreme stvarno zami8lja sebe kao svest, i koja zamislja samu sebe, jeste duh. 17 Fenomenologije duns 287Njegova duhovna sustina veé je oznagena kao moralna supstancija; ali duh je obigajna stvarnost. On predstavija sam- stvo stvame svesti kome nasuprot on stupa kao predmetni stvarni svet ili, Stavise, koje sebi nasuprot stupa kao pred- metni stvarni svet, koji je, medutim, 2a samstvo isto tako izgubio sav znaéaj jednoga tudega Ja, kao 3to je samstvo iz- gubilo sav znataj jednoga biéa za sebe koje je od toga sveta Odvojeno i od njega zavisno ili nezavisno. Buduéi supstancija f opita, samoj sebi jednaka, trajna sustina, — duh je nepo- merijivi i neunistivi osnov i polazna tatka delanja svih judi, i njihova surha i njihov cilj, a kao zamifljeno ono po-sebi sviju judi on je samosvest. — Ta supstancija jeste isto tako opitd tvorevina, koja se delanjem svih i svakoga stvara kao njihovo jedinstvo i njihova jednakost, jer ona jeste biée za sebe, samstvo, tvorenje. Kao supstancija duh je nepokolebljiva pravedna samojednakost; ali kao biée za sebe supstancija je Ukinuto suBtastvo, milostivo sultastvo koje sebe zrtvuje, na kome svaki izvrguje svoje vlastito delo, raskida opite biée i od njega uzima za sebe svoj deo. Ovo ukidanje i upojedinjavanje suitine jeste zapravo momenat tvorenja svih judi { njihovoga samstva; to je momenat kretanja i dua supstancije i proiz~ vedena opita suitina. Upravo po tome Sto predstavija biée koje je ukinuto u samstvu, supstancija nije mriva sustina, vet je stvarna i Ziva. Duh je po tome apsolutna realna sutina koja nosi samu sebe, Svi dosadainji oblici svesti jesu njegove apstrakcije; oni su to zato Sto taj duh analizira sebe, Sto odvaja svoje momente, zadréavajudi se kod pojedinaénih momenata, To izolovanje takvih momenata ima njega za pretpostavku i postojanje, ili ono egzistira samo u njemu, koji jeste egzistencija. Tako izo- Jovani ti momenti stvaraju privid kao da bi oni takvi bili; ali kako su oni samo momenti ili iS¢ezavajuée velitine pokazalo je njihovo neprekidno Kotrljanje i vraéanje u njihov osnov i su- Stinu; i upravo ta suitina jeste to kretanje i rasélanjivanje tih momenata. Ovde, gde je postavljen duh ili njihova refleksija u same sebe, nae rezonovanje 0 njima mote u tome pogledu da ukratko podseti: oni su bili svest, samosvest i um. Duh je, dakle, svest uopite, 3to u sebi obuhvata gulnu izvesnost, opa- Yanje i razum, ukoliko on u analizi sama sebe zadriava mo- menat da je on za sebe predmetna bivstvujuéa stvarnost, i ap- strahuje od toga da ta stvarnost predstavlja njegovo viastito biée za sebe. Ako duh, naprotiv, zadréi drugi momenat analize, naime da njegov predmet jeste njegovo biée za sebe, onda je on samosvest. Ali kad neposredna svest o biéu po sebi i za sebe, kao jedinstvo svesti i samosvesti duh je ona svest koja Poseduje um, koja, kako posedovanje to oznaava, poseduje predmet kao po sebi umno odreden ili ima vrednosti katego- Fije, ali tako da on jo§ nema vrednost kategorije za njegovu svest. Duh je svest, iz &ijeg posmatranja mi ba sada dolazimo. Ovaj um, koji on ima, a kakvoga on najzad promatra, ili um koji je u njemu stvaran i koji je njegov svet, takav je duh u svojoj istini; on jeste duih, on je stvarna obigajna sustina. Duh jeste moralni Zivot jednoga naroda ukoliko je on neposredna istina, — individuum koji predstavija jedan svet. ‘On mora da se razvija u svest 0 onome Sto on neposredno jeste, mora da ukida lepi moralni Zivot i da preko jednog niza likova dospe do znanja o samom sebi. Ali ti se likovi razlikuju od onih prethodnih likova time Sto oni predstavijaju realne du- hove, prave stvarnosti i umesto da su jedino likovi svesti, oni su likovi jednoga sveta. Zivi obiajni svet jeste duh u njegovoj istini; kako on najpre dolazi do apstraktnog znanja o svojoj suatini, obitaj- nost propada u formalnoj opStosti prava. Dub, koji se sada razdvojio u samom sebi, opisuje u svome predmetnome ele- mentu kao u nekoj gruboj stvarnosti jedan od svojih svetova, carstvo obrazovanja, i njemu nasuprot u elementu misli svet verovanja, carstvo suitine. Oba pak sveta, koje shvata duh, koji se iz ovoga gubljenja sama sebe vraéa u sebe, to jest koje shvata pojam, spliéu se i revolucioniSu saznanjem i njegovim rasprostiranjem, naime, prosveéivanjem, i carstvo prosireno i podeljeno u ovozemaljski i vanzemaljski svet vraéa se u sa- mosvest, koja sebe sada u moralitetu shvata kao sustastvenost a suitinu kao stvarno samstvo, i koja svoj svet i njegov osnov ne izbacuje vise iz sebe, veé pusta da sve u njoj izgori i kao savest jeste duh koji je siguran u sama sebe. Obigajni svet, svet koji je rastrgnut na ovozemaljski i vanzemaljski svet, i moralno shvatanje sveta jesu, dakle, duhovi, tije ée se kretanje i vraéanje u prosto za se bivstvujuce samstvo duha razvijati i proizveiée stvarnu samosvest apso- lutnoga duha kao njihov cilj i rezultat.PRAVI DUH, OBICAJNOST Duh u svojoj jednostavnoj istinitosti jeste svest i on ra~ stavlja svoje momente jedne od drugih. Radnja ga razdvaja u supstanciju i njenu svest, i razdvaja ne samo