Ekonomska Komisija Ujedinjenih Nacija za Evropu

Politika starenja Izvod Dugotrajna nega u

zajednici
Izvod iz Politike starenja UNECE br. 7 Jul 2010

Obaveza 7 Ekonomske Komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu (UNECE) Regionalne Implementacione Strategije Madridskog Meunarodnog Akcionog Plana o starenju (RIS/MIPAA): Teiti obezbeenju kvaliteta ivota u svim ivotnim dobima i odravati samostalni ivot, ukljuujui zdravlje i blagostanje. Obaveza 9 UNECE RIS/MIPAA: Podrka porodicama koje neguju starije osobe i unapreenje meugeneracijske i solidarnosti meu pripadnicima iste generacije.

Sadraj
Izazov. ................................................. 1 Preporuene strategije............................................. 1 Oekivani rezultati................................................... 1 Potrebe za dugotrajnom negom.............................. 2 Nega u zajednici...................................................... 4 - Neformalna dugotrajna nega............................5 - Formalna dugotrajna nega ...............................8 Integrativni smetaj.......................................10 - Za osetljive.................................................. 11 - Za mentalno osetljive................................... 12 - Za one sa potrebom za ozbiljnom negom....... 13 Preporuke: Kvalitet i izbor dugotrajne nege u zajednici ................................ 13 - Izbor............................................................. 13 - Kvalitet............................................................ 14 Literatura.. .......................................................... 15 Kontrolna lista........................................................ 16

Izazov
Populacija u zemljama UNECE regiona stari, to vodi do poveanja broja starih lica grupe za koju je najvea verovatnoa da e joj biti potrebna dugotrajna nega. Istovremeno se smanjuje broj onih koji se bave tim ljudima i pruaju im negu. Drave lanice UNECE su se obavezale da e se baviti ovim rastuim zahtevom u oblasti usluga nege kroz obezbeivanje kvaliteta i izbora za pacijente i njihove porodice. Finansijska odrivost sistema dugotrajne nege i kvalifikovane radne snage su kljuni elementi u obezbeenju visokog kvaliteta dugotrajne nege i zatiti ljudskog dostojanstva u drutvu koje stari.

Preporuene strategije

ivot u normalnom domu sa linim predmetima, u blizini roaka i prijatelja, mogunost praenja individualne rutine i uivanje privatnosti su preduslovi za dostojanstveni ivot i drutvenu ukljuenost osobama kojima je potrebna nega. Ovakav model takoe smanjuje trokove zajednica i drava Primeri dobre prakse nego to je to sluaj sa smetajem u ustanovama. Iz ovih razloga, predvia se promena paradigme, od prevalencije SAD: Nacionalni Informativni Centar o usluge smetaja ka integrativnijoj zajednici. U zajednici, Dugotrajnoj Nezi potrebe za negom mogu ispunjavati neformalni negovatelji SAD: Inicijative negovatelja iz srednje klase ili podrkom fomalnih prualaca nege. U sluajevima kada Projekat Sertifikovani staisti u vedskoj dugotrajna nega u okviru zajednice nije mogua ili je Holandija: Mantelzorg@work korisnici ne ele, smetaj u ustanovama e biti prilagoen 24-asovna nega kod kue u Austriji Slovaka: Obuke u oblasti socijalne zatite koje potrebama pojedinca, i treba biti obezbeen visoki kvalitet tog smetaja. sprovodi organizacija Samaritan Topli domovi u Izraelu Oekivani rezultati Republika eka: Nega obolelih Areon Uz unapreenje nege u zajednici i promociju neformalne Nemaka: Ugovorno pravo za smetaj i negu nege, mnogi ljudi mogu ostati da ive u svojim domovima, (preanji: Homes Act) to doprinosi njihovoj drutvenoj ukljuenosti i linom Slovaka: Razvoj komunikacije sa optinom i blagostanju. Istovremeno, smanjuju se trokovi kako za porodicom putem Interneta pojedince, tako i za budete zajednice i drave. Grupa projekata o demenciji Nemaka Le plan Alzheimer 2008-2012: Francuska
UNECE | Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu | Radna Grupa za starenje | www.unece.org/pau | ageing@unece.org

Izvod iz Politike starenja UNECE Br. 7

Uspostavljeni kljuni koncepti starenja1: Dugotrajna nega: U ovom kontekstu, usluge dugotrajne nege ukljuuju niz usluga za osobe ija je mogunost samostalnog ivota ograniena tokom dueg vremenskog perioda 2. Nega u zajednici: Integrativni pristup nezi za starije osobe, koja se prua u porodinom okruenju kroz pruanje formalne i neformalne nege. Nega u smetajnim ustanovama: Nega u ustanovama za smetaj korisnika. Formalna nega: Nega koju pruaju struna lica. Neformalna nega: Nega koju pruaju nestruna lica. To moe podrazumevati i negu u kui. Nega u kui se odnosi na usluge dugotrajne nege koja se prua osobama koje ive u svojim domovima 3.

Potrebe za dugotrajnom negom

Promena u demografskom kontekstu e znaajno uticati na kapacitet odgovora na potrebe za dugotrajnom negom u budunosti. Kao to je navedeno 2007. godine u Svetskom Ekonomskom i Drutvenom Istraivanju, Stopa rasta broja osoba kojima je potrebna pomo pri svakodnevnom ivotu i stopa promene institucionalnog i neformalnog kapaciteta obrazuju celoviti okvir sistema dugotrajne nege jedne nacije. 4 U sve vie zemalja, ljudi koji su premaili 65 godina starosti mogu oekivati da e poiveti jo 20 godina ili ak i vie. Stopa rasta broja osoba kojima je potrebna pomo je pod znaajnim uticajem starenja populacije, posebno usled rapidnog rasta pripadnika starosne grupe od 80 i vie godina. Rezultat sve veeg stepena pogoranja zdravlja u kasnijim ivotnim dobima je poveanje potreba za dugotrajnom negom nakon 80-te godine ivota. Od poslednje decenije dvadesetog veka, veina zemalja su bile svedoci poveanja broja stanovnika starosti od 80 i vie godina, kao i procenta te grupe u ukupnoj populaciji. Ta grupa predstavlja najbre rastui segment populacije i kritini cilj za sve budue politike dugotrajne nege. Srednja varijanta populacionih predvia da e 2050. godine 40 od ukupno projekcija Ujedinjenih Nacija5 100 osoba u starosnoj grupi od 65 i vie godina u grupi EU-156 biti starosti od 80 i vie godina. Najvei broj stanovnitva ove starosti u zemljama UNECE regiona se oekuje u Nemakoj i vajcarskoj 43 procenta. Nasuprot ovome, stopa za drave Centralne Azije se projektuje na 21 procenat za isti vremenski period.

Komponente kontinuuma mogu varirati od zemlje do zemlje ne samo u pogledu terminologije, ve i zakonodavstva i prakse. Meutim, naziv Dugotrajna nega u zajednici je izabran za ovaj izvod kako bi se naglasio nesmetajni aspekt takve vrste nege.
2 Huber, M.; Rodrigues, R.; Hoffmann, F.; et al. (2009). injenice i brojke o dugotrajnoj nezi, Evropa i Severna Amerika. Be: Evropski Centar za Socijalnu Zatitu i Istraivanje, str. 20. 3 4

Ibid., str. 21.

Odeljenje Ujedinjenih Nacija za ekonomska i socijalna pitanja: Svetsko Ekonomsko i DrutvenoIstraivanje 2007, Razvoj u drutvu koje stari (E/2007/50/Rev.1 ST/ ESA/314). Odeljenje Ujedinjenih Nacija za ekonomska i socijalna pitanja, Podela populacije (2009). Izgledi svetske populacije: Revizija 2008. CD-ROM izdanje.

