BIBLIOTEKA

SAZVEA

106
UREDNIK

MILO STAMBOLIC

CRTE NA KORICAMA: DUAN RISTI TEHNIKI UREDNIK: ARKO ROUU IZRADA KORICA: SNEANA NECI KOREKTOR: DRAGI BUGARI IZDAVA: NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILO STAMBOLIC ZA IZDAVAA: RADIVOJE NEI, GENERALNI DIREKTOR TAMPA: VOJNA TAMPARIJA, BEOGRAD TAMPANO U 2.000 PRIMERAKA.

DON SERL

GOVORNI INOVI
Ogled iz filozofije jezika

NOLIT BEOGRAD 1991

SADRAJ

Nenad Mi evi : Predgovor ........................................................

GOVORNI INOVI
Predgovor .................................................................................. PRVI DEO: TEORIJA GOVORNIH INOVA 2. METODI I OBIM 1.1. Filozofija jezika ......................................................... 1.2. Lingvistika odreenja ................................................. 1.3. Versifikacija lingvistikih odreenja ............................ 1.4. Zalo prouavamo govorne inove.............................. 1.5. Princip izrazivnosti ...................................................... 2. IZRAZI, ZNA ENJE I GOVORNI INOVI 2.1. Izrazi i vrste govornih inova ....................................... 2.2. Predikacija ................................................................. 2.3. Referenca kao govorni in ........................................... 2.4. Iskazi.............................................................................. 2.5. Pravila ......................................................................... 2.6. Znaenje......................................................................... 2.7. Razlika izmeu sirovih i institucionalnih injenica ...... 3. STRUKTURA ILOKUTORNIH INOVA 3.1. Kako dati obe anje: sloeni nain ........................... 3.2. Neiskrena obeanja ....................................................... 3.3. Pravila za upotrebu sredstva za pokazivanje ilokutorne snage ................................................................. 3.4. Proirivanje analize ....................................................... 4. REFERENCA KAO GOVORNI IN 4.1. Upotreba i spominjanje............................................... . 4.2. Aksiomi reference ......................................................... 4.3. Vrste odreenih referirajuih izraza ......................... 4.4. Nuni uslovi za referiranje ........................................ 4.5. Princip identifikacije ..................................................... 4.6. Odlike principa identifikacije ....................................... 4.7. Neke posledice principa identifikacije ....................... 4.8. Pravila reference............................................................ 43 45 55 60 64 68 73 74 77 83 95 105 114 120 121 124 135 139 144 145 150 155 159 162 39

5. PREDIKACIJA 5.1. Frege o pojmu i predmetu ............................................ 5.2. Nominalizam i postojanje univerzalija ........................ 5.3. Ontoloke obaveze........................................................ 5.4. Teorija iskaza sa stanovita termina ......................... 5.5. Predikati i univerzalije.................................................. 5.6. Da li je predikacija govorni in? ............................... 5.7. Pravila predikacije .................................................... DRUGI DEO: NEKE PRIMENE TEORIJE 6. TRI POGREKE U SAVREMENOJ FILOZOFIJI 6.1. Pogreka naturalimke pogreke .............................. 6.2. Pogreke govornog ina ............................................... 6.3. Pogreke potvrivanja ................................................ 6.4. Poreklo ovih pogreaka: znaenje kao upotreba . . . 6.5. Alternativna objanjenja ............................................... 7. PROGLEMI REFERENCE 7.1. Teorija opisa .............................................................. 7.2. Vlastita imena.............................................................. .. 8. IZVESTI TREBA" IZ JESTE" 8.1. Kako to uiniti.............................................................. 8.2. Priroda sporova o kojima je re .............................. 8.3. Primedbe i odgovori.....................................................

166 175 178 187 196 199 201

210 216 222 228 232 242 249 268 274 282

CIP -

800.1 Govorni inovi : ogled iz filozofije jezika / Don Serl ; [prevela Mirjana uki], - Beograd : Nolit, 1991 (Beograd : Vojna tamparija). - 294 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Sazvea ; 106) Prevod dela: Speech Acts / John R. Searle. Tira 2000. - Str. 9-35; Predgovor / Nenad Mievi. ISBN 86-19-01910-4 929:801 (20) b)
3432972

Naslov originala JOHN R. SFARLE SPEECH ACTS: An Essay in the Philosophy of Language Cambridge. Universirv Press, 1970.

PREVHLA MIRJANA D U K I

PREDGOVOR

Djelo Govorni inovi" to ga upravo imate u rukama, sigurno je jedno od najuspjenijih djela analitike filozofske tradicije, ako pod uspjehom podrazumjevamo itanost i prihvaenost od strane ne samo filozofa, ve i mnogo ire publike. Govorni inovi" privukli su lingviste i komunikologe, teoretiare knjievnosti i analitiare politikog diskursa, sociolingviste i mnoge druge, uinivi Johna Searla zvijezdom" suvremene intelektualne scene. John R. Searle je danas profesor na prominentnom sveuilitu Berkelev u Kaliforniji. est je gost u Evropi, gdje njegova predavanja pune auditorije. Searle je, kako i sam spominje u predgovoru knjizi, zapoeo kao uenik J. L. Austina i P. F. Strawsona, dvojice oksfordskih filozofa (prvi je preminuo poetkom ezdesetih, drugi je jo aktivan). Postao je poznat objavljivanjem Govornih inova" 1969. Nakon uspjeha te knjige posvetio se odnosu misli i jezika i sve vie se okretao filozofiji psihologije. Danas opet privlai panju estokom kritikom kompjutorskog modela ljudskog uma. Iz tih je podruja objavio knjige Intentionalitv" i Minds, B r a i n s and Programs" (nedavno izila u Beogradu u prijevodu . Lazovia).

10

DON SERL

Bliska temama govornih inova mu jc zbirka lanaka Meaning and Expression". Searle je poznat kao izvanredan predava. Predavanja su mu iva i gotovo glumaki uvjerljiva, a u raspravi je neobino brz i estok. Njegova samouvjeronost i otrina, ili, kako to njegove kolege kolokvijalni, kau hutzpah", postali su legendarni u amerikim filozofskim krugovima. Neki mu zbog tih karakteristika odriu ozbiljnost i filozofsku promiljenost, ali mu one sigurno donose popularnost. U politici Searle je konzervativan, i poznat je kao estoki kritiar ezdesetosmakog pokreta. Djelo Govorni inovi" umnogome predstavlja sistematizaciju, originalnu razradu i filozofsku primjenu teorije govornih inova, kako su je razvili prije Searlea njegovi uitelji Austin i Strawson. Sam Searle u djelu ne govori mnogo o pozadini nastanka te teorije. Njegov je cilj da teoriji dade sustavni oblik, i da pomou nje pokua rijeiti neke klasine filozofske zagonetke problem govora o nepostojeim stvarima (Hamlct, Pegaz), problem univerzalija, pitanje jaza izmeu injenica i vrijednosti. Sistematizacija i rasprava o filozofskim pitanjima izloene su vrlo teno i jasno. Mi emo stoga u ovom predgovoru najvie panje posvetiti onome to u knjizi pomalo nedostaje i to se pretpostavlja - nastanku teorije govornih inova i motivaciji koja je uope dovela filozofe do toga da se tom temom bave. Teorija govornih inova nastala je u posljeratnom valu filozofskog interesa za obini jezik", valu kojeg su potakli spisi kasnog Wittgensteina. Njezin tvorac, oksfordski filozof John Langshaw Austin koji je umro poetkom ezdesetih, imao je filoloko obrazovanje i interese, ali je njegovo prouavanje jezika bilo primarno filozofsko. Prouavanje jezika, dri on, treba da bude okrenuto svijetu kojeg promatramo kroz" jezik. Zbog toga nisu sve vrste diskursa podjednako

GOVORNI INOVI

JJ

isplative kao predmet analize, niti podjednako pouzdane kao vodi za filozofa - svakodnevni jezik je pouzdan tamo gdje je rije o praktinim problemima radi kojih je i nastao, nepouzdan kad su u pitanju problemi znanosti ili ontologije. Austin predlae naziv jezina (lingvistika) fenomenologija" kao prikladniji od uobiajene etikete filozofija svakodnevnog jezika". Svakodnevni jezik, kae dalje Austin, nije posljednja rije za filozofa. Meutim, istie on, to je p r v a r i j e " (Phil. papers, str. 185). Ova slika vanosti prouavanja prua dojam da je filozofija jezika samo propedeutika u neto vanije - u prouavanje svijeta na kojeg se na govor odnosi. U Austinovim Harvardskim predavanjima, meutim, jezik nije samo preliminarni ni provizorni predmet prouavanja. to je jo vanije, u njima se jezik i govor ne istrauju kao nosioci informacije o svijetu, odvojeni od svijeta i njemu suprotstavljeni", ve se govorenje analizira kao djelatnost ravnopravna, analogna i bliska ostalim svjetovnim" djelatnostima, a jezik kao sredstvo te djelatnosti. Tvrdnja da je govor djelatnost je ope mjesto novije filozofije jezika. Spominjemo tri varijante ove tvrdnje da bismo ih suprotstavili Austinovoj i Searleovoj, kako bimo istakli njezinu specifinost: Govorenje je djelatnost koja se sastoji u aktiviranju govornih organa, djelatnost koja poiva na stanovitoj navici koju se stie i vjetini koju se ui. Govor i jezik su energeia" djelatnost u kojoj subjekt oblikuje svoju sliku svijeta, ili, jo odlunije, svoj svijet". U toj djelatnosti susreu se subjekt i objekt u jezinom medijumu koji posreduje medu njima, ne kao mrtva stvar niti kao orue, ve kao energeia", iva, aktivna zbilja koja se onda opredmeuje u jeziku kao sistemu. Govor je karika u lancu injenja: Jezik i govor (kao i manipuliranje znakovima uope) slue formira-

12

DON SERL

nju, uvrenju i prenoenju navika koje se tiu naih buduih akcija, preciznije, koje sudjeluju u formiranju opih naela i pravilnosti naeg injenja. Searlea, kao ni prije njega Austina, ne zanima niti jedan od navedenih smislova u kojima bi govor mogao biti smatran djelatnou. Njegovo polazite je na izgled jednostavnije i bira situacije u kojima je izricanje izjave ujedno i obavljanje neke radnje koju se ne moe normalno ocijeniti kao verbalnu - obeanje, zakletva, davanje imena. Uzimajui te sluajeve kao centralne, on razvija teoriju koja se razlikuje od navedenih po tome to nije trivijalna i ne svodi govor na fiziko ponaanje, nije epistemologijski usmjerena i ne gleda na jezik kao na medijum" i analizira govor neposredno kao cjelovit in, a ne kao dio ili aspekt nekog drugog injenja. Vano je istai ove razlike, budui da se u recepciji esto susreu sumarne izjave o tome da je za teoretiara govornih inova govor isto to i injenje, i ak se spominju konvergencije" izmeu njihovih pogleda i, primjerice, Humboldtove filozofije jezika. Rekli smo da Searle na tragu Austina bira kao centralni predmet prouavanja ona izjavljivanja za koje je jasno da se njima vri neka radnja i koja ak eksplicitno upuuju na tu radnju. To su izjave poput Izvinjavam se to kasnim" Upozoravam vas da se maknete" Obeajem da u doi" Krstim ovaj brod ,Kraljica Elizabeta'". U prikladnom kontekstu, a na kontekstu e stalno i biti naglasak, izjaviti prvu reenicu znai izviniti se, izjaviti drugu upozoriti. Ove izjave tako rei nose svoj djelatni, izvrni karakter javno i otvoreno. Stoga su i nazvane performativimu". Izdavanje skupa tih eksplicitnih performativnih izjava zapravo je bilo neka vrst otkria novog jezinog fenomena. Dojam je bio dubok

GOVORNI INOVI

J^

i vanost fenomena je bila toliko velika da se teorija govornih akata naprije zvala performativna analiza. Pogledajmo izjavu, Searleov primjer, Obeajem da u doi". Radnja se ovdje vri ovom konkretnom izjavom, koja se ne da zamijeniti apstraktnim sudom" niti tipom reenice. Ona se vri ovdje i sada i vri je odreen govornik. Drugim rijeima, vai slijedee: Performativan je pojedini primjerak iskaza, a ne tip. O performativnosti tipa iskaza moe se govoriti samo u prenesenom znaenju, podrazumijevajui pod tim da se pojedinani izrazi danog tipa mogu upotrijebiti kao performativi. Izricanje performativnog iskaza nije impersonalno, iskaz nije neto neutralno u odnosu na onog koji ga iskazuje, performativni iskazi nisu atemporalni. Teko je prevesti ove negativne i metaforine navode u eksplicitniji oblik. Moglo bi se rei da performativni iskaz ukljuuje okolnosti izjavljivanja u svoje znaenje mnogo tjenje nego li to ini konstativni iskaz. Ovo mnogo tjenje" dalo bi dalje se prikazati slijedeim razmatranjima: Iskaz Veeras je ovdje lijepo vrijeme" moe se parafrazirati npr. kao 22. IV u 22 h u Zadru je lijepo vrijeme", a da se pritom ne mijenja njegov konstativni karakter, njegova istinosna vrijednost i njegov smisao. Iskaz Ja obeajem da u sutra doi" ne moe se parafrazirati u treem licu jednine i u obliku u kojem je prezent zamijenjen atemporalnim izrazom i oznakom datuma, a da i dalje ostane performativ. Vezanost za uvjete izjavljivanja i za karakter primjerka ini da se cijeli okvir analize u kojem se iskaz kao performativ bitno razlikuje od okvira klasine semantike analize (u kojem se prije svega razmatraju klase izjava primjeraka, odnosno izjave - tipovi, gdje se izjave tretiraju kao ekvivalentne parafrazama u

J4

DON SEKL

kojima su sve goccntrike rijei zamijenjene objektivnim koordinatama, i u kojima se iskaz ocjenjuje prvenstveno u njegovu odnosu spram neke ralnosti modela). Ovaj okvir je zadan injenicom da se izricanje tretira kao pojedinani in. Govorit u o detaljima performativne analize kad budemo prikazali Searleovu analizu tipinog performativa, obeanja. Spomenuli smo da teorija govornih inova historijski polazi od otkria eksplicitnih performativa, kao to je Obeanjem da u doi". Ubrzo je bilo uoeno da se pojam performativa moe proiriti. Reenica. Doi u" isto tako moe posluiti kao obeanje, kao i Obeajem da u doi". Makni se, inae u te skloniti silom" je upozorenje, iako ne poinje sa Upozoravam vas..." Tako je uoeno da vrlo velika skupina izjava ima slian karakter kao i prvouoeni eksplicitni perfromativi, oni koji sadre poetak tipa Obeajem d a . . . " kojim se precizira kakva se radnja njima vri. U izjavljivanju reenice Doi u" implicitno je sadrano obeanje. Prema tome, zato i to izjavljivanje ne bismo smatrali performativnim. Tako je pojam performativa proiren na golem broj izjava (a prvouena podgrupa dobila je naziv eksplicitni" peformativi, jer je u njima eksplicitno naglaeno kakva se radnja vri). Ostale su malobrojnijc, ali vane izjave tipa Lijepo je vrijeme", Dva i dva su etiri" koje ne izgledaju posebno aktivno" ni performativno. Austin ih je nazvao konstativi" jer se njima neto konstatira. Oni su na poetku izgledali kao trn u oku performativne analize, ali su i njih pokuali nekako pribliiti performativima. Ako glavno svojstvo performativa nije to da oni preciziraju i ekspliciraju radnju koja se njima vri, ve

