Elektronska uprava kao vid komuniciranja u savremenom poslovanju

Z. Nikoli i dr

ELEKTRONSKA UPRAVA KAO VID KOMUNICIRANJA U SAVREMENOM POSLOVANJU Zoran Nikoli1) , Radovan Milovanki2), Marija Markovi1)
Kategorija rada: PREGLEDNI RA D AFILIJA CIJA/ADRESA: 1) Faku ltetu za industrijski menadment u Kruevcu 2) Optinska uprava Kruevac

Rezime: Prava ekspanzija informatikih i komunikacionih tehnologija donela je korenite promene u strukturi mnogih zanimanja, i uopte, u svim sferama ivota i rada. Ona je omoguila pojavu elektronske uprave (e-uprave), novog oblika rada dravne administracije, koja unosi znatna poboljanja u funkcionisanju javnog servisa okrenutog graanima. Kroz proces zasnovan na znanju, dravna administracija daje vidan doprinos pribliavanju visokom standardu kroz efikasniju interakciju ne samo izmeu vlade i graana(G2C), ve i vlade i privrednih subjekata (G2B), kao i unutar samih vladinih ministarstava i direkcija (G2G). U radu je sagledan nivo razvijenosti servisa e-uprave u svetu kroz parametar proseka upotrebe servisa e-uprave. U poslednjih nekoliko godina razvoj e-uprave u Srbiji je napredovao, ali nedovoljno za dvosmernu komunikaciju izmeu servisa i korisnika. Na osnovu analize nivoa razvijenosti e-uprave u Srbiji,ukazano je da se dostupnost servisa svodi uglavnom na preuzimanju obrazaca i da je neto bolji napredak ostvaren u primeni servisa e-uprave za privredne subjekte. Posebna panja posveena je primerima dobre prakse lokalnih samouprava koji ohrabruju i ukazuju da je nauni pristup reavanju ovog problema pravi put, a svest o potrebi uvoenja informatikih i komunikacionih tehnologija u sve pore javnih servisa neminovnost. Kljune rei: Elektronsko poslovanje, Rad na daljinu, Elektronska uprava, Republika uprava, Lokalna samouprava, Poslovni sektor, Zaposleni, Graani, Jedinstveni alter.

1. UVOD Razvojem informatikih i komunikacionih tehnologija (IKT), odnosno Internet servisa i servisa mobilne telefonije naglo se proirio spektar poslova koji se efikasno mogu raditi na daljinu: vodjenje knjigovodstva preduzea, finansijske analize, novinarstvo i izdavatvo, marketing i propaganda, kreiranje softverskih reenja, grafiki i Web dizajn, odnosi s javnou, trgovanje na berzama, elektronsko plaanje, stvaranje virtuelnih preduzea i drugo. Osim toga, stvoreni su uslovi za rad usavrenih aplikacija, kao to su teledijagnostika, digitalne biblioteke, sajber sudnice, onlajn simulacije, virtuelne laboratorije, obrazovanje na daljinu, elektronska uprava i druge koje omoguavaju ljudima i organizacijama saradnju i pristup informacijama na brz i efikasan nain. U segmentu elektronske uprave, kroz spregu upravaprivredagraani, rad na daljinu omoguio je savremenom drutvu viestruko da ubrza radne aktivnosti, povea ekonominost rada i smanji trokove poslovanja posebno kroz znatno smanjenje broja administrativnih radnika i trokova njihovog angaovanja. Elektronska uprava, e-uprava ili e-vlada (e-government) zaokuplja veliku panju naune i strune javnosti, jer ostvaruje veliki uticaj na poboljanje kvaliteta javnog servisa i njegovih funkcija. Ilustrativni naziv e-uprave je jedinstveni alter (single window), na kome graani putem Inteneta jednostavno dolaze do eljenih informacija i usluga iz nadlenosti bilo kod dravnog organa. E-uprava predstavlja jedinstvenu uslugu graanima sa kojom oni mogu na jednom mestu, od svoje kue, da obave poslove lieni neprijatnih obaveza ekanja u redovima pred alterima ili etanja po kancelarijama. Poslovanje same uprave postaje lake i efikasnije, a pojednostavljuje se i poslovanje izmeu uprave i privrede. Dobro koncipiranim sistemom e-uprave graanin moe brzo da dobije odgovor na podneti zahtev i da ima uvid u rad organa uprave. S druge strane, radnici uprave imaju podatke koji su praktino trenutno aurirani i spremni za dalju obradu. U uvodnom delu rada rasvetljeni su pojam e-poslovanja u javnoj upravi, zadaci i servisi e-uprave.

