1. UVOD Zahvaljujui razvoju informacione tehnologije rad van tradicionalnog kancelarijskog prostora je postao mogu.

Radom na daljinu sve vei broj zaposlenih obavlja znatan deo svoga posla kod kuce, u prostorijama kupca ili dok su na putu, koristei racunar koji je povezan sa njihovim radnim mestom. Razvijene komunikacione tehnologije omoguile su zaposlenima gotovo neprekidnu konekciju, a time i bre i efikasnije obavljanje poslova. Rad na daljinu ima bitne prednosti za zaposlene, poslodavce i drutvo, a postoje i snani argumenti da se njime znaajno poveava produktivnost. Rad na daljinu engl. tele!ork" poslednjih godina postaje sve znaajniji, naroito u poslovima gde predstavlja prirodnu posledicu razvoja samih delatnosti informatiki sektor, novinarstvo i slino", a razvoj tehnoloke infrastrukture pre svega interneta" dozvoljava sve veem broju ljudi da, umesto u kancelariji, rade u toplini doma svog. #od rada na daljinu deo ili veina poslova se obavlja kod kue na vlastitom raunaru, a rezultati rada tekstovi, prezentacije, programski kod i ostalo" alju se poslodavcu. #omunikacija u suprotnom smeru podrazumeva primanje novih radnih zadataka ili povratnih informacija o kvaliteti napravljenog. Razmena podataka izme$u naruitelja posla i osobe koja ga obavlja najee se obavlja e%mailom, iako se mogu koristiti i ostali !eb servisi npr. &'(". Rat za talente je, u kombinaciji s vremenom potrebnim za dolazak na posao, trokovima te poveanom potrebom za uskla$ivanjem poslovnog i privatnog ivota, glavni faktor za promovisanje rada na daljinu telecommuting", istaknuo je )anzalotto te je dodao da dobro postavljena telecommuting politika moe pridoneti pobedi ili porazu u nadmetaju za visoko kvalifikovane profesionalce. *e$utim, istraivanje pod nazivom +ational 'echnolog, Readiness ustanovilo je da, iako etvrtina -merikanaca radi za poslodavce sklone radu na daljinu ili na poslovima koji ima doputaju rad od kue, manje od ./0 iskoristi takvu pogodnost. 'ako$er, oni radnici koji mogu raditi od kue, to ne rade jer ne ele izgubiti kontakt s kolegama ili biti iskljueni iz donoenja vanih odluka. (rava ekspanzija informatickih i komunikacionih tehnologija omogucila je da informaticko doba preraste u novu fazu razvoja koja se naziva Vremenom ubrzanih promena. 'o vreme donelo je korenite promene u strukturi mnogih zanimanja, i uopte, u svim sferama ivota i rada. 1no je omogucilo pojavu rada na daljinu (telework, e-work), novog oblika rada van tradicionalnog kancelarijskog prostora. 1vaj vid rada odbacuje pravila klasicne radne sredine sa fiksnim radnim vremenom zaposlenih, ogranicenim radnim prostorom i svakodnevnim putovanjem na posao. 2rugim recima, rad na daljinu se definie kao rad koji se izvodi na lokaciji udaljenoj od kancelarije, na kojoj radnik nema neposredne kontakte sa drugim saradnicima, ali moe sa njima komunicirati upotrebom savremenih komunikacionih i 3nternet tehnologija. 'akav radnik se naziva radnik na daljinu (teleworker) . Radnik na daljinu moe biti stalni radnik neke kompanije ili samostalni radnik koji svoje usluge i proizvode nudi putem 3nterneta. Rad kod kuce je sve popularniji u svetu bilo kao posao sa punim radnim vremenom ili kao honorarni posao. Razvojem 3nternet servisa i servisa mobilne telefonije naglo se povecao spektar poslova koji se mogu raditi na daljinu. 4ilj ovoga rada je razmatranje specificnosti rada na daljinu zbog kojih on dobija sve iru primenu, kao i analiza aspekata njegove primene. 5agledavanjem svih prednosti i nedostataka ovakve vrste rada zaineresovani mogu da procene u kojoj meri su sposobni da se prihvate takvog nacina rada i da li je posao kojim se bave uopte pogodan za rad kod kuce, to pridaje znacaj ovome referatu. (osebna panja posvecena je video konferenciji kao obliku rada na daljinu. (erspektiva daljeg razvoja ovog nacina rada izneta je u okviru zakljucnih razmatranja.

2. Znaaj IT za rad na daljinu 6 ovom delu prikazan je nacin funkcionisanja rada na daljinu sa tehnickog aspekta" u jednom od njegovih oblika 7 pruanju kompjuterske podrke na daljinu, na primeru pruanja podrke firme 2ata)ab. (odrka na daljinu 7 R25 Remote 2esktop 5upport" je nacin kojim se omogucuje operateru podrke supporteru", preko 3nterneta, pogled u radnu povrinu i rad sa racunarom korisnika. 'akva podrka je brza, jeftina i jednostavna. (ored toga, za koricenje pomoci korisniku nije neophodno neko posebno znanje iz oblasti racunara, jer je ceo postupak automatizovan. #ako se komunikacija odvija HTT protokolom ova podrka je moguca takodje preko sigurnosnih stranica zatvorenih fire!all%ova". (odaci koji se prenose su kodirani 55) postupkom", cime je prenos podataka ucinjen bezbednim. 3sto tako, iskljucuje se mogucnost instaliranja bilo kog programa na korisnikov racunar koji bi mogao biti zloupotrebljen za ulaz u njegov sistem. +a taj nacin korisnik odlucuje kada operater podrke moe pristupiti podacima u njegovom racunaru.

!lika "# ru$anje kompjuterske podrke na daljinu

#ada operater podrke primi poziv telefonom, korisniku daje informacije i uputstva na koji nacin da izvede povezivanje svog racunara sa operaterom putem 3nterneta slika .". (ri tome sva komunikacija izmedju operatera i korisnika se snima u obliku prepisa, to je za korisnika izuzetno korisno jer mu omogucava naknadnu proveru reenja problema.