GOVORNI INOVI

15

to da oni mogu biti upotrebljeni za vrenje odreene radnje, onda je doista plauzibilno rei da svi izrazi koji mogu biti upotrebljeni analogno nekom danom performativu i sami jesu performativi. Pritom se onda ranije spomenuto svojstvo eksplicitnosti moe shvatiti kao oznaka jedne ue grupe performativa, egzemplarne grupe koja biva nazvana, prema tom svojstvu, eksplicitnim performativima. Ovaj prvi korak povui e daljnja poopavanja. Prije negoli krenemo dalje pravcu generalizacije uvest emo termin govorni in (iji emo toan smisao precizirati kasnije) da bismo oznaili obavljanje onih radnji za koje se obino sluimo performativima: govorni akt nareivanja, molbe, imenovanja itd. Moemo onda postaviti pitanje koliko je iroka domena govornih inova - to tono razgraniuje tu domenu od eventualnih drugih zona, onih koje bi trebale biti rezervirane za konstative'1? Tako postavljeno pitanje sugerira daljnji pravac analize. Kad smo jednom proirili pojam performativa tako da ovaj obuhvati svako institucionalizano injenje unutar sluenja jezikom, konstativi se ine izuzetkom, nekim neuobiajenim i defektnim vidom funkcioniranja jezika. Performativi nisu izuzetak, nego su konstativi ti kojima nedostaje normalna dimenzija funkcioniranja, koji su na neki znaajni nain nepotpuni. No, oni su vrlo vani. Prije svega, konstativi su nosioci teorijske dimenzije jezika. Zahvaljujui njima na govor govori 0 stvarima, i bitno se razlikuje od gesta i od ekspersivnog ponaanja uope. U centru te teorijske dimenzije stoji pojam istinosne vrijednosti, ili kako to formulira Austin, dimenzija istinitosti ili lanosti. Centralna vanost istinitosne vrijednosti za konstative sastoji se i u tome da ona daje konstativima stanovitu neodvisnost od konteksta izjavljivanja: ako je sud izreen konstativom

DON SERI.

istinit, njegova istinitost ostaje netaknutom pri promjeni okolnosti. (Ova konzervirajua snaga konstativa nije samo stvar teoretiziranja o teorijama, ve esto slui kao oslonac nekim praktinim doktrinama: uenje o univerzalizmu znanosti sa svojim etikim implikacijama, poiva upravo na pretpostavci da je istina invarijant u odnosu na pragmatiki determinirane aspekte znaenja). Teoretiar koji zastupa tezu da analizu performativa treba generalizovati tako da ona obuhvati i konstative - zvat emo ga, kratkoe radi, performativist" mora pokuati relativirati ovu neovisnost o kontekstu, ili, to ima vie izgleda na uspjeh, tvrditi da je ona samo idealan, granini sluaj na koji ne moemo i ne smijemo raunati kad prouavamo stvarno funkconiranjc jezika. Teorija govornih inova doista i kree tim putem. S njezinoga stajalita lista, dosljedno uzetog, tvrdnje izgledaju kao pseudoperformativi, iskazi kojima neto nedostaje do punog statusa govornog akta. Zapoinjui s oiglednim, Austin spominje da je konstativan" vezan uz tvrenje i tvrdnju, a da se tvrenje po svojem karakteru ne razlikuje mnogo od govornih akata kao to je upozoravanje ili protestiranje. Nadalje, kae on, lako je nai primjere u kojima tvrditi" nastupa u kontekstima opisivanja govornih radnji ravnopravno opisima spomenutih akata: Kada sam rekao da kii, nisam se kladio, ni dokazivao ni upozoravao, jednostavno sam neto tvrdio o injenicama. Tu je tvrenje shvaeno kao neto to je govornik inio, kao to je to sluaj i s klaenjem i upozoravanjem. Ne samo da su tvrditi" i upozoravati" ovdje u odnosu komplementarne distribucije, ve je odnos izmeu dimenzije injenja, pa time uspjenosti i neuspjenosti spram dimenzije istinitosti i lanosti analogan iako ne sasvim isti za oba akta, Tvrdim da e padati

GOVORNI INOVI

17

kia" i Upozoravam te da e padati kia" oba posjeduju dvije dimenzije, jednu u kojoj ih se ocjenjuje kao akte, i drugu u kojoj ih se ocjenjuje u odnosu spram injenica, u ovom sluaju spram padanja kie, iako je kod tvrdnje odnos dimenzije akta i dimenzije istinitosti lanosti tjenji: tvrdnja je uspjena u prvom redu onda kad je istinita. A fortiori onda vai da nema nunog sukoba izmeu a) toga daje nae emitiranje izjave injenje neeg, b) da je naa izjava istinita ili lana. Dojam da je tvrenje govorni akt kao to je to upozoravanje ili klaenje pojaava se kad razmotrimo grupu performativa koja stoji negdje izmeu konstatiranja" i onih govornih akata koje smo dosad razmatrali kao tipino performativne. Izjave ove grupe nazivaju se ekspozitivima: Svjedoim da Dokazujem da Zakljuujem da Predviam da .... Teorija istie da korpus ekspozitivne izjave ima oblik iste tvrdnje ali da je ta tvrdnja prefiksirana eksplicitnim performativnim glagolom koji pokazuje kako ta tvrdnja treba da se uklopi u kontekst konverzacije razgovora, dijaloga i openito izlaganja. Uloga koju te vrste izjave igraju u izlaganju, ekspoziciji, donijela im je naziv. Nisu, meutim, svi glagoli koji slue uklapanju tvrdnji u kontekst izlaganja podjednako isti performativi (npr. Ja postuliram da..." ima isto performativno ponaanje, dok Pretpostavljam da ..." nema). Ekspozitivi esto obiljeuju stav govornika prema vlastitim rijeima, slue za to da se naglasi pravac izlaganja, poterta ono to govornik smatra vanim (ili, obratno, sakrije ono to ne eli isticati).

18

DON SERL

Ekspozitivi su rijei dijaloga", koji esto markiraju vanije toke u dijalogu, usmjereni su na to da sugovorniku olakaju (ili, katkad, oteaju) sudjelovanje u razgovoru, prepoznavanje komunikacijske namjere i da ga potaknu na precizno razumijevanje reenog. Ovo spominjanje ekspozitiva samo je predzadnji korak - na kraju konstativi su shvaeni kao podvrste performativa - upravo performativi kojima se neto tvrdi. U tradiciji performativne analize ima mnogo zanimljivih pokuaja da se fundamentalni filozofski pojmovi pojasne ovom performativnom interpretacijom izjava u kojima nastupaju (npr. da se pojam znanja pojasni polazei od toga da ovjek koji kae Znam da to-i-to" zapravo vri in, daje jamstvo za istinitost toga-i-toga itd.). Performativna analiza tako je proopena na sve izjave. U svim izjavljivanjima identificiran je poseban nivo - na kojem se neto ini izjavom, i to ba samim izjavljivanjem, ne kroz neke njegove daljnje posljedice. Taj nivo je, ini se, posebno vezan uz okolnosti, napose uz drutvena pravila i konvencije. To je nivo kojim se bavi teorija govornih inova (akata). Da rezimiramo: Govorenje je jezina djelatnost samo na jednom od nivoa - taj nivo nije neposredno prepoznatljiv, on zahtijeva analizu, rasuivanje po analogiji s nekim sluajevima koji u prvi mah izgledaju kao izuzetak a ne kao pravilo (eksplicitni performativi), nivo na kojem se govorenje moe smatrati specifinom jezinom djelatnou definiran je zahtjevom za konvencionalnou (uvrijediti nekog, prevariti nekog, jesu radnje koje se obino obavljaju upotrebom rijei, ali Searle restringira pojam jezine djelatnosti i iskljuuje te sluajeve). Searle ne samo da izlae teoriju govorne djelatnosti u kojoj ni govor" ni djelatnost" nisu trivijalizirani, ve prua istodobno i stanoviti model, paradigmu koja treba da rukovodi prouavanjem govorne djelatnosti.

GOVORNI INOVI

19

Tu paradigmu osiguravaju, naravno, cksplicitni performativi, i prouavanje govorne djelatnosti oito je na poetku kod Austina bilo zamiljeno kao postupna generalizacija koja bi pola od uvjeta opisanih na primjeru eksplicitnih performativa. Zavrni korak u analizi bio je zacrtan kod Austina, a dovren sa Searleom: jedinstvena teorija govornih aktova. Razlikovanja performativa i konstativa u takvoj teoriji se javljaju samo kao razlikovanja pojedinih dimenzija unutar jedinstvenog govornog akta. Treba naglasiti da je filozofski odluan korak uinjen poopavanjem performativa. Analiza govornog akta je razrada onih pretpostavki koje figuriraju ve u definiranju performativa i u poopavanju definicije. Ukratko smo skicirali sadrajnu i historijsku pozadinu Scarleove glavne zamisli, pozadinu koju on sam valjda pretpostavlja kao poznatu. Izostavili smo sve misaone niti osim glavne da ne bismo optereivali izlaganje. itatelj e se sam u vanom i tekom poglavlju Znaenje" upoznati s drugom niti koju smo ovdje morali ostaviti po strani projektom svoenja znaenja na govornikove namjere. Scarle tu navodi svoje izvore i polemizira sa svojim prethodnicima, tako da e itatelj moi sam rekonstruirati ovu komponentu Searlcove teorije. Treba, meutim, napomenuti slijedee: tradicija performativne analize je orijentirana na ideju pravila i konvencije, tako da esto ima jasne socioloke konotacije. Druga komponenta, svoenje znaenja na namjeru, zapravo je psihologistika - ona hoe svesti semantiku jezika na semantiku namjera, lako rei psihosemantiku. Ova komponenta doivjela je posljednjih desetak godina prilinu afirmaciju i prola neke neoekivane obrate. Stoga je dobro na nju obratiti panju. Teorija govornih akata je analitika u tom smislu da radi na razlikovanju pojedinih a spe kata govornih

20

DON SERL

akata, polazei od cjeline govornog akta i istrauje sve jednostavnije i jednostavnije njegove sastavne dijelove. Sada treba da se pozabavimo tom detaljnijom analizom. Mnogi aspekti govornog akta mogu biti shvaeni kao radnje: izgovaranje glasova, izjavljivanje, davanje izjavom do znanja nekog sadraja, poticanje sugovornika na neku reakciju. Searle se ne zadovoljava eklektikom primjedbom da su sve to radnje", ve trai nivo na kojem je injenje specifino govornog ili jezinog tipa. Drugim rijeima, temeljno metodologijsko pitanje glasi: Ako u govornom aktu razlikujemo vie aspekata koji je od njih nosilac specifino govornog karaktera, a istodobno dovoljno irok da na paradigmatski nain obuhvati momenat injenja? Analiza performativa bila je pruila ve dovoljno naznaka. Kod tipinog performativa, zapovijedi, lako je izdvojiti nivo na kojem imamo posla s radnjom koja se obavlja egzemplarno jezinim sredstvima, gdje je radnja imanentna samom govorenju, gdje je lako odrediti doseg radnje upravo zbog ovog svojstva imanentnosti i gdje u igru ulazi veina momenata koje normalno susreemo u opisu radnje: namjera, okvir drutvenih konvencija, intersubjektivnost. Nivo izgovaranja glasova ne posjeduje sva navedena svojstva. Izgovaranje glasova, dodue, moe biti, a najee i jest neka radnja, ali to je radnja koja tek rezultira govornom tvorbom a ne obavlja se pomou nje, njoj nedostaje eksplicitna intersubjektivna dimenzija, ona ne pretpostavlja postojanje namjere ni za svoju uspjenost, niti za njezino vrednovanje. Na drugom kraju ljestvice, po openitosti, nalazi se nivo ukupnih uinaka zapovijedi. Onaj tko izdaje zapovijed moe svojim zapovijedanjem htjeti postii razliite stvari: navii vojnike na disciplinu, uvrijediti onog kome zapovijeda, praviti se vaan pred svojom

GOVORNI INOVI

21

suprugom, skrivati kompleks inferiornosti. Filozofija jezika koja bi za sebe revandicirala stanovitu totalnost. lako bi dola u iskuenje da ovaj nivo proglasi primjerenim predmetom analize. On, meutim, trpi od vanih nedostataka: tu se uvode parametri koji daleko izlaze iz domena govora, te se time kri zahtjev imanentnosti, doseg radnje je posve neodreen jer se bilo koja konzekvenca moe pokazati kao relevantna i predmet istraivanja postaje beznadno neodreen. Analiza se zadrava na razini koja je na sredini izmeu navedenih dviju krajnosti. Njezin predmet je u danom sluaju zapovijed kao rezultat govorne radnje zapovijedanja. Zapovijedanje je radnja koja je, na neki nain, imanentna izricanju zapovijedi - ona ne ovisi o neodreenom nizu kontingentnih okolnosti, ve o razmjerno dobro odreenom skupu uvjeta koji je ujedno i definiraju, ona je naglaeno intersubjektivna, ukljuuje i moment namjere i splet drutvenih i grupnih konvencija. Dva navedena nivoa, nivo ukupnih posljedica govorne radnje i nivo imanentnog govornog injenja obiljeuju se terminima perlokucije i ilokucije. Perlokutorni akt je akt kojim se proizvode uinci izvanjski samoj govornoj radnji, i to uinci koji proizlaze iz kazivanja, iz izjavljivanja neke izjave. (Ako nekog prestraim samim svojim glasom, to nije perlokutorni uinak.) Ilokutorni akt obuhvaa ono to inimo time to izjavljujemo neto, pri emu je narav uinka odreena konvencijama koje definicijski vezuju ilokutorni akt i njegov uinak. (Uinak zapovijedanja je po definiciji to da nekome neto biva nareeno.) Tri su znaajke po kojima se ilokutorni akti razlikuju od perlokutornih. Ilokutorni akti ovise o osiguranju prijema tako da se za ilokutorni akt ne moe rei da je uspio ako sugovornik nije razumio to se njime