supstanciju vee {i svest. Supstancija kao opsta suitina i svrha stupa nasuprot sebi kao upojedinjenoj stvarnosti; beskonatna sredina jeste samosvest, koja, Zinedi po sebi jedinstvo sa supstancijom, sada postaje za sebe, ujedinjuje opitu suitinu i njenu upojedinjenu stvarnost, ovu stvarnost uzdize do one opite sustine i deluje obigajno — a onu opStu sustinu spusta do ove stvarnosti, i iz- vodi svrhu, samo zami8ljenu supstaneiju; ona proizvodi_je~ dinstvo svoga samstva i supstancije kao svoju tvorevinu i time kao stvarnost. U rastavijanju svesti prosta je supstancija, delimice, zado- bila suprotnost prema samosvesti, delimice ona time predstav- Ija u samoj sebi isto toliko prirodu svesti, po kojoj se ona diferencira u samoj sebi, kao neki u svoje mase raSélanjeni svet. Supstancija se, dakle, razdvaja u jednu razlikovanu obigajnu suStinu, u jedan Ijudski zakon i jedan bozanski zakon. Isto tako samosvest koja stupa nasuprot supstaneiji dodeljuje se, shodno svojoj suitini, jednoj od tih moti, i kao znanje deli se na ne- znanje o onome Sto Gini i na znanje o njemu, koje zbog toga predstavlja jedno prevarno znanje. Ona, dakle, u svome delu stie iskustvo ne samo 0 protivretnosti onih moéi u koje se sup- stancija razdvojila, i 0 njihovom uzajamnom razoravanju, vet i o protivretenju svoga znanja o obitajnosti svoga delanja sa onim Sto je obiéajno po sebi i za sebe, i nalazi svoju viastitu propast. U stvari pak obitaina se supstancija, blagodareti ovome kretanju, pretvorila u_ stvarnusamosvest,ili{ovo samst- vo pretvorilo se uono 8to bivstvuje po sebi i za sebe, ali u tome je upravo obitajnost propala. 260 OBICAJNI SVET, LJUDSKI ZAKON 1 BOZANSKI ZAKON, ‘COVEK T 2ENA 1, [Narod i porodica. Zakon dana i pravo senki] Prosta supstancija duha deli se kao svest. Ili, kao Sto svest o apstrakt- nom, fulnom biéu prelazi u opazanje, tako prelazi u opazanje i neposredna izvesnost realnog obiéajnog biéa; i kao sto za Sulno opazanje prosto biée prelazi u stvar sa mnogim osobinama, tako za obigajno opazanje slutaj delanja prelazi u_stvarnost Koja stoji u mnogim obiéajnim odnosima. Ono prvo opazanje stvari satima izliino mnostvo osobina u sugtinsku sup- rotnost izmedu pojedinatnosti i opStosti; i jo8 se vise za ovo obigajno opazanje, koje predstavija o&i8éenu supstancijalnu svest, pretvara mnoStvo obifajnih momenata u dvostrukost jednog zakona pojedinatnosti i jednog zakona opitosti.. Ali, svaka od ovih masa supstancije jeste i ostaje celi duh; ako u @ulnome opaianju stvari nemaju nikakve druge supstancije do obe odredbe pojedinaénosti i opitosti, onda obe te odredbe izraZavaju ovde samo uzajamnu povrinu suprotnost obeju strana, [(@) Ljudski zakon] U sustini koju ovde posmatramo, poje- dinaénost ‘ima znatenje samosvesti uopite, a ne znatenje neke pojedinagne slutajne svesti. Obiéajna je supstancija, dakle, u {oj odredbi stvarna supstancija, apsolutni je duh realizovan u mnostvu svesti koja je neposredno data; apsolutni duh je ona zajednica koja je pri naSem stupanju u praktiéno uoblitavanje uma uopite predstavijala za nas apsolutnu sustinu!, i ovde se pojavio u svojoj istinitosti samo za sebe kao svesna obigajna sustina i kao sugtina za svest koju imamo za predmet. On jeste duh koji postoji za sebe, — posto se odrzava u odsjaju it Vidua, — i postoji po sebi ili jeste supstancija, — poito nju odréava u sebi. Kao stvarna supstancija apsolutni duh jeste jedan narod, a kao stvarna svest predstavija gradane naroda. ‘Ova stvarna svest ima svoju sustinu u prostome duhu, a izves- nost 0 samoj sebi u stvarnosti toga duha, u celome narodu, i neposredno u njemu svoju istinu, dakle ne u nevemu 3to nije stvarno, veé u jednome duhu koji egzistira i vat Ovaj duh koji egzistira i vati mode se oznatiti kao ljudski zakon, jer se on sustinski nalazi u formi stvarnosti koja je sves~ na samé sebe. U formi opitosti taj je duh poznati zakon i posto- * Vidi str. 209, 1 dalje. 261Jeti obiéaj; u formi pojedinaénosti on predstavija stvarnu izve- Snost o samom sebi u individuumu uopite, a izvesnost 0 sebi kao prostom individualitetu on jeste kao vlada; njegova istina Jeste javno vatenje koje lezi na povrsini, jedna egzistencija koja za neposrednu izvesnost stupa u formu oslobodenog odre- denog biéa (Dasein). [@ Bokanski zakon.] Ali nasuprot_toj obitajnoj_moti i oBevidnosti istupa jedna druga moé, bozanski zakon. Jer obi fajna moé dréave, kao kretanje sebe svesnoga tvorenja, ima svoju suprotnost u prostoj i neposrednoj suitini obigajnosti; kao stvarna opStost ona jeste jedno nasilje protiv individualnog biéa za sebe; i kao stvarnost uopSte ona ima u unutrainjoj sudtini jo jedno suStastvo drukéije nego 3to je ona. ‘Veé je bilo napomenuto da svaki od suprotnih nagina egzi- stiranja obitajne supstancije potpuno sadrdi nju i sve momente njene sadréine. Dakle, ako zajednica jeste obiéajna supstancija kao ono tyorenje koje je svesno sebe, onda druga strana ima formu neposredne supstancije ili supstancije koja bivstvuje Ova neposredna supstancija je na taj natin, s jedne strane, unutragnji pojam ili opSta moguénost