Opsezi Internet adresa koje se dodeljuju na korienje institucijama, provajderima i oganizacijama razvrstani su u tzv.

klase adresa, koje u stvari predstavljaju najjednostavniji oblik podmrea. Tri najpoznatije klase su: A u ovu klasu spadaju sve adrese koje po!inju sa " #binarno$. %rvi oktet je &iksiran, dok se

ostale '( ci&re dodeljuju ra!unarima u podmrei. Ozna!avaju se i sa )*. To zna!i da npr. mrea +,."."." ima &iksiran oktet, dekadno +,, a ostale ci&re se kombinuju i dodeljuju kao adrese stanica. - %rve ci&re su +", a &iksirani su prvi i drugi oktet. ozna!ava se i sa )+.. / %rve ci&re su ++", a &iksirana su prva tri okteta.Ozna!ava se i sa )'(.

0ituacija: organizacija je dobila mreu klase / 172.10.10.". %rva tri okteta su &iksirana i predstavljaju adresu mree, odnosno podmree. %oslednji oktet je slobodan za dodelu ra!unarima. 1na!i, ra!unari u ovoj klasi)podmrei mogu imati adrese +2'.+".+".+, +2'.+".+".', +2',+".+".3 itd do +2'.+".+".',(. -rojevi " i ',, se ne mogu dodeliti ra!unaru, jer nula ozna!ava samu mreu, a ',, je tzv. broadcast adresa. 4ada bi se ova podmrea spajala na ostatak mree, npr. Interneta, to bi se vrilo preko rutera, koji bi morao tako5e dobiti adresu iz ove mree. 1na!i, za ra!unare bi ostalo ',, 36',' adrese. Treba napomenuti da se klasno adresiranje ve neko vreme ne koristi na Internetu. 1bog ne&leksibilnosti klasa, lako se moe dogoditi da organizaciji treba +""" adresa, to zna!i da je potrebna mrea klase -. 0a druge strane, mrea klase - ima '+. adresa, to je preko 3'""", tako da ogroman broj adresa ostaje neiskorien. 7anas se stoga na Internetu primenjuje tzv. besklasni model /I78, kod koga se mogu praviti klase proizvoljne veli!ine. Ina!e, pojedine mree su okarakterisane kao nerutabilne, tj. ne mogu se pojaviti na Internetu. Takve su +"."."." +".',,.',,.',,,+2'.+.."." +2'.3+.',,.',, i +9'.+.*."." +9'.+.*.',,.',,. Ove adrese se koriste u privatnim mreama, !iji ra!unari ne izlaze na Internet direktno. 8a!unar +9'.+.*.+2'., pripada klasi... :a odgovor:

Mrena klasa predstavlja najjedostavniji oblik podmree. Dobijena klasa u stvari i jeste jedna podmrea, sa fiksna prva tri okteta. Na primer, ako dobijena mrea klase C ima adresu 195.150.10.0, jedna adresa se odvoji za ruter (npr. 190.1 0.10.1!, a ostale se dodele ra"unarima (stani#ama!. $vaki ra"unar u mrei poseduje pored %& adrese i mrenu masku. 'od mree klase C ta maska iznosi ( .( .( .0, odnosno ima sve jedini#e u binarnom zapisu u prva tri okteta (11111111.11111111.11111111.0!. )ve jedini#e primenjene na adresu ra"unara zna"i da raunar pripada mrei kojoj su date cifre adrese fiksirane. *na"i, izvr+imo binarno ,ND na nivou bita19 .1 0.10. . ( .( .( .0 /
++""""++.+""+"++".""""+"+"."""""+"+ ++++++++.++++++++.++++++++."""""""" A;7 ++""""++.+""+"++".""""+"+".""""""""

)staje )statak

19 .1 0.10 0 je

kao fiksirani deo 0 to je mreni deo adrese. 1ost0deo, odnosno adresa ra"unara u datoj podmrei.

)vaj primer je bio trivijalan, a naro"ito zato +to se mreni deo adrese zavr+ava na kraju tre2e3 okteta. Me4utim, moe se lako do3oditi da mrena maska ne bude tako 5okru3la5. &o3ledajmo ponovo ovu mreu- 195.150.10.0. Malopre smo datu podmreu postavili kao jedinstvenu 0 svi ra"unari povezuju se na jedan ruter. 6ta ako 1o2emo da dobijenu mreu podelimo na vi+e 5svoji15 podmrea7 Na primer, 1o2emo da napravimo osam podmrea sa po 800ak ra"unara, umesto jedne mree sa ( 8 stani#e (uklju"uju2i i ruter!. *a ovu namenu treba da primenimo posebnu masku. 9ideli smo da se maska tako4e sastoji iz "etiri okteta, s tim +to prakti"no uvek po"inje sa ( . 'ada od date mree pravimo nove podmree, potrebno je da mreni deo adrese poveamo na ra"un 1ost0dela. : konkretnom primeru, potrebno nam je ; mrea 0 zna"i da 2emo od 1ost dela uzeti tri bita ((8/;!, dok nam

za 1ost0deo adrese ostaje

bitova (zna"i teoretski ( /8(!.