22

DZON SFRL

htjelo uiniti. Ova znaajka omoguuje Searleovo intencionalistiko tumaenje govornog akta: izvriti ilokutorni akt je po definiciji ovisno od posjedovanja namjere da govornik razumije taj akt u smislu u kojem je ovaj bio intendiran. Slijedea znaajka tie se naina na koji ilokutorni akt uspijeva", odnosno djeluje (takes cffcct): imenovanje broda ini da brod stie i ima ime. Konano, ilokutorni akti konvencijski zahtijevaju stanovit nastavak: pitanje po definiciji trai odgovor, zapovijed po definiciji trai izvrenje, pri emu je ovo po definiciji" vezano uz konvencije koje definiraju ilokutorni akt pitanja ili zapovijedi. Searle je naslijedio obrise teorije ilokutornih akata i predloio inovacije. Neemo ovdje slijediti njegovo vano razlikovanje ilokutornc i propozicijske komponente, ve se okreemo konkretnom primjeru - njegovoj analizi jednog govornog ina. Obeavanje je, kae Searle, radnja rukovoena stanovitim konvencionalnim pravilima. Tek zahvaljujui tim pravilima ona je uope mogua - pravila tu ine neto vie od pukog upravljanja, ona ispostavljaju radnju, tvrdi Searle. (Ovu tvrdnju je, ini nam se, dosta teko ispravno razumijeti ako ne raspolaemo razraenom i nezavisno provjerenom teorijom o tomu Sto za radnju znai da bude konstituirana".) Pravila posjeduju poneto specifian oblik. Prikazat emo Searlcovu konstrukciju i popratiti je kritikim primjedbama. Obeanje se grana na svojem znaenjskom planu na dvije sastavnice. Pretpostavimo da je Pero obeao da e doi. Jedna sastavnica je Perin akt obeavanja, druga je sadraj obeanja, naime obeani Perin dolazak". Obeanje je korelirano s ilokutornom silom Perine izjave. Sto je s Perinim dolaskom"? U analizi on dobiva standardni oblik suda, odnosno propozicije. Pero e doi". Drugim rijeima, obeavanje se sastoji

GOVORNI INOVI

23

iz barem dvije komponente, od kojih je prva nesamostalni propozicijski akt, kojim se iznosi neki sud, a druga dovreni ilokutorni akt u kojem se tim sudom neto ini. Searle dri da se ovo semantiko razlikovanje mora ponoviti na planu izgradnje reenica, u sintaksi. Negdje je ono vidljivo na povrini reenice: Obeajcm da u doi" jasno se grana u obeajem" i u ...da u doi". Negdje je, kae Searle, ono naznaeno naglaskom i intonacijom. Negdje ga pak moramo pretpostaviti u dubinskoj strukturi" reenice^ U svakom sluaju ovaj sintaksiki analogon ilokutorne sile specifira narav govornog akta. Searle e ga nazvati pokazateljem ilokutorne sile". Pokazatelj ilokutorne sile - mi emo ga obiljeavati kraticom PIS - j e teorijski konstrukt, analogon performativnom prefiksu, realiziran u govoru na razliitie naine. Searle nadalje tvrdi da je mogue i da se isplati formulirati pravila obavljanja govornih radnji (pravila koja preciziraju uvjete, smisao i nain vrenja govornih radnji) kao pravila upotrebe PIS-a (tonije kao pravila upotrebe onih oznaka koje u danom sluaju realiziraju zadani PIS). Ova tvrdnja izgleda ispravnom, pogotovu ako je se shvati posve doslovno, meutim, ona moe dovesti do stanovitih nesporazuma naelne naravi. (Searle prezentira svoja pravila kao znaenjska, semantika pravila. Neka od njih, meutim, teko da mogu biti neposredno znaenjska. Tako on, posve ispravno, dri da se sugovorniku normalno obeaju stvari do kojih mu je stalo, a ne stvari koje eli izbjei. Ovakva tvrdnja mogla bi se bez daljnjega izloiti kao praktino pravilo o tomu pod kojim uvjetom ima smisla neto obeati. Searle je, meutim, izlae kao znaenjsko pravilo koje rukovodi upotrebom PIS-a kojim obeajemo. Takvo neposredno semantiziranje razgovorne situacije vodi

24

DON SERL

onda do nejasnoe kad je u pitanju konvencionalnost pravila. Jo gore stoji stvar s drugim pravilima. Scarle tu stoji na stajalitu slinom stajalitu ovjeka koji bi tvrdio da je zapovijed Ne ubij" dio maevalake vjetine - zapovijed naime specificira jedan vaan vid reguliranja upotrebe maa.) Izvoenje pravila obavlja se u dvije etape. U prvoj se navode uvjeti za uspjeno obavljanje ilokutornog akta, a u drugoj se onda zahtjev za ispunjenjem ovih uvjeta formulira kao pravilo upotrebe PIS-a. 1. Postoje normalni ulazni i izlazni uvjeti obavljanja radnje. Ulazni uvjet radnje je sve ono to uvjetuje normalno govorenje, a izlazni ono to uvjetuje normalno razumijevanje. Ovaj uvjet, kae Searle, iskljuuje kako fizike smetnje komunikacije, kao npr. gluhou, kao i namctnike oblike komunikacijske kao to je prianje viceva ili glumljenja'1 (pod nametnikim" se ovdje podrazumijeva one oblike komunikacije koji ovise o primarnim, ozbiljnim oblicima komunikacije, u smislu u kojem npr. ne bi bilo mogue glumiti obeavanje da ne postoji stvarno, neglumljeno obeavanje. Nije posve jasno po emu prianje viceva spada u naznaenu kategoriju). 2. Govornik G izrie sud s izgovarajui reenicu R. (Izricanje" pritom nije poblie definirano, ali u analizi propozicionalnog akta Searle naznauje da bi se moglo raditi o tomu da govornik u sudu s na stanovit nain ini relevantnim pitanje njegove istinitosti primjerice, ako kaem Doi u sutra" time povlaim, inim relevantnim pitanje mog sutranjeg dolaska, odnosno istinitosti suda Ja sutra dolazim"). 3. Izriui to da s, Gprorie buduu radnju B G-u. 4. Slualac S vie voli da G uini B negoli da ne uini, i G vjeruje da bi S-u bilo drae da G uini G negoli da ne uini. (Searle, diskutirajui o ovom pravilu odbacuje sluajeve kad se izraz Obeajem" upotreb-

GOVORNI INOVI

25

ljava kao sinonim za Dajem rije..." a kontekst ini jasnim da se radi o prijetnji kao u Ako ne naui, obeajem ti da e dobiti batina". Njegova argumentacija, meutim, unosi dodatne nejasnoe oko teorijskog statusa pojma PIS-a, jer se po njegovim formulacijama ini da jedan PIS moe sluiti za oznaavanje vie ilokutornih sila, dok je pojam PIS-a bio uveden kako bi se jednoznano definiralo ilokutorne sile). 5. Govorniku G i sluatelju S nije oito da e G uiniti B u normalnom tijeku dogaaja. 6. G namjerava uiniti B (uvjet iskrenosti). 1. G namjerava da ga izgovaranje Ra obveze da uini B (bitan uvjet). 8. G namjerava (n-I) proizvesti kod S-a znanje (Z) da se izgovaranje Ra rauna kao obvezivanje Ga da uini B. S namjerava proizvesti znanje Z putem prepoznavanja namjere i-1, i hoe da i-1 bude prepoznato zahvaljujui S-ovom poznavanju znaenja R-a. Napomenut emo da je uvjet vrlo teko zadovoljiti. Pretpostavimo da Pero u mojem prisustvu kae Obeajem da u doi". Da bih znao to je Pero uinio ovom izjavom treba da se izjava rauna kao obeanje samo ako je obojici sudionika jasno da govornik ne bi ionako izvrio naznaenu radnju. Drugim rijeima, ako mi nije poznato dri li Pero da bi on, Pero, tu doao i da mi to nije obeao, ne mogu znati je li njegova izjava obeanje. Isto tako, pravilo 6" mi kae da moram znati je li Pero iskreno obeao da bih znao je li uope obeao. Sama rije obeajem" mi ovdje ne pomae zbog vieznaenosti PIS-a). 9. Semantika pravila jezika (narjeja) koje govore G i S su takva da je R izgovorena ispravno i iskreno jedino ako su navedeni uvjeti zadovoljeni. Iz navedenih uvjeta Searle izvodi pravila upotrebe PIS-a. PIS kojim se obeaje oznait emo skraeno sa ,,Ob":

26

DON SERL

1. Pravila, ili pravilo o propozicijskom sadraju propisuje da Ob treba izgovoriti samo u kontekstu reenice ili govora T ije izjavljivanje pririe govorniku G budue radnju B. 2. Pravilo propisuje da Ob treba izgovoriti samo ako sluatelj S vie voli da G izvri radnju B nego da je ne izvri. 3. Pravilo propisuje da se Ob izgovara samo ako niti jednom od sudionika nije oevidno da e B proizii u normalnom tijeku dogaaja. Drugo i tree pravilo su pripremna pravila. 4. Pravilo iskrenosti tvrdi da Ob treba izgovoriti samo ako G namjerava uiniti B. 5. Pravilo kae da izricanje Ob-a vai kao obvezivanje na injenje radnje B. Ovo pravilo nosi naslov bitnog pravila". U slijedeem koraku Searle poopuje pravila tako da njima onda nastoji obuhvatiti glavne vrste ilokutornih akata. Filozofijski vane pretpostavke njegove analize vidljive su, meutim, ve na primjeru obeavanja. Searle pretpostavlja, prije svega, da se svaka izjava dade prevesti u kanonski oblik, s eksplicitnim PIS-om i odreenim propozicijskim sadrajem. Ova pretpostavka o prevodljivosti igra kljunu ulogu u izgradnji teorije govornih radnji. Zahvaljujui njoj Searle moe preslikati pravila koja karakteriziraju situacije u kojima ima smisla obeavati u znaenjska pravila za upotrebu Ob-a. Kad bi, npr. postojali naini da se obeaji koji nisu ekvivalentni obeanjima danima u kanonskoj formi, tada bi izmeu globalnih pravila za situaciju obeavanja i semantikih pravila upotrebe Ob-a postojalo lako provjcrljiva nepodudarnost u dosegu, postojali bi sluajevi na koje se prva pravila primenjuju a druga ne. Searle prezentira svoju pretpostavku o prevodljivosti pod nazivom naela izrazivosti" (ekspresibilnosti).

GOVORNI INOVI

27

koja tvrdi da se sve to se moe intendirati moe i rei. Tako formulirano, naelo nije novo niti posebno teorijski efikasno - ono postaje vano tek ako se iskazivost shvati kao eksplicitnost, a ova poistovjeti s odreenim tipom prevodivosti. Tek ako se izraavanje obeanja shvati kao eksplicitno obeavanje, a svako eksplicitno obeavanje kao ekvivalentno kanonskoj formi, kao njezina parafraza, moe naelo izrazivosti igrati onu ulogu koju mu namjenjuje Searle. Tada je ono u stvari pretpostavka prevodljivosti. Drugi vaan moment u vrednovanju pretpostavke o prevodljivosti je njezina uloga da osigura primat doslovnom govoru. Ova uloga potvruje nau raniju tvrdnju da se naelo ne odnosi na iskazivost ve na prevodljivost u kanonski oblik. Neizravni govor (kao stoje upotreba metafore i ironije) nije iskazivanje. Ono to smo iskazali metaforom nije zapravo iskazano. Naelo iskazivosti se primenjuje na takve sadraje, i onda ono tvrdi da znaenje koje je nagovjeteno u metafori moemo uvijek izraziti eksplicitno, tako da metaforini oblik prevedemo u normalni. Iz ovog primjera je vidljivo da se naelo ne odnosi toliko na sklop miljenje-govor kao to to iz naziva izgleda, ve na sklop eksplicitno-i-normirano iskazivanje prema implicitnom, zaobilaznom i aluzivnom. Searle sam formulira kritiku toku: Ono (naelo - nap. prev.) povlai za sobom injenicu da su sluajevi kad govornik ne kae tono to misli - a glavne su vrste takvih sluajeva nedoslovnost, neodreenost, dvosmislenost i nepotpunost teorijski nebitni za jeziko komuniciranje" (Speech acts, str. 20). Naelo izrazivosti (prevodljivosti u kanonski oblik) dobiva nadopunu u Scarlcovu shvaanju semantikih pravila. Naelo izrazivosti tvrdi da su znaenjska pravila pravila eksplicitnog iskazivanja. U Searleovoj interpre-

28

DON SERL

taciji to ukljuuje dodatnu jednakost: pravila iskazivanja su pravila ponaanja u danoj situaciji. Semantika struktura jezika, kae Searle je realizacija u skladu s konvencijama, temeljnih konstitutivnih pravila. Ova konstitutivna pravila su, kao to smo vidjeli na primjeru obeavanja, pravila o tomu kad je primjereno uiniti neku radnju. Semantika struktura je zadana pravilima injenja, pravilima koja nas ue u kojim je uvjetima doputeno i uope smisaono neto obeati, nekome zaprijetiti itd, Searleova analiza govornih inova oito je namjenjena i filozofima i prouavaocima jezika. Njezini tehniki detalji posebno su zanimljivi ovim drugima. Teorija govornih akata ima mnogo uspjeha u lingvistici i prouavanju diskursa. Sam Searle ju je uspjeno primjenio i na teme kao to je metafora i fikcijski govor. U samoj filozofiji jezika danas je tema govornih inova manje u sreditu negoli je bila u ezdesetim i sedamdesetim godinama, ali daleko od toga da bi bila irelevantna. Izloivi u prvom dijelu knjige opu teoriju, Searle je u drugom dijelu primjenjuje na filozofske probleme iz vie filozofskih podruja. Teme kao to je odnos izmeu biti i treba, fundamentalan za etiku, ili pak ontoloki problem univerzalija, bivaju obraivane sredstvima analize govornih inova. Searleova rijeenja izazivala su kontroverze, a njegova prezentacija je uvijek jasna, zakljuci hrabri i od tih se njegovih analiza uvijek moe mnogo nauiti. Ostat emo sasvim kratko na podruju filozofije jezika da bismo prikazali u nekoliko naznaka jednu temu. Pogledajmo kako Searle primjenjuje rezultate svoje analize govorne djelatnosti na klasian problem teorije znaenja, pitanje referencije. Referencija je odnos izmeu jezika-govora i realnosti. Kad kaem Ovaj stol je sme" referirao sam na stol. Kako?

GOVORNI JNOVI

29

Searle polazi od pretpostavke da je referiranje govorni akt, i to ne potpun ilokutorni akt, ve autonoman aspekt ilokutornog akta, i ugrauje spomenute naznake u svoju teoriju akata. Ostavljajui po strani drugorazredne i nametnike vrste diskursa, Searle se koncentrira na ozbiljne i doslovne izjave. Kod njih vai kao pretpostavka uspjenosti akta referiranja ili referentnog akta da ono na to se govornik referira mora postojati i da je istinitost i neistinitost priricanja nezavisna od (vrste) izraza koji se koristi u referiranju. Ovim zahtjevima za koje tvrdi da su opeprihvaeni, Searle dodaje trei, koji se tie znanja i sposobnosti govornikovih: ako se hoemo uspjeno referirati nekim iskazom na neki predmet, onda ili samim iskazivanjem dotinog iskaza dajemo na znanje sugovorniku koji je to predmet, preciznije, priopujemo mu takav opis po kojemu ovaj moe prepoznati predmet, ili, ako to nismo eksplicitno uinili, moramo biti u stanju na prvobitni iskaz nadopuniti, odnosno zamijeniti takvim koji e mu omoguiti prepoznavanje. Drugim rijeima, da bismo se uspjeno referirali na neko X treba da posjedujemo opis koji vai jedino za X, koji ga na iskljuiv nain identificira. Searle tvrdi da ovaj trei uvjet slijedi iz naela izrazivosti. Osnovna je zamisao jasna: ako govorimo o nekom ili neem, i hoemo da naa izjava bude uspjena, da bude, dakle, shvaena doista kao izjava o tome o emu govori, onda moramo biti u stanju precizirati na to mislimo. Svako implicitno referiranje mora biti prevodivo u eksplicitni oblik, takav u kojem je jasno o kome ili emu je rije. Uvjeti koje Searle navodi zanimljivi su po tomu to u sluaju referiranja imamo posla s radnjom" za koju uope nije sigurno da je radnja, i ije izvrenje nije regulirano drutvenim konvencijama kao to je regulirano obeavanje ili prijetnja.