U analizi stadijuma razvoja e-uprave istaknuto je da je e-uprava prola kroz pet razvojnih faza, pri emu su u svakoj fazi otklanjani nedostaci, uoeni u prethodnoj, i obogaivan rad slube novim servisima i mogunostima. Takoe je uraena kraa analiza kljunih faktora koji utii na kvalitet i brzinu razvoja. Trei deo posveen je metodolokom pristupu implementacije e-uprave i modelima e-uprave sa njihovim karakteristikama. Nivo razvijenosti servisa euprave u svetu sagledan je u etvrtom delu rada. Peti deo posveen je stanju e-uprave u Srbiji. Kroz par primera ukazano je da je u Srbiji dosta uraeno na planu uvoenja e-uprave, posebno na nivou lokalnih samouprava. Meutim, posmatrano u celini evidentno je kanjenje Srbije sa implementacijom informacionih tehnologija u sektoru javne uprave. Cilj ovoga rada je da se kroz prikazivaje odlika euprave i analize nivoa razvoja i primene e-uprave u svetu, Evropi i Srbiji itaocu prue kompletna saznanja o ovoj vrsti rada na daljinu i ukae na dalje pravce razvoja u interesu kompletnog integrisanja dravne uprave i javnog sektora. 2. OSNOVI ELEKTRONSKE UPRAVE Sutinska razmatranja e-uprave podrazumevaju definisanje osnovnih pojmova vezanih za ovu vrstu elektronskog poslovanja (e-poslovanja). Svakako da prvo treba poi od definicija e-uprave, od kojih svaka naglaava neko od svojstava e-uprave. Postoji vie definicija e-uprave, a jedna od najprihvatljivijih je da e-uprava podrazumeva primenu IKT u cilju podizanja kvaliteta rada dravne uprave usmerenom ka graanima, privredi i ogranima unutar uprave kroz interaktivno obezbeivanje usluga i informacija. Kako se e-uprava najee pominje u kontekstu lokalnih ili gradskih uprava moe se definisati i kao mogunost lokalne uprave da distribuira informacije i servise putem Web-a, preko displeja na dodir, popularno nazvanog informacioni kiosk, ili na osnovu interaktivnog prepoznavanja glasa.

IMK-14 Istraivanje i razvoj, Godina XVI, Broj (37) 4/2010

133

Elektronska uprava kao vid komuniciranja u savremenom poslovanju

Z. Nikoli i dr

Sa aspekta e-poslovanja, e-uprava predstavlja formu poslovanja vlade u vidu isporuka elektronskih servisa razliitim ciljnim grupama u javnosti, poslovne saradnje i transakcija koje vlada, dravna uprava i lokalna samouprava obavljaju u razliitim organizacionim celinama [1], [2]. Ove usluge i servisi stavljaju se na raspolaganje graanima i poslovnim partnerima i operativni su u neprekidnom trajanju od 24 asa. Poeci razvoja euprave bazirani su na sledeim razmatranjima. E-upravom dravni aparat se rasteruje pritisaka na alterima, pojeftinjuje svoje usluge i time ini graane zadovoljnim. S druge strane, graanima se omoguava da obave svoje poslove bez neprijatnih ekanja u redovima, da dobiju pravovremenu i tanu informaciju ili da brzo obave posao za koji je ponekad potrebno viednevno obilaenje razliitih ustanova i vladinih institucija. Pruanjem onlajn usluga, servisa i informacija dravnih organa i javnih slubi znatno se podie nivo kvaliteta organizovanja dravne uprave, poslovanja sa partnerima, graanima, zaposlenima i drugim vladinim organizacijama. Takoe, e-uprava predstavlja novi tehnoloki pristup u integrisanju razliitih procesa javne uprave i promeni preraspodela nadlenosti. Jednom rei, uvoenjem e-uprave dolazi do promene naina rukovoenja, komuniciranja, donoenja odluka, pristupa servisima, obrazovanja, odvijanja poslovnih transakcija i prijema povratnih informacija. Iz navedenih razmatranja proizilaze neki od glavnih zadataka e-uprave: prikupljanje, auriranje, uvanje i brzo distribuiranje potrebnih informacija; korienje podataka po definisanim procedurama i pravima pristupa; donoenje optimalnih odluka baziranih na tanim podacima; smanjenje birokratije i trokova poslovanja, podizanja kvaliteta usluga, poveanje raspoloivosti usluga, ubrzanje administrativnih procedura i poboljanje kvaliteta i imida rada administracije; kreiranje jedinstvenog mesta onlajn kontakta izmeu javne administracije, poslovnog sektora i graana; poveanje efikasnosti razmene informacija na vertikialnom i horizontalnom nivou izmeu korisnika i pruaoca usluga, lokalne uprave i entiteta i entiteta i drave; obezbeivanje materijalnih i drugih uslova za zadovoljavanje optih i pojedinanih interesa graana, stvaranje uslova za skladan drutveno-ekonomski i prostorni razvoj entiteta, optina i drave u celini; obezbeivanje zatite privatnosti i sigurnosti graana i imovine primenom odgovarajuih standarda i efikasne raunarske kontrole; kreiranje i kontinuirana modernizacija onlajn servisa javne administracije za zadovoljenje potreba stanovinitva i poslovnog sektora; Dakle, e-uprava s e sprovodi setom servisa od kojih se najee primenjuju sledei: 134

