1.

LEKCIJA AKSIOME I OSOBINE VEROVATNOE

TEORIJA VEROVATNOE
Teorija verovatnoe prouava i objanjava zakonitosti koje nastaju pri istovremenom uticaju velikog broja sluajnih faktora. Ova matematika disciplina je osnova matematike statistike, teorije sluajnih procesa, teorije masovnog opsluivanja, teorije pouzdanosti, itd. Primenjuje se u raznim oblastima, kao to su: statistika fizika, geodezija (raun izravnanja), stohastika hidrologija, biologija (zakoni nasleivanja), medicina, meteorologija (prognoziranje vremena), astronomija, demografija, ekonomija, itd. Prvi radovi evropskih matematiara koji su sadrali osnovne ideje teorije verovatnoe pojavili su se u XVI i XVII veku i bili u vezi sa odreivanjem ansi dobitka u igrama na sreu. Takve radove moemo nai kod Kardana, Paskala i Fermaa. Sledea etapa se vezuje za Jakoba Bernulija. Teorema koju je on dokazao, a koja se danas naziva Bernulijev zakon velikih brojeva, predstavljala je teoretsku osnovu tada razmatranih injenica. Znaajan doprinos razvoju teorije verovatnoe dali su takoe Muavr, Laplas, Gaus, Puason, kao i ebiev, Markov i mnogi drugi naunici. Aksiomatsko zasnivanje teorije verovatnoe je rezultat radova Kolomogorova iz tridesetih godina XX veka.

(nastavak na str. 4)

MALO ISTORIJE Evo nekoliko podataka iz ivota i rada naunika koji su svojim radovima doprinosili razvoju Teorije verovatnoe. irolamo (latinski: Hijeronimus) Kardano (1501-1576), italijanski matematiar, filozof i lekar. U mladosti se bavio iskljuivo medicinom, da bi kasnije postao profesor matematike u Bolonji i Milanu. Za Kardana se obino vezuju formule za odreivanje korena jednaine treeg stepena, koje je objavio 1545, mada je taj rezultat prvi dobio Nikolo Tartalja, takoe italijanski matematiar tog doba. Kardano je napisao knjigu o igrama sa kockicama i sistematski obradio raunanje verovatnoa dogaaja u tim igrama. Blez Paskal (1623-1662), francuski matematiar, fiziar i filozof. U porodici njegovih roditelja su se redovno sastajali matematiari i fiziari, to je kasnije preraslo u Parisku akademiju nauka. Pre Paskala niko od matematiara nije raunao verovatnoe dogaaja na nain na koji se to i sada radi. Meu mnogim rezultatima koji se vezuju za Paskalovo ime je i poznati Paskalov trougao, ema u kojoj su zapisani binomni koeficijenti. U okviru evropske matematike to je bila znaajna novost i vaan rezultat. Interesantno je meutim da su Kinezi poetkom XIV veka ve imali takvu emu. Pjer Ferma (1601-1665), francuski pravnik i matematiar. Bavio se teorijom brojeva, geometrijom, algebrom i teorijom verovatnoe. Njegova prepiska sa Blezom Paskalom je osnov teorije verovatnoe. Jakob Bernuli I (1654-1705), vajcarski matematiar. Njegov doprinos matematici obuhvata razvoj analize beskonano malih veliina, teorije redova, varijacionog rauna i teorije verovatnoe. U teoriji verovatnoe Jakob Bernuli je dokazao jedan specijalan sluaj zakona velikih brojeva i konstruisao model za opisivanje niza nezavisnih eksperimenata, tzv. Bernulijeva, ili binomna, ema. Otac Leonarda Ojlera, uvenog matematiara, bio je uenik Jakoba Bernulija. Mnogi lanovi porodice Bernuli bavili su se matematikom: Johan Bernuli I, Nikola Bernuli I, Nikola Bernuli II, Danijel Bernuli, Johan Bernuli II, Johan Bernuli III, Jakob Bernuli II. Abraham de Muavr (1667-1754), engleski matematiar, roen u Francuskoj. Dokazao je vanu teoremu iz teorije verovatnoe, i ta teorema postoji u svim udbenicima iz ove oblasti. U teoriju verovatnoe je uveo pojam sluajnog dogaaja. Osim teorije verovatnoe bavio se teorijom redova i teorijom kompleksnih brojeva. Pjer Simon Laplas (1749-1827), francuski matematiar, fiziar i astronom. Uio je u koli benediktinskog monakog reda, ali je kasnije postao ateista. Njegovi rezultati su fundamantalni u matematici, eksperimentalnoj i matematikoj fizici i astronomiji. Razvio je i sistematizovao rezultate Paskala, Fermaa, Bernulija, dokazao teoremu koja se naziva Muavr-Laplasova teorema. Uveo je i pojam matematikog oekivanja. Njegova knjiga Analitika teorija verovatnoe je jo za njegovog ivota imala tri izdanja. O Gausu, Puasonu, ebievu, Markovu i Kolmogorovu bie rei kasnije.

SLUAJNI DOGAAJI
Prilikom prouavanja raznih problema uoavaju se pojave koje se ostvaruju pri realizaciji nekog kompleksa uslova. Jedna realizacija posmatranog kompleksa uslova naziva se eksperimentom. Posmatraju se eksperimenti koje je mogue ponoviti neogranien broj puta pri istim uslovima. Pre izvoenja eksperimenta se tano zna ta se smatra ishodom eksperimenta i poznat je skup moguih ishoda, ali ishod svakog pojedinanog eksperimenta nije unapred poznat. Takvi eksperimenti se esto nazivaju stohastiki eksperimenti, za razliku od deterministikih eksperimenata, u kojima su ishodi poznati i pre izvoenja eksperimenta. U teoriji verovatnoe je elementaran dogaaj ili elementaran ishod osnovni pojam i ne definie se. Skup svih elementarnih ishoda jednog eksperimenta je prostor elementarnih ishoda. U optem sluaju e prostor elementarnih ishoda biti oznaen sa , a njegovi elementi sa . U zavisnosti od rezultata koji se posmatraju, formira se odgovarajui prostor elementarnih ishoda. Prostor elementarih ishoda moe imati konano mnogo, prebrojivo mnogo ili neprebrojivo mnogo elementarnih ishoda. Definicija 1. Sluajni dogaaj Ako je A podskup skupa , tada je A sluajni dogaaj. Poto su prostor elementarnih ishoda i sluajni dogaaji skupovi, to e biti korieni termini kao u teoriji skupova, uz neke specifine termine, kao to je realizovanje dogaaja: ako je A sluajni dogaaj i ako je rezultat eksperimenta jedan od elementarnih dogaaja koji pripada A , tj. elementarni dogaaj koji ima osobinu kojom se dogaaj A definie, tada se kae: dogaaj A se ostvario (realizovao). Skup A moe biti i jednolan. Znai, svaki elementarni dogaaj je sluajni dogaaj. Ceo skup i prazan skup su takoe sluajni dogaaji i imaju posebne nazive: skup datih elementarnih dogaaja je siguran (izvestan, pouzdan) dogaaj, a prazan skup u je nemogu dogaaj. Sluajni dogaaji se oznaavaju velikim slovima abecede A, B, C,... ili, po potrebi, sa indeksima A1, A2, A3, Poto se razmatraju samo sluajni dogaaji, esto e, umesto sluajni dogaaj, pisati samo - dogaaj.
(nastavak na str. 6)

