Oznaavanje guma

13. jul 2012. Svaka guma na svom bonom zidu sadri oznaku poput one na slici ispod. Ova oznaka je najvaniji parametar prilikom izbora odgovarajue gume za va automobil. ! nastavku dajemo opise i znaenja svi" oznaka koje se mogu nai na auto gumama.

Osnovne oznake

Primer: 205/55R16 91V Simbol naenje 205 #irina gume $gazee povr ine % protektora& u milimetrima. 'ro(il gume $serija& % odnos izme)u visine bonog zida i irine gazee 55 povr ine $protektora& izraen u procentima. ! ovom sluaju* visina je ++, irine gume. R Oznaava radijalnu konstrukciju. 16 'renik (elne $u inima % colima&. -ndeks nosivosti* koji de(ini e maksimalno optereenje koje se moe proitati 91 iz tabela nosivosti. ! ovom sluaju broj .1 znai da ova guma moe izdrati maksimalni" /1+kg optereenja. -ndeks brzine. Slovna oznaka koja oznaava maksimalnu brzina koju guma moe izdrati pri dozvoljenom optereenju* u ovom sluaju 200km1". -ndeksi V brzine sa maksimalnim brzinama nalaze se u tabeli indeksa brzine. 2ume sa veim brzinskim indeksom su skuplje* jer imaju posebnu sme u koja im dozvoljava da postignu veu brzinu i bolje upravljanje.

!o"a#ne oznake
Simbol naenje R$ $3ein(orced& Ojaana guma %& $45tra 6oad& 2uma za vea optereenja Run-Flat ili Run-On-Flat je posebna konstrukcija gume koja omoguava R$'( nastavak vonje i kada se guma probu i. 7onja se moe nastaviti RO$ smanjenom brzinom $do .0 km1"& i samo do prvog vulkanizera $do 1/0 km&. !O' 8atum proizvodnje. 9a primer: 8O; 100+ < proizvedeno u 10. nedelji 200+. godine. 'rilikom kupovine obratite panju na ovaj podatak. =a vi e detalja pogledajte lanak o starosti gume .

)*S

$>ud ? Sno@ % za blato i sneg& 9a zimskim i all season gumama. 9a all season gumama oznaava da se guma moe koristiti i kao zimska guma. '& $;ubeless& 2ume koje nemaju unutra nju gumu. Sve savremene auto gume su ovog tipa. '' $;ube ;Ape& 2ume sa unutra njom gumom )a"e in zemlja proizvodnje '+, $;read Bear -ndicator& -ndikator istro enosti gume C ukazuje kada je gumu potrebno zameniti 2ume za laka teretna vozila $kombi& npr. 1D+ 310 E . 10 4vropski "omologacioni broj $broj oznaava zemlju "omologacije&. 'ored ovi"* sreu se i sledee oznake. Simbol '/0.&.SS naenje 2ume bez unutra nje gume pumpane vazdu"om pod pritiskom. ;read@ear je relativni indikator potro nje gazeeg sloja gume koji 'R.1!+.1R pokazuje koliko e jedna guma $ ara& trajati due od druge pri istim uslovima kori enja. Oznaava sposobnost zaustavljanja na mokrom putu na pravoj 'R1-',O2 liniji mereno u standardom kontrolisanim uslovima. -ndikator temperature pokazuje koliko su gume otporne na porast '.)P.R1'/R. temperature. FGF je najvi a* a FEF najnia ocena.

,n"eksi brzine
-ndeks brzine oznaava maksimalnu brzinu u km1" za koju je guma testirana. 9ikada nemojte stavljati gumu sa niim brzinskim indeksom od propisanog za va automobil. ,n"eks km/3 ,n"eks km/3 2 1+0 4 210 5 1/0 V 200 R 1H0 + 2H0 S 1D0 6 300 ' 1.0 R preko 200 / 200

,n"eksi nosivos#i
-ndeks nosivosti de(ini e nosivost gume prema sledeoj tabeli. Ovo su maksimalne dozvoljene nosivosti za je"nu gumuI za vozilo sa etiri gume ovaj broj treba pomnoiti sa etiri da bi se dobila ukupna nosivost. ,n"eks 2osivos# 7kg8 ,n"eks 2osivos# 7kg8 H1 30+ .1 /1+ H2 3++ .2 /30 H3 3/+ .3 /+0