obitajnosti uopite, ali, s druge strane, ima na sebi isto tako momenat samosvesti Ova samosvest, izraZavajuéi u tome elementu neposrednosti ili biga obigajnost, ili jednu neposrednu svest 0 sebi i kao suétine i kao toga samstva'u nekome drugome, to jest jednu prirodnu obiajnu zajednicu, — jeste porodica. Porodica kao nesvesni, jo8 unutrainji pojam svoje sebe svesne stvarnosti, kao elemenat stvarnosti naroda stoji nasuprot samom narodu, a'kao neposred- no obitajno biée nasuprot obitajnosti koja se izgraduje i odr- tava radom za ono Sto je opite, — penati nasuprot opitem fuhu, Ali, mada se obitajno biée porodice odreduje kao nepo- sredno biée, ona je u svojim granicama obigajno suStastvo; ne ukoliko predstavija prirodni odnos svojih anova, ili ukoliko je njihova veza neposredna veza pojedinih stvarnih tlanova; Jer ono Sto je obiajno jeste po sebi opite, i taj prirodni odnos jeste w su8tini isto tako jedan duh, a obifajan je samo kao Guhovno sustastvo. Treba Videti u emu se sastoji njegova na- rotita obitajnost. — Pre svega, poito ono Sto je obitajno jeste po sebi ono Sto je opite, to obigajna veza élanova porodice nije veza oseéanja ili odnos ljubavi. Ono obiéajno mora, kako izgleda, de se stavi u odnos pojedinatnog élana porodice prema celoj porodici kao supstanciji, tako,da njegovo tvorenje i nje- gova stvamost imaju samo nju za svthu i sadrZinu. Ali, svesna svtha koju ima tvorenje ove celine, ukoliko-se ona odnosi na 262 samu nju, jeste sam pojedini élan. Sticanje i odréanje moti i bogatstva’ ddnosi se, delimice, samo na potrebu, i pripadaju prohtevu; delimice oni postaju u svojoj viSoj odredbi nesto Sto je samo posredno. Ta odredba ne pada u samu porodicu, vet se odnosi na istinski op’te, na zajednicu; ona je, Stavi8e, nega~ tivna prema porodici i sastoji se u tome Sto pojedinca izbacuje iz porodice, Sto njegovu prirodnost i pojedinanost podjarm- Ijuje, priviateéi ga vrlini, Zivotu u onome to je opste i za njega. Pozitivna svrha koja je svojstvena porodici jeste poje~ dinac kao takav. Da pak taj odnos bude obitajan, za to se ne mote zauzeti prema nekoj sluajnosti pojedinac, ‘niti onaj ko radi niti onaj na koga se radnja odnosi, kao 3to to biva prilikom nekog priticanja u pomoé ili prilikom neke usluge. Sadréina obigajne radnje mora da bude supstancijalna ili potpuna i opSta; stoga se obitajna radnja moze odnositi samo na celog pojedinca ili na njega kao opStega. Ni to opet ne, recimo, tako Sto bi se samo zamislilo da neka usluga unapreduje svu njegovu sreéu, dok ona kao neposredna ili stvarna radnja tvori na poje- dincu samo neéto pojedinaéno, niti tako Sto ta usluga kao vas- pitanje u jednom nizu napora ima njega stvarno kao celinu za predmet, proizvodesi ga kao tvorevinu, pri femu stvarno rad- nja, osim svrhe koja je prema porodici negativna, ima samo neku ogranigenu sadrzinu, — naposletku ni tako Sto ta radnja predstavija neku prvu pomoé, kojom se uistinu spasava celi pojedinac; jer sama ta radnja jeste jedan potpuno slugajan in, Giji_ je povod neka obiéna stvarnost, koja moze postojati, a mote i ne postojati. Prema tome, ta se radnja koja obuhvata celokupnu egzisteneiju krvnog srodnika, i Koja ima za svoj predmet i svoju sadr#inu njega, — ne kao gradanina, jer gra- Ganin ne pripada porodici, niti kao onoga ko treba da postane gradanin i da prestane vawiti kao taj pojedinac, — vet njega kao pojedinca koji pripada porodici, kao jedno opite sustastvo koje je ligeno Culne, tj. pojedinaéne stvarnosti, ne odnosi se vide na Zivoga veé na mrtvoga, koji se iz dugoga niza svoga razbacanoga Zivota sa%eo u jedan zavrSeni lik 1 koji se iz ne- mira slugajnoga Zivota uzneo u spokojstvo jednostavne opito~ sti, — Posto je pojedinac stvaran i supstancijalan samo kao gradanin, to on, tim nije gradanin, te pripada samo porodici, predstavija samo nestvarnu, besrinu senku. [() Opravdanje pojedinca] Ova opStost do koje dospeva pojedinac kao takav, jeste tisto biée, smrt; to disto biée pred- stavlja neposrednu prirodnu postalost, a ne delanje neke sve- sti. Zbog toga je duznost lana porodice da doda tu stranu, kako 263bi i njegovo poslednje bige, to opste biée, ne samo pripadalo prirodi { ostalo nesto 8to je bezumno, vet da bi on bio nesto Sto je proizvedeno i da bi pravo svesti bilo u njemu potvrdeno. Tli, Stavige, smisao radnje jeste ovo: posto u istini mir i opétost sustastva koje je svesno sama sebe ne pripadaju prirodi, to otpada onaj privid takvog jednog delanja koji je priroda sebi prisvojila, te se istina uspostavlja. — Ono sto je priroda na njemu proizvela jeste ona strana sa Koje se njegovo postajanje onim Sto je opste prikazuje kao kretanje nekog bivstvujuéeg. Doduse i ta njegova strana spada unutar obiajne zajednice i tu zajednicu ima za svrhu; smrt je dokonéanje i najuzvigeniji rad Koji individuum kao takav preuzima na se radi obiéajne zajednice. Ali ukoliko je ta, obivajna zajednicabitno pojedi- naéna, utoliko jesluéajno to Sto je njegovasmrt bila neposrednopo- vezana sa njegovim radom za ono sto je opite, predstavljajuéi rezultat toga njegovog