Ekologije i odravanja jahti T - 4.1.

Specifinosti jahte kao plovnog objekta i njeno

odravanje. Izvori: Pomorska enciklopedija, elovi Deda, Predavanja Aleksi Marinko, RCM odravanje prema pouzdanos i

Uvod !a" e su veoma sloeni e"ni#ki sis emi, sa nizom speci$i#nos i po kojima se razlikuju od dru%i" e"ni#ki" sis ema npr& au omo'ila ili aviona& (arak eri)e i" proizvodnja* za pojedine ipove manj" i super ja" i ona je u serijama, a za me%a ja" e u malim serijama& +a o se u

'rodo%ra,evnoj indus riji %ovori proizvodnji manj" i super ja" i a kada se %ovori o me%a ja" ama ada se ne %ovori o proizvodnji ve o %radnji ja" e& Cijene ja" i kreu se od nekoliko s o ina "iljada dolara do nekoliko miliona ili nekoliko dese ina miliona dolara& Po 'roju i kompleksnos i u%ra,eni" sis ema spadaju u jedne od sloeniji" sreds va&

-snovna razlika u odnosu na dru%e e"ni#ke sis eme odnosi se na na#in posma ranja o'jek a:
.

- ja" a kao plovni o'jeka , i - ja" a kao e"ni#ki sis em& 1. Struktura jahte kao plovnog objekta
/R0Pl1AD2RA3 !ar'oli Povr)ine na o vorenim palu'ama /emelji za opremu 'rodski" sis ema -prema rupa i privjesci Radni pros or i radna mjes a Pros ori za 'oravak posade 5odnici i prolazi 4premi) a i ankovi 6odonepropusni pros ori +a sidrenje i vez +a e%ljenje i spasavanje +a prevoenje o'ala 'rod 1avi%acijska svije la i oprema 7rodski po%on i upravljanje Prenos sna%e* kop#a, reduk or, osovinski vod Propulzor i upravljanje Primarna 33 mrea* proizvodnja i razvod 4ekundarna 33 mrea* izvori, razvod, pre vara# 6odena para /opla voda 3ner%ija "idrauli#ko% ulja 3ner%ija vazdu"a visoko% pri iska Morska: %a)enje, plavljenje Morska: "la,enje, ispiranje 4la ka: pie, pranje /e"ni#ka: "la,enje, iz%aranje 4iva: kaljue, sani arni sis em 2oriva, ener%ija Maziva Radni medij Izmjena, ven ilacija (ondicioniranje: %rijanje, "la,enje, su)enje Cuvanje "rane Priprema "rane

1. !"#$!"

PR-4/-RI I -D4I!3CI

7R-D4(A -PR3MA

28A6 1I

PR-P08+I! A 9%lavna i pomona: 383(/RIC 1A 313R2I!A /-P8-/1A 313R2I!A 313R2I!A RAD1I5 M3DI!A 6-DA

%. E&E'(ETS)$ S$STE*$

P-M-C1 I

+. ,'"-S)$ S$STE*$ 4I4/3MI 7R-D4( I5 480+7I

P-2-14(I MA/3RI!A 8I 6A+D05

PR35RA1 A 5I2I!31A

+.

Raspodjela "rane 4ni arni sis em* ;C, kupanje, umivanje Pranje ve)a i odjee )ulturni ivot i ra.onoda -d naplavljivanja <

,'"-S)$ S$STE*$

4I4/3MI +A4/I/3

-d poara, dima, %asova -d eksplozije -d korozije podvodni" dijelova -d o'ras anja podvodno% dijela -d )okova i vi'racija -d 'uke i )uma

!a" a kao plovni o'jeka 9 a'ela iznad: o'u"va a elemen e koji #ine cjelinu neop"odnu da 'i ja" a 'ila au onomno plovna sreds vo i o'avljala svoju $unkciju na moru& (ao zaokruena cjelina ja" a mora osi%ura i slijedee $unkcije: = = = = = manevarsku, pomora#ku, au onomiju rajno% ili o%rani#eno% 'oravka posade na 'rodu, ops anak u uslovima o) eenja i po pune podr)ke kon$oru, udo'nos i i razonodi vlasnika i %os iju na ja" i&

