Radnici i bezbednost Reprezentativna participacija: Klju uspeha u proceni rizika

Jo od 1989-te godine Okvirna direktiva, procena rizika je postala poznat koncept za organizovanu prevenciju na random mestu. Stotine hiljada proizvoda kompanija upranjava ovu vebu svake godine, ali rezultati su i dalje nezadovoljavajudi. Medjunarodna organizacija rada procenjuje da ima vie od 160,000 smrtnih sluajeva na radnom mestu u 27 drava lanica Evropske unije. Deset hiljada ovih, petnaestina ukupnih, ukljuuje smrtonosne povrede na radu. U vezi sa poslom, kancer je glavni uzrok smrti. Takvo kritiko posmatranje ne dovodi u pitanje vanost procene rizika. Naprotiv, to je klju za prevencijsku politiku. Prevencija podrazumeva predvidjanje i analizu razliitih aspekata rada da bi indentifikovala kratkorone i dugorone rizike. Bez sistematske procene rizika, bilo bi mogude primeniti reaktivnu, posle dogadjaja politiku da bi se ispravili pojedini aspekti organizacije rada. Problem svakako nije da se previe vremena troi na procenu rizika; ved je u nainu kako su rizici procenjeni i kako je ova aktivnost integrisana u sveobuhvatne politike prevencije. Istraivanja sprovedena u razliitim zemljama pokazuju da zaposleni previse esto posmatraju procenu rizika kao puku administrativnu formalnost prosledjenu spoljanjim konsultantima. ( obino spoljanji servis prevencije). Postoji nekoliko nedostataka ovog pristupa. Procena ne postavlja preduzede u kontrolu analiziranja internih problema. Nije dovoljno povezan da implementira prevencijske planove i da eliminise rizik. Suvie esto to je ne vie od formalne vebe ograniene tradicionalnim i vidljivim rizicima. esto ne uspeva da adresira problem predstavljen od radne organizacije, njen intenzitet, problem povezan sa radnim satima, ili nesigurne prirode posla. Najvie zabrinjava aspekt ove situacije da su ponavljanja radnika teko umeana u proces procene. Jedno istraivanje skoro organizovano u Belgiji od strane ETUI-REHS u saradnji sa Slobodnim Univerzitetom Brisela ukazuje da preovladjujudi koncept procene rizika nije baziran na uesdu ponavljanja radnika. 65,9% ispitanika je izvestilo da je process procene rizika bio izveden na njihovim radnim mestima. U 65% sluajeva, ponavljanja radnika su bila jednostavno gumenom markicom dokument, ili su bili samo upitani za njihovo miljenje na konanim dokumentima. Samo 22,3% svih ponavljanja je pokazalo da u bili umeani u odabir procedure procene rizika.; 16,9% je reklo da u bili konsultovani dok je studija tekla i 15,9% je reklo da su imali pomod za studiju kroz radne grupe. U Velikoj Britaniji, anketa sprovedena medju bezbednim ponavljanjima pokazala je da manje od 30% takvih su zadovoljni svojim uesdem u proceni rizika. 44% nije bilo ukljueno uopte I 27% je bilo nedovoljno ukljueno.

S druge strane, u kompanijama gde ponavljanja radnika igraju aktivnu ulogu u proceni rizika je generalno vieg kvaliteta, pokriva vie razliitih rizika i vodi do vie sistematskih mera prevencije. Jedna anketa, sprovedena u 28 bolnica u Piedmot regionu u Italiji, pokazala je da konsultacije radnikih bezbedonosnih ponavljanja su od najvede vanosti promenljive za odredjivanje koje bolnice imaju koherentne prevencije politike. Da li je u pitanju svest rizika od strane doktora zaduenog za jedinice, procenu rizika, planiranje prevencije ili mera obuke, situacija je mnogo vie povoljnija u bolnicama gde su ponavljanja zaposlenih konsultovana regularno i sistematski.