rada; delom, ako je njegova smrt bila to, onda je ona prirodni negativitet i kretanje pojedinca kao onoga ko bivstvuje, u kome se svest ne vraéa u sebe, te ne Postoji samosvest; ili, poSto se kretanje bivstvujuéega sastoji u tome Sto se to bivstvujuée ukida, dospevajuéi do biéa za sebe, to smrt predstavlja stranu razilazenja u kojem biée za sebe, kkoje se zadobija, jeste neko drukéije biée nego Sto je ono biv- stvujuée koje je stupilo u kretanje. — Posto obiéajnost jeste duh u svojoj neposrednoj istinitosti, to one strane u koje se raspada njegova svest padaju takode'u tu formu neposrednosti, i pojedinatnost prelazi u taj apstraktni negativitet koji, buduél sam po sebi bez utehe i izmirenja, mora da ih u suitini primi pomoéu neke stvarne i spoljainje radnje. — Dakle, krvno srod- stvo dopunjuje apstraktno prirodno kretanje time Sto dodaje kretanje svesti, prekida delanje prirode i otrie krvnog srod- nika od razorenja ili, bolje reteno, zato Sto je razorenje, nje~ govo pretvaranje u disto biée, nuzno, to on sam preuzima delo Tazaranja sebe. — Time se ostvaruje to da takode mrtvo biée, opite biée postaje onim Sto se u sebe vratilo, nekim biéem za sebe, ili da se nemoéna éista pojedinatna pojedinaénost podize na stupanj opStega individualiteta. Mrtvac, poito je oslobodio svoje biée od svoga delanja ili negativne jedinice, predstavlja praznu pojedinagnost, samo neko pasivno biée za drugo biée, ostavljen na milost niskom bezduanom individualitetu i silama apstraktnih materija, od kojih je onaj individualitet zbog Zivota koji ima sada moéniji nego on, a ove sile su to zbog svoje nega tivne prirode. To delanje nesvesnog prohteva i apstraktnih suiting, koje ga obe&aicuje, drzi porodica daleko od njega, stavlja na njegovo mesto svoje delanje, i udruzuje svoga srod- 264 nika sa utrobom zemlje, sa elementarnim neprolaznim individu- alitetom; ona ga time éini drugom jedne zajednice koja, Stavise, savladava i vezuje one sile pojedinih materija i niske Zivote, koje se oslobadaju nasuprot njemu i koje su htele da ga razore. ‘Ova poslednja duznost saginjava, dakle, savrseni bozanski zakon ili pozitivnu obiéajnu radnju’ prema pojedincu. Svaki drugi odnos prema njemu koji ne zastaje u ljubavi, vet je obigajan, pripada Ijudskome zakonu i ima negativan znataj, da uzdigne pojedinca iznad ukljutivanja u prirodnu zajednicu kojoj on pripada kao stvarni pojedinac. Ali, ako veé Ijudsko pravo ima za svoju sadrinu i svoju silu stvamu, sebe svesnu obigajnu supstanciju, tj. celi narod, a bozansko pravo i bozanski zakon imaju za sadrZinu pojedinca, koji se nalazi s one strane stvarnosti, onda pojedinac nije bez sile; njegova sila jeste ap- straktni potpuno opéti, elementarni individuum koji onaj indi- vidualitet, Koji se otrie od elementa i satinjava sebe svesnu stvarnost naroda, vraéa natrag u éistu apstrakciju kao u svoju sudtinu isto tako, kao Sto je ona njegov osnov. — Kako se ta sila, pokazuje u samom narodu, jo ée se pokazati dalje. 2. [Kretanje u oba zakona.] U jednome o@ tth zakona, kao {.u onome drugome postoje i razlike i stupnjevi. Jer, posto obe sustine imaju u sebi momenat svesti, to se u njihovim grani- cama razvija razlika, Sto saSinjava njihovo kretanje i njihov vlastiti Zivot, Razmatranje tih razlika pokazuje natin rada i samosvesti obe opSte suitine obitajnog sveta, kao i njihovu po- vezanost i prelazenje jedne u drugu. [@ Vlada, rat, negativna sila] Zajednica, zakon koji e vi8i i koji o8evidno vazi pod suncem, ima svoj stvarni Zivot u vladi, u kojoj ona jeste individuum. Vlada je u sebe reflek- tovani ‘stvarni duh, prosto samstvo celokupne obigajne sup- stancije. Doduse, ova jednostavna snaga dopuita sustini da se rasprostre, protegne u svoje lanove i da svakome svome delu podari postojanje i viastito biée za sebe. U tim élanovima duh ima svoj realitet i svoj Zivot, i porodica predstavlja elemenat toga realiteta. Ali u isto vreme duh jeste ona snaga celine, koja te delove opet obuhvata u negativnu jednost, daje im osetanje njihove nesamostalnosti, odréavajuéi ih u‘svesti da svoj Zivot imaju samo u celini. Zajednica, dakle, moze da se, 5 jedne strane, organizuje u sisteme ligne samostalnosti i ligne svojine, Iignog i stvarnog prava; isto tako se nagini rada za, pre svega, pojedinaéne ciljeve — zarade i utitka — mogu rastla~ njavati u posebne skupove i tako osamostaljivati. Duh opiteg skupa jeste jednostavnost i negativna sustina tih sistema koji 265Da ih ne bi ukorenila u to izolovanje iu njemu , pa da time pusti da se celina raspadne i da se duh rasprdi, Vlada mora da ih s vremena na vreme u njihovoj unu- tragnjosti razdrma pomotu ratova, da time povredi i poremeti njihov utvrdeni poredak i pravo ‘na samostalnost, a da indi- viduama koje se, udubljujuéi se u taj poredak, otréu od celine i teze nepovredivom biéu za sebe i bezbednosti litnosti, dade da u onom nametnutom radu osete svoga gospodara, srt, Tim ukidanjem forme postojanja duh otklanja opasnost da se iz obigajnog Zivota potone u prirodan Zivot, i odrzava samstvo svoje svesti i uzdize ga u slobodu i svoju