4is em 'roda #ini niz podsis ema 9od #ije ispravnos i zavisi ispunjenje navedeni" $unkcija:, kao ) o su: > Podsis em rupa i nad%ra,a* > Podsis em propulzije sa %lavnim po%onskim ma)inama sa nadzorom i upravljanjem& > Podsis em pomoni" 'rodski" sis ema 9elek ri#na ener%ija, vazdu" visoko% pri iska i dru%i mediji:& > 7rodski sis em za podr)ku $unkcijama ja" e& > 4is em spoljne i 'rodske si%nalizacije& > Podsis em rupa i nad%ra,a* Podsis em 'rodske opreme za manevar 'roda koja se naj#e)e sas oji od elek ro"idrauli#ne kormilarske ma)ine koja pokree kormilarski lis & (od neki" 'rodova $unkciju kormila mo%u preuze i manevarski pram#ani ili krmeni propeleri sa $iksnim ili promjenljivim korakom& 0z o se podrazumijevaju pomoni sis emi za sidrenje, e%ljenje, vez, spa)avanje, i d&* > Podsis em propulzije sa %lavnim po%onskim ma)inama sa nadzorom i upravljanjem & Propulzija se naj#e)e izvodi dizel-mo orima, dizel-elek ri#nim mo orima, %asnim ur'inama i d& Radi se o sis emima o%romne sna%e kojim se nadzire i upravlja podsis emima za s ar ovanje, prekre anje, zaus avljanje, za) i u i dru%im ure,ajima& Re%ulacija je izvedena re%ula orima: me"ani#kim, "idrauli#kim, me"ani#ko"idrauli#kim, elek ro-elek ronskim, e mikroprocesorskim& 2lavni po%on podrava vi)e pomoni" po%ona: izmjenjiva#i oplo e, $il eri, separa ori, pumpe &&& > Podsis em pomoni" 'rodski" sis ema 9elek ri#na ener%ija, vazdu" visoko% pri iska i dru%i mediji:&
?

0 ovaj podsis em spada ener%e ski kompleks i proizvodnja $luida u ) a spadaju: sin"roni @enera ori, parni ko ao sa %enera orom pre%rijane pare, eks"aus ko ao, 'rodske ur'ine, kondenza or izra,ene pare, kompresori, ur'o%enera ori, oprema za %rijanje, klima izaciju i ven ilaciju &&& > 7rodski sis em za podr)ku $unkcijama ja" e& 0 ovaj podsis em spada 9pi ka i sani arna voda, va ro%asni sis emi, sis em klima izacije i ven ilacije, i d&:* za prenos $luida koris e se cjevovodi: 'alas ne vode, kaljune vode, pro ivpoarne vode, sani arne vode, ople vode, pi ke vode, pare, vazdu"a, dizel-%oriva, ulja za podmazivanje i d& (olika je mrea cijevi u pi anju, zavisi od veli#ine i ipa ja" e& -na o'u"va a cijevne se%mena razni" duina koje spajaju pumpe i razne vrs e ven ilski" %rupa 9nepovra ni, si%urnosni, kin%s oni, pro o#ni, presos a i i d&:& > 4is em spoljne i 'rodske si%nalizacije&
A

6eina kri i#ni" sis ema imaju u%ra,enu redundanciju & /o je rezul a vijekovno% iskus va i s ro%e pomorske re%ula ive vezane za si%urnos posade, ere a, plovid'e ili okoline& !a" a kao sloeni sis em ispoljava svoju namjenu u plovljenju, pruanju kom$ora i razonode, oslonjen na sis eme ja" e kao plovno% o'jek a& 4is em ja" e za pruanju kom$ora i razonode, #ine ri osnovne cjeline: pros orije, pra ei sis emi za podr)ku kon$oru i doda na sreds va i oprema 9"elikope er, 'rzi #amci, sku eri, daske za jedernje, ronila#ka oprema, au omo'ili, mo ociki, 'icikli, i d&:& %. /ahta kao tehniki siste0 Dakle, pod siste0o0 uop) e sma ramo s ruk uralno i $unkcionalno jedins vo jednovrsni" i raznovrsni" elemena a ili pose'ni" #inilaca koji po svojim odre,enim svojs vima, o jes po kvali e ima, relacijama, vezama i me,uso'nim u icajima, #ine o jedins vo& 4vaki sis em sadri ri osnovne vrs e #inilaca: .& izvesne elemen e, naprimer, mikro#es ice, elije, a ome,'rojeve, individue i d& <& odre,ene odnose i veze izme,u elemena a ili uop) e izme,u sas avni" delova sis ema* i ?& odre,ene procese ili aperacije koje sis em vr)i po izvesnim principima, zakonima ili pravilima-propisima, ) o #ini Bpro%ramC rada sis ema& .