2.1. PROGRAMSKA PODRKA ZA RAD NA DAL INU

Za uspeno funkcionisanje rada na daljinu neophodna je i odgovarajuca programska podrka. Za rad na udaljenim racunarima operativni sistem 8indo!s 9( poseduje programsko reenje %emote &esktop koje se ostvaruje mrenim protokolom R2( Remote 2esktop (rotocol" zasnovanim na protokolu '..:;. 1vaj protokol omogucava rad u punom koloru koricenjem :<% bitne palete, prenos zvuka i deljenje clipboarda izmedju lokalne i udaljene platforme. 2iskove i tampace povezane na lokalni racunar moguce je koristiti i na udaljenom racunaru, kao i druge uredjaje povezane serijskim i paralelnim portovima. +avecemo neke situacije u kojima je Remote 2esktop okruenje izuzetno korisno. +ekada treba obaviti zadatak na racunaru koji je u udaljenoj prostoriji, a nekada treba pomoci nekome do koga je teko doci. 'akodje, moe se javiti problem da ima vie umreenih racunara sa jednim kompletom monitora, tastature i mia koji su povazani na racunar na kome se preteno radi, a ponekad je potrebno da se neto na brzinu obavi na drugom racunaru. 6 ovoj situaciji kao i u mnogim drugim situacijama" Remote 2esktop sistem moe da ucini posao jednostavnim i rei problem stalnog ukljucivanja i prevezivanja monitora sa glavnog racunara na drugi umreeni racunar. 6 daljem izlaganju navedeni su najcece koriceni programi za rad na daljinu. VNC Enterprise Edition je dobio naziv po protokolu =+4 =irtual +et!ork 4omputing", koji koristi =+4 5erver. 5pada u najbolje programe ovog tipa. =isok nivo sigurnosti i veliki broj opcija stavlja ga u sam vrh Remote -ssistance programa. Remote Administrator spada medju najsigurnije programe koji slue za daljinsku kontrolu racunara. (ored =+4 servera, Remote -dministrator spada u red najboljih Remote -ssistance programa jer svojim korisnicima pored velike sigurnosti daje i mnogo olakica u radu. TeleDesktop je u prednosti u poredjenju sa prethodnim programima jer je besplatan. DameWare NT Utilities % 2aljinsko upravljanje i administriranje 8indo!s sistema. 2ame8are 2evelopment spada u vodece svetske kompanije za proizvodnju mocnih programa za daljinsko administriranje. 1va firma stvorila je poseban pristup u licenciranju kojim se zahteva samo licenca za administratora korisnika" softvera, ali ne i za svaki racunar koji se koristi. 2rugim recima, sa licencom koju poseduje, administratoru je dozvoljeno da upravlja sa neogranicenim brojem daljinskih racunara. (ri tome je obezbedjena maksimalna softverska funkcionalnost i jednostavnost koricenja. PcAnywhere je profesionalni program za rad na daljinu na udaljenom kompjuteru za pristup racunaru sa neke druge lokacije", za daljinsko detektovanje greaka i helpdesk podrku. (omocu ovog programa zaposleni na daljinu lako mogu menjati podatke na kompjuteru u svojoj kancelariji. +ova verzija programa (c-n,!here obogacena je boljim sigurnosnim funkcijama i brim transferom podataka.

2.2 VID!O KON"!R!N#I A KAO O$LIK RADA NA DAL INU 3deja vodilja organizovanja sastanaka na daljinu je ukljucivanje slike u vec postojece telefonske komunikacije prenosom glasa. Zasniva se na saznanjima biolokih predispozicija coveka da najlake pamti ono to vidi, >/0, neto slabije pamti ukoliko samo cuje, :/0, ali se zato u kombinaciji slike i zvuka procenat zapamcenog uvecava na ?/0. 1vim saznanjima su se rukovodili veliki proizvodjaci komunikacione opreme za potrebe ostvarivanja videokonferencija. 6 prilog ovakvom opredeljenju je saznanje da vie od @/0 ljudskih komunikacija nisu govorne. =ideokonferencija omogucava ucesnicima da mogu zajednicki da koriste podatke, govor, slike, grafikone i animacije. (osebna pogodnost je to se podaci mogu poslati zajedno sa glasom i slikom. 1vakav vid razmene podataka omogucava zajednicki rad na izradi dokumenata i izmenama datoteka tokom videokonferencije. Aeografski udaljene grupe mogu da rade na istom projektu i simultano komuniciraju putem videa. 1stale karakteristike videokonferencije suB komunikacija licem%u%lice pojedinaca koji su na razlicitim lokacijama, podrka za nekoliko vrsta medija u toku konferencije ukljucujuci video i audio, povecanje produktivnosti zaposlenih i smanjenje putnih trokova, povecanje brzine poslovnog procesa i uteda vremena i energije kljucnih slubenika, poboljanje efikasnosti i frekventnosti komunikacije, pravovremeno reagovanje na zahteve trita, brza i jednostavna razmena informacija i znanja, rast ugleda, dranje predavanja na razlicitim lokacijama i drugo. 5ignal kojim se vri prenos video signala i zvuka je u digitalnom obliku. =ideo konferencija prenosi se najcece unutar lokalne )-+" mree ili preko javne telefonske mree najcece -25) ili 352+ zbog finansijske povoljnosti i zadovoljavajuceg kvaliteta prenosa".

2.2.1. VID!O KON"!R!N#I SKA OPR!MA I VRST! VID!O KON"!R!N#I A Za izvodjenje video konferencije od opreme se koristi monitor, video kamera, mikrofon, zvucnici i kodek slika :". #odek je procesorska jedinica koja omogucava prenos video konferencije preko telefonske linije. +a predajnoj strani digitalizuje i kompresuje analogni audio%vizuelni signal. +a prijemnoj strani obavlja dekompresiju audio vizuelnog signala i pretvara ga u analogni oblik. #valitet prenosa slike i tona uveliko zavisi od kvaliteta kodeka koji otklanja gubitke prilikom kompresije izlaznog video signala i propustljivosti komunikacione linije. (osledica sporog kodeka ili niske propustljivosti komunikacione linije su isprekidana slika i kanjenje zvuka. 1sim navedene opreme, za izvodjenje video konferencije, moe se koristiti i dodatna oprema sa mogucnocu prikazivanja pisanog materijala i grafickog prikazivanja. 6 zavisnosti od nacina izvodjenja i kvaliteta koricene opreme razlikuju se stona (desktop) i sobna (room-based) video kon'erencija#