5 6

15 drava lanica Evropske Unije pre pristupanja 10 drava kandidata 1.5.2004. Tih 15 drava su: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemaka, Grka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal, panija, vedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske.

Dugotrajna nega u zajednici 60% Kavkaz 50% 40% Jugoistona Evropa 30% 20% 10% 0% 2005 2010 2015 2020 2025 2030 2035 2040 2045 2050 godina
Izvor: Prorauni na osnovu Izgleda za svetsku populaciju Ujedinjenih Nacija, 2008. Srednja varijanta projekcije.

Ruska federacija

EU-12 EU-15 Severna Amerika, Izrael, EFTA Centralna Azija Istona Evropa

Iako efekat produenog ivotnog veka na zdravsteno stanje i prevalenciju invaliditeta nije jasan, a uticaj napretka u medicinskim naukama i praksi na kvalitet ivota starijih lica je teko proceniti, produetak ivotnog veka e rezultirati velikim brojem starijih osoba, i u apsolutnom i u relativnom smislu, a potencijalno i kroz vei broj pojedinaca kojima e biti potrebne usluge dugotrajne nege. Odrivost postojeih ema smetaja u ustanovama postaje veliki problem, to poveava znaaj neformalne nege kao kljune i osnovne podrke nesamostalnim starijim osobama. Sve vea geografska udaljenost izmeu porodica razliitih generacija, porast broja ljudi koji ive sami, poveanje broja ljudi bez dece, sve manji broj dece u porodicama i rast procenta zaposlenih ena, zajedno ine izazov za buduu odrivost ema formalne nege. Budui znaaj neformalne nege e u velikoj meri zavisiti od odrivosti i reforma formalnih sistema dugotrajne nege.

Favorizovanje nege koju pruaju struna tj. nestruna lica

Modeli nege znaajno variraju u dravama lanicama UNECE. Nordijske zemlje pruaju podrku najveem broju osetljivih starijih osoba na osnovu modela decentralizovanih usluga nege u kui koje se pruaju u okviru dravnog sistema. Procenat osoba starijih od 65 godina kojem se prua usluga smetaja i nege u ustanovama u Evropskoj Uniji (EU) iznosi 3,3. Najvei procenat osoba smetenih u ustanovama je zapaen na Islandu, gde procenat osoba starosti od 65 i vie godina koji su zbrinuti u okviru ove usluge iznosi 9,3.7 Norveka, Finska, vedska i vajcarska izvetavaju da je u tim zemljama broj korisnika usluge smetaja u ustanovama izmeu 5 i 7 procenata. 8 Nasuport tome, u Ruskoj Federaciji i Litvaniji taj broj ne premauje 1 procenat. U svim dravama UNECE-a za koje su dostupni podaci, broj korisnika usluge smetaja u ustanovama je znatno nii od broja korisnika usluge nege u kui.

Videti: Huber, M.; Rodrigues, R.; Hoffmann, F. et al. (2009). injenice i brojke o dugotrajnoj nezi, str. 90.

Ibid. 9 Ekonomska Komisija Ujedinjenih Nacija za Evropu (UNECE) (2004/5): Ispitivanja o generacijama i polovima. Dostupno na: http://www.ggp-i.org/.

Izvod iz Politike starenja UNECE Br. 7

Podaci dostupni iz UNECE Ispitivanja o generacijama i polovima 9 ukazuju na to da se mnogim ljudima kojima je potrebna lina nega prua samo nestruna pomo. Struna pomo u velikoj meri varira u razliitim zemljama, a u najveem broju sluajeva, struna podrka dolazi zajedno sa neformalnom.

Mogunost izbora

Sticanje znanja o razliitim vrstama dugotrajne nege predstavlja preduslov za mogunost izbora jedne od tih opcija. Kao to je navedeno u Madridskom Meunarodnom Akcionom Planu o starenju (MIPAA), u e e s ta rijih o s o ba u proc eni so pst venih po t reba i pra enju us lu ge je kl juno u i z bo ru na jefekt ivnije o pc ije (MIPAA, u A/CONF.197/9, para. 104). Potrebe za negom koje imaju stariji ljudi su heterogene. Prema tome, dobro uspostavljene, nezavisne informacije o opcijama njihove nege t reba da budu dostupne njima, ali i iroj javnosti. U nekim zemljama, informativni centri posetiocu pruaju osnovne informacije, kao i pregled prednosti i mana svake od opcija dugotrajne nege. Jo jedan nain diseminacije informacija je Internet.

SAD: Nacionalni Informativni Centar o Dugotrajnoj Nezi

Nacionalni Informativni Centar o Dugotrajnoj Nezi je prvenstveno zamiljen kao sredstvo planiranja i informisanja za pojedince kojima bi u skorijoj budunosti bila potrebna dugotrajna nega, ali on sadri i informacije o uslugama i opcijama finansiranja, koje mogu biti korisne svima. Vebsajt koji je razvilo Odeljenje za zdravstvene i humanistike usluge SAD-a navodi pitanja koja treba razmotriti pri planiranju buduih potreba za dugotrajnom negom. Uz sastav od tri glavna elementa razumevanja, planiranja i plaanja dugotrajne nege, cilj ove Internet stranice je da prui znanje i informacije o dugotrajnoj nezi.
Izvor: Odeljenje za zdravstvene i humanistike usluge SAD-a (2008). Nacionalni Informativni Centar o Dugotrajnoj Nezi. SAD. Dostupno na: http://www.longtermcare.gov/LTC/Main_Site/index.aspx(pristupljeno 13.10.2009).

Nega u zajednici

Kako bi se u potpunosti obezbedilo dostojanstvo starijih osoba, potrebno je da im se obezbede adekvatni objekti za drutvene aktivnosti i zdravstvenu negu. Aranmani nege u lokalnoj zajednici, bilo da se pruaju o okviru formalne ili neformalne nege, poeljniji su nego aranmani nege u smetajnim ustanovama. Nega u zajednici spreava izolaciju korisnika iz poznatog drutvenog okruenja i trebalo bi da im prui veu kontrolu nad sopstvenim ivotima. Pritom, nega na nivou lokalne zajednice smanjuje trokove strune nege koja je u okviru aranmana. iroko istraivanje o boljoj integraciji lokalne socijalne i zdravstvene zatite starijih osoba na nivou Evrope je sprovedeno u istraivakim projektima PROCARE 10 i INTERLINKS, 11 pri emu su oba istraivanja potvrdila da je potreban novi model zdravstvene i drutvene nege na lokalnom nivou kako bi se unapredila nega starijih osoba, posebno u drutvu koje stari.

10 Za dalje reference, konsultovati: Evropski centar za Socijalnu Zatitu i Istraivanje et al.: PROCARE Pruanje Integrisane Zdravstvene i Socijalne Zatite Starijih Osoba: pitanja, problem i reenja 04/200201/2005, publikacije dostupne na: http://www.euro.centre.org/procare/. 11

Za dalje reference, konsultovati: Evropski centar za Socijalnu Zatitu i Istraivanje et al.: INTERLINKS: Zdravstveni sistemi i dugotrajna nega za starije osobe u Evropi Modelovanje INTERfaces i LINKS i zmeu pre ven ci j e, reh a b i li ta ci j e, k va li teta u s lu ga i n ef orma ln e n ege, dos tu pn o n a : http://www.euro.centre.org/data/1240561652_6454.pdf.

