Deo I

Ostati iv: osnovni principi preivavaa u prirodi

U ovom delu . . .

ilo da ste se u nevoi zatekli na moru, ili ste se izgubili u planini, u situaciji preivavaa uvek vam se nameu ista bitna pitaa: kako sauvati telesnu temperaturu preko noi? Kako izbei dehidrataciju i nai neto za jelo? U ovom delu, pokazaemo vam kako da odredite ta su vai prioriteti u odreenoj situaciji. Na primer, dok ekate pomo ili planirate kako da se izbavite, va osnovni prioritet je da odrite normalnu telesnu temperaturu, naete vodu i zaklon, a tek tada krenete u potragu za hranom. Dobiete, takoe, i savete o tome kako da budete psiholoki spremni i kako da improvizujete odeu, kako da upalite vatru na vie naina, napravite zaklon, pronaete vodu i pribavite hranu.

Poglave 1

Preivavae u prirodi
U ovom poglavu
Budite spremni za situacije preivavaa u prirodi Zauzmite pozitivan stav i budite preduzimivi Pobrinite se za najosnovnije potrebe i pozivae pomoi Snalaee u prostoru i izbegavae greaka

ad znate s kakvim se sve opasnostima moete suoiti u prirodi i koji su najmudriji koraci koje morate preduzeti da biste se izborili s tim opasnostima, moete znatno produiti vreme opstanka i preivavaa u nekoj looj situaciji u kojoj ste se nali. Ako ste unapred svesni pravih problema koji vas mogu zadesiti, onda moete odmah i da reagujete, im shvatite da ste se izgubili ili da stvari izmiu kontroli. To je razlika izmeu rtve i preivelog. Ovo poglave predstava odskonu taku za sticae umea preivavaa u prirodi. Sadri prikaz najosnovnijih stvari koje morate znati ako se naete u bilo kojoj od situacija preivavaa u prirodi. Pokazaemo vam kakve vas opasnosti vrebaju i kako da ih savladavate pravilnim redosledom. Na kraju, govoriemo o tome kako mnogi udi gree jer preduzimaju pogrene korake, ali i kako je mogue spreiti da se stvari dodatno ne pogoraju ili da uopte upadnete u takve nevoe.

10

Deo I

Ostati iv: osnovni principi preivavaa u prirodi

Budite spremni i preduzimivi

Svako, pa i najmae znae koje imate ili oprema koju nosite sa sobom, ini vas snanijim u prirodi. Spremnost, ili pripremenost za odreene situacije daje vam snagu, a najee i dobar oseaj prednosti koji vam pomae da ne upadnete u krizu. U poglavu 2 bie rei o tome ta moete uraditi da biste bili spremni za ovakve izazove. Biti preduzimiv u uslovima preivavaa najee znai da se treba zaustaviti i preuzeti kontrolu nad situacijom npr. usporiti zamahe ako plivate ili se ak prepustiti plutau da biste sauvali energiju. Ukoliko ste se izgubili, ne ubrzavajte korak. Zaustavite se, sedite i paivo razmotrite sve okolnosti. Preuzmite kontrolu nad situacijom, nikako ne dozvolite da situacija vlada vama.

Zadrite pozitivan stav

ini se da su situacije u kojima se dovodi u pitae ivot kraje nepravedne i tako ih doivava gotovo svako ko se nae u slinim okolnostima kao da se ceo svet urotio protiv nevonika i kao da nema nikavih mogunosti za izbavee. Da biste preiveli, ne smete dozvoliti da vas obuzmu takva oseaa. Morate ostati razumni i zadrati pozitivan stav. U poglavu 3 bie vie rei o psihologiji preivavaa. Da biste zadrali toliko potreban pozitivan stav, morate prvo sagledati srazmere nevoe u kojoj ste se nali. Uzmite sve u obzir. Nekima to moe biti veoma teko, i to onda postaje prepreka jasnom razmiau. Istina je da se u veini situacija u ovakvim nevoama naete sasvim neoekivano, tako da bivate zateeni i blokirani. Zato morate prvo da pobedite beznae. Mnogi stradaju samo zato to ne mogu da se oslobode loih sluti. Sledee sugestije mogu da vam pomognu u ouvau pozitivnog duha:
Budite dovitivi. Upotrebite sva sredstva i mogunosti

koje su vam na raspolagau. Kamee koristite kao eki, eksere i igle kao udice, a kopu na pojasu kao ogledalo za slae signala. Zatim se setite i nekih drugih mogunosti i isplanirajte jo novih poteza. Smislite nain.