!lika (# rimer izvo)enja video kon'erencije

Stona (desktop !ideo kon"erenci#a je najcece izvo$ena video konferencija slika >". 3zvodi se koricenjem licnog racunara na koji su prikljuceni video kamera smetena na monitoru racunara", zvucnici i mikrofon. #odek se ne pojavljuje kao poseban ure$aj, vec njegovu ulogu preuzima racunar. 6 zavisnosti od vrste primenjene komunikacione mree video konferencija se moe realizovati na dva nacinaB .. *nalogna video kon'erencija realizuje se povezivanjem racunara preko modema i analogne telefonske linije. #od ovakvog nacina izvodjenja koristi se samo jedna telefonska linija za prenos slike u pokretu, zvuka i podataka. Zbog toga je prenos slike u pokretu slabijeg kvaliteta i mogu se uociti kratke pauze, tj. isprekidanost pokreta. (rednost ovakvog nacina uspostavljanja video konferencije je relativno niska cena opreme, kao i samog vida komunikacije. :. &igitalna video kon'erencija realizuje se povezivanjem racunara putem digitalnih mrea. 2igitalne mree pruaju vrlo visok kvalitet prenosa slike i zvuka. #oricenje dva C digitalna kanala kod 352+ javne mree obezbe$uje maksimalnu propusnost od .:; #bitDs. 'akva irina komunikacione linije dovoljna je za prenos slike u pokretu brzinom od .: do .E slika u sekundi, to je dovoljno za zadovoljavajuci kvalitet prenosa slike i zvuka. =ideo konferencija se moe realizovati i putem 3nterneta. *e$utim, 3nternet je jo uvek spor za izvo$enje kvalitetne video konferencije. 2odatni nedostatak je deljenje kapaciteta linije sa drugim 3nternet podacima, to uzrokuje isprekidanu sliku i kanjenje zvuka. 'reba ocekivati da ce nove 3nternet tehnologije omoguciti mnogo kvalitetniju video konferenciju.

!lika +# !tona video kon'erencija

5tona video konferencija pored razmene slike, zvuka i podataka ukljucuje i deljenje dokumenata. 2eljenje dokumenata podrazumeva mogucnost obrade, auriranja ili tampanja dokumenta dostupnog razlicitnim stranama koje ucestvuju u video konferenciji. +a primer, ako neki ucesnik konferencije radi dokument u 8ordu, drugi ucesnik moe na svom monitoru tako$e videti taj dokument i vriti prepravke na njemu, ako je to u dogovoru sa sagovornikom koji je vlasnik dokumenta. So$na (room%$ased !ideo kon"erenci#a namenjena je za veci broj ucesnika sagovornika" u radu slika <". 1bezbe$uje visok kvalitet prenosa, ali je i komunikaciona oprema dosta skupa. Za razliku od stone video konferencije, sobna video konferencija koristi jedan ili dva velika monitora slicna '= prijemnicima", vece zvucnike i vecu video kameru, smetenu izme$u monitora. 1prema se obicno nalazi na pokretnom postolju, tako da nije vezana za jednu lokaciju.

!lika ,# rimer izvo)enja sobne video kon'erencije

5obna video konferencija obicno je spojena sa >%@ digitalnih linija, tj. @%.: C kanala na digitalnu komunikacionu mreu. +a taj nacin se dobija slika u pokretu visokog kvaliteta, odnosno brzina od :E%E/ slika u sekundi. #oricenjem veceg broja komunikacionih linija, a time i vece brzine komunikacije, smanjuju se gubici prilikom kompresije i povecava se kvalitet prenosa slike i zvuka. +a taj nacin se ispunjavaju visoki zahtevi u pogledu kvaliteta slike i zvuka u toku sastanka na daljinu, to garantuje produktivnost tima kao glavnog prioriteta u savremenim poslovnim sistemima. 2alji rad na razvoju video konferencija omogucice u skoroj buducnosti da plazma ekrane zameni hologramski efekat za >2 prikaz ucesnika konferencije.

>.FGHIJK LMNOPQL MRGR

Rad na daljinu ne odgovara svakom i ne treba da bude obavezan. 5vako nije sposoban da radi u izolovanom okruenju, jer je to podrazumeva mnogo samodiscipline i organizatorskih sposobnosti. +i svi poslovi ne mogu da se rade na daljinu. 1vom poslu buducnosti pristupa se sa posebnom ozbiljnocu, tako da mnoge kompanije imaju timove strucnjaka koji pomau zaposlenima kada se odlucuju za takav nacin rada. Zbog boljeg ucinka i pripreme svojih radnika za daljinski rad mnoge kompanije pokrecu kurseve za sticanje potrebnih znanja i vetina kao to suB neophodna znanja za rad na racunaru, sluenje 3nternetom i ostalim komunikacionim uredjajima, vetina pisanja izvetaja, razvijanje komunikacijskih sposobnosti putem telefona i dobra organizovanost. (osebna panja posvecuje se radu na sticanju odgovornosti, samostalnosti u odlucivanju, proceni situacije i vodjenju projektne dokumentacije. 1vakav pristup zaposlenima u naim uslovima zvuci pomalo nerealno, ali takav ce oblik zapoljavanja i u naoj zemlji uskoro postati uobicajena pojava. 6 pogledu planiranja rasporeda vremena kod rada na daljinu postoji znatna fleksibilnost, to je takodje jedna od njegovih pogodnosti. Zaposleni na daljinu mogu da rade puno radno vreme ili pola radnog vremena, da podele radno vreme izmedju rada kod kuce i rada u firmi ili da budu mobilni i da svoju kucu koriste kao administrativnu bazu. (riroda posla i sklonosti radnika odredjuju varijantu za koju ce se zaposleni opredeliti. (ri uspostavljanju rada na daljinu odnos poslodavca i zaposlenog definie se ugovorom o radu sa zaposlenim na daljinu koji ima svoje specificnosti. (re svega to je definisanje udarnog radnog vremena kada je zaposleni duan da radi i da bude dostupan i na raspolaganju poslodavcu. 'akodje, zaposleni mora da bude upoznat po kom osnovu moe da kontaktira svog pretpostaljenog kao i osoblje firme. 'reba definisati i u kojim slucajevima poslodavac ima pravo pristupa u kucu zaposlenog. -ko zaposleni koristi sopstvena sredstva rada treba utvrditi koliko ce mu firma placati na ime amortizacije. 3 ostala prava zaposlenog na nadoknadu trokova treba da budu regulisana, pre svega trokovima koji nastaju po osnovu rada, posebno trokova komunikacije. Za nesmetano funkcionisanje rada na daljinu neophodna je operativna i administrativna podrka, tako da je od izuzetne vanosti da ovakve kompanije budu dosledno i precizno rukovodjene, s otvorenocu ka novim oblicima poslovanja