Dugotrajna nega u zajednici

Neformalna dugotrajna nega

Budui da veinu zadataka u okviru nege obavljaju neformalni negovatelji, vano je pruiti im dovoljnu podrku kako bi bili u mogunosti da upravljaju svojim zaduenjima. Ukoliko su neformalni negovatelji, konkretnije roaci, pretrpani obavezama tokom dueg vremenskog perioda, vrlo je verovatno da e razmotriti ideju da te obaveze obavlja ustanova za smetaj korisnika. Poznavanje potreba negovatelja i pruanje podrke u sprovoenju obaveza moe dovesti do smanjenog korienja usluga smetaja u ustanovama , a samim time i smanjenja trokova. 12 Povrh svega, podrka neformalnim negovateljima, poput obuka ili druge vrste savetovanja, doprinosi boljem kvalitetu nege.

Ukrajina: Obuka za negovatelje

Ministarstvo zdravlja Ukrajine je u julu 2005. godine uspostavilo Dravni Edukativni Gerijatrijski Centar. Centar je zasnovan na bazi ve postojeih objekata Kijevskog Gerontolokog Instituta i Kijevske Medicinske Akademije za postdiplomsku obuku. Opti zadatak Centra je razvoj jedinstvenog programa, dokazanog programa obuke o starenju u dravi. Centar tei razvoju i sprovoenju edukativnih programa za medicinske i socijalne radnike, kao i za volontere, u oblasti nege starijih osoba. Obuka za strune radnike i volontere se odvija paralelno, ime im se omoguava razmena razliitih iskustava u nezi starijih osoba. Programi Centra u obzir uzimaju i potrebe prevremeno penzionisanih strunih negovatelja i negovatelja u penziji koji ele da ponovo stupe na trite rada, kako bi im se pomoglo pri prilagoavanju znanja i vetina. Mimo obuavanja strunih i neformalnih negovatelja, Centar je ukljuen i u dizajniranje i s provoenje programa obuke za prevremeno penzionisane, u okviru razliitih preduzea, ali i iroke javnosti.
Izvor: Dravni Edukativni Gerijatrijski Centar, Kijev, Ukrajina, http://kmapo.edu.ua/en/faculties/fack/jhg.

Ko prua negu ?

Najee, neformalnu negu pruaju deca i partner ili suprunik. 13 U Evropskoj Uniji, procenat dece koja pruaju linu negu roditeljima je najvii u Portugalu, paniji i Republici ekoj, gde je taj procenat vei od 50.14 Postoji znaajna predominantnost ena meu negovateljima. Vie od 80 procenata ena meu negovateljima je zabeleeno u Luksemburgu, paniji i Danskoj. U Slovakoj, Portugalu, Italiji i Finskoj, izmeu 75 i 80 procenata negovatelja ine ene. U Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD, procenat ena koje pruaju negu iznosi izmeu 58 i 61.15 Detinder i Klarkberg (Dettinger/Clarkberg)16 istiu da mukarci i ene u kasnom srednjem dobu reaguju na odgovornosti na razliite naine: ene ee ostaju kod kue kako bi vodile rauna o roaku, dok mukarci odlau odlazak u penziju kako bi zaradili vie novca u cilju olakanja finansijskog tereta vezanog za dugotrajnu negu.

12 Za vie informacija o uslugama podrke porodinih negovatelja, konsultovatit: Eurofamcare: Usluge podrke negovateljima starijih osoba u Evropi: Karakteristike, obuhvat i upotreba. Januar 2003decembar 2005: http://www.uke.de/extern/eurofamcare/. 13 F Huber, M.; Rodrigues, R.; Hoffmann, F. et al. (2009). injenice i brojke o dugotrajnoj nezi. Evropa i Severna Amerika. Be. Evropski Centar za Socijalnu Zatitu i Istraivanje, str. 56. 14

Videti: Huber, M.; Rodrigues, R.; Hoffmann, F. et al. (2009). injenice i brojke o dugotrajnoj nezi. Evropa i Severna Amerika. Be. Evropski Centar za Socijalnu Zatitu i Istraivanje, str. 57

15 Za informacije o Ko prua negu?, videti: Huber, M.; Rodrigues, R.; Hoffmann, F. et al. (2009). injenice i brojke o dugotrajnoj nezi. Evropa i Severna Amerika. Be. Evropski Centar za Socijalnu Zatitu i Istraivanje, str . 56/57. 16 Videti: Dettinger, E. and Clarkberg, M. (2002). Neformalna nega i vreme penzionisanja kod mukaraca i ena: Pol i veze negovatelja i negovanog u kasnom srednjem dobu, urnal porodinih pitanja, 23(7), str. 857879.

Izvod iz Politike starenja UNECE Br. 7

SAD: Radna Grupa Inicijative negovatelja iz srednje klase

U okviru Akta o starijim Amerikancima, ukljuenog u Predsednikov predlog budeta za finansijsku 2011. godinu koji je predat Kongresu, inicijativa u vidu dodatnih usluga u vrednosti od 102,5 miliona amerikih dolara ($) e biti pruena Upravi za starenje (AoA), tj. za Program podrke negovateljima iz porodice (+$48 miliona), Usluge kod kue i na nivou lokalne zajednice (+$48 miliona), za srodne usluge koje se pruaju amerikim domorocima (+$4 miliona), i za usluge privremene nege tokom ivotnog perioda (+$2.5 miliona) za sve uzraste. Cilj ove inicijative negovatelja je fokus specifino na potrebe negovatelja u porodici, integrisanjem tih potreba sa pruanjem drugih usluga kod kue ili u lokalnoj zajednici, ukljuujui i programe finansiranja negovatelja iz dravnog budeta. Podaci iz nacionalnih ispitivanja Uprave za starenje o negovateljima starijih graana ukazuju na to da su usluge iz Akta o starijim Amerikancima (OAA), ukljuujui i one koje se pruaju kroz Program podrke negovateljima iz porodice, efektivne u pomoi negovateljima da zadre svoje voljene u kunom okruenju. Od ukupnog broja ispitanih negovatelja, 77 procenata je izjavilo da su im usluge definitvno pomogle da pruaju negu svojim voljenim osobama u duem vremenskom periodu i da su im usluge bile od velike pomoi; 89 procenata ovih osoba je takoe reklo da su im usluge pomogle da postanu bolji negovatelji. Procenjuje se da e pruanje dodatnih usluga koje se predviaju kao rezultat ove inicijative imati sledee ishode: porast broja negovatelja kojima se prua podrka od skoro 200.000 na 755.000; porast broja sati privremene nege sa 3 miliona na 12 miliona, ovu uslugu su negovatelji rangirali najvie u smislu koristi za uloene napore; porast broja sati provedenih u nezi odraslih sa neto preko 1 milion na 9 miliona; porast broja vonji radi kritinih dnevnih aktivnosti, kao to su poseta lekaru, odlazak u apoteku ili prodavnicu, sa 3 miliona na 28,5 miliona; porast broja sati line nege i pomoi starijima koji ne mogu da vre dnevne aktivnosti sa 1,3 miliona na 33 miliona; porast broja vonji radi kritinih dnevnih aktivnosti za starije amerike domoroce sa 250.000 na 1 milion.
Izvor: Odeljenje za Zdravstvene i Humanistike Usluge SAD-a, Uprava za Starenje, Vie informacija o FG 2011 Inicijativa za negovatelje je dostupna na: http://www.whitehouse.gov/blog/2010/01/28/caring-caregivers.

