1

UVOD

Svakim od protekla tri stolea vladala je po jedna nova tehnologija. Osamnaesti vek je bio era velikih mehanikih sistema koji su doveli do Industrijske revolucije. Devetnaestim vekom je vladala parna maina, a tokom 20. veka dominantna tehnologija je bila prikupae, obrada i distribuirae podataka. Pored drugih dostignua, bili smo svedoci uspostavaa globalnog telefonskog sistema, pronalaska radija i televizije, nastanka i nezapamenog razvoja raunarske industrije, lansiraa telekomunikacionih satelita i, naravno, Interneta. Zbog brzog napretka tehnologije, navedene oblasti su se u 21. veku stopile, praktino briui razlike izmeu prikupaa, prenosa, skladitea i obrade podataka. Organizacije sa stotinama kancelarija irom prostranog geografskog podruja sada normalno oekuju da pritiskom na dugme budu u stau da utvrde status i najzabaenije svoje lijale. Naa sposobnost prikupaa, obrade i distribuiraa podataka svakim danom je sve vea, ali jo bre rastu zahtevi za jo sloenijom obradom informacija. Iako je raunarska industrija jo uvek mlada u poreeu s drugim industrijama (npr. sa automobilskom industrijom i vazdunim transportom), raunari su zabeleili neverovatan napredak za srazmerno kratko vreme. Tokom prve dve decenije svog postojaa raunarski sistemi su bili strogo centralizovani, obino unutar jedne prostorije. esto je ta prostorija imala staklene zidove kroz koje su posetioci mogli da se dive velikom elektronskom udu. Kompanije srede veliine ili univerziteti mogli su

Poglavlje 1: Uvod

imati jedan do dva raunara, dok su veoma velike institucije imale najvie par desetina. Pomisao da e za etrdesetak godina mnogo snaniji raunari biti veliine potanske marke i proizvoditi se u hiadama miliona primeraka bila je ista nauna fantastika. Stapae raunara s komunikacijama snano je uticalo na nain organizovaa raunarskih sistema. Ideja raunskog centra prostorije s velikim raunarom u koju korisnici donose svoje podatke na obradu potpuno je prevaziena (mada centri za podatke s hiadama Internet servera ve postaju uobiajeni). Stari model po kome je jedan raunar zadovoavao sve potrebe organizacije zameen je modelom u kome posao obava vei broj zasebnih, ali meusobno povezanih raunara. Takvi sistemi su nazvani raunarske mree (engl. computer networks). Konstrukcija i organizacija takvih mrea teme su ove kige. Izrazom raunarska mrea oznaavaemo skup nezavisnih raunara, meusobno povezanih jedinstvenom tehnologijom. Za dva raunara se kae da su povezana ako mogu meusobno razmeivati podatke. Sama veza ne mora da bude izvedena bakarnom icom; mogu se upotrebiti optiko vlakno, mikrotalasi, infracrveno zraee i komunikacioni sateliti. Mree se obino povezuju da bi se napravile vee mree, a Internet je najpoznatiji primer mree najrazliitijih raunarskih mrea. U literaturi se esto meaju izrazi raunarska mrea i distribuirani sistem (engl. distributed system). Kuno je to to u distribuiranom sistemu, skup nezavisnih raunara korisnici vide kao jedinstven, koherentan sistem. On se obino korisnicima prikazuje kao jedinstven model ili paradigma. Za ugradu tog modela najee je odgovoran poseban sloj softvera (posredniki softver, midlver engl. middleware) koji direktno komunicira sa operativnim sistemom. Najpoznatiji distribuirani sistem je World Wide Web u kojem sve lii na dokument (veb stranu). U raunarskoj mrei, pomenuta koherencija, model i softver ne postoje. Korisnici se sreu sa stvarnim raunarima, a sistem ne pokuava da ujednai ihovu pojavu i nain rada. Ako raunari imaju razliit hardver i razliite operativne sisteme, korisnik e to videti. Ukoliko korisnik eli da izvrava program na udaenom raunaru, treba da se prijavi na ega i da na emu pokrene program. Distribuirani sistem je u stvari softverski sistem koji se izvrava u mrei, zaklaa je i daje joj visok stepen ujednaenosti. Prema tome, razliku izmeu mree i distribuiranog sistema treba traiti pre u softveru (naroito u operativnom sistemu), nego u hardveru. Pa ipak, ova dva pojma se poprilino preklapaju. Na primer, i distribuirani sistem i raunarska mrea prenose datoteke s jednog mesta na drugo. Razlika je samo u tome ko pokree prenoee sistem ili korisnik. Iako u ovoj kizi preteno govorimo o mreama, mnoge teme se tiu i distribuiranih sistema. Vie podataka o distribuiranim sistemima potraite kod Tanenbauma i Van Steena (2007).

1.1 Upotreba raunarskih mrea

1.1 UPOTREBA RAUNARSKIH MREA

Pre nego to detano pretresemo tehnike pojedinosti, posvetimo malo vremena razlozima zbog kojih su raunarske mree zanimive, i mogunostima ihove upotrebe. U krajoj liniji, da nije bilo zainteresovanih za raunarske mree, malo bi ih bilo napraveno. Poeemo od klasinog koriea mrea u preduzeima, zatim prei na kune mree i novija zbivaa u vezi s mobilnim ureajima, i potom zavriti s drutvenim aspektima.

1.1.1 Poslovne mree

Veina preduzea ima znatan broj raunara. Na primer, preduzee moe da ima posebne raunare za svakog zaposlenog, koji ih upotrebavaju za projektovae proizvoda, pisae broura i obraunavae plata. Na poetku su moda neki od tih raunara radili nezavisno od ostalih, ali je u jednom trenutku uprava odluila da ih sve povee kako bi mogla da prikupa i distribuira podatke po itavom preduzeu. Ako to malo uoptimo, ovde se radi o deeu resursa (engl. resource sharing), iji je ci da se svi programi, oprema, a naroito podaci uine dostupnim svima na mrei, bez obzira na stvarnu ziku lokaciju resursa ili korisnika. Oigledan i esto korien primer je tampa koji deli vie slubenika. Nijedan slubenik nema stvarne potrebe za sopstvenim tampaem, a mreni tampa visokog kapaciteta esto je jeftiniji, bri i lake se odrava od velikog broja pojedinanih tampaa. Meutim, od deea zikih resursa kao to su tampai i sistemi za pravee rezervnih kopija na trakama verovatno je vanije deee podataka. I velika i mala preduzea ivotno zavise od podataka u elektronskom obliku. Veina preduzea odrava informacije o proizvodima, spiskove komintenata, inventara, obraune, nansije, poreze i jo tota drugo na sopstvenoj mrei. Kada bi svi eni raunari istovremeno otkazali, banka ne bi preivela ni pet minuta. Savremeni proizvodni pogon s kompjuterizovanom linijom sklapaa proizvoda ne bi izdrao ni pet sekundi. ak i mala turistika agencija ili advokatska kancelarija s tri zaposlene osobe danas veoma zavise od raunarske mree koja im omoguava trenutan pristup relevantnim informacijama i dokumentima. U malim preduzeima svi raunari se verovatno nalaze u istoj prostoriji ili moda u istoj zgradi, ali u veim rmama raunari i zaposleni mogu biti ratrkani po desetinama kancelarija i pogona u mnogim zemama. Uprkos tome, prodavcu u Njujorku ponekad zatreba pristup bazi podataka s popisom proizvoda u Singapuru. Takozvane virtuelne privatne mree (VPN) moemo upotrebiti za povezivae pojedinanih mrea na raznim mestima u jednu proirenu mreu. Drugim reima, ienica da korisnika od podataka deli ak 15.000 kilometara, ne treba da ga sprei da podatke koristi ba kao da su lokalni. Taj ci se moe predstaviti kao pokuaj da se prekine tiranija geograje. Informacioni sistem preduzea u najjednostavnijem sluaju moemo da zamislimo kao jednu ili vie baza podataka sa informacijama o preduzeu, i izvestan broj

Poglavlje 1: Uvod

slubenika koji pokuavaju da im pristupe dainski. Po ovom modelu, podaci su uskladiteni na monim raunarima zvanim serveri (engl. servers). Oni su esto smeteni na jednom mestu, pod budnim okom administratora sistema. Nasuprot tome, slubenici na svojim stolovima imaju jednostavnije raunare klijente (engl. clients) pomou kojih pristupaju udaenim podacima, da bi ih, na primer, uneli u tabelu na kojoj trenutno rade. (Ponekad emo i korisnika klijentskog raunara nazivati klijentom, ali e iz konteksta biti jasno da li mislimo na raunar ili na korisnika.) Klijentski i serverski raunari povezani su preko mree, kao na slici 1-1. Obratite pau na to da smo mreu predstavili elipsom bez ikakvih detaa. Koristiemo takvo oznaavae kada o mrei govorimo u najapstraktnijem smislu. Kada bude potrebno vie detaa, prikazaemo i ih.
Klijent Server

Mrea

Slika 1-1. Mrea s dva klijenta i jednim serverom.

Opisani sklop se naziva klijentsko-serverski model (engl. client-server model). On se masovno koristi i predstava osnovu mnogih mrea. Najpopularnija realizacija je veb aplikacija, gde server generie veb strane na osnovu svoje baze podataka kao odgovor na klijentske zahteve koji mogu aurirati bazu. Klijentsko-serverski model moe se primeniti kada se klijent i server nalaze u istoj zgradi (i pripadaju istom preduzeu), ali i onda kada su meusobno udaeni. Na primer, kada od kue pristupite nekoj strani na World Wide Webu, primeuje se isti model, pri emu je veb server server, a va raunar klijent. U veini sluajeva isti server moe da opslui veliki broj klijenata. Ako klijentsko-serverski model ispitamo detanije, utvrdiemo da se tu odvijaju dva procesa (npr. dva programa koji se izvravaju), jedan na klijentskom, a drugi na serverskom raunaru. Komunikacija tee tako to klijentski proces preko mree poae poruku serverskom procesu. Klijentski proces zatim eka odgovor. Kada serverski proces dobije zahtev, on izvrava zahtevani posao ili pronalazi zahtevane podatke i ae odgovor. Te poruke su prikazane na slici 1-2. Drugi motiv za uvoee raunarske mree ima vie veze s udima nego s informacijama ili ak s raunarima. Raunarska mrea moe da postane mono sredstvo

1.1 Upotreba raunarskih mrea

komunikacije (engl. communication medium) izmeu zaposlenih. Danas skoro svako preduzee s dva ili vie raunara ima elektronsku ili e-potu (engl. electronic mail, e-mail), koju zaposleni obilato koriste za svakodnevno komunicirae. U stvari, tokom zajednike kafe, uglavnom se rasprava o tome s koliko poruka e-pote mora svako da se izbori u toku dana, pri emu su mnoge od ih besmislene jer su efovi otkrili da jednim pritiskom na dugme mogu da poau istu (esto praznu) poruku svim svojim nametenicima.
Klijentski raunar Zahtev Mrea Odgovor Klijentski proces Serverski proces Serverski raunar

Slika 1-2. Klijentsko-serverski model obuhvata zahteve i odgovore na ih.

Telefonski razgovori izmeu zaposlenih mogu se, umesto telefonskom, prenositi raunarskom mreom. Kada je pritom angaovan Internet, ta tehnologija se naziva IP telefonija ili govor preko Interneta (VoIP). Mikrofon i zvunik na svakom kraju mogu pripadati raunarima zaposlenih ili telefonima opremenim VoIP tehnologijom. Za preduzea je to dobar nain da smae svoje telefonske raune. Zvuku se moe dodati i slika, tako da zaposleni na meusobno udaenim lokacijama mogu da se i vide i uju kada su na sastanku. Time se tede vreme i novac prethodno troeni na putovaa. Deee stonih raunara (engl. desktop sharing) omoguava da dve ili vie osoba na razliitim lokacijama zajedno itaju i piu na virtuelnoj tabli ili piu izvetaj. Kada jedna od ih izmeni dokument koji se trenutno nalazi na mrei, svi ostali odmah vide izmenu, umesto da danima ekaju na odtampanu kopiju. Takvo ubrzae omoguava saradu izmeu veoma udaenih grupa, to je ranije bilo neizvodivo. Jo ambiciozniji oblici dainske koordinacije kao to je telemedicina tek poiu da se koriste (npr. dainski pregled pacijenta), ali imaju veliki potencijalan znaaj. Ponekad se uje da se komunikacije i transport meusobno utrkuju: onaj ko pobedi, gurnue onog drugog u staro gvoe. Trei motiv za uvoee raunarskih mrea jeste to to sve vie preduzea obava poslovne transakcije s drugim preduzeima elektronskim putem, to naroito vai za dobavae i kupce. To se zove elektronska trgovina ili e-trgovina (engl. electronic commerce, e-commerce) i naglo raste posledih godina. Avio-kompanije, kiare i sva maloprodaja otkrile su da mnogi udi vole da kupuju ne ustajui iz fotee u svom domu. Izlazei im u susret, brojne kompanije sada dre kataloge svojih proizvoda i usluga na mrei i preko e primaju narudbine. Proizvoai automobila, aviona i raunara (izmeu ostalih) nabavaju podsisteme od brojnih isporuilaca, a zatim sklapaju delove u celinu. Koristei raunarske mree, proizvoai mogu da naruuju potrebne delove elektronskim putem. Time se smauje potreba za stvaraem velikih zaliha i poveava ekasnost rada.

6 1.1.2 Kune mree

Poglavlje 1: Uvod

Ken Olsen je 1977. godine bio predsednik korporacije DEC (Digital Equipment Corporation), tada drugog svetskog prodavca raunara (odmah iza IBM-a). Upitan zato DEC ne ulazi velikim koracima na trite personalnih raunara, odgovorio je da nema nikakvog razloga da iko ima raunar kod kue. Istorija je demantovala egove rei i korporacija DEC vie ne postoji. Ljudi su u poetku kupovali raunare za kuu zbog obrade teksta i igraa, ali je danas verovatno najjai razlog pristup Internetu. Danas se u mnoge ureaje potroake elektronike, kao to su lokalni TV pretvarai, igrake konzole i radio-asovnici, ugrauju raunari i raunarske mree, naroito beine, i kune mree se mnogo koriste za zabavne svrhe, meu kojima su sluae, gledae i pravee muzike, fotograja i videa. Kunim korisnicima pristup Internetu prua mogunost povezivaa sa udaenim raunarima. Kao da je u pitau preduzee, kuni korisnici mogu da pristupaju informacijama, komuniciraju s drugim udima i kupuju proizvode i usluge putem e-trgovine. Glavna korist od raunara sada potie od povezivaa sa sponim svetom. Bob Metkalf, izumite Etherneta, tvorac je hipoteze da je vrednost neke mree srazmerna kvadratu broja enih korisnika, zato to je to priblino broj razliitih veza koje se ome mogu uspostaviti (Gilder, 1993). Ta hipoteza je poznata kao Metkalfov zakon. Ona pomae da se shvati kako ogromna popularnost Interneta potie od egove veliine. Pristupae udaenim informacijama ispoava se kroz razliite forme. To moe da bude lutae po vebu u potrazi za odreenim informacijama ili samo radi zabave. Raspoloive informacije obuhvataju umetnost, poslove, kuvae, dravnu upravu, zdrave, istoriju, hobije, rekreaciju, nauku, sport, putovaa i tota drugo. Zabava se pojavuje u toliko mnogo oblika da ih je nemogue sve navesti, a i u oblicima koje radije ne bismo pomiali. Mnogi dnevni listovi imaju svoja izdaa na mrei koja se mogu personalizovati. tj. podesiti prema linim potrebama korisnika. Na primer, ponekad je mogue zahtevati samo vesti o korumpiranim politiarima, poarima, skandalima poznatih linosti i epidemijama, ali ne i o fudbalu, na primer. Ponekad je mogue da odabrane lanke dobijete direktno na svoj disk dok se zaslueno odmarate, ili odtampane na tampau neposredno pre prve jutare kafe. Ako se ovakav trend nastavi, izazvae masovno otputae prodavaca novina, ali ga novinske kue podravaju jer je distribucija izdaa uvek bila najslabija karika u proizvodnom lancu. Naravno, najpre e morati da smisle kako da pritom zarade, to nee biti sasvim lako poto su korisnici Interneta navikli da je na emu sve besplatno. Posle novinskih izdaa (ukuujui opte i naune asopise), sledei korak su mrene digitalne biblioteke. Mnoge profesionalne organizacije, npr. ACM (www.acm.org) i IEEE Computer Society (www.computer.org), ve imaju na mrei sve svoje asopise i zbornike radova sa odranih skupova. Moda e zbog elektronskih itaa kiga i mrenih biblioteka, tampana izdaa otii u zaborav. Oni koji sumaju treba da se sete efekta koji je prva tamparska presa imala na sredevekovnu rukom pisanu literaturu.

1.1 Upotreba raunarskih mrea

Dobar deo tog pristupaa informacijama odvija se po klijentsko-serverskom modelu, ali postoji i drugaiji, takoe rairen nain pristupaa informacijama, tzv. mrea ravnopravnih korisnika (P2P) (engl. peer-to-peer, Parameswaran et al., 2001). Po ovom modelu, korisnici koji ine labavu grupu mogu da komuniciraju s drugim lanovima te grupe (slika 1-3). Svaki od ih u naelu moe da komunicira s jednim ili vie korisnika; nema ksne podele na klijente i servere.

Slika 1-3. U sistemu ravnopravnih korisnika nema krute podele na klijente i servere.

Mnoge mree ravnopravnih korisnika, kao to je BitTorrent (Cohen, 2003), uopte nemaju centralnu bazu podataka sadraja. Ona je zameena lokalnim bazama koje odrava svaki korisnik, a obezbeena je i lista okolnih korisnika lanova sistema. Nov korisnik tako moe da se obrati bilo kom aktivnom korisniku, da pregleda ta on ima i da od ega dobije listu drugih lanova koji e mu pomoi da proiri svoj spisak muzikih numera i lanova mree. Taj postupak postupnog pretraivaa moe da se ponava neogranien broj puta, a rezultat je ogromna lokalna baza podataka s muzikim numerama, smetena kod korisnika. Takva aktivnost bi za ude bila muna, ali raunari u oj briiraju. Komunikacija ravnopravnih korisnika esto se upotrebava za deee muzike i videa. Ona je imala svoje zlatno doba oko 2000. godine, kada je pomou usluge za deee muzike Napster, u meuvremenu zatvorene sudskom odlukom, preko 50 miliona ubitea muzike meusobno razmeivalo datoteke krei autorska prava u do tada nezabeleenom stepenu (Lam i Tan, 2001; Macedonia, 2000). Postoje i legalne primene komuniciraa izmeu ravnopravnih raunara. Meu ima su deee muzikih numera i softverskih paketa u javnom vlasnitvu, porodino deee fotograja i lmova, te uestvovae u viekorisnikim igrama na mrei to je prvenstveno zabava tinejdera. U stvari, jedna od najpopularnijih primena Interneta, e-pota, u sutini koristi sistem ravnopravnih raunara. U budunosti se oekuje znatan razvoj ove vrste komuniciraa. Sve navedene primene podrazumevaju interakciju izmeu korisnika i udaene baze podataka. Druga iroka kategorija je upotreba mree za lino meusobno komunicirae odgovor 21. stolea na telefon 19. veka. E-potu ve svakodnevno irom

Poglavlje 1: Uvod

sveta koriste milioni udi i en promet je sve vei. Poruke e-pote, pored teksta i slika, ve uobiajeno sadre audio i video priloge. Na mirise emo jo malo priekati. Svaki tinejder koji dri do sebe upraava trenutno razmeivae poruka (engl. instant messaging). Ta mogunost, izvedena od UNIX-ovog programa talk koji se koristio oko 1970. godine, nudi priliku da dvoje udi meusobno razmeuju poruke u realnom vremenu. Viekorisnika verzija ovog koncepta je priaonica (engl. chat room), u kojoj svako iz grupe korisnika moe da ae poruke itavoj grupi. Takav je Tviter (Twitter), gde se kratka tekstualna poruka zove tvit i automatski ae prijateima, ali i ostalim zainteresovanim osobama. Internet mogu upotrebavati aplikacije za prenos audio (npr. Internet radio-stanice) i video (npr. YouTube) datoteka. Osim to omoguuju jeftine razgovore sa udaenim prijateima, te aplikacije daju priliku i za uee na dainu, to znai da moete prisustvovati asu koji poie u 8 sati ujutro, a da prethodno ne morate ustati iz postee. Upotreba mrea za poboae komunikacije meu udima moe se na duge staze pokazati kao najvanija od svih primena. Raunarske mree mogu da postanu izuzetno vane udima koji se sticajem okolnosti nalaze u geografski izolovanim podrujima, nudei im pristup istim uslugama koje su na raspolagau stanovniku metropole. Izmeu meuudske komunikacije i pristupaa informacijama nalazi se podruje primene drutvenih mrea. Ovde tok informacija odreuju odnosi koje udi objave izmeu sebe. Jedna od najpopularnijih mrenih lokacija je Fejsbuk (Facebook). Na oj udi odravaju svoje line prole i dele sve novosti o sebi s drugim osobama koje su proglasili prijateima na fejsu. U ostale primene drutvenih mrea spadaju upoznavae prijatea svojih prijatea, slae poruka prijateima koji su na Tviteru itd. Jo neobaveznija u pogledu linih odnosa jeste sarada grupa udi na stvarau sadraja. Primera radi, viki je veb lokacija koju ureuju lanovi neke zajednice. Najpoznatiji viki je Vikipedija (Wikipedia), enciklopedija koju svi mogu da ureuju, ali postoje i hiade drugih vikija. Naa trea kategorija je elektronska trgovina u svom najirem znaeu. Kupovina od kue je ve postala popularna; ona omoguuje kupcima da na mrei pregledaju kataloge hiada rmi. Neki od tih kataloga su interaktivni, proizvode prikazuju iz raznih uglova i u konguracijama koje se mogu personalizovati. Kada korisnik kupi proizvod elektronskim putem, pa onda shvati da ne zna kako ga treba koristiti, moi e preko mree da se obrati odgovarajuoj slubi za podrku. Drugo podruje u kome se elektronska trgovina ve zahuktala jeste pristup nansijskim ustanovama. Mnogi udi ve elektronskim putem plaaju raune, upravaju svojim bankovnim raunima i prate svoje investicije. Ta primena e se sigurno proiriti kada mree budu postale bezbednije. Podruje koje izgleda niko nije predvideo jeste elektronska buva pijaca (e-buvak?). Mrene rasprodaje (engl. on-line auctions) koriene robe postale su masovna pojava. Za razliku od klasine e-trgovine, koja sledi klijentsko-serverski model, mrene rasprodaje se vie dre sistema ravnopravnih raunara, meusobno povezujui potroae koji se mogu pojaviti i kao kupci i kao prodavci.

1.1 Upotreba raunarskih mrea

Neki od oblika elektronske trgovine dobili su i posebne oznake zahvaujui ienici da se engleski predlog to i broj 2 izgovaraju isto. Neki od najpopularnijih navedeni su na slici 1-4.
Oznaka B2C B2B G2C C2C P2P Puno ime Business-to-consumer (izmeu proizvoaa i potroaa) Bussines-to-bussiness (izmeu vie proizvoaa) Government-to-consumer (izmeu dravne uprave i potroaa) Consumer-to-consumer (izmeu vie potroaa) Peer-to-peer (izmeu korisnika) Primer Naruivae kiga preko mree Naruivae delova za sklapae automobila od kooperanata Drava distribuira poreske obrasce elektronskim putem Rasprodaja koriene robe preko mree Razmena muzikih datoteka

Slika 1-4. Neki oblici e-trgovine.

Naa etvrta kategorija je zabava. Kuna potroa ove industrije posledih je godina ogromno porasla, a distribuirae muzikih, radio i TV programa i lmova preko Interneta ve ozbino konkurie starijim mehanizmima. Korisnici na vebu pronalaze, kupuju i preuzimaju MP3 pesme i lmove DVD kvaliteta i pridodaju ih svojoj kolekciji. U mnoge kue TV emisije sada dolaze preko IPTV (IP televizija) sistema zasnovanih na Internet protokolu (IP), a ne kablovski niti preko antene. Aplikacije za reprodukovae multimedijskog sadraja tokom preuzimaa omoguuju korisnicima da sluaju sve radio-stanice koje svoj program emituju preko Interneta i gledaju nove epizode omienih TV serija. Naravno, sav se taj sadraj moe premetati po kui na razne aparate, ekrane i zvunike, najee putem beine mree. Uskoro ete verovatno moi da odaberete bilo koji lm ili TV emisiju koji su ikada napraveni u bilo kojoj zemi i da ih trenutno dobijete na monitoru svog raunara. Novi lmovi e moda biti interaktivni u tom smislu da e se od korisnika povremeno zahtevati da usmeri radu lma (da li da Magbet ubije Dankana ili da i dae eka priliku?), pri emu e na raspolagau biti razliiti alternativni scenariji. ivi TV prenosi takoe mogu da postanu interaktivni: publika uestvuje u kvizu, bira takmiare itd. Drugi oblik zabave su igrice. Ve imamo viekorisnike simulacije u realnom vremenu, kao to su murke u virtuelnoj tamnici i simulatore leta u kojima jedan tim pokuava da upuca i obori igrae protivnikog tima. Virtuelni svetovi obezbeuju trajno okruee u kojem hiade korisnika mogu doiveti neku zajedniku stvarnost u tri dimenzije. Naa posleda kategorija je sveprisutno raunarstvo, tj. raunarstvo ugraeno u predmete svakodnevnog ivota, kao to je to predviao Mark Weiser (1991). Mnoge kue su ve oiene bezbednosnim sistemima koji obuhvataju senzore na vratima i prozorima. Na pametan kuni monitor moe se prikuiti jo mnogo senzora, npr. za meree potroe energije. Jo jedno podruje u kome bi beini prenos doneo utede jeste oitavae brojila u domainstvima. Kada bi strujomer, vodomer, gasomer i drugi satovi koje udi imaju po stanovima saoptavali svoje stae beinim putem, ne

10

Poglavlje 1: Uvod

bi trebalo da postoji osobe koje obilazi domainstva i to radi runo. Slino tome, beini javai poara mogli bi odmah da zovu vatrogasce umesto da se oglaavaju zvunim signalom (to je besmisleno ako nema nikoga kod kue). Kako cene senzora, radio-ureaja i emitovaa budu opadale, sve e vie rezultata takvih dainskih merea biti prenoeno beinim putem. Raste broj elektronskih aparata iroke potroe koji se umreavaju. Na primer, neki od najboih fotoaparata ve imaju mogunost beinog slaa fotograja obliim displejima radi prikazivaa. I profesionalni sportski fotogra mogu svoje fotograje slati urednitvu u realnom vremenu prvo beino do take pristupa, zatim dae preko Interneta. Aparati poput televizora, koji se napajaju iz zidne elektrine utinice, za slae informacija po kui mogu da upotrebe mree elektro-energetskih vodova, tj. ice kojima dobijaju struju. Moda ne iznenauje kada se na informacionu mreu prikue takvi aparati, ali izmeriti neto i poslati informaciju o tome mogu i predmeti o kojima nismo navikli da mislimo kao o raunarima. Primera radi, tu bi mogao da prati potrou vode, vizuelno vam je predoi dok se sapunate i, kada zavrite, sve dojavi kunoj aplikaciji za praee potroe da bi se smaio raun za vodu. Ubudue e ovu ideju jo vie proiriti identikacija pomou ugraenog radio-odaiaa (engl. Radio Frequency IDentication, RFID). RFID odaiai su pasivni ipovi (bez baterije) veliine potanske marke, koje je lako privrstiti na kige, pasoe, kune ubimce (moe i pod kou), kreditne kartice i sve druge predmete u kui i izvan e. Time je RFID itaima omogueno da lociraju tako ipovane objekte i komuniciraju s ima na udaenosti od nekoliko metara, zavisno od vrste RFID. Prvobitno je RFID komercijalizovan da bi zamenio bar-kodove. To se jo nije desilo zato to su bar-kodovi besplatni, a RFID ipovi kotaju nekoliko centi. Naravno, oni nude daleko vie, a i cena im brzo opada. RFID ipovi bi svakodnevni svet mogli da pretvore u Internet za stvari (ITU, 2005).

1.1.3 Pokretni korisnici

Prenosni raunari i lini digitalni asistenti (LDA), jedan su od segmenata raunarske industrije koji najbre raste. Njihova prodaja je ve premaila prodaju stonih raunara. Zato bi neko uopte poeleo takav raunar? Oni koji stalno putuju esto ele mogunost da pomou elektronske opreme koju nose sa sobom au i primaju e-potu i trenutno razmeuju poruke, gledaju lmove, skidaju muziku, igraju igrice ili prosto da lutaju vebom i pretrauju ga. Hoe da rade sve to i inae rade kod kue i u kancelariji. Prirodno, oni ele da imaju takvu mogunost dok su na zemi, na vodi ili u vazduhu. Mnoge od ovih aktivnosti ne bi postojale da ne postoji mogunost povezivaa sa Internetom. Poto je kablovsko povezivae nemogue iz automobila ili aviona, postoji veliko zanimae za beine mree. Poznata vrsta beinih mrea su na elije izdeene mree telefonskih operatera, koje Zemu pokrivaju signalom za mobilne telefone. Drugu vrstu beinih mrea za prenosne raunare (beini LAN, WiFi) prave

1.1 Upotreba raunarskih mrea

11

oko sebe beine pristupne take (engl. hotspots) zasnovane na standardu 802.11. Iznikle su svuda gde se udi mnogo kreu, te sada imamo mestiminu pokrivenost u nekim kaima, hotelima, aerodromima, kolama, vozovima i avionima. Svako ko ima prenosni raunar i beini modem moe da ih ukui i da se povee na Internet, ba kao pomou raunara u kablovskoj mrei. Beine mree imaju veliki znaaj za teretna vozila, taksi-slubu, vozila za snabdevae i majstore koji sve vreme treba da su u kontaktu sa svojom maticom (kuom). Na primer, iako postoje taksi-slube, u mnogim gradovima taksisti su najee privatna lica. U nekim gradovima, u taksiju postoji displej koji voza moe da vidi. Kada muterija zatrai uslugu, centralni dispeer otkuca enu trenutnu lokaciju i odredite. Ti podaci se prikazuju na displeju uz zvuni signal. Prvi taksista koji pritisne dugme na displeju, preuzima tu muteriju. Beine mree su vane i za vojsku. Ako elite da uspeno i pravovremeno izvedete vojnu akciju bilo gde na zemaskoj kugli, verovatno se neete oslaati na lokalnu telekomunikacionu strukturu. Boe je da takvu strukturu ponesete sa sobom. Iako su rad u beinoj mrei i beino umreavae prenosnih raunara srodni sistemi, ipak nisu identini, kao to se vidi sa slike 1-5. Tu vidimo u emu se razlikuju ksna beina (engl. xed wireless) i mobilna beina (engl. mobile wireless) mrea. ak su i prenosni raunari ponekad povezani kablom. Na primer, ako putnik ukui svoj prenosni raunar u telefonski prikuak u hotelskoj sobi, on je mobilan korisnik i bez beine mree.
Beini Ne Ne Da Da Mobilni Ne Da Ne Da Primene Stoni raunari u kancelarijama Prenosni raunar u hotelskoj sobi Mree u starim zgradama, bez instalacija Runi raunar za inventarisae skladita

Slika 1-5. Kombinacije beinih mrea i pokretnih raunara.

S druge strane, neki beino umreeni raunari nisu pokretni. U stanovima, kuama, kancelarijama i hotelima smetenim u starim zgradama bez mrenih instalacija, esto je stone raunare i DVD plejere lake povezati beino nego instalirati ice. Instalirae beine mree se svodi na kupovinu elektronskog aparata, raspakivae i ukuivae u struju. Takvo reee moe da bude mnogo jeftinije od oiavaa zgrade. Najzad, postoje i prave mobilne beine primene, kao to je ona kada slubenik hoda kroz skladite inventariui robu. Na mnogim prometnim aerodromima, slubenici rentakara koji rade na parkingu za vraena vozila imaju beine prenosne raunare sa ugraenim tampaem. Kada vozilo stigne na parking, slubenik skenira egov bar-kod ili RFID ip, a prenosni raunar oitani broj beino prenese centralnom raunaru, odakle se au podaci o rentirau na osnovu kojih se odmah na licu mesta tampa raun.