.A

'edudancija - Pojam redudancija 9la &Redudan ia: ozna#ava prekomjernos & 0 e"ni#kom smislu o zna#i da su svi relevan ni elemen i za
si%urnos , u%ra,eni dvos ruko, e da se prilikom izos anka $unkcije jedno% elemen a 9npr& ak iviranje osvije ljenja Cizlazi za nuduC: si%urnosna $unkcija se odrava preko dru%o% elemen a, dakle vr)i se au oma sko ak iviranje rezervno% a%re%a a& 1ije najvanije da pored pojave sme nje ure,aj $unkcioni)e u normalnom po%onskom modusu, ve je 'i no da se sme nja odnosno %re)ka prepozna, e da se npr& mon ira o vor za nudu u cilju osi%uranja pu eva u slu#aju nude&

Dakle pojam redudancija ozna#ava mno%o'rojne mo%unos i osi%uranja

H

relevan ne $unkcije& . Dr 7o%dan 4e)i, -snovi me odolo%ije dru) veni" nauka, 1au#na knji%a, 7eo%rad, .DEF&%od& 4 r&?G&

Danas moemo rei da savremene nauke s"va aju skoro sve svoje predme e kao sis eme& /ako se $izi#ki o'jek i s"va aju kao $izi#ki sis emi, 'iolo)ke pojave kao 'iolo)ki sis emi razne sloenos i i razni" nivoa, a i u o'las i e"ni#ki" i dru) veni" nauka pojam sis ema ima veliku ulo%u& /ako,e je pojam sis ema jedna od osnova u (i'erne ici, kao eoriji samore%ula ivni" dinami#ki" sis ema& (i'erne ika je premenjujui niz kri erijum prema karak eris ikama sis ema izvr)ila klasi$ikuje sis eme ako da se danas razlikuju niz vrs a sis ema: pros i i sloeni, o voreni i za voreni, s a'ilni i nes a'ilni, ravno eni i neravno eni, individualni i nadindividualni& Pose'nu panju re'a o'ra i i na dinami#ke sis eme u kojima je povra na veza u sis emu deo samo re%ulacije ako da sis em moe cikli#no da menja svoja odre,ena s anja& 4 anje sis ema o kome se #es o %ovori kod odravanja, jes e u s vari nje%ovo pona)anje& (i'erne ika dalje razra,uje eorije promene s anja i rans$ormacije au oma ski" sis ema& 0 kojima klasi#ne ma)ine preds avljaju $izi#ke modele uravno eeni" sis ema za vorene au oma ikom su modeli o voreno% polja rans$ormacija& 4vaki sis em ima svoje elemen e, s ruk uru i $unkciju& 0 om smislu moemo rei da su sis emi ciljno or%anizovani, $unkcijom opredeljeni i s ruk urom or%anizaciono i $unkcionalno povezani& 4vaki savremeni sis em projek uje se ako da ima dinami#ki odnos sa okruenjem #ime pos ie odre,eni nivo za) i e od u%roavanja, ime o'ez'e,uje povoljne uslove za svoje $unkcionisanje& Prem dela nos i koja moe 'i i, ekonomska, e"ni#ka, komunalna i d&, moemo razlikova i* ekonomski sis e, e"ni#ki sis em, komunalni sis em, i d& Tehniki siste01 naravno, neemo ponavlja i sve ono ) o smo %ovorili o sis emu uop) e& 6e emo napravi i samo malo pore,enje e"ni#ko% sis ema sa pojmom e"ni#ko sreds vo koje sa jedno% dru%o% s anovi) a zasluuje na)u panju& Ali pre o%a da napomenemo& 0 op) oj podeli sreds ava j& 0aterijalnih sredstava koja pripadaju odre,enoj %rani ljudske dela nos i da se ona dele na trajna sredstva ili imovinu, j& o su akva sreds av odre,eno% ili neo%rani#eno% roka rajanja, koja upo re'om ne menjaju prvo'i ne oso'ine 9o'lik, dimenzije, na#in kre anja i sl&:, ve samo "a'ajui se %u'e od prvo'i ne vrednos i 9npr, au omo'ili, 'rodovi, avioni, knji%e, i dr&:& otro2ni 0aterijal upo re'om menja prvo'i ni o'lik i oso'ine ili se po puno ro)i: "rana, %orivo, mazivo, sani e ski i dru%i ma erijal, i sli#no& Tehniko sredstvo ermin vezan za rajna sreds va ili imovinu& Prema nameni, zna#aju i na#inu upo re'e dele se na osnovna i pomona e"ni#ka sreds av& A u odnosu na kons ruk ivno- e"ni#ke oso'ine i o'im radova pri odravanja i remon u - na jednos avna i sloena& "snovna e"ni#ka sreds va upo re'om ne menjaju prvo'i ne oso'ine 9o'lik, dimenzije, na#in kre anja i sl&:, ve samo "a'ajui se %u'e od prvo'i ne vrednos i 9npr, au omo'ili, 'rodovi, avioni, knji%e, i dr&:&
G