Primer 1. Prostori elementarnih ishoda i sluajni dogaaji Neka eksperiment predstavlja bacanje dve numerisane kocke, od kojih je jedna bele, a druga plave boje. Neka su strane tih kocki numerisane brojevima na uobiajen nain: 1, 2, 3, 4, 5, 6. U vezi sa tim eksperimentom mogu se formirati prostori elementarnih ishoda sa konano, prebrojivo i neprebrojivo mnogo ishoda: I sluaj: Ako se belee brojevi koji se dobijaju na gornjim stranama kocki, tada ima 36 moguih ishoda. Ti ishodi su ureeni parovi brojeva (i, j), gde i, j {1, 2,, 6}, i je broj dobijen na gornjoj strani bele, a j broj dobijen na gornjoj strani plave kocke. Tada je prostor elementarnih ishoda 1 = {(1,1), (1,2),, (6,6)}. Sluajni dogaaji vezani za prostor elementarnih ishoda 1: Neka dogaaj A znai da je na prvoj kocki dobijen neparan broj, a da je na drugoj kocki dobijena estica. Elementarni ishodi koji definiu dogaaj A su (1,6), (3,6), (5,6), pa moe da se napie A={(i, j) | i {1, 3, 5}, j = 6}. Ako je rezultat jednog eksperimenta (3,6) kae se da se u tom eksperimentu realizovao dogaaj A, jer se desio jedan od elementarnih ishoda koji pripadaju dogaaju A. Isto se kae i ako je rezultat eksperimenta (1,6), ili ako je rezultat (5,6). Neka dogaaj B oznaava da je broj dobijen na prvoj kocki vei od broja dobijenog na drugoj kocki. Elementarni ishodi koji definiu dogaaj B su (2,1), (3,1), (4,1), (5,1), (6,1), (3,2), (4,2), (5,2), (6,2), (4,3), (5,3), (6,3), (5,4), (6,4), (6,5). Moe se pisati i B = {(i, j) | i > j}. Ako je rezultat jednog ekserimenta (4,1), tada se realizovao dogaaj B. Dogaaj C = {(1, j) | j 7} je nemogu dogaaj jer oznaava da se na prvoj kocki dobije 1, a na drugoj kocki broj vei ili jednak 7. Dogaaj D = {(5,6)} oznaava da se na prvoj kocki dobije 5, a na drugoj 6 i predstavlja jednolan podskup posmatranog prostora 1. II sluaj: Neka kockice baca robot ije je vreme rada neogranieno i neka jedno izvoenje eksperimenta podrazumeva da se kocke bacaju dok se prvi put ne pojave dve petice. Kao rezultat eksperimenta belei se redni broj bacanja u kome su se prvi put pojavile dve petice. Prostor elementarnih ishoda je 2 = N (skup prirodnih brojeva). Sluajni dogaaji vezani za prostor 2 su, na primer: izvedeno je tano 5 bacanja, izvedeno je ne vie od 4 bacanja, izvedeno je bar tri bacanja kockica. III sluaj: Ukoliko se posmatraju na svakoj kocki strane sa brojem 1, moe se kao rezultat beleiti ugao koji grade te strane posle jednog bacanja. Tada je skup moguih ishoda skup realnih brojeva [0,) koji odgovaraju radijanskoj meri posmatranog ugla. Prostor elementarnih ishoda je 3 = [0, ) . Sluajni dogaaji vezani za prostor 3 su, na primer: ugao je otar, sinus ugla je manji od 0.5, ugao je manji od /3, a vei od /4. Naravno, ovo nisu jedini prostori elementarnih ishoda u vezi sa posmatranim eksperimentom. Na primer, ako se belei zbir dobijenih brojeva, ima 11 moguih ishoda i to su brojevi 2, 3,...12. Prostor elementarnih ishoda je sada 4 = {2, 3,12}. Isti eksperiment se moe posmatrati i kao deterministiki, ako se posmatra ishod kockice su pale na podlogu. Dakle, sve zavisi od toga ta se posmatra kao rezultat eksperimenta.

Relacije u skupu dogaaja

U skupu sluajnih dogaaja definiu se neke relacije kojima se opisuju meusobni odnosi dogaaja. Definicija 2. Relacija inkluzije Ako svako ostvarivanje dogaaja A povlai (implicira) ostvarivanje dogaaja B, tada dogaaj A povlai (implicira) dogaaj B. To znai da svaki elementarni dogaaj koji pripada A je istovremeno elementarni dogaaj koji pripada B. Zbog toga se za ovu relaciju koristi ista oznaka koja se koristi u teoriji skupova i pie: A B . Takoe se kae da su dogaaji A i B u relaciji inkluzije. Definicija 3. Jednakost dogaaja Ako je A B i B A , tada su dogaaji A i B jednaki (ekvivalentni). Takoe se kae da su A i B u relaciji jednakosti. U sluaju jednakosti dogaaja A i B svaki elementarni ishod koji pripada dogaaju A, pripada i dogaaju B, i obrnuto. Znai, ako se dogaaji posmatraju kao skupovi elementarnih ishoda, ti skupovi e biti jednaki i zato se za jednakost dogaaja A i B koristi oznaka: A = B. Ako se za neka dva dogaaja A i B, koji su iz istog postora elementarnih ishoda, napie A B , to znai da se naglaava da moe biti A B ali i A = B. Za proizvoljni dogaaj X iz prostora vai: X . Pored ove dve relacije postoje i druge relacije, na primer relacija disjunkcije, koja e biti definisana kasnije.

(nastavak na str. 8)

 U Primeru 1. za dogaaje A i D vai: D A. A ako se posmatra dogaaj A i dogaaj E = {(i, j) | i = 6 k, k = 1,3,5, j = 6}, tada je A = E.

ZADACI (1) 1. Od slova rei POPOKATEPETL na sluajan nain se bira jedno slovo. ta je prostor elementarnih ishoda? Opisati dogaaje: A izbor slova koje je meu prvih 15 slova azbuke, B izbor jednog od slova koja se ponavljaju, i C izbor jednog od samoglasnika. U kutiji su kuglice numerisane brojevima od 1 do 24. Na sluajan nain se bira jedna kuglica i posmatra koji broj je dobijen. Odrediti prostor elementarnih ishoda. Dogaaj A oznaava da je dobijen broj deljiv sa 2, a dogaaj B da je dobijen broj deljiv sa 3. Koji elementarni ishodi ine ove dogaaje? Odrediti prostor elementarnih ishoda u igri LOTO. Novi se baca 4 puta. Odrediti prostor elementarnih ishoda. Neka je A dogaaj da su rezultati prvog i etvrtog bacanja razliiti, a B dogaaj da su dobijena tano dva pisma. Opisati te dogaaje. Na datoj mapi je dozvoljeno kretanje samo u desno i na gore. Opisati prostor elementarnih ishoda, ako se put bira na sluajan nain. Opisati dogaaj da sluajno izabrani put od A do C proe kroz taku B.
C

2.

3. 4. 5.

Relacija jednakosti ima osobine: refleksivnost za svaki dogaaj A vai A=A, simetrinost - za svaka dva dogaaja A i B iz A=B sledi B=A, tranzitivnost za proizvoljna tri dogaaja A, B i C iz A=B i B=C sledi A=C. Stoga se kae da je to jedna relacija ekvivalencije. Relacija inkluzije je tranzitivna, ali nije simetrina ni refleksivna.

Sample space is a complete set of all possible results or outcomes for an experiment. An event is a particular collection of outcomes and is a subset of the sample space. The word event was used by de Moivre in 1718.