Poglave 1

Preivavae u prirodi

11

Budite strpivi. Morate biti svesni da moe proi dosta vre-

mena do momenta vaeg spasavaa, to jest, izbavea iz nevoa, ali nikako ne smete misliti da vas niko nee traiti.
Nikad ne govorite da je kraj. Jad u kom ste se nali i strah

mogu vas nagnati na razmiae o tome kako ste gotovi. Ne dozvolite da vas sopstveni um ubija, jer morate znati da moete izdrati mnogo due nego to vam se ini. Mnogo due. Ne predajte se, ne odustajte. Zadrite pozitivan stav i stisnite zube u vrstoj odlunosti da nastavite borbu. Ako skliznete u negativna razmiaa, istopiete se kao svea.

Upoznajte osnovna pravila za preivavae

Kad morate da se snalazite kako biste preiveli, odluke koje donosite znaajno mogu uticati na vau sudbinu. Postarajte se da vae osnovne potrebe zadovoite sledeim nizom radi i to redosledom nevedenim u ovom odeku. U sluaju da se ukae potreba za medicinskim zbriavaem, to moe postati prioritet u odnosu na navedeni redosled, zavisno od tipa i ozbinosti povrede. Vie o pruau prve medicinske pomoci nai ete u poglavu 13.

Regulisae telesne temperature

Termoregulacija znai regulisae telesne temperature. Spada u najvii prioritet, jer preveliki gubitak toplote (hipotermija) ili previsoka temperatura tela (hipertermija) predstavaju najbre ubice u uslovima preivavaa. U hladnom okrueu morate zadrati toplotu tela, a u pretoplom se morate rashlaivati. Evo kako:
Svee ili hladno okruee Ne smete biti mokri. Ako ste u

blizini potoka i reka, budite paivi. Naite zaklon od kie. Svedite znojee na najmau meru. Ako ve pada no, budui da ste svesni da je hipotermija opasnost, morate napraviti izolovan zaklon koji e vas zatititi od gubitka telesne temperature.

12

Deo I

Ostati iv: osnovni principi preivavaa u prirodi

Vrue okruee Za rashlaivae tela potrebni su vam

tenost i hladovina. Ukoliko temperatura tela raste, morate biti svesni toga i mirovati ili pronai hladovinu. Predugo ekae na reavae ovog problema, najvie doprinosi iscrpenosti zbog vruine. Unoee vode u organizam vano je u svakoj situaciji, ali posebno u vrelom okrueu. Postoje etiri osnovna elementa koji utiu na termoregulaciju tela: odea, vatra, zaklon i vae aktivnosti. U sledeem odeku baviemo se ima.

Prva linija odbrane: odea

U uslovima preivavaa suoavate se sa ukupnim temperaturnim rasponom u odreenom okrueu, kao i sa promenama temperature vaeg sopstvenog tela. Najboi nain za prilagoavae je slojevito oblaee ili improvizovae slojevitog naina oblaea. Morate pronai mogunost da neto dodatno obuete ili stavite na sebe, ili da neto skinete. Vie o odei u poglavu 4. U mnogim situacijama, udi odbacuju odeu za koju misle da im ne treba (zaista, istina je). Nikad, ni pod kojim okolnostima ne odbacujte nijedan deo odee. Ako morate da skinete jaknu ili kouu, veite je oko struka ili je zadenite za pojas. Budite spremni da ponesete sve delove ili slojeve odee koji vam trenutno ne trebaju. Kad ste u hladnom okrueu, a poiete da se znojite, skinite neto od odee jer je bitno da ostanete suvi. Ako vas eka hladna no, napravite izolacioni sloj stavaem trave, slame, lia ili mahovine u odeu. Moete koristiti i druge materijale kao to su razni otpaci, kese, kartoni ili bilo ta to moete prisloniti uz telo ili uviti oko sebe i tako napraviti slojeve izolacije. Ne zaboravite, sloj vazduha je odlian izolator, tako da moete upotrebiti sve to e zadrati sloj vazduha do vaeg tela. Pokrijte glavu u kakvom god okrueu da se nalazite. Ako nemate eir, improvizujte i napravite pokriva za glavu i vrat. On e u uslovima hladnoe usporiti nastajae hipotermije, naroito ako ste pre toga bili u hladnoj vodi, a kad je okruee vrelo, titie vas od toplotnog udara.

NE ZAB

UPOZO

NJE! RE

AVITE OR

Poglave 1

Preivavae u prirodi

13

Grejae uz vatru
Paee vatre je od velikog znaaja jer ena toplota spreava nastanak hipotermije, vatra podie moral, a moe se upotrebiti i za slae signala za pomo. Kad se pripremate za paee prve vatre u situaciji preivavaa, dobro razmislite o svemu. Ne pourujte stvari. Sve dobro osmislite i obezbedite dovono materijala za odravae vatre nakon to ste je upalili. Kako ete vatru upaliti, saznaete u poglavu 5.