rans$ormacije a savremene ma)ine sa

o0o3na e"ni#ka sreds va omo%uavaju rad osnovni" sreds ava, ako,e upo re'om ne menjaju prvo'i ne oso'ine 9npr& ala , dizalice, radionice, a%re%a i, kon rolni i merni ins rumen i, ma)ine radilice i sl&:& /ednostavna e"ni#ka sreds va se sas oje od delova koji nemaju 9ne o'avljaju: samos alnu $unkciju u sklopu e"ni#ko% sreds va kome pripadaju& Sloena e"ni#ka sreds va su sas avljena iz vi)e delova, sklopova, a%re%a a, od koji" svaki vr)i samos alnu $unkciju u sklopu op) e $unkcije e"ni#ko% sreds va kome pripadaju 9npr& dizel elek ro %enera or:& Pos avlja se pi anje kako s"va i i jo) sloenija sreds av kao ) o su avioni, 'rodovi, au omo'ili, i d& Dakle savremena nauka o e"ni#kim sreds vimna %ovori kao o e"ni#kim sis emima jer i" razma ra u dinami#kom procesu os varivanja nji"ove $unkcije i prema is oj svrs ava i klasi$ikuje, ) o smo ve rekli& Me,u im, pojedini sloeni e"ni#ki sis emi 9'rod, avion, voz, au omo'il:, u os varivanju sloene $unkcije uklju#uju i #oveka, j& posade ili posluioce koji e sloene procese nad%ledaju, kon roli)u i upravljaju& /ako,e u svom odnosu prema e"ni#kom sreds vu kao s ru#na e"ni#ka lica sprovode e"ni#ke propise 9iz pravila, propisa, upu s av i dr&:, o na#inu upo re'e, rukovanju, #uvanju, odravanju i remon u& ,rod 9en%l& s"ip, $r& navire, i al& nave, nem& 4c"i$$, rus& sudno:, plovno sreds vo na vodi ili pod vodom 9podmornica namenjeno za prevoz ljudi, ere a, za o'avljanje e"ni#ki" i nau#ni" radova, za ri'arenje i za vr)enje vojni" zada aka& +akon o moru de$ini)e BPlovni o'jeka C je 'rod, e"ni#ki p#ovni o'jeka , plovee pos rojenje, #amac i dru%i o'jeka koji je osposo'ljen za plovid'u i koji u#es vuje u plovid'i: B'rodC, osim ra no% 'roda, je plovni o'jeka je namjenjen za plovid'u morem #ija je duina vea od .<me ara, 'ru o onaa vea od .G ona ili je sposo'an da prevozi vi)e od .< pu nika& 7rod moe 'i i pu ni#ki, er ni, ri'arski, javni ili nau#no is raiva#ki 'rod& < (lasi$ikacija 'rodova: .& Prema ma erijalu od ko%a je %ra,en rup* drveni, #eli#ni, armirano'e onski, aluminijski" le%ura, plas i#ni" masa i kom'inovane %ra,e& <& Prema vrs i po%ona: na vesla, jedra, me"ani#ki po%on 9parni, mo orni, elek ri#ni, nuklearni:& (od 'rodova na me"ani#ki po%on propeleri slue kao osnovno porivno sreds vo iako ima 'rodova koji se kreu pomou propulzora koris ei principe "idromlazno% po%ona& ?& Prema nameni 'rodovi se dele na* &&&&9) o sre ve #uli u dru%im predavanjima: a o'u"va a i ja" e& /ahta 9en%&, $r&, i al& i nem& Iac" , rus&!a" a:, 'rod za razonodu, spor i urizam& naziv po i#e od "olandske re#i Jaght kojom se u J6II veku nazivao manji 'rzi jedrenjak sa . - < jar'ola, u $lo i upo re'ljavan kao kurirski 'rod& 1aziv se za im preneo i na 'rodove %ra,ene za po re'e razonode vladara, komandan a i 'o%a a)a&?
< +akon o moru - predlo%, #lan&?&, s av& . i <& ? 6ojna enciklopedija - Dru%o izdanje, /om ?, 6I+, 7eo%rad& .DE.&%od& 4 r&EDE i EDF&