30

DON SERI.

U analizi ilokutornih akata Searle se oslanja na pretpostavku daje upotreba PIS-a izomorfna izvrenju akata, a da je domena izvrenja govornog akta koekstenzivna s domenom obavljanja sinonimne radnje. U analizi referiranja otpadaju uvjeti koji se tiu poeljnosti, obostrane obavjetenosti o znanjima sugovornika i o normalnom tijeku dogaaja. Poseban problem predstavlja status sugovornika: obeajem neto nekomu ali kad tvrdim, pa se tvrdei referiram na neki predmet nije oevidno da je injenica da referirajui mogu eventualno uzeti u obzir spoznaje i sposobnosti sugovornika dio semantikih pravila koja reguliraju upotrebu referentnih izraza. Searle navodi slijedeih sedam uvjeta: 1. Izlazne i ulazne okolnosti moraju biti normalne. 2. Iskazivanje referencijalnog izraza I mora biti dio iskazivanja reenice R. 3. Iskazivanje R je (barem po namjeri) izvrenje nekog ilokutornog akta. 4. Treba da postoji neki predmet X, za kojeg bilo izraza I sadri identifikantni opis bilo postoji takav izraz kojeg govornik G moe upotrebiti. 5. G intendira da iskazivanje I-a izdvoji ili identificira X za sluatelja S. 6. G intendira da iskazivanje I-a identificira X za S putem S-ovog prepoznavanja G-ove namjere da identificira X, a on namjerava da postigne to prepoznavanje putem S-ovog poznavanja pravila koja upravljaju I-om, i putem S-ovog poznavanja konteksta izjavljivanja K. 7. Semantika pravila koja upravljaju I-om su takva da je on ispravno izgovoren u reenici R u kontekstu C samo ako je zadovoljeno prvih est navedenih uvjeta. Searle nudi razlog za osobiti oblik ovih uvjeta, tvrdei da on potjee iz openitosti pojma referiranja

GOVORNI INOVI

31

- kako referiranje obuhvaa i upotrebu opisa, i imena i linih i pokaznih zamjenica, pravila upotrebe moraju biti vrlo apstraktna, apstraktnija negoli za obeavanje. Drimo da razlog nije valjan, budui da bi svako preciziranje moglo uiniti popis uvjeta samo ogranienijim, ali ne konkretnim u onom smislu u kojem su to pravila za obeavanje - nikakvo pravilo o upotrebi osobnih imena ne moe ukljuivati pretpostavke o interesima govornika, o iskrenosti namjere ili o obavezama koje govornik preuzima. Danas su opisne teorije referencije, po kojima govornik mora posjedovati opis da bi uope referirao, prilino nepopularne. Glavni im je prigovor to da ljudi referiraju na osobe o kojima znaju vrlo malo ili nita, a u svakom sluaju ne posjeduju nikakav identifikatorni iskaz. Tada centralni uvjet, onaj pod brojem 4 nije zadovoljen, a da govornik ipak referira. Mnogi se stoga priklanjaju suprotnoj teoriji referencije (iz pera Saula Kripkca) po kojoj je dovoljno da postoji prikladni lanac prenoenja (gdje ranije karike uzrokuju kasnije) izmeu prvih i sadanjih upotrebljivaa imena, da bi ovi sadanji posve uspjeno referirali na nosioca imena. Searieovo izlaganje ima tu vrlinu da lijepo uvodi u problematiku, i da je opisna teorija izloena i branjena na visokoj razini. Searleove preokupacije nakon Govornih inova" i jedne knjige studija sve se vie okreu filozofiji psihologije. Zamisao iz Govornih inova" po kojoj znaenje proizlazi iz govornikovih namjera i vjerovanja, dovela ga je do razmatranja problema odakle vjerovanjima i uope mentalnim stanjima to da se odnose na vanjski svijet. U knjigama to su uslijedile on brani stajalite da je to odnoenje prema svijetu intencionalnost, nesvodljivo svojstvo ljudskog mozga. Searle je tako materijalist posebnog kova. Najvie rasprave izazvale su njegove kritike suvremene kognitivne psiholo-

32

DON SERL

gije, napose zamisli po kojoj je raunar dobar model za ljudski um. Naime, Searle se suprotstavio vrlo monom istraivakom programu u suvremenoj psihologiji i filozofiji psihologije koja uzima za ozbiljno raunarsku metaforu. ak je cijeli program umjetne inteligencije po njegovu sudu beznadno pogrean. Stroj ne moe misliti, tvrdi Searle. St roj-racu nar slijedi program, ali ga ne razumije. On nudi sliku koja je postala slavna: Zamislite da ste u sobi u kojoj je nekoliko koara s kineskim pismenima. Ne znate kineski, ali imate na raspolaganju knjigu koja vam objanjava pravila upotrebe tih pismena, ne navodei njihova znaenja. Kinezi komuniciraju preko vas - vi dobivate uputu koji znak da uzmete, a knjiga vam kae koji onda drugi znak aljete dalje, i tako Kinezi preko vas izmenjuju poruke, pitanja i odgovore, a vi ste vrlo uspjeni u rukovanju pismenima, rukovodei se iskljuivo obavijestima o njihovu obliku. Naravno, ovako nikad neete nauiti kineski. No, kae Searle, raunar je tono u analognom poloaju kao i vi. On prima impulse odreene programom i manipulira tim impulsima nemajui dostupa znaenju tih impulsa, kao to vi nemate dostupa znaenju kineskih pismena dok ste zatvoreni u Kineskoj Sobi. Raunar ne razumije znaenja, i ne moe ih razumjeti. Searle izvodi dalekosene konzekvence, cijelu kritiku umjetne inteligencije iz primjera o Kineskoj Sobi. Dapae, kako je velik dio suvremene psihologije, tzv. kognitivistiki pravac, izgraen na pretpostavci da je ljudski um poput kompjutora, Searle smatra da svoju kritiku moe proiriti na itav taj pravac. Samo mozak moe misliti, tvrdi on, a kako mozak to ini neemo moi shvatiti oslanjajui se na raunare. Daljnji Searleov argument poiva na slijedeoj ideji: Raunari nemaju svijesti. Meutim, samo svijest

GOVORNI INOVI

33

moe posjedovati intencionalnu usmjerenost na predmet. Intencionalnost je toliko posebna po svojim znaajkama da je samo svjesna stanja mogu imati. Prema tome, raunari ne posjeduju intencionalnost, njihova stanja nemaju sadraje i ne referiraju bez svjesnosti, onda ni ljudski nesvjesni misaoni" procesi nisu intencionalni, pa dakle ni mentalni. Naravno, glavna premisa argumenta jeste da nema intencionainosti bez svjesnosti. Intencionalnost je posebna. Po emu je intencionalnost tako posebna? Prvo, i to je klasini problem relacije medu fizikim predmetima su relacije medu postojeim predmetima, a mnogi dre da je svaka relacija takva. No usmjerenost misli na predmet nije te vrste, barem na prvi pogled. Prvo, moemo misliti o predmetima koji vie ne postoje (pokojnicima, lanjskom snijegu itd.), drugo 0 predmetima koji nikad nisu ni postojali (o jednorogu ili o Vili Ravijojli). Kakav je to odnos spram nepostojeeg objekta? To ne moe biti realna relacija, budui da joj nedostaje vanjski (ko)-relat. Pored toga, intencionalni odnos" prema predmetu pokazuje stanovite anomalije. Uzmite primjer jadnog Edipa. Edip je htio spavati s tebanskom kraljicom za koju nije znao da je njegova majka. Zaboravite psihoanalizu i pretpostavite da Edip na pitanje eli li spavati sa svojom majkom?" uasnuto i iskreno odgovara Ne". Tada je istinito slijedee: Edip hoe spavati s tebanskom kraljicom. Tebanska kraljica je Edipova majka. Edip nee spavati sa svojom majkom. Slikovito se situacija moe opisati uz pomo metafore vida" (aspekta). Edip hoe spavati s Jokastom,

34

DZON SERL

ali to hoe pod vidom Jokaste kao tebanske kraljice. Drugi njezin aspekt, naime da je ona njegova majka posve mu je stran. Dostupnost odnosno nedostupnost aspekta iskoritena je u sofizmu Pokriveni" (Poznaje li pokrivenog ovjeka?" Ne. Ali to je tvoj otac. Dakle, ne poznaje svojeg oca"). Uoite da ova aspektnost pripada intencionalnom odnosu htijenja, a ne samoj radnji. Spavajui s tebanskom kraljicom, Edip spava sa svojom majkom i u tom je njegova nesrea. Samo je htijenje aspektno, in nije. Searle onda iznosi kljunu zamisao: Samo stanja kojih smo svijesni ili ih moemo postati svjesni, imaju karakteristina svojstva intencionalnosti, napose, samo stanja kojih smo svijesni imaju aspektnost. .. mi nemamo pojma intrinsine intcncionalnosti osim u terminima njezine dostupnosti svijesti" (Consciousness, explanatory inversion and cognitive science, Behavioral and Brain Sciences, 13/1990. str. 585 /rezime/). Searle najprije razlikuje intrinsinu od posuene" intencionalnosti (tekst ima posuenu intencionalnost, moja misao dok ga piem intrinsinu). Zatim uvodi drugi korak: Drugi korak. Intrinsino intencionalna stanja, bilo svijesna bilo nesvjesna, uvijek imaju aspektni oblik" (isto, str. 587). Slijedei je korak kljuan: Trei korak. Ovu aspektnu crtu ne moe se iscrpno niti potpuno karakterizirati u terminima predikata treeg lica, ponaanja ili neurofiziologije. Niti jedan od tih nije dovoljan da dade potpuno objanjenje aspektnog oblika" (Isto). Searle iz treeg koraka izvodi dalekosean zakljuak. Suprotno uvjeravanjima psihologa, nesvjesna vje-

GOVORNI INOVI

35

rovanja i elje nisu ni prava vjerovanja odnosno elje, niti su bitna ili prva za prouavanje. Treba poi od sloenog sluaja, naime svjesnog vjerovanja, da bi se objasnilo nesvjesno. Golem dio psihologije je naprosto pogrean. Teza je vrlo hrabra. Mnogi se s njome nee sloiti, ukljuno i autor ovih redaka. No, ona predstavlja ozbiljan izazov. Searle nikad nije prestao biti provokativan i zanimljiv mislilac. Nenad MIEVI

GOVORNI INOVI
Dagmaru

PREDGOVOR

Osim to tako oigledno dugujem dvojici mojih uitelja, J. L. Ostinu (J. L. Austin) i P. F. Strosnu (P. F. Strawson), ova knjiga je nastala i uz mnoge korisne savete i kritike primedbe velikog broja onih koji su je proitali i komentarisali pojedine odcljkc rukopisa; naroito sam zahvalan Dulijanu Bojdu (Julian Boyd), Noamu omskom (Noam Chomskv), R. M. Harniu (R. M. Harnish), Bcnsonu Mejtsu (Bcnson Mates) i Hansu Slugi (Hans Sluga). Jezgro ovoga rada bila je moja doktorska teza o smislu i referenci, koju sam podneo Oksfordu 1959. Nekoliko ovde zastupljenih ideja javljalo se i u mojim lancima, i stoga bih eleo da zahvalim urednicima i izdavaima asopisa Mind, The Philosophical Review, The Encydopedia of Philosophy, kao i onima iz izdavakih kua Rautlid & Kigen Paul (Routledge & Kcgan Paul) i Alen & Anvin (Allen & Unwin), koji su mi dopustili da neke od tih materijala ponovo koristim. Zahvalnost takoe dugujem i Amerikom savetu uenih drutava za stipendiju koja mi je omoguila da radim na ovoj i srodnoj grai tokom 1963-64, gospoici

4()

DON SERL

Rut Anderson (Ruth Anderson) za nadgledanje kucanja, R. M. Harniu (R. M. Harnish) i M. apiri (M. Shapira) za rad na indeksu pojmova, D. Parfitu za pomo kod korekture i R. B. Kitaju za likovno reenje naslovne strane. A najvie od svega elim da zahvalim svojoj supruzi za neprekidnu pomo i savet. D.R.S.

PRVI DEO Teorija govornih inova

Prvo poglavlje METODI I OBIM

1.1. Filozofija jezika Kako se reci odnose prema svetu? Kako je mogue da se, kada govornik stoji pred sluaocem i proizvodi neke zvuke, zbivaju ovi zauujui dogaaji koje se spremam da nabrojim: govornik neto misli; glasovi koje on proizvodi znae neto; slualac razume na ta se misli; govornik neto tvrdi, pita, nareuje. Kako je mogue da kada kaem, na primer, Dons je otiao kui", to je na kraju krajeva samo jedan skup glasova, ono to tada podrazumevam jeste da je Dons otiao kui? Kakva je razlika izmeu sledee dve stvari: rei neto i to podrazumevati i rei neto, a to ne podrazumevati? I ta se sve deava kada mislimo na jednu odreenu stvar, a ne na neku drugu? Na primer, kako dolazi do toga da kada kaem, Dons je otiao kui", gotovo uvek pomislimo samo da je Dons otiao kui, a ne, recimo, da je Braun otiao na igranku, ili da se Grin napio? I kakav je odnos izmeu onoga to ja podrazumevam* kada neto kaem i onoga ta to, bez obzira da li je izgovoreno ili ne, znai? Kako zapravo reci zamenjuju stvari? Kakva je razlika izmeu smisle Glagol to mean prevodimoovde kan podrazumrvatt. rede kao mitliii. (Prim. prev.)