<itove iz 1ost0dela adrese uzimamo tako +to postavljamo jedini#e u mrenoj maski na tim pozi#ijama. Mrena maska je bila 11111111.11111111.11111111.00000000, a sada je nova maska 11111111.11111111.11111111.11100000 (mrea postaje =(>!. $ada, imamo slede2e podmree, u kojima su fiksirana i ova tri bita11000011.10010110.00001010.00000000 11000011.10010110.00001010.00100000 11000011.10010110.00001010.01000000 11000011.10010110.00001010.01100000 11000011.10010110.00001010.10000000 11000011.10010110.00001010.10100000 11000011.10010110.00001010.11000000 11000011.10010110.00001010.11100000 'ao +to se vidi, u 1ost0delu su sve nule, +to zna"i da su u pitanju mrene adrese. &o3ledajmo dalje. ,ko uzmemo mreu 11000011.10010110.00001010.01000000 (dekadno 19 .1 0.10.?@=(>!, njena mrena adresa je upravo 19 .1 0.10.?@, a broad#ast adresa se dobija kada se 1ost0bitovi postave na jedni#u. *na"i- 11000011.10010110.00001010.01011111, odnosno 19 .1 0.10.9 . %zme4u ove dve adrese su adrese ra"unara. Naredna mrea je 11000011.10010110.00001010.01100000 itd. Aasno je da se po podeli postoje2e podmree na nove podmree omo3u2ava manji broj ra"unara, zato +to treba odvojiti za svaku podmreu mrenu i broad#ast adresu, kao i adresu za ruter. Mrea 192.100.100.0 podeljena je na dve podmree. Mrena adresa druge podmree je ...
+9'.+"".',,.',,

+9'.+"".+"".',,

+9'.+"".+"" %retpostavimo da smo na jedan svi! povezali !etiri ra!unara i odredili im podmreu +".+.+.")'(. <edan od ra!unara je postavljen kao ruter, to zna!i da poseduje i dodatnu mrenu adresu, koja pripada nekoj drugoj podmrei. ;a primer:

8a!unar +: +".+.+.+"" i '+,.+".+"., 8a!unar ': +".+.+.+," 8a!unar 3: +".+.'.'"" 8a!unar (: +".+.'.',"

=ta se deava kada ra!unar ' treba da kontaktira ra!unar 3> ?koliko ra!unar 3 pripada istoj podmrei kao ra!unar +, onda bi za komunikaciju bilo dovoljno poslati arp broadcast svim stanicama. %rijemnik je u istoj podmrei, tako da moe da primi broadcast. @e5utim, kako e ra!unar ' da AznaA da je ra!unar 3 u istoj podmrei> @oda izme5u njiB postoji ruter, a ruteri ne prosle5uju broadcast pakete> 1adatak je sledei: ukoliko se oba ra!unara nalaze u istoj podmrei, onda treba ii na broadcast, a u suprotnom, treba kontaktirati ruter, koji dalje treba da prosledi zaBtev. 8a!unar ' nema podatak o tome koja mrena maska je postavljena kod ra!unara 3. On poseduje samo njegovu I% adresu. 8a!unar ' zato primenjuje svoju mrenu masku na I% adresu primaoca i poredi mreni deo sa svojim. ?koliko su isti, ra!unar ' alje broadcast. ?koliko nisu, ra!unar ' alje zaBtev ruteru. ;a primer, u navedenoj jednostavnoj mrei sa !etiri ra!unara, ako su svim ra!unarima postavljene maske na ',,.',,.".", kada ra!unar + primenu ovu masku na adresu ra!unara 3, dobija da je njegov mreni deo +".+, a isti je i kod ra!unara ', tako da se alje broadcast. To je normalno ponaanje ra!unara u opisanoj mrei.

1ato ra!unar ' primenjuje svoju mrenu masku> <ednostavno, tako je utvr5eno, jer on nema masku prijemnika. 1bog ovakvog &unkcionisanja, moe se desiti da usled nepravilno postavljeniB maski bude onemoguen ili otean rad mree. ;a primer, ako ra!unaru ' postavimo masku na ',,.',,.',,.", kada tu masku primeni na adresu +".+.'.'"", kao mreni deo ostaje ne +".+.+: """"+""+."""""""+."""""""+.++""+""" ++++++++.++++++++.++++++++."""""""" """"+"""+.""""""+.""""""""."""""""" %roizilazi da je mreni deo adrese """"+"""+.""""""+.""""""""."""""""", odnosno da ra!unar pripada podmrei +".+.'C 0toga, proizilazi da je ra!unar ' na mrei +".+.+, a ra!unar 3 mrei +".+.'CC 0toga se ra!unar ' obraa ruteru, umesto da emituje broadcast i brzo do5e do @A/ adrese prijemnika. =ta se dalje doga5a> 8uter, ako AznaA da je prijemnik u stvari u istoj mrei, vraa zaBtev i AkaeA DOvaj ra!unar nije van mree i ne treba da rutiram zaBtevA.

8uter moe da primi broadcast paket.

%ogreno.

Ta!noC

Buter moe da primi broad#ast paket. Va odgovor Ca"noD Ca"an od3ovor 0E ruter ne moe da prosledi broad#ast