Potrebe za negom ispunjene kroz migraciju

Migranti su vaan izvor usluga formalne i neformalne nege, koji treba priznati i kroz migraciju adekvatno regulisati odgovarajuim politikim i zakonskim dokumentima. Meunarodna organizacija za migracije (IOM) preporuuje dravama lanicama da unaprede razumevanje problema migracije i da njihove migracione politike ohrabruju socijalni i ekonomski razvoj i rad ka efektivnom potovanju dostojanstva i blagostanja migranata. 17

Projekat sertifikovani staisti u vedskoj

Sertifikovani staisti je bio projekat saradnje usluge nege za starije osobe, programa obrazovanja odraslih i zavoda za zapoljavanje. Cilj saradnje je bio pruiti obrazovanje i praktinu obuku imigrantima i pojedincima stranog porekla koji su zaintereovani i imaju kvalitet za rad u okviru nege starijih osoba. Svrha ovog projekta je bila razviti koncept sa transparentnom procedurom kako bi se pojedincima stranog porekla omoguio ulaz na trite rada vedske. Projekat je ukljuio program specifinih instrukcija za staiste, kao i individualni plan obuke, ukljuujui i jeziku obuku. Proces kvalif ikacije je bio zasnovan na planu obuke, koji je bio dopunjem praktinim vodiem kroz rad osoblja u okviru nege starijih osoba. Krajnji cilj je bio da polaznici obuke steknu kvalifikacije kako bi traili posao u oblasti nege starijih lica. Iskustva staista i instruktora koji su uestvovali u projektu su bila pozitivna. Konkretni kriterijumi postavljanja strunih standarda olakali su polaznicima razumevanje fundamentalnih aspekata ove profesije, i motivisali ih da naue vedski jezik. Projekat je zapoet u novembru 2007. godine i zavren u februaru 2009. godine. Meutim, koncept koji je razvijen kao rezultat projekta se danas svakodnevno koristi prilikom pruanja nege stariji osobama u optini Haninge.
Za vie informacija o projektu, kontakt osoba je Marie Ardman, optina Haninge, vedska, ili posetiti vebsajt www.kravmarktyrkesroll.se (na vedskom jeziku).
17 Videti: Meunarodna organizacija za migracije (2006). Upravljanje migracijom zdravstvenih radnika. Potreba za akcijom. Avgust 2006. eneva: IOM. Dostupno na: http://publications.iom.int/bookstore/free/HealthCare_update_EN.pdf.

Dugotrajna nega u zajednici

Zapoljavanje neformalnih negovatelja

2004. godine je u proseku 40 procenata neformalnih negovatelja u EU bilo zaposleno na poslovima koji ne podrazumevaju negu, dok je u Holandiji taj broj bio vii i od 70 procenata.18 Razlog za to je taj da plaeni posao zajedno sa dunostima negovanja stvara vaan izvor prihoda za negovatelje. Takoe moe pruiti i privremeno odmaranje od nege, koje moe rezultirati veim samopouzdanjem negovatelja i prevencijom njihove izolacije, budui da o svojim nedoumicama mogu razgovarati sa kolegama. Meutim, pomirenje posla i nege zajedno stvaraju izazov kome je potrebno da kreatori politike u oblasti radnih prava posvete posebnu panju.

Holandija: Mantelzorg@work
Mantelzorg@work ima za cilj razvoj instrumenata za poslodavce kako bi uinili svoj biznis prilagodljivijim zaposlenima koji pruaju negu nekom lanu porodice. Projekat je zapoet 2005. godine i sprovodili su ga Mezzo, holandsko Udruenje negovatelja i volonterske pomoi, i Qidos, profesionalna konsultantska kua za ljudske resurse. Tokom perioda 20052007. godine, u okviru projekta Mantelzorg@work razvijeni su i testirani razliiti instrumenti, u saradnji sa etiri poslodavca, a rezultat i su objavljeni u vidu praktinog paketa za poslodavce. Ovaj paket sadri materijale kako bi se podrale kampanje i broure za podizanje svesti, kao i materijal za facilitaciju radionica za menadere i zaposlene negovatelje, korisne sluajeve iz posla i bi ltene za zaposlene u sektoru za ljudske resurse. Organizatori su dalje distribuirali preko 600 paketa meu zaposlenima, nacionalnim i lokalnim kreatorima politika i zaposlenima centara za podrku negovateljima.
Izvori: Mantelzorg@work. http://www.werkenmantelzorg.nl.

Razliiti modeli finansijske podrke za neformalnu negu

Postoji raznolikost meu pristupima finansijkom obezbeenju usluga dugotrajne nege, i oni se u naelu mogu podeliti na dve grupe: davanja u naturi i novana davanja. Finansijska podrka neformalnim negovateljima kroz davanja u naturi moe biti u formi pruanja usluga zamene (privremene nege), obuka ili opreme i objekata za pruanje nege. Najvei deo finansijske podrke neformalnom negovateljima, meutim, dolazi iz novanih davanja, bilo u formi direktnih nadoknada ili kroz uplate onima kojima se prua usluga nege. Postoje razliiti modeli finansiranja dugotrajne nege u dravama lanicama UNECE. Oni mogu varirati izmeu davanja uslovljenih proverom imovine i prihoda i davanja koja nisu uslovljena njima, a koja se mogu finansirati ili iz javnih sredstava ili kroz osiguranje. Dodaci za pomo i negu drugog lica se obino isplauju direktno osobama sa potrebama za negom. Tim dodacima se korisnicima obezbeuju finansijska sredstva za plaanje usluga neformalnim negovateljima ili za finansiranje usluga formalne nege. U ovom sluaju, korisnik je taj koji odluuje o tome na koji nain e koristiti dodeljeni novac. Ovi dodaci se finansiraju iz uplata poreskih obveznika ili iz uplata osiguranja za negu, i esto ih sami korisnici daju negovateljima kao honorar.

18

Videti: Huber, M.; Rodrigues, R.; Hoffmann, F. et al. (2009). injenice i brojke o dugotrajnoj nezi, str. 68.

Izvod iz Politike starenja UNECE Br. 7

24-asovna nega kod kue u Austriji

U Austriji, o oko 80 procenata svih osoba kojima je potrebna nega rauna vode roaci kod kue. Posebno u sluajevima kada je neophodna neprestana nega, uobiajeno je izabrati negovatelja koji je samozaposlen ili zaposlen u okviru porodice. Ti negovatelji esto dolaze iz susednih zemalja lanica Evropske Unije. Akt o kunoj nezi od 1.7.2007. godine i amandman na trgovinske propise od istog datuma, stvorili su u zakonu o zaposlenju i trgovini osnovu za legalnu 24-asovnu negu u privatnim domainstvima za osobe koje su korisnici usluge dugotrajne nege na najmanje treem nivou potrebe.19 Ovo se moe sprovesti u formi zaposlenja sa ugovorom, ili tako da negovatelj bude samozaposlen. U isto vreme, osmiljena je ema finansijske podrke za 24-asovnu negu vaan korak dalje ka tome da 24asovna nega u privatnim domainstvima bude dostupna korisnicima, kao i ka unapreenju situacije osoba kojima je nega potrebna i podrci lanovima njihovih porodica. Od 1.11.2008. godine, finansijska podrka moe iznositi do 1.100 za zaposlene negovatelje, i do 550 za samozaposlene negovatelje.
Izvor: Savezno ministarstvo rada, socijalnih pitanja i zatite potroaa, Austrija