plaanje poreza; registracija raznih ustanova; javne finansije i planiranje budeta; ostvarivanje socijalnih prava i nadoknada po osnovu nezaposlenosti, deijih dodataka, zdravstvenog osiguranja i studentskih subvencija; izdavanje linih dokumenta (lina karta, paso, vozaka dozvola, uverenje o dravljanstvu, mesta boravita i drugo); registracija novih, polovnih ili uvezenih automobila; izdavanje gradjevinskih dozvola; javne biblioteke (pregled kataloga i poruivanje knjiga); sertifikati (izvodi iz matine knjige rodjenih, umrlih, venanih); pristup institucijama visokog obrazovanja; elektronski katastar i evidencija vlasnitva; plaanja i pregledi vezani za zdravstveno i penziono osiguranje; registracija prihoda preduzea i poreza na dodatnu vrednost; carinske deklaracije; dobijanje ekolokih i gradjevinskih licenci; javne nabavke i jo mnogo toga. Razmatranje osnova e-uprave zavriemo sumiranjem njenih osnovnih odlika sa aspekta korisnika: sve informacije su dostupne svima i na jednom mestu, u fokusu je korisnik, sadraj je odabran tako da zadovolji potrebe korisnika, stil izraavanja je svakodnevni jezik osloboen pravnih termina i formulacija i , naravno, informacije su dostupne na Webu. 3. FAZE RZVOJA E-UPRAVE Dobro je poznato da je klasian rad uprava ispoljio niz nedostataka na svim nivoima. IKT sa svojim servisima omoguile su neuporedivo efikasnije funkcionisanje dravnih organa i nametnule su nov nain razmiljanja i ponaanja, a posledica svega toga je da su se kod ljudi poele da stvaraju nove navike. Razvojni put od klasine (papirne) do e-uprave je dugotrajan i kompleksan. Poelo se sa pruanjem informacija namenjenih razliitim ciljnim grupama. Vreme, kao jedan od najbitnijih ludskih resursa, i sve izraenija potreba za poveanjem interne efikasnosti nametnuli su potrebu za pruanjem potpunijih usluga. Uprkos pravoj ekspanziji IKT i svim olakicama kojima se one karakteriu, mora se naglasiti da je razvoj e-uprave obiman, sloen i skup proces. On zahteva velika ulaganja u komunikacionu infrastrukturu, hardver i programske aplikacije. Razvoj novog modela poslovanja podrazumeva definisanje prioriteta niza mogunosti i selektovanje najvanijih ciljeva i servisa. Time se vri odgovarajua dodela resursa, izbegava pogrean izbor skupih i nepotrebnih servisa, optimizuju organizacione mogunosti i bre razvijaju servisi.To doprinosi da bude prihvatljiv odnos vremena razvoja i cene investiranja s jedne strane i dobiti s druge strane. Nezaobilazan faktor je i ulaganje u obrazovanje kadrova. Kljuni faktor u obrazovanju administracije je rukovodilac, koji pored odgovarajueg strunoakademskog obrazovanja mora da bude tehniki

IMK-14 Istraivanje i razvoj, Godina XVI, Broj (37) 4/2010

Elektronska uprava kao vid komuniciranja u savremenom poslovanju

Z. Nikoli i dr

obrazovan i pripremljen za upotrebu telekomunikacionih sredstava kako bi mogao na adekvatan nain da odgovori svim zahtevima i izazovima koji se pred njim postavljaju u realizovanju programa e-uprave. Uspeh sprovoenja novog naina rada zahteva promene u praksi i odnos uprave prema okruenju, koje je u izvesnoj meri sumnjiavo i kome je strano sve ono to je netradicionalno, a podrano inertnou u praenju i savladavanju novih tehnologija. Ovaj problem, a esto i nepovezanost razliitih upravnih entiteta, kao posledica nemoi oslobaanja od starih navika, predstavljaju najei izvor frustracije graana i drugih korisnika usluga e-uprave. Ipak, smatra se da je najvei faktor rizika u dostizanju ovog cilja stav same vlade, jer podrazumeva drastinu promenu kulture, procesa i odgovornosti u okviru vladinih institucija. E-uprava, kao i svaka nova tehnologija, prola je razvojne faze kroz koje su otklanjani uoavani nedostaci i na raspolaganje stavljan sve vei broj servisa. Prisustvo u zaetku (emerging presence) je prva faza razvoja e-vlade u vidu javnog prisustva uprave na Internetu preko Web stranice. Tim putem se graanima i poslovnom sektoru pruaju relevantne informacije o radu vlade i razliitim upravnim procedurama. Linkovi prema pojedinim ministarstvima mogu, ali ne moraju da postoje, kao i linkovi prema drugim (lokalnim, regionalnim) nivoima vlasti. Prvu fazu nadgradnje e-vlade predstavlja pojaano prisustvo (enhanced presence) kojim vlada prua vie informacija u obliku dokumenata, zakona i propisa, izvetaja, informacionih biltena, kao i baza podataka iz kojih se mogu preuzeti eljeni podaci. Graani mogu da postavljaju pitanja putem e-maila ili uitavaju i snimaju obrasce i dokumente. I ako je ova faza unapreena nekim aplikacijama, komunikacija je i dalje jednosmerna budui da se informacije kreu, u glavnom, od uprave ka graanima. U fazi interaktivnog prisustva uprava prua graanima pogodnosti u vidu formulara za pores ku prijavu ili zahteva za produenje (vozake) dozvole koji se mogu preuzeti sa sajta. Neke javne informacije dostupne su i u vidu audio i video zapisa. Javni s lubenici se mogu kontaktirati putem e-pote, faksa, telefona ili potom. Sajt uprave je dinamikog karaktera sa mogunou redovnog auriranja. S obzirom na nivo na kome se vri interakcija javnosti sa upravom, u ovoj fazi zapoinje implementacija elektronskog potpisa i sprovoenje svih mere zatite privatnosti i podataka. Transakciono prisustvo je stadijum u evoluciji euprave koji omoguava dvosmernu komunikaciju izmeu korisnika i uprave. Ukljuuje niz opcija kao to su: plaanje poreza, podnoenje zahteva za linu kartu, paso, izvode iz matinih knjiga, produavanje vozake dozvole, kao i plaanje kazni (za saobraajne i druge prekraje), taksi za razliite usluge ili poreza putem kreditnih ili debitnih kartica. Privrednicima se omoguava podnoenje onlajn ponuda i uestvovanja na onlajn tenderima. Umreeno, integrisano prisustvo ili jedinstvena euprava (joined-up e-government) je najsofisticiraniji stadijum u razvoju e-uprave u kome su integrisani svi informacioni sistemi i u kome javnost moe dobiti sve usluge na jednom virtuelnom alteru. U ovoj fazi