Treba vam zaklon

Kao i vatra, i zaklon vam moe pomoi da sauvate telesnu temperaturu, to je va prvi ci. Isto tako, i zaklon e vam ojaati moral, ba kao i vatra. ak i ako ne spadate u kategoriju majstora tipa uradi sam, treba da znate da svako moe napraviti izolovan zaklon, bez obzira ima li iskustva u radu s drvetom. U poglavu 6 dobiete informacije o tome kako da sagradite obian zaklon. Ali, kako da napravite posebne zaklone ukoliko se naete u uslovima ledene tundre ili vrele pustie, saznaete iz poglava u delu III ove kige.

Regulisae telesne temperature u okeanima, morima i jezerima

Ako se nalazite u vodi, regulisae telsne temperature je posebno vano. Preduzmite sledee mere kako biste sauvali temperaturu tela:
Budite to mirniji. Ako ikako moete, ne koraajte kroz vo-

du. To e vas samo dodatno rashladiti.

Pokrijte glavu. Ukoliko imate bilo ta to moe posluiti

kao eir, upotrebite to.

Potrudite se da pazusi budu zatvoreni tako to ete lakto-

UPOZO

NJE! RE

ve drati uz telo, kao i da prepone budu zatvorene tako to ete prekrstiti noge. Preko ovih delova tela oslobaa se mnogo telesne toplote.
Ne preduzimajte nikakve korake u ciu ouvaa toplote

tela ukoliko to zahteva da potopite i glavu. Vie se telesne toplote gubi preko glave nego preko bilo kog drugog dela tela.

14

Deo I

Ostati iv: osnovni principi preivavaa u prirodi

Kako zadrati telesnu toplotu ako ste u moru, saznaete u poglavu 18.

Slae signala za pomo

to pre omoguite drugima da shvate gde se nalazite, to boe. U svakom trenutku morate biti spremni da poaete signale za pomo. Ponite da razmiate o tome od prvog trenutka kad se naete u nevoi. I nikada nemojte pomisliti da vas niko nee traiti gotovo uvek neko doe. Da biste privukli pau potencijalnih spasilaca, vai signali za pomo moraju biti stvarno veliki. Vikae i dozivae je u redu ako je to jedino to moete da uradite, ali morate znati da je to veoma slab signal jer udski glas ne dopire daleko. Da bi vas neko video ili uo, signali koje aete moraju biti snani ogromni znaci, velika buka, jarke boje ili grupisani predmeti kao to su neki objekti ili udi u grupama. ak i kad verujete da su spasioci blizu, signali koje aete moraju biti veliki. U poglavu 12 nai ete vie informacija o slau signala za pomo.

ET AV

Izbegnite dehidrataciju
U vrelom okrueu voda moe za kratko vreme da postane problem i pitae od ivotne vanosti. Meutim, u veini temperaturno umerenih oblasti, imate priblino tri dana pre nego to vas nedostatak vode potpuno ne onesposobi. Od trenutka kad ste samo i pomislili da ste u nevoi, ponite da primeujete vodenu disciplinu, to znai da ete se minimalno troiti u svemu to radite. Da biste sproveli vodenu disciplinu, bez obzira na to gde se nalazite odmah preduzmite sledee korake:
Odmah prestanite da uzimate diuretike. To su tenosti

koje vas nagone da esto mokrite, kao to su kafa, aj, soda-voda i alkohol.
Smaite fizike aktivnosti na minimum. ak i kad to ne

oseate, vodu gubite znojeem i prilikom napornog disaa.

Poglave 1

Preivavae u prirodi

15

Nemojte jesti ni puiti. Ove aktivnosti troe rezerve vode iz

vaeg organizma. Pokuajte da ih odloite to je mogue due.

Ograniite uzimae vode koliko god je to mogue. Ako

se nalazite u umerenim klimatskim uslovima ili u moru, nemojte nita piti prva 24 sata jer ete tu tenost samo izgubiti mokreem. Jedini izuzetak od ovog pravila je kad ste u jako toplom okrueu na kopnu. U tim uslovima morate piti im osetite da postajete nemoni. U poglavu 7 nai ete vie informacija o sakupau vode, pronalaeu vode, tretirau vode i konzumirau vode u prirodi.