POLITIKA KONTEKSTA PRAENOG OPASNOSTIMA

Nalaz da u mnogim kompanijama procena rizika smanjena do pukih birokratskih formalnosti je podeljena od strane mnogih posmatraa. Medjutim, reenja su predloena veoma paljivo. Vedina poslodavaca i vlada najblia njima predloila je da pojednostave procenu rizika koristedi dvostruki pristup. Sa zakonske take gledita, u okviru kampanje za bolje uredbe, nekoliko vlada bi elelo da spere zahteve Okvirne direktive. Smatraju da procena rizika moe biti odstupajuda za male kompanije ili za privremene zaposlene. Drugi predlog bi bio, u odredjenim sluajevima, da se ogranii veba na virtualnoj proceni bez zapisnika i stoga nema prilika za konsalting ponavljanja radnika. Ideja o demistifikaciji procene rizika pretvaranjem iste u puku vebu zdravog razuma ne moe da doprinese poboljanju prevencije. Procena rizika mora da bude mnogo vie nego jednostavna veba zdravog razuma ako ona postaje efektivan alat za prevenciju. U oblasti zatite zdravlja, mnogi rizici su uinjeni nevidljivim u drutvu. Mnogi dugoroni rizici su potcenjeni. Ponekad su odbijeni. Procena rizika je obavezna veba u dekonstrukciji ove nevidljivosti, nedostatka. Prevencija je samo efektivna ako moemo da razumemo rizik kroz njene veze sa drugim i da ih pratimo nazad do odredjenih faktora kao sto su organizacija posla i socijalne veze na radnom mestu.. Mnogi zaposleni u SMEu potcenjuju situaciju, ali u stvari rizici povezani sa poslom su esto i endemicni i sloeni u malim kompanijama.Na primer, enska osoba istedi stvari je istovremeno izloena hemijskoj opasnosti, neprijatnim ergonomskim poloajem, tekim radnim vremenom i tiranijskoj radnoj organizaciji. Preesto svi ovi faktori su pogorani niskim drutvenim ugledom, polom i etnikom diskriminacijom. Da bi verovali da bi mogli da ograniimo procenu na jednostavnu vebu zdravog razuma, mogude podranu brzim podsetnikom, je da okrenemo naa ledja prospektu svih sveobuhvatnih prevencijskih prilaza koji se bave sprecavanjem uzroka zdravstvenih problema na radnom mestu. Apsurdno je da tvrdimo da procena rizika predstavlja skup administrativni troak. Jedna skoranja anketa u Velikoj Britaniji je primetila da SME posveduje veoma malo vremena zdravstvenim i bezbedonosnim pitanjima. Oko 60% kompanija sa manje od 10 radnika provedu jedan sat ili manje nedeljno i 25% ne provede uopste vreme na ovom problem. Prekomerni troak za SME je prouzrokovan nesredama na radnom mestu i velikim profesionalnim deformacijama kojie utiu na radnike. U pokuaju da se smanje zahtevi procene rizika nije nita vie nego demagogija. Medjutim, to ne znai da moemo jednostavno da se stavimo sa trenutnom situacijom. To samo znai da ih trebamo poboljati kroz razne pristupe.

NEKOLIKO POKAZIVAA ZA UBUDUE

Promovisanje uesda procene rizika je svakako najobecavajuda alternativa formalnog i birokratskog koncepta takve jedne procene. Opravdanje za taj predlog moe se remizirati u dve rei: interes i znanje. Radnici imaju ist interes u poboljanju prevencije. Danas, u Evropskoj Uniji, malo manje od 30% radnika kae da radni uslovi utiu na njihovo zdravlje. Kada su pitani da li bi bili sposobni da nastave da rade svoj posao posle 60.te svoje godine, vie od 40% njih je reklo ne. Ovo su samo proseci. Radni uslovi oznaavaju znaajne drustvene nejednakosti u pogledu zdravlja. Oni doprinose rastu jaza ivotnog veka izmedju vie privilegovanih sektora i obinih radnika. Participativna procena moe pomodi da se obrne ovaj trend: davanje glasa oveku ili eni koji generalno odbacuju ovu mogudnost. Njihovi interesi u menjanju radnih uslova mogu biti zasnovani na znanju iz prve ruke takvih uslova. Kada dodje do definisanja zdravstvenih problema u vezi sa poslom i pronalaanje reenja za njih, kolektiv eksperata radnika je nita manje nego specijalista. Ono uzima druge forme, koristedi druge jezike, ali je nesumnjivo koristan. Antonio Greko, koji je upravljao medicinom rada klinike u Milanu mnogo godina, govorio je o dve razliite kulture da karakterie poglede prevencije eksperata i radnika. Slededa izjava je izala iz ankete o kolektivnoj percepciji rizika kod radnika u industriji keramike u paniji:

Za razliku od tipinih terminolokih razlika u argonu tehnike prevencije, spontana kolektivna percepcija radnika u vezi sa rizicima na radnom mestu je generalno izraena kao interenet medjuveza u kojima, na primer, zdravlje i nesrede su povezani sa specifinim oblicima organizacije i doivljavaju na nain koji se posmatra kao opasnost po zdravllje (). U diskusiji grupa u kojima se kolektivna percepcija rizika pojavljuje manje u medijima i naslovnim stranama, radnici iznose razne probleme i prioritete za one indentifikovane od strane eksperata. Mi moemo posebno videti vanost koju radnici pripajaju zdravstvenim problemima povezanim sa radnim organizacijama za razliku od ekspertskih, gotovo iskluujude zabrinutosti za bezbednost i nesrece na random mestu.

Izbor nije izmedju procena napravljenih od samih radnika ili onih napravljenih od eksperata. Postoji potreba da se procene gde je svaka partija znanja prepoznata kao jednako legitimna i komplementarna i u kojim nostrifikacijama tog znanja na kraju poiva na sposobnosti da obezbedi praktino reenje radnikim potrebama. Vie sistematskog uesda radnika i njihovih predstavnika u svim fazama procene rizika je jedna alternativa vanizvornog procesa do konsultanta. To bi garantovalo optimalni obzir svih rizika i posebno bi olaksalo proces procene definicije praktine prevencije plana. Takva participacija zahteva dva glavna uslova; potovanje najelementarnije forme demokratije na radnom mestu - postojanje zastupljenosti radnika- i odgovarajuda sredstva u smislu informacije, obuke i pristupa ekspertizi. Ovo predstavlja ogroman izazov za

sindikate. Oni moraju biti u stanju i da podrze radnicka ponavljanja efektivno, da dodju sa praktinim alatima i pridju rizicima, i da obezbede kritine i kompetentne nadlene kad god je to neophodno. Jo jedan korak napred bi povukao procenu rizika. Stotine hiljada razliith procena je trenutno organizovano na nivou preduzeda.esto, prilaz je veoma fragmentiran. Strategije prevencije imaju mnogo toga da dobiju od strane udruivanja iskustva. Mogu se setiti veoma zanimljivog iskustva u Bordou, gde zajednika procena rizika je bila odbaena od stane svih gradskih frizerskih salona. Kada je ova zajednika procena bila gotova, generalni zakljucak bi se veoma lako mogao prilagoditi situaciji svake kompanije. Udruivanje napora je dobra alternativa za drugorazredne procene. To podstie aktivnije uesce drzavnih organa i kolektivnog sistema koji omogudavaju sindikatu i menadmentu da efikasno deluju. Implementacija REACH-a je izazov u ovom pogledu. Ona prua bez presedana priliku za poboljanje prevencije u polju hemijskih nesreca. Kvalitet ovog rada de takodje zavisiti od mogudnosti javne institucije da obezbedi praktine alate procene. Steen bazen znanja i stimulisani sektori prilaza mogu da pomognu zameni najopasnijih supstanci na sistematski nain. Ako su ovi uslovi ispunjeni, procena rizika ce pokazati njen ogroman potencijal da pokrene prevenciju i promeni radne uslove.