Operacije u skupu dogaaja

U skupu sluajnih dogaaja definiu se neke operacije kojima se, po odreenim pravilima, od zadatih (poznatih) dogaaja fomiraju novi. Definicija 4. Komplement dogaaja Dogaaj A koji se realizuje ako i samo ako se dogaaj A ne realizuje je komplement dogaaja A. Kae se i: dogaaj A je suprotan dogaaju A ili dogaaj A je komplementaran dogaaju A. Koristi se jo i oznaka A C . Definicija 5. Presek dogaaja Ako se dogaaj C realizuje ukoliko se realizuju i dogaaj A i dogaaj B, tada je dogaaj C presek dogaaja A i B. Dogaaju C pripadaju svi elementarni ishodi koji pripadaju i dogaaju A i dogaaju B, pa se stoga za presek dogaaja koristi oznaka za presek skupova i piemo C = A B , ili, krae, C=AB. Ako je AB = (to znai da se A i B ne mogu ostvariti istvremeno), tada se kae da su A i B meusobno disjunktni dogaaji (iskljuuju se). Na taj nain se pomou operacije presek i relacije jednakosti definie nova relacija meu dogaajima relacija disjunkcije. Neka je A1 , A2 ,..., An konaan niz dogaaja. Njihov presek C = A1 A2 ... An je dogaaj koji se ostvaruje ako i samo ako se ostvare svi dogaaji iz posmatranog niza. Slino vai i za presek beskonano mnogo dogaaja. Definicija 6. Unija dogaaja Ako se dogaaj F realizuje ukoliko se realizuje bar jedan od dogaaja A i B, tada je dogaaj F unija dogaaja A i B. Dogaaju F pripadaju elementarni ishodi koji pripadaju dogaaju A ili koji pripadaju dogaaju B, pa se zato za uniju dogaaja koristi ista oznaka kao i za uniju skupova i pie: F = A B Ukoliko su dogaaji A i B disjunktni, tada se za uniju tih dogaaja moe da koristi i oznaka: A+B.

(nastavak na str. 10)

 Operacija komplement je unarna, jer se od jednog dogaaja formira nov, a operacije unija i presek su binarne, jer se od dva dogaaja dobija nov dogaaj.
n

U sluaju vie dogaaja za presek A1 A2 ... An koristi se i oznaka

A
j =1

kao i

Aj , ako se zna skup vrednosti za indeks j. Analogno, za uniju

j
n

A1 A2 ... An

se koriste oznake

A
j =1

, ili

A
j

. Sline su oznake i za presek beskonano mnogo

dogaaja A1, A2, , odnosno za uniju beskonano mnogo dogaaja.

Primer 2. Relacije i operacije sa dogaajima

Dati su dogaaji

A1 , A2 ,..., An . Korienjem operacija unija, presek i

komplement zapisati dogaaje: D realizovao se bar jedan od dogaaja A1 , A2 ,..., An , E bar jedan od dogaaja A1 , A2 ,..., An se nije realizovao i F realizovao se tano jedan od dogaaja

A1 , A2 ,..., An .

Reenje: Na osnovu definicija operacija unija, presek i komplement zakljuuje se da e biti D = Aj , E = Aj .

U dogaaju F nije precizirano koji od datih dogaaja je realizovan, pa se zato polazi od dogaaja F1: od posmatranih dogaaja realizovao se jedino dogaaj A1 i onda je F1= A1 A2 ... An , zatim sledi dogaaj F2: realizovao se jedino

A2 i F2 je jednak

A1 A2 ... An . Tako se dolazi do dogaaja Fn: realizovao se jedino An , to je jednako A1 A2 ... An 1 An , pa se dogaaj F zapisuje kao unija svih navedenih dogaaja
n . F = ( A1 A2 ... An ) ( A1 A2 ... An ) ... ( A1 A2 ... An 1 An ) = A A i j i j i

Napomena: Dogaaj E se moe napisati i na drugi nain, jer je komplementaran dogaaju: realizovali su se svi dogaaji vai jednakost

A1 , A2 ,..., An . Tada je E = A j . Znai,

j

A =A
j j j

(to je tzv. De Morganov obrazac za vie dogaaja,

videti i iskaz Teoreme 1, na str. 12). The intersection of two events A and B is the event both A and B occur. The union of two events A and B is the event either A or B occur. It should be noted that the or is inclusive and therefore the union includes the case when both events occur.

Neka je A1 , A2 ,..., An konaan niz dogaaja. Njihova unija D je

n

D = A1 A2 ... An = A j
j =1

i predstavlja dogaaj koji se ostvaruje ako se ostvari bar jedan od dogaaja iz posmatranog niza. Slino vai i za uniju beskonano mnogo dogaaja. U Primeru 1. je A D = A kao i A A = . Ova druga relacija vai za svaki dogaaj. Naime, za svaki dogaaj X je X X = . Takoe, za svaki dogaaj X je X X = . Moe se pokazati da su operacije presek i komplement (ili unija i komplement) dovoljne da se zapie svaki dogaaj iz prostora elementarnih ishoda. Dalje e se ipak koristiti (ravnopravno) sve tri ve definisane operacije. Postoje i operacije izvedene od tri osnovne, kao to su operacije date u definicijama 7 i 7a. Definicija 7. Razlika dogaaja Ako se dogaaj C realizuje ukoliko se realizuje dogaaj A i ne realizuje dogaaj B, tada je dogaaj C razlika dogaaja A i B. Na osnovu definicije zakljuuje se da je razlika dogaaja A i B jednaka dogaaju A B . Za razliku dogaaja koristi se oznaka: A\B. Definicija 7a. Simetrina razlika dogaaja Ako se dogaaj D realizuje ukoliko se realizuje A\B ili ukoliko se realizuje B\A, onda je dogaaj D simetrina razlika dogaaja A i B. Na osnovu definicije zakljuuje se da je simetrina razlika dogaaja A i B jednaka uniji dogaaja A\B i B\A. Za simetrinu razliku se koristi oznaka AB. Kada se posmatra vie dogaaja na istom prostoru elementarnih ishoda, bitno je poznavati meusobne odnose tih dogaaja. Posebno je u teoriji verovatnoe vaan sluaj opisan u sledeoj definiciji, a njegova primena e biti razmotrena kasnije.

(nastavak na str. 12)

10

 Relacije i operacije sa dogaajima se mogu slikovito prikazati pomou Venovih dijagrama.

B A

A B

A B

BB

A B

A\B

A B=

Slika 1. Relacije i operacije sa dogaajima (veliki krug predstavlja )

Don Ven (1834-1923), engleski matematiar i logiar. Predavao je logiku i moral na Kembridu. Zalagao se za simboliku logiku. U teoriji skupova njegovo ime nose dijagrami kojima se predstavljaju relacije i operacije sa skupovima.

ZADACI (2)

1. Novi se baca 4 puta. Neka je A dogaaj da su rezultati prvog i etvrtog bacanja razliiti, a B dogaaj da su dobijena tano dva pisma. Opisati dogaaje: . 2. Neka su A, B i C dogaaji iz istog prostora elementarnih ishoda. Istinitost sledeih tvrenja proveriti skicirajui na dijagramu dogaaje na levoj i na desnoj strani znaka jednakosti: a) ( A B ) C = A ( B C ) , ( A B ) C = A ( B C ) ,

b) ( A B ) C = ( A C ) ( A C ) , ( A B ) C = ( A C ) ( A C ) , c)

( A B) = A B ( A B) = A B

Venn diagram is a simple diagram used to represent unions and intersections of sets. The diagram described by Venn in 1880 and popularized by his book Symbolic Logic, was introduced by Leibnitz in the XVIII century.

11

Definicija 8. Potpun sistem dogaaja Ako su dogaaji A1 , A2 ,..., An meusobno disjunktni u parovima i ako je njihova unija siguran dogaaj, tada dogaaji A1 , A2 ,..., An ine potpun sistem dogaaja. Na osnovu definicije za dogaaje iz potpunog sistema dogaaja vai:
1 2

Ai A j = ,i j,i, j {1, 2 ,...,n} ,

n

A
j =1

Ako dogaaji A1 , A2 ,..., An in potpun sistem dogaaja, tada se kae da oni ine razlaganje (razbijanje) . Neke od osobina definisanih relacija i operacija daje sledea teorema: Teorema 1. Osobine relacija i operacija sa dogaajima

Za sluajne dogaaje A, B, C,... iz istog prostora elementarnih ishoda vai: 1 AB A A B 2 3 4 5 6 A=A A B B A A B = B A A B = B A ( A B ) C = A (B C )

7 ( A B ) C = A (B C ) 8 (A B) C = (A C ) (A C ) 9 (A B) C = (A C ) (A C )
10 ( A B ) = A B 11 ( A B ) = A B

(De Morganovi obrasci)

De Morganovi obrasci se mogu uoptiti i posmatrati za konane ili beskonane prebrojive unije i preseke sluajnih dogaaja:
Ak = Ak , k k
(nastavak na str. 14)