silu. — Negativna se sustina pokazuje kao prava sila zajednice i snaga njenog samo- odréanja; dakle, ona ima istinu i potvrdu svoje moéi na sustini bozanskoga zakona i u podzemnom carstvu. [@) Moraina veza izmedu muta i Zene kao brata i sestre.] Bozanski zakon koji viada u porodici sadréi, sa svoje strane, {sto tako razlike u sebi, tija veza satinjava Zivo kretanje nje- gove stvarnosti. Ali, izmedu ova tri odnosa: odnosa izmedu muta i Zene, izmedu roditelja i dece, izmedu brace i sestara, prvo je odnos izmedu muza i Zene neposredno upoznavanje jedne svesti u drugoj svesti, saznanje uzajamne priznatosti. Po8to je taj odnos prirodno upoznavanje, a ne obitajno, to je on samo predstava i slika duha, a ne sam stvarni duh. — Ali, predstava ili slike ima svoju stvarnost u netem drugome, raz- Tignom od nje; stoga taj odnos izmedu muza i Zene nema svoje stvarnosti u samom sebi, veé u detetu, — tome drugome, dije postajanje taj odnos jeste i u kojem sim on iSezava; i ta smena generacija koja se neprekidno nastavlja, trajno se odr- Zava u narodu. — Uzajamna privrienost muza i Zene, dakle, PomeSana je sa prirodnom vezom i sa oseéanjem, i njihov odnos nema svog povratka u sebe u samom sebi; isto tako stvar stoji sa. onim drugim odnosom, sa uzajamnom privrzenocu roditelja i'dece. No privrzenost roditelja prema svojoj deci utiée upravo to ganuée, sto se svest o svojoj stvarnosti ima u drugome i Sto se vidi Kako u tom drugom postaje bige za sebe, a da se ono ne dobija natrag: veé ono ostaje neka tuda, osobena stvarnost; obrnuto pak, privréenost dece prema roditeljima pomeSana je sa ganuéem da se postajanje sama sebe ili svoje po-sebi poseduje u nekom drugom koji is¢ezava i da se bite za sebe i vlastita samosvest dobijaju samo putem odvajanja od svoga izvora, — jedno odvajanje u kojem taj izvor presahnjuje. Oba ova odnosa ostaju unutar prelagenja i nejednakosti onih strana koje su na njih podeljene. — Cisti pak odnos 266 postoji izmedu brata i sestre. Oni su ista krv, ali krv koja se w njima umirila i uravnotezila. Stoga oni ne osetaju pozudu jedno prema drugome, niti su oni to biée za sebe jedno dru- gome dali niti jedno od drugoga dobili, veé su jedno prema drugome slobodni individualiteti. Stoga Zensko kao sestra ima hajvigu slutnju obigajne sustine; do svesti o njoj i do njene stvarnosti ona ne dospeva, jer zakon porodice jeste po sebi po- stojeéa unutrainja sustina koja ne lezi na povrsini svesti, veé jeste i ostaje unutrainje oseéanje i ono bozansko koje je liSeno stvamosti. Za ove domaée bogove (penate) vezana je Zena, koja u njima neposredno gleda, delom svoju opstu supstanciju, a de- lom svoju pojedinatnost,’ pa ipak tako da ta veza pojedinaé- nosti ne predstavlja u isto vreme prirodnu vezu Zelje. — Kao kéi Zena mora sa prirodnim uzbudenjem i moralnim spokoj- stvom da posmatra kako njeni roditelji éezavaju, jer jedino na osnovu gubitka toga odnosa ona dospeva do ondg biéa za sebe za koje je sposobna; ona, dakle, ne gleda u roditeljima svoje biée za sebe na pozitivan naégin. Medutim, odnosi majke { Zene poseduju pojedinatnost delom kao nesto sto je prirodno, a to pripada udivanju, delom kao neéto Sto je negativno, a koje u njoj uotava samo svoje iSezavanje; delom je pojedinatnost upravo zbog toga ne&to sto je slugajno, koje moze da se zameni nekom drugom pojedinaénostu. U kuéi obiéajnosti ono na emu se zasnivaju odnosi Zene ne predstavlja ovaj mui, niti ovo dete, ve jednan muz,deca uopite, ne oseéanje, veé ono Sto je opite. Razlika izmedu Zenine i muzevljeve obiéajnosti sastoji se upra- vo u tome Sto Zena u svojoj nameni za pojedinagnost { U svojoj Zelji ostaje neposredno opSta i pojedinatnosti pozude tuda; tome nasuprot, te se obe strane u muzu razdvajaju, i posto on kao gradanin poseduje samosvesnu moé opstosti, on time kupuje sebi pravo potude i u isto vreme spasava sebi slobodan od _nje, Posto je, dakle, u taj odnos zene umegana Pojedinaénost, to njegova obitajnost nije Gista; a ukoliko je éi- sta, pojedinaénost je ravnodusna, i Zena je lisena momenta da sebe raspoznaje u drugome kao ovo samstvo. — Brat, medutira, jeste za sestru spokojna jednaka sustina uopite, njéno je pri- Znanje u njemu isto i nepomeSano sa prirodnom vezom; stoga u tome odnosu ne postoji ravnodusnost pojedinaénosti niti njena obitajna slutajnost; veé tu momenat pojedinaénog samstva koje priznaje i koje je priznato sme da potvrduje svoje pravo, jer je on spojen sa ravnotezom krvi i besprohtevnom vezom. Stoga je za sestru gubitak brata nezamenljiv, i njena je duznost pre- ma njemu najuzvigenija. 