>... PR!DNOSTI I N!DOSTA#I RADA NA DAL INU

Rad na daljinu ima mnogo protivnika, ali i zagovornika koji tvrde da rad na daljinu odgovara i zaposlenima i njihovim poslodavcima, jer uvecava radnu motivaciju i zadovoljstvo poslom, a umanjuje stres i fluktuaciju. (re svega, smanjuju se uobicajeni trokovi kao to su struja, zakup prostora, zatim trokovi prevoza i slicno. Radom na daljinu poslodavci zapoljavaju kvalitetne strucnjake koji ive van sedita kompanije bez veceg dodatnog ulaganja. +a kvalitetno obavljanje posla presudno utice psiholoki faktor, a to je pre svega udobna radna sredina u vlastitom stanu i mogucnost da covek sam sebi rasporedi radni dan. 'ome moe da se doda jo citav niz prednosti ovakvog nacina rada. +aravno, rad na daljinu nosi i odredjene slabosti. 6 ovom odeljku izneta su i analizirane prednosti i nedostaci rada na

daljinu. (rava ekspanzija informacionih tehnologija rezultovala je morem informacija, tako da se saznanja na 8ebu udvostrucuju na godinjem nivou. #ako je kapacitet mozga ogranicen i ne moe da vlada tolikim znanjima, pojedinac moe da bude uspean samo u timskom radu. 'imski rad se ne mora uvek obavljati licem u lice ako postoji tehnologija pogodna za saradnju, poput video konferencija baziranih na 8ebu, kojima SputujuciT radnici mogu pristupiti lako i jeftino nezavisno od lokacije. +eki slubenici ne treba da rade sami i za njih rad na daljinu nije pogodan. 'o se posebno odnosi na pocetnike kojima je strucna pomoc starijih kolega neophodna u procesu ovladavanja poslom. 6 pogledu radnog vremena rad na daljinu omogucava promene u pravcu prevazilaenja stroge satnice, odnosno jasne podele na radno i slobodno vreme. 5triktno definisana radna vremena sve vie se menjaju fleksibilnim i kliznim radnim vremenima. 5ve vie se prelazi na delatnosti koje se odvijaju u toku citavog dana. +ova fleksibilnost cini da se razlika izmedju radnog i slobodnog vremena neprimetno brie. 5ve je vie onih koji nikada nisu potpuno slobodni. 4ak i kada su bolesni, mogu da odgovaraju na elektronsku potu i javljaju se na mobilni telefon. *oda je u tome i najveca dobit od ovakve vrste rada. 5amim tim to se radnik na daljinu u potpunosti i stalno posvecuje radu on se poistovecuje sa radom, a time postaje svojevrsni zaljubljenik u posao. 'akav pristup poslu se iri na sve koji ele da budu konkurentni. Za razliku od ne tako davnih vremena, kada je, na primer, projektant neprekidnim razmiljanjem o problemu van radnog vremena dolazio do ideja i morao da ceka naredni dan da na radnom mestu realizuje i proveri ideju, on to moe sada odmah da uradi, utedi vreme i zadovoljan ide u dalju realizaciju projekta. (ovecava se mogucnost za zapoljavanje ugroenih grupa poput majki i oceva s malom decom, osoba s potekocama u kretanju kao i osoba koje ive u udaljenim podrucjima. *ogucnost rada kod kuce pomae enama ili samohranim roditeljima sa malom decom da preuzmu cak i rukovodeca mesta u organizacijama. 5amim tim to ene ne bi odsustvovale sa posla i vie panje posvecivale poslu imale bi veca primanja, a u isto vreme bi mogle da se posvecuju kucnim obavezama. Zaposleni u zdravstvu i lekari mogu da lece pacijente sa daljine, to je narocito vano u ruralnim podrucjima, za vreme prirodnih katastrofa ili u uslovima ratnih sukoba. #onsultacije lekara specijalista sa razlicitih klinika na istom mestu 7 u neposrednoj blizini pacijenta sve vie se prevazilaze konsultacijama preko videokonferencija. Rad na daljinu primorava rukovodioce da se vie posvecuju izvravanju konkretnih zadataka i upravljanju rezultatima, a manje nadgledanju zaposlenih. Zaposleni, suoceni sa cinjenicom da moraju da imaju rezultat i da se ne mogu osloniti na saradnika koji cesto rade i tude poslove", primorani su da shvate svoju odgovornost i svoju ulogu u procesu rada. *noge organizacije, utvrdile su da su drasticno smanjena izostajanja sa posla doprinela povecanju produktivnosti.

6prkos ociglednim prednostima koji prua rad od kuce, neki ljudi uivaju u odlasku u kancelariju i licnom kontaktu sa svojim kolegama, dok drugi imaju osecaj da izostaju sa posla i da je lake da komuniciraju uivo nego putem konferencijskih sastanaka. 5matra se da su najveci nedostaci kod rada na daljinu veci stres i vie posla ukoliko zaposleni svoje radno mesto ne shvate kao obavezu vec kao povremeni rad, i potencijalni problemi sa bezbednocu podataka rizik gubitka i integriteta podataka" o kompanijama koje zaposleni imaju kod kuce, pogotovo ako ne koriste sve mere softverske i fizicke zatite. 'akodje su prisutni osecanje izolacije, gubitak posebnih privilegija, u nekim slucajevima nia plata, nedostatak vizije radnog mesta, nedostatak druenja, opasnost od sporijeg napredovanja i da su radnici na daljinu bez nekog oblika SteleprisutnostiT uvek u senci. Alavni nedostaci za poslodavce su potekoce oko nadgledanja rada, trokovi obuke i visoka cena opremanja i odravanja radnih soba u domovima zaposlenih. 5indikati smatraju da rad na daljinu stoji na putu njihovoj snazi i kolektivnom pregovaranju. 6prkos ovim nedostacima, rad na daljinu je sve zastupljeniji. (rema predvidjanjima nekih istraivaca za ./ do .E godina oko E/0 poslova bice obavljano daljinskim putem. +eki, pak,