Formalna dugotrajna nega

U sluajevima kada se nega prua u okviru formalnih objekata, neophodno je obezbediti dostupnu i visoko kvalitetnu infrastrukturu za te ustanove. Tako se neformalnim negovateljima u velikoj meri olakava posao, jer se mogu osloniti na povremene usluge socijalne ili zdravstvene zatite. Ta pomo moe pomoi roacima-negovateljima da upravljaju svojim dunostima u okviru nege i, u krajnjem sluaju, doprineti odluci da osobe kojima je potrebna nega ostaju kod kue umesto da budu smeteni u ustanovu. U sluaju kada nega kod kue nije mogua, usluga smetaja mora biti prilagoena individualnim potrebama prema stepenu nemoi, a mora i biti u mogunosti da prua negu u sluaju posebnih potreba, kao to su sluajevi demencije, HIV-a ili potrebe za palijativnom negom. 20 Drutvene mree i interakcije na pozitivan nain utiu na zdravstveno stanje i potrebe starijih osoba za negom. Takoe, ukoliko starije osobe imaju redovne drutvene susrete van svojih domova, to moe osloboditi neformalnog staratelja obaveza na odreeni period i tako doprineti pozitivnijoj porodinoj atmosferi. U cilju ponude podrke porodinim negovateljima i unapreenja drutvene ukljuenosti starijih lica kojima se nega prua kod kue, Vlade mogu da podstiu optine i lokalne nevladine organizacije da facilitiraju redovne drutvene dogaaje ili klubove za starije osobe. tavie, optine mogu da razmotre ideju sniavanja cena karata za koncerte i druga deavanja i bolju adaptaciju sistema javnog prevoza potrebama starijih osoba, kako bi im se obezbedio bolji pristup drutevnim mreama. Uz drutvena dogaanja van kue, drutvena podrka e moda biti potrebna i u samoj kui, posebno ako korisnik inae nije u mogunosti za samostalni ivot. Stoga je vano da svaki region ima dovoljan broj organizacija sa obuenim osobljem (ili volonterima) koji mogu da prue ovakvu vrstu podrke.

Drutvena podrka

19 20

Nivo 3 oznaava da je pacijentu potreban nega tokom bar 120 asova tokom jednog meseca. Videti RIS/MIPAA Obaveza7.

Dugotrajna nega u zajednici

Slovaka: Obuke u oblasti socijalne zatite koje sprovodi organizacija Samaritan

Samaritan je mala neprofitna organizacija koju sufinansiraju drava Slovaka, Evropski Socijalni Fond i uplate korisnika i iz drugih izvora. Ova organizacija blisko sarauje sa slovakom optinom Martin i prua uglavnom negu kod kue za starije osobe sa tekim invaliditetom, ukljuujui drutvene i usluge transporta. Pritom, organizacija Samaritan organizuje obuke i prekvalifikaciju u oblasti socijalne zatite za one koji trae posao. Na primer, u projektu Korak po korak ka novom sistemu pruanja socijalne zatite u regionu Turka, Samaritan je obuio 140 nezaposlenih iz regiona, od kojih je vie od 85 procenata nalo novi posao u sektoru. U januaru 2007. Godine, Ministarstvo rada Republike Slovake je podralo aktivnosti organizacije Samartan, priznajui je kao najbolju praksu meu uslugama socijalne zatite.
Izvor: Samaritan vebsajt: http://www.samaritan.sk/ (pristupljeno 23.10. 2009).

Topli domovi u Izraelu

JDC-ESHEL je neprofitna organizacija koju su osnovale i finansiraju Vlada Izraela i Ameriko-jevrejska komisija za zajedniku distribuciju. Ova organizacija je uspostavila specifine programe podrke drutvenoj interakciji meu starijima, koji su do sada imali 3.500 uesnika. Jedan od programa JDC-ESHEL pod nazivom Topli domovi je osmiljen radi okupljanja starijih osoba koje ive u prilino izolovanim uslovima. Dva puta nedeljno, grupa od najvie 15 starijih ljudi se sastaje u kui jedne porodice, koja je njihov domain. Porodica domain pre toga prolazi kroz obuku o tome kako da se ponaa u toj situaciji i takoe prima finansijsku podrku kako bi pokrila trokove hrane i pia za taj dogaaj. lanovi grupe imaju slino porodino poreklo, zajednika interesovanja i hobije. Format sastanka definie sama grupa. On moe ukljuiti zajedniku pripremu obroka, igranje aha ili diskusiju o interesovanjima.
Izvor: JDC-ESHEL. Topli domovi, http://en.eshelnet.org.il/category/Warm_Homes(pristupljeno 20.07. 2010).

Zdravstvene usluge za neleee pacijente

Mnogi ljudi sa potrebama za dugoronom negom biraju da ostanu da ive u sopstveinim domovima. U sluajevima kada dnevne potrebe za negom mogu da ostvare neformalni negovatelji, ili kada su pacijenti dovoljno samostalni da sami upravljaju svojim ivotom, lini i opti praktiari obueni za negu mogu na redovnoj osnovi pruati potrebnu medicinsku negu. Intenzitet ovakve nege se moe lako prilagoditi individualnim potrebama za negom jedne osobe, kao i mogunostima neformalne nege koju pruaju roaci. Kako bi se dodatno obezbedilo blagostanje i prva pomo u sluaju potrebe, starije osobe mogu nositi ureaj sa sigurnosnim alarmom. Korisnik treba da pritisne dugme na ureaju na svaka 24 sata kao signal da je u redu. Ukoliko to ne uradi, negovatelj dobija obavetenje. Dodatno, u hitnom sluaju, osoba moe da pritisne drugo dugme na ureaju kako bi dobila pomo. Dodatna pomo se moe obezbediti kroz telefonske linije koje starije osobe mogu pozvati u bilo koje doba radi podrke.

Izvod iz Politike starenja UNECE Br. 7

Republika eka: Nega obolelih Areon

Areon je usluga socijalne zatite na daljinu koju prua koju prua eka nevladina organizacija Life 90 (ivot 90). Ova usluga pomae broju od oko 1.300 osetljivih starijih osoba i osoba sa invaliditetom u iznenadnim alarmantnim situacijama usled povrede, pogoranja zdravstvenog stanja, dovoenja u opasnost od strane druge osobe ili drutvenog iskljuenja. Zahvaljujui usluzi Aeron, korisnici mogu dostii najvii nivo samostalnog ivota, to im omoguava da nastave ivot u sopstvenim domovima. Domainstvo korisnika je opremeljeno posebnim staninim ureajem prilagoenom potrebama korisnika, kao i mobilnim tasterom za uzbunu. U alarmantnim situacijama, korisnik aktivira mobilni taster, koje alje signal staninom ureaju u domainstvu. Stanini ureaj usmerava signal za pomo operateru, koji komunicira sa korisnikom putem telefona. Dodatno, operater moe konsultovati bazu podataka koja sadri sve relevantne podatke o korisniku. Nakon procene situacije, operater daje instrukcije slubi za spasavanje, policiji ili pruaocu usluga socijalne i pravne zatite. Dalje kretanje korisnika se prati kroz stanini ureaj u domainstvu. Ukoliko se ne zabelei ni jedan pokret tokom definisanog perioda, upuuje se direktan poziv operateru. 2005. godine ovaj projekat je osvojio Markopoulos nagradu Ministarstva zdravlja Republike eke za izuzetno funkcionisanje projekata koji se bave potrebama starijih osoba i osoba sa invaliditetom.
Izvor: ivot 90. Tsov pe Areon. http://www.zivot90.cz/4-socialni-sluzby/10-tisnova-pece-areion (pristupljeno 23.10.2009).