smanjenje trokova, poveanje efikasnosti i zadovoljstvo korisnika dostiu najvii nivo. Drugim reima, ova faza predstavlja integraciju svih postojeih interakcija (G2G , G2C, G2E...) sa mogunou da ukljui drutvo u otvoreni dvosmerni dijalog. Podrazumeva se da u ovom stadijumu mora doi do integracije razliitih javnih agencija i organizacija uz njihovu punu saradnju i razumevanje osnovnih koncepata e-uprave i kolektivnog donoenja odluka [3]. 4. MODELI IMPLEMENTACIJ E E-UPRAVE Realizaciji e-uprave prethodi sveobuhvatna i iscrpna analiza svih faktora koji su elementi ovog vida eposlovanja i faktora koji su neraskidivo vezani za njegovo uspeno funkcionisanje. Svakako, prvo se mora konstatovati neminovnost potrebe za promenama u skladu sa vremenom ubrzanih promena u kome se ivi i radi. Izrada i realizacija projeka e-uprave poverava se strnom timu formiranom od svih potrebnih iskusnih strunih profila. Ova aktivnost je najozbiljnija u nizu aktivnosti. Zahteva temeljnu analizu i iskljuuje svaku improvizaciju. Propusti koji se naprave mogu se kasnije pokazati kao nereivi problemi za uspeno realizovanje projekta. Posebna panja posveuje se kompjuterskoj i komunikacionoj infrastrukturi. Ukoliko je ve bio u funkciji neki informacioni sistem, radi se na njegovom reinenjeringu. Takoe, projekat obuhvata formalizaciju procesa i organizacije. Na kraju se dobija informacioni sistem sa odgovarajuim Web sajtom. Istovremeno se obavlja obuavanje kardova i priprema za prelaz na novi sistem rada. Praksa je pokazala da s e i pored savrenih pripremnih analiza esto deava da novi sistem ne radi bez greaka. Neke stvari, jednostavno, ne mogu se predvideti pre nego to se sistem pusti u rad. Praenjem rada sistema otkljanjaju se uoni nedostaci, analiziraju rezultati rada, ugrauju novi alati i servisi i drugo. Uvoenje e-uprave podrazumeva uspostavljanje odgovarajuih komunikacija izmeu osnovnih ciljnih grupa na kojima se bazira koncept e-uprave. To su: javna uprava G (Government), zaposleni - E (Employee), poslovni sektor - B (Business) i graani C (Citizen). Komuniciranje se ostvaruje upotrebom niza Intrenet servisa i servisa mobilne telefonije. U daljem izlaganju izloeni su i ilustrovani (slika 1.) najei vidovi interakcija izmeu ovih grupa koji definiu i odgovarajue tipove aplikacija, odnosno poslovanja. Vlada Vlada G2G (Government to Government) je model poslovanja izmeu razliitih dravnih organa. Ovoim modelom e-uprave dravni organi sprovode upravlanje izmeu Savezne i Republike vlade, izmeu Republike vlade i Lokalnih organa samouprave i u meuresornom upravljanju. Vlada Zaposleni - G2E (Government to Employee) je model e-uprave kojim se ostvaruje saradnja i koordinacija zaposlenih u vladinim organima kroz: meusobnu komunikaciju izmeu zaposlenih, blagovremeno obavetavanje i protok informacija neophodnih za svakodnevni rad i internih informacija za slubenike, zatim kroz potrebe e-obrazovanje u vladi i javnim slubama i upravljanje znanjem kao najvrednijim resursom. 135