H0 H+ H/ HH HD H. D0 D1 D2 D3 D0 D+ D/ DH DD D. .0

3H+ 3DH 000 012 02+ 03H 0+0 0/2 0H+ 0DH +00 +1+ +30 +0+ +/0 +D0 /00

.0 .+ ./ .H .D .. 100 101 102 103 100 10+ 10/ 10H 10D 10. 110

/H0 /.0 H10 H30 H+0 HH+ D00 D2+ D+0 DH+ .00 .2+ .+0 .H+ 1000 1030 10/0

$unk9ije guma
13. jul 2012. 2ume* kao jedini deo automobila koji je u stalnom kontaktu sa podlogom* vr e nekoliko vani" (unkcija od koji" zavisi bezbednost i udobnost vonje:

!pravljanje 9osivost Gmortizovanje udara Jotrljanje 'renos pogona ;rajnost

/:ravljanje
=adatak koje gume treba da izvr avaju je da precizno vode vozilo u pravcu koji voza eli bez obzira na vremenske uslove i stanje puta. Stabilnost vozila zavisi od toga kako gume dre pravac. =a svako vozilo proizvo)a propisuje pritisak vazdu"a u prednjim i zadnjim gumama. 'o tovanje uputstava proizvo)aa i razlike pritisaka izme)u prednji" i zadnji" guma omoguuje lak e upravljanje i idealnu stabilnost vozila po pravcu.

2osivos#;no<enje #ere#a

2ume nose vozilo u svakom trenutku bilo da se vozilo kree ili stoji u mestu. One moraju biti u stanju da izdre optereenje prilikom ubrzavanja i koenja. 9osivost svake gume je takva da ona izdrava do +0 puta vei teret od sopstvene teine. 9a svakoj gumi se nalazi oznaka indeksa optereenja. 9a primer: u oznaci gume 1D+1/+ 3 10 D/ K broj D/ znai da guma moe da izdri maksimalno +30 kg optereenja. -z tabela indeksa nosivosti koje poseduju prodavci guma moete saznati optereenja koja odgovaraju indeksima optereenja.

1mor#izovanje u"ara
2ume imaju zadatak da amortizuju udare koji potiu od neravnina i rupa na putevima i omoguuju udobnu vonju i due trajanje vozila. 2lavna odlika gume je velika elastinost* posebno vertikalna. 4lastinost i ispunjenost vazdu"om omoguuju joj da izdri de(ormacije usled nailaska na prepreke i neravnine na putu. 'ropisan pritisak u gumama daje visok kom(or* a u isto vreme zadrava dobru upravljivost.

=o#rljanje
#to je kotrljanje ravnomernije* sigurnije s manjim otporom kotrljanja* vee je uivanje u vonji i manja je potro nja goriva.

Prenos :ogona
2ume prenose snagu motora. Jvalitet gume* ija je dodirna povr ina sa podlogom jednaka povr ini dlana* u velikoj meri utie na prenos snage* ubrzanje i koenje.

'rajnos#
Joliko e se guma tro iti i koliko e dugo trajati zavisi od njenog kvaliteta i uslova kori enja $optereenosti vozila* brzine vonje* stanja puteva* stila vonje itd.&* ali i od njenog kontakta sa podlogom. =ato pritisak u gumama znaajno utie na dugotrajnost gume* pa tako nepropisan pritisak $prenizak ili previsok& uvek dovodi do neravnomernog tro enja gume.

Pri#isak u gumama i "ubina <are zimi

'olovina vozaa ne meri redovno pritisak u gumama* a treina dubinu are prema pisanju britanske nepro(itne organizacije ;AreSa(e. 7ozai koji su se ovi" dana vraali posle novogodi nji" i boini" praznika po zavejanim i zale)enim putevima i sami su se uverili koliko su auto gume vane za bezbednost vonje. 7odei britanski auto supermarket >otorprint nedavno je sproveo istraivanja o vanosti propisnog pritiska u gumama* i utvrdio da vi e od polovine vozaa ne