Ak = Ak k k

12

Primer 3. Potpun sistem dogaaja 1. U n jednakih kutija, koje su poreane jedna do druge, nalazi se M jednakih kuglica. Kuglice su rasporeene na sluajan nain, ali uz jedan od sledeih dopunskih uslova: a) Broj belih kuglica u svakoj kutiji moe biti 0, 1, 2. b) U nekih p kutija nema belih kuglica, u nekih q kutija ima po jedna bela kuglica i u nekih r kutija su po dve bele kuglice. c) U prvih p kutija nema belih kuglica, u sledeih q kutija se nalazi po jedna bela kuglica i u poslednjih r kutija u nizu se nalaze po dve bele kuglice, pri emu, u sluajevima b) i c) vai p+q+r=n, q+2r=M, p>0, q>0, r>0, M 2 . Na sluajan nain se iz jedne od kutija bira jedna kuglica. U svakom od navedenih sluajeva, postoje dva potpuna sistema dogaaja: (I) A1 - izbor iz prve kutije, A2 - izbor iz druge kutije, ..., An - izbor iz

n-te kutije, (II) B1 - izbor iz jedne od kutija u kojoj nema belih kuglica, iz jedne od kutija u kojoj ima po jedna bela kuglica i kojoj su po dve bele kuglice.

B2 - izbor

B3 - izbor iz jedne od kutija u

2. alju se tri poruke preko nekog kanala veze (telefon, telegraf, signalne zastave, email...). Posmatraju se sledei dogaaji: A sve tri poruke su predate bez greaka B sve tri poruke su predate sa grekama C bar dve poruke su predate sa grekama Di - tano i poruka je predato bez greke, i=1, 2.

Tada dogaaji A, B, C,

D1 , D2 i B ine potpun sistem dogaaja, dok dogaaji A,

Di ne ine potpun sistem dogaaja (nisu meusobno disjunktni u parovima). A B, A B ine potpun sistem dogaaja.

3. Ako su dogaaji A i B proizvoljni razliiti dogaaji iz istog prostora elementarnih

ishoda, tada dogaaji A,

U iskazu Teoreme 1, osim De Morganovih obrazaca, jo neke osobine imaju posebne nazive: komutativnost unije - osobina 4, komutativnost preseka osobina 5 asocijativnost unije osobina 6 asocijativnost preseka osobina 7 distributivnost unije u odnosu na presek osobina 8 distributivnost preseka u odnosu na uniju osobina 9

Avgustus de Morgan (1806-1871), kotski matematiar i logiar. Bio je prvi predsednik Londonskog matematikog drutva, a po njemu se danas zove jedna od nagrada ovog drutva. Bio je profesor matematike na univerzitetskom koledu u Londonu. Smatra se jednim od osnivaa formalne algebre.

13

AKSIOMATIKA TEORIJE VEROVATNOE

Pri aksiomatskom zasnivanju verovatnoe polazi se od izvesnog broja osnovnih tvrenja, tzv. aksioma, na osnovu kojih se sve ostale osobine mogu dokazati. Za posmatrani (proizvoljni) prostor elementarnih ishoda aksiomatizacija daje najmanji mogui broj uslova koji obezbeuju kakvi treba da budu podskupovi prostora elementarnih ishoda da bi bilo mogue da se raunaju verovatnoe pojavljivanja tih dogaaja, i koji je najmanji mogui broj uslova koje verovatnoa dogaaja treba da zadovoljava. Sistem aksioma Teorije verovatnoe dao je A. N. Kolmogorov 1933. godine. Najpre se mora ustanoviti jedna struktura u okviru prostora elementarnih ishoda, tzv. -polje dogaaja.
Definicija 9. -polje dogaaja Neka je F familija dogaaja iz sa osobinama: A1 Pouzdan dogaaj pripada familiji F A2 Ako neki dogaaj A pripada familiji F, onda i A pripada familiji F. A3 Ako je A1 , A2 ,..., An ,... bilo koji konaan ili prebrojiv niz dogaaja koji pripadaju F, tada i njihova unija pripada F. Takva familija dogaaja F je -polje ili -algebra dogaaja.

Ako je skup svih elementarnih ishod konaan skup, tada je i svaka familija dogaaja iz konana familija. Ako za jednu takvu familiju F vae uslovi A1o i A2o, a umesto A3o vai da za svaki konaan niz dogaaja iz familije F i njihova unija pripada toj familiji, onda je posmatrana familija F - polje dogaaja. Nad istim prostorom elementarnih ishoda moemo posmatrati vie razliitih polja ili -polja dogaaja. Presek dva polja (-polja) je polje (-polje) dogaaja. Unija dva polja (-polja) ne mora biti polje (-polje) dogaaja.

(nastavak na str. 16)

14

Andrej Nikolajevi Kolmogorov (1903-1987) sovjetski matematiar, lan Akademije nauka Sovjetskog saveza od 1939. Sa velikim uspehom bavio se mnogim matematikim disciplinama: analizom funkcija realne promenljive, teorijom verovatnoe, matematikom statistikom i topologijom (to su samo neke od oblasti u kojima su njegovi radovi imali znaajnog uticaja). Njegovi uenici i sledbenici su meu najpoznatijim ruskim (sovjetskim) matematiarima.

U vezi sa poljem dogaaja treba obratiti panju na sledee: Ako neki dogaaj A pripada polju (ili -polju) dogaaja F tada, u optem sluaju nije poznato da li dogaaj B za koji vai B A , pripada F. Takav zakljuak se ne moe dobiti na osnovu aksioma. U sledeem primeru se moe videti da navedena osobina ne moe da vai u optem sluaju. Primer 4. Polja dogaaja Neka je proizvoljan prostor elementarnih ishoda i A . Familija F1={ , , A, A } je polje dogaaja. Takoe je F2= {, } polje (tzv. trivijalno polje) dogaaja. U oba sluaja je jasno da proizvoljni neprazni podskup nekog elementa iz F ne moe da pripada F. U specijalnom sluaju, kada je polje dogaaja F partitivni skup skupa , tada za svaki dogaaj A koji pripada F svaki dogaaj B za koji vai B A , sledi da B pripada F . Partitivni skup skupa je skup svih podskupova tog skupa, pa je zato jasno da vai navedeni zakljuak.

Ako je prostor elementarnih ishoda konaan i ima n elemenata, a polje F

partitivni skup skupa , tada polje F ima

2 n elemenata.

ZADATAK Odrediti partitivni skup skupa {1,2,3}. Na osnovu same definicije polja dogaaja, ali i na osnovu primera 4 i pojma partitivnog skupa jasno je da nad istim prostorom elementarnih ishoda postoje razliita polja dogaaja. Tako je polje F4={ , , B, B } razliito od polja F1, ako je dogaaj A razliit od dogaaja B. Presek polja F1 i polja F4 je polje F2. Unija polja F1 i polja F4 nije polje, jer ne sadri uniju dogaaja A i B. Polje dogaaja koje bi sadralo i A i B je mogue formirati kao partitivni skup skupa koji ine dogaaji: A, BA , A B .

15

Ako neka familija dogaaja predstavlja polje (ili -polje), onda toj familiji dogaaja obavezno pripadaju i preseci i razlike dogaaja koje sadri. Ova osobina je navedena u sledeoj teoremi.
Teorema 2. Osobina polja dogaaja

Ako su A i B dogaaji koji pripadaju polju (ili -polju) dogaaja F, tada i dogaaji A B , A\B pripadaju polju (ili polju) F.
Dokaz:

Na osnovu A2 je A F i B F. Tada je, na osnovu A3 i A B F, pa je na osnovu A2 dogaaj C = A B F.Po De Morganovim obrascima je C = A B , ime je zavren dokaz prvog dela tvrenja. Dokaz da razlika dogaaja pripada polju dogaaja se zasniva na definiciji razlike dogaaja i slian je prethodnom dokazu. Tvrenje Teoreme 2 se moe formulisati i na sledei nain: polje dogaaja je zatvoreno u odnosu na presek dogaaja i u odnosu na razliku dogaaja.