12

Poglavlje 1: Uvod

Mobilni telefon je verovatno glavni razlog irea mobilnih beinih aplikacija. Razmena kratkih tekstualnih poruka ili slae SMS-ova rairilo se do neverovatnih razmera; korisnik mobilnog telefona otkuca kratku poruku, koju mrea podeena na elije potom dostavi drugom mobilnom pretplatniku. Malo ko je pre deset godina mogao zamisliti da e tinejderi ulagati toliki trud i vreme u muno kucae kratkih tekstualnih poruka na mobilnim telefonima, na emu operateri zarauju ogroman novac. Ali usluga slaa kratkih tekstualnih poruka (SMS) (ili texting kako se naziva u SAD) veoma je protabilna poto operatera kota samo deli jednog centa da prenese tekstualnu poruku, a to se naplauje mnogo vie. Najzad se desila dugo oekivana konvergencija telefona i Interneta, to e dodatno ubrzati rast mobilnih aplikacija. Pametni telefoni, kao to je popularni iPhone, jesu kombinacija mobilnih telefona i prenosnih raunara. Oni se povezuju na 3G i 4G mree podeene na elije koje, pored telefonskih razgovora, omoguavaju i brz prenos podataka, neophodan za koriee Interneta. Mnogi boi telefoni se povezuju i na beine pristupne take i automatski prebacuju s jedne na drugu mreu, birajui onu koja je najpovonija za korisnika. I drugi elektronski aparati za iroku potrou upotrebavaju mree podeene na elije i beine pristupne take da bi ostali povezani sa udaenim raunarima. Elektronski itai kiga mogu da preuzmu novokupenu kigu ili novi broj asopisa ili dnevnih novina, bez obzira na to gde lutaju. Elektronski okviri za slike osveavaju sadraj svojih ekrana novim slikama, na zahtev. Poto operater mree zna gde se korisnik nalazi, esto zato to su mobilni telefoni opremeni prijemnicima globalnog sistema za pozicionirae (GPS), neke usluge su namerno vezane za lokaciju. Oigledan kandidat za to su pokretne mape i traee odredita, poto telefon i automobil opremeni GPS-om verovatno boe od korisnika znaju gde se nalaze. Takoe, mogue je traiti adresu najblie kiare ili kineskog restorana, ili lokalnu vremensku prognozu. Druge usluge belee lokaciju; npr. na fotograje i video-snimke belee gde su snimeni. To se naziva geo-oznaavae. Oblast u kojoj mobilni telefoni tek poiu da se koriste jeste mobilna ili m-trgovina (engl. m-commerce, mobile commerce) (Senn, 2000). Automatima za prodaju hrane i napitaka, bioskopskih ulaznica i ostalih sitnica korisnik plaa kratkom tekstualnom porukom poslatom s mobilnog telefona, umesto gotovinom ili kreditnim karticama. Iznos se onda pojavuje na raunu za mobilni telefon. Kada se opremi za komunikaciju kratkog dometa (NFC), mobilni telefon ume da se ponaa kao pametna RFID kartica i obavi plaae sa obliim itaem. Pogonska sila ove aktivnosti je udruivae proizvoaa beinih ureaja i menih operatera, koji pokuavaju da smisle nain da iz elektronske trgovine i oni izvuku svoj deo. Sa stanovita prodavnice, takva ema bi im utedela trokove obrade kreditnih kartica, to moe da iznese i nekoliko procenata. Naravno, ova ema moe da ima i negativne posledice po prodavce, poto kupac pomou RFID odnosno bar-kod itaa na svom mobilnom telefonu moe pre kupovine bilo kog artikla da dobije detaan izvetaj o tome gde se jo u blizini on moe nabaviti i po kojoj ceni.

1.1 Upotreba raunarskih mrea

13

Znaajan princip na koji se oslaa m-trgovina jeste ienica da su korisnici mobilnih telefona navikli da plaaju svaku uslugu (za razliku od korisnika Interneta koji oekuju da je sve besplatno). Kada bi neka veb lokacija objavila da e korisnici ubudue moi da plaaju robu i usluge svojim kreditnim karticama uz malu naknadu, korisnici bi podigli veliku galamu. S druge strane, kada bi operater mobilne telefonije omoguio korisnicima da u prodavnicama plaaju pomou telefona i za tu uslugu im zaraunao malu naknadu, to bi verovatno prolo kao normalna stvar. Vreme e pokazati da li je tako. Nema sume da e upotreba prenosnih i beinih raunara brzo rasti kako se raunari budu smaivali, to sada niko ne moe tano da predvidi. Razmotrimo ukratko neke mogunosti. Senzorske mree ine senzori (davai), koji prikupaju i beino predaju informacije o stau zikog sveta u svojoj okolini koje su izmerili. Senzori mogu biti ugraeni u druge predmete kao to su automobili ili telefoni, ili raditi kao zasebni mali ureaji. Primera radi, va automobil bi od svog ugraenog dijagnostikog sistema mogao da prikupa podatke o svojoj lokaciji, brzini, drmusau i stepenu iskoriea goriva i da ih ae nekoj bazi podataka (Hull et al., 2006). Ti podaci se mogu upotrebiti za pronalaee rupa na putevima, planirae putae u sluaju zaguea saobraajnica i za to da vas obaveste da li va auto guta benzin u poreeu sa ostalim vozilima na istom delu puta. Senzorske mree unose revoluciju u nauku dajui obie podataka o ponaau koji ranije nisu mogli da se izmere. Jedan primer je praee migracije svake zebre pojedinano, tako to se na svaku ivotiu stavi mali senzor (Juang et al., 2002). Istraivai su spakovali beini raunar u kockicu veliine 1 mm (Warneke et al., 2001). Potencijalne primene takvih raunara obuhvataju praee opreme, paketa, ak i malih ptica, glodara i insekata. ak i banalne primene, kao to je ona u parking-satovima, mogu postati znaajne zato to koriste podatke koji prethodno nisu bili dostupni. Beini parking-satovi mogu da prihvataju kreditne i platne kartice i da im odmah proveravaju stae beinim putem. Takoe, beinoj mrei mogu da jave da li je ihovo mesto zauzeto. To znai da bi vozai mogli da beino u automobil preuzimaju aurne mape parkiralita i lako i brzo pronalaze najblie slobodno mesto za parkirae. Kada (plaeno ili dozvoeno) vreme parkiraa istekne, sat bi slaem signala u pravcu kola mogao da proveri da li su jo uvek tu i da ukoliko jesu obavesti slubu za parkiralita o prekoraeu. Proceeno je da bi gradske uprave samo u SAD mogle na ovaj nain da sakupe dodatnih 10 milijardi dolara (Harte et al., 2000). Jo jedna primena koja obeava jesu raunari koji se nose kao deo odee. Inteligentne asovnike s radiom upoznali smo jo 1946. u stripu Dik Trejsi; sada mogu da se kupe. Beini raunari se mogu usaditi u telo, recimo u obliku pejsmejkera i pumpe za insulin. Deo ih bi se mogao dainski kontrolisati putem beine mree. Time bi lekari dobili mogunost da ih lako podeavaju i proveravaju ihov rad. To bi dovelo do tekih problema ako bi ti ureaji ostali nebezbedni kao to su to danai proseni PC raunari, koje je lako hakerisati (Halperin et al., 2008).

14 1.1.4 Drutveni aspekti

Poglavlje 1: Uvod

Slino tamparskoj presi pre 500 godina, raunarske mree danas omoguavaju obinim udima da slobodno ire svoja gledita i da sami biraju ta e itati, sluati i gledati na naine na koje to nikada ranije nije bilo mogue. Uporedo s dobrim uvek ide i ono loe, kako to ve u ivotu biva, poto je ta novosteena sloboda sa sobom donela i mnoge nerazreene drutvene, politike i moralne probleme. Pomenimo ukratko samo nekoliko takvih problema, jer bi za ihovo detano razmatrae bila potrebna itava kiga. Ljudi danas imaju drutvene mree, oglasne table, lokacije za deee multimedijskog sadraja i mnotvo drugih prilika da sa osobama slinih interesovaa razmeuju poruke. Sve dok se interesovaa kreu oko tehnikih tema ili hobija, kao to je batovanstvo, nema problema. Problemi nastaju kada se formiraju diskusione grupe na teme koje direktno pogaaju ude, kao to su politika, religija ili seks. Gledita izneta u takvim diskusionim grupama mogu duboko da vreaju oseaa nekih udi. tavie, ona esto nisu politiki korektna. Poruke nisu ograniene samo na tekst, jer se preko raunarskih mrea mogu preneti i visokokvalitetne fotograje u boji i video-sekvence. Neki uesnici diskusija dre se pravila ivi i pusti druge da ive, ali drugi smatraju da je isticae odreenog materijala (npr. pornograje, napada na odreene zeme ili religije itd.) neprihvativo i da se mora cenzurisati. Razliite zeme imaju razliite, esto suprotstavene zakone u ovoj oblasti. Na taj nain, rasprava se samo rasplamsava. Ranije su netrpeivi tuili operatere, smatrajui da su oni odgovorni za sadraj na mrei, ba kao to su urednici odgovorni za sadraj novina i asopisa, ali su neizbeno dobijali odgovor da mrea radi slino telefonskoj kompaniji ili poti, i da ne moe da ograniava ono to korisnici na u iznesu. Ne bi trebalo da vas mnogo iznenadi to neki operateri blokiraju prenos (kabastog) materijala iz sopstvenih razloga. Naime, nekim korisnicima aplikacija to ravnopravno umreavaju raunare, koriee mree bilo je uskraeno zato to se operateru nije isplatilo da prenosi velike koliine podataka koje takve aplikacije razmeuju. Korisnicima od kojih mogu da izvuku vie novca, isti ti operateri prenose sve bez ikakvih ograniea. Dakle, velike i bogate kompanije dobijaju dobru uslugu a mali igrai lou. Protivnici takve prakse navode da mrea ne vidi razliku izmeu bitova koje razmeuju ravnopravno umreeni raunari i bilo kojih drugih bitova i da bi zato svi trebalo da imaju jednak tretman. Ovaj argument u prilog komunikacije bez diskriminacije tj. jednakih uslova bez obzira na to ta se prenosi, odakle ili od koga potie, naziva se neutralnost mree (Wu, 2003). Nema sume da se ova rasprava nee zavriti tako brzo. U svau oko prenosa razliitih sadraja ukueno je i mnogo drugih strana. Na primer, hrana za ogroman rast mrea ravnopravnih korisnika (P2P) bili su piratizovana muzika i lmovi, to se nije svidelo vlasnicima ihovih autorskih prava, koji su pretili sudom, a ponekad zaista i tuili. Danas postoje automatizovani sistemi koji pretrauju mree ravnopravnih raunara i ispauju pretea upozorea operaterima i korisnicima za koje posumaju da kre autorska prava. U SAD, ta se upozorea nazivaju DMCA

1.1 Upotreba raunarskih mrea

15

obavetea o uklaau spornog sadraja ili blokadi veb lokacije koja je prekrila autorska prava, po Zakonu o autorskim pravima u digitalnom milenijumu (Digital Millennium Copyright Act, DMCA). Takvo pretraivae lii na trku u naoruau, zato to je teko pouzdano utvrditi da li se zaista radi o kreu autorskih prava. Za krivca bi mogao da bude proglaen i va tampa (Piatek et al., 2008). Raunarske mree znatno olakavaju komunikaciju, a i pijunirae saobraaja od strane vlasnika mree. Zato nastaju sukobi u vezi s pravima zaposlenih u odnosu na prava poslodavaca. Mnogi udi razmeuju e-potu na radnom mestu. Mnogi poslodavci su sebi uzeli pravo da itaju i prema svom nahoeu cenzuriu poruke svojih zaposlenih, meu kojima i poruke poslate s kunih raunara nakon zavretka radnog vremena. Ne slau se svi zaposleni sa ovakvom politikom rme, naroito ne s ovim drugim delom. Sledea vrua tema je odnos vlasti i graana. FBI je kod mnogih davalaca Internet usluga u SAD instalirao sistem pregledaa svih dolaznih i odlaznih poruka e-pote u ciu traea odreenih rei koje su mogle ukazivati na nelegalnu aktivnost. Sistem je prvobitno nazvan Carnivore (mesoder), ali je zbog loeg utiska koji je takvo ime ostavilo, promenio ime u mnogo nevinije, DCS1000 (Blaze i Bellovin, 2000; Sobel, 2001; i Zacks, 2001). Svrha sistema je i dae ostala ista: da pijunira milione udi u nadi da e pronai informacije o ilegalnoj aktivnosti. Na nesreu po FBI, 4. amandman Ustava Sjedienih Drava zabrauje takva istraivaa bez sudskog naloga, ali se vlada SAD ne uzbuuje mnogo zbog toga. Naravno, nema samo vlada monopol na ugroavae privatnosti graana isto se ponaa i privatni sektor, koji pravi i odrava prole svojih korisnika. Na primer, male datoteke zvane kolaii (engl. cookies), koje itai veba deponuju u raunarima korisnika, omoguavaju kompanijama da prate aktivnosti korisnika u kibernetskom prostoru, a mogu da izazovu i curee poverivih podataka kao to su brojevi kreditnih kartica na Internet (Berghel, 2001). Kompanije koje pruaju usluge na vebu, odravaju velike koliine linih informacija o svojim korisncima, pomou kojih neposredno pijuniraju ihove aktivnosti. Na primer, ako koristite Googleovu e-potu (Gmail), Google moe da ita vau potu i prikazuje vam reklame izabrane na osnovu onoga to je saznao o vaim interesovaima. Nov aspekat u vezi s mobilnim ureajima jeste privatnost lokacije (Beresford i Stajano, 2003). Dok pruaju usluge vaem mobilnom ureaju, operateri saznaju gde se nalazite u koje doba dana. Time dobijaju priliku da prate vae kretae. Ako sa sobom nosite ukuen mobilni telefon, oni znaju u koji noni klub odlazite i gde se leite. Raunarske mree omoguuju i poveae privatnosti slaem anonimnih poruka. U izvesnim sluajevima, takva mogunost je ak poena. Osim to spreava kompanije da saznaju koje su vae navike, ona omoguava studentima, vojnicima i graanima da zazvone na uzbunu povodom nelegalnog ponaaa odreenih profesora, ocira, nadreenih osoba i politiara, bez straha od represalija. S druge strane, u SAD i veini drugih demokratskih zemaa, zakon eksplicitno priznaje optuenim osobama pravo da se s tuiteem suoe i rasprave na sudu. Anonimne optube se ne mogu prihvatiti kao dokazni materijal.

16

Poglavlje 1: Uvod

Internet omoguava brzo pronalaee informacija, ali su mnoge od ih polovine, varive ili potpuno pogrene. Medicinski savet koji preuzmete sa Interneta mogao je objaviti dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, ali i neki veiti student. Ima i sadraja koji je neeen sa stanovita korisnika. Elektronska neeena pota (engl. spam) postala je deo svakodnevice nakon to su prikupeni milioni e-adresa i na CD diskovima prodati marketinkim kvazistruacima, koji sada jeftino au raunarski generisane poruke na ih. Neeena e-pota je po obimu ve dostigla poruke ivih udi. Sreom, softver za ltrirae ume da proita, prepozna i odbaci raunarski generisane poruke, mada pritom ponekad i pogrei. Svrha drugog neeenog sadraja je kriminal. Veb strane i poruke e-pote sa aktivnim sadrajem (programima ili makroima koji se izvravaju na korisnikovom raunaru) mogu da sadre viruse, kojima hakeri ovladavaju zaraenim raunarima. Pomou ih onda mogu da ukradu vau lozinku za pristupae bankovnom raunu ili da upotrebe va raunar za slae neeene pote, kao deo skupa zaraenih raunara na Internetu (botnet). Phishing ili pecake (prevarantske) poruke maskiraju se kao da potiu od verodostojne strane, npr. vae banke, kako bi vas navele da im otkrijete svoje poverive informacije, recimo brojeve kreditnih kartica. Kraa identiteta postaje ozbian problem, jer lopovi uspevaju da prikupe dovono informacija o rtvama kako bi u ihovo ime vadili kreditne kartice i druge dokumente. Nije lako spreiti raunare da se na Internetu predstavaju kao udi. Taj problem je doveo do razvoja CAPTCHA testova, u kojima raunar zahteva od osobe da rei neki kratak zadatak prepoznavaa, npr. da ukuca slova prikazana u nekoj izoblienoj slici i time dokae da je ovek (von Ahn, 2001). Postupak je inae varijacija uvenog Turingovog testa, u kojem ovek postava pitaa preko mree kako bi utvrdio da li je sagovornik takoe ovek (ili raunar). Mnogi pomenuti problemi bi nestali kada bi se raunarska industrija ozbino pozabavila bezbednou. Kada bi sve poruke bile ifrovane i s proverenim identitetom poiaoca, bilo bi mnogo mae nerviraa. Bezbednosna tehnologija je dobro razraena i detano emo je opisati u 8. poglavu. Problem je to to prodavci hardvera i softvera znaju da obezbeee ima svoju cenu, i to kupci ne zahtevaju da im se obezbeee ugradi. Osim toga, ne mali broj problema izaziva neispravan softver, zato to proizvoai u programe stalno ugrauju nove mogunosti, neprestano poveavajui kd, samim tim unosei u ega sve vie greaka. Moda bi pomoglo uvoee takse na nove mogunosti, ali bi to verovatno otealo prodaju u nekim sredinama. Bilo bi lepo kada bi se korisnicima plaala nadoknada za neispravan softver, ali bi takva mera za godinu dana celokupnu industriju softvera dovela do bankrotstva. Raunarske mree izazivaju nove pravne probleme kada se ukrste sa starim zakonima. Primer za to je elektronsko kockae. Raunari ve decenijama uspeno oponaaju razliite stvari, pa zato ne bi mogli da oponaaju automate za kockae, rulet, bakaru i druge kockarske igre? Pa, odgovor je da je kocka na mnogim mestima

1.2 Mreni hardver

17

zabraena. Problem je to to je kockae na mnogim drugim mestima dozvoeno (u Engleskoj, na primer), a tamoi vlasnici kazina dobro su shvatili potencijal kockaa preko Interneta. ta se dogaa ako se kockar, kazino i server nalaze u razliitim dravama, s razliitim zakonima? Dobro pitae.

1.2 MRENI HARDVER

Vreme je da nau pau sa primene i drutvenih aspekata rada u mrei (slatki) prebacimo na tehnike aspekte projektovaa mrea (spana). Ne postoji opteprihvaen sistem klasikacije raunarskih mrea, ali se istiu dva ihova najvanija aspekta: tehnologija prenosa podataka i veliina. Posvetiemo se prvo jednom, pa drugom aspektu. U naelu, postoje dva tipa najee korienih tehnologija za prenos podataka: veze za neusmereno (difuzno) emitovae i veze od take do take. Mree od take do take (engl. point-to-point networks) sadre veze izmeu pojedinih parova raunara. Da bi na ovom tipu mree stigle od polazita do odredita, kratke poruke, ponekad zvane paketi (engl. packets), moda moraju da prou kroz jedan ili vie drugih raunara. esto postoji vie putaa razliite duine, tako da je pronalaee optimalne putae vana stavka u mreama tipa od take do take. Prenos poruka od take do take (od jednog poiaoca do jednog primaoca), esto se naziva jednosmerno emitovae (engl. unicasting). Za razliku od prethodnog opisa, mree s neusmerenim (difuznim) emitovaem (engl. broadcast networks) imaju jedinstven komunikacioni kanal koji dele svi umreeni raunari; pakete, koje emituje bilo koji raunar, primaju svi ostali umreeni raunari. Poe za adresu unutar svakog paketa odreuje primaoca (raunar kome je paket nameen). Kada raunar primi paket i utvrdi da je nameen emu, on ga obrauje; ako utvrdi da je nameen nekom drugom raunaru, jednostavno ga zanemaruje. Uobiajen primer veze s neusmerenim emitovaem jeste beina mrea, u kojoj je komunikacija zajednika za sve raunare koji se nalaze u oblasti pokrivenoj emitovanim signalom. Veliina i oblik te oblasti meaju se zavisno od beinog kanala i od raunara koji emituje. Zamislimo, kao analogiju, nekoga ko je iziao u hodnik iz koga vode vrata u mnoge kancelarije i ko glasno vie: Milane, doi. Hou odmah da te vidim. Iako je poruku primilo (ulo) mnogo osoba, samo Milan odgovara na u (izlazi). Ostali je zanemaruju. Sistemi za difuzno emitovae najee imaju i mogunost da paket istovremeno usmere na sva odredita, pomou specijalnog koda u adresnom pou. Kada se paket s takvim kodom emituje u mreu, prima ga i obrauje svaki umreeni raunar. Opisani reim rada naziva se neciano (neusmereno, difuzno) emitovae (engl. broadcasting). Neki takvi sistemi podravaju i usmeravae paketa samo na odreeni podskup raunara, to se ponekad naziva viesmerno emitovae (engl. multicasting). Mree se mogu klasikovati i po veliini. Razdaina je vano merilo za klasikovae mrea jer se za razne razdaine koriste razliite tehnologije.

18

Poglavlje 1: Uvod

Na slici 1-6, vieprocesorski sistemi svrstani su prema svojoj zikoj veliini. Na vrhu liste su line mree (engl. personal area networks), nameene jednoj osobi. Izvan kategorije linih mrea nalaze se mree veeg dometa. One se dele na lokalne, gradske i regionalne, redom po veliini. Konano, spoj dve ili vie mrea naziva se kombinovana mrea (engl. internetwork). Svakako najpoznatiji (ali ne i jedini) primer kombinovane mree jeste globalni Internet. Uskoro emo imati jo vee kombinovane mree jer e postojati meuplanetarni Internet za povezivae mrea u vasioni (Burleigh et al., 2003).
Razdaina izmeu sistema 1m 10 m 100 m 1 km 10 km 100 km 1000 km 10.000 km Sistemi se nalaze na istom kvadratnom metru u istoj prostoriji u istoj zgradi na istom organizacionom podruju u istom gradu u istoj dravi na istom kontinentu na istoj planeti Regionalna mrea Internet Gradska mrea Lokalna mrea Primer Lina mrea

Slika 1-6. Klasifikacija povezanih sistema prema veliini.

U ovoj kizi baviemo se mreama svih veliina. U nastavku ukratko opisujemo mreni hardver, redom po veliini.

1.2.1 Line mree

Lina mrea (engl. Personal Area Network, PAN) omoguuje ureajima da komuniciraju kada su udaeni na dohvat ruke. Njen tipian primer je beina mrea koja povezuje raunar i egove periferne komponente. Skoro svaki raunar ima monitor, tastaturu, mia i tampa. Ako ne beino, veza tih komponenata s glavnom jedinicom mora biti izvedena pomou kablova. Novi korisnici imaju toliko problema da ukue prave kablove u prave prikuke (ak i kada su odgovarajui parovi oznaeni istom bojom), da veina prodavaca nudi da poae tehniara da to uradi. Zbog toga su se neke kompanije udruile i projektovale beinu mreu kratkog dometa, zvanu Bluetooth, da bi sve te komponente povezali bez ica. Dakle, ureajima opremenim Bluetoothom ne trebaju kablovi. Samo sve skupite na jedno mesto, ukuite raunar i sve radi! Mnogi smatraju da ih je ova tehnologija preporodila. U svom najjednostavnijem obliku, Bluetooth mree koriste obrazac nadreenog i podreenog ureaja, prikazan na slici 1-7. Sistemska jedinica je obino nadreena i

1.2 Mreni hardver

19

ona uprava svojim podreenima: miem, tastaturom itd. Ona im saoptava adrese koje treba da koriste, kada mogu da emituju neusmereno, koliko dugo sme da traje emitovae, koje frekvencije da koriste itd.

Slika 1-7. Konfiguracija line Bluetooth mree.

Bluetooth se moe upotrebiti i u drugim okrueima. esto se koristi za beino povezivae slualica s mobilnim telefonom. im digitalni plejer muzike unesete u kola, on se povee sa zvunicima u autu jer su uli u egov domet emitovaa. Potpuno drugaiju vrstu line mree ini u telo ugraen medicinski aparat kao to je pejsmejker, insulinska pumpa ili sluni aparat, kada razgovara s dainskim upravaem u ruci korisnika. O sistemu Bluetooth govoriemo detanije u 4. poglavu. Lina mrea se moe napraviti i pomou drugih tehnologija za komunikaciju kratkog dometa, kao to je RFID identikacija pametnih kartica i kiga iz biblioteke (pomou ugraenog radio-odaiaa). Razmotriemo RFID u 4. poglavu.

1.2.2 Lokalne mree

Sledee po veliini su lokalne mree (engl. Local Area Networks, LANs). To su privatne mree koje rade unutar i u okolini jedne zgrade, npr. porodine kue, kancelarije ili fabrikog pogona. Mnogo se koriste za povezivae linih raunara i elektronike za iroku potrou radi zajednikog koriea resursa (npr. tampaa) i razmene informacija. Lokalne mree po preduzeima nazivamo poslovne mree. Danas su beine lokalne mree vrlo rairene, naroito po kuama, starijim poslovnim zgradama, kaima i drugim mestima gde instalirae kablova za Ethernet predstava suvie veliku tekou. Sledei korak u beinom umreavau jesu beine lokalne mree. To su sistemi u kojima svaki raunar ima radio-modem i antenu pomou kojih moe da komunicira s drugim sistemima. esto na tavanici prostorije postoji antena s kojom raunari mogu da komuniciraju, kao na slici 1-8(a). Taj ureaj se naziva taka pristupa (Access Point, AP), beini usmeriva (ruter) ili bazna

20

Poglavlje 1: Uvod

stanica. On prenosi pakete izmeu beinih raunara a takoe i izmeu ih i Interneta. Biti taka pristupa je kao biti popularan u koli, poto svako hoe da pria s tobom. Meutim, ako su sistemi meusobno dovono blizu, oni mogu komunicirati i direktno izmeu sebe u konguraciji ravnopravnih raunara. Za popularne beine lokalne mree (WiFi) kojih ima posvuda vai standard IEEE 802.11. One rade na brzinama od 11 do vie stotina Mb/s. (U ovoj kizi draemo se tradicije i izraavati brzinu prenosa u megabitima u sekundi (1 Mb/s je brzina od 1.000.000 bitova u sekundi) i gigabitima u sekundi (1 Gb/s iznosi 1.000.000.000 bitova u sekundi). Standard 802.11 (WiFi) razmatramo u 4. poglavu. U oienim lokalnim mreama upotrebava se vie razliitih tehnologija prenosa. U veini se upotrebavaju bakarne ice, ali ponegde i optika vlakna. Lokalne mree su ograniene veliine, to znai da je u ima vreme prenosa informacija u najgorem sluaju takoe ogranieno i unapred poznato. Poznavae tih ograniea pojednostavuje projektovae mrenih protokola. Brzina prenosa u oienim lokalnim mreama kree se od 100 Mb/s do 1 Gb/s, kaee je malo (meri se mikro ili nano sekundama), a greke retke. Novije lokalne mree rade brzinama i do 10 Gb/s. U poreeu s beinim mreama, sve performanse oienih lokalnih mrea su boe. Naprosto je lake poslati signal kroz icu ili optiko vlakno nego kroz vazduh. Mnoge oiene lokalne mree saiavaju veze od take do take. Daleko najei tip oiene lokalne mree je popularni Ethernet, napraven po standardu IEEE 802.3. Na slici 1-8(b) prikazan je primer topologije komutiranog Etherneta. Svaki raunar komunicira po Ethernet protokolu i prikuuje se na kutiju zvanu skretnica (engl. switch), vezom od take do take. Odatle to ime. Skretnica ima vie prikuaka, na koje se moe prikuiti po jedan raunar. Posao skretnice je da prenosi pakete izmeu na u prikuenih raunara. Ona koristi adresu u svakom paketu da bi odredila kojem raunaru da ga poae.
Taka Ka kablovskoj mrei pristupa Mrena skretnica

Prikuci

Ka ostatku mree

Slika 1-8. Beina i oiena lokalna mrea. (a) 802.11 (b) Komutirani Ethernet.

Da bi se izgradile vee lokalne mree, skretnice treba prikuiti jednu na drugu koristei ihove standardne prikuke. ta e se desiti ako ih prikuimo u krug? Da li e mrea nastaviti da radi? Sreom, projektanti su unapred mislili o tome. Zadatak

1.2 Mreni hardver

21

protokola je da odredi putae po kojima bi paketi trebalo bezbedno da stignu do eenog raunara. Videemo u 4. poglavu kako to funkcionie. Takoe je mogue jednu veliku lokalnu ziku mreu podeliti na dve mae logike mree. Moda se pitate kakva bi korist bila od toga? Katkada prostorni raspored mrene opreme ne odgovara strukturi preduzea. Na primer, tehniki i nansijski sektor preduzea mogu imati raunare na istoj lokalnoj zikoj mrei poto su u istom krilu zgrade, ali je sistemom lake upravati ako svaki od tih sektora ima svoju virtuelnu logiku mreu (VLAN). U takvoj mrei, svaki je prikuak oznaen svojom bojom, recimo zelenom za tehniki i crvenom za nansijski sektor. Skretnica prosleuje pakete tako da su raunari prikueni na zelene prikuke odvojeni od raunara prikuenih na crvene prikuke. Primera radi, neusmereno emitovani paketi poslati preko crvenog prikuka, nee biti primeni ni na jednom zelenom prikuku, kao da se radi o dve razliite (nepovezane) lokalne mree. O virtuelnim logikim mreama govorimo na kraju 4. poglava. Ima i oienih lokalnih mrea drugaijih topologija. U stvari, komutirani Ethernet je savremena verzija prvobitnog Etherneta, projektovanog da sve pakete emituje preko jednog linearnog kabla (magistrale). U jednom trenutku je najvie jedan raunar bio na vlasti i u mogunosti da emituje, a u sluaju da dva ili vie raunara istovremeno poau svoje zahteve da emituju, za razreavae tog sukoba primeivao se distribuiran mehanizam odluivaa. Njegov algoritam je jednostavan: raunari na Ethernetu mogu da emituju kad god je kabl nezauzet. Ako se dva paketa sukobe (istovremeno izau na kabl), svaki od raunara koji su ih poslali pauzira tokom nasumino izabranog perioda, a onda pokuava ponovo da emituje. Tu verziju emo jasnoe radi nazivati klasini Ethernet i, kao to ste naslutili, o emu ete uiti u 4. poglavu. I beine i oiene mree za neusmereno emitovae mogu se dae deliti na statike i dinamike, zavisno od toga kako se dodeuje kanal. Pri statikom dodeivau najee se vreme izdeli na kratke intervale, koji se redom dodeuju svim raunarima u ciu emitovaa. Statikim dodeivaem kanal se koristi neekasno jer raunar esto nema ta da emituje kada na ega doe red, pa veina sistema kanal dodeuje dinamiki (na zahtev). Metode dinamikog dodeivaa zajednikog kanala mogu da budu centralizovane i decentralizovane. U metodi centralizovanog dodeivaa postoji jedinstvena jedinica za odluivae (u mreama podeenim na elije to je bazna stanica), koja odreuje redosled pristupaa raunara magistrali. Ona to ini primajui vie paketa i dajui im prioritet na osnovu odreenog ugraenog algoritma. U decentralizovanom dodeivau ne postoji jedinstvena jedinica za odluivae; svaki raunar mora sam odluiti da li e da emituje. Moda mislite da je to direktan put do haosa, ali nije tako. Kasnije emo prouiti vie algoritama nameenih uvoeu reda u ovaj prividan haos. Vredi potroiti jo malo vremena na razmatrae lokalnih kunih mrea. U budunosti e svi ureaji u kui moi meusobno da komuniciraju, a svima e se moi pristupiti preko Interneta. Ovo je jedna od onih vizionarskih stvari za kojom nije postojala stvarna potreba (slino dainskim TV upravaima i mobilnim telefonima), ali kada se pojavila, svako se udio kako je bez e uopte mogao da ivi.