/ahta je plovni o'jeka za razonodu, spor i rekreaciju, po%odan za dui 'oravak na moru duine vee od E me ara&H )o0ercijalna /ahta ja" a koja se komercijalno koris i za spor i razonodu, a koja prevozi ne vi)e od .< pu nika&G Razlika izme,u pu ni#ko% 'roda i ja" e jes e u ome ) o se kod ja" i ne uzima u o'zir ren a'ilnos , pros orije za udo'nije, 'rodska kons rukcija je #vr)a a raspored pros orija i opreme izveden prema za" evima vlasnika i podre,en razonodi&

+. "dravanje jahte

4peci$i#nos ja" e, koja se mora na%lasi i, jes e zna#ajan s epen eksploa acije& !a" e su nakon %radnje porinu e u more, e su izloene propadanju i u icaju a%resivne sredine okom #i avo% svo% vijeka eksploa acije& 6eina 'rodski" sis ema su uvijek u $unkciji, po%o ovo ako deo posade s alno ivi na ja" i& +a o je do'ro da na ja" ama 'udu s alne posade ako se posada periodi#no mijenja #es o dolaze novi i neo'u#eni #lanovi posade& !a" a ima dovoljno pros ora i rezervni" dijelova, pa se odravanje moe sprovodi i i za vrijeme plovid'e& 7rodski sis emi za" jevaju pos ojanje posluilaca i mo%unos pris upa svim klju#nim sis emima u oku rada, ) o je veoma 'i na #injenica u kasnijoj izradi me odolo%ije iz'ora koncepcija -o'uka iz osnovno% odravanja na ja" ama o'u"va a sve #lanove posade 9mornare i s arje)ine: i sve 'rodske cjeline, na na#in koji je primjeren nji"ovoj ulozi u osnovnom odravanju& /ei) e o'uke jes e osposo'ljavanje za uspje)no rukovanje i opsluivanje sloeni" sis ema do au oma izma& 0 odravanju, radna sna%a posade u%lavnom se koris i za poslove #i)enja, pranja, podmazivanja, popune po%onskim e#nos ima i za) i e od korozije&

H G

+akon o ja" ama RC2, #lan < s av .& +akon o ja" ama RC2, #lan < s av <&

1a ja" ama je razvijeno preven ivno odravanje, ko%a karak eri)u remon i koji za" ijevaju speci$i#nu in$ras ruk uru 9remon na 'rodo%radili) a: i specijalizovanos radne sna%e 9ininjere i majs ore razni" s ruka:& Po) o se za odravanje ja" i izdvajaju veoma velika sreds va, za o za nji"ovo odravanje vrijedi jo) jedan princip, princip ) o due% o#uvanja ispravnos i uz racionalno ro)enje resursa& Primjera radi, za remon jedne super ja" e predvi,eno je vrijeme od nekoliko dese ina "iljada norma sa i, za razliku od remon a %ra,evinske ma)ine npr& 'uldoera za ko%a se predvi,a par s o ina sa i& Preven ivno odravanje ja" i o'u"va a: osnovno odravanje, e"ni#ko odravanje, remon , modernizaciju i kon rolne pre%lede&

-snovno odravanje sprovode posade ja" i i one za o moraju 'i i kadrovski i ma erijalno osposo'ljene& -snovno odravanje o'u"va a: > > > > dnevni pre%led, pre%lede pri upo re'i, periodi#ni pre%led i opsluivanje&