Borelova -polja
esto se -polje odreuje polazei od neke kolekcije C podskupova (v. Primer 4 b)). Za svaku kolekciju C postoje -polja koja je sadre (npr. partitivni skup je jedno takvo -polje). Presek svih -polja koja sadre C je -polje i naziva se minimalno -polje generisano kolekcijom C, i oznaava se sa (C).

Ako umesto prostora uzmemo skup realnih brojeva R i kolekciju C koju ine intervali oblika (-, a), a R , tada se odgovarajue minimalno -polje generisano kolekcijom C naziva Borelovo -polje na R, i oznaava se sa B. Njegovi elementi su Borelovi skupovi, a ureeni par (R, B ) je Borelova prava.

(nastavak na str. 18)

16

Primer 4a. Polje dogaaja

Neka je prostor elementarnih ishoda prostor 4 iz Primera 1 i u tom prostoru elementarnih ishoda neka su dogaaji: A zbir je paran broj, B zbir je deljiv sa est. Odrediti najmanje polje dogaaja koje sadri dogaaje A i B.
Reenje.

Uoi se jedno od moguih razlaganja prostora elementarnih ishoda na potpun sistem dogaaja koristei dogaaje A i B. Potpun sistem dogaaja ine dogaaji B, A\B, A i pomou njih se formira najmanje polje dogaaja. Polazei od tih dogaaja na osnovu Definicije 9 formira se polje F.

A1 , siguran dogaaj 4 pripada polju. Zatim, po aksiomi A2 , poto B pripada polju, tada e i B pripadati polju. Takoe, poto A\B pripada polju, onda e i A \ B pripadati polju, a kako A pripada polju, tada e i komplement A , odnosno dogaaj A, pipadati polju. Najzad, i nemogu dogaaj
Po aksiomi pripada polju, kao komplement sigurnog dogaaja, pa dobijamo polje:
F = { 4 , , A,

A , B, B , A\B, A \ B }.

Formirano polje se poklapa sa partitivnim skupom skupa { A , B, A\B}. Partitivni skup F* skupa 4 je takoe polje dogaaja i pri tome vai: F F* .
ZADATAK U kutiji su kuglice numerisane brojevima od 1 do 24. Na sluajan nain se bira jedna kuglica. Dogaaj A oznaava da je dobijen broj deljiv sa 2, a dogaaj B da je dobijen broj deljiv sa 3. Odrediti minimalno polje dogaaja odreeno dogaajima A i B. Teorema 2 je specijalan sluaj optijeg tvrenja: -polje je zatvoreno u odnosu na prebrojivu primenu operacija unija, presek i komplement izvedenih u proizvoljnom poretku nad elementima posmatranog -polja. To znai, na primer, ako su A1 , A2 ,..., An ,... dogaaji koji pripadaju nekom -polju dogaaja F, tada i

dogaaji

Aj ,
j =1

A
j =1

pripadaju -polju F.

Feliks Eduar isten Emil Borel (1871-1956), francuski matematiar. Bio je lan Pariske akademije nauka od 1921. Bavio se sa velikim uspehom mnogim matematikim disciplinama: teorijom brojeva, algebrom, geometrijom, matematikom fizikom i teorijom verovatnoe.

17

Definicija i osobine verovatnoe

Pri aksiomatskom zasnivanju teorije verovatnoe, verovatnoe dogaaja definiu se samo za dogaaje koji pripadaju nekom polju (ili -polju) dogaaja.
Definicija 10. Verovatnoa Neka realna funkcija P definisana na -polju F dogaaja iz ima osobine: B1 Za svaki dogaaj A koji pripada F vai P( A) 0 . B 2 Za siguran dogaaj vai P() = 1 .
B3 Za svaki niz (konaan ili prebrojiv) dogaaja koji pripadaju F i koji su meusobno disjunktni u parovima vai: = P( A j ) P A j j j . Tada je funkcija P verovatnoa na -polju F

Osobine B1 , B 2 , B3 su aksiome i nazivaju se, redom: nenegativnost, normiranost i aditivnost. Aksiome teorije verovatnoe su A1 , A2 , A3 , B1 , B 2 , B3 , a ureena trojka (, F, P) se naziva prostor verovatnoa. Aksiome verovatnoe B1 , B 2 , B3 ne daju nain za odreivanje verovatnoe u konkretnim zadacima, ali se, polazei od definicije verovatnoe mogu izvesti mnoge opte osobine verovatnoe. Neke od tih osobina su date u sledeoj teoremi. Smatra se da svi dogaaji koji se javljaju u iskazu teoreme pripadaju istom prostoru elementarnih ishoda i istom polju dogaaja.

(nastavak na str. 20)

18

 Kolekcije C1 = {( , a ], a R}, C 2 = {( a, b], a < b, a, b R} takoe generiu Borelovo -polje B, a mogui su i drugi naini. Dakle, minimalna polja generisana ovim kolekcijama se poklapaju: (C1 ) = (C 2 ) = ... = B. U teoriji verovatnoe se Borelova polja primenjuju pri definisanju sluajnih promenljivih, o emu e kasnije biti govora.

Iako se u definiciji Borelovog polja polazi od intervala odreenog oblika, elementi Borelovog polja su i pojedinani realni brojevi i nizovi (konani ili beskonani) realnih brojeva i otvoreni i zatvoreni konani intervali i njihove konane ili prebrojive unije.
Primer 5. Elementi Borelovog polja na realnoj pravoj

Pokazati da je broj 55 element Borelovog polja.

Reenje.

Interval A=(-, 55) jeste Borelov skup, pa i njegov komplement jeste Borelov skup, a komplement je B = [55,+ ) . Takoe, svi skupovi Bn=(-, 55+1/n), gde je n prirodan broj, su Borelovi skupovi, pa je i svaki presek BBn, koji je oblika Cn=[55, 55+1/n) Borelov skup. Stoga je i presek svih tih skupova Borelov skup. S druge strane, presek skupova Cn je samo jedna taka, tj. broj 55.

Iako se za konkretni eksperiment obino vezuje samo jedna realna funkcija

verovatnoe P, aksiomama to ilustruje sledei primer.

B1 , B 2 , B3 verovatnoa nije jednoznano odreena,

Primer 6. Definisanje verovatnoe na polju dogaaja

Neka je na elementima polja F ={ , , A,

A } definisana funkcija P:

P(A)=p, P( A )=1-p, P()=1, P()=0. Tada je P verovatnoa u smislu aksiomatike. Zbog mogunosti da p moe biti bilo koji broj iz intervala (0, 1), sledi da verovatnoa na polju F nije jednoznano odreena. Ako je A pojava grba, a

A pojava pisma pri bacanju novia, moe se uzeti P(A)=0.5 (homogen, fer novi), ali i P(A)=0.13 (nehomogen novi).

The probability of an event is a number lying in the interval 0,1 . For an experiment with N equally likely outcomes the probability of an event A is n/N, where n is the number of outcomes in which the event A occurs.

19

Teorema 3. Osobine verovatnoe

1 Ako je A B , tada je P ( A) P ( B ) . 2 Ako je P(A) verovatnoa dogaaja A, tada je P(A ) = 1 P( A) , i specijalno P()=0. 3 Ako su A i B dva dogaaja, tada je P( A B ) = P( A) + P(B ) P( AB ) 4 Ako je A1 , A2 ,... konaan ili prebrojiv niz dogaaja, tada je
P P A A ( )
j j

5 Ako dogaaji A1 , A2 ,..., An ,... ine monotono neopadajui niz dogaaja, tada je
P A j = lim P ( An ) j =1 n

a ako dogaaji A1 , A2 ,..., An ,... ine monotono nerastui niz dogaaja, tada je
P A j = lim P ( An ) j =1 n

Napomenimo da se koristi sledea oznaka:

A
j =1

= lim A j za
j j

monotono neopadajui niz dogaaja, odnosno

A
j =1

= lim A j za
j

monotono nerastui niz dogaaja. Stoga se navedene osobine za monotone nizove dogaaja mogu napisati u obliku: P lim A j = lim P (A j ). j j Zbog ovoga se navedena osobina naziva neprekidnost verovatnoe.