22

Poglavlje 1: Uvod

Mnogi ureaji se ve mogu umreiti. Meu ima su raunari, ureaji za razonodu poput televizora i DVD plejera, telefoni i ostala elektronika iroke potroe kao to su foto-aparati, radio-asovnici, i infrastruktura kao razna brojila potroe i termostati. Ovaj trend moe samo da se nastavi. Na primer, u prosenoj kui verovatno ima desetak satova (raunajui i one u raznim ureajima) i svi bi oni mogli automatski da preu na zimsko/lete raunae vremena da su na Internetu. Mnogo obeava dainski nadzor kua, poto bi mnogi bili voni da potroe neto novca da svojim ostarelim roditeima omogue bezbedniji ivot u ihovoj kui. Kune mree imaju neka fundamentalno drugaija svojstva od drugih tipova mrea. Na prvom mestu, mrea i ureaji moraju se lako instalirati. Od sve elektronike iroke potroe, artikal koji kupci najvie vraaju su beini usmerivai (ruteri). ovek ga kupi da bi u kui napravio beinu mreu, utvrdi da ne radi kada se izvadi iz kutije i ukui i vrati ga nazad, umesto da uiva u muzici na telefonskoj vezi ekajui na slobodnog radnika tehnike podrke. Drugo, upravae radom mree i ureaja mora da bude jednostavno i potpuno pouzdano. Raniji klima-ureaji imali su jedno dugme sa etiri poloaja: ISKLJUENO, SLABO, SREDNJE, JAKO. Danas se ureaji isporuuju s prirunicima od tridesetak stranica. Kada budu umreeni, oekujte da e toliko stranica imati samo poglave sa uputstvima o bezbednom rukovau. Takvo neto prevazilazi strpee veine korisnika. Korisnici raunara su navikli da se bore s proizvodima koji ne rade kako bi trebalo; kupci automobila, televizora i friidera mnogo su mae tolerantni. Oni oekuju da proizvod odmah radi 100% ispravno. Tree, za uspeh je neophodno da cena bude niska. Ljudi nee plaati dodatnih 50 dolara za Internet termostat, zato to ih je malo koji pridaju toliku vanost nadgledau temperature u svom stanu dok su na poslu. S druge strane, ako treba doplatiti samo 5 dolara, moda e se zainteresovati. etvrto, sistem mora da omogui poiae s jednim do dva povezana ureaja, i naknadno postupno iree mree. To znai da ne sme doi do sukobavaa formata. Rei danas muterijama da kupe periferijske ureaje sa interfejsima po standardu IEEE 1394 (FireWire), a par godina kasnije reklamirati interfejs USB 2.0, potom prei na 802.11g opa, ne, prepravite to u 802.11n mislim 802.16 (razliite beine mree) uinie da potroai postanu veoma nepoverivi. Mreni interfejs ne sme da se mea tokom vie decenija, kao standardi za emitovae televizije. Peto, poseban znaaj imae bezbednost i pouzdanost u radu. Izgubiti zbog virusa jednu ili dve poruke e-pote ba i nije strano, ali ako provalnik pomou svog laptopa onesposobi va alarmni sistem i potom vam isprazni kuu, to je neto sasvim drugo. Zanimivo pitae je da li kune mree treba da budu izvedene kablovima ili da budu beine. Trokovi i komfor diktiraju upotrebu beinih mrea, dok bezbednost lei na strani oienih. Problem s beinim prenosom lei u tome to radio-talasi koji se za ega koriste prilino dobro prolaze kroz zidove. Mnogi se pribojavaju da komija moe neovlaeno da koristi ihov prikuak na Internet ili da pijunira ihovu e-potu dok se beinim putem ae tampau. U 8. poglavu emo govoriti o tome kako se bezbednost moe poboati ifrovaem, ali u okviru kunih mrea ona mora da bude stoprocentna, ak i kod neiskusnih korisnika. To je lake rei nego uraditi, ak i kada korisnici imaju veliko iskustvo.

1.2 Mreni hardver

23

Trea mogunost koja bi mogla biti primamiva jeste nova upotreba postojeih kunih mrea. Oigledan kandidat bile bi elektrine ice instalirane po kui. Mree elektro-energetskih vodova omoguuju ureajima utaknutim u zidne utinice da emituju informacije po celoj kui. TV se i tako mora utaknuti, a na ovaj nain bi istovremeno dobio mogunost povezivaa sa Internetom. Nije lako istovremeno prenositi i energiju i signale podataka, ali se za to koriste razliiti opsezi frekvencija. Ukratko, kuno umreavae nudi velike mogunosti, ali se i suoava s mnogim izazovima. Veina ih proistie iz potrebe za lakim rukovaem, pouzdanou i bezbednou takvih sistema, naroito u rukama korisnika koji nemaju tehnikih znaa, kao i iz potrebe da im cena bude niska.

1.2.3 Gradske mree

Gradska mrea (engl. Metropolitan Area Network, MAN), kako joj i ime kae, pokriva gradsko podruje. Najpoznatija takva mrea je mrea kablovske televizije, koja postoji u mnogim gradovima. Taj sistem je izrastao iz ranijeg sistema televizije sa zajednikom antenom u podrujima u kojima je postojao lo vazduni prijem signala. U takvim sistemima, velika zajednika antena postavana je na vrh oblieg uzviea, odakle je signal kablovima razvoen po kuama pretplatnika. Na poetku su to bili lokalni ad hoc sistemi, a zatim su kompanije uskoile u posao sklapajui ugovore s gradskim vladama za oiee itavog gradskog podruja. Posle toga je dolo programirae TV kanala, pri emu su mnogi kanali bili predvieni iskuivo za kablovsku televiziju. Oni su esto bili specijalizovani, tj. samo za: vesti, sport, kuvae, batovanstvo itd., ali u periodu od ihovog nastanka do kasnih devedesetih godina koristili su se iskuivo za prijem TV programa. Kako je Internet poeo da zaokupa svetsku javnost, operateri kablovske televizije su shvatili da malim izmenama u sistemu mogu da obezbede i dvosmerne Internet usluge u nekorienim delovima frekventnog podruja. U tom trenutku, sistem kablovske televizije poeo je da se pretvara iz specijalizovane TV usluge u pravu gradsku mreu. U svojoj najjednostavnijoj varijanti, MAN mrea moe da se prikae emom sa slike 1-9. Tu vidimo da se i TV signal i Internet dovode do kablovskog centralnog razdvodnika (pojaavaa) (engl. head end), odakle se dae distribuiraju do kua korisnika. Ovoj temi emo se detanije vratiti u 2. poglavu. Kablovska televizija nije jedina gradska mrea. Nedavni razvoj visokobrzinskog beinog pristupa Internetu rezultovao je drugom vrstom gradske mree, koja je standardizovana pod oznakom IEEE 802.16, a svi je znaju pod imenom WiMAX. Vratiemo se na u u 4. poglavu.

1.2.4 Regionalne mree

Mrea irokog podruja ili regionalna mrea (engl. Wide Area Network, WAN) pokriva veliko geografsko podruje, esto itavu dravu ili ak kontinent. Poeemo od oienih regionalnih mrea i za primer uzeti kompaniju sa ograncima u vie gradova.

24

Poglavlje 1: Uvod

vorite TV antena

Centralni razvodnik

Internet

Slika 1-9. Gradska mrea zasnovana na sistemu kablovske televizije.

WAN prikazan na slici 1-10 je mrea koja povezuje kancelarije u gradovima Pert, Melburn i Brizbejn. Svaka od ih sadri raunare nameene za izvravae korisnikih programa (aplikacija). Uobiajeno ime za ove raunare je umreeni raunari (engl. hosts). Ostatak mree koji povezuje umreene raunare nazivamo komunikacionom podmreom ili kratko, podmreom (engl. subnet). Zadatak podmree je da prenosi poruke od jednog do drugog umreenog raunara, kao to telefonski sistem prenosi rei (zapravo samo zvukove) od govornika do sluaoca.

Podmrea Prenosni vodovi Brizbejn Usmeriva

Pert

Melburn

Slika 1-10. WAN koji povezuje tri filijale u Australiji.

1.2 Mreni hardver

25

U veini regionalnih mrea, podmrea se sastoji od dve jasno razgraniene komponente: prenosnih vodova i komutatorskih elemenata. Prenosni vodovi (engl. transmission lines) proputaju bitove od jednog raunara ka drugom. Oni mogu biti od bakarne ice, optikog vlakna ili radio-veza. Veina kompanija nema svoje prenosne vodove, nego ih iznajmuje od nekog telekoma. Komutatorski elementi (engl. switching elements) ili kratko komutatori, specijalizovani su raunari koji spajaju tri i vie vodova prenosa. Kada podaci stignu jednim vodom, komutatorski element mora da odlui kojim vodom da ih dae uputi. Ovi komutatorski raunari u prolosti su razliito nazivani, ali se danas za ih ustalio naziv usmerivai (engl. routers). Iako naziv usmeriva jasno ukazuje na funkciju ovakvih raunara, oni se u naem raunarskom argonu obino nazivaju ruteri. Na ovom mestu treba da prokomentariemo izraz podmrea. Prvobitno, podmrea je oznaavala iskuivo skup usmerivaa i komunikacionih vodova za prenoee paketa od polaznog do odredinog raunara. Neto kasnije, izraz je dobio i drugo znaee u vezi s mrenim adresiraem. O emu emo govoriti u 5. poglavu, a dotle emo se pridravati prvobitnog znaea (skup usmerivaa i vodova, bez umreenih raunara). U opisanom modelu, regionalna mrea lii na veliku oienu lokalnu mreu, ali razlike meu ima su vee od puke duine ice. Umreeni raunari i podmrea po pravilu ne pripadaju istim preduzeima. U naem primeru, za raunare su odgovorni ihovi korisnici (to su ihovi lini raunari), dok je za ostatak mree nadlean informatiki odsek kompanije. U narednim primerima imaemo jasnije razgraniee, jer e tamo komunikaciona podmrea najee biti vlasnitvo telefonske kompanije ili davaoca Internet usluga, koji je i odravaju. Razdvajae isto komunikacione uloge mree (podmrea) od aplikativnog aspekta (raunari) umnogome uproava projektovae mree. Druga razlika je to to usmerivai obino povezuju razliite vrste mrea. Na primer, mree po kancelarijama su najee komutirani Ethernet, a prenosni dalekovodi moda SONET veze (koje e biti obraene u 2. poglavu). Neto treba da ih povee. Paiv italac je primetio da smo time prekoraili nau deniciju mree. To znai da su mnoge regionalne mree zapravo kombinovane mree, to jest sloene mree koje se sastoje od vie mrea. O kombinovanim mreama e jo biti rei u narednom odeku. Posleda razlika je u tome ta je povezano na podmreu. To mogu biti pojedinani raunari, kao to je bio sluaj u lokalnim mreama, iako je najee svaki umreeni raunar deo lokalne mree povezane preko usmerivaa. Upravo tako se od maih mrea prave vee. to se tie podmree, en posao je u oba sluaja isti. Sada smo u prilici da razmotrimo druge dve varijante regionalnih mrea. Prvo, preduzee bi svoje kancelarije moglo da povee na Internet umesto da za to iznajmuje namenske prenosne vodove. Tada se povezivae kancelarija ostvaruje virtuelnom vezom koja koristi kapacitete Interneta. Takav aranman se naziva virtuelna privatna mrea (VPN) i prikazan je na slici 1-11. U poreeu s namenskim vodom, VPN ima uobiajene prednosti virtuelizacije, tj. koriee resursa (mogunosti povezivaa putem Interneta) prilagodivo je potrebama. Da biste se uverili u to, razmotrite samo kako je lako toj regionalnoj mrei dodati etvrtu kancelariju. VPN takoe ima uobiajene mane virtuelizacije, a to je nedostatak kontrole nad upotrebenim resursima.

26

Poglavlje 1: Uvod

Kapacitet namenskog iznajmenog voda se zna, dok se kvalitet VPN-a mea zavisno od davaoca Internet usluga i od doba dana, tj. optereea.

Internet Veza preko interneta

Brizbejn

Pert

Melburn

Slika 1-11. Regionalna mrea posredstvom virtuelne privatne mree.

Druga varijanta je kada podmreom uprava druga kompanija. Operatera podmree nazivamo davalac mrenih usluga i kancelarije su egove muterije. Ta struktura je prikazana na slici 1-12. Operater podmree se povezuje i s raznim drugim muterijama ukoliko one mogu da plate a on moe da im prui uslugu. Poto bi to bila jadna mrena usluga ukoliko bi muterije mogle da au pakete samo jedni drugima, operater podmree se povezuje i s raznim drugim mreama koje su deo Interneta. Takvog operatera podmree nazivamo davalac Internet usluga (ISP), a egova podmrea je ISP mrea. Njene muterije dobijaju Internet usluge kada se poveu sa svojim ISP-om (provajderom). Upotrebiemo ISP mreu za upoznavae s nekim kunim pitaima koje emo prouavati u narednim poglavima. Veina regionalnih mrea ima mnogo prenosnih vodova od kojih svaki povezuje dva usmerivaa. Ako dva usmerivaa koji nisu povezani istim prenosnim vodom ele da komuniciraju, moraju to da urade posredno, preko drugih usmerivaa. U mrei moe postojati vie putaa koje povezuju ta dva usmerivaa. Mrea tu odluku donosi na osnovu ugraenog algoritma za usmeravae (engl. routing algorithm). Postoje mnogi takvi algoritmi. Algoritam za prosleivae (engl. forwarding algorithm) jeste nain na koji usmeriva odluuje kuda da poae sledei paket. I tih algoritama ima mnogo. Podrobno emo prouiti po nekoliko algoritama od obe vrste u 5. poglavu.

1.2 Mreni hardver

27

ISP mrea Prenosni vodovi Korisnika mrea

Brizbejn

Pert Melburn

Slika 1-12. Regionalna mrea posredstvom ISP mree.

Druge vrste regionalnih mrea mnogo upotrebavaju beine tehnologije. U satelitskim sistemima, svaki usmeriva je snabdeven primopredajnom antenom. Svi usmerivai mogu da uhvate signal sa satelita, a u nekim sluajevima mogu da uju i emitovae okolnih usmerivaa ka satelitu. Satelitske mree po svojoj prirodi emituju neusmereno i najkorisnije su kada je za mreu vano to svojstvo. Jo jedan primer regionalne mree koja upotrebava beinu tehnologiju jesu telefonske mree podeene na elije. Taj sistem je ve doiveo tri generacije a i etvrta je na pomolu. Prva generacija je bila analogna i samo za prenos govora. Druga generacija je bila digitalna, ali je i i ona prenosila samo govor. Trea generacija je takoe digitalna, ali prenosi i govor i podatke. Svaka elijska bazna stanica pokriva udaenost mnogo veu od beine lokalne mree i domet joj se meri kilometrima, umesto desetinama metara. Bazne stanice su meusobno povezane mrenom okosnicom (engl. backbone), koja je obino oiena. Sistemi mobilne telefonije rade brzinom reda veliine 1 Mb/s, to je mnogo mae od beinih lokalnih mrea ije su brzine reda veliine 100 Mb/s. Imaemo tota da kaemo o ovim mreama u 2. poglavu.

1.2.5 Kombinovane mree

irom sveta postoje mnoge mree, sastavene od razliitih hardverskih i softverskih komponenata. Osobe povezane u jednu mreu esto ele da ostvare komunikaciju sa osobama koje su povezane u neku drugu mreu. Za ispuee ove ee potrebno je da se razliite, esto nekompatibilne mree meusobno poveu. Skup meusobno povezanih mrea naziva se kombinovana mrea ili meumrea. Ti engleski izrazi se koriste u optem smislu, za razliku od globalnog Interneta (koji je

28

Poglavlje 1: Uvod

samo jedna posebna meumrea). Internet upotrebava ISP mree za povezivae poslovnih mrea, kunih mrea i mnogih drugih mrea. U narednom delu kige razmotriemo Internet veoma podrobno. Pojmovi podmree, mree i meumree esto se meaju. Podmrea ima najvie smisla unutar regionalne mree, gde se odnosi na skup usmerivaa i komunikacionih vodova u vlasnitvu operatera mree. Analogni primer je telefonski sistem koji se sastoji od vie centrala meusobno povezanih brzim vodovima, a s pojedinanim korisnicima preko sporih vodova. Podmreu telefonskog sistema predstavaju ovi vodovi i oprema, koje poseduje i odrava telefonska kompanija. Sami telefonski aparati (analogno umreenim raunarima) nisu deo podmree. Mreu obrazuje kombinacija podmree i enih umreenih raunara. Meutim, re mrea se esto upotrebava i u irokom smislu. Podmrea moe biti opisana kao mrea, recimo u sluaju ISP mree na slici 1-12. I kombinovana mrea moe biti opisana kao mrea, recimo u sluaju regionalne mree na slici 1-10. I mi emo tako raditi i kada budemo ukazivali na razliku izmeu odreene mree i nekih drugih aranmana, pridravaemo se nae prvobitne denicije da je mrea skup raunara meusobno povezanih korieem iste tehnologije. Recimo neto vie o tome ta ini meumreu. Meumrea se obrazuje kada se meusobno poveu jasno razgraniene mree. Smatraemo da meumrea nastaje kada se poveu LAN i WAN ili kada se poveu dva LAN-a, premda u ovom pogledu postoje mnoga terminoloka neslagaa. U sluaju kada vie organizacija investira u izgradu razliitih delova mree i svaka odrava svoj deo, iskustveno pravilo kae da je to meumrea, a ne jedinstvena mrea. Isto tako, ako se u razliitim delovima mree koriste razliite tehnologije (npr. difuzno emitovae i prenos od take do take ili oiena u odnosu na beinu), verovatno se ne radi o jednoj, ve o vie meusobno povezanih mrea. Da bismo zali dube, recimo neto o tome kako se dve razliite mree mogu povezati. Uopteno ime za mainu koja ziki povezuje i istovremeno usaglaava razliite hardverske i softverske komponente dve mree jeste mreni prolaz (engl. gateway). Mreni prolazi se razlikuju po sloju u hijerarhiji protokola u kojem rade. Poev od narednog odeka imaemo mnogo vie toga da kaemo o slojevima i hijerarhiji protokola, ali za sada zamislite da su vii slojevi vie vezani za aplikacije kao to je veb, a nii za prenosni sloj kao to je Ethernet. Poto je korist od meumree u povezivau raunara u raznim mreama, neemo upotrebiti mreni prolaz preniskog nivoa da ne bismo izgubili mogunost povezivaa raunara u razliitim vrstama mrea. Takoe neemo upotrebiti mreni prolaz previsokog nivoa, da veza ne bi radila samo za odreene aplikacije. Sredi nivo koji taman odgovara esto se naziva mreni sloj, i usmeriva je mreni prolaz koji komutira pakete u mrenom sloju. Odsad prepoznajemo meumreu po mrei koja ima usmerivae.

1.3 Mreni softver

29

1.3 MRENI SOFTVER

U projektima prvih raunarskih mrea hardver je imao glavnu ulogu a softver sporednu. Takva strategija vie ne prolazi. Struktura danaeg mrenog softvera veoma je sloena. U narednim odecima baviemo se detanije tehnikama strukturiraa softvera. Metoda koju opisujemo predstava kamen temeac itave ove kige i esto emo se na u vraati.

1.3.1 Hijerarhije protokola

Da bi projektovae bilo jednostavnije, mree se veinom organizuju kao skup slojeva (engl. layers) ili nivoa (engl. levels) sagraenih jedan povrh drugog. Broj slojeva, ihova imena, sadraj i funkcija razlikuju se od mree do mree. Svaki sloj nudi odreene usluge viim slojevima, ne optereujui ih detaima ihove realizacije. Svaki sloj je u izvesnom smislu virtuelna maina koja nudi odreene usluge sloju iznad sebe. Ovaj koncept je ve poznat u raunarskim naukama, gde se razliito naziva: skrivae informacija, apstraktni tipovi podataka, kapsulirae podataka i objektno orijentisano programirae. Osnovna ideja je da odreena softverska (ili hardverska) komponenta obezbedi usluge svojim korisnicima, a da od ih sakrije detae svog unutraeg staa i primeenih algoritama. Sloj n na jednom raunaru komunicira sa slojem n na drugom raunaru. Pravila i konvencije koji se koriste u tom komunicirau poznati su pod zajednikim imenom protokol sloja n. U osnovi, protokol (engl. protocol) predstava dogovor izmeu dve jedinke o tome kako treba da tee ihova meusobna komunikacija. Na primer, kada se ena predstava mukarcu, ona moe da prui ruku. On, potom, moe da tu ruku prihvati i stegne ili da je poubi, zavisno od toga da li je ona amerika poslovna ena na nekom profesionalnom skupu ili evropska princeza na zvaninom balu. Naruavae protokola oteae komunicirae, ak ga i onemoguiti. Na slici 1-13 prikazana je mrea s pet slojeva. Za elemente odgovarajuih slojeva na razliitim raunarima kae se da su ravnopravni (engl. peers). Ravnopravni elementi mogu da budu procesi, hardverski ureaji, ak i udi. Drugim reima, protokolarno komunicirae se odvija izmeu ravnopravnih strana. U stvarnosti, nikada se podaci ne prenose direktno od sloja n na jednom raunaru ka sloju n na drugom raunaru, ve svaki sloj prosleuje podatke i upravake informacije sloju neposredno ispod sebe, sve dok se ne dostigne najnii sloj. Ispod sloja 1 je ziki medijum (engl. physical medium) kroz koji se stvarno odvija komunikacija. Tokovi prividne komunikacije oznaeni su na slici 1-13 takastim linijama, a stvarna komunikacija punim. Izmeu svaka dva susedna sloja nalazi se interfejs (engl. interface). Interfejs odreuje osnovne operacije i usluge koje doi sloj nudi gorem. Kada projektanti odluuju o broju slojeva u mrei i ihovoj funkciji, najvanije je da deniu jasne interfejse izmeu slojeva. Da bi se to postiglo, svaki sloj mora da izvrava odreen skup

30

Poglavlje 1: Uvod

Raunar 1 Layer 5 Interfejs izmeu 4. i 5. sloja Interfejs izmeu 3. i 4. sloja Sloj 3 Interfejs izmeu 2. i 3. sloja Sloj 2 Interfejs izmeu 1. i 2. sloja Sloj 1 Protokol sloja 5

Raunar 2 Sloj 5

Layer 4

Protokol sloja 4

Sloj 4

Protokol sloja 3

Sloj 3

Protokol sloja 2

Sloj 2

Protokol sloja 1

Sloj 1

Fiziki medijum

Slika 1-13. Slojevi, protokoli i interfejsi.

funkcija s tano denisanom namenom. Osim to smauje koliinu podataka koja se mora prosleivati izmeu slojeva, precizno denisan interfejs olakava i izmenu konstrukcije slojeva (na primer, u sluaju kada se svi telefonski vodovi zamene satelitskim kanalima), jer se od nove verzije sloja zahteva samo da sloju iznad sebe ponudi isti skup usluga kao i ranije. Uobiajeno je da razni umreeni raunari koriste razliite realizacije istog protokola (esto napisane od strane razliitih kompanija). U stvari, i sam protokol nekog sloja moe biti promeen a da to slojevi iznad i ispod ega uopte ne primete. Skup slojeva i protokola naziva se zajednikim imenom arhitektura mree (engl. network architecture). Specikacija arhitekture mora da sadri dovono informacija kako bi realizator mogao da za svaki sloj napie program ili projektuje hardver koji e slediti pravila odgovarajueg protokola. Ni detai realizacije ni specikacija interfejsa nisu deo arhitekture jer se ne vide spoa oni su skriveni u raunarima. ak nije neophodno da interfejsi na svim umreenim raunarima budu isti, pod uslovom da svaki raunar ispravno koristi sve protokole. Lista protokola koju koristi odreeni sistem (jedan protokol po sloju), naziva se skup protokola (engl. protocol stack). Elementi arhitekture mree, skupovi protokola i sami protokoli predstavaju glavne teme ove kige. Daemo jednu analogiju koja e vam pomoi da boe razumete koncept komuniciraa izmeu slojeva. Zamislite dva lozofa (ravnopravni procesi u sloju 3) jednog koji govori urdu (zvanini jezik Pakistana, prim. prev.) i engleski, i drugog koji govori kineski i francuski. Poto nijedan od pobrojanih jezika ne poznaju obojica, svaki od ih angauje prevodioca (ravnopravni procesi u sloju 2), a svaki prevodilac

1.3 Mreni softver

31

angauje sekretara (ravnopravni procesi u sloju 1). Prvi lozof eli da kolegi prenese svoja oseaa prema vrsti oryctolagus cuniculus (zeevima). U tom ciu, on poruku (na engleskom), I like rabbits, prosleuje prevodiocu kroz interfejs 2/3, kao to je prikazano na slici 1-14. Prevodioci su se dogovorili da koriste jezik koji obojica znaju, srpski, pa poruka postaje Ja volim zeeve. Izbor zajednikog jezika zavisi od protokola i ravnopravnih procesa u sloju 2.
Lokacija A I like rabbits 3 Lokacija B J'aime bien les lapins 3

Poruka

Filozof

J: srpski Ja volim zeeve

Informacija za drugog prevodioca

Prevodilac

J: srpski Ja volim zeeve

Fax #--J: srpski Ja volim zeeve

Informacija za drugog sekretara

Sekretar

Fax #--J: srpski Ja volim zeeve

Slika 1-14. Filozofsko-prevodilako-sekretarska arhitektura.

Prevodilac zatim poruku daje sekretaru da je poae, na primer, faksom (protokol sloja 1). Kada poruka stigne na odredite, ona se pevodi na francuski i kroz interfejs 2/3 prosleuje drugom lozofu. Obratite pau na to da su protokoli potpuno nezavisni jedan od drugog sve dok se interfejsi ne izmene. Prevodioci mogu da sa srpskog jezika preu na nski, pod uslovom da se oko toga sloe, i nijedan od ih nee time izmeniti svoje interfejse pema slojevima 1 i 3. Slino tome, sekretari umesto faksom, poruku mogu da razmene elektronskom potom ili telefonom, a da time ne poremete druge slojeve; ak ih ne moraju ni obavestiti o tome. Svaki proces moe poruci da

32

Poglavlje 1: Uvod

prikui dodatne podatke nameene iskuivo kolegi (ravnopravnom procesu na drugom raunaru). Ti podaci se ne prosleuju gorem sloju. Razmotrimo sada jedan tehnikiji primer: kako obezbediti komunicirae izmeu najviih slojeva petoslojne mree sa slike 1-15. Poruka M koju generie proces aplikacije u sloju 5, prenosi se u sloj 4 za slae. Sloj 4 ispred poruke postava identikaciono zaglave (engl. header) i sve zajedno prosleuje sloju 3. Zaglave sadri upravake podatke, npr. redne brojeve koji omoguavaju sloju 4 na drugom raunaru da poruke isporui ispravnim redosledom, za sluaj da nii slojevi taj redosled ne potuju. U nekim slojevima, zaglava mogu da sadre i veliine, vremena i druga poa.
Sloj 5 M Protokol sloja 5 M

H4

Protokol sloja 4 Protokol sloja 3 Protokol sloja 2

H4

H3 H4 M1

H3 M2

H3 H4 M1

H3 M2

H2 H3 H4 M1 T2

H2 H3 M2 T2

H2 H3 H4 M1 T2

H2 H3 M2 T2

Raunar poiljalac

Raunar primalac

Slika 1-15. Primer toka podataka u virtuelnoj komunikaciji izmeu slojeva 5.

U mnogim mreama nije ograniena veliina poruke koja se moe preneti protokolom sloja 4, ali takvo ograniee skoro uvek postoji u protokolu sloja 3. Zbog toga sloj 3 mora da izdeli dolazne poruke na mae jedinice pakete i da svakom paketu doda zaglave (engl. header) sloja 3. U naem primeru, M se deli na dve jedinice, M1 i M2, koje e biti preneseni zasebno. Sloj 3 bira izlazni vod za slae i prosleuje pakete sloju 2. Sloj 2 svakom paketu dodaje ne samo zaglave, ve i zavrni blok (engl. trailer) i sve zajedno prosleuje sloju 1 za stvarno (ziko) slae. Na raunaru koji poruku primi, ona se kree uzlazno od jednog do drugog sloja, pri emu se u svakom sloju s e uklaa odgovarajue zaglave. Nijedno zaglave slojeva ispod sloja n ne dolazi do tog sloja. Na slici 1-15 vano je zapaziti razliku izmeu virtuelne i stvarne komunikacije, kao i razliku izmeu protokola i interfejsa. Ravnopravni procesi u sloju 4, na primer, ponaaju se kao da meusobno komuniciraju horizontalno, pomou protokola sloja 4. Svaki od ih najverovatnije ima neke procedure tipa PoaiDrugomRaunaru i

1.3 Mreni softver

33

PreuzmiSaDrugogRaunara, iako te procedure u stvari komuniciraju s niim slojevima preko interfejsa 3/4, a ne direktno s drugim raunarom. Pojam apstraktnih ravnopravnih procesa igra kunu ulogu u projektima svih mrea. Pomou ega se nesavladiv posao projektovaa celokupne mree moe razbiti na vie maih, manipulativnijih projektnih zadataka, tj. na projektovae pojedinanih slojeva. Iako je naslov odeka 1.3 Mreni softver, treba naglasiti da se nii slojevi hijerarhije protokola esto realizuju hardverski ili u obliku softversko-hardverskog upravakog sklopa (rmvera). Bez obzira na to to oni delom ili u celini mogu biti realizovani hardverski, za protokole se koriste sloeni algoritmi.

1.3.2 Problematika projektovaa slojeva

Neke od glavnih stavki u projektovau raunarskih mrea zajednike su za vie slojeva. U nastavku emo ukratko razmotriti najvanije. Pouzdano radi ona mrea koja radi ispravno mada je sastavena od komponenata koje su svaka za sebe nepouzdane. Pomislite na bitove paketa koji putuje kroz mreu. Postoji verovatnoa da e neki od tih bitova biti primeni oteeni (invertovani) zbog uma u elektrinoj mrei, nasumino prispelih beinih signala, hardverskih nedostataka, softverskih greaka itd. Kako da pronalazimo i ispravamo te greke? U jednom od mehanizama za pronalaee greaka u primenoj informaciji koriste se kodovi za otkrivae greaka. Neispravno primene informacije potom se mogu ponovo i ponovo emitovati sve dok ne budu ispravno primene. Moniji kodovi omoguuju i ispravae greaka, tj. izvlaee ispravne poruke iz potencijalno neispravnih bitova koji su prvobitno bili primeni. Poruci u uem smislu rei oba mehanizma dodaju redundantne bitove. U niskim slojevima upotrebavaju se za zatitu paketa poslatih preko pojedinanih veza, a u visokim slojevima za proveru da li je primeni sadraj ispravan. Jo jedan problem pouzdanosti jeste pronai putau koja radi. Izmeu poiaoca i primaoca esto ima vie putaa, a u velikoj mrei gotovo uvek se nae neka veza ili usmeriva koji ne rade. Pretpostavimo da mrea u Nemakoj ne radi. Podaci poslati iz Londona u Rim preko Nemake nee stii, ali mogli bismo ih poslati preko Francuske. Takve odluke mrea bi trebalo da donosi automatski i to se naziva usmeravae (engl. routing). Drugi projektantski problem odnosi se na evoluciju mrea. Mree rastu. S vremenom se pojavuju nove mrene tehnologije koje treba povezati s postojeom mreom. Nedavno smo rekli da je, za podrku promenama, kuni mehanizam izgrade podela posla na vie nivoa uz skrivae pojedinosti ihove realizacije, tj. primena razliitih protokola u raznim slojevima (engl. protocol layering). Ima i mnogo drugih strategija. Poto se mrea obino sastoji od vie raunara, svaki sloj mora imati mehanizam za raspoznavae poialaca i primalaca poruka. Taj mehanizam se naziva adresirae (engl. addressing) u niskim, odnosno imenovae (engl. naming) u viim slojevima.