IMK-14 Istraivanje i razvoj, Godina XVI, Broj (37) 4/2010

Elektronska uprava kao vid komuniciranja u savremenom poslovanju

Z. Nikoli i dr

Vlada Poslovni sektor - G2B (Government to Business) predstavlja saradnju vlade i drugih poslovnih subjekata i pravnih lica. Ovim modelom skrauje se vreme izvravanja sloenih transakcija, stvara se dobra osnova za kvalitetno odluivanje i smanjuje se administrativno optereivanje privrednih subjekata. U osnovne usluge poslovnih subjekata spadaju socijalno osiguranje, porez na dobit, porez na dodatnu vrednost, upis u registar poslovnih subjekata, prijava podataka dravnom zavodu za statistiku, carinska prijava, javna nabavka i drugo. Vlada Graani - G2C (Government to Citizen) je model s ardnje vlade i graana kojim vlada obezbeuje dobra, servise i informacije poslovnim licima i graanima. Ovaj model je od posebnog znaaja zbog dostupnosti hendikepiranim osobama. Osnovne G2C usluge za graane su prijava poreza na dohodak, usluge zavoda za zapoljavanje, socijalne naknade trokova, lina dokumenta, registracija vozila, graevinska dozvola, prijave policiji, izvodi iz matinih knjiga, upisi na visokokolske ustanove, prijava promene boravita i zdravstvene usluge. Electronic benefits transfer (EBT) je primer G2C aplikacije.

Slika 1 - Komunikacija u e-upravi

Uspostavljanje kompletnog sistema e-uprave, sa stanovita korisnika podrazumeva povezivanje itavog sistema uprave u jednu celinu, tako da s e pristupanjem jedinstvenom alteru mogu dobiti sve informacije i usluge. Drugim reima, jedinstveni alter je sredstvo koje kljientima omoguava komunikaciju preko administrativnih slubi sa dravnim instucijama policije, sudstva, zdravstva, prosvete, optina, javnih komunalnih preduzea i organizacija i drugih strunih slubi. I to predstavlja vertikalnu organizaciju e-uprave. Horizontalna organizacija e-uprave ukljuuje razmenu podataka, resursa i ljudi izmeu razliitih upravnih organa i agencija. Prema toma, cilj e-uprave nije samo postavljanje informacija na Internet sajt i pruanje niza servisa graanima, ve i vertikalna i horizontalna komunikacija unutar same dravne uprave i njenih pojedinih segmenata. 5. ELEKTRONSKA UPRAVA U SVETU I ako je trend razvoja e-uprave u svetu sve intenzivniji, ona je i dalje novina za nmoge evropske graane. Na osnovu mnogobrojnih istraivanja moe se konstatovati da e-uprava nigde u svetu nije realizovana u celosti. Oko 94% drava u sveta se nalazi u nekoj od pet navedenih razvojnih faza: od jednostavnog onlajn prisustva do nekoliko koraka od kompletne e-uprave. Prema raspoloivim podacima sistem e-uprave poeo je sa funkcionisanjem prvo u Junoj Koreji 2002. godine. Sistem je graanima ove zemlje omoguio blizu 4000 razliitih opcija i oko 400 aktivnosti vezanih za 136