44

DON SERL

nog i besmislenog skupa reci? ta mislimo kada kaemo da je neto istinito ili lano? Ovakva pitanja predmet su prouavanja filozofije jezika. Nikako ne smemo pretpostaviti da u obliku u kome ih ovde navodim ona uopte imaju nekog smisla. Ali u ovom ili onom obliku ovakva pitanja moraju imati smisla; naime, znamo da ljudi meusobno komuniciraju, da govore razne stvari, da ponekad podrazumevaju ono to kau, da ih bar ponekad neko razume, da oni pitaju, nareuju, obeavaju i izvinjavaju se, da se njihovi izriaji prema svetu odnose na naine koje moemo da opiemo odreujui te izriaje kao istinite ili lane, besmislene, glupe, ili kao preterivanja, itd. A ako se ovakve stvari zaista dogaaju, onda sledi da je mogue da se one dogode; ako je to mogue, onda bi trebalo da bude mogue postaviti pitanja kojima se ta mogunost istrauje, a i na njih odgovoriti. Filozofiju jezika u ovde razlikovati od lingvistike filozofije. Lingvistika filozofija je pokuaj da se razmatranjem uobiajene upotrebe pojedinanih reci ili drugih elemenata u nekom jeziku rese odreeni filozofski problemi. Filozofija jezika je pokuaj da se filozofski razjasne i opiu izvesne opte odlike jezika kao to su referenca, istina, znaenje i nunost; filozofija jezika se samo uzgred bavi pojedinim elementima nekog odreenog jezika. Naravno, njen metod istraivanja, tamo gde je on empirijski i racionalan, a ne a priori i spekulativan, naterae nas da obratimo panju i na injenice o postojeim prirodnim jezicima. Lingvistika filozofija" prvenstveno je ime metoda; filozofija jezika" je ime predmeta. Mada u se povremeno sluiti metodima lingvistike filozofije, ova knjiga je ogled iz filozofije jezika, a ne iz lingvistike filozofije. Ova knjiga nije ni ogled iz lingvistike. Lingvistika pokuava da opie postojee strukture - fonoloke,

GOVORNI INOVI

45

sintaktike i semantike - prirodnih, ljudskih jezika. Filozofija jezika uzima podatke" iz prirodnih jezika, ali mnogi njeni zakljuci - recimo o tome ta znai biti istinit, ili biti tvrenje, ili biti obeanje - ako su valjani, treba da vae za svaki mogui jezik na kome se mogu praviti tvrenja, obeanja ili istine. U tom smislu ova knjiga nije ogled o jezicima - francuskom, engleskom ili svahili - ve ogled o jeziku uopte. 1.2. Lingvistika odreenja Prouavanju problema filozofije jezika pristupiu razmatranjem onog to nazivam govornim, lingvistikim ili jezikim inovima. Kasnije u izloiti i razloge zbog kojih sam izabrao ba ovakav pristup. U ovom i sledeem poglavlju pokuau da objasnim i obrazloim metode koje u u ovom istraivanju primenjivati. Tokom itavog rada izloiu niz zapaanja o jeziku. Ova zapaanja mogu se podeliti u dve grupe. Prvu grupu ine odreenja lingvistikih elemenata; na primer, rei u da se taj i taj izraz upotrebljava da bi referirao, ili da ta i ta kombinacija reci nema nikakvog smisla, ili da je takav i takav iskaz analitiki. Ponekad e izraz koji koristim u svrhe ovakvih odreenja biti termin koji sam sam izmislio. Sve to zajedno nazvaemo lingvistikim odreenjima. Druga grupa ovih zapaanja obuhvatie objanjenja injenica izloenih u lingvistikim odreenjima i uoptavanja koja se na tim injenicama zasnivaju. Na primer, rei u da to i to ne kaemo zato to postoji neko pravilo po kome je to tako i tako. Ovakva tvrenja nazvau lingvistikim objanjenjima. Ovo razlikovanje ne treba uzimati tako otro i iskljuivo, ali e ono biti dovoljno za nae potrebe. Sada se prirodno postavlja pitanje kako znam da je ono to imam da kaem istinito. Nedoumica filozofa

46

DON

SERL

u vezi sa ovim problemom esto se usredsredivala na lingvistika odreenja i uzimala sledea dva oblika: prvo, javljao se itav niz skeptikih sumnji o kriterijima primene izraza kao to su analitiki", smislen", sinoniman", i slino.1 Drugo, postojale su uoptene sumnje u pogledu naina proveravanja tvrenja o jeziku.2 Ova dva oblika sumnje su povezana i razmotriu ih onim redom kako su ovde dati. Od navedenih spornih termina najvie panje privukli su analitiki" i sinoniman". Zato u zapoeti razmatranjem ovih termina, mada bi oblik argumenta - za i protiv - mogao uspeno da se primenjuje i na ostale sporne izraze. esto se tvrdi da nema odgovarajue analize pojma analitinosti i da nam shodno tome nedostaju odgovarajui kriteriji za odluivanje da li je neko tvrenje analitiko. Dalje, tvrdi se da zbog odsustva analize i kriterija mi tu re i ne razumemo, te je sam pojam nelegitiman, neispravan i nedosledan, neempirijski i slino. U spisima analitikih filozofa posleratnog perioda esto se javlja upravo ovaj oblik argumenta: nedostaju nam analiza i kriterij za neki pojam P, stoga mi P ne razumemo pravilno i sve dok ne obezbedimo analizu i kriterije za P, taj pojam je na neki nain, ili u nekom smislu, nelegitiman. Poto ga nalazimo kod velikog broja filozofa, ovaj argument zasluuje da bude detaljnije ispitan. Prvo, nije dovoljno rei prosto da nam nedostaju kriteriji za analitinost ili sinonimnost. Definicija koju bismo mogli dati za ove termine prua nam, u stvari, neki kriterij u jednom, (dosta udnom) smislu reci kriterij", koji se u ovakvim razmatranjima koristi.
1 Vidcti na primer. W. Ouine. Two dugmas of empiricism", Phtlosophicai Review,, January, 1951. pre-Siampano u W. Ouinc: prom u Logica! Point ofVietv, Cambridgc. 1%1, i Morlori White: The analviic and synthetic, ,in untcnahle dualism", u L. Linsk (ed.): Srmaniu s and ihe Phdosophy of Language, Urbana. 1952. 2 Vultsti, na primer, B. Males; ..On Ihe vcnfication of stalcmenLs jln.ni urdinarv language". lnguiry, I lom, 1958. <""lanak je preStampan u V. C. Chappell ( e d . ) ; Ordinary Langimgf, Engclwood Clitts. 1964.

GOVORNI INOVI

47

Sinonimnost se definie na sledei nain: dve reci su sinonimne ako i samo ako imaju isto znaenje. Analitinost se definie ovako: tvrenje je analitino ako i samo ako je istinito po svome znaenju ili po definiciji. Ovakva odreenja tih termina su upravo ona vrsta odgovora koji bi bio dat nekome ko ba nita ne zna 0 znaenju ovih reci, a eleo bi da zna. Da bi na uenik ovladao tehnikom upotrebe tih reci, nema sumnje da bi iz pedagokih razloga bilo preporuljivo dodati i nekoliko primera. Ali kriterij koji smo dali sasvim je jasan: ako elite da znate da li su dve reci sinonimi, zapitajte se da li one znae isto; ako elite da znate da li je neko tvrenje analitiko, zapitajte se da lije ono istinito po definiciji ili po svome znaenju. Ali, rei emo dalje, da ovakve definicije nisu dobre, jer se one zasnivaju na pojmu znaenja, koji je 1 sam isto toliko nerazjanjen, pa kao i pojmovi sinonimnosti i analitinosti tek treba da bude ekspliciran. Ono to je nama ovde potrebno jeste kriterij sasvim druge vrste - ekstenzionalne, formalne ili bihejvioralne, kriterij pomou kojeg se na osnovu mehanikih operacija sa reenicama, ili posmatranja govornikovog ponaanja, moe odluiti da li je neko tvrenje analitiko. Prosto parafraziranje uz korienje podjednako nejasnih pojmova nije dovoljno. Ono to nama treba jeste objektivna provera analitinosti ili sinonimnosti. Ovi pojmovi i izgledaju nedostatni upravo zbog odsutva takve provere. U poslednjih nekoliko godina nainjeni su razni pokuaji da se na sve ove prigovore odgovori. Ja se ovde neu baviti tim prigovorima, ali smatram da oni poivaju na nekim uoptenim i pogrenim pretpostavkama o odnosu izmeu naeg razumevanja nekog pojma i nae sposobnosti da pruimo kriterije odreene vrste za njegovu primenu. Za poetak, izloiemo kriterij odreene vrste i videti zato je on neprimeren. Pretpostavimo da smo

4g

DON SERL

kao kriterij analitinosti uzeli sledee: jedno tvrenje je analitiko ako i samo ako prva re reenice kojom se to tvrenje iskazuje poinje slovom ,,A". Ovaj kriterij poseduje svu formalistiku objektivnost do koje dre kritiari pojma analitinosti. Ali on je oigledno apsurdan i oko toga bi se sloile sve strane u sporu. Zato je, u stvari, ovakav kriterij apsurdan? Mi svi znamo da jeste apsurdan, jer znamo da prvo slovo prve reci u reenici koju u odreenoj prilici koristimo da bismo izrekli neko tvrenje nema nikakve veze sa analitinou tog tvrenja. Ako se od nas dalje trae razlozi zbog kojih mislimo da je to tako, mogli bismo navesti bezbroj primera analitikih tvrenja koja ne poinju slovom A"\ kao i bezbroj ne-analitikih tvrenja koja poinju slovom A". Moemo ak otii i dalje ukazujui da bi taj kriterij vodio apsurdnom rezultatu - da jedno isto tvrenje dato izgovaranjem razliitih reenica (na primer, u razliitim jezicima) moe biti i analitiko i ne-analitiko. Ukratko reeno, ovakav kriterij, kao i svi do sada predlagani ekstenzionalni kriteriji za utvrivanje analitinosti, nee biti od neke velike pomoi. Ali sada, poto znamo da je taj kriterij neprimeren i u stanju smo da obrazloimo svoju tvrdnju daje on neprimeren, prirodno se postavlja pitanje kako smo do tog saznanja doli? Kako mi, u stvari, znamo da su razlozi koje dajemo uopte relevantni za ovaj problem? Moj odgovor bi bio da mi sve ovo znamo upravo zbog toga to znamo ta re analitiko" znai. Dalje, mi to ne bismo mogli znati da ne znamo ta znai analitiko". Mi znamo koja vrsta razmatranja utie na odluku da li da neko tvrenje oznaimo kao analitiko ili ne, i znamo da raspored slova tu nikako ne spada. Ali upravo ova vrsta znanja ukljuena je u saznavanje o tome ta ta re znai i zapravo ini saznavanje znaenja te reci. Daleko od toga da na neuspeh u nalaenju kriterija odreene vrste pokazuje

GOVORNI INOVI

49

da mi ne razumemo pojam analitinosti - on upravo pretpostavlja da mi pojam analitinosti ve razumemo. Istraivanje ne moemo zapoeti ako prethodno nismo razumeli sam pojam, jer samo pomou tog razumevanja moemo da procenimo primerenost predloenog kriterija. O svakom kriteriju analitinosti mora se suditi prema rezultatima koje on prua. On, na primer, mora dati ovaj rezultat: tvrenje Moj sin sada jede jabuku" nije analitiko tvrenje, a Kvadrati su etvorougaoni" jeste. Svako koje upoznat sa ovim terminima moe da nastavi listu primera u beskraj i ta sposobnost je ono to ini razumevanje pojma analitiko". U stvari, ova sposobnost je pretpostavka traganja za formalnim kriterijima eksplikacije pojma analitiko". Ova dva primera, Kvadrati su etvorougaoni" i Moj sin sada jede jabuku", izabrao sam zato to ih do sada nisam naao ni na jednoj listi analitikih ili sintetikih tvrenja. Izabrao sam ih, dakle, da bih pokazao da nae saznanje uslova primerenosti predloenog kriterija za pojam analitinosti spada u projektivnu vrstu znanja. Analitiko" ne oznaava zatvorenu klasu tvrenja. Taj termin nije skraenica za neku listu, ve se moe projektovati, to je odlika optih termina. Mi, dakle, znamo kako da ga primenjujemo na nove sluajeve.3 Zatim, nijedan predloeni kriterij ne isprobavamo prosto na osnovu njegove sposobnosti da se pomou njega klasifikuju neki ve ovetali primeri (kao to je, recimo, Sve neenje su neoenjene"), nego na osnovu provere da li je njegova projektivna snaga jednaka snazi termina analitiko", to opet pretpostavlja razumevanje opteg termina analitiko". Stoga, paradoksalna odlika nekih napada na pojmove sinonimnosti i analitinosti jeste da oni dobijaju
3 ViSe o znaaju projeklivnog svojstva videti u P. (irice i P. F. Slrawwn: ,.In defcnsc of a dogma", Philoaopkical Rnitw. April, 1965.

50

DON SERL

eljenu snagu samo ako se pretpostavi da su pojmovi sinonimnosti i analitinosti primereno shvaeni. Ovo u ilustrovati jo jednim primerom. Napadajui analitinost Kvajn (Ouine) kae: Ja ne znam da li je tvrenje .Sve to je zeleno, prostire se' analitiko tvrenje." 4 Da Kvajn koristi ba ovaj primer, samo po sebi ve dosta govori. On ne kae, recimo, Ja ne znam da li je tvrenje ,Svi okulisti su oni lekari' analitiko", niti Ja ne znam da li je tvrenje 'Sad pada kia' analitiko". Hou da kaem da je primer koji je on izabrao granini sluaj. Granini, zato to neki ljudi tvrde da postoje stvari kao to su ulni podaci, koje mogu biti zelene, ali poriu da ulni podaci mogu biti prostorno rasprostrti. Primer ima ovakav efekat upravo zato to se radi o graninom sluaju. Nismo sasvim sigurni kako da ga klasifikujemo - da li kao analitiko ili kao ne-analitiko. 5 Ali to to priznajemo da je ovo zbunjujui sluaj nikako ne pokazuje da nam nedostaje odgovarajui pojam analitinosti. Njime se dokazuje upravo suprotno. Granine sluajeve nekog pojma ne moemo da prepoznamo kao granine ako najpre nismo shvatili sam taj pojam. To to se kod ljudi javljaju sumnje u pogledu prirnene pojma zeleno na staklo iz irtreza isto je toliko provera njihovog ovladavanja tim pojmom koliko i odsustvo svake sumnje kada ga primenjuju na negovani travnjak ili kada ga iskljuuju govorei o snegu. Ni ja nisam siguran da li je tvrenje da je 'sve zeleno je rasprostrto' analitiko tvrenje, to pokazuje (mada nita vie od toga) da i ja sasvim dobro razumem pojam analitinosti. Jedan drugi autor 6 , razmatrajui sinonimnost, nudi analizu po kojoj ne postoje dve reci koje mogu biti
4 W Ouine, tip. cit., tfr, 32. 5 Ne radi se o lome da tvrenje moda nije istinito, kao iio Grajs i Strosn ukazuju. ve o lome da nije jasno kako IM treba uzeti. ft N Gootfman: On iikencss of meaning,' Ana!ysi\, October, 1949. Preraena verzija danka objavljena je u L. Linskv (ed.)'. Semantici and the Philosophy uf Language. Urbana, 1952.