34

Poglavlje 1: Uvod

Jedan aspekat rasta je da razne mrene tehnologije esto imaju razliita ograniea. Na primer, ne odravaju svi komunikacioni kanali redosled poruka koje se kroz ih au. Reee koje se namee jeste numerisae paketa. Jo jedan problem koji je zajedniki mnogim slojevima proizlazi iz razliitosti maksimalne duine poruke koju su razne mree u stau da prenesu. Zbog toga postoje mehanizmi rastavaa, prenoea i ponovnog sastavaa poruka. Ova tematika spada u kombinovae mrea (engl. internetworking). Novi problemi nastaju kada mree mnogo narastu. U gradovima se lako izgubiti, u ima esto dolazi do saobraajnih guvi i nestaice telefonskih brojeva. Mnogi te probleme nisu iskusili u svom kraju, ali gradu kao celini oni umeju mnogo da zasmetaju. Za mree koje nastavaju dobro da rade i kada mnogo narastu kae se da su promenive veliine ili skalabilne (engl. scalable). Trei skup odluka pri projektovau odnosi se na dodelu resursa. Umreenim raunarima mree pruaju usluge koristei svoje resuse, poput kapaciteta prenosnih vodova. Da bi to dobro uradile, potrebni su im mehanizmi za podelu hovih resursa tako da jedan umreen raunar previe ne ometa druge. Umesto da svakom umreenom raunaru daju ksan deo ukupne propusne moi, koji on moda nee stii da iskoristi, mnoge tehnologije dele mrenu propusnu mo dinamiki, prema ihovim kratkoronim potrebama. To je statistiko multipleksirae, tj. podela resursa na osnovu statistikih pokazatea potrae. U niskim slojevima moe se primeniti za jednu vezu, a u visokim slojevima za jednu mreu ili ak i aplikacije koje koriste tu mreu. Na svakom se nivou java problem neusaglaenosti brzine slaa i primaa, pri emu primalac esto bude zatrpan porukama koje ne moe da obradi. esto se au povratne poruke poiaocu o trenutnom stau primaoca. Cela ova problematika naziva se kontrola toka (engl. ow control). Ponekad je problem to to mrea ima previe pretplatnika pa ne moe da isporui sav saobraaj koji eni umreeni raunari pokuavaju da poau. Takvo preoptereee mree naziva se zaguee (engl. congestion). Jedna strategija bi bila da svaki raunar smai svoje zahteve kada utvrdi da je dolo do zaguea. I to se moe raditi u svim slojevima. Zanimivo je primetiti da mrea nudi vie resursa, a ne samo propusnu mo. Za primene kao to je prenos videa uivo, veoma je vana isporuka na vreme. Veina mrea mora da prua takve usluge aplikacijama koje zahtevaju tu isporuku u realnom vremenu, u isto vreme kada i usluge aplikacijama koje zahtevaju veliki protok. Kvalitet usluge je ime dato mehanizmima koji mire te suprotstavene zahteve. Posledi skup odluka pri projektovau odnosi se na zatitu mree od preti raznih vrsta. Jedna od preti koje smo prethodno spomenuli jeste prislukivae komunikacija. Mehanizmi koji obezbeuju dostupnost samo ovlaenim osobama (engl. condentiality) tite od prislukivaa i koriste se u vie slojeva. Mehanizmi za proveru identiteta (engl. authentication) spreavaju lano predstavae na mrei. Pomou ih se raspoznaju lane bankarske veb loakcije od pravih; i mrea mobilne telefonije tako proverava da li je poziv zaista stigao od vaeg telefona kako bi vama poslala raun. Ostali mehanizmi za integritet spreavaju gotovo neprimetne promene poruka, kao to je promena zaduite moj raun za $10 u zaduite moj raun za $1000. Sve se to radi pomou kriptograje, koju emo prouavati u 8. poglavu.

1.3 Mreni softver

35

1.3.3 Usluge sa uspostavaem direktne veze i bez e

Sloj moe sloju iznad sebe da ponudi dve razliite vrste usluga: sa uspostavaem direktne veze i bez uspostavaa direktne veze. U ovom odeku emo razmotriti oba tipa usluga i utvrditi razlike izmeu ih. Usluga sa uspostavaem direktne veze (engl. connection-oriented service) oblikovana je po modelu telefonskog sistema. Da biste s nekim razgovarali, podiete slualicu, birate broj, razgovarate, zatim sputate slualicu. Slino tome, kada koristite uslugu sa uspostavaem direktne veze, najpre uspostavate vezu, koristite je, a zatim je prekidate. Bitan aspekt veze je da ona lii na cev: poialac na jednom enom kraju ubacuje objekte (bitove), a primalac ih na drugom kraju preuzima. Veinom se pri tome uva redosled tako da primalac poruke prima redom kojim su poslate. U nekim sluajevima, pri uspostavau veze poialac, primalac i podmrea pregovaraju (engl. negotiate) o parametrima koje e koristiti, dogovaraju npr. maksimalnu veliinu poruke, kvalitet usluge i drugo. Najee jedna strana daje predlog koji druga strana moe da prihvati, odbije ili da ponudi nov predlog. Kolo je drugo ime za vezu s oj pridruenim resursima, kao to je odreena ksna propusna mo. To potie od telefonske mree, u kojoj je kolo saiavala putaa od bakarnih ica po kojoj se prenosio odreeni telefonski razgovor. Nasuprot tome, usluga bez uspostavaa direktne veze (engl. connectionless service) modelovana je prema potanskom sistemu. Svaka poruka (pismo) nosi potpunu adresu odredita i svaka se na u nezavisno usmerava kroz meuvorove. U zavisnosti od konteksta, mea se i naziv za poruku; paket je poruka u mrenom sloju. Kada meuvor primi celu poruku pre nego to je prosledi sledeem voru, to nazivamo tehnika uvaj i prosledi za komutirae paketa (engl. store-and-forward switching). Druga mogunost je da dai prenos poruke pone pre nego to ju je vor celu primio i naziva se komutirae u prolazu (engl. cut-through switching). U normalnim situacijama, kada se na isto odredite au dve poruke, prva na ega stie ona koja je prva poslata. Meutim, mogue je da se prva poruka na putu zadri pa da na odredite najpre stigne druga poruka. Svaka usluga se nadae moe opisati svojim kvalitetom (engl. quality of service). Neke usluge su pouzdane u smislu da nikada ne gube podatke. Pouzdana usluga se obino ugrauje uz zahtev da primalac mora potvrditi prijem poruke tako da poialac bude siguran da je ona stigla. Proces potvrivaa unosi dodatni saobraaj u mreu i izaziva zastoje, to ima svoje opravdae, ali je ponekad i nepoeno. Najea situacija u kojoj je uspostavae direktne veze opravdano jeste prenos datoteka. Vlasnik datoteke eli da bude siguran da su svi eni bitovi stigli u ispravnom stau i istim redom kako su poslati. Malo je onih koji bi zbog breg prenosa prihvatili oteene datoteke. Pouzdana usluga sa uspostavaem direktne veze postoji u dve varijante: kao tok poruka i kao tok bajtova. U prvoj varijanti se uvaju granice poruka. Kada se poau dve poruke, svaka od 1024 bajta, one na odredite stiu kao dve jasno odeene poruke od po 1024 bajta, nikada kao jedna poruka od 2048 bajtova. U drugom sluaju, veza

36

Poglavlje 1: Uvod

predstava jednostavan tok bajtova bez granica poruka. Kada 2048 bajtova stigne primaocu, nema naina da se utvrdi da li je u pitau jedna poruka od 2048 bajtova, 2 poruke po 1024 bajta ili 2048 poruka od 1 bajta. Ako se stranice kige au slovoslagau mreom, onda ih moda treba slati kao zasebne poruke. S druge strane, za preuzimae DVD lma potreban je samo tok bajtova sa servera ka korisnikovom raunaru. Granice poruka na koje je lm bio razdeen uopte nisu bitne. Kao to smo ve pomenuli, za neke primene je neprihvativo usporavae prenosa izazvano potvrivaem prijema poruka. Jedna takva primena je prenos digitalizovanog govora preko Interneta (VoIP). Korisnici telefona e radije prihvatiti da vezu povremeno remeti um koji se uje u pozadini nego da svog sagovornika stalno uju sa zadrkom. Slino tome, kada se prenose video-konferencije, nekoliko neispravnih piksela nee predstavati problem, ali stalno zamrzavae slike dok se greke ne isprave hoe. Nije za sve aplikacije potrebna direktna veza. Na primer, poiaoci neeene elektronske pote u au na hiade adresa. Onaj ko takve poruke ae verovatno ne eli da uspostava i kasnije raskida vezu sa svakim pojedinim primaocem samo zato da bi poslao po jednu poruku, niti mu je bitna stoprocentno pouzdana isporuka, naroito ako je takva usluga skupa. Njemu je potrebno da poruka na ci stigne s visokom verovatnoom, ali bez jemstva. Nepouzdana usluga bez uspostavaa direktne veze (tj. usluga bez potvrivaa prijema) esto se naziva usluga datagrama ili datagramska usluga (engl. datagram service), po analogiji s telegrafskim uslugama slaa telegrama gde poialac takoe ne dobija potvrdu o prijemu poruke. Uprkos svojoj nepouzdanosti, to je dominantni oblik u veini mrea, iz razloga koje emo kasnije objasniti. Postoje i situacije u kojima je poeno ne uspostavati direktnu vezu da bi se poslala jedna kratka poruka, ali je pouzdanost usluge bitna. U takvim sluajevima moe se koristiti usluga datagrama s potvrdom o prijemu (engl. acknowledged datagram service). To je kao da aete preporuenu poiku s povratnicom. Kada dobije povratnicu, poialac je apsolutno siguran da poika nije negde zalutala ve da je stigla na ruke primaoca. Primer je slae tekstualnih poruka mobilnim telefonom. Postoji i usluga odgovaraa na zahteve (engl. request-reply service). Poialac ae jedinstven datagram sa zahtevom a od servera dobija odgovor. Na primer, mobilni telefon kao klijent poae upit serveru mapa da bi u odgovoru dobio mapu tekue lokacije. Usluga odgovaraa na zahteve esto se koristi za realizovae komunikacije po modelu klijentserver: klijent ispostava zahtev, na koji odgovara server. Na slici 1-16 sabrane su vrste usluga o kojima smo govorili. Koncept koriea nepouzdanih komunikacija moe na prvi pogled da vas zaudi. Zato bi iko vie voleo nepouzdanu komunikaciju od pouzdane? Pre svega, pouzdana komunikacija (tj. kada se ae potvrda o prijemu) moda nije na raspolagau u datom sloju. Na primer, Ethernet ne nudi pouzdanu komunikaciju. Paketi se esto mogu otetiti pri prenosu. O tom problemu treba da vode rauna protokoli vieg nivoa. Konkretno, mnoge pouzdane usluge su napravene povrh usluga nepouzdanih datagrama. Zatim, zadrke izazvane slaem potvrda o prijemu poruka mogu da budu neprihvative, naroito za aplikacije koje se izvravaju u realnom vremenu, npr. pri prenosu multimedijskih sadraja. Zbog toga uporedo postoje i pouzdane i nepouzdane komunikacije.

1.3 Mreni softver

37

Usluga
Sa uspostavljanjem direktne veze

Primer Niz stranica Daljinsko prijavljivanje Digitalizovani glas Neeljena elektronska pota Preporuena poiljka Pretraivanje baze podataka

Pouzdan tok poruka Pouzdan tok bajtova Nepouzdana veza Nepouzdan datagram

Bez uspostavljanja direktne veze

Datagram s potvrdom o prijemu Zahtev odgovor

Slika 1-16. est vrsta usluga.

1.3.4 Osnovne operacije za denisae usluge

Usluga se formalno zadaje skupom osnovnih operacija (engl. primitives), preko kojih korisniki procesi mogu da joj pristupe. Osnovne operacije nalau usluzi da izvri odreenu akciju ili da izvesti o akciji koju je izvrio ravnopravan proces. Ako je skup protokola smeten u operativni sistem, kao to je esto sluaj, osnovne operacije obino predstavaju pozive sistemu. Ti pozivi izazivaju prekid rada programa i prelazak u reim jezgra, koje potom vraa kontrolu operativnom sistemu kako bi mogao da poae potrebne pakete. Skup raspoloivih osnovnih operacija zavisi od vrste usluge. Osnovne operacije u uslugama sa uspostavaem direktne veze razlikuju se od osnovnih operacija u uslugama bez uspostavaa veze. Na slici 1-17 prikazan je minimalan skup osnovnih operacija za realizovae toka bajtova. One e biti poznate ubiteima Berkli interfejsa za utinice, poto su ove osnovne operacije pojednostavena verzija tog interfejsa.
Osnovna operacija LISTEN CONNECT ACCEPT RECEIVE SEND DISCONNECT Znaee Blokada i ekae na zahtev za uspostavae dolazne veze Uspostavae veze s ravnopravnim procesom koji eka Prihvatae dolazne veze od ravnopravnog procesa Blokada i ekae na dolaznu poruku Slae poruke ravnopravnom procesu Prekidae veze

Slika 1-17. est osnovnih operacija za realizovae jednostavne usluge sa uspostavaem direktne veze.

Navedene osnovne operacije mogu se koristiti za interakciju odgovaraa na zahteve u klijentsko-serverskom okrueu. Za ilustraciju, skiciraemo jednostavan protokol koji tu uslugu realizuje pomou datagrama s potvrdom o prijemu.

38

Poglavlje 1: Uvod

Najpre server izvrava operaciju LISTEN, naznaujui da je spreman da prihvati dolazne veze. Operacija LISTEN se obino realizuje kao blokirajui sistemski poziv. Poto se osnovna operacija izvri, serverski proces se blokira sve dok ne stigne zahtev za uspostavae veze. Potom klijentski proces izvrava operaciju CONNECT da bi uspostavio vezu sa serverom. Poziv CONNECT mora znati na koga treba da se prikui, zato obino sadri parametar sa adresom servera. Posle toga operativni sistem najee ae paket drugom raunaru sa zahtevom za povezivae, kao to je prikazano procesom (1) na slici 1-18. Klijentski proces se privremeno zaustava dok ne stigne odgovor.
Klijentski raunar Klijentski proces Sistemski pozivi Operativni sistem Jezgro
Skup Upravljaki protokola programi

(1) Zahtev za povezivanje (2) Potvrda (ACK) (3) Zahtev za podatke (4) Odgovor (5) Raskidanje veze (6) Raskidanje veze

Serverski raunar Serverski proces Jezgro

Skup Upravljaki protokola programi

Slika 1-18. Razmena paketa tokom jednostavne komunikacije izmeu klijenta i servera pomou datagrama s potvrdom o prijemu.

Kada paket stigne serveru i operativni sistem utvrdi da je u pitau zahtev za povezivae, on proverava da li server oslukuje. Ako to utvrdi, operativni sistem deblokira server. Serverski proces potom uspostavi vezu pozivom ACCEPT. Time se klijentu ae potvrdan odgovor (2). Kada potvrda stigne do klijenta, ona ponovo pokree privremeno zaustaven klijentski proces. U tom trenutku rade i server i klijent i izmeu ih je uspostavena veza. Moemo da napravimo analogiju izmeu ovog protokola i stvarnog ivota. To bi bila muterija (klijent) koja telefonom poziva predstavnika slube za odnose s kupcima nekog preduzea. Predstavnik (server) poie tako to se nalazi u blizini telefona za sluaj da zazvoni. Kada klijent pozove, predstavnik die slualicu i veza je uspostavena. U sledeem koraku server izvrava operaciju RECEIVE da bi se pripremio za prijem prvog zahteva. Server to obino radi odmah po deblokirau od poziva LISTEN, pre nego to potvrda stigne do klijenta. Poziv RECEIVE ponovo blokira server. Tada klijent izvrava operaciju SEND da bi poslao svoj zahtev (3), a zatim RECEIVE da bi dobio odgovor. Pristizae paketa sa zahtevom deblokira serverski proces tako da moe da obradi zahtev. Poto to obavi, serverski proces poziva SEND da bi odgovor poslao klijentu (4). Pristizaem tog paketa deblokira se klijent koji sada moe da oekuje odgovor. Ako klijent ima jo zahteva, moe sad da ih prosledi. Kada se sve zavri, klijent moe pozivom DISCONNECT da raskine vezu (5). Obino je prvi poziv DISCONNECT blokirajui, pa se klijent privremeno zaustava aui serveru paket sa obaveteem da mu veza vie nije potrebna. Kada server dobije paket, i on izvrava operaciju DISCONNECT, aui potvrdan odgovor klijentu i raskidajui

1.3 Mreni softver

39

vezu (6). Kada serverski paket stigne klijentu, klijentski proces se ponovo pokree, a veza raskida. Ovo je sutina naina na koji funkcionie komunikacija sa uspostavaem direktne veze. Naravno, u stvarnom ivotu nije sve tako jednostavno. Mnogo tota moe da krene naopako. Sinhronizacija moe da bude loa (npr. da se CONNECT izvri pre LISTEN), paketi mogu na putu nestati, i svata drugo. Takvim problemima emo se pozabaviti kasnije, a za sada smatrajmo da slika 1-18 u osnovnim crtama opisuje komunikaciju izmeu klijenta i servera pomou datagrama s potvrdom o prijemu, tako da moemo da zanemarimo nestale pakete. Imajui u vidu da ovaj protokol zahteva razmeivae est paketa, neko moe da upita zato se umesto ega ne koristi neki protokol bez uspostavaa direktne veze. Kada bi sve radilo savreno, pitae bi bilo na mestu jer bi tada bila potrebna samo dva paketa: jedan za zahtev i jedan za odgovor. Meutim, kada se suoimo sa ogromnim porukama (npr. veliine megabajta), grekama u prenosu i izgubenim paketima, situacija nije tako ruiasta. Ako se odgovor sastoji od stotina paketa, od kojih se neki izgube u transportu, kako e primalac znati da neki paketi nedostaju? Kako e klijent znati da je posledi paket koji je primio zaista posledi paket koji je poslat? Pretpostavimo da klijent eli i drugu datoteku. Kako e on razlikovati prvi paket druge datoteke od prvog paketa prve datoteke koji se privremeno izgubio i onda iznenada pronaao put do kue? Ukratko, u stvarnom svetu, jednostavan protokol odgovaraa na zahtev preko nepouzdane mree esto ne zadovoava. U 3. poglavu emo detano razmotriti vie protokola pomou kojih se prevazilaze pomenuti i drugi problemi. Zasad recimo samo da je pouzdan, ureen tok bajtova izmeu procesa ponekad veoma koristan.

1.3.5 Odnos izmeu usluga i protokola

Usluge i protokoli su razliiti pojmovi. Razlika meu ima je toliko vana, da emo je ovde ponovo naglasiti. Usluga (engl. service) jeste skup osnovnih operacija koje sloj obezbeuje sloju iznad sebe. Uslugom se deniu operacije koje sloj izvrava za raun korisnika, ali se potpuno skriva nain izvravaa tih operacija. Usluga se vezuje za interfejs izmeu slojeva, pri emu je doi sloj davalac a gori korisnik usluge. Protokol je skup pravila o formatu i znaeu paketa ili poruka koji se razmeuju izmeu procesa istog sloja. Procesi koriste protokole da bi realizovali denisane usluge. Oni mogu meati protokole po ei, pod uslovom da usluge vidive ihovim korisnicima ostanu neizmeene. Na taj nain, usluge i protokoli potpuno su razgranieni. To je kuno za mree i svaki projektant bi trebalo to da razume. Da ponovimo, usluge se odnose na interfejse izmeu slojeva, kao to je prikazano na slici 1-19. Nasuprot tome, protokoli se odnose na pakete koji se razmeuju izmeu ravnopravnih procesa na razliitim raunarima. Vano je da se ova dva pojma ne meaju.

40

Poglavlje 1: Uvod

Sloj k + 1 Usluga koju nudi sloj k Sloj k Protokol

Sloj k + 1

Sloj k

Sloj k - 1

Sloj k - 1

Slika 1-19. Odnos izmeu usluge i protokola.

Vredi pomenuti analogiju s programskim jezicima. Usluga je slina apstraktnom tipu podataka ili objektu u objektno orijentisanom jeziku. Ona denie operacije koje se mogu izvesti sa objektom, ali ne objaava kako. Protokol se odnosi na realizaciju (implementaciju) usluge i zato nije vidiv korisniku usluge. Mnogi stariji protokoli ne prave razliku izmeu protokola i usluge. Na primer, tipian sloj je mogao imati osnovnu operaciju usluge SEND PACKET, pri emu je korisnik morao zadavati pokaziva na paket pripremen za slae. Uz takav postupak, korisnik je odmah uoavao svaku izmenu protokola. Veina danaih projektanata mrea to smatra ozbinim propustom.

1.4 REFERENTNI MODELI

Poto smo teorijski opisali slojevite mree, preimo na nekoliko primera. U naredna dva odeka obradiemo dve vane arhitekture mree referentne modele OSI i TCP/IP. Iako se protokoli povezani s modelom OSI danas retko koriste, sam model je sveobuhvatan i jo uvek vaei, a svojstva svakog sloja i dae su veoma vana. TCP/ IP se na neki nain nalazi na suprotnom kraju: sam model nema iru primenu ali se egovi protokoli nalaze svuda. Zbog navedenih razloga obradiemo detano oba modela, jer ne treba zaboraviti da esto moete vie da nauite na grekama nego na uspesima.

1.4.1 Referentni model OSI

Na slici 1-20 prikazan je model OSI (bez zikog medijuma). Model se zasniva na predlogu Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) i trebalo je da bude prvi korak ka meunarodnom standardizovau protokola koji se koriste u razliitim slojevima (Day i Zimmermann, 1983). Prepraven je 1995 (Day, 1995). Model se zove Referentni sistem ISO OSI (engl. International Standards Organization Open Systems Interconnection), zato to treba da povee otvorene sisteme one koji su otvoreni za komunicirae s drugim sistemima. Mi emo ga zvati, kratko, model OSI.

1.4 Referentni modeli

41

Sloj 7 Interfejs 6 Prezentacije Protokol prezentacije Aplikacije Protokol aplikacije

Ime razmenjene jedinice informacija Aplikacije APDU

Prezentacije

PPDU

Sesije

Protokol sesije

Sesije

SPDU

Transportni

Transportni protokol Granica komunikacione podmree Interni protokol podmree

Transportni

TPDU

Mreni

Mreni

Mreni

Mreni

Paket

Veze podataka

Veze podataka

Veze podataka

Veze podataka

Okvir

Fiziki Raunar A

Fiziki Usmeriva

Fiziki Usmeriva

Fiziki Raunar B

Bit

Protokol mrenog sloja za povezivanje raunara i usmerivaa Protokol sloja veze podataka za povezivanje raunara i usmerivaa Protokol fizikog sloja za povezivanje raunara i usmerivaa

Slika 1-20. Referentni model OSI.

Model OSI ima sedam slojeva. Naela koja su dovela do obrazovaa sedam slojeva mogu se saeti na sledei nain: 1. Treba napraviti nov sloj kad god je neophodna nova apstrakcija. 2. Svaki sloj treba da ima jasno denisanu funkciju. 3. Funkciju svakog sloja treba izabrati imajui u vidu denisae meunarodno standardizovanih protokola. 4. Granice slojeva treba izabrati tako da se minimizuje protok informacija izmeu slojeva. 5. Broj slojeva treba da bude dovono veliki da se funkcije ije se namene jasno razlikuju ne bi na silu trpale u isti sloj, a ipak dovono mali da arhitektura ne postane previe sloena. U nastavku emo obraditi svaki sloj modela redom, poiui od najnieg. Obratite pau na to da model OSI ne predstava arhitekturu mree jer se ime ne zadaju konkretne usluge i protokoli za svaki sloj. Meutim, organizacija ISO je predvidela i standarde za sve slojeve, premda oni nisu deo modela. Svaki od ih je objaven kao zaseban meunarodni standard. Model se (delom) mnogo koristi, mada su pripadajui protokoli odavno zaboraveni.

42
Fiziki sloj

Poglavlje 1: Uvod

Uloga zikog sloja (engl. physical layer) jeste da dobijeni niz bitova prenese du komunikacionog kanala. U probleme egovog projektovaa spada obezbeivae da kada jedna strana poae bit 1, druga strana takoe primi bit 1, a ne bit 0. Obino se razmia o tome koliki napon treba da predstava jedinicu, a koliki nulu, koliko nanosekundi treba da traje bit, da li se prenos moe istovremeno obavati u oba smera, kako se na poetku uspostava veza i kako se prekida kada oba uesnika obave poslove, koliko kontakata treba da ima mreni prikuak i za ta se koji kontakt koristi. Projektanti se ovde uglavnom bave mehanikim, elektrinim i sinhronizujuim meusklopovima, kao i zikim medijumom za prenos, koji lei ispod zikog sloja.

Sloj veze podataka

Glavni zadatak sloja veze podataka (engl. data link layer) jeste da za (gori) mreni sloj pretvori grubi prenosni ureaj u transportni vod koji niz bitova prenosi bez greke. To se postie maskiraem stvarnih greaka tako da ih mreni sloj ne vidi. To se radi tako to poialac ulazne podatke deli na okvire s podacima (engl. data frames), najee od po nekoliko stotina do nekoliko hiada bajtova, i okvire ae jedan za drugim. Ako je usluga pouzdana, primalac potvruje ispravan prijem svakog okvira aui poiaocu okvir za potvrdu (engl. acknowledgement frame). Jedan od problema koji se java u sloju veze podataka (a i u veini viih slojeva) jeste neusaglaenost brzine slaa i brzine primaa podataka. esto je neophodan nekakav mehanizam regulisaa saobraaja kako bi poialac znao kada primalac moe da prihvati nove podatke. Mree s difuznim emitovaem poruka imaju i dodatan problem u sloju veze podataka: kako upravati pristupom zajednikom kanalu. Tim problemom se bavi specijalan podsloj sloja veze podataka podsloj za upravae pristupom medijumu (engl. medium access control sublayer, MAC).

Mreni sloj
Mreni sloj (engl. network layer) uprava radom podmree. Pri egovom projektovau kuno je odrediti kako se paketi usmeravaju od izvora ka odreditu. Putae se mogu zasnivati na statinim tabelama koje su ugraene u mreu i retko se meaju, ili se mogu automatski aurirati kako bi se izbegle komponente koje su otkazale. One se mogu utvrivati i na poetku svake konverzacije, na primer, pre svake terminalske sesije (dainskog prijavivaa). Najzad, one mogu da se odreuju potpuno dinamiki za svaki paket, zavisno od trenutnog optereea mree. Ako se u podmrei istovremeno nalazi previe paketa, oni e se meusobno ometati i stvarati uska grla. Zajedno s viim slojevima koji prilagouju optereee kojem podvrgavaju mreu, takva zaguea saobraaja treba da razrei mreni sloj. Reju, mreni sloj treba da vodi rauna o kvalitetu ponuene usluge (zadrkama, vremenu prolaska, neravnomernosti pristizaa paketa itd.). Kada paket, da bi stigao na odredite, treba da pree s jedne mree na drugu, mogu da nastanu mnogi problemi. Naini adresiraa u dve mree mogu da se razlikuju.

1.4 Referentni modeli

43

Druga mrea moe i da ne prihvati paket zbog egove veliine. I protokoli se mogu razlikovati, kao i mnoge druge stvari. Zadatak mrenog sloja je da prevazie navedene probleme i omogui povezivae heterogenih mrea. U mreama s neusmerenim (difuznim) emitovaem usmeravae je jednostavno, tako da je u ima mreni sloj rudimentaran ili ak ne postoji.

Transportni sloj
Transportni sloj (engl. transport layer) ima osnovni zadatak da prihvata podatke odozgo, da ih po potrebi razvrstava u mae grupe i da ih prosleuje mrenom sloju, obezbeujui da svi delovi ispravno stignu na odredite. tavie, on sve to treba da uradi efikasno i na takav nain da od viih slojeva ostanu skrivene izmene hardvera do kojih s vremenom mora doi. Transportni sloj takoe denie usluge koje se nude sloju sesije u krajoj liniji, korisnicima mree. Najpopularnija vrsta transportne veze je kanal od take do take sa ispravaem greaka, koji isporuuje poruke ili tok bajtova redom kojim su poslati. Postoje i druge vrste transportnih usluga, na primer, prenoee izolovanih poruka bez jemstva redosleda pristizaa, kao i difuzno slae poruka na vie odredita. Vrsta usluge se odreuje kada se uspostavi veza. (Pomenimo uzgred da se kanal s potpunim ispravaem greaka u stvarnosti ne moe postii; ovim izrazom se podrazumeva da je uestalost pojave greaka dovono niska da se u praksi moe tolerisati.) Transportni sloj potpuno povezuje izvor i odredite, prenosei podatke s kraja na kraj. Drugim reima, program na izvornom raunaru vodi konverzaciju sa slinim programom na odredinom raunaru koristei pri tome zaglava poruka i upravake poruke. U niim slojevima, protokoli povezuju svaki raunar s egovim najbliim susedima, dok izmeu izvornog i odredinog raunara moe postojati vie usmerivaa. Razlika izmeu slojeva od 1 do 3, koji su lanano povezani, i slojeva od 4 do 7 koji se direktno proteu od jednog do drugog kraja prikazana je na slici 1-20.

Sloj sesije
Sloj sesije (engl. session layer) omoguava korisnicima razliitih raunara da meusobno uspostave sesiju (engl. session). Sesije nude razliite usluge, ukuujui upravae dijalogom (engl. dialog control), tj. voee rauna o tome na koga je red da ae poruke, rad sa etonima (engl. token management), tj. spreavae uesnika da istovremeno pokrenu istu kritinu operaciju i sinhronizovae (engl. synchronization), tj. proveravae dugakog niza podataka tokom prenosa kako bi se omoguilo nastavae od take prekida u sluaju pada sistema i potoeg oporavka.

Sloj prezentacije
Za razliku od niih slojeva, koji uglavnom premetaju bitove s jednog mesta na drugo, sloj prezentacije (engl. presentation layer) bavi se sintaksom i semantikom prenetih informacija. Da bi raunari koji podatke predstavaju na razliit nain mogli meusobno da komuniciraju, strukture podataka koji se prenose mogu se denisati na

44

Poglavlje 1: Uvod

apstraktan nain i standardno ifrovati u ciu prenosa. Sloj prezentacije obrauje te apstraktne strukture podataka i omoguava da se deniu i razmeuju strukture podataka vieg nivoa (npr. bankarski podaci).

Sloj aplikacija
Sloj aplikacija (engl. application layer) sadri vie protokola najee potrebnih korisnicima. Jedan takav iroko korien protokol jeste protokol za prenos hiperteksta (engl. Hypertext Transfer Protocol, HTTP), koji ini osnovu World Wide Weba. Kada korisnik eli da otvori veb stranu u itau, on serveru ae ime te strane koristei HTTP. Server tada ae stranu. Za prenos datoteka, elektronske pote i poruka diskusionih grupa, koriste se drugi protokoli sloja aplikacija.