/e"ni#ko odravanje je vi)i nivo odravanja na ja" ama& Radove e"ni#ko% odravanja izvode posade ja" i i specijalis i ovla)eni" i osposo'ljeni" or%anizacija za odravanje pojedini" 'rodski" ure,aja i podsis ema& /e"ni#ko odravanje sadri e"ni#ke pre%lede i konzervaciju& (on rolni pre%ledi se or%anizuju i sprovode radi provjere redovnos i, sadraja i kvali e a osnovno% i e"ni#ko% odravanja, remon ovanja i e"ni#ke ispravnos i ja" i, kao i sreds ava i opreme na njima& 6r)e i" or%ani koji de aljno poznaju 'rodove, na#in nji"ove upo re'e i sis em odravanja& 'e0ont 9ja" i, ure,aja i sis ema: je skup ak ivnos i koje o'u"va aju: > > > planiranje, pripremu, i izvo,enju planirani" radnji&

Remon se vr)i nakon odre,eno% ekspla acijsko% perioda i u ro)eno% resursa koji je odre,en za svaki ip ja" e ili ure,aja i sis ema na njoj, na osnovu upu s ava proizvo,a#a i praenja is ro)enja sas avni" dijelova ma)ina, opreme i 'rodske kons rukcije&

Remon ure,aja i sis ema o'u"va a: > > > mali remon , srednji remon i %eneralni remon &

'e0ont jahte je ne) o dru%a#ija od remon a ure,aja i o'u"va a: > > > > dokovanje 9izvla#enje:, mali remon ja" e, veliki remon ja" e i %eneralni remon ja" e&

-okovanje 4i.vlaenje5 Dokovanje jes e izvla#enje ja" e na navoz, ulazak u suvi dok ili dizanje na plu ajui dok ili sin"roli$ , radi pre%leda i radova na podvodnom dijelu rupa 'roda& 6a vrije0e dokovanja naelno se i.vode slijede3i radovi7 .& Li)enje, pre%led i o klanjanje nedos a aka na podvodnom dijelu rupa 'roda* <& Pre%led osovinski" vodova, propelera i kormila* ?& Li)enje, pre%led i opravku podvodni" ven ila i o vora* H& Pre%led i opravka du'inomjera i 'rzinomjera* G& Izmjenu ka odne za) i e i o'navljanje za) i ni" premaza& +a vrijeme dokovanja 'roda mo%u se vr)i i i manji radovi na ma)inama i 'rodskim ure,ajima& *ali re0ont jahte -'u"va a pre%lede i radove provjere e"ni#ke ispravnos i 'rodski" ure,aja, korekciju zazora, zamjenu )upernica, 'r vila i osi%uranja, e o'navljanje za) i ni" premaza, uz o'avezno dokovanje& Ako se u malom remon u kons a uju o) eenja i velika ro)enja dijelova, radovi se pro)iruju na u vr,ivanje uzroka i o klanjanje posljedica kvara a is ro)eni i po"a'ani dijelovi se zamjenjuju novim& #eliki re0ont jahte -'u"va a vei o'im radova od radova srednje% remon a, da 'i se uz redovno odravanje i mali remon o'ez'ijedila pouzdana eksploa acija do idue% veliko% ili %eneralno% remon a 'roda, odnosno do kraja vijeka eksploa acije& 0 sklopu veliko% remon a, sa rupa 'roda skida se u po re'nom o'imu izolacija, vei dio ma)ina, ure,aja i opreme radi remon a u specijalizovanim radionicama remon ne us anove koja remon uje ja" u& !a" a se dokuje po re'an 'roj pu a, a do rajali dijelovi 'rodske kons rukcije zamjenjuju se novim& 1a#elno veliki remon se o'avlja jednom u periodu do %eneralno% remon a i dru%i pu u periodu posle %eneralno% remon a ja" e&
D