(nastavak na str. 22)

20

Dokaz Teoreme 3.

1 Iz A B sledi B = A + A B , pa je P( B ) = P( A) + P( A B) . Zbog B1 je P( A B) 0 , pa tvrenje sledi. 2 S obzirom da je A + A = , bie P( A + A ) = P() . Na osnovu B 2 i B3 sledi P( A) + P (A ) = 1 , to je i trebalo dokazati. 3 Kako je A B = A + ( B A ) , a B = ( B A) + ( B A ) , to na osnovu B3 slede zakljuci: P( A B ) = P( A) + P(B A ) , P( B) = P( B A) + P( B A ) ,
odakle sledi tvrenje.

4 Ovo tvrenje se dokazuje indukcijom na osnovu dokazanog tvrenja pod 3 . 5 Neka je A j , j N monotono neopadajui niz dogaaja, tj. neka vai
A1 A2 ... A j ...
Definie se niz dogaaja B j , j N , na sledei nain:

B1 = A1
n 1 Bn = An A j = An An 1 , n > 1 j = 1
Dogaaji

Bn su meusobno disjunktni i vai:

n i =1 n i =1 i =1 i =1

Ai = Bi , kao i
Stoga je

Ai = Bi

n P Ai = P Bi = P ( Bi ) = lim P ( Bi ) = n i =1 i =1 i =1 i =1

n n = lim P Bi = lim P Ai = lim P ( An ) n n i =1 i =1 n

Za monotono nerastui niz dogaaja odgovarajue svojstvo se dokazuje primenom De Morganovih formula.

21

Prva osobina navedena u iskazu Teoreme 3 se naziva monotonost verovatnoe. Druga osobina se esto koristi pri reavanju zadataka. Naime, u nekim zadacima je jednostavnije odrediti verovatnou komplementa nekog dogaaja nego verovatnou samog posmatranog dogaaja. U takvim sluajevima primenjuje se navedena formula. Trea od navedenih formula se takoe koristi pri reavanju zadataka. Nejednakost 4 se naziva Bulova nejednakost. Peta osobina se, iz razloga koji su prethodno navedeni, naziva neprekidnost verovatnoe.

Klasina definicija verovatnoe

Sada e biti razmotreni neki modeli teorije verovatnoe. To znai da e se analizirati prostori elementarnih ishoda, nevezano za konkretni eksperiment, i na njima definisati verovatnoa. Najpre e biti govora o klasinoj definiciji verovatnoe. Istorijski gledano, klasina definicija verovatnoe je prethodila aksiomatskom zasnivanju teorije verovatnoe. Klasina definicija verovatnoe se odnosi na prostor elementarnih ishoda koji je konaan skup, pri emu su verovatnoe pojavljivanja svih elementarnih ishoda iste. Tada se zapravo posmatra specijalni sluaj prostora elementarnih ishoda sa konano mnogo elemenata: = {1 , 2 ,..., n } . Elementarnom dogaaju j pridruuje se broj p j > 0, j = 1,2,... , tako da je: p1 + p 2 + ... + p n = 1 i broj p j se naziva verovatnoa elementarnog dogaaja j , j = 1,2,...n . Dogaaj A koji sadri k elementarnih dogaaja moe se predstaviti u obliku: A = j1 , j2 ,..., jk

Verovatnoa dogaaja A se definie kao zbir verovatnoa elementarnih dogaaja koji pripadaju dogaaju A: P( A) = p j1 + p j2 + ... + p jk . To je tzv. verovatnoa u konanoj emi.

(nastavak na str. 24)

22

Dord Bul (1815-1864), engleski matematiar. Osniva matematike logike. Takoe se bavio i teorijom verovatnoe. Jedna od njegovih erki je prva ena koja je bila profesor hemije u Londonu.

Naizgled razliiti eksperimenti mogu po strukturi biti isti. Neka je eksperiment bacanje novia, a kao rezultat se belei strana na koju je novi pao. Prostor elementarnih ishoda je dvolan, a verovatnoa svakog elementarnog ishoda (po pretpostavkom da je novi fer masa ravnomerno rasporeena i novi ima dve razliito oznaene strane) je . S druge strane, ako je eksperiment biranje jedne karte iz pila od 52 karte, a rezultat eksperimenta boja, crvena (herc ili karo) ili crna (tref ili pik), tada je ponovo prostor elementarnih ishoda dvolan, a verovatnoa svakog elementarnog ishoda (pod pretpostavkom da su karte dobro promeane i da niko nije neke karte izbacio iz pila ili ih zamenio drugim) je . Evo jo nekih osobina verovatnoe (svi dogaaji pripadaju istom prostoru elementarnih ishoda i istom polju ili polju F ). (1) P ( A \ B ) = P ( A ) P ( AB )

(2) P ( AB ) P ( A ) P ( B ) 1 / 4 (3) Ako dogaaji

n j

A1 , A2 ,..., An ine potpun sistem dogaaja, tada je

P( A ) =1.
j =1

(4) P ( A B C ) 1 P ( A) P ( B) P (C ) Uoptenje osobine (4), dokazuje se indukcijom: n n (4) P Aj 1 P Aj = P A j (n 1), n 4 . j =1 j =1 (5) P ( A B C ) = P ( A ) + P ( B ) + P ( C ) P ( AB ) P ( AC ) P ( BC ) + P ( ABC )

( )

( )

Uoptenje osobine (5), dokazuje se indukcijom: (5) Za n 4 vai

n P Aj = j =1

P ( A ) P ( A A ) + P ( A A A ) ... (1)
j i j i j k j =1 i =1 j = i +1 i =1 j = i +1 k = j +1

n 1

n 2 n 1

n P Aj j =1

23

Ako se svakom elementarnom dogaaju j dodeli ista verovatnoa

j p j = 1 / n, j=1,2,...n.
dobija se da je verovatnoa dogaaja A, koji sadri k elementarnih dogaaja, jednaka k P ( A) = n To je tzv. klasina definicija verovatnoe. Dakle, ako prostor elementarnih ishoda ima n jednakoverovatnih elementarnih ishoda i ako dogaaj A ima k elementarnih dogaaja iz , tada je verovatnoa pojavljivanja dogaaja A jednaka k/n. Za elementarne ishode iz A kae se da su povoljni ishodi za dogaaj A. Znai, u klasinoj definiciji je verovatnoa dogaaja A jednaka koliniku broja povoljnih ishoda za dogaaj A i broja svih moguih ishoda. Za verovatnou u konanoj emi, pa prema tome i za verovatnou u klasinoj definiciji vae svi zahtevi iz definicije verovatnoe. Dakle, verovatnoe u konanoj emi i verovatnoe u klasinoj definiciji su jedan konkretan model aksiomatike. Klasinu definiciju verovatnoe je dao francuski matematiar Laplas (Pierre Simone Laplace, 1749 1827). Na osnovu klasine definicije verovatnoe se moe pokazati da je: (1) P (A ) = 1 P( A) (2) P()=0 (3) P()=1 (4) 0 P ( A) 1 (5) A B P( A) P(B ) (6) Za disjunktne dogaaje A i B vai: P ( A + B ) = P ( A) + P ( B ) a za uniju dva dogaaja u optem sluaju vai: P( A B ) = P( A) + P(B ) P( AB ) .