1.4.2 Referentni model TCP/IP

Preimo sada s modela OSI na referentni model koji je koristio predak svih regionalnih raunarskih mrea, ARPANET, i koji danas koristi egov naslednik, globalni Internet. Iako emo se kasnije ukratko pozabaviti istorijom ARPANET-a, zgodno je da o toj mrei neto kaemo i sada. ARPANET je bila istraivaka mrea koju je sponzorisalo Ministarstvo odbrane SAD. Ona je povezivala stotine univerziteta i dravnih ustanova preko iznajmenih telefonskih vodova. Kada su se kasnije pojavile radio i satelitske mree, postojei protokoli su naili na tekoe, pa je bila neophodna nova referentna arhitektura. Beavno povezivae vie mrea oigledno je predstavalo problem od samoga poetka. Opisana arhitektura je kasnije postala poznata pod imenom referentni model TCP/IP (engl. TCP/IP Reference Model), nastalom kombinovaem imena egova dva osnovna protokola. Prvi su ga denisali Cerf i Kahn (1974), a kasnije razradili Leiner i saradnici (1985). Filozoju projektovaa modela nai ete kod Clarka (1988). Ministarstvo odbrane je strahovalo da e u sluaju napada Sovjetskog Saveza, neki od egovih dragocenih raunara, usmerivaa i meumrenih prolaza biti pogoeni ili uniteni, pa je jedan od zadataka projekta ARPANET bio da odri komunikaciju preko mree i pri eventualnom gubitku podmrenog hardvera. Drugim reima, Ministarstvo je elelo da se veza moe odrati sve dok rade izvorni i odredini raunar, ak i ako bi neki od raunara izmeu ih bili uniteni. Sem toga, bilo je potrebno osmisliti eksibilnu arhitekturu sposobnu da zadovoi razliite zahteve, poev od jednostavnog prenosa datoteka, pa do prenosa govora u realnom vremenu.

Sloj veze
Svi pomenuti zahtevi uticali su na to da se izabere mrea s komutiraem paketa (engl. packet switching network), zasnovana na sloju bez direktnog uspostavaa veze, koji se prostire kroz razne mree. Kao najnii sloj u ovom modelu, sloj veze opisuje ta veze poput serijskih vodova i klasinog Etherneta moraju uraditi da bi zadovoile potrebe ovog meumrenog sloja bez direktnog uspostavaa veze. To i nije sloj u obinom smislu rei, ve interfejs izmeu umreenih raunara i prenosnih veza. Prve kige i radovi o modelu TCP/IP retko se dotiu ove teme.

1.4 Referentni modeli

45

Meumreni sloj
Meumreni sloj (engl. Internet layer) predstava spajalicu koja dri na okupu itavu arhitekturu mree. Na slici 1-21 je prikazano da priblino odgovara mrenom sloju OSI modela. Zadatak meumrenog sloja je da pakete koje raunari ubacuju u bilo koju mreu upuuje nezavisno na odredite (mogue i kroz drugu mreu). Paketi na odredite mogu stii redosledom drugaijim od onog kojim su poslati, pa je zadatak viih slojeva da ih dovedu u red ako je to neophodno. Meumreni sloj postoji i na Internetu.
Slojevi modela OSI 7 6 5 4 3 2 1 Aplikacija Prezentacije Sesije Transportni Mreni Veze podataka Fiziki Transportni Meumreni Veza Slojevi modelaTCP/IP Aplikacija Ne postoje u modelu

Slika 1-21. Referentni model TCP/IP.

Ovde je pogodno upotrebiti analogiju sa zemaskom potom. Odreena osoba u jednoj dravi moe da spusti u potansko sandue vie pisama za inostranstvo i uz malo sree da oekuje da sva ona stignu na odredine adrese. Pisma najee putuju od jedne do druge potanske ustanove u raznim dravama, ali poialac to ne vidi. Poialac ne mora da zna ni to da se u svakoj dravi (tj. mrei) koriste drugaije potanske marke, drugaiji format koverata i drugaiji nain isporuke. Meumreni sloj denie zvanini format paketa i tzv. Internet protokol (engl. Internet Protocol, IP), plus jedan pratei protokol nazvan ICMP (Internet Control Message Protocol protokol za upravae porukama na Internetu) koji mu pomae u radu. Zadatak meumrenog sloja je da isporui IP pakete tamo gde treba da stignu. Jasno je da su ovde najvei problemi usmeravae i izbegavae zaguea (premda se IP nije ba istakao u pogledu izbegavaa zaguea).

Transportni sloj
Sloj iznad meumrenog sloja u modelu TCP/IP danas se obino naziva transportni sloj. On je nameen konverzaciji izmeu ravnopravnih procesa na izvornom i odredinom raunaru, ba kao i transportni OSI sloj. Ovde su denisana dva protokola koji spajaju dva kraja. Prvi, protokol za upravae prenosom (engl. Transmission Control Protocol, TCP), predstava pouzdan protokol sa uspostavaem direktne veze, koji omoguava da se tok bajtova potekao s jednog raunara bez greke dovede do bilo kog odredita u meumrei. On deli poetni tok bajtova na zasebne poruke i svaku prosleuje meumrenom sloju. Prihvatni TCP proces na odreditu

46

Poglavlje 1: Uvod

ureuje primene poruke i od ih ponovo obrazuje tok bajtova. TCP takoe uprava tokom podataka tako da brzi poialac ne moe da zatrpa sporog primaoca s vie poruka nego to ovaj moe da obradi. Drugi protokol ovog sloja, protokol za korisnike datagrame (engl. User Datagram Protocol, UDP), predstava nepouzdan protokol bez uspostavaa direktne veze, nameen aplikacijama koje same, umesto protokola TCP, ureuju svoje pakete i upravaju tokom podataka. On se iroko koristi i za jednostavne upite (zahtevodgovor) klijentsko-serverskog tipa, kao i za aplikacije kod kojih hitnost isporuke ima prednost nad tanou, npr. prenos govora ili videa. Odnosi izmeu protokola IP, TCP i UDP prikazani su na slici 1-22. Od nastanka modela, protokol IP je ugraen i u mnoge druge mree.

Aplikacije

HTTP

SMTP

RTP

DNS

Transportni Slojevi Meumreni

TCP

UDP Protokoli IP ICMP

Veza

DSL

SONET

802.11

Ethernet

Slika 1-22. Model TCP/IP i neki protokoli koje emo prouavati.

Sloj aplikacija
U modelu TCP/IP nema sloja sesije, niti sloja prezentacije. Za ima nije bilo potrebe. Umesto toga, aplikacije obuhvataju sve funkcije sesije i prezentacije koje su im potrebne. Iskustvo s modelom OSI potvruje takvo gledite: ti slojevi su veini aplikacija od male koristi. Iznad transportnog sloja nalazi se sloj aplikacija. On sadri sve protokole vieg nivoa. Na poetku su to bili protokoli za virtuelni terminal (TELNET), za prenos datoteka (FTP) i za elektronsku potu (SMTP). Tokom godina, sloju aplikacija dodati su mnogi drugi protokoli, kao na slici 1-22, od kojih emo neke prouavati: sistem imenovaa domena (DNS) za prevoee imena raunara u ihove mrene adrese, protokol HTTP za preuzimae strana s World Wide Weba i protokol RTP za isporuku u realnom vremenu multimedijskog sadraja kao to su govor i lmovi.

1.4.3 Model korien u kizi

Kao to smo ve rekli, model OSI (bez slojeva sesije i prezentacije) pokazao se izuzetno korisnim u razmatrau raunarskih mrea. Nasuprot tome, model TCP/IP praktino ne postoji, ali se egovi protokoli masovno koriste. Poto informatiari vole i jare i pare, kao okvir za teme ove kige koristiemo hibridni model prikazan na slici 1-23.

1.4 Referentni modeli

47
5 4 3 2 1 sloj aplikacija transportni sloj mreni sloj sloj veze podataka ziki sloj

Slika 1-23. Referentni model koji e se koristiti u kizi.

Taj model ima pet slojeva od zikog sloja na dnu pa navie preko slojeva veze, mrenog i transportnog do sloja aplikacija. Fiziki sloj specicira kako se prenose bitovi po raznim vrstama medijuma u obliku elektrinih (ili drugih analognih) signala. Sloj veze se bavi slaem poruka konane duine izmeu neposredno povezanih raunara uz specicirani nivo pouzdanosti. Primeri protokola sloja veze su Ethernet i 802.11. Mreni sloj denie kako se vie veza kombinuje u mree, i mree mrea u meumree, tako da udaeni raunari mogu razmeivati pakete. Tu je i zadatak pronalaea putae po kojoj e paketi biti poslati. Glavni primer protokola koji emo prouavati za ovaj sloj jeste IP. Transportni sloj jaa jemstvo isporuke mrenog sloja, najee uz poveanu pouzdanost, i obezbeuje apstrakcije isporuke kao to je pouzdan tok bajtova, koje odgovaraju potrebama raznih aplikacija. Vaan primer protokola transportnog sloja je TCP. Naposletku, sloj aplikacija sadri programe koji koriste mreu. Mnoge, ali ne sve, mrene aplikacije imaju korisnike interfejse poput itaa veba. Mi emo se baviti onim delom tih programa koji koriste mreu. U sluaju itaa veba, to je protokol HTTP. U sloju aplikacija su i vani pomoni programi kao to je DNS, koje koriste mnoge aplikacije. Po ovom modelu smo poreali poglava; tako zadravamo vrednost OSI modela za razumevae arhitektura mrea, ali se prvenstveno usredsreujemo na protokole vane u praksi od TCP/IP-a i emu srodnih protokola do novijih kao to su 802.11, SONET i Bluetooth.

1.4.4 Poreee referentnih modela OSI i TCP/IP

Referentni modeli OSI i TCP/IP imaju mnogo zajednikog. Oba se zasnivaju na konceptu skupa nezavisnih protokola. Isto tako, funkcionalnost slojeva je prilino slina. Na primer, u oba modela svi slojevi zakuno s transportnim slojem treba da obezbede transportnu uslugu, koja nezavisno od mree povezuje oba kraja i obrauje ihove zahteve za komuniciraem. Ti slojevi su davaoci usluge transporta. Dai slojevi iznad transportnog predstavaju aplikacije koje su korisnici transportnih usluga. Uprkos navedenim naelnim slinostima, izmeu modela postoje i mnoge razlike, pa emo se u ovom odeku pozabaviti onim kunim. Treba naglasiti da emo porediti referentne modele, a ne skupove protokola. O protokolima emo govoriti kasnije. Poreeu modela OSI i TCP/IP i razlikama izmeu ih posveena je i itava kiga (Piscitello i Chapin, 1993).

48
Za model OSI su kuna tri koncepta: 1. Usluge 2. Interfejsi 3. Protokoli

Poglavlje 1: Uvod

Verovatno je najvei doprinos modela OSI to to je povukao jasne granice izmeu ova tri koncepta. Svaki sloj obava odreene usluge za sloj iznad sebe. Denicija usluge ukazuje na ono ta sloj radi, a ne kako e joj elementi goreg sloja pristupati ili kako radi sam sloj u kome se nalazi. Denicija usluge sadri semantiku sloja. Interfejs izmeu slojeva ukazuje procesima iz goreg sloja kako da pristupe doem sloju. On odreuje koje parametre treba upotrebiti i kakvi se rezultati mogu oekivati. Meutim, ni on ne otkriva nita o tome kako slojevi interno rade. I na kraju, ravnopravni protokoli koji se koriste unutar sloja tiu se samo tog sloja. Sloj moe da koristi kakve god hoe protokole, sve dok obava predviene zadatke (tj. izvrava usluge koje nudi). On ih takoe moe proizvono meati a da to ne utie na softver u viim slojevima. Navedeni pristup se veoma dobro slae sa savremenim objektno orijentisanim programiraem. Slino sloju, objekat ima skup metoda (operacija) koje sponi procesi mogu da pozovu. Semantika ovih metoda denie skup usluga koji objekat nudi. Parametri metoda i rezultati obrazuju interfejs objekta. Interni kd objekta predstava egov protokol koji se spoa ne vidi, niti ima znaaja izvan objekta. Model TCP/IP na poetku nije povukao jasnu razliku izmeu usluge, interfejsa i protokola, mada su kasnije ieni pokuaji da se on priblii modelu OSI. Na primer, jedine stvarne usluge koje nudi egov meumreni sloj jesu usluge SEND IP PACKET i RECEIVE IP PACKET. Zbog toga su protokoli u modelu OSI boe skriveni nego u modelu TCP/IP i mogu se s napretkom tehnologije lake zameniti. Mogunost takvih zamena je i jedan od glavnih cieva arhitekture sa zasebnim protokolima za svaki sloj. Referentni model OSI je razvijen pre nastanka odgovarajuih protokola. To znai da model nije praven prema odreenom skupu protokola, to ga ini optijim. Ovo ima i svoju lou stranu jer su projektanti, nemajui previe iskustva s takvim stvarima, esto lutali pri dodeivau funkcionalnosti pojedinim slojevima. Na primer, sloj veze podataka prvobitno je radio samo s mreama od take do take. Kada su se pojavile mree s difuznim emitovaem poruka, modelu se morao prikaiti nov podsloj. Nadae, kada je poela grada stvarnih mrea na osnovu modela OSI i postojeih protokola, otkriveno je da one ne odgovaraju zahtevanim specikacijama usluga (o, uda!), pa su morali biti dodati podslojevi konvergencije da bi se ove razlike prevazile. Navedimo na kraju i to da su autori modela prvobitno oekivali da e svaka drava imati jednu mreu kojom uprava vlada i koristiti OSI protokole, tako da niko nije ni razmiao o radu u kombinovanoj mrei. Da bismo skratili priu, recimo samo da stvari nisu ile tim tokom. S modelom TCP/IP dogodilo se upravo suprotno: najpre su se pojavili protokoli, pa model koji je zapravo bio samo opis postojeih protokola. Sa uklapaem proto-

1.4 Referentni modeli

49

kola u model nije bilo problema uklapali su se savreno. Problem je bio u tome to se sam model nije mogao uklopiti ni u jedan drugi skup protokola. Zbog toga on ba nije naroito koristan za opisivae drugaijih mrea. Ako se od lozoraa okrenemo praktinijim stvarima, oiglednu razliku izmeu dva modela ini broj slojeva: model OSI ima sedam slojeva, a model TCP/IP etiri. Oba imaju (meu)mreni sloj, transportni sloj i sloj aplikacija, ali se ostali slojevi razlikuju. Druga razlika se odnosi na komunikaciju: sa uspostavaem direktne veze ili bez e. Model OSI u mrenom sloju podrava obe vrste komunikacije, ali u transportnom sloju gde je ona i najbitnija (jer transportnu uslugu korisnici vide) podrava samo komunikaciju sa uspostavaem direktne veze. Model TCP/IP u mrenom sloju podrava samo jedan reim komunikacije (bez uspostavaa direktne veze), ali podrava oba reima u transportnom sloju, nudei korisnicima izbor. Takav izbor je posebno vaan za jednostavne protokole odgovaraa na upite.

1.4.5 Kritika modela OSI i egovih protokola

Ni model OSI sa svojim protokolima, ni model TCP/IP sa svojim, nisu savreni. I jednom i drugom je upueno dosta kritike. U ovom i sledeem odeku razmotriemo neke od tih zamerki. Poeemo s modelom OSI, dok emo TCP/IP ostaviti za kasnije. U trenutku kada se pojavilo drugo izdae ove kige (1989), mnogim struacima je izgledalo da e se model OSI i egovi protokoli proiriti svetom i potisnuti sve drugo na tom pou. To se ipak nije dogodilo. Zato? Spisak razloga moe da bude pouan: 1. 2. 3. 4. Loa sinhronizacija Loa tehnologija Loa realizacija Loa politika

Loa sinhronizacija
Razmotrimo najpre prvi razlog: birae loeg trenutka za objavivae modela. Izbor pravog trenutka pojave standarda apsolutno je kuan za egov uspeh. Dejvid Klark s Masausetskog tehnikog instituta ima teoriju poznatu kao trka sa slonovima, koja je ilustrovana slikom 1-24. Dijagram na slici prikazuje koliinu aktivnosti ispoenu u vezi s nekom novotarijom. Kada se otkrije neto novo, nastaje eksplozija istraivake aktivnosti u obliku diskusija, naunih radova i skupova. Posle nekog vremena ta aktivnost jeava, a industrijske korporacije shvataju da se radi o neem novom i poie poplava investicija. Sutinski je vano da se standardi umetnu u uzak prostor izmeu dva slona dva maksimuma na dijagramu. Ako se objave prerano, pre zavrenih istraivaa, novost nee potpuno biti shvaena, a rezultat su loi standardi. Ako se objave prekasno, kom-

50

Poglavlje 1: Uvod

panije su ve investirale velik novac u pravcu koji se razlikuje od standarda, pa se standardi ne potuju. Ukoliko je rastojae izmeu slonova vrlo malo (poto su svi u urbi da otponu investirae), autorima standarda (trkaima) preti opasnost da budu zgeeni.
Istraivanje Investicije od vie milijardi

Aktivnost

Standardi

Vreme

Slika 1-24. Trka sa slonovima.

Danas je jasno da su standardni OSI protokoli upravo tako smrveni. U trenutku kada su se pojavili OSI protokoli, konkurentni TCP/IP protokoli ve su bili u irokoj upotrebi u akademskom okrueu. Iako veliko investirae jo nije uhvatilo maha, akademsko trite bilo je za proizvoae dovono veliko, pa su mnogi poeli oprezno da nude TCP/IP proizvode. Kada se pojavio model OSI, oni nisu nali rauna da dobrovono podravaju jo jedan paralelni skup protokola, pa na poetku nisu ni nudili nove proizvode. U situaciji kada svaka kompanija eka da neko drugi probije led, model OSI nije ni zaiveo.

Loa tehnologija
Drugi razlog to model OSI nije zaiveo jeste to to je bio prepun nedostataka, ba kao i egovi protokoli. Izbor sedam slojeva bio je vie politike nego tehnike prirode, a egova dva sloja (sesije i prezentacije) gotovo su prazni, dok su druga dva (veze podataka i mreni) pretrpani. Model OSI, zajedno s denicijama svojih usluga i protokolima, izuzetno je sloen. tampana verzija standarda predstava brdo papira visoko skoro metar. Usluge i protokoli teko se ugrauju i neekasni su. Ovde se i nehotice setim pitalice koju je postavio Pol Mokapetris (Rose, 1993): Pitae: ta dobijete kada ukrstite gangstera s meunarodnim standardom? Odgovor: Nekoga ko vam predlae neto to ne razumete. Osim to je nerazumiv, u modelu OSI se neke funkcije, npr. za adresirae, upravae tokom i kontrolu greaka, ponavaju u svakom sloju. Salzer i saradnici (1984) istakli su, na primer, da se ekasnost moe postii ako se kontrola greaka ugradi u najvii sloj; eno ponavae u svakom od niih slojeva esto je nepotrebno i neekasno.

1.4 Referentni modeli

51

Loa realizacija
Imajui u vidu sloenost modela i egovih protokola, ne udi to su prve egove realizacije bile ogromne, nezgrapne i spore. Svako ko se usudio da ih isproba, dobro se opekao. Nije trebalo dugo da se pojam OSI izjednai s niskim kvalitetom. Iako su pojedine komponente s vremenom usavravane, poetni utisak je ostao. Nasuprot tome, prva realizacija modela TCP/IP bila je deo Berkeley UNIX-a i bila je prilino dobra (da i ne pomiemo da je bila besplatna). Ljudi su je brzo prihvatali, to je stvorilo veliku zajednicu korisnika, koja je vodila ka daim poboaima. To je sa svoje strane dovelo do proirivaa zajednice i tako ukrug. Ovde je istorija tekla uzlaznom spiralom umesto obrnuto.

Loa politika
Zbog prvobitne realizacije modela, mnogi su, naroito u akademskim krugovima, smatrali da je TCP/IP deo UNIX-a, a UNIX je osamdesetih godina bio pravo utoite za amerike akademce. Za OSI se, s druge strane, smatralo da predstava kreaciju evropskih ministarstava za telekomunikacije, Evropske Unije i kasnije, amerike vlade. To je samo delimino tano, ali je za negativan stav bila dovona i sama pomisao na gomilu dravnih birokrata koji pokuavaju da tehniki inferioran standard uvale neispavanim istraivaima i programerima koji na prvoj borbenoj liniji mukotrpno sklapaju raunaraske mree. Neki su ovaj standard poredili sa izjavom rukovodilaca IBM-a iz ezdesetih godina da e PL/I postati programski jezik budunosti i kasnijom ispravkom Ministarstva odbrane SAD, da se u stvari radi o jeziku Ada.

1.4.6 Kritika referentnog modela TCP/IP

Model TCP/IP i egovi protokoli takoe imaju svoje probleme. Prvo, model ne razgraniava jasno koncepte usluga, interfejsa i protokola. Dobra praksa softverskog ineerstva zahteva razlikovae specikacije i realizacije, neto to je u modelu OSI uraeno vrlo paivo, a u modelu TCP/IP traavo. Zbog toga model TCP/IP nije od velike pomoi kada treba projektovati nove mree s novim tehnologijama. Drugo, model TCP/IP ni izbliza nije dovono uopten i veoma turo moe da opie bilo koji skup protokola osim skupa TCP/IP protokola. Opisati, na primer, Bluetooth pomou modela TCP/IP sasvim je nemogue. Tree, sloj veze u stvari nije sloj u uobiajenom znaeu koje se koristi kod protokola zasebnih za svaki sloj. To je interfejs (izmeu mrenog sloja i sloja veze podataka). Izmeu interfejsa i sloja postoji sutinska razlika i tu nema mesta priblinim denicijama. etvrto, model TCP/IP ne razdvaja (ak i ne pomie) ziki sloj i sloj veze podataka. Ta dva sloja su potpuno razliita. Fiziki sloj se bavi prenosnim svojstvima bakarne ice, optikog vlakna i beinih komunikacija. Zadatak sloja veze podataka jeste da oznai poetak i kraj okvira s podacima i da ga prenese s jedne strane na drugu uz een stepen pouzdanosti. Jedan potpun model morao bi ove slojeve da ima kao zasebne, dok se u modelu TCP/IP oni i ne pomiu.

52

Poglavlje 1: Uvod

Na kraju, iako su protokoli IP i TCP briivo projektovani i dobro realizovani, mnogi drugi protokoli su uraeni na brzinu najee ih je pravila grupa diplomaca koji su primeivali programerske trikove dok im sve nije dosadilo. Realizacije protokola su zatim distribuirane besplatno, zbog ega su bile iroko koriene, potpuno prihvaene i nerado zameivane. Neke od ih su danas vie neprijatnost nego korist. Protokol za virtuelni terminal (TELNET), na primer, projektovan je za mehaniki teleprinterski terminal brzine deset znakova u sekundi. On nita ne zna o grakom korisnikom okrueu i mievima. Pa ipak, posle 30 godina, jo uvek je u irokoj upotrebi.

1.5 PRIMERI MREA

Tema umreavaa raunara obuhvata mnoge vrste mrea, malih i velikih, poznatih i mae poznatih. One se grade s razliitom svrhom, razliite su veliine i zasnovane su na razliitim tehnologijama. U narednim odecima razmotriemo nekoliko primera raunarskih mrea da bismo stekli utisak o ihovoj razliitosti. Poeemo sa Internetom, verovatno najpoznatijom mreom, opisati egovu istoriju, razvoj i tehnologiju. Zatim emo razmotriti mreu mobilne telefonije. Ona se tehniki veoma razlikuje od Interneta, pa je zgodno da ih uporedimo. Posle toga emo govoriti o IEEE 802.11, standardu za najee beine lokalne mree. Na kraju emo razmotriti RFID i senzorske mree tehnologije koje proiruju doseg mrea tako da obuhvate ziki svet i svakodnevne predmete.

1.5.1 Internet
Internet uopte nije mrea, ve ogroman skup razliitih mrea u kojima se koriste neki zajedniki protokoli i obezbeuju neke zajednike usluge. Internet je jedinstven po tome to ga niko nije planirao i to niko ime ne uprava. Da bismo ovo boe razumeli, krenuemo od poetka i pogledati kako i zato je nastao. Za upoznavae sa sveobuhvatnom istorijom Interneta, toplo preporuujemo kigu Johna Naughtona (2000). To je jedna od onih retkih kiga koja nije samo zabavna za itae, ve je i prepuna oznaka ibid. i op. cit., bez kojih ne mogu ozbini istoriari. Neto od onoga o emu govorimo u nastavku zasniva se na materijalu iz te kige. Naravno, o Internetu i egovim protokolima napisano je i bezbroj tehnikih kiga. Vie o tome potraite, recimo, u kizi Maufera (1999).

ARPANET
Pria poie krajem pedesetih godina. Na vrhuncu hladnog rata, Ministarstvo odbrane SAD poelelo je da ima komandno-kontrolnu mreu koja bi mogla da izdri nuklearni udar. U to doba su sve vojne komunikacije koristile javni telefonski sistem koji je smatran raivim. To ete lako shvatiti ako pogledate sliku 1-25(a). Na oj su takama predstavene telefonske centrale, od kojih je svaka povezana s hiadama telefona. Te centrale su, sa svoje strane, povezane za centrale vieg nivoa (regionalne

1.5 Primeri mrea

53

centrale), inei dravnu hijerarhiju telefonskog sistema u kome ima malo rezervnih komponenata. Raivost sistema ogleda se u tome to se razaraem nekoliko kunih regionalnih centrala on raspada na vie izolovanih ostrvaca. Oko 1960. godine, Ministarstvo odbrane je ugovorom obavezalo korporaciju RAND da pronae reee. Jedan od zaposlenih u korporaciji, Pol Baran, iziao je s predlogom projekta iroko distribuirane mree otporne na greke, prikazane na slici 1-25(b). Poto su, po projektu, razdaine izmeu susednih centrala bile prevelike da bi analogni signali putovali bez izobliea, Baran je za ceo sistem predloio tehnologiju komutiraa digitalnih paketa. Baran je za Ministarstvo napisao vie izvetaja u kojima je svoju ideju obrazloio do detaa (Baran, 1964). Njegov koncept se svideo zvaninicima u Pentagonu, pa su zatraili od tadae monopolske nacionalne telefonske kompanije u SAD, korporacije AT&T, da izgradi prototip. Korporacija AT&T nije elela ak ni da razmotri Baranovu ideju. Najvea i najbogatija korporacija na svetu nije mogla dozvoliti da joj neki uobraeni utokunac diktira kako da izgradi telefonski sistem. Izvestili su Ministarstvo da se Baranova mrea ne moe napraviti i projekat je staven ad acta.
Telefonska centrala

Regionalna telefonska centrala

(a)

(b)

Slika 1-25. (a) Struktura telefonskog sistema. (b) Baranov predlog distribuiranog sistema komutacije.

Prolo je vie godina a Ministarstvo odbrane jo uvek nije imalo boi komandno-kontrolni sistem. Da bismo razumeli ta se tada dogodilo, treba da se vratimo na oktobar 1957, kada je Sovjetski Savez porazio SAD u svemirskoj trci lansirajui prvi vetaki satelit Sputik. Kada je predsednik Ajzenhauer pokuao da utvrdi ko se uspavao, zapaio se videvi kako se Armija, Mornarica i Vazduhoplovstvo otimaju za istraivaki budet Pentagona. Njegova neposredna reakcija bila je da osnuje jedinstvenu istraivaku organizaciju za poslove odbrane, ARPA, Advanced Research Project Agency (Agencija za napredne istraivake projekte). Organizacija

54

Poglavlje 1: Uvod

ARPA nije imala svoje istraivae, ni laboratorije; u stvari, imala je samo jednu kancelariju i mali budet (po merilima Pentagona). Zadatak zbog kojeg je osnovana obavala je dodeujui nansijska sredstva i ugovore univerzitetima i kompanijama ije su ideje obeavale. Prvih nekoliko godina ARPA je pokuavala da ustanovi ta joj je zadatak. Godine 1967. pau enog tadaeg direktora programa za dainsko pristupae raunarima, Lerija Robertsa, privuklo je umreavae. On se posavetovao s vie struaka da bi odluio ta da radi. Jedan od ih, Vesli Klark, predloio je izgradu podmree s komutiraem paketa, pri emu bi svaki umreeni raunar imao svoj usmeriva. Posle izvesnog oklevaa, Roberts je prihvatio ideju i podneo o oj pomalo uopteno saoptee na Simpozijumu ACM SIGOPS o principima operativnih sistema u Gatlinburgu u dravi Tenesi (Roberts, 1967). Na Robertsovo iznenaee, na simpozijumu se pojavilo i saoptee o vrlo slinom sistemu koji ne samo to je bio projektovan, ve je bio i realizovan pod rukovodstvom Donalda Dejvisa u Nacionalnoj laboratoriji za ziku (National Physical Laboatory, NPL) u Engleskoj. NPL sistem nije bio nacionalnog znaaja (povezivao je samo nekoliko laboratorijskih raunara), ali je dokazao da komutirae paketa radi. tavie, u saopteu se citirao Baranov rad koji je Ministarstvo odbrane bilo odbacilo. Roberts je otiao iz Gatlinburga vrsto naumivi da napravi ono to je kasnije postalo poznato kao ARPANET. Podmrea bi se sastojala od miniraunara zvanih obraivai poruka na interfejsu (engl. Interface Message Processors, IMPs), povezanih vodovima brzine prenosa 56 kb/s. Zbog vee pouzdanosti rada, svaki IMP bi bio povezan s barem jo dva druga IMP-a. Podmrea bi bila datagramska, kako bi se u sluaju unitea nekih vodova i IMP-a poruka mogla automatski preusmeriti drugom putaom. Svaki vor mree sastojao bi se od IMP-a i umreenog raunara, smetenih u istu prostoriju i povezanih kratkim kablom. Raunar bi IMP-u mogao da ae poruke veliine do 8063 bita koje bi ovaj razbijao na pakete veliine 1008 bitova i nezavisno ih prosleivao ka odreditu. Svaki paket bi pre daeg prosleivaa morao biti primen u celini, tako da podmrea koju je zamislio Roberts predstava prvu elektronsku mreu po sistemu komutiraa uvaj i prosledi. ARPA je tada objavila tender za izgradu podmree na koji se prijavilo dvanaest kompanija. Posle razmatraa ponuda, ARPA je izabrala kompaniju BBN, konsultantsku rmu iz Kembrida u Masausetsu i decembra 1968. sklopila s om ugovor da izgradi podmreu i napravi odgovarajui softver. Kompanija BBN je za obraivae poruka na interfejsu izabrala posebno modikovane Honeywellove miniraunare DDP-316 sa osnovnom memorijom od 12 KB 16-bitnih rei. Miniraunari nisu imali diskove jer su pokretni delovi smatrani nepouzdanim. Bili su meusobno povezani vodovima brzine prenosa 56 kb/s iznajmenim od telefonskih kompanija. Iako brzina od 56 kb/s danas predstava izbor tinejdera koji nema novca za ADSL ili kablovsku vezu, u to vreme je to bio maksimum. Softver je bio podeen u dve celine: za podmreu i za raunare. Softver za podmreu sadrao je IMP kraj veze izmeu raunara i IMP-a, protokol za vezu izmeu dva uzastopna IMP-a i, radi vee pouzdanosti, protokol za vezu izmeu izvornog i odredinog IMP-a. Prvobitni projekat ARPANET-a prikazan je na slici 1-26.

1.5 Primeri mrea

55

Protokol za vezu izmeu raunara Protokol za vezu izmeu raunara i IMP-a

Protokol za ve

Raunar

zu izmeu IM

P-ova

Protokol za vezu izmeu IMP-ova

za okol Prot izmeu u vez ova IMP

Podmrea

IMP

Slika 1-26. Prvobitni projekat ARPANET-a.