Hrana
Hrana je na samom zaeu ovog nabrajaa jer se u veini sluajeva deava da nevonici bivaju spaseni pre nego to nedostatak hrane postane pravi problem. Bez hrane moete izdrati i vie od nedeu dana da biste tek tada osetili pravu iscrpenost organizma zbog enog nedostatka. Bez obzira na to, pronalaee hrane u prirodi i eno konzumirae dae vam potrebnu energiju i popraviti moral. Mnoge bike i ivotie su otrovne. Ako imate bilo kakvu sumu ili dilemu oko otrovnosti neke hrane, nemojte je jesti onesposobenost je ono najgore to moe da vam se desi u uslovima preivavaa u prirodi. Vie rei o pronalaeu hrane i ishrani u prirodi bie u poglavu 8.

UPOZO

NJE! RE

Orijentisae u prirodi
Prvo i osnovno pravilo orijentisaa je da to ee odreujete gde se tano nalazite. To svakako ne znai da ete zastajkivati svaka dva minuta i gledati u mapu, jer to i nije neophodno kako biste bili dobro orijentisani i kako biste znali da ste na dobrom kursu.

16

Deo I

Ostati iv: osnovni principi preivavaa u prirodi

Proveravajte gde ste kako se ne bi dogodilo da se jo vie izgubite. Ako ste u jednom trenutku dezorijentisani, nakratko zastanite i pokuajte da se setite gde ste bili kad ste posledi put znali gde se nalazite. Ukoliko shvatite da ste se izgubili, ostanite gde ste naroito ako znate da vas neko trai, ili da e vas uskoro potraiti. (U poglavu 11 bie govora o praeu tragova i o tome ta treba da preduzmete kada ste dezorijentisani i izgubeni.) U ovom poglavu bavimo se orijentisaem u prirodi pomou odgovarajueg pribora, te poloaja Sunca i zvezda.

Pouzdanost pribora za orijentisae

Moda e vas ova ienica iznenaditi, ali spasioci svake godine izvlae iz nevoa mnogo udi koji u rukama imaju i mape i GPS ureaje. Satelitski navigacioni ureaji i savremene mape ne mogu da predvide sve izazove koji mogu nastupiti u prirodi ali, pruaju lani oseaj sigurnosti. Zato, kad god se oslaate na instrumente, morate biti sigurni da su kalibrisani. Ako koristite mapu, ona mora biti tana. U poglavu 9 bie vie rei o korieu ovih alata pri orijentisau u prirodi.

Pogled u nebo
Odreivae pravca pomou Sunca i zvezda zaista je lako. Ponimo sa Suncem ono izlazi na istoku, a zalazi na zapadu, i ako se nalazite bilo gde u Severnoj Americi, Evropi ili na severu Azije, u podne e ono biti juno od vas. U poglavu 10 bie vie rei o tome kako da koristite Sunce i zvezde da biste se orijentisali.

Zbriavae povrede
Kad je u pitau opstanak u prirodi, veoma je vano da ostanete zdravi i da se ne povredite. Da bi tako i bilo, zapamtite sledee savete, a vie informacija o pruau prve pomoi nai ete u poglavu 13.

Poglave 1

Preivavae u prirodi

17

Obratite pau na pojavu hipotermije i hipertermije.

Iako vi sami ne oseate simptome, mogue je da kod nekog od vaih saputnika nastupa slabost. Naalost, mnogi se ne ale na simptome, ve samo odjednom klonu i legnu.
Pobrinite se za povredu odmah. Ako je neki va saputnik

doiveo traumu, morate se uveriti da su tri osnovne funkcije (ABC engl. airway, breathing, circulation) u redu: Disajni putevi (Airway) Proverite da li su disajni putevi slobodni. Disae (Breathing) Uverite se da osoba die. Cirkulacija (Circulation) Uverite se da osoba ima puls. Budite spremni da primenite metodu reanimacije (engl. cardiopulmonary resuscitation, ili skraeno CPR). Ukoliko ste proverom prethodne tri funkcije (ABC: slobodni disajni putevi, disae i puls) ustanovili da su u redu, postavite pacijenta u poloaj za oporavak, to znai da e leati na boku, s rukom ispod glave.
Zaustavite krvaree. Ako na ruci (ili bilo kom delu tela!)

imate ranu koja krvari, setite se da se nita nije promenilo od vremena kad ste bili izvia: 1015 minuta pritiska na ranu delotvornije je za zaustavae krvarea od bilo ega drugog.

Izbegavae nekih uzroka zbog kojih se dolazi u situaciju preivavaa

Veina pria o preivavau nisu nita novo. U ovom odekju baviemo se najeim razlozima zbog kojih se udi nau izgubeni u prirodi. Zapamtite ove informacije i iskoristite ih kako i sami ne biste dospeli u istu situaciju.