Ove osobine se dokazuju neposredno iz definicije. Tako, na primer, iz P(A)=k/n i s obzirom da za broj povoljnih ishoda k vai 0 k n , sledi 0 P ( A) 1 .
(nastavak na str. 26)

24

ZADACI

1. Neka je verovatnoa dogaaja A jednaka 0.3, verovatnoa dogaaja B jednaka 0.4, a verovatnoe njihove unije 0.6. Odrediti verovatnou da se a) realizuju i A i B, b) realizuje A i komplement od B, c) realizuje ili komplement od A ili komplement od B, d) realizuje komplement od A ili komplement od B, e) realizuje razlika dogaaja A i B. 2. Dokazati da je za proizvoljna dva dogaaja iz istog prostora verovatnoa Kad vai jednakost? Navesti koji je tano meusobni odnos dogaaja da bi vaila jednakost, odnosno stroga nejednakost. 3. Tri igraa bacaju novi. Gubi onaj ko dobije rezultat razliit od druge dvojice. Odrediti verovatnou da e posle prvog bacanja neko izgubiti i odrediti verovatnou da e neko izgubiti tek u treem bacanju. 4. Odrediti verovatnou da se u igri LOTO pogodi svih sedam brojeva, ako se uplati samo jedna kombinacija. Da li je vea verovatnoa da se pogodi 3 ili 4 od 7 brojeva? 5. Neka dogaaji A i B ine potpun sistem dogaaja i neka za njihove verovatnoe p i q vai 4p q = 2/3. Odrediti p i q. 6. Verovatnoe dogaaja A, B i C su redom 0.1, 0.2, 0.3. Odrediti najmanju moguu . vrednost za verovatnou dogaaja 7. Novi se baca 4 puta. Neka je A dogaaj da su rezultati prvog i etvrtog bacanja razliiti, a B dogaaj da su dobijena tano dva pisma. Odrediti verovatnoe . dogaaja: 8. Pri bacanju dve numerisane kocke dogaaj A oznaava da je dobijen zbir 6, a dogaaj B da je broj na jednoj kocki dvaput vei od broja na drugoj kocki. Odrediti verovatnoe unije, preseka i razlike dogaaja A i B. 9. Neka su A, B i C tri proizvoljna dogaaja iz istog prostora elementarnih ishoda. Poreati u neopadajuem poretku verovatnoe dogaaja . 10.Iz kutije u kojoj su raznobojne kuglice istih dimenzija, i to 5 belih, 4 crne i 3 crvene, na sluajan nain i bez vraanja se izvlae 4 kuglice. Odrediti verovatnou da je redosled bio crvena, bela, crvena, bela. Odrediti verovatnou da je redosled bio dve boje naizmenino. 11. Neka su za automobilske tablice predviene oznake od dva slova i etiri cifre, pri emu se a) slova mogu ponavljati, a prva cifra ne sme biti nula b) slova mogu ponavljati a cifre ne. Odrediti verovatnou da se sluajno izabere tablica oblika A*34**, gde * oznaava proizvoljno slovo ili cifru prema odreenom pravilu. 12. Na sluajan nain je izabrana jedna permutacija cifara 1,2,..., 9. Odrediti verovatnou da: a) sve parne cifre budu ispred svih neparnih, b) sve parne cifre budu jedna do druge, c) permutacija poinje i zavrava se parnom cifrom, d) parne cifre gledano s leva na desno ine rastui niz. 12 a) Od devedeset kuglica numerisanih brojevima od 1 do 90, izvlai se 20. Odrediti verovatnou da se meu izabranim nalazi odreenih 15 brojeva. (Neto kao BINGO )

25

Geometrijske verovatnoe
Kad prostor elementarnih ishoda ima beskonano, prebrojivo ili neprebrojivo mnogo, elementarnih ishoda, mogu postojati elementarni ishodi ija je verovatnoe jednaka nuli. Naime, vai sledea teorema
Teorema 4.

Ako prostor elementarnih ishoda ima beskonano mnogo elementarnih ishoda, onda najvie prebrojivo mnogo elementarnih ishoda ima verovatnou razliitu od nule. Ako prostor elementarnih ishoda ima beskonano neprebrojivo mnogo elementarnih ishoda mogue je i da svi elementarni ishodi imaju verovatnou jednaku nuli. Upravo takvu situaciju opisuje sledei model. Taka M je sluajno izabrana u oblasti S u prostoru k R , k = 1,2,3,... ako je verovatnoa izbora podoblasti S1 (tj. verovatnoa izbora take iz podoblasti S1 ) oblasti S proporcionalna meri te podoblasti i ne zavisi od poloaja i forme te podoblasti:
P ( M S1 ) = mera S1 mera S

U jednodimenzionalnom sluaju mera je duina, u dvodimenzionalnom sluaju to je povrina, a u trodimenzionalnom zapremina. Ako su, na primer, C i D take na dui AB, tada je u smislu gornje definicije, verovatnoa pogaanja dui CD ako se bira taka sa dui AB jednaka koliniku duina |CD| i |AB|. U dvodimenzionalnom sluaju je verovatnoa izbora take iz podoblasti S1 oblasti S jednaka koliniku povrina podoblasti S1 i oblasti S, dok je u trodimenzionalnom sluaju jednaka koliniku zapremina. U opisanoj situaciji govori se o geometrijskoj verovatnoi. Izbor neke take posmatrane oblasti S je elementaran ishod i prema navedenom svi elementarni ishodi su jednakoverovatni. Verovatnoa izbora jedne take jednaka je 0 (u bilo kom od tri navedena sluaja mera take je jednaka 0). Elementaran ishod stoga predstavlja skoro nemogu dogaaj: verovatnoa da se desi je jednaka 0, iako se u svakom biranju izabere neka taka. Suprotan skoro nemoguem je skoro siguran dogaaj: njegova verovatnoa je jednaka 1, ali se on ne mora ostvariti.
(nastavak na str. 28)

26

Dokaz Teoreme 4 Verovatnoa svakog elementarnog ishoda je neki broj iz intervala [0,1] . S obzirom da ne znamo kakve su, u optem sluaju, verovatnoe elementarnih ishoda nekog prostora, to emo interval [0,1], podeliti na disjunktne podintervale ija je unija ceo interval [0,1], a zatim razmotriti koliko elementarnih ishoda moe da ima verovatnou iz odreenog podintervala. Jedna mogua podela je [1/2,1], [1/22,1/2), [1/23,1/22), , [1/2n,1/2n-1),... . Elementarnih ishoda ije su verovatnoe iz [1/2,1] moe biti najvie 2, elementarnih ishoda ije su verovatnoe iz [1/22,1/2), moe biti najvie 22, , elementarnih ishoda ije su verovatnoe iz [1/2n,1/2n-1), moe biti najvie 2n, Kako imamo prebrojiv niz podintervala, a svaki je u vezi sa najvie konano mnogo elementarnih ishoda, onda e broj ishoda ije verovatnoe pripadaju posmatranim podintervalima biti najvie prebrojiv. Ovo takoe znai da mogu da postoje elementarni ishodi ija su verovatnoe jednake 0, pa je dokaz zavren. Napomena. Druga mogua podela bila bi sa deobnim takama oblika 1/3n ponovite dokaz i u tom sluaju. Zato nije mogue da podela bude na konaan broj intervala? Da li moemo da znamo koliko elementarnih ishoda moe da ima verovatnou iz intervala oblika (0,a), gde je a broj manji od 1? Primer 7. Na sluajan nain se bira jedna taka u trouglu ABC. Neka je AD teina linija tog trougla. Odrediti verovatnou da je sluajno izabrana taka iz trougla ABC u trouglu ABD i odrediti verovatnou da je sluajno izabrana taka iz trougla ABC na teinoj liniji AD. Reenje.

Verovatnoa da taka bude u trouglu ABD jednaka je odnosu povrine trougla ABD i povrine trougla ABC, dakle 1/2. Verovatnoa da je taka koja se bira u trouglu ABC na teinoj liniji AD jednaka je odnosu povrine teine linije AD i povrine trougla ABC, dakle 0. Posmatrani dogaaj je stoga skoro nemogu.
ZADACI

1.

2.

3. 4. 5.