Softver je bio neophodan i izvan podmree: raunarski kraj veze IMPraunar; protokol za vezu izmeu raunara i aplikacioni softver. Ubrzo je postalo jasno da kompanija BBN, im je uspela da poruke poslate s veze izmeu raunara i IMP-a na jednom kraju dostavi na odredinu vezu izmeu raunara i IMP-a, smatra da je time en posao zavren. Robertsu je tako ostao problem raunarskog softvera. Da bi ga reio, sazvao je leta 1969. skup istraivaa mrea, uglavnom studenata poslediplomskih studija, u Snowbirdu u dravi Juta. Postdiplomci su oekivali da e im neki struak za mree objasniti grandiozni projekat mree i enog softvera, a zatim svakome dodeliti deo koji treba da uradi. Bili su neprijatno iznenaeni kada su shvatili da nema ni struaka, ni projekta. Morali su sami da utvrde ta im je posao. Pa ipak, eksperimentalna mrea je nekako putena u rad decembra 1969; imala je etiri vora: UCLA, UCSB, SRI i Univerzitet Jute. Te etiri ustanove izabrane su jer su sve imale vie ugovora sa ARPA i sve su imale razliite, meusobno nekompatibilne raunare (kako bi sve bilo zabavnije). Prvu poruku jednog umreenog raunara drugom dva meseca ranije poslao je iz vora UCLA voru SRI tim koji je vodio Len Klajnrok (pionir teorije komutacije paketa). Mrea je brzo rasla sa svakim isporuenim i instaliranim IMP-om i ubrzo je pokrila itave Sjediene Drave. Slika 1-27 prikazuje brzinu rasta ARPANET-a tokom prve 3 godine. Osim pomagaa razvoja ARPANET-a, organizacija ARPA je nansirala i istraivaa upotrebe satelitskih mrea za mobilni paketni radio. U jednoj od sada uvenih demonstracija, kamion koji je krstario Kalifornijom koristio je mreu paketnog radija da bi slao poruke Istraivakom institutu u Stenfordu (SRI), odakle su one ARPANET-om prosleivane na istonu obalu, a zatim isporuivane Univerzitetskom koledu u Londonu satelitskom mreom. To je istraivaima koji su kamionom krstarili Kalifornijom omoguilo da istovremeno koriste raunar u Londonu. Eksperiment je istovremeno pokazao da postojei ARPANET protokoli nisu pogodni za rad u vie razliitih mrea. To zapaae je podstaklo razvoj protokola, iji je vrhunac bio stvarae modela TCP/IP i egovih protokola. (Cerf i Khan, 1974). TCP/IP je namenski projektovan za meumreni rad, to je postajalo sve vanije kako su se ARPANET-u prikuivale i druge mree.

56

Poglavlje 1: Uvod

SRI

UTAH

SRI

UTAH

MIT

SRI

UTAH ILLINOIS MIT

LINCOLN CASE

UCSB

UCSB

SDC

UCSB STAN

SDC

CARN

UCLA (a)

UCLA

RAND (b)

BBN

UCLA

RAND

BBN HARVARD (c)

BURROUGHS

SRI MCCLELLAN SRI AMES UCSB STAN UCLA UTAH NCAR USC SDC RAND TINKER GWC LINCOLN CASE RADC LINC MITRE MIT ETAC BBN HARVARD NBS CARN X-PARC

LBL MCCLELLAN AMES TIP AMES IMP STANFORD

UTAH

ILLINOIS

MIT

ILLINOIS

FNWC RAND

CCA BBN HARVARD LINC ABERDEEN NBS ETAC ARPA MITRE RADC SAAC BELVOIR CMU GWC CASE

TINKER

UCSB

UCSD

UCLA (d)

SDC

USC (e)

NOAA

Slika 1-27. Razvoj ARPANET-a. (a) Decembar 1969. (b) Jul 1970. (c) Mart 1971. (d) April 1972. (e) Septembar 1972.

Da bi podstakla prihvatae novih protokola, ARPA je dodelila vie ugovora za integrisae TCP/IP protokola u razliite raunarske platforme, meu kojima su bili IBM, DEC i HP sistemi, kao i Berkeley UNIX. Istraivai Univerziteta Kalifornije u Berkliju smislili su odgovarajui programski interfejs za mreu, tj. utinice (engl. sockets) i napisali mnoge aplikacije, uslune programe i programe za odravae sistema kako bi olakali upotrebu mree sa utinicama. Trenutak je bio dobro izabran. Mnogi univerziteti su upravo dobili drugi ili trei VAX raunar i LAN da ih poveu, ali nije bilo mrenog softvera. Kada se pojavila verzija 4.2 Berklijevog softvera (4.2BSD), zajedno s TCP/IP protokolima, utinicama i mnogim mrenim uslunim programima, softverski paket je odmah prihvaen. tavie, lokalna mrea se pomou TCP/IP protokola lako povezivala na ARPANET, pa je to u veini sluajeva i ieno. Tokom osamdesetih godina, ARPANET-u su se prikuivale dodatne mree, naroito lokalne. Kako je mrea rasla, pronalaee raunara na mrei bilo je sve tee, pa je napraven sistem imenovaa domena (engl. Domain Name System, DNS) da bi se raunari svrstali u domene i omoguilo prevoee imena raunara u ihove IP adrese. Od tada je DNS prerastao u opti sistem distriburianih baza podataka za skladitee brojnih informacija u vezi sa imenovaem. Detano emo ga obraditi u 7. poglavu.

1.5 Primeri mrea

57

NSFNET
Krajem sedamdesetih godina NSF (Amerika nacionalna fondacija za nauku) shvatila je koliki uticaj ima mrea ARPANET na istraivaki rad na univerzitetima time to naunicima irom zeme omoguava da razmeuju podatke i sarauju na istraivakim projektima. Meutim, da bi se prikuio ARPANET-u, univerzitet je morao da ima ugovor s Ministarstvom odbrane, a ega mnogi nisu imali. NSF je najpre 1981. nansirao izgradu Mree za raunarske nauke (Computer Science Network, CSNET). Ona je povezivala odeea za raunarske nauke i istraivake laboratorije u industriji sa ARPANET-om preko javnih telefonskih i iznajmenih vodova. Krajem 1980-ih, NSF je otila korak dae i reila da projektuje naslednika ARPANET-a mreu na koju bi se slobodno mogle povezati sve univerzitetske istraivake grupe. Konkretan teme ovoj zamisli postavili su kada su odluili da izgrade mrenu okosnicu koja e povezati est centara sa superraunarima: u San Dijegu, Bulderu, ampai, Pitsburgu, Itaki i Prinstonu. Svaki superraunar je dobio malog brata mikroraunar LSI-11, nazvan upava loptica (engl. fuzzball). Ti upavci su bili meusobno povezani iznajmenim vodovima brzine prenosa 56 kb/s, inei podmreu, a upotrebena je ista hardverska tehnologija koja je koriena i za ARPANET. Softverska tehnologija je, meutim, bila drugaija: upave loptice su se od poetka sporazumevale pomou protokola TCP/IP, tako da je to bila prva regionalna TCP/IP mrea. NSF je nansirala i izgradu dvadesetak regionalnih mrea koje su spajane sa okosnicom, kako bi pomogla hiadama univerziteta, istraivakih laboratorija, biblioteka i muzeja da pristupe svakom superraunaru i da meusobno razmeuju poruke. Cela mrea, okosnica i regionalne mree, nazvana je NSFNET. Ona se povezivala sa ARPANET-om preko veze izmeu jednog IMP-a i mikroraunara u raunarskom centru Univerziteta Carnegie-Mellon. Prva okosnica NSFNET-a prikazana je na slici 1-28.

Superraunarski NSF centar NSF mrea srednjeg nivoa I jedno i drugo

Slika 1-28. Okosnica mree NSFNET 1988. godine.

58

Poglavlje 1: Uvod

Mrea NSFNET pokazala se odmah tako uspenom da je ubrzo bila zaguena. NSF je odmah poela da planira enog naslednika i dodelila ugovor za izgradu konzorcijumu MERIT iz Miigena. Za 2. verziju okosnice od kompanije MCI (koja se kasnije ujedinila s WorldComom) iznajmeni su optiki kanali brzine prenosa 448 kb/s, a za usmerivae su iskorieni IBM-ovi personalni raunari zasnovani na RISC tehnologiji (PC-RT). I ovaj kapacitet je uskoro prevazien, pa je 1990. propusna mo okosnice poveana na 1,5 Mb/s. Kako je mrea rasla, NSF je shvatila da drava nee stalno moi da je nansira. Komercijalnim organizacijama koje su elele da se prikue, to su zabraivali propisi Fondacije. Zbog toga je NSF nagovorila kompanije MERIT, MCI i IBM da formiraju neprotnu korporaciju ANS (Advanced Networks and Services), kao prvi korak ka komercijalizovau. Godine 1990, ANS je preuzela NSFNET i unapredila enu 1,5 megabitnu vezu do brzine od 45 Mb/s, nazvavi novu mreu ANSNET. Ta mea je radila pet godina, a onda je prodata organizaciji American Online. U to vreme su ve razliite kompanije nudile komercijalne IP usluge i postalo je jasno da drava treba da se izvlai iz ovog posla. Da bi olakala prelazni period i obezbedila da svaka regionalna mrea moe da komunicira sa svakom drugom regionalnom mreom, NSF je ugovorima obavezala etiri razliita mrena operatera da uspostave take pristupa mrei (engl. Network Access Points, NAPs). To su bili PacBell (San Francisko), Ameritech (ikago), MFS (distrikt Vaington) i Sprint (Njujork, gde se za svrhe povezivaa Pennsauken u Nju Derziju raunao u podruje Njujorka). Svaki mreni operater koji je regionalnim NSF mreama eleo da ponudi usluge povezivaa sa okosnicom, morao je da se povee sa svim ostalim pristupnim takama. Takva konstrukcija je znaila da paket koji krene s bilo koje regionalne mree, na okosnici bira centralu pomou koje e stii od svoje do odredine pristupne take. Shodno tome, kompanije koje su odravale centrale bile su prinuene da se meusobno nadmeu u pogledu usluge i cene, to je i bila osnovna ideja. Rezultat toga je bio da je jedinstvena podrazumevana okosnica zameena infrastrukturom zasnovanom na komercijalnim principima i konkurenciji. Mnogi su skloni da kritikuju Saveznu vladu to nije preuzela inicijativu, ali treba biti iskren pa priznati da su ameriko Ministarstvo odbrane i Fondacija za nauku prvi stvorili infrastrukturu koja predstava osnovu Interneta, a zatim je predali industriji da je koristi i unapreuje. Tokom devedesetih godina, mnoge druge drave i regioni izgradili su nacionalne istraivake mree, esto po obrascu ARPANET-a i NSFNET-a. Meu ima su u Evropi mree EuropaNET i EBONE, koje su poele sa 2 Mb/s, a zatim poboavane do brzine 34 Mb/s. Na kraju je i u Evropi mrena infrastruktura predata industriji. Internet se mnogo promenio od tih poetaka. Eruptivno je narastao nakon pojave World Wide Weba (WWW) poetkom 1990-ih. Nedavni podaci organizacije Internet Systems Consortium kazuju da je broj vidivih umreenih raunara na Internetu preao 600 miliona. Radi se samo o jednoj konzervativnoj proceni, ali i ona daleko premauje brojku od nekoliko miliona umreenih raunara, koliko ih je bilo u vreme prve konferencije o WWW koja je 1994. odrana u CERN-u.

1.5 Primeri mrea

59

Iz korena se promenio i nain na koji koristimo Internet. Spoetka su dominirale primene kao to su e-pota za akademce, diskusione grupe, dainsko prijavivae i prenos datoteka. Kasnije se prelo na e-potu za svakoga, zatim na veb i razmenu sadraja izmeu ravnopravnih raunara, kao to je radio sada zatvoreni Napster. Sada rastu distribuirae multimedijskih sadraja u realnom vremenu, drutvene mree (npr. Facebook) i mikroblogovi (npr. Twitter). Te su promene dovele bogatije vrste medija na Internet i stoga mnogo vei saobraaj. U stvari, izgleda da se dominantni saobraaj na Internetu periodino mea. Primera radi, novi i boi naini rada s muzikom i lmovima mogu vrlo brzo da se raire.

Arhitektura Interneta
Arhitektura Interneta se mnogo meala zbog egovog eksplozivnog rasta. U ovom odeku pokuaemo da damo kratak pregled savremenog Interneta. Brojne integracije telefonskih kompanija (telekoma), kablovskih kompanija i davalaca Internet usluga, dovele su do prilino sloene situacije, pa je esto teko utvrditi ta ko radi. Jedna od pokretakih snaga tih integracija jeste konvergencija telekomunikacija, pri emu se ista mrea koristi u prethodno razliite svrhe. Na primer, u trostrukoj igri ista kompanija prodaje telefonske, TV i Internet usluge koje stiu po istom mrenom prikuku; time bi navodno sve zajedno trebalo da bude jeftinije. Zbog toga je neophodno da ovaj opis bude jednostavniji od stvarnog staa. I ono to vai danas, ne mora da vai sutra. Opti prikaz Interneta nai ete na slici 1-29. Ispitajmo tu sliku deo po deo, poev od raunara koji se nalaze po kuama (na ivicama slike). Da bi se prikuio na Internet, raunar uspostava vezu s davaocem Internet usluga (ISP-om) od kojega je korisnik kupio pristup Internetu, to jest mogunost povezivaa. Sada raunar moe da razmeuje pakete sa svim drugim dostupnim umreenim raunarima na Internetu. Korisnik ae pakete zbog vraa po vebu ili iz hiadu drugih razloga, to nije vano. Internetu se pristupa na mnogo naina, a oni se obino razlikuju po ceni i brzini pristupa, ali je najvaniji atribut mogunost povezivaa. Uobiajeni nain povezivaa s davaocem Internet usluga jeste preko telefonske linije do kue; u tom sluaju, telefonska kompanija je ISP. DSL je skraenica za digitalnu pretplatniku liniju. Postojeu telefonsku liniju do kue DSL koristi za prenos digitalnih podataka. Raunar je prikuen na ureaj nazvan DSL modem, koji digitalne pakete pretvara u analogne signale to se neometano prenose telefonskom linijom. Na drugom kraju, ureaj nazvan DSLAM (multiplekser za pristupae digitalnoj pretplatnikoj liniji) signale pretvara u pakete. Na slici 1-29 prikazano je i vie drugih rairenih naina povezivaa s davaocima Internet usluga. DSL koristi lokalnu telefonsku liniju ali je propusni opseg vei od onog pri slau bitova po klasinoj telefonskoj vezi (umesto razgovora glasom), to se naziva telefonska veza sa Internetom (engl. dial-up) i izvodi pomou drugaije vrste modema na oba kraja. Re modem je skraenica za modulator demodulator i odnosi se na svaki ureaj koji digitalne bitove proizvedene u raunaru pretvara u analogne signale i obrnuto.

60

Poglavlje 1: Uvod

Centar podataka

Davalac usluga prvog reda Okosnica Usmeriva

Optiki prikljuak do kue (FTTH)

Telefonska veza sa internetom

Povezivae ravnopravnih davalaca u takama internet razmene

3G mobilni telefon

Kabl DSL DSLAM DSL modem Prikljune take Drugi davaoci internet usluga Kablovski modem Zavrni sistem kablovskog modema

Putanja podataka

Slika 1-29. Opti prikaz arhitekture Interneta.

Druga metoda ae signale preko kablovskog TV sistema. Kao i kod DSL-a, tako se ponovno upotrebava postojea infrastruktura u ovom sluaju inae neiskorieni kanali kablovske TV. Aparat na kunom kraju nazivamo kablovski modem, dok onaj na kraju kablovskog centralnog razvodnika (pojaavaa) (engl. cable headend) nazivamo zavrni sistem kablovskog modema (engl. Cable Modem Termination System, CMTS). DSL i kablovska omoguuju pristup Internetu brzinama od delia jednog megabita/s do vie megabita/s, zavisno od sistema. Te brzine su mnogo vee od brzina analogne telefonske linije, koja je ograniena na 56 kb/s zbog uskog propusnog opsega koji se upotrebava za prenos govora. Pristupae Internetu brzinama mnogo veim od brzina analogne telefonske linije naziva se irokopojasno (engl. broadband). Ime opisuje veu brzinu koja se upotrebava u brim mreama, mada ne bilo koju odreenu brzinu. Dosad spomenute metode pristupa ograniene su propusnom moi lokalne linije tj. posledeg koraka prenosa izmeu centrale i kue. Kada se optiki prikuak dovede do kua, moe se obezbediti bri pristup Internetu, brzinama u opsegu 10 do 100 Mb/ s. Taj dizajn se naziva optiki prikuak do kue (Fiber to the Home, FTTH). Za preduzea u komercijalnim oblastima moe biti umesno da iznajme brz prenosni vod od kancelarija do najblieg davaoca Internet usluga. Na primer, u Severnoj Americi, brzina T3 voda je priblino 45 Mb/s. Koristi se i beini pristup Internetu. Rei emo neto o 3G mreama mobilne telefonije. U oblasti pokrivenoj signalom, mobilnim telefonima i ksnim pretplatnicima one prenose podatke brzinama 1 Mb/s ili veim. Sada su paketi spremni da preu put od korisnikove kue do davaoca Internet usluga. Oni se dovode do davaoeve prikune take (engl. Point of Presence, POP), gde se izvlae iz telefonskog sistema i ubacuju u davaoevu regionalnu mreu. Sada emo objasniti kako se paketi kreu izmeu prikunih taaka raznih davalaca. Od prikune take sistem je potpuno digitalan i radi uz komutirae paketa.

1.5 Primeri mrea

61

ISP mree mogu po veliini biti regionalne, nacionalne ili meunarodne. Ve smo videli da se one sastoje od prenosnih dalekovoda koji povezuju usmerivae u prikunim takama u gradovima koje davaoci opsluuju. Ta oprema ini okosnicu svakog davaoca. Ako je paket nameen raunaru koji je direktno vezan za davaoca, onda mu se odmah isporuuje preko okosnice. U suprotnom, prosleuje se drugom davaocu. Radi razmene saobraaja, davaoci Internet usluga povezuju svoje mree u takama Internet razmene (engl. Internet eXchange Points, IXPs). Za povezane davaoce Internet usluga kaemo da su ravnopravni. Po gradovima celog sveta ima mnogo taaka Internet razmene. Na slici 1-29 one su nacrtane vertikalno, zato to se ISP mree geografski preklapaju. Taka Internet razmene (IXP) u osnovi je prostorija prepuna usmerivaa, jer mora postojati barem po jedan za okosnicu svakog davaoca Internet usluga. Svi usmerivai u prostoriji povezani su u lokalnu mreu, tako da se paketi mogu usmeriti s bilo koje okosnice na bilo koju drugu okosnicu. Take Internet razmene umeju da budu velika i samostalna postrojea. Jedna od najveih je amsterdamska, na koju su prikuene stotine davalaca Internet usluga i kroz koju razmeuju stotine gigabita saobraaja u sekundi. Ravnopravnost u takama Internet razmene zavisi od uzajamnih poslovnih odnosa davalaca Internet usluga, kojih ima svakakvih. Primera radi, mali davalac moe plaati veem za dostizae udaenih umreenih raunara, kao to korisnik kupuje uslugu od bilo kojeg davaoca. U tom sluaju, kae se da mali davalac plaa za tranzit. Ili dva velika davaoca mogu odluiti da meusobno razmeuju saobraaj i da jedan drugom ne plaaju tranzit. Jedan od mnogih paradoksa Interneta jeste i to to davaoci Internet usluga koji se javno nadmeu za klijente, esto privatno sarauju povezujui se na ovaj nain (Metz, 2001). Putaa kojom paket putuje kroz Internet mea se zavisno od toga koji davaoci su se uzajamno izabrali za ravnopravne. Ako paket isporuuje davalac koji je ravnopravan sa odredinim davaocem, onda mu odmah predaje paket na konanu isporuku. U suprotnom, paket se prosleuje najblioj taki razmene s plaenim davaocem tranzitnih usluga, koji potom isporuuje paket. Na slici 1-29 nacrtana su dva primera putaa za razne davaoce usluga. esto se dogaa da putaa paketa kroz Internet nije najkraa mogua. Na vrhu hijerarhije su glavni operateri mrenih okosnica kompanije kao to su AT&T i Sprint. Oni imaju velike meunarodne mrene okosnice, s hiadama usmerivaa povezanih optikim kablovima visoke propusne moi. Ovi operateri ne plaaju tranzit. Njih obino nazivaju davaocima usluga prvog reda (engl. tier 1 ISPs). Za ih se kae da ine okosnicu Interneta, poto se svi drugi moraju povezati s ima kako bi mogli da dopru do celog Interneta. Kompanije koje isporuuju hiade veb strana u sekundi, kao to su Google i Yahoo!, svoje raunare smetaju u centre podataka direktno povezane na okosnicu Interneta. Ti su centri projektovani za raunare a ne ude, i prepuni su ormara za opremu pa ih nazivaju farme servera. Operateri okosnice Interneta ohrabruju ovakav pristup iznajmujui prostor u centrima podataka za smetae tuih servera (engl. colocation ili hosting), gde opremu poput servera muterije smetaju u take Internet

62

Poglavlje 1: Uvod

razmene u istoj prostoriji sa usmerivaem, kako bi se ostvarila kratka i brza veza izmeu farmi servera i okosnice mree. Internet industrija smetaa tuih servera postaje sve vie virtuelizovana, te je sada postalo uobiajeno da se na farmi servera iznajmi virtuelni raunar umesto da se instalira ziki raunar. Ti centri podataka su toliko veliki (desetine ili stotine hiada raunara) i troe toliko struje da se ponekad moraju graditi tamo gde je struja jeftina. Ovime se zavrava na kratak prikaz Interneta. O pojedinim egovim komponentama, ihovom projektovau, primeenim algoritmima i protokolima imaemo dosta da kaemo u narednim poglavima. Ovde vaa spomenuti i to da se mea znaee prisustva na Internetu. Nekada je raunar bio na Internetu ako: (1) izvrava skup protokola TCP/IP; (2) ima IP adresu; i (3) moe da ae IP pakete svim drugim raunarima na Internetu. Meutim, davaoci Internet usluga esto iste IP adrese dodeuju raznim raunarima, zavisno od toga ko je trenutno prikuen, a kune mree esto jednu IP adresu dele izmeu vie raunara. Ova praksa potire drugi uslov. Bezbednosne mere poput zatitnih barijera (engl. rewalls) takoe uzrokuju da raunar delimino blokiraju prijem paketa, to potire trei uslov. Uprkos ovim potekoama, ima smisla smatrati da su takvi raunari na Internetu sve dok su povezani sa svojim davaocem usluga. Treba spomenuti i to da su neke kompanije meusobno povezale sve svoje interne mree, esto koristei tehnologiju slinu Internetu. Tako dobijenom intranetu (engl. intranet) najee se moe pristupiti samo unutar kompanije ili s enih prenosnih raunara, dok sve drugo radi kao Internet.

1.5.2 Mree mobilne telefonije tree generacije

Ljudi vole da priaju telefonom ak i vie nego da krstare Internetom, i zato je mrea mobilne telefonije najuspenija mrea na svetu. Ima vie od etiri milijarde korisnika irom sveta. To je priblino 60% svetskog stanovnitva i vie od broja umreenih raunara na Internetu i broja ksnih telefonskih linija zajedno (ITU, 2009). Tokom proteklih 40 godina, arhitektura mrea mobilne telefonije umnogome se izmenila i ogromno porasla. Prva generacija sistema mobilne telefonije prenosila je govor kao kontinualno promeniv (analogni) signal, a ne kao niz (digitalnih) bitova. Mnogo korien sistem prve generacije bio je AMPS (Napredni sistem mobilne telefonije), koji je u SAD bio u upotrebi od 1982. Druga generacija sistema mobilne telefonije prela je na prenos govora u digitalnom obliku radi poveaa kapaciteta i bezbednosti i mogunosti slaa tekstualnih poruka. Primer 2G sistema je GSM (Globalni sistem mobilnih komunikacija). U upotrebi je od 1991. i otada je postao najzastupljeniji sistem mobilne telefonije na svetu. Sistemi tree generacije (3G) poeli su s radom 2001. i takoe su digitalni, ali prenose i govor i (irokopojasno) podatke. I oni imaju svoj argon i mnogo razliitih standarda na izbor. ITU (meunarodno telo za standardizaciju, o kojem emo neto vie rei u sledeem odeku) okvirno je propisao da 3G mora obezbediti brzinu od najmae 2Mb/s za stacionarne i hodajue korisnike, i 384 kb/s u vozilima koja se kreu. Po svetu se brzo iri glavni 3G sistem UMTS (Univerzalni sistem mobilnih

1.5 Primeri mrea

63

telekomunikacija), poznat i kao WCDMA (irokopojasni CDMA kodiran viestruki pristup). Moe da obezbedi brzine do 14 Mb/s ka korisniku i skoro 6 Mb/s od korisnika. Budue verzije imae vie antena i radio-predajnika kako bi se korisnicima pruila jo vea brzina. Decitarni resurs u 3G sistemima, kao i prethodno u 2G i 1G sistemima, jeste radio-spektar. Dozvole za koriee delova spektra vlade prodaju operaterima mrea mobilne telefonije, esto na rasprodajama gde se operateri nadmeu ko e ponuditi vie. Dozvola (licenca) za deo spektra olakava projektovae i eksploataciju sistema, poto u tom spektru niko drugi ne sme da emituje, ali esto papreno kota. U Britaniji je godine 2000, na primer, pet dozvola za 3G prodato za ukupno 40 milijardi dolara. Kao to je prikazano na slici 1-30, decitarnost spektra dovela je do podele mree na elije, to se danas radi u mreama mobilne telefonije. Da bi se smaila radio-interferencija izmeu korisnika, oblast pokrivena signalom deli se na elije. U svakoj eliji korisnicima se dodeuju kanali koji se uzajamno ne ometaju i ne prouzrokuju previe interferencije u susednim elijama. Time je omoguena znatna viestruka upotreba istih frekvencija u susednim elijama, to poveava kapacitet mree. U 1G sistemima, koji su svaki razgovor prenosili u drugom pojasu frekvencija, one su bile paivo odabrane tako da ne ometaju susedne elije. Na taj nain, data frekvencija se ponovo upotrebavala samo jednom u nekoliko elija. Savremeni 3G sistemi omoguuju da svaka elija upotrebava sve frekvencije, ali na nain koji daje prihvativ nivo interferencije u susednim elijama. Ima vie verzija podele na elije, kao to su upotreba direkcione ili sektorske antene na elijskom stubu radi daeg smaea interferencije, ali osnovna ideja je ista.

elije

Bazna stanica

Slika 1-30. Podela mrea mobilne telefonije na elije.

Arhitektura mobilne telefonske mree vrlo mnogo se razlikuje od arhitekture Interneta. Ima nekoliko delova, kao to se vidi na pojednostavenoj verziji arhitekture UMTS-a na slici 1-31. Prvo, tu je tzv. beini interfejs. Ovo je kitasto ime protokola za radio-komunikaciju koji se upotrebava u vazduhu izmeu mobilnog ureaja (npr. mobilnog telefona) i elijske bazne stanice mobilne telefonije. Zahvaujui poboaima beinog interfejsa u proteklim decenijama, beini prenos podataka

64

Poglavlje 1: Uvod

postao je znatno bri. UMTS-ov beini interfejs se zasniva na kodiranom viestrukom pristupu (Code Division Multiple Access, CDMA), tehnici koju emo prouavati u 2. poglavu. elijska bazna stanica i en kontroler ine mreu s beinim pristupom. To je beini deo mree mobilne telefonije. vor kontrolera mree s beinim pristupom (RNC) kontrolie upotrebu spektra. Bazna stanica realizuje beini interfejs i naziva se vor B, jer joj je ta privremena oznaka ostala. Ostatak mree mobilne telefonije prenosi saobraaj za mreu za radio-pristup i naziva se jezgro mree (engl. core network). Jezgro UMTS mree nastalo je iz jezgra mree 2G GSM sistema, koje mu je prethodilo. Meutim, u jezgru UMTS mree desilo se neto iznenaujue.
Beini interfejs (Uu) Interfejs jezgra/ za pristup (Iu)

vor B RNC

Kola (Iu-CS)

MSC / MGW

GMSC / MGW

PSTN

RNC

HSS

Paketi (Iu-PS)

SGSN Paketi

GGSN

Internet

Mrea s beinim pristupom

Jezgro mree

Slika 1-31. Arhitektura 3G mobilne telefonske UMTS mree.

Jo od nastanka prvih mrea vodi se rat izmeu onih koji podravaju paketne mree (tj. podmree bez uspostavaa direktne veze) i onih koji se zalau za mree kola (podmree sa uspostavaem direktne veze). Glavni zagovornici paketa dolaze iz zajednice korisnika Interneta. U mrei bez uspostavaa direktne veze, svaki paket se usmerava nezavisno od drugih paketa. Kada tokom sesije otkae neki usmeriva, to ne utie na prenos sve dok je sistem u stau da se automatski prilagodi situaciji aui pakete alternativnim putaama, koje se mogu i razlikovati od prvobitnih. Zagovornici mrea sa uspostavaem direktne veze jesu, prirodno, telefonske kompanije. U telefonskom sistemu, pozivalac mora da izabere broj sagovornika i da eka na uspostavae veze pre nego to progovori ili poae podatke. Uspostavae veze znai uspostavae putae za prenos podataka kroz telefonski sistem, koja se odrava sve dok se veza ne raskine. Sve rei ili paketi slede istu putau. Ako vod ili skretnica na toj putai otkae, veza se prekida, to je ini mae otpornom na greke od paketne mree.

1.5 Primeri mrea

65

Prednost uspostavaa kola je to to lake podravaju kvalitet usluge. Kada vezu uspostavite unapred, podmrea moe da rezervie resurse (privremenu memoriju, kapacitet procesora usmerivaa itd.). Ako pokuate da uspostavite vezu bez dovono raspoloivih resursa, dobiete signal zauzea. S druge strane, kada se veza uspostavi, ona obezbeuje kvalitetnu uslugu. U mrei bez direktnog uspostavaa veze, ako previe paketa stigne istovremeno na isti usmeriva, on e se zaguiti i verovatno izgubiti neke pakete. Poialac e to s vremenom primetiti i ponovo ih poslati, ali e prenos paketa biti neravnomeran i nepodesan za audio ili video, osim ako je mrea sasvim slabo optereena. Ne treba ni pomiati da je kvalitet zvuka neto o emu telefonske kompanije veoma brinu, pa odatle i sledi ihova sklonost ka direktnim vezama. Na slici 1-31 iznenauje to to u jezgru mree ima i opreme za komutaciju paketa i one za komutaciju kola. To kazuje da je mobilna telefonska mrea u prelaznom razdobu i da kompanije za mobilnu telefoniju mogu da ostvare jednu a ponekad i obe mogunosti. Starije mree mobilne telefonije imale su jezgro sa opremom za komutaciju kola, u stilu klasine telefonske mree za prenos govora. To naslee se u UMTS mrei vidi po elementima MSC (centrala sistema mobilne telefonije), GMSC (komutacioni centar mrenog prolaza mobilne telefonije) i MGW (mreni prolaz prema drugaijim mreama), koji uspostavaju veze preko jezgra mree sa opremom za komutaciju kola, kao to je javna komutirana telefonska mrea (JKTM). Usluge razmene podataka u mobilnim telefonskim mreama danas su mnogo vanije nego pre, poev od slaa tekstualnih poruka i prvih usluga paketnih podataka kao to je GPRS (opta paketna radio-usluga) u sistemu GSM. Brzina tih starijih usluga razmene podataka bila je nekoliko desetina kb/s ali su korisnici traili vie. Brzina novijih mobilnih telefonskih mrea za paketne podatke iznosi vie Mb/s. Poreea radi, analogna telefonska mrea prenosi govor brzinom 64 kb/s, a uz komprimovae obino 3 do 4 puta sporije. Da bi preneli sve ove podatke, vorovi jezgra UMTS mree neposredno se povezuju s mreom za komutaciju paketa. vorovi SGSN (za opsluivae GPRS vora za podrku) i GGSN (GPRS vor za podrku mrenog prolaza) isporuuju pakete podataka od mobilnih telefona i ka ima i slue kao interfejs ka sponim paketnim mreama kao to je Internet. Sve je spremno da se ovaj prelazak nastavi u mreama mobilne telefonije koje se sada planiraju i ire. Internet protokoli se i na mobilnim telefonima upotrebavaju ak za uspostavae veza za prenos govora preko paketne mree podataka, po uzoru na prenos govora preko Interneta (engl. voice over IP, VoIP). IP i paketi se upotrebavaju svuda, od pristupaa preko radio-veze do jezgra mree. Naravno, mea se i nain projektovaa IP mrea u smeru podrke veem kvalitetu usluge. Da nije tako, muterije bi oterali problemi sa iseckanim zvukom i videom koji se prekida. Vratiemo se ovoj temi u 5. poglavu. Druga razlika izmeu mrea mobilne telefonije i klasinog Interneta jeste mobilnost. Kada korisnik izae iz dometa jedne elijske bazne stanice i ue u domet druge, tok podataka se mora preusmeriti iz stare u novu stanicu. Ova tehnika se naziva predavae upravaa (engl. handover ili handoff) i ilustrovana je na slici 1-32.