smatraju da ce rad na daljinu biti manje zastupljen zbog njegovih nedostataka i otpora poslodavaca da uvode promene i ulau kapital u opremanje radnih prostorija u domovima zaposlenih. +a kraju treba istaci da rad na daljinu moe biti privremenog karaktera. +a primer, za vreme 1limpijskih igara u -tlanti .UU@. godine poslodavci su ocekivali pravi kolaps u saobracaju zbog dodatnih ?E//// automobila posmatraca. Zbog toga su mnoge firme instalirale privremene mrene linije za prenos podataka da bi potedeli svoje slubenike od upada u saobracajnu guvu. PR!DNOSTI RADA NA DAL INU % Rad na daljinu sa stanovita nas informatiara je pravi izbor iz sledeih razlogaB #valitet usluge je isti ili bolji. 'rokovi projekta su znatno manji jer je cena programerskog posla kod nas znatno manja nego u inostranstvu. (oslodavac nema problema sa obezbe$enjem viza, porezima i socijalnom i zdravstvenom zatitom. #omunikacija se obavlja putem 3nterneta, a to je najjeftiniji nain komunikacije. 4ena odravanja softvera je znatno nia.

Rad u kui u mnogome se moe protumaiti pozitivnimB nemate fiksno odre$eno radnovreme, nego sami moete organizovati satnicu. +a taj nain moete raditi kada oseate da ste najproduktivniji, a kad osetite da vam ne polazi za rukom, jednostavno zaboravite neko vreme na posao, odmorite se i vratite poslu kad osetite da ga moete dovriti. 1bavljanje posla u kunim uslovima je mnogo leernije i zahvaljujui atmosferi koju si sami moete stvoriti. Vak i velike korporacije koje proizvode informatiku tehnologiju poput *icrosofta, a koje se i same koriste prednostima rada kod kue, u svojim marketinkim kampanjama potencijalne kupce upozoravaju na razne mogunosti koje njihovi proizvodi pruaju, a jedna od njih je svakako i rad kod kue. rednosti Veliki broj ljudi mo$e biti unosno zaposleno, na primjer, oni koji imaju privatne obaveze i koji ne mogu odlaziti od ku.e na du$i period ali mogu svoje vrijeme organizovati kod ku.e, u koju uklju/uju period rada# 0leksibilnost radnih sati- neki ljudi vole da rade u tri sata ujutru, dok ostali ljudi spavaju, a rad na daljinu im daje tu mogu.nost# %ad kod ku.e smanjuje vreme putovanja i trokove kancelarijskog smetaja# &'()*+,-. RADA NA DAL INU % %ad na daljinu nije bez mana pa zaposleni mogu iskusiti slede.e ve.i stres i vie posla ukoliko svoje radno mesto ne shvate kao obavezu ve. kao povremeni rad# rizik gubitka i integriteta podataka o kompanijama koje zaposlenici imaju kod ku.e, pogotovo ukoliko ne koriste sve mere so'tverske i 'izi/ke zatite# rizik kra)e osobnog ra/unala# produktivnost e-radnika ispo/etka manja od konvencionalne - potrebno vreme za prilago)avanje# potrebne poneto druk/ije metode ocenjivanja rada# /injenica da je e-rad je'tiniji od uobi/ajenog i ne zna/i ujedno i da in'ormacijska tehnologija nema svoje zahteve, kako 'inancijske, tako i tehnoloke# sumnja u integritet zaposlenika koji nisu pod stalnim nadzorom# problemi oko pla.anja#

10

#ompanije i zaposlenici bi, stoga, trebali uvek biti svesni zakonskih, sindikalnih i lokalnih odredbi te ih se pridravati. Wvaluacija, simulacijski programi, team%mitinzi, pismeni materijali, forumi i teajevi su oblici deljenja informacija i trebali bi biti shvaeni ozbiljno u virtualnim uredima da ne bi dolo do konflikata, pogotovo ukoliko do$e do izostanka operativne i administrativne podrke te je zbog toga od izuzetne vanosti da ovakve kompanije budu dosledno i precizno rukovo$ene, s otvorenou ka novim oblicima poslovanja. Xedan od rastuih problema rada na daljinu su i online prevare tzv. scamovi" koje igraju na kartu financijske nezavisnosti kao sna mnogih ljudi. 5vi potencijalni e%radnici moraju biti svesni da ukoliko poslovna ponuda sadri i obeava izostanak rizika, malo napora i velike profite, zasigurno je /r01ara. 6koliko se radnik u potrazi za poslom susretne s ponudom koja prvotno zahteva ulaganje neke manje koliine novca da bi dolo do ostvarenja njegovog sna lake zarade, moe biti siguran da se u tom sluaju radi o novanoj jami i mamcu za neiskusne i lakoverne radnike, te su takvim naivnim ponudama u proteklih nekoliko godina lane, nepostojee kompanije zaradile milione dolara i ujedno izbegle kaznene postupkeY Rad od kue ima velikih prednosti, ali treba se osvrnuti i na njegove loe strane. 'o moe biti oseaj izolovanosti to izaziva gubitak motivacije. Zato se rad od kue ne preporuuje poetnicima i ljudima bez radnog iskustva. +ae reenje tog problema je da zaposleni ima jedan vid odgovornosti da se predaje recimo dnevni ili sedmini izvjetaj o radu. =elike kompanije, koje zapoljavaju tele!orkere, organizuju psiholoke testove i razgovore s ljudima zainteresovanim za rad od kue kako bi utvrdili ispunjavaju li sve potrebne uslove. 1sim uobiajenih kvalifikacija koje kandidati moraju imati za odre$eni posao, rad na daljinu uslovljavaju i drugi specifini kriterijumi. 'o je pre svega zrelost, pouzdanost, samostalnost, samodisciplina i odre$eno radno iskustvo. (rimer, mladoj osobi bez radnog iskustva potrebna je stimulacija radne sredine i prikupljanje radnog iskustva od starijih kolega. +akon nekoliko godina, kad stekne radno iskustvo i, recimo, zasnuje porodicu itekako e je zainteresovati mogunost rada od kue, jer e svoje radno vreme moi lake da uskladi sa novonastalim obvezama. *ladi roditelji neprestano su u trci s vremenom i esto se ale kako nemaju dovoljno vremena za svoju porodicu. #oliko se samo vremena i novca" izgubi spremajui se na posao i u svakodnevnim guvama u saobraaju, da i ne spominjemo kuvanje na brzinu i ostale kune poslove. -li, kad deca odrastu ili kad se nakon nekoliko godina zaeli kancelarijske atmosfere i druenja s kolegama, poeli da se vrati u klasino radno okruenje i to je mogue, a to je, zapravo, najvea prednost tele!orkinga, mogunost izbora radnog mesta.