267[() Prelaenje obeju strana jedne u drugu, bozanskog zakona i Yjudskog zakona] Taj odnos predstavija'u isto vre~ me onu granicu, na kojoj se u sebe zatvorena porodica rastura {razilazi, Brat je ona strana prema kojoj se njen duh pretvara u individwalitet, koji se okreée prema drugom i prelazi u svest opstosti, Brat napuéta tu neposrednu elementarnu i zbog toga zapravo negativnu obitajnost poredice da bi zadobio i proizveo sebe svesnu stvarnu obiéajnost. Brat izlazi iz boZanskog zakona, u dijoj je sferi Ziveo, i prelazi na Ijudski zakon. Sestra pak postaje, ili Zena ostaje upravnica kuée i zastitnica bozanskog zaKona.Na taj natin oba pola savladavaju svoju prirodnu sustinu i pojavijuju se u svome obigajnom znatenju, kao one raznolikosti koje dele izmedu sebe obe razlike, koje abiéajna supstancija dodeljuje sebi, Te obe opste ‘sustine obiéajnog sveta imaju zbog toga svoje odredene indi- vidualitete u prirodno odvojenim svestima, jer obiéajni duh predstavija neposredno jedinstvo supstancije sa_samosveséu, = "jedna neposrednost Koja se u pogledu realiteta i razlike pojavljuje u isto vreme kao odredeno biée jedne prirodne raz- like. — To je ona strana koja se u obliku samom sebi realnog individualiteta, u pojmu duhovne sustine, pokazala kao iskon- ski odredena priroda (str, 234235). Ovaj momenat. gubi neod- redenost, Koj on tamo jo8 poseduje, kao i sluéajnu razligitost jzmedu sklonosti i sposobnosti. Taj je momenat sada odredena suprotnost dva pola, dija prirodnost dobija u isto vreme zna- Eenje svog obitajnog odredenja. Pa ipak razlika polova i njihove obifajne sadrZine ostaje u jedinstvu supstancije, i njeno kretanje jeste zapravo njihovo trajno postajanje. Duh’ porodice odasilje muza u zajednicu, 1 ‘on u toj zajednici nalazi svoje samosvesno suitastvo; kao 8t0 time porodica u toj zajednici poseduje svoju opstu supstanciju i svoje postojanje, tako zajednica, obrnuto, poseduje u poro- dici formalni elemenat svoje stvarnosti i u bozanskom zakonu svoju snagu i svoje osvedotenje. Nijedan od oba zakona nije sam po sebi i za sebe; Hyudski zakon polazi u svome yivom Kretanju od boZanskoga zakona, zakon Koji vati na zemlji po- azi od podzemnog zakona, svesni od nesvesnoga, posrednost od neposrednosti, i isto se tako vraéa tamo odakle je pofao. Tome nasuprot, podzemna sila ima svoju stvarnost na zemlji; blago- daregi svesti ona postaje Zivot i delotvornost. 3, [Obitajni svet kao beskonatnost ili kao totalitet.] Opsta obitajna sustastva jesu, dakle, supstancija kao ono Sto je opste, i supstancija su kao pojedinatna svest; narod i porodicu ona 268 imaju za svoju opitu stvarnost, a muza i Zenu za svoje prirodno samstvo i za individualitet koji se ispoljava. Mi vidimo da su u ovoj sadrZini obitajnog sveta postignute one svrhe koje su sebi postavljali prethodno nesupstancijalni likovi svesti; .ono sto je um shvatio samo kao predmet pretvorilo se u samosvest, i ono Sto je samosvest posedovala jedino u samoj sebi postoji kao prava stvarnost. — Ono za sta je posmatranje znalo kao za ‘ono Sto je zateéeno, u kojem samstvo ne bi imalo nikakvog ‘udela, avde je zateveni obitaj, ali i jedna stvarnost koja pred- stavlja u isto vreme delanje i tvorevinu onoga ko nalazi. — Pojedinac, trazesi zadoveljstvo udivanja svoje pojedinatnosti nalazi ga u porodici, i neophodan posao u kojem se zadovolstvo gubi jeste njegova viastita samosvest kao gradanina svoga naroda; — ili samosvest se sastoji u tome da se zakon srca zna kao zakon svih srdaca, da se za svest samstva zna kao priznati opiti poredak; — samosvest je ona vrlina koja uziva u plodo- vima svoga poZrtvovanja; vrlina ostvaruje ono na sta je usme- rena, naime da suitinu izdigne do stvarne sadainjosti, i njeno uzivanje jeste taj opti Zivot. — Naposletku, svest 0 samoj stvari zadovoljava se u realnoj supstanciji, koja sadréava i odriava apstraktne momente one prazne kategorije na jedan pozitivan natin. Ta sama stvar poseduje u obiajnim silama jednu istinsku sadréinu koja je stupila na mesto nesupstancijal- nih naredbi, koje je zdravi um hteo da postavi i sazna, kao i usled toga jedno sadrzajno bogato merilo ispitivanja koje je u samom sebi odredeno — ne merilo ispitivanja zakona, veé ono- ga ato se radi. Celina predstavija jednu mirnu ravnotezu sviju delova, i svaki deo jedan domaéi duh koji svoje zadovoljenje ne trazi izvan sebe, veé ga poseduje u sebi zbog toga Sto se i sam nalazi u toj ravnotedi sa celinom. — Doduse, ravnoteéa moze biti Ziva samo time Sto u njoj nastaje nejednakost, pa je pravda vraéa u jednakost. Pravda, medutim, nije ni neko Strano sustastvo koje se nalazi s one strane, ni njega nedostojna stvarnost neke uzajamne podmuklosti, izdajstva, nezahvalnosti itd,, koja bi u obliku besmislenoga slutaja izvrSila presudu kao neka nepojm- jiva veza i kao neko nesvesno delanjei propustanje, vet kao pra- vesinost Ijudskoga prava, koja biée za sebe koje istupa iz ravnotede, samostalnost staleza i individua, vra¢a u ono Sto je opste, prav- da jeste vlada naroda koja predstavija sadainji individualitet opstega sustastva i vlastitu samosvesnu volju svih. — Pravda, pak, koja vraéa u ravnoteZu ono opite koje uzima suvise veliku viast nad pojedincem, isto je tako jednostavni duh onoga ko je pretrpeo nepravdu i koji duh nije rastavijen na 269njega koji je nepravdu pretrpeo i na neko vanzemaljsko sus- tastvo: sim taj duh jeste podzemna sila, i njegova je furija ta koja stvara osvetu; jer njegov individualitet, njegova krv, i dalje Zive u kui; njegova supstancija poseduje trajnu stvar- nost. Nepravda koja u carstvu