Na sluajan nain se bira jedna taka u kvadratu ABCD. Odrediti verovatnoe dogaaja: A sluajno izabrana taka se nalazi blie temenu A, nego ostalim temenima kvadrata, B sluajno izabrana taka se nalazi u krugu upisanom u kvadrat, i odrediti verovatnou unije i verovatnou preseka dogaaja A i B. Na sluajan nain se bira tetiva AB u krugu. Odrediti verovatnou da duina tetive bude vea od duine stranice jednakostraninog trougla upisanog u taj krug, ako se: a) tetiva bira tako da je paralelna jednom fiksiranom preniku kruga, b) tetiva bira tako da je taka A fiksirana na krunici i c) tetiva bira izborom svog sredita. Napomena: ako se ne precizira nain izbora, moglo bi izgledati da zadatak ima tri razliita reenja, jer e se u navedenim sluajevima dobiti razliite verovatnoe. Zadatak je poznat kao Bertranov paradoks. Na sluajan nain se bira jedna taka u kocki ivice 1. Odrediti verovatnou da je ta taka u oktaedru ija su temena sredine strana kocke. Dve osobe su se dogovorile da se sretnu na odreenom mestu izmeu 12h i 13h. Ako one dolaze nezavisno jedna od druge i na sluajan nain, odrediti verovatnou da e vreme izmeu njihovih dolazaka biti krae od 15 min. U jednakostranini trougao je upisan krug i u svaki od delova izmedju temena i kruga je upisan po jedan (mali) krug. Odrediti verovatnou da sluajno izabrana taka iz trougla bude van konstruisanih krugova.

27

Relativna frekvencija i statistika homogenost

Neka se izvodi neki eksperiment sa sluajnim ishodima (bacanje kockice, biranje karte iz pila, ...) i neka se belei pojavljivanje odreenog dogaaja. Kada se izvede n eksperimenata, posmatrani dogaaj e se ostvariti k puta, gde je k broj izmeu 0 i n. Kolinik k/n se naziva relativna frekvencija posmatranog dogaaja. Kad se poveava broj izvedenih eksperimenata, vrednosti relativne frekvencije e se menjati, ali ta promena nije po odreenom pravilu (jer onda ni ishodi ne bi bili sluajni). Pa ipak, zapaa se izvesna pravilnost, u koju se svako moe uveriti sprovoenjem jednostavnog eksperimenta bacanjem numerisane kockice za igru i beleenjem pojavljivanja odreenog broja. Ta pravilnost se ogleda u sve manjoj razlici izmeu frekvencije i stvarne (teorijske) verovatnoe, raunate pod pretpostavkom da je kockica fer. Ta specifina konvergencija relativnih frekvencija ka verovatnoi dogaaja naziva se statistika homogenost. Ako se pak stvarna verovatnoa ne zna, ili je sloena za izraunavanje, onda se, za dovoljno veliko n nepoznata verovatnoa aproksimira relativnom frekvencijom k/n. Detaljnija objanjenja po ovom pitanju e biti data kasnije.
Modeliranje dogaaja

Rezultate sluajnih eksperimenata moemo modelirati (simulirati) na raunaru i /ili korienjem tablica sluajnih cifara, iji je jedan deo dat na sledeoj strani. Osobine i nain konstrukcije ovakvih tablica e biti razmatrani kasnije. Sada e samo biti pokazano kako se moe modelirati izvoenje eksperimenta u kojima su ishodi neki prirodni brojevi koji se mogu pojaviti sa istom verovatnoom. Ako treba modelirati sluajni izbor jednog od brojeva od 1 do 10, onda redom itamo cifre iz tablice, a cifri 0 dodelimo vrednost 10. Ako treba modelirati rezultate dobijene pri bacanju kockice, onda redom itamo cifre iz tablice, odbacujui 7, 8, 9 i 0. To svakako nije najefikasniji nain korienja tablica, pa emo kasnije dati i druge metode. Tablice se mogu itati s leva na desno, ali i odozgo na dole.
Kraj teorijskog dela

28

ozef Luj Fransoa Bertran, (1822-1900), francuski matematiar. Ve sa 17 godina je bio doktor matematike, lan Pariske akademije. Poznati su njegovi radovi u vezi sa konvergencijom redova, diferencijalnim jednainama, teorijom verovatnoe.

ZADACI

1. U kutiji je 10 belih kuglica numerisanih od 1 do 10, i deset crvenih kuglica, numerisanih od 1 do 10. Na sluajan nain se biraju dve kuglice istovremeno. Odrediti verovatnou da su iste boje ili da su sa istim brojem. 2. Kockica se baca 12 puta. Odrediti verovatnou da je a) zbir dobijenih brojeva 16, b) prvih 6 puta je dobijen isti broj, a sledeih 6 puta neki drugi isti broj, c) svaki broj je dobijen po dva puta, d) dobijeni su samo neparni brojevi, e) dobijeni su samo neparni brojevi, ali svaki po etiri puta. 3. Kockica se baca 5 puta. Odrediti verovatnou da se dobiju a) tri ista i dva ista broja, b) razliiti brojevi, c) etiri ista broja, d) bar dva puta broj 6.
Koristei tablice sluajnih cifara modelirati po 20 ishoda prema uslovima u zadacima 1, 2 i 3 i za posmatrane dogaaje uporediti dobijene relativne frekvencije sa izraunatim verovatnoama.

22989 54147 07529 36379 38653 72327 41133 15039 40499

64262 01638 10668 13588 73761 65811 06312 81095 67587

12716 95954 23743 44587 61636 53782 13340 50787 16761

32910 66666 02743 31015 95667 01608 18870 28452 25929

32303 30544 10252 34971 03372 38741 27204 61100 43836

18783 67089 47893 25146 35800 58353 83187 39538 43466

65166 74650 04524 23958 83969 33188 58711 51559 91970

56622 19251 54252 05218 15872 48982 45893 91498 92624

93342 57440 47327 17157 33342 85028 17234 18517 46777

Napisati program kojim e se na raunaru modelirati ishodi eksperimenata opisanih u prethodnim zadacima i izraunavati relativne frekvencije posmatranih dogaaja za razne vrednosti broja modeliranih ishoda: 50, 100, 200, 500, 1000.

29

Pitanja uz prvu lekciju

1. Navesti nekoliko oblasti u kojima se primenjuje teorija verovatnoe. 2. Objasniti na primeru razliku izmeu deterministikog i stohastikog eksperimenta 3. ta je elementarni ishod, a ta prostor elementarnih ishoda? 4. Navesti nekoliko primera prostora elementarnih ishoda sa konano mnogo ishoda. 5. Navesti nekoliko primera prostora elementarnih ishoda sa prebrojivo mnogo ishoda. 6. Navesti nekoliko primera prostora elementarnih ishoda sa beskonano neprebrojivo mnogo ishoda. 7. ta je sluajni dogaaj? ta oznaava iskaz sluajni dogaaj se realizovao? 8. Navesti primere sluajnih dogaaja sa konano i sa beskonano mnogo elementarnih ishoda. 9. ta je to siguran, a ta nemogu dogaaj, a ta skoro siguran, odnosno skoro nemogu dogaaj? 10. Navesti neke operacije sa dogaajima. 11. Navesti neke osobine operacija sa dogaajima. 12. Navesti neke relacije sa dogaajima. 13. ta znai ako se kae da su dogaaji disjunktni? 14. Kada neki dogaaji ine potpun sistem dogaaja? 15. Kako glase De Morganovi obrasci? 16. ta je polje dogaaja i koje su njegove osobine? 17. Koja je razlika izmeu polja dogaaja i -polja dogaaja? 18. Definisati verovatnou. 19. ta oznaavaju termini: nenegativnost, normiranost i aditivnost verovatnoe? 20. Navesti neke osobine verovatnoe (npr. verovatnoa unije dogaaja). 21. Objasniti pojam neprekidnosti verovatnoe. 22. Kako glasi klasina definicija verovatnoe? 23. ta je relativna frekvencija dogaaja? 24. ta oznaava pojam statistika homogenost? 25. Kako se definie geometrijska verovatnoa?

30