11

2.(.*3)-.4,&. 5467&. 4,(

(ostala je ustaljena praksa korienja termina kao to suB virtuelna organizacija, virtuelna stvarnost i virtuelna kancelarija. 5ve ovo predstavlja posledicu razvoja informaciono% komunikacionih tehnologija i posebno interneta u proteklih desetak godina. 2anas se nijedno domainstvo ne moZe zamisliti bez prisustva raunara i interneta, a kamoli tek savremeno poslovanje. (ostoji mnogo definicija virtuelne organizacije, ali izabrali smo jednu koja na dovoljno jasan nain pribliZava sam pojam virtuelne organizacijeB TVirtuelna organizacija je privremena mre$a nezavisnih institucija, poslovanja i specijalizovanih pojedinaca, koji rade zajedno kroz razmenu in'ormacija i kori.enje razli/itih tehnologija komunikacije, u nameri da postignu $eljeni, zajedni/ki cilj# 1ni se vertikalno integriu, udru$uju svoje kompetencije i deluju kao jedna organizacija.[< 'radicionalne organizacije integriu polsovanje vertikalno, to znai da delegiraju autoritet kroz piramidalnu odnosno hijerarhijsku strukturu. \ijerarhijska struktura je osmiljena kako bi se upravljalo visoko kompleksnim procesima. 4entralizovana menadZment struktura kontrolie celokupni proizvodni proces. 1d 33 svetskog rata pa do ranih osamdesetih trend je bio da se formiraju vii nivoi mena]^enta sa vie specijalizovanih kadrova. 1va centralizovana hijerarhijska struktura vi_ena je kao efikasna za upravljanje velikim brojem radnika, ali ogranienih mogunosti i nije omoguavala brz protok informacija kroz organizaciju. 1d .U;/%ih mnoge organizacije su menjale svoje organizacione structure tako to su sputale autoritet in a niZe nivoe, dajui zaposlenima veu autonomiju i mogunost donoenja samostalnih odluka. (rednosti Travnijih[ organizacija ogledaju se u smanjenim potrebama za supervizotima i srednjim menadZerima, brZem donoenju odluka i sposobnost brZe obrade informacija, zbog smanjenog broja nivoa u organizaciji. (osledica nastanka Travnijih[ organizacija je tendencija da zaposleni budu geografski i organizaciono udaljeni. 1dgovarajui na ovaj problem dolo se do novih reenja orhanizacije u vidu virtuelnih organizacija.

2.8.1 Kara9:0ri;:i90 1ir:u0lni< =r>aniza?ija

=irtuelne organizacije imaju sledee karakteristikeB

2zlazak van granica% rastua nesigurnost usled promena u poslovnom okruZenju dovela je do potrebe za veom fleksibilnou. 1vu potrebu za sigurnou mogu garantovati samo male fleksibilne organizacije koje mogu adekvatno reagovati na zahteve i Zelje kupaca. #upci Zele pesonalizovane proizvode. 'i proizvodi mogu se proizvesti samo kroz saradnju razliitih specijalista. #ooperacija izme_u razliitih brani organizacije treba da bude u obliku virtuelne organizacije. 3omplementarne vetine zaposlenih% jedna od primarnih karakteristika virtuelnih organizacija. (otekoe na trZitu i zahtevi sa kojima se organizacije suoavaju,

12

ne mogu se vie reiti Tvojnikom[ organizacijom. Vlanovi virtuelne organizacije nadopunjuju jedni druge, ostvarujui pritom efekat sinergije. 4eogra'ska udaljenost% poto se za komunikaciju izme_u lanova virtuelne organizacije koriste informaciono%komunikacione tehnologije, lokacija radnih mesta nije vie od znaaja. *ogue je komunicirati u nekoliko sekundi sa nekim ko je na drugom kraju sveta. 1vo je uslovilo pad tradicionalnih organizacionih formi. romena /lanova% virtuelna organizacija moZe biti oformljena u toku jednog dana, a i krae. (risutna je potpuna fleksibilnost i lanovi organizacije se u vrlo kratkom periodu vremena mogu zameniti novim. +e postoji zavisnost od odre_enih kadrova i radon vreme je fleksibilno. 5ednakost /lanova% vea zavisnost u virtuelnoj organizaciji vodi do vee jednakosti u odnosima lanova. 5vaki partner u ovoj kooperaciji igra svoju ulogu, doprinosi poboljanju krajnjeg proizvoda, formira veze u funkcionalnom procesu virtuelne organizacije. #ultura bazirana na Zelji za razmenom vetina i informacija zamenjuje staru kulturu baziranu na kontroli. (ostoji privremeno rukovodstvo bez hijerarhije bazirano na jednakosti lanova i fokusu na dostizanju zajednikih ciljeva. (overenje u virtuelnim organizacijama ostaje primarno u okviru poverenja me_u njenim lanovima. 6lektronska komunikacija% sutina virtuelnih organizacija je da srue jedinstvo vremena, mesta i trgovine. *ogunosti virtuelnih organizacija rastu proporcionalno sa razvojem informaciono%komunikacionih tehnologija. 'renutne informaciono%komunikacione tehnologije nude puno mogunosti za komunikaciju lice u lice u virtuelnoj organizaciji. W%mail, govorna pota i posebne video konferencije daju puno mogunosti za ostvarivanje kontakta. Arupe za diskusiju nude mogunost efikasnog timskog rada i komunikacije, prelazei granice vremena i prostora. #ominikaciju karakterie direktnost, nema posrednika, status i poloZaj nemaju presudan uticaj na komunikaciju kao kod tradicionalne strukture 'ok procesa komunikacije pomaZu ekspertni sistemi koji omoguavaju pristup ekspertizi.