obiéajnosti moze da se nanese pojedincu eastoji se samo u tome Sto se dotiénome prosto-na- prosto nesto desi. Ona sila koja tu nepravdu vr8i prema svesti, da bi je uSinila nekom Sistom stvari, jeste priroda, ona nije op- Btost zajednice, vet apstraktna opStost biéa; i pojedinatnost se u ukidanju pretrpljene nepravde ne okreée protiv zajednice, jer pojedinac nije stradao od nje, veé protiv ovog biéa. Svest krvi individuuma ukida ovu nepravdu, kao sto smo videli, tako sto se ono &to se zbilo pretvara, 3tavise, u neku tvorevinu, kako bi biée, poslednje bie, bilo takode neko Zeljeno biée i po tome ugodno. Carstvo obigaja predstavija na taj nagin u svome posto- Janju jedan svet, Koji je neporotan i koji nikakvim razdorom nije uprijan. Isto tako kretanje toga obiéajnog carstva jeste jedno mimo pretvaranje jedne njegove sile u drugu, tako da ‘svaka od tih njegovih sila odrzava i proizvodi drugu ‘silu. Do- duie, mi vidimo kako se to njihovo kretanje deli u dva su3ta- stva'i njihovu stvarnost; ali suprotnost ta dva sustastva jeste naprotiv osvedotenje jednoga od njih onim drugim i ono u %emu se ona neposredno dodiruju kao stvarna, njihova sredina i elemenat jeste njihovo neposredno prozimanje. Jedan eks- trem, opSti duh, koji je sebe svestan, povezuje se preko muzev- Yevog individualiteta sa svojim drugim ekstremom, sa svojom snagom i svojim elementom, naime sa nesvesnim duhom. Napro- tiv, bo2anski zakon poseduje svoje individualizovanje u Zeni, ili nesvesni duh pojedinea poseduje svoje odredeno biée u Zeni, preko koje kao sredine taj nesvesni duh pojedinca islazi iz Svoje nestvarnosti i prelazi u stvarnost, iz onoga ko ne zna i Koji je neznan prelazi u svesno carstvo. Udruzivanje muza i Zene satinjava delotvornu sredinuceline ionaj elemenat Koji, razdvojen u te ekstremebotanskog i Ijudskog zakona, isto tako predstavlja njihovo neposredno udrutenje, koje ona oba prva zakljuka pretvara u jedan isti zakljudak, { sledeéa suprotna kretanja spaja u jedno kretanje — naime kretanje stvarnosti nanize ka nestvarnosti, Ijudskoga zakona, koji se organizuje u samostalne 8lanove, naniZe ka opasnosti i osvedotenju smrti, i Kretanje podzemnog zakona navie ka stvarnosti dana i ka svesnome zivotu, — od kojih kretanja ono nanize pripada muzu, ovo navise Zeni. 270 b OBICAJNA RADNJA, LIUDSKO 1 BOZANSKO ZNANJE, KRIVICA I SUDBINA, 1. [Protivreénost izmedu suitine i individualiteta] Ali prema onome kakve je prirode suprotnost u ovome car- stvu, samosvest se u svome pravu jo nije pojavila kao poje- dinatni individualitet; ovaj individualitet vazi u svome pravu, s jedne strane, kao opsta volja, as druge kao krv porodice! ta} pojedinac smatra se samo kao nestvarna senka. — Jo8 nije izvrSeno nikakvo delo; delo pak jeste stvarno samstvo. — Delo remeti mirnu organizaciju i kretanje obiéajnog sveta. Ono sto se u tome obigajnom svetu pojavljuje kao poredak i kao saglas- nost oba njegova suitastva, od kojih jedno osvedotava i upot- punjava ono drugo, pretvara se, biagodareci delu u jedno prelaZenje suprotnosti, u kojem se svako suitastvo pokazuje znatno viSe kao nigtavost sama sebe i onoga drugoga, nego kao osvedotenje; — ono se pretvara u negativno kretanje ili u onu vetnu nuznost strahovite sudbine koja i botanski kao { Yudski zakon, a tako isto obe samosvesti u kojima ove moti Zive, gura u ponor te strahovite sudbine, prelazeéi za nas u apsolutno biée 2a sebe potpuno pojedinaine samosvesti. Carstvo obiajnosti jeste ono tle od koga to kretanje polazi { po kome napreduje; ali delotvornost toga kretanja jeste samo- svest. Kao obigajna’svest, samosvest jeste jednostavna ¢ista usmerenost na obigajnu sustastvenost ili na dugnost. U samo- svesti se ne nalazi nikakva samovolja, isto tako nikakva borba, posto je napuiteno postavijanje i ispitivane zakona, veé obi- Zajna suStastvenost jeste za nju ono Sto je neposredno, ono Sto se ne koleba, ono Sto je bez protivretnosti. Stoga samosvest ne daje réavi prizor, kao da se nalazi u koliziji strasti i duz- nosti, niti Komigni prizor kao da se nalazi u koliziji duznosti sa duznoséu, — jednoj koliziji koja je u pogledu sadrzine isti prizor kao i Kolizija izmedu strasti i duznosti; jer strast je isto tako sposobna da se zamisli kao duznost, posto se duznost, im se svest iz njene neposredne supstancijalne suitastvenosti povute u sebe, pretvara u formalno opite, kome odgovara pod- Jednako svaka sadrZina, kao Sto se to gore pokazalo, Komitna Pak jeste kolizija izmedu dugnosti, jer ona izrazava protiv- Teénost, naime protivretnost jednoga opretnoga apsolutnoga, dakle dno So je apsolutno i neposredno niftavost toga tako- zvanog apsolutnoga ili duznosti. — Obitajna pak svest zna Sta ima da Gini, i odlutna je, bilo da pripada bozanskom zakonu 271{li Yjudskom zakonu. Ta neposrednost njene odlutnosti jeste jedno biée po sebi i stoga, kao Sto smo videli, poseduje ui isto ‘vreme znagenje jednog prirodnog biéa; priroda dodeljuje jedan spol jednome zakonu, a drugi spol onom drugom zakonu, a ne sludajnost okolnosti ili izbora, — ili, obrnuto, obe obigajne sile daju sebi