(eneralni re0ont jahte -'u"va a najvei o'im remon ni" radova i zanavljanja sis ema, ure,aja, opreme i ma)ina ja" e novim sreds vima& 4a rupa ja" e skidaju se svi ure,aji, oprema i ma)ine, do rajali dijelovi 'rodske kons rukcije zamjenjuju se novim& 2eneralni remon na#elno se vr)i jednom u ivo nom vijeku ja" e& Sve vrste re0onta jahti obuhvataju7 > pripremu remon no% iskaza, > ulazak 'roda u remon nu us anovu, > izvr)enje remon ni" radova i > primopredajna ispi ivanja& 0 primopredajna ispi ivanja ulaze pro'ne vonje ja" e i kon role parame ara svi" 'rodski" ure,aja, ma)ina i opreme& roble0i kod odravanja jahti Centralniproblem odravanja jahtipredstavlja nedostatak statistikih ^podataka o odravanju Njega generie slaba obuenost posad, nedostatak dokumentacija, neaurnost voenja zapisa i nedostatak centalizovanog in ormacionog sistema za sve klase i tipove jahti! !edan od osnovni" pro'lema koji pra e unapre,enje sis ema odravanja jes e pos ojanje ili nepos ojanje poda aka o o kazima, kao i sis ema za nji"ovo prikupljanje& +a kvali e no upravljanje odravanjem e"ni#ki" sis ema po re'no je da se raspolae dokumen ovanim podacima o pouzdanos i i po%odnos i odravanja, resursnim po encijalima i podacima o radu i odravanju e"ni#ki" sis ema& Procjena je se da se na ja" ama ne vodi sva propisana e"ni#ka dokumen acija okom eksploa acije, a da se ponekad i najvaniji parame ri ne zapisuju u po%onske evidencije& /ako da se ovi podaci kasnije ne mo%u koris i i u analizi o kaza i za planiranje radova odravanja& Dakle ako ne pos oji dokumen ovana analiza o kaza koja 'i se mo%la kvali$ikova i kao oz'iljna i u svr"u poveanja e$ikasnos i odravanja a podaci koji se koris e u s a is i#koj analizi pouzdanos i nisu vo,eni, a planiranje se vr)i na osnovu izvje) avanja o o kazima klju#ni" sis ema& -nda je e)ko %ovori i o sis emu odravanja ja" i& !a" a se sas oji iz veliko% 'roja sloeni" sis ema i podsis ema, za koje je proizvo,a# dao ili nije dao poda ke o pouzdanos i&
.M

+'o% velike kompleksnos i pos rojenja jednos avno nije mo%ue razvi i komple an anali i#ki opis karak eris ika pouzdanos i& /o se komplikuje si uacijom da su mno%i $unkcionalni o kazi uzrokovani ne samo sa dva ili ri na#ina o kaza, ve sa dvadese ili ridese & +a o re%is rovanje $unkcionalni" o kaza moe 'i i jednos avno, ali je vei s a is i#ki za"va da se izaluju i opi)u modeli o kaza koji se mo%u pridrui i svakom od na#ina o kaza& Iz i" razlo%a o akvu analizu #ini skoro nemo%uom& Da se prisje imo - o kaz kao kri i#no s anje i e$eka koji on moe proizves i u $unkciji sis ema u odre,enom opera ivnom kon eks u, daje mu prvens veno sa s anovi) a posljedica koje z'o% o%a mo%u nas upi i& Da 'i smo mo%li unaprijedi i sis em odravanja a ime pozi ivno u jeca i na s anje sis ema, po re'no je da nakon o kaza, dokumen ovanja i s a is i#ke o'rade poda aka, pose'nim al%ori mima izvr)imo iz'or op imalne koncepcije odravanja& 1aravno, po re'no je i da a koncepcija 'ude izvodljiva i e$ek ivna& 1a aj na#in 'i se omo%uilo s varanje uslova za uvo,enje odravanja prema s anju i predik ivno odravanje, %dje %od je o op imalno kao iz'or& 1aro#i o u prevenciji skriveni" ili za okolinu po encijalno opasni" o kaza& /o su osnovni pro'lemi odravanja ja" i za koje nema dovoljno javno pu'likovani" poda aka, a po%o ovo ne za me odolo%ije iz'ora koncepcija odravanja, koje se kao ajna zadravaju u in ernim okvirima& -no ) o je svima pozna o jesu e$ek i koji se pos iu u: > smanjenju ro)kova odravanja, > poveanju si%urnos i u eksploa aciji sis ema, > za im produenju korisno% ivo no% vijeka sis ema, > s varanju osnova za izradu kompju ersko% sis ema za upravljanje odravanjem, > 'oljim poznavanjem sis ema koji su na upo re'i, imskom radu i veom mo ivisano)u an%aovano% ljuds va

..

&

6ojna enciklopedija - Dru%o izdanje, /om <, 6I+, 7eo%rad& .DE.&%od& 4 r&?G&