proverava redovno pritisak u gumama* izlaui opasnosti sebe i ostale uesnike u saobraaju. Studija korejskog proizvo)aa automobila Jia* do la je do zabrinjavajui" rezultata da jedna treina vozaa nije redovno proveravala dubinu are svakog meseca u toku zimske sezone u 200H. godine. 'rema pisanju ;Are Sa(e izduvane gume nose ozbiljan rizik jer utiu na pona anje i upravljanje vozilom. =austavni put je znaajno produen* ak i do deset puta u odnosu na normalne uslove $L&* to poveava mogunost saobraajni" nezgoda. Mednako je vano da dubina are bude najmanje 1./ mm kako je zakonom propisano u zemljama 4vropske !nije. Ova istraivanja su pokazala da vozai nisu spremni za vonju u zimskim uslovima. 3azlog zbog koga se to de ava su nemarnost i neodgovornost prema sebi i svojoj porodici. >o< je"nom( :o ko zna koji :u#( :o"se?amo vas: :roveravaj#e re"ovno :ri#isak u gumama i "ubinu <are :re :olaska na :u#@ / zimskim uslovima #o je jo< vaAnije@

Oznaavanje guma: Pomo? ku:9ima "a na:rave "obar izbor

01. decembar 200.. 2+. novembar 200.. Od novembra 2012. godine sve nove gume koje se prodaju u 4vropi bie klasi(ikovane i oznaene oznakama za e(ikasnost potro nje goriva* prijanjanje na mokrom i per(ormanse buke. Oznaavanje e biti slino onom koje se trai za ure)aje u domainstvu* a potencijalni kupci e moi da uporede karakteristike pre kupovine. 'arlament je usvojio nacrt propisa u utorak bez glasanja. Nlanice 4vropskog parlamenta i predsedavajui saveta postigle su dogovor posle duge diskusije poetkom oktobra kada je -vo Oelet $4vropske narodne stranke& predstavio koristi koje donose propisi. On je rekao da jePnovi sistem oznaavanja bio razumljiva mera s velikim prednostima za za titu okoline i potro aeQ* a pored toga tro kovi proizvo)aa bili bi minimalni. .Bikasna :o#ro<nja goriva( :rijanjanje na mokrom i buka Jao i evropsko energetsko oznaavanje* u oznaavanju guma bie kori ene klase rangirane od najbolji" per(ormansi $zelena PGQ klasa& do najlo iji" $crvena P2Q klasa&. pored naznaka koliko gume utiu na e(ikasnost potro nje goriva automobila* one tako)e daju in(ormacije o per(ormansama u uslovima mokrog kolovoza i buke usled kotrljanja van vozila u decibelima.

'o to e od 1. novembra 2012. godine* isporuioci guma za putnika vozila* laka i te ka dostavna vozila* $E1* E2 i E3 gume& morati da in(ormi u potro ae o e(ikasnosti potro nje goriva* prijanjanju na mokrom i klasama buke u svim te"nikim promotivnim materijalima* ukljuujui i @ebsajtove. 'rotektirane gume* pro((esionalne o((%road gume i trkake gume e biti izuzete od ovi" za"teva. Sve E1 i E2 gume proizvedene posle 1. jula 2012 moraju imati nalepnicu ili moraju biti praene oznakom prilikom distribucija iz (abrike u prodavnicu ili u auto servis. 'o to gume nisu uvek izloene u prodavnicama* lanovi 4vropskog parlamenta insistirali su da maloprodavci budu obavezni da prikau oznake gume kupcu pre prodaje* kao i na raunu ili uz raun. Vrlo #i3e gume 8a bi promovisao vrlo ti"e gume* 'arlament je pregovarao o redizajnu simbola buke. 9ivo spoljne buke kotrljanja bie oznaen rastuim brojem crni" PtalasaQ koji se emituju iz PzvunikaQ. ;i"e gume za automobile koje proizvode buku niu od /D decibela* na primer* bie oznaene jednim crnim i sa dva bela PtalasaQ pored vrednosti u decibelima. Po"s#i9aji za <#e"nju goriva Odluke o moguim podsticajima potro aima za promociju guma bolji" per(ormansi bile bi donete na nacionalnim nivoima. ! principu* dravama lanicama bi trebalo dozvoliti da daju podsticaje samo za gume rangirane kao najmanje Pklasa EQ za e(ikasnost potro nje goriva i prijanjanje na mokrom