Centar za povremenu negu

Ukoliko neformalni negovatelji imaju redovno zaposlenje, a osobama koje neguju je potrebna konstantna panja, dnevni ili noni centri za negu mogu pruiti adekvatnu podrku kako bi se dunosti nege i posao uskladili. Takoe, ukoliko osobe imaju potrebe za negom, a pritom mogu da samostalno provedu veliki deo dana, centri za povremenu negu predstavljaju dobru altenativu ustanovama za smetaj. ak i ako je porodici jednostavno potrebno da osobu koju neguju ostave na privremenu negu, jedinice za dnevnu negu mogu imati znaajnu ulogu u takvim situacijama. U tipinom dnevnom centru (boravku) za negu dan poinje tako to se starije osobe iz svojih domova dovoze u centar posebnim prevozom. Nakon doruka u centru, u ponudi su aktivnosti koje za cilj imaju ostavarenje individualnih sposobnosti i interesovanja. Ovo ukljuuje drutvene i kulturne programe, radnu terapiju i razne fizike aktivnosti. Pritom, line usluge, kao to su kupanje, eljanje, pedikir, fizikalna terapija, specijalno savetovanje i veeraj su takoe sastavni deo mnogih centara. U podne se slui topli obrok, a korisnici se vraaju u svoje domove u kasnim poslepodnevnim asovima. Centri za nonu negu nude podrku i superviziju tokom noi za osobe sa zahtevnim potrebama za negom.

Integrativni smetaj

Smetaj, kao i 24-asovnu negu, pruaju domovi za negu starijih lica koja izaberu da vie ne stanuju u svojim domovima.Ove ustanove u kojima se prua dugotrajna nega nude sveobuhvatnu negu, ukljuujui profesionalne zdravstvene usluge, linu negu i usluge kao to su ishrana, veeraj i odravanje ivotnog prostora. U mnogim UNECE zemljama, ovakvi domovi imaju specijalizovana odeljenja, na primer za fiziki slabe osobe, osobe sa mentalnim smetnjama ili one kojima je potrebna 24-asovna nega. Druge ustanove za smetaj organizuju negu osoba sa posebnim potrebama u okviru istog odeljenja, tako da pacijenti ne moraju da se premetaju ukoliko se smanji nivo njihove samostalnosti, to na pozitivan utie na sposobnost orjentacije. U generalnom smislu, depersonalizacija (uklanjanje linih predmeta), rigidnost rutine (na primer, fiksno vreme etnje i obedovanja), blok tretmani (rad sa grupama bez uvaavanja individualnosti) i drutvena distanca (koja simbolie razliku izmeu zaposlenih i korisnika) treba aktivno izbegavati u smetajnim ustanovama, kako bi se garantovalo blagostanje osoba sa potrebama. 21

21 Videti: Evropska Komisija, Generalni direktorat za zapoljavanje, socijalan pitanja i jednake mogunosti (2008). Izvetaj Ad Hoc ekspertske grupe za tranziciju sa institucionalne na negu na lokalnom nivou. Brisel: Evropske Zajednice.

10

Dugotrajna nega u zajednici

Nemaka: Ugovorno pravo za smetaj i negu (preanji Homes Act)

Zakon o ugovaranju smetaja i nege osnauje prava starijih, osetljivih i osoba sa invaliditetom, nakon potpisivanja ugovora o smetaju sa uslugama nege ili podrke. Zakon je osmiljen kao savremeni zakon za tite potroaa, sprovodei lan 1 Nemake Povelje o pravima osoba sa potrebom za dugotrajnom pomoi, to je opisano kao pravo na samo-odreenje i osnaivanje. Zakon je na snagu stupio 1.10.2009. godine. Najvanije odredbe zakona su sledee: Potroai imaju pravo na informacije o uslugama, nadoknadama i rezultatima inspekcije kvaliteta pre potpisivanja ugovora, a te infomacije e biti obezbeene na lako razumljivom jeziku. Pisani ugovori se uglavnom zakljuuju na neodreeni vremenski period. Vremensko ogranienje e biti dozvoljeno samo ukoliko nije u suprotnosti sa interesima potroaa. Dogovorena nadoknada mora biti razumna. Poveanje iznosa se biti mogue samo pod odreenim uslovima i uz zahtevano objanjenje. Ukoliko dolazi do promene potreba za negom i pomoi, preduzima mora ponuditi prilagoavanje ugovora. Izuzeci zahtvevaju zaseban dogovor. Preduzima moe raskinuti ugovor samo usled nekog vanog uzroka. Meutim, postoje specijalne opcije raskida ugovora za potroae.
Izvor: Savezno ministarstvo za porodina pitanja, starija lica, ene i omladinu: http://www.bmfsfj.de/BMFSFJ/aeltere-menschen,did=129296. html Charta der Rechte hilfe- und pflegebedrftiger Menschen: http://www.pflege-charta.de/

Za osetljive

Budui da zahtevi za dugotrajnom negom mogu varirati meu starijim osobama, osetljivim osbama e moda biti potrebna samo ograniena pomo, a mimo toga mogu iveti samostalnim ivotom. Zahtevane usluge mogu biti od pomoi pri obavljanju svakodnevnih zadataka, kao to su kupanje, oblaenje ili odlazak u toalet. Za ovakve grupe korisnika usluga domova za negu, vanu ulogu igraju prevencija padova i mobilnost. Prema tome, prilikom izgradnje takvih domova, treba imati u vidu potrebu za ponudom mogunosti za drutvenu ukljuenost kroz drutvenu interakciju i uee.

Slovaka: Razvoj komunikacije sa optinom i porodicom putem Interneta

Objekat za pruanje nege Katiel u optini Stupava je zapoeo projekat pod nazivom MosTsoM (Ja sam most). Cilj ovog projekta, koji je sprovoen od jula do novembra 2009. godine, je bio uvoenje raunara za linu upotrebu (PC) i Internet konekcije u ustanovu za zbrinjavanje, a sve to kako bi se unapredila integracija starijih osoba u zajednicu. Novouvedena ponuda infrastrukture je poveala mogunosti starijih osoba za ukljuenje u samoupravu i administrativna pitanja objekta, budui da su dobili bolji pristup informacijama. Sledei pozitivan ishod projekta je taj da starije osobe koje ive u Katielu sada imaju nove drutvene kontakte sa stanovnicima grada Stupava i da oni sada mogu mnogo lake komunicirati sa roacima i prijateljima putem Interneta. Mogue je ak i virtualno uee u porodinim proslavama. Uvoenje raunara i besplatnog pristupa Internetu u samom objektu, ali i u parku, ne samo da smanjuje izolaciju, ve korisnicima prua i mogunost smanjenja stereotipa u vezi sa starijim osobama sa mentalnim smetnjama.
Izvor: http://ddstupava.eu.sk/ (pristupljeno 12.05.2010).

11

Izvod iz Politike starenja UNECE Br. 7

Za mentalno osetljive

Demencija je veoma esta pojava u starijem dobu; prevalencija demencijekree se u rasponu od 1,6 procenata u starosnoj grupi od 6569 godina, do preko 15,7 procenata u starosnoj grupi od 8084 godine, i 46,3 procenta u starosnoj grupi od preko 90 i vie godina.22 Uoene su znaajne razlike meu polovima, budui da je prevalencija vea za ene, prema Alzheimers Europe. Pacjenti oboleli od ove bolesti zahtevaju posebnu negu, budui da demencija menja percepciju pacijenta o okruenju i sposobnost razumevanja apstraktnog, ali i usporava aktivnosti dnevne rutine. Osoblje treba da bude posebno obueno kako bi izalo u susret potrebama ovih pacijenata, ali i kako bi bilo svesno injenice da je esto potrebno da poseduju posebno strpljenje.