GOVORNI INOVI

51

potpuno sinonimne. 7 Poto se, na primer, izraz ..oni lekar koji nije okulista" moe odrediti kao opis onog lekara, ali ne i kao opis okuliste, on tvrdi da to pokazuje kako u sekundarnoj ekstenziji" onog lekara" ima neeg to nije sadrano u sekundarnoj ekstenziji" reci okulista". 8 I poto se slino moe tvrditi i 0 bilo kom drugom paru reci, on tvrdi da ne postoje dve razliite reci koje bilo kad mogu imati sasvim isto znaenje". 4 Ali, razmislimo sada ta zapravo pokazuje jedan ovakav argument. Nije li sasvim jasno da on pokazuje da takve injenice o sekundarnim ekstenzijama jednostavno nemaju nikakvog uticaja na to da li su dva termina sinonimna. Polazna taka svakog traganja za kriterijima sinonimnosti jesu (i moraju biti) takve injenice kao to je ona da okulista" znai oni lekar. Svaki ekstenzionalni kriterij za pojam kao to je sinonimhost morao bi se najpre proveriti kako bi se osiguralo da on prua ispravne rezultate; u protivnom, izbor kriterija bio bi proizvoljan i neopravdan. Predloeni kriterij ne daje ispravne rezultate niti postoji bilo koji a priori razlog zbog kojeg bi trebalo to da ini. te ga stoga moramo napustiti.
7 Izgleda da su i Kvajn (Quine) i Gudmen (Goodman) izmenili svoja stunuuM.i u n d o v u u ko|i su usledili posle dva klasina lanka koja sitin naveo i UfltO |t VCTOvuu lia nm i d i n u Moje na potpuni) Kl im stanovitima iznetim u tim lancima Meutim. \.\ -.e ovde ne bavim razvojem njihovog miljenja kao pojedinanih (Ikmfh, \ee iivcirtm moik'lmiu nnaKzc u filnaofiji, A on dva rada su poznati i ulitajni primcri tili mnikl:i Na faricnM. neke od uvedenih promutl nisu znaile i poboljanje anali/e. Kvojn nudi UVtfkvu definiciju pojmi fttlffiulin nn.ikticity": ..Neku reenicu nazvat u slimulus muliMnUH a subjekt u r n o oko \c Huhjckl prihvati posle svakog slimulusa (unutar miidulus.i)' , i Wttd umi Ol'ifit, Cumbftdge. \lH*). sir. 55). Onda, po svoj prilici, LA veinu BH ne bi putltipk' Miniultis analitike teCvnuv, jer. n;i pnmer. ako stimulus ukljuuje piStolj u elo i narvdhu Ne smet ila prihvmiiS "Svi neoenjeni nulkard su neenje' ili u ti raznen mouk", sojna hi'fitj N >c usudm i\;\ s<' s lakvoni reCenicom sloi. SetnanliCka inlormaii|,i piu.i s.im<i K i hi LI mt mnogih vrsta molive /a pnhvatanjc i/riaja ili uskraivanje tOf prihvilunjn. ti1 iii'-.i spreiiiiiiisi da se I/IK'.I| prihvati -.mu po sehi ne predNtMvljii UMIUHI m definiranje icntBniiCfcih pojmova. K Ova) par reet sam |.i i^ihrao kito primei. ali on duti kao iliniraciJB (luifanconviif trpumenu. > > linskv (cd.), np tu .

52

DON SERL

Tvrenje da okulista" znai oni lekar nije tvrenje koje mora da zadovolji bilo koji kriterij sinonimnosti koji filozofi mogu da predloe, ve pre svaki predloeni kriterij sinonimnosti treba da bude u skladu sa takvim injenicama kao to je ona da je oni lekar'" sinonimno sa okulista'1. Mancvrisanje pojmom tanosti nije od neke velike pomoi, jer kao to je Vitgentajn (Wittgenstein) ukazao, tanost je relativna u odnosu na neku svrhu; za svrhu za koju upotrebljavamo sinonime, okulista" je upravo sinonimno sa oni lekar". Na primer, moje dete koje zna znaenje reci oni lekar", a ne zna znaenje reci okulista", pita me ta znai okulista?" i ja mu kaem: Okulista znai oni lekar". Zar mu ovim nisam rekao upravo ono to on eli da zna? U stvari, meni se ini da pojmovi analitinosti i sinonimnosti i nisu od velike koristi u filozofiji. 1 suvie je graninih sluajeva, a premalo onih koji su jasni. U sluaju analitinosti toliko vrsta iskaza ukljueno je u denotaciju i ima i suvie nerazjanjenih pitanja (na primer, da li su tvrenja u aritmetici uistinu dovoljna kao paradigma analitinosti da bi se mogla nazvati analitikim"?) da bi taj termin postao neto vie do prilino tupo orue filozofske analize. Ali opet, samo otkrivanje njegove nedovoljne otrine i sledstvene sumnje u pogledu njegove korisnosti pretpostavljaju shvatanje tog pojma i razlikovanje izmeu analitikih i ne-analitikh iskaza. Sve u svemu, oblik argumenta koji uzima jedan pojam (projektivne vrste) - pojam koji je ve u upotrebi i o ijoj primcnljivosti postoji opte slaganje - i za taj pojam kae da je na neki nain manjkav, jer ne postoje nikakvi odreeni kriteriji njegove primenljivosti, nikada sam po sebi ne moe da utvrdi da taj pojam nije shvaen ili da nije valjan. Najvie to taj argument
III Ludwig Wingcnstcin: Philmophtcal Investigation, Ncw York, 1153. par. 88.

GOVORNI INOVI

53

moe da pokae jeste da je neumesno traiti kriterije predloene vrste. Iza ovih prigovora lei, izgleda, jedna prikrivena ideologija po kojoj ne-ekstenzionalne eksplikacije uopte i nisu eksplikacije, a svaki pojam koji se ne moe ekstenzionalno eksplicirati je nedostatan. Ja tvrdim da je ovaj argument tako napravljen da samome sebi protivrei. Ne moete znati da je dati ekstenzionalni kriterij neuspean ako ve niste shvatili ta ga ini uspenim ili neuspenim. A imati to shvatanje znai, uopte uzev, razumeti taj pojam. Naravno, ne kaem da je nemogue na bilo koji nain pokazati da je upotreba pojma u pogledu kojeg postoji projektivno slaganje nedostatna. Na primer pripadnici nekog plemena mogu postii optu saglasnost oko toga ko jeste, a ko nije vetica, ali se jo uvek moe pokazati da je ono to oni govore na razne naine nejasno i neempirijski. Razmislimo sada kako da resimo ovaj problem. Moralo bi se, na primer, nai ta oni podrazumevaju pod vetica" i onda pokazati da se proverama koje oni koriste da bi odredili ko je vetica - na primer, stara ena koju je neko optuio da jeste vetica - nikada ne bi moglo dokazati da je neko stvarno vetica, odnosno da ima razne natprirodne moi koje su obuhvaene znaenjem reci vetica". Na slian nain se ponekad deava da nekome objanjavamo da neki iskaz za koji smo mislili da je analitiki u stvari nije analitiki, ili da dva izraza za koje smo mislili da su sinonimi u stvari to nisu. Razmislimo sad o ovome. Na primer, kada student koji upravo poinje da studira filozofiju kae ,,X" je dobro", znai X mi se svia11; da bi mu se pokazalo da on grei, navode se primeri stvari koje se sviaju ljudima ali za koje se ne bi reklo da su dobre, ili mu se pokazuje da izvesni oblici reci dobijaju smisao koji inae ne bi

54

DON SERI.

imali ako ,,X je dobro" znai samo X mi se svia", kao na pri me r: Meni se to svia, no da li je to zaista dobro?" U narednom odeljku ispitaemo intelektualnu potporu ovakvih rasprava. Poto je moj maternji jezik engleski, ja znam da je ..okulista" upravo sinonimno sa oni lekar", da banka" ima bar dva znaenja, daje maka" imeniea, da je kiseonik" jednoznana re, da Sekspir je bio bolji kao dramski pisac nego kao pesnik" ima smisla, da je ..lakni rukvi bili krugi" besmisleno, da je Maka je na prostirci"' reenica, itd. A ipak, ja nemam operacijske kriterije za sinonimnost. dvosmislenost, imeninost, smislenost ili reeninost. Stavie, svaki kriterij za bilo koji od ovih pojmova treba da bude u skladu sa mojim (naim) znanjem ili e pak biti odbaen kao neprimeren. Tako je polazna taka ovog istraivanja da ovakve injenice o jeziku znamo nezavisno od svake sposobnosti da navedemo poeljne kriterije za takvo znanje. Pozivati se na neki kriterij uvek pretpostavlja njegovu primerenost, a ona se moe ustanoviti jedino proveravanjem samog tog kriterija na primerima kao to su ovi i slini. Ne radi se o tome da se tvrenja o lingvistikim odreenjima ne mogu opravdati bez ovih poeljnih kriterija; stvar je vie u tome da se nijedan predloeni kriterij ne moe opravdati bez prethodnog znanja izraenog samim lingvistikim odreenjima. Razume se, moja namera nije da ovim primedbama umanjim znaaj traganja za kriterijima. Mislim, u stvari, da su pokuaji nalaenja kriterija za nae pojmove, ako su ispravno izvedeni, u stvari pokuaji ekspliciranja pojmova, to je, po meni, jedan od sredinih zadataka filozofije. U ovom trenutku elim da kaem samo to da kada izvesni poeljni modeli objanjenja ne uspevaju da objasne neke pojmove, onda su modeli ti koje treba odbaciti a ne pojmovi.

GOVORNI INOVI

55

1.3. Verifikacija lingvistikih odreenja Sve to sam do sada rekao pokree prethodno pitanje: kako znam sve ove stvari o jeziku koje tvrdim da znam? ak i ako pretpostavimo da je izlino moje intuicije braniti pozivanjem na kriterije izvesne vrste, ipak kada treba pokazati da su oni valjani, nemamo li onda i obavezu da naemo neto na emu emo ih zasnivati? Koju bih vrstu objanjenja, razloga ili opravdanja mogao da ponudim za tvrdnju da je takav i takav skup rei reenica, ili da okulista", znai oni lekar", ili da je analitiki istinito da su ene enskog roda? Ukratko, kako se takva tvrenja mogu verifikovati? Ova pitanja nam se nameu posebno kada ih uzmemo kao izraz osnovnog problema: Da li se sve takvo znanje, ako je uistinu valjano, mora zasnivati na empirijskom uvidu u jeziko ponaanje ljudi?" Kako se takve stvari mogu znati ako nije nainjen zaista iscrpan statistiki pregled verbalnog ponaanja onih koji govore engleski i ako se tako nije otkrilo kako oni u stvari upotrebljavaju rei? Dok se ne naini takav pregled, nije li itava ta pria samo prednauna spekulacija? Kao korak u pravcu pruanja nekog odgovora na ove izazove, eleo bih da predloim i razradim sledec: govoriti neki jezik znai ukljuiti se u (veoma sloen) oblik ponaanja odreen raznim pravilima. Uiti neki jezik i ovladati njime znai (inter alia) nauiti ova pravila i njima ovladati. Ovo je poznato stanovite u filozofiji i lingvistici, ali posledice tog stanovita nisu u potpunosti sagledane. to se tie ove rasprave, jedna od tih posledica bila bi da kada ja, govorei kao neko kome je engleski maternji jezik, pravim lingvistika odreenja one vrste o kojoj sam malopre govorio, ja tada ne prenosim ponaanje grupe ve opisujem aspekte mog vladanja vetinom koja je regulisana

56

DON SERL

nekim pravilima. I - to je takode vano - poto su i sama lingvistika odreenja, ako su data na istom jeziku na kome i elementi koji se odreuju, izriaji u skladu sa pravilima, onda su takva odreenja manifestacija tog ovladavanja.11 Razmiljajui o jezikim elementima, mogu da dam lingvistika odreenja koja se ne odnose na posebne izriaje ve imaju opti karakter, koji proizlazi iz injenice da su ti elementi ureeni prema nekim pravilima. Opravdanje za moje lingvistike intuicije izraene u ovim lingvistikim odreenjima sastoji se prosto u tome daje moj maternji jezik odreeni dijalekt engleskog jezika, te sam tako ovladao pravilima toga dijalekta; to ovladavanje je opisano elimino mojim lingvistikim odreenjima elemenata tog dijalekta, a istovremeno se u tim odreenjima ispoljava. Jedini nain da odgovorim na pitanje - kako znate? (na primer, da je tvrenje Sve ene su enskog roda" analitiko) jeste da dam druga lingvistika odreenja (ena" znai odrasla enka ljudskog roda); ili, ako me i dalje uporno pritiskaju pitanjem -kakoznate? i izvan lingvistikih odreenja, mogu jednostavno da kaem: ja govorim engleski". Mogue je (u smislu: nije samo-protivreno) da drugi ljudi koji pripadaju istoj dijalekatskoj grupi usvajaju neka druga pravila, pa stoga moja lingvistika odreenja ne odgovaraju njihovim. Ali nije mogue da su moja lingvistika odreenja, koja sam gore opisao, mog sopstvenog govora, pogrene statistike generalizacije nainjene na osnovu nedovoljnog broja empirijskih podataka, jer te generalizacije nisu ni statistike niti bilo koje druge empirijske vrste. Da ovaj moj idiolekt odgovara datoj dijalekatskoj grupi jeste jedna
II Naravno, postoje i druge vrste lingvistikih karakterizacija za koje ovaj opis ne vai, na primer: prosean Amerikanac izgovori 2432 rei dnevno". Ovo tvrenje je empirijska generalizacija koja se odnosi na verbalno ponaSanjc jedne odreene grupe ljudi. Ja se ovde ne bavim lom vrsiom lingvistikih pcneralizacija.

GOVORNI INOVI

5-7

empirijska pretpostavka (za koju celog ivota skupljam 'dokaze')- Ali to da u mom sopstvenom idiolektu okulista" znai oni lekar ne moe da porekne svedoanstvo dato u vezi sa ponaanjem drugih (mada u ja, ako se uverim da moja pravila ne odgovaraju pravilima drugih, biti spreman da promenim svoja pravila, kako bih se uskladio sa drugima). Ukratko, mogunost saznavanja i tvrenja injenica zabeleenih u lingvistikim odreenjima one vrste koju razmatramo ne sledei neke ortodoksne paradigme empirijske verifikacije moe se objasniti na sledei nain. Moje znanje kako da govorim jezik ukljuuje ovladavanje sistemom pravila koja moju upotrebu toga jezika ine ispravnom i sistematskom. Razmiljajui o mojoj upotrebi elemenata toga jezika, ja mogu da saznam injenice zabeleene u lingvistikim odreenjima. I ta odreenja mogu imati optost koja prevazilazi pojedinane sluajeve upotrebe datih elemenata, ak i ako se ova odreenja zasnivaju na nedovoljno velikom ili statistiki beznaajnom uzorku u kome se ti elementi javljaju, jer pravila su ta koja obezbeduju optost. Uzimamo slian sluaj: poznato mi je da u igri bezbola batman, poto udari loptu, tri u pravcu prve linije, a ne prema treoj liniji, ili, recimo, prema levoj strani glavne tribine. Koja je to sad vrsta znanja? Na emu se ono zasniva? Kako je to znanje mogue? Obratite panju da se radi o optem tvrenju i da se ono ne ograniava na neki pojedinani sluaj ponaanja nekog od igraa bezbola. Ja se, dodue, nikada nisam bavio prouavanjem ponaanja igraa bezbola niti sam o tome itao knjige. tavie, znam da bi, ak i ako u knjizi o samim pravilima ove igre pie ita suprotno, to bilo pogreno, ili bi to bila knjiga koja opisuje neku drugu igru. Moje znanje zasnovano je na tome to sam upoznat sa igrom bezbola, a to je inter aha usvajanje skupa pravila. elim da kaem da je moje znanje lingvistikih odreenja znanje sline vrste.