komunikaciju sa javnom upravom. Putem June Koreje ubrzo su krenule sve razvijenije i ekonomski jake zemlje. Treba naglasiti da do ekpanzije razvoja e-uprave dolazi uvoenjem e-poslovanja u javnu upravu. Snaan razvoj e-poslovanja najvie je doprineo da e-uprava bude u dananjem obliku. Danas su tehnoloki lideri u primeni e-uprave Kanada, Singapur i SAD kod kojih se izmeu 50% i 60% procenata poslova obavljaju elektronskim putem. Zatim dolazi grupa, u glavnom, zemalja Evrope kod kojih se ovaj parametar kree izmeu 40% i 45%: Danska, Australija, V . Britanija, Finska, Hong Kong, Nemaka, Irska, Holandija, Francuska i Norveka. U treoj grupi su Novi Zeland, panija, Belgija i Japan sa neto slabije izraenim parametrom (30% - 38%). Euprava ima zapaenu primenu i u Portugalu, Brazilu, Maleziji, Italiji Junoj Africi i Meksiku. Ostali regioni sveta znatno zaostaju. Ima i drava koje nisu jo uvek krenule sa ovakvim nainom osavremenjavanja svojih administracija [4]. Danska. U pogledu ispoljene inicijative i ostvarenih rezultata na planu digitalizacije poslovanja vredan panje je primer darave Danske. Vlada u Kopenhagenu, u elji da potvrdi status Danske kao jedne od najrazvijenijih zemalja sveta u oblasti kompjuterizacije, odluila je da primora svoje graane da se u potpunosti preorijentiu na Internet. Danska je prva zemlja u svetu u kojoj su svi platni izvetaji zamenjeni iskljuivo porukama e-pote. Graani imaju obavezu da sa jednog od svojih bankovnih rauna posluju sa dravom. Eliminisana je upotreba ekova, gotovinskih isplata penzija, deijih dodataka i drugih socijalnih prinadlenosti. Gotovo svi platni nalozi iz privatnog sektora stiu elektronskim putem. Naravno, bilo je negodovanja zbog ovakvih mera vlade, ali korist je vie nego oigledna. Prebacivanjem svih papirnih transakcija u elektronsku formu ostvarena je uteda u javnom sektoru vie od milion evra. Pored toga elektronsko fakturisanje u Danskoj godinje utedi poreskim obveznicima 150 miliona evra, a biznisu 50 miliona evra. Ako bi se takav sistem uveo u itavoj EU, procenjuje se da bi utede mogle da idu i do 50 milijardi evra. Zbog toga je danski projekat dobio nagradu za inovaciju Evropske unije. Primer Danske skrenuo je panju veine lanica EU, pa bi se ovako dobra praksa uskoro mogla primeniti po itavom kontinentu [5]. Zapadni Balkan. Prema istraivanju Institucije Mrea Ujedinjenih nacija za javnu upravu i finansije - UNP AN (United Nation Public Administration Network) zemlje u naem okruenju jo uvek ne pokazuju dovoljan stepen spremnosti za e-upravu. Sa izuzetkom Hrvatske, ove zemlje nalaze se na dnu evropske lestvice. Analiza je pokazala da je u Makedoniji najizraeniji rast indeksa spremnosti. Hrvatska. Hrvatski nacionalni Web-sajt (http://www.vlada.hr) pokriva osnove e-uprave i prua standardne informacije o zakonodavstvu, strukturi dravnog aparata, projektima i aktivnostima, kao i korisnu kolekciju linkova organizovanu i po abecednom redu i tematskim oblastima. Zatim, sajt http://www.otvorenavrata.hr posveen je informisanju javnosti o vladinim programima za stimulisanje ekonomskog razvoja, sajt http://www.hitro.hr sadri formulare za registraciju preduzea, dok sajt http://www.ehrvatska.hr omoguava graanima da pretrauju informacije iz katastra i drugo.

IMK-14 Istraivanje i razvoj, Godina XVI, Broj (37) 4/2010

Elektronska uprava kao vid komuniciranja u savremenom poslovanju

Z. Nikoli i dr

Makedonija je u poslednjem periodu osetno napredovala na planu e-uprave. Tome je doprinela vlada svojim znatno pojaanim prisustvom na Internetu, emu je prethodilo redizajniranje nacionalnog sajta (http://www.vlada.mk) koji sadri niz informacija dostupnih graanima. Izmeu ostalog, sajt prua pristup brojnim auriranim i arhiviranim dokumentima kao to su: strateki dokumenti o reformi sudskog sistema, plan za pristupanje NATO-u, kao i detaljni odgovori na upitnik Evropske Komisije za pristupanje EU. Sajt obezbeuje link prema slubenom glasniku Makedonije (http://www.slvesnik.com.mk), na kome su objavljeni svi vaei propisi [4]. 6. ELEKTRONSKA UPRAVA U SRBIJI E-uprava u Srbiji znaajno je napredovala u proteklih nekoliko godina, ali nivo na kom se nalazi daleko zaostaje za veinom evropskih zemalja. Graani Srbije svega 27% administrativnih poslova obavljaju preko Interneta. U Srbiji jo uvek ne postoji dvosmerna komunikacija sa dravnim organima. Tako se rad e-uprave svodi na dobijanje informacija o uslugama i nadlenostima organa dravne uprave, na dobijanje potrebne dokumentacije ili na preuzimanje formulara sa sajtova, ali najee bez mogunosti da se administrativni posao zavri elektronskim putem. Pod pokroviteljstvom Stalne konferencije gradova i optina (SKGO) struna grupa Elektronskog fakulteta u Niu, predvoena prof. dr Leonidom Stoimenovim, realizovala je projekat Najbolje IKT prakse gradova i optina Srbije. Projektom je anketirano 24 prijavljenih optina i gradova. Prema tim istraivanjima nivo razvijenosti e-uprave u Srbiji je najnii meu 30 prouavanih evropskih zemalja [6]. E-uprava u Srbiji najbolje funkcionie preko servisa Nacionalne slube za zapoljavanje sa 70%. Tu su i javne biblioteke sa 60% dostupnosti za graane. Graani mogu da pretrauju baze podataka i kataloge, kao i da rezerviu knjige u nekoj od 77 biblioteka koje su trenutno u elektronskom sistemu. Najnerazvijenija elektronska usluga je u zdravstvu i u matinim slubama. U zdravstu, sa izuzetkom doma zdravlja u Uicu, graani ne mogu ak ni da zakau pregled putem Interneta. U matinim slubama preko 50% graana ne moe elektronskim putem da nae ni osnovne informacije o radu te slube i o tome kako mogu da dou do izvoda iz matine knjige. Samo u 37 optina u Srbiji graani mogu da dobiju izvod iz matinih knjiga putem mree. Funkcije e-uprave namenjene pravnim licima su neto efikasnije budui da firme mogu vei deo potrebne dokumentacije da preuzmu sa Interneta i procenat dostupnosti se kree oko 45%. Poreenja radi, dostupnost informacija i dokumenata u Bugarskoj i Rumuniji, najmlaim lanicama Evropske Unije, prelaze 50% u svim ocenjivanim segmentima. Razlog evidentnog zaostajanja za svetom treba traiti u sledeem. Ukupan nivo razvijenosti IKT tehnologija u Srbiji je nizak zbog nerazvijene IKT infrastrukture, nerazvijenog slubenog evidentiranja u elektronskom obliku, kao jezgra neophodnog za razvoj euprave, nedovoljno primenjene standardizacije i koordinacije razvoja informativnih sistema u organima vlasti, a u izvesnoj meri i zbog nedostatka strunih kadrova [6]-[8].