18

Deo I

Ostati iv: osnovni principi preivavaa u prirodi

Pogreno proceivae
Prema mnogim izvorima, osnovni uzrok nastajaa kritinih situacija jeste pogreno proceivae. To je izuzetno irok pojam, ali samo na nekoliko primera moe se pokazati kako udi prave ovakve greke:
Zanemarivae potencijalne opasnosti od pada s visine

Budite posebno obazrivi kad se naete u blizini litica, kad hodate nou, ili pri slaboj vidivosti. Obratite pau na izboine i zemane puteke koji mogu da se obrue.
Zanemarivae dehidratacije

Ako izgubite samo 5 procenata vode, vae fizike i mentalne sposobnosti pae za itavih 20 procenata. Kad se ovo nadovee na zamor i hipotermiju, vae snage bie prilino iscrpene. putnik osetite da ste fiziki slabi, morate biti odgovorni i paivo proceniti koliko dugo jo moete hodati. Ukoliko niste jeli, ili ste proli kroz izuzetno velike napore u prethodna 24 sata, ne forsirajte.

Insistirae na hodau predaleko Kad god vi ili va sa-

Nastavae peaea nakon to ste se izgubili Radei

tako, samo se jo vie gubite.

Noee neadekvatne odee

Morate znati da je kombinacija mokrog i hladnog daleko opasnija od kombinacije suvog i hladnog. Kad god se suoite sa mokro-hladnim uslovima, budite posebno oprezni. Takvo okruee moe da bude fatalno. U poglavu 4 nai ete vane informacije o odevau. toplu odeu i obuu, ili alatke za paee vatre, ve postoje preduslovi za smrtonosno opasan scenario hipotermije. Poglave 2 bavi se opremom koju treba poneti sa sobom.

Noee neadekvatne opreme Ako nemate izdrivu i

Preterano oslaae na GPS ili mobilni telefon

Imate GPS ureaj i uvereni ste da u svakom trenutku moete pronai spas. Zbog toga ignoriete mapu i stvarnu situaciju na terenu koja govori da ste sve dube u nevoi. Vie informacija o tome u poglavu 11.

Poglave 1

Preivavae u prirodi

19

Osueni na neuspeh: postupci zbog kojih se moete lako izgubiti

Postoje brojni razlozi zbog kojih se moete izgubiti u prirodi. Statistiki, najee se javaju odreeni razlozi, zajedniki mnogim osobama koje su se izgubile. Poglave 11 sadri vie informacija o tome kako da izbegnete da se izgubite i ta da radite ako ste se ve izgubili.
Naputate stazu kojom idete i kreete preicom Nevero-

vatno mnogo udi izgubi se svake godine zato to skreu sa staze kako bi pokuali preicom da stignu do cia. Drite se puta, pogotovo ako ste na nepoznatom terenu.
Poputa vam paa Prolazite kroz predivno obojen tunel

od drvea i lia, ili se koncentriete na fotografisae, ili ste ugledali neku posebnu vrstu ptica i odjednom shvatate da niste ba sigurni gde se nalazite.
Sputate se nizbrdo sa staze Kad god skrenete sa staze

da biste se spustili nizbrdo, gubite stazu iz vida.

Previe ste samouvereni na teritoriji na kojoj dugo niste

bili Lako se moete izgubiti kad se vraate na teren kojim ste nekad davno proli.
Skretae na lane staze Ne zaboravite da se stvari u pri-

rodi stalno meaju. Samo jedna jaka kia dovona je da na nekim mestima toliko ispere zemu da vam se moe uiniti kao da postoji jo jedna staza.
Uporno napredovae Mnogi se izgube kad stignu do me-

sta gde se staza gubi ili se jedva nazire, i nastavaju kretae, ali ne mogu ponovo da nau put. Zapamtite ovo i kad se naete u slinoj situaciji svakako obeleite taj deo puta nekim svojim znacima.
Otili ste dae nego to to obino radite kad idete u lov,

etu, posmatrae ptica, fotografisae prirode ili sakupae giva Napustili ste poznato podruje i otili malo dae, a kad ste se okrenuli jer ste hteli da se vratite, shvatate da ste se izgubili.

20

Deo I

Ostati iv: osnovni principi preivavaa u prirodi

Zaostajae za grupom Neki saputnici ili grupice udi, ra-

zili su se na vie strana, ili je samo jedan negde zaostao i zalutao.

Odvajae od grupe Ovo moe da se desi kad god odete u

obilazak nekih udaenih podruja, kao to su pustie ili ronilake lokacije.