66

Poglavlje 1: Uvod

(a)

(b)

Slika 1-32. Predaja upravaa za mobilni telefon (a) pre, (b) posle.

Predaju upravaa moe zatraiti mobilni ureaj ili bazna stanica kada se kvalitet signala pogora. U nekim mreama podeenim na elije, najee onima zasnovanim na tehnologiji CDMA, mogue je povezati se s novom baznom stanicom pre raskidaa veze sa starom. Time se poveava kvalitet veze poto nema prekida usluge; jedno kratko vreme mobilni je zaista istovremeno povezan s dve bazne stanice. Takvo predavae upravaa nazvano je meko, za razliku od tvrdog kada telefon raskine vezu sa starom baznom stanicom pre nego to se povee s novom. Srodna tome je problematika pronalaea mobilnog kada stigne poziv. Svaka mrea mobilne telefonije ima server podataka lokalnih pretplatnika (Home Subscriber Server, HSS) u jezgru mree; HSS zna lokaciju svakog pretplatnika, kao i druge informacije o prolu koji se upotrebava za proveru identiteta i ovlaivae. Na taj nain, svaki mobilni se moe pronai stupaem u vezu sa HSS-om. Posleda oblast koju emo razmotriti jeste bezbednost. Istorijski gledano, telefonske kompanije su dugo bezbednost shvatale mnogo ozbinije od Internet kompanija, poto su izdavale raune za izvrene usluge i morale da spree prevare u vezi s naplatom. Naalost, time se nije reklo mnogo. Bez obzira na sve, u razvoju od 1G do 3G tehnologije, kompanije mobilne telefonije uspele su da delimino naprave osnovne bezbednosne mehanizme za mobilne telefone. Poev od GSM sistema 2G, mobilni telefon je bio podeen na telefonsku slualicu i jedan ip koji se moe izvaditi, a sadri informacije o identitetu i nalogu korisnika. Taj ip se neformalno naziva SIM kartica, to je skraeno od Subscriber Identity Module (kartica identiteta pretplatnika). SIM kartice se mogu prebacivati iz jedne telefonske slualice u drugu da bi se slualica aktivirala, i one su osnova bezbednosti. Kada vlasnici GSM telefona otputuju u strane zeme na odmor ili poslovno, esto ponesu i svoj mobilni, ali odmah po dolasku za nekoliko dolara kupe novu SIM karticu kako za lokalne pozive ne bi plaali roaming tarifu. Da bi se smaila mogunost prevare, informacije na SIM kartici mrea mobilne telefonije upotrebava za proveru identiteta pretplatnika i proveru ima li korisnik pravo koriea mree. U UMTS mreama, mobilni koristi podatke sa SIM kartice i za proveru da li komunicira s legitimnom mreom. Jo jedan aspekat bezbednosti je privatnost. Beini signali se neusmereno emituju svim obliim prijemnicima, pa da bi se otealo prislukivae, prenos se ifruje kriptografskim kuevima sa SIM kartice. Time je postignuta mnogo vea privatnost u odnosu na sisteme 1G koje je bilo lako prislukivati, ali problem i dae nije reen zbog slabosti ema za ifrovae.

1.5 Primeri mrea

67

Mree mobilne telefonije su predodreene da igraju glavnu ulogu u buduim mreama. Danas se vie bave mobilnim irokopojasnim primenama nego prenosom govora, a to ima velike posledice po beine interfejse, arhitekturu jezgra mree i bezbednost buduih mrea. U razvoju su bre i boe tehnologije 4G, nazvane LTE (engl. akronim od dugorona evolucija), iako se projektovae i primena 3G mrea nastavaju. I ostale beine tehnologije nude irokopojasni pristup Internetu za ksne i mobilne klijente; meu ima istaknuto mesto imaju 802.16 mree pod zajednikim imenom WiMAX. Sasvim je mogue da se LTE i WiMAX meusobno potiru, i teko je predvideti ihovu budunost.

1.5.3 Beini LAN: 802.11

im su se pojavili prenosni raunari, mnogi su poeli da saaju o vremenu kada e jednostavno uetati u neku kancelariju a ihov laptop se arobno ve sam prikuio na Internet. Zbog toga su brojne grupe poele da rade na ostvareu tog cia. Najpraktinije reee bilo je da se i kancelarija i prenosni raunar opreme radio-predajnicima kratkog dometa pomou kojih bi mogli da komuniciraju. Taj pristup je ubrzo doveo do stvaraa beinih lokalnih mrea koje su nudile mnoge kompanije. Problem je bio u tome to se meu ima nisu mogle nai ni dve meusobno kompatibilne mree. Takvo zanemarivae standarda znailo je da raunar s radio-predajnikom marke X nee raditi u prostoriji u kojoj je instalirana bazna stanica marke Y. Na kraju je industrija zakuila da bi standard za beine lokalne mree mogao biti dobra ideja, pa je IEEE komitetu koji je standardizovao oienu lokalnu mreu dat zadatak da napravi standard i za beini LAN. Najlake je bilo doneti prvu odluku: ime standarda. Svi drugi standardi za lokalne mree nosili su oznake 802.1, 802.2, 802.3 i tako sve do 802.10, pa je bilo prirodno da standard za beini LAN dobije oznaku 802.11. Odmah je stekao i popularno ime WiFi, ali poto je vaan i zasluuje potovae, zvaemo ga pravim imenom, 802.11. Ostatak posla bio je tei. Najpre je trebalo pronai pogodnu frekvenciju, po mogustvu globalno raspoloivu. Primeen je pristup suprotan onome u mreama mobilne telefonije. Umesto skupog spektra za koji se prodaju licence, sistemi 802.11 rade u nelicenciranim podrujima frekvencija kao to su oni za industrijsku, naunu i medicinsku (ISM) upotrebu denisani u standardu ITU-R (npr. 902928 MHz, 2.42.5 GHz, 5.7255.825 GHz). Nelicencirani znai da svi ureaji smeju besplatno da koriste ovaj spektar, ali uz uslov da ogranie svoju snagu predaje tako da razni ureaji mogu raditi istovremeno. Naravno, to znai da se 802.11 radio-predajnici mogu nai u situaciji da se u spektru bore s emisijama ksnih beinih telefona, automatskih garanih vrata i mikrotalasnih penica. WiFI (802.11) mree se sastoje od klijenata, kao to su prenosni raunari i mobilni telefoni, i pristupnih taaka (engl. access points) koje se instaliraju u zgradama. Za pristupne take se ponekad koristi termin bazne stanice. Pristupne take se povezuju sa oienom mreom; sva komunikacija izmeu klijenata prolazi kroz pristupnu taku. Takoe je mogua neposredna komunikacija izmeu klijenata koji su u radio-dometu recimo, dva raunara u prostoriji koja nema beinu lokalnu mreu tj. u kojoj nema pristupne take. Takav reim rada se ponekad naziva ad hoc umreavae

68

Poglavlje 1: Uvod

(engl. ad hoc networking) i koristi se mnogo ree od reima pristupne take. Oba radna reima prikazana su na slici 1-33.
Bazna Ka kablovskoj mrei stanica

(a)

(b)

Slika 1-33. (a) Rad u beinoj mrei s baznom stanicom. (b) Ad hoc umreavae.

Prenos po standardu 802.11 komplikuju promenivi uslovi beinog rada, koji se meaju ak i pri malim promenama u okrueu. Na frekvencijama koje se upotrebavaju za 802.11, radio-signali se odbijaju od vrstih predmeta, tako da prijemnik moe isti signal primiti vie puta (direktan i odbijen razliitim putaama). Rezultujua interferencija signala naziva se slabee zbog razliitih putaa (engl. multipath fading) i prikazana je na slici 1-34.

Razliite putae

Neoslaben signal Beini predajnik Reflektor Oslaben signal

Beini prijemnik

Slika 1-34. Slabee zbog razliitih putaa.

Osnova za prevazilaee promenivih uslova beinog rada jeste sloboda izbora putae odnosno slae informacija po vie nezavisnih putaa. Time se poveava verovatnoa da e informacija biti primena ak i kada je jedna od putaa loa zbog slabea. Nezavisne putae se najee ugrauju u eme digitalne modulacije u zikom sloju. Meu ima su koriee razliitih frekvencija u dozvoenom pojasu, upotreba razliitih prostornih putaa izmeu raznih parova antena, ili ponavae bitova tokom razliitih vremenskih perioda.

1.5 Primeri mrea

69

U komitetu je nastao rascep, zbog ega su 1999. objavena dva nova standarda. Standard 802.11a predvia iri frekventni opseg i rad pri brzinama do 54 Mb/s. Standard 802.11b koristi istu frekvenciju kao i osnovni standard 802.11, ali uz drugaiju tehniku modulacije postie brzinu 11 Mb/s. Neki smatraju da je to psiholoki vano jer je postignuta brzina (11 Mb/s) vea nego u kablovskom Ethernetu. Jasno je da e prvobitni standard 802.11, koji omoguava brzinu 1 Mb/s, nestati, ali nije jasno ta e ga naslediti. U razliitim verzijama standarda 802.11 bile su upotrebene sve te tehnike. Prva verzija standarda (1997) predvia beinu lokaklnu mreu brzine 1 ili 2 Mb/s, na ta su odmah usledile albe korisnika i rad je nastaven u ciu ubrzavaa rada u mrei. iree spektra je poveano i (1999) postalo standard 802.11b, koji radi na brzinama do 11Mb/s. Standardi 802.11a (1999) i 802.11g (2003) preli su na drugaiju emu modulacije nazvanu multipleksirae sa ortogonalnom podelom frekvencija (OFDM). Tu se iroko podruje frekvencija deli na mnogo uskih odseaka po kojima se bitovi au paralelno. Tako poboana ema, koju emo prouavati u 2. poglavu, podigla je brzine rada 802.11a/g do 54 Mb/s. To je znaajno poveae, ali korisnici su traili jo vie radi zahtevnijih naina upotrebe. Posleda verzija (2009) ima oznaku 802.11n. U oj se koriste iri pojasevi frekvencija i do etiri antene po raunaru, i tako dostie brzine do 450 Mb/s. Poto je emitovae u beinim mreama po prirodi stvari neusmereno, i 802.11 radio-predajnici moraju da ree problem sukoba vie istovremenih emisija, to dovodi do interferencije koja ometa prijem. Da bi reio taj problem, standard 802.11 upotrebava emu CSMA (viekorisniki pristup uz oslukivae saobraaja na nosiocu podataka) preuzetu od klasinog oienog Etherneta, koji je, sa svoje strane, tu ideju preuzeo od jedne od prvih beinih mrea razvijenoj na Havajima i nazvanoj ALOHA. Raunar na Ethernetu uvek (neko nasumino odabrano vreme) oslukuje kabl pre nego to pone da emituje. On poie da emituje tek kada utvrdi da na kablu nema nikoga. Ta ema smauje verovatnou da e dva raunara poeti da emituju istovremeno. U beinim mreama, takav pristup se ne ostvaruje lako. Objaee prua slika 1-35. Pretpostavimo da raunar A ae poruku raunaru B, ali je domet radio-predajnika raunara A suvie mali da dosegne raunar C. Ukoliko raunar C eli da poae poruku raunaru B, on moe da oslukuje etar pre slaa ali, ako nita ne uje i zato poae svoju poruku, to ne znai da e je B uspeno primiti. Nesposobnost raunara C da uje raunar A pre poetka predaje prouzrokuje sukob kada doe do istovremene predaje. Nakon sukoba, poialac ponovo (malo due nego prethodni put) oslukuje etar i poie da emituje ako u tom vremenu nita ne zauje. Uprkos ovome i nekim drugim problemima, u praksi ema radi dovono dobro. Drugi problem nastaje kada prenosni raunar premestite iz dometa jedne pristupne take u domet druge; mora postojati mehanizam kojim jedna pristupna taka predaje upravae raunarom drugoj. Reee je podela 802.11 mree na vie elija, svake sa svojom pristupnom takom, pri emu su one povezane nekim (oienim) razvodnim sistemom. esto je to komutirani Ethernet, ali moe biti bilo ta. Kako se klijenti premetaju, pronalaze nove pristupne take; ako nova taka ima boi signal od one koju

70

Poglavlje 1: Uvod

klijent trenutno koristi, pridruie se novoj. Sistem je spoa izgledao kao i svaki drugi Ethernet, tj. kao jedna oiena lokalna mrea.
Domet radio-predajnika raunara A

Domet radio-predajnika raunara C

Slika 1-35. Domet jednog radio-predajnika moda ne pokriva ceo sisem.

Uza sve to, u mreama 802.11 pokretivost je dosad bila od male koristi u poreeu s pokretivou u mreama mobilne telefonije. Mree 802.11 najee koriste nomadski klijenti na jednoj ili drugoj ksnoj lokaciji, a ne dok su u pokretu. Za nomadsku upotrebu, pokretivost zapravo nije neophodna. ak i kada se 802.11 pokretivost upotrebi, ona se prostire samo kroz jednu 802.11 mreu, koja obuhvata najvie jednu veliku zgradu. Budue eme e morati da obezbede pokretivost kroz razliite mree i tehnologije (npr. 802.21). Najzad, tu je i problem bezbednosti. Poto je emitovae u beinim mreama neusmereno, svi oblii raunari primaju pakete nameene samo jednom od ih. Standard 802.11 to pokuava da sprei ifrovaem po emi privatnost kao u kablovskoj mrei (WEP). Dakle, trebalo je da bezbednost u beinim mreama bude jednaka onoj u kablovskim. Lepo zamieno, ali naalost ta ema je loa i ne radi (Borisov et al., 2001). Otada su je zamenile novije eme s drugaijim kriptografskim pojedinostima u standardu nazvanom 802.11i ili prvobitno WPA (WiFi sa zatienim pristupom), a sada WPA2. U beinom umreavau, standard 802.11 je izazvao revoluciju i ona traje. Osim po zgradama, beine mree se ubrzano instaliraju u avionima, vozovima, brodovima i automobilima kako bi udi mogli da krstare Internetom kuda god da putuju. S beinim mreama danas mogu da komuniciraju mobilni telefoni i sva mogua elektronika za iroku potrou od igrakih konzola do digitalnih foto-aparata. Vratiemo im se i detano ih prouiti u 4. poglavu.

1.5.4 RFID i senzorske mree

Dosad smo prouavali mree sastavene od raunarskih ureaja koje je lako prepoznati od raunara do mobilnih telefona. Uz identikaciju pomou ugraenog radio odaiaa (RFID) i najobiniji predmeti mogu postati deo raunarske mree.

1.5 Primeri mrea

71

RFID ip lii na nalepnicu veliine potanske marke koja se moe privrstiti na (ili ugraditi u) bilo ta to treba pratiti. To moe biti pas, paso, kiga ili transportna paleta. RFID ip se sastoji od malog mikroipa s jedinstvenim identikatorom i antene koja prima radio-talase. RFID itai instalirani na mestima kontrole pronau svaki ip koji ue u ihov domet i oitaju egove podatke, kao to je prikazano na slici 1-36. Meu primenama su provera identiteta, upravae lancem dobavaa, spreavae krae kiga, pronalaee vlasnika izgubenih pasa, meree vremena na trkama i zamena bar-kodova.
RFID ip

RFID ita

Slika 1-36. RFID se upotrebava za umreavae predmeta i ivotia.

Ima mnogo vrsta RFID-a razliitih svojstava, ali je moda najfascinantniji aspekat te tehnologije ienica da veina RFID ipova nema nikakav utika niti bateriju. Umesto ih, svu energiju potrebnu za rad ipa daju radio-talasi koje odaiu RFID itai. To je pasivni RFID, za razliku od (ree upotrebavanog) aktivnog RFID-a u kojem ipovi imaju sopstveni izvor napajaa. Od eih oblika RFID-a spomenimo RFID u UHF podruju frekvencija (UHF RFID). Koristi se na transportnim paletama i vozakim dozvolama. U SAD, ovi itai au signale u podruju 902928 MHz. ipovi komuniciraju na udaenosti od nekoliko metara odbijaem signala pristiglih od itaa; ita je u stau da primi i razume odbijene talase. Taj nain rada je nazvan povratno rasejae (engl. backscatter). Druga rairena vrsta RFID-a je RFID u HF podruju frekvencija (HF RFID). Radi na 13.56 MHz i verovatno ga imate u pasou, kreditnoj kartici, kigama i sistemima za beskontaktno plaae. HF RFID ima mali domet, obino jedan metar ili mae, zato to je ziki mehanizam zasnovan na indukciji a ne na povratnom rasejau. Ima i drugih oblika RFID-a koji koriste druge frekvencije, kao to je RFID u LF podruju frekvencija (LF RFID), koji je bio razvijen pre HF RFID-a i upotrebava se za praee ivotia. Takav RFID ip je verovatno ugraen pod kou vaeg psa. RFID itai nekako moraju reiti problem vie ipova koji se istovremeno nalaze u dometu. To znai da ip ne sme da odgovori odmah im primi signal itaa kako se signali vie ipova ne bi sukobili. Reee je slino onom u standardu 802.11: svaki ip eka neko nasumino odabrano vreme pre nego to odgovori svojim identikatorom, a to itau omoguuje da locira sve ipove koji su odgovorili i da ih potom pojedinano ispita. Drugi problem je bezbednost. Sposobnost RFID itaa da s lakoom prate ipovani objekat, pa onda i osobu koja ga koristi, moe posluiti za ugroavae privatnosti.

72

Poglavlje 1: Uvod

Naalost, zloupotrebu RFID ipova je teko spreiti, poto nemaju ni raunarsku ni komunikacijsku snagu za izvravae jakih kriptografskih algoritama. Zato se upotrebavaju slabe mere zatite poput lozinki (koje je lako razbiti). Ako linu kartu moe dainski da oita slubenik na granici, ta e druge osobe spreiti da istu linu kartu prate bez vaeg znaa? Malo toga. RFID ipovi su se na poetku upotrebavali samo za identikaciju, ali brzo dobijaju sve mogunosti pravih raunara. Na primer, mnogi ipovi imaju memoriju koja se moe aurirati i kasnije oitati, tako da se zajedno s ipovanim objektom moe uskladititi i informacija o tome ta se s im deavalo. Rieback et al. (2006) pokazali su da to znai da su mogue sve uobiajene zloupotrebe raunarskog zlonamernog koda, samo to sada i pas i paso mogu biti upotrebeni i za iree RFID virusa. Korak napred u odnosu na RFID predstavaju senzorske mree (davaa). Senzorske mree se primeuju za nadzirae raznih aspekata zikog sveta. Dosad su ih uglavnom upotrebavali za naune eksperimente kao to su nadzirae ptijih stanita, aktivnosti vulkana i migracija zebri, ali neemo dugo ekati na poslovne primene, meu kojima su zdravstvena zatita, oprema za nadzirae vibracija, i praee zamrznute, ohlaene ili na drugi nain pripremene kvarive robe. Senzorski vorovi su mali raunari veliine priveska na narukvici, opremeni senzorima temperature, vibracija i dr. Stavaju ih u okruee koje treba nadzirati. Najee imaju baterije, mada struju mogu dobijati od vibracija ili svetlosti. Kao sa RFID-om, najvei problem senzorskih vorova jeste imati dovono energije, pa moraju paivo da biraju kada e komunicirati kako bi svoja merea uspeli da predaju sponoj jedinici za prikupae informacija. Uobiajena strategija je da se vorovi samoorganizuju i tafetno predaju poruke jedni za druge, kao to je prikazano na slici 1-37. Takav dizajn nazivamo privremena (multihop) mrea.
Beina veza Senzorski vor

Jedinica za prikupae podataka

Slika 1-37. Privremena topologija senzorske mree.

RFID i senzorske mree e se ubudue verovatno mnogo proiriti i dobiti mnogo vee mogunosti. Istraivai su ve iskombinovali najboe od obe te tehnologije i napravili prototip programabilnog RFID ipa sa senzorima svetlosti, kretaa i dr. (Sample et al., 2008).

1.6 Standardizovae mrea

73

1.6 STANDARDIZOVAE MREA

Postoji mnogo proizvoaa i prodavaca mrea, a svaki ima sopstveni stav o tome kako stvari treba da izgledaju. Bez koordinacije nastao bi potpun haos od koga bi korisnici imali samo tetu. Jedini izlaz je dogovarae o mrenim standardima. Standardi ne samo to omoguavaju da razliiti raunari meusobno komuniciraju ve i proiruju trite proizvoda koji su usaglaeni sa standardom. ire trite znai masovniju i ekonominiju proizvodu, boe realizacije i druge prednosti koje sniavaju cenu i poveavaju prihvativost proizvoda. U narednim odecima ukratko emo se osvrnuti na vano ali slabo poznato podruje meunarodne standardizacije. Ali razmotrimo najpre ta spada u standard. Razborit ovek bi mogao pretpostaviti da standard kazuje kako bi odreeni protokol trebalo da radi, tako da se moe dobro realizovati. Taj ne bi bio u pravu. Standardi deniu ono to je potrebno za usklaen zajedniki rad proizvoda raznih proizvoaa: ni mae, ni vie. Time se stvara vee trite i preputa kompanijama da u uzajamnoj konkurenciji dokau kvalitet svojih proizvoda. Na primer, standard 802.11 denie mnogo brzina prenosa, ali ne kae kada bi predajnik trebalo da radi kojom brzinom, to je kuno za dobre performanse. To je preputeno proizvoaima. Zato je put do usklaenog zajednikog rada proizvoda raznih proizvoaa esto teak, poto ima mnogo naina realizacije, a standardi obino deniu mnoge mogunosti. Za 802.11 je bilo toliko problema da je, u strategiji koja je otada postala uobiajena, osnovano gransko udruee proizvoaa po imenu WiFi Alliance. Ono je razradilo usklaen zajedniki rad proizvoda raznih proizvoaa, unutar standarda 802.11. Slino tome, standard protokola denie taj protokol na ici ali ne i usluni interfejs unutar kutije, osim koliko treba da se objasni protokol. Stvarni usluni interfejsi su najee nestandardni. Primera radi, za komunikaciju sa udaenim raunarom nije vano kakav je interfejs TCP-a sa IP-om unutar raunara. Vano je samo da udaeni raunar komunicira sa skupom protokola TCP/IP. U stvari, obino se TCP i IP realizuju zajedno, bez ikakvog posebnog interfejsa. Uza sve to, dobri usluni interfejsi, kao dobri interfejsi za programirae aplikacija (API), doprinose upotrebi protokola, a najboi (kao to su Berkli utinice) umeju da postanu vrlo popularni. Standardi se dele u dve kategorije: de facto i de jure. De facto (lat. ieniki, faktiki) standardi jesu oni koji su prihvaeni bez prethodnog planiraa. HTTP, protokol po kojem radi veb, zapoeo je ivot kao de facto standard. Bio je ugraen u prve itae veba koje je razvio Tim Berners-Lee u CERN-u i egovo koriee se proirilo s rastom veba. Drugi primer je Bluetooth. Prvobitno ga je razvio Ericsson, a danas ga koriste svi. Nasuprot tome, de jure (lat. zakonski) standardi predstavaju formalne, zakonske standarde koje je objavilo neko telo ovlaeno za standardizaciju. Organizacije ovlaene za meunarodne standarde u naelu se dele na dve klase: one koje su osnovane sporazumom vie drava i one dobrovone, izvan sporazuma. Na podruju standardizacije raunarskih mrea ima vie organizacija oba tipa, navedimo tu ITU, ISO, IETF i IEEE, i o ima govorimo u nastavku.

74

Poglavlje 1: Uvod

U praksi, odnosi izmeu standarda, kompanija i tela za standardizaciju komplikovani su. De facto standardi esto prerastu u de jure standarde, naroito ako su uspeni. To je bio sluaj sa HTTP-om, koji je IETF brzo usvojio. Standardizaciona tela esto usvajaju gotove standarde drugih tela za standardizaciju da bi poveala trite odreene tehnologije, i to lii na meusobno povlaivae. Danas se oko nekih tehnologija formira mnogo ad hoc poslovnih udruea koje igraju znaajnu ulogu u razvoju i usavravau mrenih standarda. Primera radi, 3GPP (projekat sarade za treu generaciju) udruee je telekomunikacionih udruea koje pravi standarde UMTS mobilne telefonije 3G.

1.6.1 Ko je ko u svetu telekomunikacija

Zakonski status telefonskih kompanija u svetu razlikuje se od jedne zeme do druge. Jedna krajnost su Sjediene Drave sa 2000 zasebnih, (uglavnom vrlo malih) privatnih telefonskih kompanija. Broj im se malo poveao kada je razbijen AT&T 1984. godine (tada najvea svetska korporacija koja je obezbeivala telefonske usluge za 80 posto amerikih telefona) i donoeem Zakona o telekomunikacijama 1996. godine, koji je promenio zakonsku regulativu da bi ojaao konkurenciju. Druga krajnost su drave u kojima vlada ima potpun monopol nad komunikacijama, ukuujui potu, telegraf, telefon, a esto i radio i TV. Vei deo sveta spada u ovu kategoriju. U nekim sluajevima, telekomunikacije dri dravno preduzee, a u drugim je to jednostavno vladin sektor, obino poznat kao Potanska, telegrafska i telefonska uprava (engl. Post, Telegraph & Telephone administration, PTT). U itavom svetu osea se trend ka liberalizaciji, konkurenciji i slamau dravnog monopola na ovom pou. Veina evropskih drava ve je (delom) privatizovala svoje PTT uprave, ali je negde taj proces tek poeo. Uz toliko razliitih davalaca usluga, postoji jasna potreba za kompatibilnou na globalnom planu da bi udi (ili raunari) u jednoj dravi mogli da komuniciraju sa svojim paracima u drugoj. Takva potreba, u stvari, postoji odavno. Godine 1865, predstavnici mnogih evropskih vlada sastali su se da osnuju pretka danaeg Meunarodnog saveza za telekomunikacije (engl. International Telecommunication Union, ITU). Zadatak saveza bio je da standardizuje meunarodne telekomunikacije, to je u ono doba znailo telegraju. ak i onda je bilo jasno da e nastati problemi ako polovina zemaa koristi Morzeovu azbuku a druga polovina neki drugi kd. Kada je telefonski saobraaj preao granice pojedinih zemaa, ITU je preuzeo da standardizuje i telefoniju. Godine 1947, ITU je postao agencija Ujedienih Nacija. ITU-T ima oko 200 predstavnika vlada, ukuujui skoro svakog lana Ujedienih Nacija. Poto Sjediene Drave nemaju PTT, neko drugi je morao da ih predstava u sektoru ITU-T. Taj zadatak je dodeen Ministarstvu inostranih poslova, verovatno zato to se sektor ITU-T bavi stranim zemama a to je specijalnost ovog ministarstva. Pored ih, tu je i oko 700 lanova sektora i pridruenih lanova, meu kojima su telefonske kompanije (npr. AT&T, Vodafone, Sprint), proizvoai telekomunikacione opreme (npr. Cisco, Nokia, Nortel), proizvoai raunara (npr. Microsoft, Agilent, Toshiba), proizvoai ipova (npr. Intel, Motorola, TI), i druge zainternesovane kompanije (npr. Boeing, CBS, VeriSign).

1.6 Standardizovae mrea

75

ITU ima tri glavna sektora. Mi emo preteno govoriti o sektoru za standardizovae telekomunikacija ITU-T, u iji delokrug spadaju telefonski sistemi i sistemi prenosa podataka. Pre 1993. godine ITU-T je bio poznat kao CCITT, to je skraenica od francuskog imena Comit Consultatif International Tlgraphique et Tlphonique. Sektor radio-komunikacija ITU-R irom sveta dodeuje frekventna podruja konkurentskim zainteresovanim stranama. Preostao je sektor za razvoj (ITU-D). On podstie razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija kako bi smaio digitalni jaz izmeu zemaa s delotvornim pristupom informacionim tehnologijama i zemaa sa ogranienim pristupom. Zadatak sektora ITU-T jeste da daje tehnike preporuke za interfejse koji se koriste u telefoniji, telegraji i prenosu podataka. Te preporuke esto postaju meunarodno priznati standardi, mada su preporuke sektora ITU-T formalno samo preporuke, koje pojedine drave po nahoeu mogu da prihvate ili odbace (jer se vlade ponaaju slino pubertetlijama ne prihvataju da im se izdaju komande). To u praksi znai da drava koja eli da koristi neki drugi standard to slobodno moe da uini, ali po cenu izolovaa od ostalog sveta. Takav stav moda moe da proe u Severnoj Koreji, ali na svakom drugom mestu predstavae problem. ITU-T obava svoje zadatke kroz Studijske grupe, koje esto broje i 400 lanova. Trenutno postoji 10 takvih grupa. One pokrivaju razliite oblasti, poev od naplaivaa telefonskih usluga, do multimedije i bezbednosti. Na primer, SG 15 standardizuje DSL tehnologije koje se mnogo koriste za povezivae sa Internetom. Da bi u Studijskim grupama ita moglo da se uradi, one se dele na Radne grupe koje sa svoje strane obrazuju Timove struaka, a ovi ad hoc grupe. Jednom birokrata uvek birokrata. Uprkos svemu, ITU-T uspeno ispuava zadatke. Od svog nastanka, ITU-T je izdao oko 3.000 preporuka. Mnoge od ih su iroko prihvaene u praksi. Na primer, preporuka H.264 (istovremeno i ISO standard MPEG-4 AVC) mnogo se koristi za komprimovae audio i video datoteka, a X.509 sertikati javnog kua upotrebavaju se za bezbedno krstaree vebom i digitalno potpisanu e-potu. Kako telekomunikacije, poev od osamdesetih godina prolog veka, prolaze kroz tranziciju od iskuivo nacionalnih ka potpuno globalnim, standardi postaju sve vaniji, a sve je vie organizacija koje izraavaju eu da uestvuju u ihovoj izradi. Vie podataka o organizaciji ITU nai ete kod Irmera (1994.).

1.6.2 Ko je ko u svetu meunarodnih standarda

Meunarodne standarde pie i objavuje Meunarodna organizacija za standardizaciju (engl. International Standards Organization, ISO1), dobrovona organizacija, osnovana 1946. mimo meudravnih sporazuma. Njeni lanovi su nacionalne organizacije za standardizovae iz 157 zemaa. Meu lanovima su i ANSI (SAD), BSI (Velika Britanija), AFNOR (Francuska), DIN (Nemaka) i 153 druge.

Za perfekcioniste: pravo ime organizacije ISO glasi: International Organization for Standardization.