2.8.2.S:ru9:ura 1ir:u0lni< =r>aniza?ija

=irtuelna organizacija moZe biti i identifikovana grupa ljudi ili organizacija koja znatno vie koristi informacije i komunikacione tehnologije nego fiziku interakciju. =irtuelne organizacije mogu biti organizovane kaoB tele!ork, virtuelne kancelarije i virtuelni timovi. 'ele!ork je rad zaposlenog na daljinu. )okacija radnog mesta moZe bitiB #od kue, gde zaposleni upravljaju dinamikom rada i radnim vremenom, i obezbe_ena su im sva tehnika sredstva. 5atellite office, gde su kancelarije udaljene od sedita organizacije, zaposleni dele radni prostor, smanjuju vreme i trokove komunikacije. *obile office, primenjuje se kod trgovakih putnika. 'elecentre je kancelarija u kojoj se deli prostor sa zaposlenima iz drugih organizacija.

13

(rednosti 'ele!ork%a su da zaposleni imaju fleksibilno radno vreme, smanjeno vreme i trokovi putovanja, bolju koncentrisanost na poslovni zadatak i slobodua u organizovnju radnog dana. Za poslodavce prednosti 'ele!orka suB poveanje produktivnosti, smanjeni trokovi poslovnog prostora, smanjen broj izostanaka sa posla na pr. usled bolesti, lake regrutovanje stranih drZavljana, kao i fleksibilnost organizacije i nove poslovne prilike i mogunosti. =irtuelne kancelarije predstavljaju novi koncept organizacije i primenjuju se uB kancelarijama za tele!ork klasinim kancelarijama u preduzeima

=rste virtuelnih kancelarija suB \ot desk environment % zaposlenom se svakog dana odre_uje drugi sto, i omoguen mu je pristup elektroskoj poti i raunarskim podacima. \otelling % zaposleni vei deo radnog vremena provode kod klijenta koristei njegovu opremu i resurse 7 slino kao posetilac hotela. 'ouchdo!n office % zaposlenima se dodeljuje radni prostor kada do_u na posao po principu [first come 7 first serve[. 6 jednoj virtuelnoj organizaciji informacioni sistem ima jednu od centralnih uloga. Zahtevi koji se postavljaju pred informacioni sistem u virtuelnoj organizaciji odnose se na njegovu sposobnost da radi istovremeno sa vie organizacija. 1vaj sistem se zove interorganizacioni sistem 3135". 5truktura virtuelne organizacije mora da se suoi sa razli`itim tehnikim ogranienjima, posebno ogranienjima vezanim za konkurentno inZenjerstvo.

!lika 7# 2T kao veza izme8u /lanova virtuelne organizacije

14

2.8.@.M=d0li 1ir:u0ln0 =r>aniza?ij0

*odel virtuelne organizacije predstavlja obrazac u kojem vodea organizacija stvara udruZenje sa skupom drugih organizacionih objekata od kojih je svaki specijalizovan za odre_ene poslovne aktivnosti u cilju izrade specifinog proizvoda ili usluge, najboljeg mogueg kvaliteta i u najkrae mogue vreme. 3ntegracija radnih procesa primenom informacione tehnologije i umreZene strukture skrauje proizvodni ciklus i daje trenutni odgovor na zahtev trZita, to ini osnovu delovanja virtuelnih organizacija. 6 procesu stvaranja virtuelne organizacije nalazimo tri osnovna modela umreZenih organizacija koje ujedno ine i oblike virtuelne organizacijeB .. organizacije s umre$enim radnim zadacima ine osnovni model virtuelne organizacije koji povezuje poslovne partnere za zajedniki nastup na trZitu. :. organizacije s umre$enim radnim timovima nalaze se esto u javnom sektoru, sadrZe manje organizacije timove" za istraZivanje, razvoj i strunu podrku, a njihovo objedinjeno delovanje omoguuje izvravanje planova i projekata razvoja drZavne uprave. >. organizacije s umre$enim 'abrikama, proizvodnim pogonima, u praksi se pojavljuju kao konzorcijumi koji objedinjavaju istraZivaki sektor, proizvodnju i trgovinu oko jedinstvenog proizvodnog programaa esto se objedinjuju srodne organizacije srodnih ili istih industrijskih grana. 5vi ovi modeli virtuelnih organizacija ine osnovu koncepta virtuelnog poslovanja u svrhu ispunjavanja est osnovnih strategijskih poslovnih zahtevaB razmena iskustva i zajedniko korienje resursa, kao i zajedniko preuzimanje rizika i trokova, povezivanje nadleZnosti, smanjenje ukupnih trokova proizvodnje i poslovanja, poveanje proizvodne sposobnosti, poveanje uea na trZitu, prelaz sa prodaje proizvoda na prodaju reenja, ideja i znanja. Xo jedna od osnovnih i opte prihvaenih je klasifikacija virtuelnih organizacija koja kao osnovne kriterijume podele obuhvata raspon posla, duZinu projekta i vreme provedeno u virtuelnom radu, tip projekta, duZinu angaZovanja i broj kadrova ukljuenih u projekat. +a osnovu ovih kriterijuma razlikuju se sledei tipovi virtuelne organizacijeB trajne permanentne" virtuelne organizacije, virtuelni timovi, virtuelni projekti i privremene virtuelne organizacije. Trajne virtuelne organizacije. 1va organizacija je kreirana kao virtuelna da bi objedinila u`esnike na trZitu, bolje iskoristila profitabilne prilike, a tako_e i snizila trokove. 1vaj model se bazira na virtuelnom konceptu u okviru svojih aktivnosti, to ukljuuje virtuelne zadatke, timove i menadZment organizacionih aktivnosti. Virtuelni timovi. 6potreba koncepta virtuelnog, unutar organizacije, je generisala virtuelne timove u razliitim tipovima organizacija. 6 veini sluajeva, ovi timovi nastaju iz specifine funkcionalne, operativne ili strateke poslovne jedinice u okviru vee organizacije. Virtuelni projekti. 6 ovom obliku organizacije formiraju alijanse ili konzorcijume kako bizajedniki najbolje ostvarile trZine prilike. 1formljenje alijanse okupljaju proizvobae, razvojne timove i trZita raznih organizacija kako bi to efektivnije reagovali na trZine prilike. rivremene virtuelne organizacije. (roireni oblik modela virtuelnog projekta podrazumeva uspostavljanje privremene virtuelne organizacije koja e raditi na vie projekata i razvijati odgovore za specifina trZita. #ada se odre_ena trZina prilika ostvari, to predstavlja i zavretak rada privremene organizacije.