U cilju ostvarivanja vidnijeg napretka na tom planu Vlada Republike Srbije usvojila je strategiju razvoja euprave za period 20092013. Tim aktom Vlade definisani su ciljevi, prioriteti i naela unapreenja stanja u ovoj oblasti [9]. Takoe su utvrene dalje aktivnosti na razvoju e-uprave. 6. 1. Stanje servis a i elektronska lokalna samouprava U okviru ankete SKGO svim gradovima i optinama u Srbiji je ponueno da podnesu prijave za najbolje prakse iz oblasti IKT. Prijavilo se svega 24 gradova i optina. Prijave je bilo mogue podneti u kategorijama javnog servisa za graane, javnog servisa za pravna lica i internog servisa. Dobijeni rezultati sreeni su tabelarno po navedenim kategorijama i oni su najbolja ilustracija stanja servisa e-lokalnih uprava u Srbiji.
Tabela 1 - Gradovi u Srbiji u kategoriji servisa za graane [6]
Rbr. 1 2 3 Grad/Optina Baka Topola Inija Iv anjica Prijavljeni servis Web portal za graane Sistem 48 Web sajt optine Optinski usluni centar i serv isno orijentisana e-uprav a Web pisarnica, Call centar za graane Virtuelni matiar Web portal e-uprave Optinski usluni centar i serv isno orijentisana e-uprav a Web portal E-uprav a na Web portal grada Zrenjanina Prijavljeni servis Web portal za pravna lica GIS optine Inija Web sajt optine Optinski usluni centar i serv isno orijentisana e-uprav a Optinski usluni centar i serv isno orijentisana e-uprav a GIS planska dokumentacija TIS Teritorijalni Informacioni Sistem Dozv ole u v ezi sa iv otnom sredinom

4 Negotin Stari grad Beograd 6 Subotica 7 Kruevac 5 8 Soko Banja 9 Medijana - Ni 10 Zrenjanin R br. Grad/Optina 1 Baka Topola 2 Inija 3 Iv anjica 4 Soko Banja 5 Negotin Gradska uprava Ni 7 Uice 8 Subotica 6 Rbr 1 2 3 Grad/Optina Bor Baka Topola Inija

Tabela 2 - Gradovi u kategoriji servisa za pravna lica [6]

Tabela 3 - Gradovi i optine u kategoriji internih servisa [6]

Prijavljeni servis Aplikacija za javne nabavke JanaPRO Informacioni sistem HERMES Elektronske sednice Optinski usluni centar i serv isno 4 Prokuplje orijentisana e-uprav a 5 Vodovac - Beograd Web pisarnica 6 Parain Popis imov ine 7 aak Informacioni sistem uprav e Gradska uprava Centralni biraki spisak, Objedinjene 8 Beograd komunikacije 9 Knjaevac Umreavanje mesnih kancelarija Informacioni sistem za elektronsko 10 Kula uprav ljanje dokumentacijom Jedinstv eni informacioni system optinske 11 ajetina uprav e 12 Bela Palanka Formiranje elektronske baze podataka 13 Poega Optinski Web mejl 14 Subotica Interni Web portal

Strategija razvoja informac ionog dru tva u Republici Srbiji odreuje 20 osnovnih servisa e-uprave, od kojih 12 servisa koriste graani, a 8 servisa koriste preduzea. Rezu ltati studije pokazu ju da na kraju 2008. godine ocena sofisticiranosti e-uprave u Srbiji iznosi 34%, to je veliki zaostatak u odnosu na

IMK-14 Istraivanje i razvoj, Godina XVI, Broj (37) 4/2010

137

Elektronska uprava kao vid komuniciranja u savremenom poslovanju

Z. Nikoli i dr

zemlje EU, gde je taj procenat 55 do 97%. Sofisticiranos t servisa odnosi se na kvalitet us luga koje se pruaju korisnicima servisa. Pored toga to javni servisi ne pokazuju potpunu dostupnost preko Interneta, studija je pokazala i da nemaju orijentisanost ka korisniku i da ne postoji nacionalni portal. Utisak je da postoji osnovna funkcija euprave, ali da nema interaktivnih servisa kako bi graani mogli da obave sve usluge putem Interneta. Analiza ukazuje i na to da se u dravnim organima dokumenta jo uvek razmenjuju u papirnoj formi i da e ministarstvo uporno raditi na prevazilaenju tog nedostatka [6] - [8]. Na slici 2. ilustrativno je prikazan nain povezivanja svih subjekata na nivou grada.