Grupa projekata o demenciji Nemaka

U okviru nege u ustanovama za smetaj, Savezno Ministarstvo zdravlja Nemake je imalo poseban fokus na dugotrajnu negu pacijenata koji boluju od demencije. U cilju daljeg unapreenja kvaliteta ivota osoba koje pate od demencije, pokrenut je program finansiran iz budeta drave, a koji je za cilj imao identifikaciju potojeih struktura i mogunosti nege; prevazilaenje deficita koji se odnose na sprovoenje medicinske i zdravstvene zatite pacijenata koji pate od demencije; i sticanje specifinih kvalifikacija za osobe koje su ukljuene i negu osoba koje pate od demencije. Iz ovog razloga je organizovano ispitivanje, sastanak eksperata i zasedanje relevantnih institucija, grupa za lobiranje, nevladinih organizacija i saveznih i dravnih ministarstava. Posebna panja je bila posveena promociji 29 projekata, za koje je predloena finansijska podrka i koji su vezani za neku od sledeih tema: Tema 1: Efektivnost terapije i nege Praznine u znanju o upotrebi nefarmakoloke terapije i o konsultacijama i merama nege o pacijentima koji pate od demencije e biti popunjene. Tema 2: Evaluacija struktura nege Poveae se nivo znanja o tome kako se mogu osmisliti strukture nege osoba koje pate od demencije, a koje e biti saradljive i meusobno povezane. Ukljuivanjem razliitih profesija i institucija, moe se ostvariti efikasna i nega orjentisana ka potrebama pacijenata koji pate od dmeencije. Tema 3: Obezbeivanje dokazanog pruanja nege Propusti u sprovoenju smernica i preporuka u zadravstvenoj nezi pacijenata koji pate od demencije e biti otklonjeni. Tema 4: Evaluacija i razvoj vetina koje sprovodi specifina ciljna grupa negovatelja Ovo ukljuuje unapreenje specifinih vetina ciljne grupe negovatelja, a koje se tiu nege, pomoi i konsuultovanja pacijenata koji pate od demencije, i diseminaciju uspenih mera u praksi. Cilj je ispitati postojee vetine negovatelja i nauno analizirati uticaj mera usmerenih na unapreenje tih vetina na stanje pacijenta.
Izvor: Savezno Ministarstvo zdravlja, Nemaka. Leuchtturmprojekt Demenz. http://www.bmg.bund.de/cln_091/nn_1168762/SharedDocs/ Standardartikel/DE/AZ/L/Glossarbegriff-Leuchtturmprojekt-Demenz.html (pristupljeno 21.10.2009)/ Savezno Ministarstvo zdravlja, Nemaka.. Themenfeld 3, Sicherung einer evidenzbasierten Versorgung, InDemA. http://www.bmg.bund.de/SharedDocs/Downloads/DE/Standardartikel/L/Glossar-LeuchtturmprojektDemenz/InDemA,templateId=raw,property=publicationFile.pdf/ InDemA.pdf (pristupljeno 21.10.2009).

22 Alzheimer Europe (2009). Prevalencija demencije u Evropi. http://www.alzheimer-europe.org/Our-Research/European-Collaboration-onDementia/Prevalence-of-dementia2/Prevalence-of-dementia-in-Europe.

12

Dugotrajna nega u zajednici

Le Plan Alzheimer 20082012: Francuska

U cilju unapreenja kvaliteta ivota pacijenata koji boluju od Alchajmerove bolesti i njihovih negovatelja, francusko Ministarstvo rada, solidarnosti i javnih usluga je zapoeloPlan Alchajmera , 20082012. Ovaj plan predvia stvaranje centara, Maisons pour lautonomie et lintegration des malades Alzheimer, gde bi se ciljne grupe i njihova rodbina informisali o ovoj mentalnoj bolesti i koordinisali koraci koje je potrebno preduzeti. Plan dalje naglaava znaaj adekvatnog tretmana bolesti, budui da negu treba prilagoditi specifinim potrebama. Stoga su u ponudi dve razliite sheme nege, u skladu sa nivoom teine bolesti. Pacijenti sa umerenim stepenom Alchajmerove bolesti mogu uestvovati u drutvenim i terapeutskim aktivnostima i zatienom okruenju, a inae nastaviti da ive u svojim domovima. Za korisnike sa teim disfunkcijama u ponaanju, grade s emale jedinice gde se pruaju dnevna i nona nega i gde pacijenti mogu iveti i provoditi svoje vreme.
Izvor: Le Ministre du Travail, de la Solidarit et de la Fonction Publique (2009). Le plan Alzheimer 2008-2012. http://www.travail-solidarite. gouv.fr/espaces/personnes-agees/grands-dossiers/maladie-alzheimer/nouveau-plan-alzheimer-entre-vigueur-2008-.html (pristupljeno 13.10. 2009)

Vaan aspekt koji treba razmotriti je broj korisnika koji ive u jednoj jedinici ili domu. U sluaju male grupe, negovatelji mogu da se zblie sa pojedincem. Ovo ima dvostruki efekat: prvo, pacijenti koji pate od demencij imaju vie poverenja; drugo, radna atmosfera i uslovi su pogodniji za negovatelje, budui da se mogu bolje izboriti sa svojim obimom posla. 23

Za one potrebama za ozbiljnom negom

Osobama sa potrebama za ozbiljnom negom e moda biti potrebna intenzivna i 24-asovna nega, koja ukljuuje medicinski tretman, pranje i hranjenje, ili palijativnu negu. Infrastruktura domova za negu pacijenata sa potrebama za ozbiljnom negom treba da bude prilagoena konkretnim potrebama korisnika, kao to su mere za prilagoavanje upotrebe liftova pacijentima, lako dostupni spratovi i bate i odgovarajue sanitarne prostorije.

Preporuke: Kvalitet i izbor dugotrajne nege u zajednici

Izbor
Dostupnost U cilju garantovanja izbora za pacijente i njihove porodice, vano je da budu dostupne razliite opcije nege. U kontekstu neformalne nege, to znai da su opcije za uravnoteenje obaveza pruanja nege i na radnom mestu zatiene nacionalnim zakonima o radu. U sluajevima kada su dunosti negovanja roaka kome je potrebna nega toliko teke da nije mogue uskladiti ih sa poslom, negovateljima se moe pruiti finansijska podrka. U kontekstu formalne nege, dostupnost znai da u gradovima, ali i u ruralnim oblastima, postoji izbor razliitih tipova nege, tako da pacijenti imaju mogunost izbora nege koja je prilagoena njihovim potrebama, bilo da je to formalna, neformalna ili nega u okviru smetaja u ustanovi.

23 Ministarstvo socijalnih pitanja i zdravlja, Asocijacija finskih lokalnih i reginalnih vlasti (2008). Nacionalni okvir za visoko kvalitetne usluge za starije. Dostupno na: http://www.stm.fi/c/document_library/get_file?folderId=39503&name=DLFE-6710.pdf.

13

Izvod iz Politike starenja UNECE Br. 7

Pristupanost i dostupnost

Pristup se u ovom kontekstu odnosi konkretno na pristup informacijama o opcijama za negu. Nacionalna ministarstva zdravlja treba da razmotre najbolji nain za diseminaciju takvih informacija. Internet prua mnogo mogunosti za irenje informacija. Druga opcija bi bila postojanje savetnika koji su specijalizovani za informisanje pojedinaca, porodica ili grupa o opcijama i finansiranju dugorone nege. Pritom, treba obezbediti fiziki pristup uslugama i objektima u kojima se prua nega, posebno u ruralnim i udaljenim oblastima. Pacijenti i njihove porodice treba da budu u mogunosti da priute vrstu nege koja najbolje odgovara njihovim potrebama i koja, u isto vreme, ima adekvatan standard kvaliteta.

