U poetnom razvoju sudstva primena strunih znanja nije bila potrebna sudijama jer su ljudi njih smatrali svezajue

kao bogove i njima nisu trebali strunjaci kao vetaci pri suenju. Razvojom ljudskog drutva funkcija sveznajueg sudije gubi svoj smisao i poinju se ja vljati druga struna lica koja su bila potrebna sudiji, kao: u Egiptu su se korist iti lekari u dravnoj slubi da u sluaju telesnih povreda oni odredili stepen povrede , a granice poseda zemljita utvrivali su geometari itd. Meutim, danas zahtevi za an gaovanje vetaka u sudskom i vansudskom postupku postaje nezaobilazna potreba. Pod vetaenjem, u optem smislu, podrazumeva se vrsta kreativnih poslova na utvrivanju injenica saglasno zadatku vetaenja uz korienje naunih, tehnikih dostignua, vaeim p a struke i propisa uz korienje iskustva i vetine za uoavanja i itanje tragova i to se iskazuje u nalazu. Na osnovu tako utvrenih injenica daje se struno miljenje koje mo ra biti istinito, jasno i nedvosmisleno o emu se sainjava izvetaj o vetaenju koji se sastoji od: opteg dela, zadatka vetaenja, nalaza sa utvrenim injenicama i miljenja. injenica je ono to se moe neupitno i nepobitno ustanoviti. Ovde je potrebno primeni ti objektivan pristup u nauci poznat i mora biti potvren egzaktnim dokazima i ne sme se meati lini stav ili bilo koja predrasuda. Pod pravilima struke treba podrazumevati skup naunih i strunih iskustva koja su se potvrdila u praksi i time postala obaveznim dobrom koje obavezuje sve one koji se bave odreenom delatnou. Veliki broj tih pravila nije sadran u propisima jer su to nepisana pravila po kojima se odreena delatnost razvija i deo se moe nai u strunoj literaturi. Ova pravila se menjaju saglasno razvoju novim iskustvima i reenjima u praksi. Vetak je duan da uva tajnu i ne daje podatke ili obavetenja o onome to je saznao pril ikom vetaenja ili iz spisa predmeta i na drugi nain u spornoj stvari nikom osim nar uiocu vetaenja.