58

D/ON SI Kl

Ako je ovo tano, tada odgovor na pitanje filozofa ta bismo rekli ako...?" nee biti predvianje o buduem verbalnom ponaanju ve hipotetiko tvrenje o namerama [intencijama] u okviru sistema pravila, gdc ovladavanje pravilima nalae odgovor (naravno, pod uslovom da su i pravila i pitanja dovoljno odreena da bi mogla da diktiraju odreeni odgovor, a taj uslov nije uvek zadovoljen). Zbog toga, kada se radi o lingvistikim odreenjima, nema nepogreivih reenja; poznato je da intuicije govornika nisu uvek nepogreive. Nije uvek lako odrediti neiju vetinu; uz to, injenica da u ovim sluajevima vetina ini deo davanja odreenja ne pomae nam da pojednostavimo ovaj problem. 1 " U isrpavnom formulisanju znanja koje neko ima prc bilo koje formulacije, i nezavisno od nje, javlja se jo jedna potekoa, a to je pretvaranje znati kako u znati da. U jednom vanom smislu mi svi znamo ta znai uzrok", nameravati" i misliti", ali nije lako tvrditi ta ove rei tano znae. Greke koje pravimo u lingvistikim odreenjima i koje u praviti u ovom svom radu bie posledica sledeeg: nedovoljan broj primera uzetih u razmatranje, ili pogreno opisivanje datih primera, a da i ne govorim o nepanji, ncosctljivosti i netanosti; ali ponavljam - ove greke nee biti posledica brzopletog uoptavanja na osnovu nedovoljnog broja empirijskih podataka o verbalnom ponaanju datih grupa, jer niti e biti takvih uoptavanja, niti takvih podataka. Potrebno je da pravimo razliku izmeu (a) govora, (b) govora u kome se daju odreenja i (c) govora u kome se daju objanjenja. Na primer, potrebno je da pravimo razliku izmeu (a) Ovo je jedna jabuka"; (b) 14 Jabuka je imenica" i (c) Pravilo za neodreeni lan* uz imenicu koja poinje samoglasnikom zahteva ,,n"
U engleskom jeziku ,,a~. (Prim. prev.) IZ Slinu primrdbu. dtiduie dalu u drugaijem konlekslu. nalazimo ktxl NM,im,i (hunskog (Chomsky): Aspetls of Theory of Synlax, Cambridge, 1965, sir. 21-24.

GOVORNI INOVI

5<J

kao to imamo u jedna jabuka"* Ovde su (b) i (c) lingvistiko odreenje i objanjenje. Naglaavam da sposobnost da se da (a) lei u osnovi saznanja izvesnih vrsta tvrenja koja pripadaju vrsti (b), a to, u stvari, objanjava kako su ona mogua. Podaci vrste (a) zabeleeni su u tvrenjima vrste (b), a ona su objanjena objanjenjima vrste (c). Filozofski sporovi nastali oko tvrenja vrste (b) naterali su me da razmatram epistemoloki status ovih tvrenja. Tvrenja vrste (c) nisu podigla toliku prainu, te u o njima rei samo to, da su ona predmet uobiajenih (nejasno izraenih i teko izloivih ogranienja) koja postoje kod objanjenja, bilo u egzaktnim, bilo u drugim naukama. Da bi sluila neemu, kao i sva druga objanjenja, ona moraju a objasne podatke a da ne protivree drugim podacima; uz to moraju imati samo ovla naznaene odlike, kao to su jednostavnost, optost i proverljjvost. U eri krajnje razraenih metodologija, metodologija koriena u ovoj knjizi mora izgledati naivno jednostavna. Ja se sluim jednim jezikom kao svojim maternjim jezikom. Hou da dam i izvesna odreenja i objanjenja upotrebe elemenata toga jezika. Pretpostavka od koje u svome istraivanju polazim jeste da u osnovi moje upotrebe jezikih elemenata lee neka pravila. Stoga nudim lingvistika odreenja i zatim, formulisanjem datih osnovnih pravila, objanjavam podatke sadrane u tim odreenjima. Hteo bih a naglasim da ovaj metod stavlja teite na intuicije onih kojima je taj jezik maternji. Ali sve to sam ikada proitao o filozofiji jezika, pa ak i radovi autora koji najvie naginju bihejviorizmu i empirizmu, oslanjaju se na slian nain na intuiciju govornika. U stvari, teko je i zamisliti drugaije, poto bi ozbiljan zahtev za opravdavanjem intuicije da neenja" znai neoenjen mukarac, dosledno primenjen, ukljuivao i
* U engleskom jeziku ,.an apple". (Prim. prev.)

DON SERL

zahtev da opravdam svoju intuiciju da dato pojavljivanje rei neenja" znai isto to i neko drugo pojavljivanje te iste reci. Takve intuicije se mogu opravdati, ali samo pozivanjem na druge intuicije. 1.4. Zato prouavamo govorne inove U prethodnom odeljku rekao sam da pretpostavljam da govoriti neki jezik znai ukljuiti se u neki oblik ponaanja kojim upravljaju odreena pravila. Tu pretpostavku nisam ni pokuavao da dokaem, ve sam je nudio vie kao objanjenje injenice da je vrsta znanja izraena u dalim lingvistikim odreenjima mogua. U izvesnom smislu, ela ova knjiga moe se shvatiti kao jedan pokuaj da se ova pretpostavka ispita, da se iskau neke od posledica te pretpostavke i da se ona tako proveri. U ovom postupku nema cirkularnosti, jer ja pretpostavku jezika kao intencionalnog ponaanja, koje je ureeno nekim pravilima, koristim da bih objasnio mogunost postojanja lingvistikih odreenja, a ne da bih obezbedio dokaze za ova odreenja. Ova pretpostavka dobie sledei oblik: govoriti neki jezik znai izvravati govorne inove kao to su in tvrenja, nareivanja, postavljanja pitanja, davanja obeanja i tako dalje. I reeno jo apstraktnijim jezikom, govoriti neki jezik znai izvravati inove kao to su inovi referencije i predikacije; drugo, ti inovi se vre u sklada sa nekim pravilima upotrebe jezikih elemenata i, najzad, ta pravila i omoguuju izvoenje ovih inova. Razlog zbog kojeg istraivanje usredsreujem na govorne inove ja ovaj: svaka jezika komunikacija ukljuuje jezike inove. Jedinica jezike komunikacije nije, kao to je opteprihvaeno, simbol, re ili reenica, ili ak znaci kojima su simboli, reci ili reenice

GOVORNI INOVI

61

oznaeni, ve proizvoenje ili izdavanje simbola, reci ili reenica pri izvoenju govornog ina. Uzeti znak kao neku poruku, znai uzeti ga kao znak koji je proizveden ili izdat. Tanije reeno, proizvoenje ili izdavanje reeninog znaka pod odreenim uslovima je govorni in, a ovi govorni inovi (odreenih vrsta koje emo kasnije objasniti) osnovne su ili minimalne jedinice jezike komunikacije. Nain da se u to uverimo jeste da se zapitamo kakva je razlika izmeu sledee dve stvari: smatrati jedan predmet primerom jezike komunikacije i ne smatrati ga tim? Sutinska razlika sastoji se u sledeem. Kada neki zvuk ili znak na paretu papir uzmem kao primer jezike komunikacije, kao poruke, jedna od stvari koju moram da prihvatim je da je taj zvuk ili znak proizvelo neko bie (ili vie njih) slino meni i da su oni proizvedeni sa izvesnom namerom [intencijom]. Ako taj zvuk ili taj znak smatram prirodnom pojavom - kao to je, recimo, um vetra u granama, ili mrlja na paretu papira - ja ih onda iskljuujem iz klase jczikth komunikacija, ak i ako se taj um ili znak ne mogu razlikovati od izreene ili napisane reci. tavie, ne samo da znam da su i zvuk i znak proizvedeni kao rezultat intencionalnog ponaanja ve moram da pretpostavim da se ovde radi o intencijama |namerama] posebne vrste, svojstvene govornim inovima. Na primer, sa drugim ljudima moemo da optimo i tako to emo komade nametaja razmestiti na odreeni nain. Stav koji bih imao prema takvom rasporedu nametaja, ukoliko mogu da ga razumem, bio bi sasvim razliit od stava koji imam, recimo, prema rasporedu nametaja u sobi u kojoj sada sedim, mada se u oba sluaja moe rei daje raspored rezultat nekog intencionalnog ponaanja. Samo neke vrste intencija odgovaraju ponaanju koje u nazivati govornim inovima. (Te vrste intencije |nameravanja] ispitau u Drugom poglavlju ove knjige).

62

DON SERL

Ovakvom pristupu moe se prigovoriti da se on bavi samo onim dclovima u kojima se teorija jezika preseca sa teorijom akcije. Moj odgovor na tu vrstu prigovora bio bi sledei: ako je moje shvatanje jezika ispravno, teorija jezika je deo teorije akcije, prosto zato to je govor vrsta ponaanja kojom upravljaju odreena pravila. Sada, poto njime upravljaju pravila, to ponaanje ima formalne odlike koje omoguuju da se ono prouava nezavisno od bilo ega drugog. Ali prouavati samo ove formalne odlike, a ne i njihovu ulogu u govornim inovima bilo bi isto to i formalno prouavati monetarni i kreditni sistem raznih ekonomija, a ne i ulogu koju novac i krediti igraju u ekonomskim transakcijama. Mnogo toga se moe rei u oblasti prouavanja jezika a da se ne prouavaju govorni inovi, ali svaka takva isto formalna teorija nuno je nepotpuna. I da se posluim poreenjem koje sam ve ranije uveo, to bi bilo isto kao kada bismo bezbol prouavali samo kao formalni sistem pravila, a ne kao igru. Jo uvek moe izgledati da je moj pristup, reeno jezikom Sosira (Saussur), vie prouavanje parole" nego prouavanje langue". Meutim, ja elim da pokaem da je primereno prouavanje govornih inova u stvari prouavanje jezika u smislu langue. To je istinito i iz jednog vanog razloga koji prcvazilazi prosto tvrenje da komunikacija nuno ukljuuje govorne inove. Uzimam kao analitiku istinu o jeziku da sve to se moe podrazumcvati moe i rei. Neki dati jezik moda nema sintaksu ili dovoljno bogat renik da bih mogao na tom jeziku da kaem sve to mislim [podrazumevam] ali, u principu, nema nikakvih prepreka da se siromaan jezik obogauje, ili da ono to mislim kaem na nekom bogatijem jeziku. Stoga ne postoje dva sasvim razliita semantika prouavanja - j e d n o koje se bavi znaenjem reenica,

GOVORNI INOVI

63

a drugo izvoenjem govornih inova. Jer isto tako kao to u pogledu znaenja reenice shvatamo da bi doslovni izriaj te reenice s tim znaenjem u odreenom kontekstu bilo izvoenje posebnog govornog ina, tako isto. kada se radi o govornom inu shvatamo da postoji jedna mogua reenica (ili reenice) iji bi izriaji u odreenom kontekstu po svome znaenju predstavljali izvoenje nekog govornog ina. Govorni inovi ili inovi izvedeni u izriaju neke reenice su, uopte uzev, funkcija znaenja reenice. Znaenje reenice ne odreuje jedinstveno i u svim sluajevima koji govorni in se izvrava u datom izriaju, jer govornik moe podrazumevati vie nego to u stvari kae, ali u principu je uvek mogue da kae upravo ono to podrazumeva. Stoga, u principu je mogue da svaki govorni in koji neko izvodi, ili koji bi mogao da izvede, bude jedinstveno odreen datom reenicom (ili skupom reenica) pod pretpostavkom da govornik upotrebljava reci doslovno i u odgovarajuem kontekstu. Iz ovih razloga prouavanje znaenja reenice se u principu ne razlikuje od prouavanja govornih inova. Ako ih pravilno shvatimo, radi se zapravo o istom. Poto svaka smislena reenica po svome znaenju moe da se upotrebi u izvoenju posebnog govornog ina (ili niza govornih inova), i poto svaki mogui govorni in moe u principu biti tano formulisan nekom reenicom ili reenicama (pod pretpostavkom da se one izriu u odgovarajuem kontekstu), prouavanje znaenja reenica i prouavanje govornih inova nisu dva nezavisna prouavanja sa dva razliita stanovita. U savremenim radovima iz oblasti filozofije jezika moemo razlikovati bar dve struje - jednu koja se usredsreduje na upotrebu izraza u govornim situacijama, i drugu, koja se usredsreduje na znaenje reenica. Zastupnici ova dva pristupa ponekad govore kao da su

64

D2ON SERL

njihova stanovita nepomirljiva; to se potkrepljuje i injenicom da su, istorijski gledano, ta dva pravca povezana sa protivrenim stanovitima o znaenju. Tako, na primer, u Vitgentajnovim ranijim radovima, koji pripadaju ovoj drugoj struji, nalazimo jedno shvatanje znaenja koje on odbacuje u svojim kasnijim radovima; ti njegovi kasniji radovi mogu da se svrstaju u prvi pravac. Ali, iako je, istorijski gledano, izmeu zastupnika ova dva pristupa bilo otrih neslaganja, vano je uoiti da se oni, uzeti ne kao teorija ve kao dva pristupa istraivanju, u stvari ne nadmeu, ve se uzajamno dopunjuju. Pitanje svojstveno drugom pristupu bilo bi: Kako znaenja pojedinih delova reenica odreuju znaenje ele reenice?" 13 Pitanje koje nalazimo u prvom pristupu pak glasi: Koje su razliite vrste govornih inova koje govornici izvode kada izriu neke izraze?" 14 Da bismo imali jednu potpunu filozofiju jezika, potrebno je da odgovorimo na oba ova pitanja. Sta je jo vanije, ta dva pitanja su nuno meusobno povezana, poto za svaki mogui govorni in postoji mogua reenica ili skup reenica, a doslovni izriaji te reenice (reenica) u odreenom kontekstu inili bi izvoenje tog govornog ina.

1.5. Princip izrazivosti Princip da sve ono to moemo zamisliti moemo i rei, a koji u nazvati principom izrazivosti", znaajan je za argumente koje izlaem u ovom radu. Ja u ga sada malo proiriti, posebno zbog toga to se on moe pogreno shvatiti tako da izgleda laan. Mi esto vie podrazumevamo nego to kaemo. Ako me zapitate Ide li u bioskop?", ja mogu da
13 Uporedi: J. Kal?.. The Philosophy of Language, Htm York, 1966. 14 Uporedi: J. L. Austin, Hi>w to Po Things wah Words, Oxford. 1962.