76

Poglavlje 1: Uvod

ISO pravi standarde za sve i svata, poev od zavrtaa i navrtki, do zatitne boje za telefonske bandere [da i ne pomiemo zrna kakaovca (ISO 2451), ribarske mree (ISO 1530), enski doi ve (ISO 4416), i dosta drugih stavki za koje biste pomislili da nisu podlone standardizovau]. ISO i ITU-T (ISO je lan organizacije ITU-T) esto sarauju po pitau standardizovaa telekomunikacija da bi se izbegao apsurd nastajaa dva zvanina, meusobno nekompatibilna meunarodna standarda. Objaveno je preko 17.000 standarda, ukuujui i OSI standarde. ISO ima skoro 200 Tehnikih komiteta (engl. Technical Committees, TCs), nabrojanih redosledom ihovog nastanka, a svaki se bavi specinom tematikom. TC1 se bavi zavrtima i navrtkama (standardizovae koraka navoja). JTC1 razmia o mreama, raunarima i obradi informacija. To je prvi (i zasad jedini) Zdrueni tehniki komitet (engl. Joint Technical Committee), nastao 1987. spajaem TC97 sa aktivnostima u Meunarodnoj elektrotehnikoj komisiji (IEC), to je jo jedno telo za standardizaciju. Svaki TC ima potkomitete (engl, subcommittees, SCs), izdeene u radne grupe (engl. working groups, WGs). Stvarni posao u radnim grupama uglavnom obava preko 100.000 dobrovoaca irom sveta. Mnogima od ovih dobrovoaca ba je ihov poslodavac dao u zadatak da prate standarde koji se odnose na proizvode egove rme. Drugi su dravni inovnici koji ele da praksu svoje zeme pretvore u meunarodni standard. Akademski struaci su takoe aktivni u mnogim radnim grupama. Postupak koji ISO koristi tokom prihvataa standarda obezbeuje najiri mogui konsenzus miea. Postupak poie tako to jedna od nacionalnih organizacija za standardizaciju oseti potrebu za meunarodnim standardom u odreenoj oblasti. Tada se obrazuje radna grupa koja napravi prednacrt standarda (engl. Committee Draft, CD). Prednacrt se prosledi svim lanicama da u roku od est meseci stave primedbe. Ako se veina lanica sloi, pravi se redigovan nacrt meunarodnog standarda (engl. Draft International Standard, DIS) i ponovo ae lanicama na diskusiju i glasae. U zavisnosti od ishoda ovog kruga, priprema se konaan tekst Meunarodnog standarda (engl. International Standard, IS), koji se zatim odobrava i objavuje. U sluaju velikih primedaba, CD i DIS mogu da pretrpe brojne izmene pre nego to se dovono lanica sloi oko teksta, a postupak moe da potraje godinama. Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (National Institute of Standards and Technology, NIST) deo je Amerikog ministarstva trgovine. Ranije se nazivao Nacionalni biro za standarizaciju. Institut objavuje standarde koji su obavezni za nabavke amerike vlade, osim za Ministarstvo odbrane, koje ima sopstvene standarde. Jo jedan veliki igra u svetu standarda jeste Institut ineera elektrotehnike i elektronike (engl. Institute of Electrical and Electronic Engineers, IEEE), najvea profesionalna organizacija na svetu. Osim to objavuje vie strunih asopisa i odrava nekoliko stotina konferencija svake godine, IEEE ima grupu za izradu standarda u oblasti elektrotehnike i raunarstva. Njihov komitet 802 standardizovao je mnoge vrste lokalnih mrea. Neke rezultate ovog komiteta razmotriemo kasnije. Posao obavaju radne grupe, pobrojane na slici 1-38. Uspenost mnogih radnih grupa

1.6 Standardizovae mrea

77

komiteta 802 nije bila velika; to to ispred sebe drite broj 802.x nije garancija uspeha. Ali su zato uspeno obaveni poslovi (naroito na standardima 802.3 i 802.11) ostavili za sobom neizbrisiv trag u industriji i svakodnevnom ivotu.
Broj 802.1 802.2 802.3 802.4 802.5 802.6 802.7 802.8 802.9 Tema Opti pregled i arhitektura lokalnih mrea

Upravae logikim vezama Ethernet Token bus (kratko koriena u proizvodnim pogonima) Token ring (IBM-ova ulaznica u svet lokalnih mrea) Dvostruki red ekaa s dvostrukom sabirnicom (prve gradske mree) Tehnika konsultantska grupa za irokopojasne tehnologije Tehnika konsultantska grupa za tehnologiju optikih vlakana Izohrone lokalne mree (za aplikacije koje se izvravaju u realnom vremenu) Virtuelne lokalne mree i bezbednost Beine lokalne mree (WiFi) Prioritet zahteva (Hewlett-Packardov AnyLAN) Nesrean broj. Niko ga nije hteo Kablovski modemi (prestala s radom: u oblast je prvi uskoio jedan industrijski konzorcijum) Line mree (Bluetooth, Zigbee) irokopojasne beine mree (WiMAX) Prsten sa elastinim paketima Tehnika konsultantska grupa za regulativu radio problema Tehnika konsultantska grupa za koegzistenciju svih ovih standarda Mobilne irokopojasne beine mree (kao 802.16e) Predaja upravaa nezavisna od medijuma (za roaming bez obzira na tehnologiju) Beine regionalne mree

802.10
802.11 * 802.12 802.13 802.14 802.15 * 802.16 * 802.17 802.18 802.19 802.20 802.21 802.22

Slika 1-38. Radne grupe komiteta 802. One vane su oznaene zvezdicom (*). One koje nose oznaku hiberniraju. Grupe sa oznakom prestale su s radom i rasputene su.

1.6.3 Ko je ko u svetu standarda za Internet

Globalni Internet ima sopstvene mehanizme standardizovaa, veoma razliite od postupaka koje primeuju ITU-T i ISO. Razlika se grubo moe ilustrovati ako kaemo da udi koji se okupaju na sastancima organizacija ITU i ISO nose odela. Ljudi koji se okupaju na sastancima posveenim standardizovau Interneta obueni su u dins (osim ako je sastanak u San Dijegu, kada nose orceve i majice). ITU i ISO skupovima prisustvuju korporacijski i dravni zvaninici kojima je standardizovae posao. Oni smatraju da su standardi dobra stvar i posveuju im itav ivot. Korisnici Interneta, s druge strane, anarhiju smatraju gotovo principom.

78

Poglavlje 1: Uvod

Meutim, ako svaki od miliona udi radi to mu se prohte, teko je ostvariti meusobnu komunikaciju. Zato, ma kako to bolno bilo, ponekad neto treba i standardizovati. U ovom kontekstu, jednom je Dejvid Klark (M.I.T.) dao sada uvenu primedbu da se standardizovae Interneta sastoji od kakvog-takvog konsenzusa i funkcionalnog koda. Kada je mrea ARPANET putena u rad, ameriko Ministarstvo odbrane je obrazovalo formalni komitet da je nadgleda. Godine 1983, komitet je preimenovan u Odbor za aktivnosti na Internetu (engl. Internet Activities Board, IAB) i dodeena mu je malo ira misija: da i dae podstie istraivae da mreu razvijaju, i da Internet odrava u priblino istom smeru aktivnost koja se moe porediti s kroeem opora maaka. Ista skraenica (IAB) koriena je i onda kada je ime Odbora promeeno u Odbor za arhitekturu Interneta (engl. Internet Architecture Board). Svaki od desetak lanova IAB-a rukovodi radnom grupom koja se bavi nekim trenutno vanim problemom. IAB se okupa vie puta godie da razmotri rezultate i da o ima izvesti Ministarstvo odbrane i NSF, organizacije koje su uglavnom nansirale IAB. Kada se ukazala potreba za novim standardom (npr. za novim algoritmom za usmeravae), lanovi IAB-a su ga razmatrali, a zatim objavivali izmene, tako da su studenti koji su tek diplomirali (glavna softverska radna snaga Interneta) mogli da ih ugrade. Izmene su objavivane u nizu tehnikih izvetaja zvanih Zahtevi za komentare (engl. Request For Comments, RFCs). RFC dokumenti su uskladiteni na mrei tako da ih svaki zanternesovan korisnik moe peuzeti sa adrese www.ietf.org/ rfc. Oni su numerisani hronolokim redom pojavivaa i danas ih ima preko 5.000. U ovoj kizi emo se pozivati na mnoge RFC dokumente. Do 1989. godine Internet je tako narastao da opisani neformalan stil rada vie nije bio primeniv. Mnogi prodavci su ve nudili TCP/IP proizvode i nisu eleli da ih meaju samo zato to aica istraivaa ima bou ideju. U leto 1989. godine IAB je ponovo reorganizovan. Istraivai su prebaeni u Istraivake snage Interneta (engl. Internet Research Task Force, IRTF), telo podreeno IAB-u, kao i paralelno telo Ineerske snage Interneta (engl. Internet Engineering Task Force, IETF). IAB je ponovo popuen predstavnicima organizacija koje nisu vie bile samo akademske i istraivake. U poetku je to bila grupa koja se sama obnavala tako to su posle dvogodieg mandata stari lanovi imenovali nove. Kasnije je od osoba zainteresovanih za Internet obrazovano Internet drutvo (engl. Internet Society). Internet drutvo je na taj nain uporedivo sa organizacijama ACM ili IEEE. Njime upravaju izabrani poverenici koji imenuju lanove IAB-a. Ci ovakve podele bio je da se IRTF koncentrie na dugorona istraivaa, dok bi se IETF bavio kratkoronim ineerskim poslovima. IETF je podeen na radne grupe za reavae odreenih problema. Predsednici grupa se na poetku sastaju kao inicijativni odbor da bi usmerili ineerske napore u pojedinim grupama i u celini. U delokrug radnih grupa spadaju nove aplikacije, korisnike informacije, OSI integrisae, usmeravae i adresirae, bezbednost, odravae mree i standardi. Na kraju se namnoilo toliko radnih grupa (vie od 70) da su grupisane po oblastima, a inicijativni odbor ine predsednici pojedinih oblasti.

1.7 Metrike jedinice

79

Osim toga, prihvaen je formalniji postupak standardizacije, po ugledu na ISO. Da bi se dolo do predloga standarda (engl. Proposed Standard), osnovna ideja mora da bude potpuno objaena u RFC dokumentima i mora da bude dovono zainteresovanih korisnika da bi se razmatrae predloga isplatilo. Da bi se stiglo do nacrta standarda (engl. Draft Standard), funkcionalna verzija egove realizacije mora biti rigorozno proverena barem na dve lokacije tokom najmae 4 meseca. Kada se IAB uveri da je ideja dobra i da softver radi, on moe odgovarajui RFC dokument proglasiti standardom za Internet. Neki standardi za Internet postali su standardi amerikog Ministarstva odbrane (MIL-STD), obavezni za dobavae Ministarstva. Za veb standarde, Konzorcijum za upravae vebom (W3C) razvija protokole i smernice da bi olakao dugoroni rast veba. To je industrijski konzorcijum koji vodi Tim Berners-Li, ustanoven 1994. kada je veb zaista uzleteo. W3C sada ima preko 300 lanova iz celog sveta i napravio je vie od 100 W3C preporuka, kako se egovi standardi nazivaju, o temama kao to su HTML i veb privatnost.

1.7 METRIKE JEDINICE

Da bi se izbegla zabuna, treba naglasiti da se u ovoj kizi, kao i uopte u raunarskim naukama, koriste metrike jedinice a ne tradicionalne engleske jedinice (funte, pinte i ostalo). Osnovni preksi metrikih jedinica navedeni su na slici 1-39. Oni se najee skrauju na poetna slova, s tim to se preks koji oznaava jedinicu veu od osnovne pie velikim slovima (KB, MB itd.). Izuzetak je (iz istorijskih razloga) kb/s za kilobita u sekundi. Shodno tome, komunikacioni vod brzine prenosa 1 Mb/s prenosi 106 bitovita u sekundi, a interval od 100 ps (100 pikosekundi) iznosi 10-10 sekundi. Poto preksi mili i mikro poiu slovom m, mili se skraeno pie m, a mikro grkim slovom (mi).
Eksp. 10-3 10-6 10-9 10-12 10-15 10-18 10-21 10-24 Dekadni mnoite 0,001 0,000001 0,000000001 0,000000000001 0,000000000000001 0,000000000000000001 0,000000000000000000001 0,000000000000000000000001 Preks mili mikro nano piko femto ato cepto jokto Eksp. Dekadni mnoite 103 106 109 1012 1015 1018 1021 1024 1.000 1.000.000 1.000.000.000 1.000.000.000.000 1.000.000.000.000.000 1.000.000.000.000.000.000 1.000.000.000.000.000.000.000 1.000.000.000.000.000.000.000.000 Preks Kilo Mega Giga Tera Peta Eksa Ceta Jota

Slika 1-39. Osnovni prefiksi metrikih jedinica.

Takoe treba naglasiti da se za meree veliina memorije, diska, datoteka i baza podataka u industrijskoj praksi koriste jedinice s neto drugaijim znaeem. Tamo kilo oznaava 210 (1024) a ne 103 (1000), zato to se za izraavae veliine memorije u raunarstvu uvek umesto dekadnog koristi binarni brojani sistem. Tako memorija od 1 KB sadri 1024, a ne 1000 bajtova. Imajte u vidu i da veliko B u tom kontekstu

80

Poglavlje 1: Uvod

oznaava bajtove (jedinicu od osam bitova), za razliku od malog b koje oznaava bitove. Slino tome, memorija od 1 MB sadri 220 (1.048.576) bajtova, od 1 GB sadri 230 (1.073.741.824) bajta, a baza podataka od 1 TB sadri 240 (1.099.511.627.776) bajtova. Meutim, komunikacioni vod brzine 1 kb/s prenosi 1000 bitova u sekundi, a lokalna mrea od 10 Mb/s radi brzinom 10.000.000 bitova u sekundi zato to se ove brzine izraavaju u dekadnom sistemu. Naalost, mnogi meaju ova dva brojana sistema, naroito kada razmatraju veliinu diska. Da bismo izbegli nedoumice, u ovoj kizi emo koristiti simbole KB, MB i GB za 210, 220, odnosno 230 bajtova, a simbole kb/s, Mb/s, Gb/s i Tb/s za 103, 106, 109, odnosno 1012 bitova u sekundi.

1.8 PREGLED OSTATKA KIGE

Kiga obrauje principe i praksu umreavaa raunara. Poglava veinom poiu razmatraem odgovarajuih principa, a zatim sledi vie primera koji ilustruju te principe. Primeri su obino uzeti sa Interneta i iz beinih mrea kao to su mree mobilne telefonije, zato to su ove mree veoma vane, a meusobno vrlo razliite. Gde je pogodno, dajemo i druge primere. U kizi se drimo hibridnog modela prikazanog na slici 1-23. Poev od 2. poglava kreemo se uz hijerarhiju protokola polazei od samog dna. U drugom poglavu razmatramo osnove prenosa podataka. Tu govorimo o kablovskim, beinim i satelitskim sistemima prenosa. Izneti materijal se tie naina isporuke informacija preko zikih kanala, iako vie govorimo o egovoj arhitekturi, nego o hardveru. Kroz vie primera zikih slojeva obraujemo javnu komutiranu telefonsku mreu, mobilnu telefoniju i kablovsku televiziju. U treem i etvrtom poglavu govorimo o sloju veze podataka. Tree poglave razmatra problem slaa paketa preko veze, ukuujui tu i otkrivae i ispravae greaka. DSL (koji se koristi za irokopojasno pristupae Internetu preko telefonskih linija) razmatramo kao primer uzet iz stvarnog ivota. etvrto poglave tie se podsloja za upravae pristupom medijumima. To je deo sloja veze podataka koji odreuje kako da vie raunara podeli jedan zajedniki kanal. Prikazano je mnogo primera beinih lokalnih mrea kao to su 802.11 i RFID, i kablovskih lokalnih mrea poput klasinog Etherneta. U ovom poglavu govorimo i o skretnicama sloja veze, koje se koriste za povezivae lokalnih mrea, npr. u komutiranom Ethernetu. Peto poglave se bavi mrenim slojem, naroito usmeravaem, pri emu obraujemo mnoge statike i dinamike algoritme. ak i uz dobre algoritme za usmeravae, ako je saobraaj neprimeren mrei, neki paketi e zakasniti ili biti odbaeni. Govorimo o zagueu i nainima da se ono sprei, te kako garantovati odreen kvalitet usluge. U ovom poglavu govorimo i o meusobnom povezivau heterogenih mrea i problemima koji tu nastaju. Mrenom sloju na Internetu posveen je veliki deo poglava. esto poglave se odnosi na transportni sloj. Naglasak je staven na protokole za rad s direktnom vezom i pouzdanost, jer to zahtevaju mnoge aplikacije. Dat je primer

1.9 Saetak

81

jedne transportne usluge i prikazan je en stvarni kd da bi se pokazalo kako se ona moe realizovati. Detano su opisani protokoli za prenos podataka na Internetu, UDP i TCP, kao i problematika ihovih performansi. U sedmom poglavu govorimo o sloju aplikacija, egovim protokolima i primeni. Prva tema je DNS, koji predstava telefonski imenik Interneta. Sledi e-pota i objaee enih protokola. Posle toga prelazimo na veb, detano opisujui statiki i dinamiki sadraj veb strana, ta se dogaa kod klijenta a ta na serveru. Potom govorimo o mrenom prenosu multimedijskih sadraja, ukuujui reprodukovae zvuka i videa tokom preuzimaa (tj. u realnom vremenu). Na kraju, razmatramo mree za isporuku sadraja, ukuujui tu i tehnologiju ravnopravnih raunara. U osmom poglavu obraujemo bezbednost na mrei. Tema se odnosi na sve slojeve, pa je pogodnije da o oj govorimo tek kada ih sve objasnimo. Poglave poie uvodom u kriptograju, a kasnije se ukazuje na to kako se ona moe iskoristiti za ostvarivae bezbedne komunikacije, e-pote i veba. Kiga se zavrava raspravom o nekim podrujima u kojima bezbednost zadire u privatnost, slobodu govora govorimo o cenzuri i drugim drutvenim aspektima. Deveto poglave sadri komentarisanu listu referenci predloenih za dae itae, ureenu prema poglavima. Ona je nameena korisnicima koji svoja znaa o mreama ele da prodube. Dat je i abecedno ureen spisak svih referenci navedenih u kizi. Adresa autorskog para na veb lokaciji izdavake kue Pearson: http://www.pearsonhighered.com/tanenbaum Tamo ete nai stranu pepunu veza ka mnogim prirunicima, zbirkama esto postavanih pitaa, industrijskim konzorcijumima, profesionalnim organizacijama, organizacijama za standardizovae, tehnologijama, radovima itd.

1.9 SAETAK
Raunarske mree mogu koristiti i preduzea i pojedinci, u kui i na putu. U preduzeima, mree personalnih raunara vezanih za zajedniki server omoguavaju pristupae korporacijskim podacima. Ona najee slede klijentsko-serverski model, pri emu klijentske radne stanice sa stolova zaposlenih pristupaju snanim serverima u raunskom centru kompanije. Pojedinanim korisnicima mree nude pristup razliitim informacijama i izvorima zabave, kao i nov nain kupovaa i prodaje proizvoda i usluga. Pojedinci esto pristupaju Internetu preko telefonskih ili kablovskih veza od kue, pozivajui davaoca Internet usluga pomou modema, ali je sve vie korisnika koji beino pristupaju pomou svojih prenosnih raunara i telefona. Razvijaju se nove vrste beinih mrea s novim primenama, poto se raunari ugrauju u kune aparate i drugu robu iroke potroe. Taj razvoj istovremeno otvara nova drutvena pitaa i brige o privatnosti. Mree se grubo mogu podeliti na lokalne, gradske, regionalne i meumree. Lokalne mree se nalaze unutar zgrade i rade velikom brzinom. Gradska mrea pokriva

82

Poglavlje 1: Uvod

gradsko podruje npr. sistem kablovske televizije preko kojega mnogi sada pristupaju i Internetu. Regionalna mrea pokriva dravu ili kontinent. Neke od tih mrea (npr. kablovske) jesu od take do take, a druge difuzne (npr. beine). Mree se mogu povezati usmerivaima u kombinovane mree (meumree), od kojih je najvei i najpoznatiji primer Internet. Beine mree postaju sve popularnije, na primer lokalne mree 802.11 (WiFi) i 3G mobilna telefonija. Mreni softver obuhvata protokole s pravilima komunikacije izmeu procesa. Mree veinom podravaju hijerarhije protokola, pri emu svaki sloj obezbeuje usluge za sloj iznad sebe, tedei ga detaa protokola koji koristi. Skupovi protokola se najee zasnivaju na modelima OSI ili TCP/IP. Oba modela imaju sloj veze, mreni sloj, transportni sloj i sloj aplikacija, ali se razlikuju po drugim slojevima. Problematika projektovaa obuhvata pouzdanost, dodelu resursa, rast, bezbednost i drugo. Vei deo ove kige bavi se protokolima i ihovim projektovaem. Mree korisnicima pruaju razne usluge, koje se izvravaju uz uspostavae direktne veze (garantovana isporuka paketa) ili bez e (isporuka paketa koliko uspe). U nekim mreama, jedan sloj prua usluge bez uspostavaa veze, dok sloj iznad ega radi uz uspostavae direktne veze. Najpoznatije mree su Internet, mree 3G mobilne telefonije i beine lokalne mree IEEE 802.11. Internet se razvio iz ARPANET-a, kome su, u ciu stvaraa meumree, dodavane druge mree. Sadai Internet nije jedinstvena mrea ve kombinovana mrea sastavena od vie hiada mrea koje koriste skup protokola TCP/IP. Mrea mobilne telefonije 3G obezbeuje beini i mobilni pristup Internetu uz brzine od vie Mb/s, i, naravno, prenosi i govor. U mnogim kuama i kaima napravene su beine lokalne mree zasnovane na standardu IEEE 802.11, koje rade na brzinama preko 100 Mb/s. Poele su da se ire i nove vrste mrea, poput mrea ugraenih senzora i mrea zasnovanih na RFID tehnologiji. Da bi vie raunara moglo meusobno da komunicira, neophodno je tota standardizovati, kako u oblasti hardvera, tako i softvera. Organizacije, kao to su ITU-T, ISO, IEEE i IAB sprovode razliite delove postupka standardizacije.

ZADACI
1. Zamislite da ste svog bernardinca Bernija nauili da umesto boice brendija nosi kutiju s tri 8-milimetarske trake. (Kada vam se disk napuni podacima, za vas je to hitna situacija.) Svaka traka moe da primi 7 gigabajta podataka. Gde god da ste, pas moe da doe do vas brzinom 18 km/h. U kom intervalu razdaina Berni prenosi podatke bre (zanemarujui pratee podatke) nego prenosni vod brzine 150 Mb/s? Kako se mea va odgovor ako se udvostrui (i) Bernijeva brzina; (ii) kapacitet svake trake; (iii) brzina prenosnog voda. 2. Alternativa lokalnoj mrei je veliki sistem s deeem vremena, gde svaki korisnik ima terminal. Navedite dve prednosti lokalne mree s klijentsko-serverskim sistemom.

Zadaci

83

3. Na performanse klijentsko-serverskog sistema jako utiu dve glavne karakteristike mree: en propusni opseg (najvei broj bitova koje mrea moe da prenese u sekundi) i kaee (broj sekundi potreban da prvi bit stigne od klijenta do servera). Navedite primer mree velikog propusnog opsega i velikog kaea. Zatim navedite primer mree malog propusnog opsega i malog kaea. 4. Osim propusnog opsega i kaea, kojim drugim parametrima se opisuje kvalitet usluge koju nudi mrea za prenos (i) digitalizovanog govora? (ii) videa? (iii) nansijskih transakcija? 5. inilac koji utie na kaee u komutiranom sistemu paketa uvaj i prosledi jeste vreme potrebno da se paket sauva i prosledi kroz skretnicu. Ako je vreme zadravaa paketa u skretnici 10 s, da li e ono bitno uticati na odgovor klijentsko-serverskog sistema u kome je jedan klijent u Njujorku, a drugi u Kaliforniji? Pretpostavite da brzina prostiraa signala kroz bakarnu icu i optiko vlakno iznosi 2/3 brzine svetlosti u vakuumu. 6. Klijentsko-serverski sistem koristi satelitsku mreu iji se satelit nalazi na visini od 40.000 km. Koliko je kaee odgovora na upit u najboem sluaju? 7. U budunosti, kada svako bude imao kuni terminal povezan s raunarskom mreom, moi e trenutno da se sprovode referendumi o vanim zakonima. Na taj nain bi se mogle ukinuti sve institucije koje razmatraju zakone, jer se u vrlo kratkom roku moe sagledati voa naroda. Pozitivni aspekti takve neposredne demokratije sasvim su oiti; razmotrite i ene negativne aspekte. 8. Pet usmerivaa treba povezati s podmreom tipa od take do take. Svaki par usmerivaa projektant moe da povee vodom visoke, srede ili niske brzine, ili da ih uopte ne povee. Ako raunaru treba 100 ms da generie i proveri svaku topologiju, za koliko vremena e ih sve ispitati? 9. Nedostatak podmree s difuznim emitovaem ogleda se u smaeu enog kapaciteta kada vie raunara istovremeno pokua da pristupi kanalu. Pretpostavite da je vreme izdeeno na diskretne intervale i da tokom svakog od tih intervala svaki od n raunara pokuava da pristupi kanalu s verovatnoom p. Koliki se udeo vremenskih intervala protrai zbog sukobavaa? 10. Navedite dva razloga u prilog koriea protokola razmetenih po slojevima i jednu moguu lou stranu toga. 11. Predsednik kompanije Specijalne Boje doao je na ideju da lokalnoj pivari ponudi saradu u proizvodi nevidivih limenki (kako bi se izbeglo zagaee okoline). Predsednik je naloio svojoj pravnoj slubi da preduzme odgovarajue korake, a sluba je zatraila pomo od ineerskog sektora. Glavni ineer je tada pozvao svog kolegu u pivari i s im razmotrio tehniku stranu sarade. Oba ineera su o ovom razgovoru obavestila svoje pravne slube koje su se preko telefona dogovorile o pravnim aspektima sarade. Na kraju su dva predsednika dogovorili nansijske uslove poduhvata. Koji princip protokola koji se izvravaju po slojevima modela OSI, kri ovaj mehanizam komunikacije? 12. Svaka od dve mree obezbeuje pouzdanu uslugu sa uspostavaem direktne veze. Jedna od ih nudi pouzdan tok bajtova, a druga pouzdan tok poruka. Jesu li mree identine? Ako jesu, zato se izmeu ih pravi razlika? Ako nisu, navedite u emu se razlikuju.

84

Poglavlje 1: Uvod

13. ta znai dogovarae kada se govori o mrenim protokolima? Ponudite primer. 14. Na slici 1-19 prikazana je usluga. Da li se na slici podrazumevaju i druge usluge? Ako je tako, gde su? Ako nije, zato ih nema? 15. U nekim mreama, sloj veze podataka obrauje greke pri prenosu tako to zahteva ponovan prenos oteenih okvira. Ako je verovatnoa oteivaa okvira p, koliko se proseno puta mora poslati okvir da bi sigurno stigao neoteen? Pretpostavite da se potvrde o prijemu okvira nikada ne gube. 16. Sistem ima hijerarhiju protokola u n slojeva. Aplikacije generiu poruke duine M bajtova. Poruci se u svakom sloju dodaje zaglave od h bajtova. Koji deo propusnog opsega mree zauzimaju zaglava? 17. U emu je osnovna razlika izmeu protokola TCP i UDP? 18. Podmrea na slici 1-25(b) projektovana je da izdri nuklearni udar. Koliko je bombi potrebno da od e naprave dva nepovezana dela? Pretpostavite da svaka bomba unitava vor i sve veze koje se pruaju od ega. 19. Veliina Interneta udvostruava se priblino svakih 18 meseci. Iako niko ne zna tanu cifru, pretpostava se da ga je 2009. inilo 600 miliona raunara. Na osnovu ovih podataka izraunajte oekivani broj umreenih raunara 2018. godine. Verujete li da je rezultat taan? Ako verujete, objasnite zato; ako ne verujete, i to objasnite. 20. Kada se datoteka prenosi izmeu dva raunara, mogue su dve strategije potvrde prijema. Prema prvoj, datoteka se deli na pakete ije dospee primalac nezavisno potvruje, ali ne ae potvrdu da je datoteka primena u celini. Prema drugoj, ne potvruje se prijem pojedinanih paketa, ali se ae potvrda kada cela poruka stigne na odredite. Prokomentariite ova dva pristupa. 21. Operateri mrea mobilne telefonije moraju znati gde su mobilni telefoni ihovih pretplatnika (te stoga i sami pretplatnici). Objasnite zato je to loe za korisnike. Potom navedite zato je to dobro za korisnike. 22. Koliko je (u metrima) dugaak jedan bit na mrei izgraenoj prema prvobitnom standardu 802.3? Raunajte s brzinom prenosa 10 Mb/s i pretpostavite da je brzina signala u koaksijalnom kablu 2/3 brzine svetlosti u vakuumu. 23. Slika je veliine 1600 1200 piksela, sa 3 bajta po pikselu. Pretpostavite da je slika nekomprimovana. Koliko e trajati en prenos modemskim kanalom brzine 56 kb/s? A kablovskim modemom brzine 1 Mb/s? Ethernetom brzine 10 Mb/s? Kroz Ethernet brzine 100 Mb/s? Kroz gigabitni Ethernet? 24. Ethernet i beine mree imaju izvesne slinosti i neke razlike. Jedna od karakteristika Etherneta jeste to da se kroz mreu moe slati samo jedan okvir u jednom trenutku. Da li je to tako i u mrei 802.11? Objasnite odgovor. 25. Navedite dve prednosti i dve mane postojaa meunarodnih standarda za mrene protokole. 26. Kada se komponenta sistema sastoji od ksnog i izmeivog dela (npr. CD ita i CD), vano je da bude standardizovana, tako da razliite kompanije mogu da proizvode ksne i izmeive delove, a da sve ipak radi dobro. Navedite tri primera takvih meunarodnih standarda izvan raunarske industrije. Zatim navedite tri podruja izvan raunarske industrije gde takvi standardi ne postoje.

Zadaci

85

27. Pretpostavite da su se izmenili algoritmi za realizaciju operacija na sloju k. Kako to utie na operacije na slojevima k - 1 i k + 1? 28. Pretpostavite da se izmenila usluga (skup operacija) koju prua sloj k. Kako to utie na usluge slojeva k - 1 i k + 1? 29. Navedite spisak razloga zato vreme odziva nekog klijenta moe biti vee od kaea u najboem sluaju. 30. Koji su nedostaci upotrebe malih elija ksne duine u ATM-u? 31. Napravite spisak svakodnevnih aktivnosti u kojima koristite raunarske mree. Koliko bi se va ivot izmenio kada bi se sve te mree odjednom iskuile? 32. Ispitajte koje se sve mree koriste u vaoj koli, na fakultetu ili na radnom mestu. Opiite vrste mrea, ihove topologije i metode komutiraa. 33. Program ping omoguava da na datu lokaciju poaete probni paket i da utvrdite koliko mu treba da do e stigne i da se vrati. Upotrebite ping da biste utvrdili koliko paketu treba da se vrati kada ga poaete na nekoliko dobro poznatih lokacija. Iz dobijenih podataka uspostavite zavisnost izmeu vremena putovaa preko Interneta u jednom smeru i razdaine. Najboe je da za to koristite univerzitete jer su lokacije ihovih servera tano poznate. Na primer, berkeley.edu je u Berkliju u Kaliforniji, mit.edu je u Kembridu u Masausetsu, vu.nl je u Amsterdamu u Holandiji, www.usyd.edu.au je u Sidneju u Australiji, a www.uct.ac.za je u Kejptaunu u Junoj Africi. 34. Poveite se s veb lokacijom IETF-a, www.ietf.org, i pogledajte na emu rade. Izaberite jedan projekat i napiite na pola strane izvetaj o datom problemu i predloenom reeu. 35. Internet je sastaven od velikog broja mrea. Njihov raspored odreuje topologiju Interneta o kojoj moete da naete mnogo podataka na samoj Mrei. Pomou pretraivaa veba pronaite podatke o topologiji Interneta i napiite kratak izvetaj o tome. 36. Pronaite na Internetu neke od vanih ravnopravnih raunara koji u sadae vreme usmeravaju pakete na emu. 37. Napiite program koji realizuje tok poruka od najvieg do najnieg sloja u modelu protokola sa 7 slojeva. Svaki sloj treba da ima sopstvenu funkciju kao svoj protokol. Zaglave protokola ini niz od 64 znaka. Svaka funkcija protokola ima dva parametra: poruku koju je prosledio protokol vieg sloja (bafer znakova) i veliinu poruke. Funkcija stava svoje zaglave ispred poruke, tampa novu poruku na standardnom izlazu i poziva funkciju protokola nieg sloja. Ulaz u program je poruka aplikacije (niz od najvie 80 znakova).