15

16

2.1 S0r1i;i za rad na daljinu

#ako raunari postaju sve jeftiniji i potrebni su u gotovo svakom poslu, gotovo da i nema korisnika koji ne poseduje ili ne koristi vie od jednog raunara. 6zimajui u obzir tu injenicu, nije teko zamisliti ili bolje rei doi u situaciju da smo neki jako vaan dokument npr. zaboravili na nekom raunaru koji trenutno nije ispred nas, nebitno da li je situacija kua ili posao. 5esti u auto i voziti se sat vremena, od kancelarije do kue, kako bismo sa raunara pokupili jedan fajl koji smo zaboravili staviti na 65C stick suludo je ako su oba raunara spojena na 3nternet. 5ve to u tom trenutku trebamo neka je remote desktop aplikacija poput 'eam=ie!era.

!lika 9# TeamViewer logo 2zvor- http-::www#teamviewer#com:download:teamviewer;manual#pd' (<(#<,#=""#)

17

OPT! KARAKT!RISTIK! 'eam=ie!er je proizvod istoimene nemake kompanije osnovane ://E. godine. (re par meseci izdata je njegova najnovija @ verzija. 3ako nema mnogo godina iza sebeA s vie od .// miliona korisnika, u :// zemlja irom svieta, te :. jezikom verzijom, 'eam=ie!er je jedno od najbre rastuih reenja za daljinski nadzor i daljinsku prezentaciju. *e$u partnerima kompanije mogu da se na$u imena kao to suB (orsche, 4anon, 3ntel, 3C*, 6+34W&, &ord itd. 'eam=ie!er je jednostavan i praktian, a istovremeno izuzetno moan program za kontrolu raunara na daljinu. 3ako je prvenstveno namenjen za poslovnu primenu, dostupan je i kao besplatna verzija za privatne korisnike, naravno uz izvesna ogranienja. 3zme$u ostalih brani, jako je koristan i u Wkonomiji gde nalazi primenu u bankarskom, kao i u sektoru osiguranja i sl. Alavna odlika 'eam=ie!era, podrka na daljinu, tokom godina se nije mienjala, a svaka nova verzija donosila je neto novo, kao i unapre$enje ve postojeih mogunosti. 1d novih funkcija moemo da izdvojimo =o3( =oice over 3nternet (rotokol" i novi protokol prenosa podataka sa unapre$enim SkeiranjemT i metodama kompresije, to ini 'eam=ie!er znatno brim u odnosu na prethodne verzije kao i dosta jednostavnijim za upotrebu u odnosu na konkurenciju koju ine poznata imena iz svijeta Remote support%aB )og*e3n, 6ltra =+4, pc-n,!here.. Alavne odlike 'eam=ie!era i dalje su podrka na daljinu (%emote support), prezentacija ( resentation), prenos podataka (0ile trans'er) i =(+ (Virtual rivate >etwork)# Nj0>=1a /ra1a ;na>a 9rij0 ;0 u inj0ni?i da za u;/=;:a1ljanj0 9=n09?ij0 nij0 /=:r0Bn= 1rCi:i /=d0Ca1anja na ;aD=D ru:0ruA =:1ara:i /=r:=10 ili /=d0Ca1a:i Eir0FallA iz /=D0nu:=> razl=>a j0 i 1rl= /=/ularan za /r=E0;i=nalnu u/=:r0Bu n/r. u K=D/anijaDa ili "=ruDiDa 9=ji ;0 Ba10 ;a /=;l=1iDa =drGa1anja i HiCI0njaJ raunara K=d 1iru;aA :r=jana?aL i ;l. 5ama konekcija uspostavlja se putem '4( ili 62( protokola, preko glavnih 'eam=ie!er servera, a ostatak konekcije odvija se putem redundantne mree, preko '4( ili \''( tunela. +akon pokretanja instalacionog paketa, dobijamo mogunost da instaliramo 'eam=ie!er na

hard disk ili da ga pokrenemo kao prienosnu portable" verziju. 6koliko izaberemo klasinu instalaciju, dobijamo mogunost za izbor tipa licence, opciju za startovanje 'eam=ie!era uz 8indo!s, kao i postavljanje glavne ifre. (rogramu je mogue pristupiti iz sistemskog StrejaT, a po elji se moe integrisati i u 8indo!s programe. =ano je napomenuti to da je ideja koja stoji iza 'eam=ie!era jednostavnost rukovanja, to je od velikog znaaja za one koji se slabije snalaze sa raunarima. 'o ne znai da 'eam=ie!er ne poseduje vie od onoga to je dostupno na prvi pogled. +aprotiv, od opcija koje nisu

18

prikazane u glavnom prozoru moemo da izdvojimo slanje 'eam=ie!er pozivnice prijatelju ako je definisan mail klijent" i, mnogo vanije, detaljna podeavanja programa kao to su (roc,, prihvatanje )-+ konekcija, obavezna duina ifre, kao i spisak identifikacionih kodova koji mogu da pristupe vaem raunaru tzv. S!hitelist[". 'u su i podeavanja za kontrolu na daljinu, podeavanje prezentacija i =(+%a. 2ok veina konkurenata nudi razliite pakete za daljinsku podrku, daljinsko administriranje, obuku i prodaju ali e te usluge i dodatno naplatiti...", 'eam=ie!er je Sall in oneT reenje za sve to vam treba, 'eam=ie!er ukljuuje sve pomenute module u jednom jednostavnom i vrlo SpovoljnomT paketu.

'ako$e bitno je napomenuti da je 'eam=ie!er jedno vrlo sigurno reenje. 5ve verzije krasi potpuno siguran prienos podataka s :E@ Citnom enkripcijomDkodiranjem standard koji se koristi za https D 55)". isti sigurnosni

NAMIN KORI#!N A
'eam=ie!er je jedan od najboljih i po naem miljenju najjednostavnijih programa za Remote 2esktop 6daljeni (ristup", bilo da se radi o udaljenoj podrci, prezentaciji, razmeni datoteka. 1sim jednostavnosti instalacije i koricenja, potpuno je besplatan za nekomercijalnu upotrebu". 1no to sa njim moete napraviti je vrlo brzo pomoi kolegi, prijatelju koji treba pomo u svakodnevnom radu na raunaru mnogo jednostavnije nego telefonskim putem".

19

20