u oba spola svoje individualno odredeno biée i ostva- renje. Time pak Sto se, s jedne strane, obitajnast u suitini sastoji u toj neposrednoj odluénosti, te zbog toga samo jedan zakon jeste za svest suitina, s druge pak strane, time Sto su obigajne Snage stvarne samo u samstvu svesti, one zadobijaju to zna- %enje da se iskljuuju i da se jedna drugoj suprotstavijaju; u samosvesti te obiajne snage postoje za sebe, kao Sto u carstvu obifajnosti postoje samo po sebi. Obiajna svest, posto je od- lugno za jedan od tih zakona, jeste u suitini Karakter; 2a nju ne postoji ista suitastvenost obeju obitajnih sila; zbog toga se njihova suprotnost pojavijuje samo kao neka ne- sreéna kolizija izmedu duinosti i bespravne stvarnosti. Obi- &ajna svest kao samosvest nalazi se u toj suprotnosti, { kao takva usmerena je u isto vreme na to da zakonu kojem pripada silom potéini protivpolozenu stvarnost, ili da je zavarava. Poito obifajna svest vidi ono Sto je pravo samo na svojoj strani, a ono Sto nije pravo na drugoj strani, to ona od njih oboje sagle- dava ono koje pripada bozanskom’zakonu, a na drugoj strani Ijudsko shutajno nasilje, — ono pak Sto je dodeljeno Ijudskom. zakonu, na drugoj strani sagledava jogunstvo i neposlusnost unutrainjeg biéa za sebe; jer zapovesti viade predstavijaju opsti javni smisao koji je na povrSini; volja pak drugoge zakona jeste podzemni u unutrasnjost zatvoreni smisao, Koji se u ‘Svome odredenom biéu pokazuje kao volja pojedinatnosti, iu protivretnosti sa onim prvim smislom predstavlja prestup. Usled toga nastaje u svesti suprotnost izmedu onoga sto je znano i onoga Sto je neznano, kao Sto u supstanciji nastaje ‘suprotnost izmedu onoga Sto je svesno i onoga Sto je nesvesno; { apsolutno pravo obigajne samosvesti zapada u sukob sa bozan- skim pravom sustine, Za samosvest kao svest, predmetna stvar- nost Kao takva ima suitinu; u pogledu svoje supstancije samo- svest je jedinstvo svoje svesti i toga suprotstavljenog sustastva, te obiéajna samosvest jeste svest supstancije; zbog toga je pred met, kao protivstavljen samosvesti, potpuno izgubio znatenje po Kojem poseduje sustinu za sebe. Kao sto su odavno igveznule sfere u kojima predmet predstavlja samo jednu stvar, tako su §SKezle i one sfere U kojima svest pravi od sebe neSto uévriéeno, 272 pretvarajuéi jedan pojedinaéni momenat u sustinu. Protiv takve jednostranosti stvarnost ima jednu narotitu silu; ona se nalazi uu savezu sa istinom protiv svesti, i tek ona pokazuje svesti u emu se sastoji istina. Ali obigajna je svest iz Ijusture apso- lutne supstancije popila zaborav svake jednostranosti biéa za sebe, njegovih svrha i viastitih pojmova i zbog toga je ujedno u toj paklenoj vodi udavila svaku viastitu suStastvenost i samo- stalno znatenje predmetne stvarnosti. Stoga se njeno apsolutno pravo sastoji u tome da ona, postupajuéi po obigajnom zakonu, ne nalazi u tome ostvarivanju ni8ta drugo do jedino izvrSavanje samog tog zakona, { da delo ne pokazuje niSta drugo nego da jeste obitajno delanje. — Ono obitajno, predstavljajudi u isto ‘vreme apsolutnu suitinu i apsolutnu moé, ne mode da podnese nikakvo izvrtanje svoje sadréine. Kada bi to sta je obiéajno predstavijalo samo apsolutnu suitinu bez moi, onda bi ono moglo da iskusi jedno preokretanje koje potite od individuali- teta; ali taj individualitet, kao obiéajna svest, napustajuéi jed- nostrano bige za sebe, odrekao se preokretanja; kao sto bi, obrnuto, suitina izokrenula i Sistu moé, kada bi ona i dalje predstavljala neko takvo biée za sebe. Zbog ovoga jedinstva individualitet jeste Sista forma supstancije koja je sadrZina, i tvorenje jeste prelazenje iz misli u_stvarnost samo kao kre- tanje jedne nesustinske suprotnosti, &iji momenti nemaju neke narodite medusobno razlifite sadréine i suStastvenosti. Stoga je apsolutno pravo obiéajne svesti da delo, oblik njene stvar- nosti, ne bude nista drugo do ono za Sta ona zna. 2, [Suprotnosti obiéajnog delanja.] Ali, obiéajno sustastvo rascepilo je samo sebe u dva zakona, i svest kao nerazdeljen odnos prema zakonu dodeljena je samo jednome od ta dva za- Kona. Kao Sto ta jednostavna svest uporno ostaje pri apsolut- nome pravu da se njoj kao obiéajnoj svesti sustina pokazala onakvom kakva je ona po sebi, tako i ta sustina uporno ostaje pri pravu na svoj realitet, ili pri tome da ona predstavlja udvo- strugeno suitastvo. Ali to pravo suitine ne stoji u isto vreme nasuprot samosvesti da bi se nalazilo negde na drugom mestu, veé ono jeste viastita sustina samosvesti; ono jedino u njoj poseduje svoje odredeno biée i svoju moé, i njegova suprotnost Jeste delo samosvesti. Jer, ta samosvest, upravo po tome sto za samu sebe postoji kao samstvo, i sto pristupa delanju, izdize se iz jednostavne neposrednosti i sama postavlja podvojenost. Ona delanjem napusta odredbu obitajnosti po kojoj je ona jed- nostavna izvesnost neposredne istine, i postavlja rastavljenost same sebe na sebe kao ono 8to dela'i na stvarnost koja stoji prema njoj i koja je za nju negativna. Dakle, [svojim] delom ona 18 Fenomenotogya dubs 273