Kvalitet
Sigurnost Dugotrajna nega treba da je u skladu sa odreenim standardima kvaliteta kako bi bila bezbedna i obezbedila starijim osobama da ive sa dostojanstvom. Bezbednost okruenja i kvalifikovani negovatelji su kljuni element visoko kvalitetne nege. Takoe, usluge smetaja u ustanovama treba da ispune odreene zahteve u pogledu posebnih potreba za negom pacijenata oboloelih od demencije, HIV virusa/side ili pacijenata kojima se prua palijativna nega. Kvalitet dugotrajne nege je u uskoj vezi sa kvalifikacijom osoblja koje prua usluge. Manjak adekvatno obuenog osoblja moe negativno uticati na zdravlje i blagostanje pacijenata, dok vie vremena sa pacijentom, bolje poznavanje njegovih/njenih potreba, i pruanje usluge u skladu sa tim potrebama mogu imati pozitivan efekat. Prema ispitivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u 19 drava lanica, manjak osoblja i njihovih kvalifikacija su najvei problemi sa kojima se Vlade suoavaju.24 Potrebno je imati dovoljan broj osoblja koje prua zdravstvenu negu u odnosu na broj pacijenata kako u urbanim, tako i u ruralnim oblastima, budui da je potrebna adekvatna raspodela strunih radnika izmeu bolje i slabije organizovanih regiona. Stoga e moda biti poeljno sprovesti iri pristup koji vodi ne samo ka poveanju broja osoblja, ve i dodatnim resursima za unapreenje radnog okruenja i uslova za rad.

Obuka i odnos broja negovatelja i broja pacijenata

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (2005). Izvod iz politike starenja: O b e z b e e n j e k v a l i t e t n e d u g o t r a j n e n e g e z a s t a r i j a l i c a . . Pariz: OECD. Dostupno na: http://www.oecd.org/dataoecd/53/4/34585571.pdf.

24

14

Dugotrajna nega u zajednici

Literatura
Alzheimer Europe (2009). Prevalence of dementia in Europe. Available from: http://www.alzheimer-europe.org/Our-Research/European-Collaboration-on-Dementia/Prevalence-of-dementia2/Prevalence-ofdementia-in-Europe. Dettinger, E. and Clarkberg, M. (2002). Informal caregiving and retirement timing among men and women: Gender and caregiving relationships in late midlife, Journal of Family Issues, 23(7), pp. 857879. Eurofamcare: Services for Supporting Family Carers of Elderly People in Europe: Characteristics, Coverage, and Usage. January 2003December 2005. Website: http://www.uke.de/extern/eurofamcare/. European Centre for Social Welfare Policy and Research et al.: PROCARE Providing Integrated Health and Social Care for Older Persons: Issues, Problems and Solutions 04/200201/2005. Website: http://www.euro.centre.org/procare/. European Centre for Social Welfare Policy and Research et al.: INTERLINKS: Health systems and long-term care for older people in Europe Modelling the INTERfaces and LINKS between prevention, rehabilitation, quality of services and informal care. Descriptive note available from: http://www.euro.centre.org/data/1240561652_6454.pdf. European Commission, Directorate-General for Employment, Social Affairs and Equal Opportunities (2008). Report of the Ad Hoc Expert Group on the Transition from Institutional to Community-based Care. Brussels: European Communities. Federal Ministry of Health, Germany. Leuchtturmprojekt Demenz. Webpage: http://www.bmg.bund.de/cln_091/nn_1168762/ SharedDocs/Standardartikel/DE/AZ/L/Glossarbegriff-Leuchtturmprojekt-Demenz.html. Federal Ministry of Health, Germany. Themenfeld 3, Sicherung einer evidenzbasierten Versorgung, InDemA. Available from: http://www.bmg.bund.de/SharedDocs/Downloads/DE/Standardartikel/L/Glossar-Leuchtturmprojekt-Demenz/InDemA,template Id=raw,property=publicationFile.pdf/InDemA.pdf Huber, M.; Rodrigues, R.; Hoffmann, F. et al. (2009). Facts and Figures on Long-Term Care. Europe and North America. Vienna: European Centre for Social Welfare Policy and Research. Available from: http://www.euro.centre.org/detail.php?xml_id=1601. International Organization for Migration (2006). Managing the Migration of Health Care Workers. The Need for Action. August 2006. Geneva: IOM. Available at: http://publications.iom.int/bookstore/free/HealthCare_update_EN.pdf. JDC-ESHEL. Warm Homes. Webpage: http://en.eshelnet.org.il/category/Warm_Homes Le Ministre du-travail, des relations sociales, de la famille, de la solidarit et de la ville (2009). Le plan Alzheimer 2008 -2012. Information available from: http://www.travail-solidarite.gouv.fr/espaces/personnes-agees/grands-dossiers/maladie-alzheimer/nouveau-plan-alzheimerentre-vigueur-2008-.html. Mantelzorg@work. Website: http://www.werkenmantelzorg.nl. Ministry of Labour, Health and Social Affairs of Republic of Italy, 20042005 Immigration Pilot Project Website: http://www. lavoro.gov.it/Lavoro/md/AreaSociale/Immigrazione/formazione_estero/progetti_pilota.htm. Ministry of Social Affairs and Health, Association of Finnish Local and Regional Authorities (2008). National Framework for Hi ghQuality Services for Older People. Available from: http://www.stm.fi/c/document_library/get_file?folderId=39503&name=DLFE6710.pdf. Organization for Economic Cooperation and Development (2005). Policy Brief: Ensuring quality long-term care for older people. Paris: OECD. Available at: http://www.oecd.org/dataoecd/53/4/34585571.pdf. United Nations Economic Commission for Europe (UNECE) (2004/5). Generations and Gender Surveys. Geneva: UNECE. Available at: http://www.unece.org/pau/ggp/Welcome.html. United Nations Department of Economic and Social Affairs: World Economic and Social Survey 2007. Development in an Ageing World (E/2007/50/Rev.1 ST/ESA/314). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division (2009). World Population Prospects: The 2008 Revision. CD-ROM Edition. U.S. Department of Health and Human Services (2008). National Clearinghouse for Long-Term Care Information. United States. Website: http://www.longtermcare.gov/LTC/Main_Site/index.aspx. Samaritan. Website: http://www.samaritan.sk/. ivot 90. Tsov pe Areon. See webpage: http://www.zivot90.cz/4-socialni-sluzby/10-tisnova-pece-areion.

15

Izvod iz Politike starenja UNECE Br. 7

Kontrolna lista : Dugotrajna nega u zajednici

Glavne oblasti Oblasti implementacije Kljuni elementi Radna prava Zapoljavanje Modeli vremena provedenog na poslu/ u negovanju Novana davanja: kroz porez ili socijalno osiguranje Dodatak za pomo i negu drugog lica Radna prava Migracije Drutvena prava Drutvena ukljuenost Socijalna podrka Uee Medicinske usluge Nega u zajednici koju pruaju struna lica Zdravstvene usluge Usluge nege Dnevni boravak (nega tokom dana) Centri za povremenu negu Nega tokom noi
Odeljenja za osetljive osobe

Nega u zajednici koju pruaju neformalni negovatelji

Finansijska podrka

Ustanove za smetaj korisnika

Odeljenja za mentalno osetljive

Bolnika odeljenja

Pristup Izbor Finansijska dostupnost Dostupnost Kvalitet i izbor Sigurnost Kvalitet Obuka za zaposlene Odnos broja negovatelja i broja pacijenata

ECE/WG.1/7
16