je tehnike prirode, tako da e-uprava ne moe da garantuje i preu zme odgovornost u tom smislu. Razvoj IKT i elektronskih servisa su pokretai razvoja globalne ekono mije. U praksi je potvreno da IKT doprinose poveanju stope rasta bruto nacionalnog proizvoda za 25% i poveanju produktivnosti ekonomije za 40%. Zemlje ko je ne shvate ove injenice na vrema i ozbiljno, ne posvete punu panju razvoju i u laganjima u IKT sektor, ne unaprede elektronsko upravljanje i ne obezbede svojim graanima i privred i infrastrukturu za uvoenje elektronskih servisa, ne samo da e biti u stalnom zaostatku sa savremenim svetom, ve e se taj jaz stalno produbljivati. Za Republiku Srbiju Internet informatizacija rada javne administracije je jedan od prioriteta da bi se izbeglo udaljavanje od Evropske unije. LITERATURA
Pantovi, V., Dini S., Starevi D.: Savremeno poslovanje i Internet tehnologije, Energoprojekt InGraf, Beograd, 2002. [2] Rani, S., Skorup A.: Poslovanje preko Interneta, ICIM +, Kruevac, 2008. [3] http://www2.unpan.org/egovkb/global_reports/10rep ort.htm [4] Jerini, J.: E-put: Od papirne do elektronske uprave, St lna konferencija gradova i op tina, 2009. [5] amos, Laura: The Total Economic Impact of Implementing Corporate Portals, Giga Information Group Inc., 2002. [6] Stoimenov, L., M arkovi, N., Stanimirovi, A., Bogdanovi, M ., Antolovi, I.: Na putu do elektronska uprave, Najbolje IKT prakse u graovima i optinama Srbije, Elektronski fakultet u Niu, Ni, 2009. [7] Republiki zavod za informatiku i Internet, Stanje razvoja eUprave u Republici Srbiji za 2009. godinu, Beograd, 2009. [8] Republiki zavod za informatiku i Internet: Prirunik za IKT u jedinicama lokalne samouprave, Beograd, 2008. [9] Zakon o vladi (Sl. Gl. RS br. 55/05,71/05-ispravka, 101/07 i 65/08). [10] Aeri, M .: Znaaj i funkcija portala optinske uprave u razvoju elektronske vlade, Seminarski rad, Fakultet za industrijski menadment u Kruevcu, Kruevac, 2010. [1]

Slika 2 Ilustracija vizije komunikacije elektronske lokalne gradske uprave [10]

ZAKLJ UAK Analiza razvoja i primene e-uprave u svetu ukazuje na njenu ekspanziju. Meutim, sagledavanjem kompleksnosti problematike uvoenja e-poslovanja u rad dravne uprave, namee se zakljuak da preds toji jo dosta mukotrpnog rada do poslednje faze razvoja e-uprave sa kojo m e b iti integrisani svi delovi dravne uprave i javnog sektora. Pored niza pogodnosti koje koncept e-uprave prua, postoje i brojni rizici. Mehanizmi zatite na Internetu jo uvek ne garantuju potpunu bezbednost i ako se na tome puno radi. Sa ovakvim naino m pos lovanja svi podaci (lini i finans ijski) mogu biti dostupni putem Interneta. To je glavni nedostatak e-uprave koji je posebno nepogodan za fizika i pravna lica. Problem

E-GOVERNMENT AS A FORM OF CO MMUNICATION IN MODERN B US INESS

Summary: The rights real expansion of information and communication technology has brought radical changes in the structure of many occupations, and in general, in all fields of life and work. It has enabled the emergence of electronic government (e-government) new forms of state administration, which brings significant improvements in the functioning of public service-oriented citizens. The process based on knowledge, public administration provides tangible contribution to the approximation of high standards through more effective interaction not only between government and citizens (G2C), but also government and businesses (G2B) and within the scope of government ministries and directorates (G2G). The paper viewed the level of development of e-Government services in the world by setting the average use of services egovernment. In recent years the development of e-government in Serbia has progressed, but not enough for two-way communication between providers and users. Based on the analysis level of development of e-government in Serbia, it is pointed out that the availability limited mostly to download forms and that something better progress is achieved in the implementation of service e-government for economic entities. Particular attention is given to good practices of local governments to encourage and show that is a scientific approach to solving this problem the right way, and awareness of the need to introduce information and communication technology into every pore of public services is inevitable. Key words: Electronic Business, Teleworking, E-government, The Republic Administration, Local Government, Business Sector, Employees, Citizens, Single Counter

138

IMK-14 Istraivanje i razvoj, Godina XVI, Broj (37) 4/2010