GOVORNI INOVI

55

odgovorim Da", ali iz itavog konteksta je jasno da ono to ja podrazumevam jeste Da, ja idem u bioskop", a ne Da, dan je bio lep", ili, Da, nemamo banana". Slino, ja mogu da kaem, Doi u", podrazumevajui to kao davanje obeanja da u doi, to jest, izriui datu reenicu, ja doslovno podrazumevam ono to kaem, to bi znailo isto kao da sam rekao Obeavam da u doi". U takvim sluajevima, ak i ako ne kaem tano ono to podrazumevam, uvek je mogue da to uinim i ako postoji ma kakva sumnja da me slualac ne razume, ja u to i uiniti. Ali esto nisam u stanju da kaem sve to podrazumevam, ak i kada to elim, jer, ako, na primer, hou da kaem neto na panskom, ne znam jezik dovoljno dobro da bih rekao ta mislim, ili jo gore, ako dati jezik ne sadri reci ili druga sredstva kojima mogu da kaem ono to mislim. Ali ak i u sluajevima gdc je stvarno nemogue rei tano ono to podrazumcvam, u principu je mogue da u jednom tenutku budem u stanju da to uinim. U principu, iako ne i stvarno, ja mogu da poveam svoje znanje nekog jezika ili, to je jo radikalnije, ako postojei jezik (ili jezici) nije dorastao datom zadatku, ako mu jednostavno nedostaju sredstva kojima mogu da kaem ono to podrazumevam, ja mogu, bar u principu, da obogatim taj jezik uvoenjem novih termina ili nekih drugih sredstava. Svaki jezik stavlja nam na raspolaganje ogranieni skup reci i sintaktikih oblika za izraavanje svega onoga to mislimo. Ali kada se u datom jeziku ili u bilo kom jeziku pojavi neka gornja granica onoga to se moe izraziti i kada uvidimo da postoje i misli koje se na datom ili bilo kom jeziku ne mogu izraziti, onda to treba uzeti ne kao nunu istinu ve kao kontingentnu injenicu. Ovaj princip moe se izraziti i na sledei nain: za svako znaenje X i svakog govornika G, uvek kada G

ffo

DON SERL

podrazumeva (namerava da prenese, eli da komunicira u nekom izriaju, itd.) X, mogue je da postoji jedan izraz / takav da je / taan izraz ili formulacija A"-a. Izraen simbolima, ovaj princip bi glasio: (G) (X) (G podrazumeva X -> P (3 /) (/ je taan izraz *-a). 1 5 Da bismo izbegli dve vrste nesporazuma, treba naglasiti da princip izrazivosti ne povlai da je uvek mogue nai ili izmisliti neki oblik izraza koji bi kod sluaoca proizvodio onaj efekat koji govornik misli da proizvede; na primer, literarni ili poetski efekat, oseanja, verovanja, itd. Potrebno je da ono to govornik misli razlikujemo od nekih vrsta efekata koje on namerava da proizvede kod sluaoca. O ovome e biti vie reci u drugom delu knjige. Drugo, princip da sve to se moe misliti [podrazumevati] moe se i rei, ne povlai da sve to se moe rei, drugi mogu i da razumeju; jer, to bi iskljuilo mogunost privatnog jezika, jezika koji bi svakome, izuzev samom govorniku, logiki bilo nemogue da razume. Moe se pokazati da je takav jezik u stvari logiki nemogu, ali ja se u svom istraivanju neu baviti tim pitanjem. Princip izrazivosti se grana i ima iroke posledice. Na primer, (u etvrtom poglavlju) on nam omoguuje da objasnimo neke znaajne odlike Fregeove teorije o smislu i znaenju. On ima za posledicu to da sluajevi u kojima govornik ne kae tano ono to podrazumeva - glavne vrste ovih sluajeva su nedoslovnost, neodreenost, dvosmislenost i nepotpunost - nisu teorijski gledano bitni za jeziku komunikaciju. Ali najvanije za svrhe ovog istraivanja jeste to da nam taj princip omoguuje da pravila za izvoenje govornih inova izjednaimo sa pravilima upotrebe izvesnih jezikih
15 Ovakva formulacija ukljuuje eksplicitnu upotrebu kvantifikatura putem modalnog konteksta. Ali poSto je vrsi eiitilcta koja je kvantifikovana ionako .intenzionalna'. modni ni kontekst ne predstavlja neki naroit problem.

GOVORNI INOVI

elemenata, poto za svaki mogui govorni in postoji mogui jeziki element ije je znaenje (u datom kontekstu) dovoljno da se odredi da je njegov doslovni izriaj izvoenje upravo tog govornog ina. Da bismo prouavali govorne inove davanja obeanja ili izvinjenja, potrebno je samo ispitati reenice iji bi doslovni i ispravni izriaji inili davanje obeanja ili izvinjenja. Pretpostavka da je govorni in osnovna jedinica komunikacije, zajedno sa principom izrazivosti, ukazuje na to da postoje nizovi analitikih veza izmeu pojma govornih inova, onog to govornik misli, onog to izraena reenica (ili drugi jeziki element) znai, onog to govornik namerava da saopti, onog to slualac razume i onog to pravila koja upravljaju elementima jezika predstavljaju. Cilj naredna etiri poglavlja bie da se ispitaju neke od ovih navedenih veza.

Drugo poglavlje

IZRAZI, ZNAENJE I GOVORNI INOVI

U ovom radu polazi se od pretpostavke da govoriti neki jezik znai uestvovati u jednom obliku ponaanja ureenog nekim pravilima. Jasnije reeno, govor je izvoenje inova u skladu sa nekim pravilima. Da bismo potkrepili ovu pretpostavku, naveu neka od pravila kojima se sluimo pri govoru. Najpre u navesti skup nunih i dovoljnih uslova za izvoenje posebne vrste govornih inova, a zatim u iz ovih uslova izvesti skup semantikih pravila za upotrebu jezikih sredstava pomou kojih se izriajima daju obeleja govornih inova odreene vrste. To je moda mnogo zamaniji poduhvat nego to nam moe izgledati, te e ovo poglavlje biti posveeno pripremanju terena za uvoenje razlika izmeu razliitih vrsta govornih inova, i razmatranju pojmova iskaza, pravila, znaenja i injenica. 2.1. Izrazi i vrste govornih inova Ovu fazu istraivanja zapoeemo ukazivanjem na neke razlike koje nam se same nameu im ponemo da razmiljamo o jednostavnim govornim situacijama.

GOVORNI INOVI

69

(Jednostavnost reenica navedenih u naim primerima ne treba da nas navede da zaboravimo na optost razlika na koje elimo da ukaemo). Zamislimo da imamo govornika i sluaoca i pretpostavimo da u odgovarajuim uslovima govornik izrie sledee reenice: 1. Sem pui iz navike. 2. Da li Sem pui iz navike? 3. Seme, pui iz navike! 4. Kad bi Sem puio iz navike! Zapitajmo se sada kako moemo da odredimo ili opiemo izriaj govornika jedne od ovih reenica. ta govornik ini kada izrie jednu od njih. Jedna stvar je oigledna: za svakog ko izrie jednu od ovih reenica moe se rei da izrie reenicu sastavljenu od reci koje pripadaju engleskom jeziku. Naravno, to je samo poetak opisa, jer govornik, izriui jednu od ovih reenica, ne isputa prosto neke reci iz usta ve kae neto odreeno. Izgovarajui prvu reenicu, govornik (kako to filozofi kau) neto tvrdi, u drugoj on postavlja pitanje, u treoj nareuje, a u etvrtoj (u neto arhainom obliku) izaava htenje iH elju. Izvodei svaki od ova etiri razliita ina, govornik izvodi i izvesne druge inove koji su svima njima zajedniki. Izriui bilo koju od ovih reenica, govornik referira na neki objekt - na Sema - ili ga pak spominje, ili ga oznaava i pridaje mu kao predikat izraz pui iz navike" (u jednom od glagolskih vremena i oblika). Rei emo onda da su u izriaju sve etiri reenice referenca i predikacija iste, mada se u svakom od sluajeva ista referenca i predikacija pojavljuju kao deo potpunog govornog ina koji je razliit od druga tri. Tako pojmove reference i predikacije odvajamo od pojmova takvih potpunih govornih inova kao to su tvrenje, postavljanje pitanja, nareivanje, itd. Ovo odvajanje opravdava se injenicom da ista referenca i

-.r.

DON SERL

predikacija mogu da se jave u izvoenju razliitih potpunih govornih inova. Ostin (Austin) je ove potpune govorne inove nazvao ilokutornim inovima" i u ovom radu ja u se nadalje sluiti tom terminologijom.1 Evo nekih od glagola engleskog jezika koji oznaavaju ilokutorne inove: tvrditi", opisivati'', potvrivati", upozoravati", primetiti", komentarisati", nareivati", traiti", zahtevati", kritikovati", Jzvinjavati se", cenzurisati", odobravati", pozdraviti", obeavati", prigovarati", zahtevati" i argumentisati". Ostin tvrdi da u engleskom jeziku postoji preko hiljadu takvih izraza.2 Stoga, prvi zakljuak naih preliminarnih razmiljanja je da u izriaju bilo koje od etiri reenice date u naem primeru govornik izvodi najmanje tri razliite vrste inova: (a) Izriaja reci (morfema, reenica); b) referiranja i predikacije; c) tvrenja, postavljanja pitanja, nareivanja, davanja obeanja, itd. Sve ovo to smo sada naveli nazvaemo jednim optim imenom - govorni inovi: a) Izriaj reci, morfema, reenica = izvoenje izriajnih inova. b) Referiranje i predikacija izvoenje iskaznih inova. c) Tvrenje, postavljanje pitanja, nareivanje, davanje obeanja, itd. = izvoenje ilokutornih inova. Naravno, ja ne kaem da su sve to odvojene radnje koje govornik vri istovremeno, kao to neko, recimo, istovremeno pui, ita i eka se po glavi. Ja elim da kaem da izvodei neki ilokutorni in, govornik izvodi i iskazne i izriajne inove. To opet ne znai da je odnos izriajnih i iskaznih inova prema ilokutornim
1 J. L. Austin: How to do Things tvith Words, Oiiford, 19(12, Izraz ilokulumi in" upotrebljavam sa izvrsnim ustezanjem. poSto ne pri hvatam Oslimivo razlikovanje izmeu lokuiornih i ilokutornih inova O ovome uporedi J. R. Scarlc, Austin on Locutionary and Ulocutionary Acts", PhUosophica! Revieui. 2 Austin. tip. cil. str. 14V.

GOVORNI INOVI

7]

jednak odnosu izmeu kupovanja vozne karte i penjanja na voz, s jedne strane, i putovanja vozom, s druge. Ovi inovi, dakle, nisu sredstva za postizanje nekog cilja. lzriajni inovi stoje prema iskaznim i ilokutornim inovima u odnosu u kome, na primer, stavljanje znaka ,,X" na glasaki listi stoji prema glasanju. Ove tri vrste inova odvajamo zato to je ,kriterij identiteta' u svakome od tri sluaja razliit. Ve smo videli da isti iskazni inovi mogu biti zajedniki razliitim ilokutornim inovima. Isto tako, oigledno je da se jedan izriajni in moe izvesti bez izvoenja iskaznog ili ilokutornog ina (neko moe izrei reci ne rekavi nita). Slino, ako razmotrimo izriaj reenice: 5. Gospodin Semjuel Martin je redovni puca duvana, moemo nai razloge da kaemo da bi u izvesnim kontekstima govornik koji izrie ovu reenicu izvodio isti iskazni in koji nalazimo u reenicama od 1 do 4 (referenca i predikacija bi bile iste), i isti ilokutorni in kao onaj u reenici 1 (daje se isto tvrenje ili potvrivanje). Meutim, izriajni in razliit je od onog koji je dat u sve etiri reenice poto se izrie reenica koja ne sadri one iste reci ve samo neke od morfema sadranih u prethodnim reenicama. Tako, izvodei razliite izriajne inove, govornik moe izvoditi iste iskazne i iste ilokutorne inove. Naravno, treba imati u vidu da ni izvoenje istog izriajnog ina od strane dva razliita govornika, ili ak od strane jednog istog govornika u razliitim situacijama, ne mora da bude izvoenje istih iskaznih i ilokutornih inova. Na primer, ista reenica moe se upotrebiti za pravljenje dva razliita tvrenja. Izriajni inovi sastoje se prosto u izricanju skupa reci. Ilokutorni i iskazni inovi sastoje se u izricanju reci u reenicama u odreenim kontekstima, pod odredenjim uslovima i, kao to emo kasnije videti, sa odreenim namerama [intencijama].

72

DON SKRL

Za sada neu uvoditi dalje podele, iako dato razlikovanje moe izgledati pomalo neodreeno. to je jo vanije, ja ne tvrdim da je to jedini nain na koji se ovi inovi mogu podeliti. Na primcr, moda emo hteti da, za odreene svrhe, podelimo inove koje ja nazivam izriajnim, na fonetske, fonemskc i morfemske inove, itd. Naravno, u lingvistici kao nauci esto uopte i nije neophodno govoriti o inovima. Moe se ostati samo kod razmatranja fonema, morfema, reenica i tako dalje. Ovim pojmovima koje sam naveo eleo bih jo da dodam Ostinov pojam perlokutornih inova. Sa pojmom ilokutornili inova povezan je pojam posledica ili uticaja koje ti inovi imaju na delanje, miljenje ili verovanjc sluaoca. Na primer, zastupajui neko miljenje, ja mogu sluaoca da ubedim ili uverim u neto; izriui upozorenje, ja mogu da ga uplaim ili uzbunim; postavljajui neki zahtev, ja mogu da ga nateram da neto uini; dajui mu neko obavetenje, ja mogu da ga uverim (prosvetlim, pouim, inspiriem, navedem ga da shvati). Podvueni iskazi predstavljaju perlokutorne inove. Pojmovima iskaznih i ilokutornih inova odgovaraju odreene vrste izraza izgovorenih pri izvoenju tih inova. Tipian gramatiki oblik ilokutornog ina je potpuna reenica (napominjem da to moe biti i reenica koja se sastoji od samo jedne reci). Tipian gramatiki oblik iskaznih inova su delovi reenica: gramatiki predikati odgovaraju inu predikacije, a vlastita imena, zamenice i druge vrste imeninih izraza odgovaraju referenci. Iskazni inovi ne mogu da stoje sami za sebe; to jest, ne moe se samo referirati ili predicirati a da se ne pravi neko tvrenje, postavlja neko pitanje, ili izvodi neki drugi ilokutorni in. Ovome stavu odgovarao bi stav u lingvistici da kada neto hoemo da kaemo, mi koristimo reenice, a ne reci.

GOVORNI INOVI

73

I to je upravo ono to je Frege mislio kada je rekao da reci imaju referencu samo u kontekstu neke reenice: Nur im Zusammenhang eines Satzes bedeuten die NVorter ctwas." 3 Koristei se svojom terminologijom, ja bih to ovako rekao: referiranje je samo deo izvoenja nekog ilokutornog ina, a gramatika odeda ilokutornog ina je potpuna reenica. Izriaj izraza kojim se na neto referira vai kao referiranje samo ako se neto kae. Naravno, neispravno je porediti vrste izraza sa iskaznim inovima. Ako ja, na primer, kaem Ostavio me je na cedilu", ja ne referiram na neko odreeno cedilo na kome sam ostavljen, mada se izrazi ovog oblika, uopte uzev, koriste za referiranje. 2.2. Predikacija Moja upotreba glagola predicirati" znatno se razlikuje od tradicionalne filozofske upotrebe, a to, mislim, zahteva neko obrazloenje. Prvo, o predmetima prediciramo izraze, a ne univerzalije.4 Prihvatam ovu konvenciju jer mi u davanju objanjenja upotrebe predikatskih izraza (vidi Peto poglavlje) uvoenje univerzalija izgleda i zbunjujue i nepotrebno. Isto tako pokuau da naznaim vezu izmeu pojmova predikacije i istine; za izraze, a ne univerzalije, moe se rei da su istiniti ili lani kada ih prediciramo o nekim objektima. Drugo, opet koristim svoju terminologiju, u reenicama od 1 do 5 javlja se ista predikacija, dok mnogi filozofi govore kao da se predikacija javlja samo kod tvrenja i da stoga u izriajima reenica od 2 do 4 predikacije uopte i nema. Ova terminologija ne
3 G Frcgc. Die Grundlagen ikr Ariihmttik. Brcslau, 1SS4, str. 73 4 Ali identitet prei ci ranog izraza nije nuan uslov /.t identitet predikacije. K.i/liun ih .monimni izrazi mogu se upotrebiti kako bi se izvrtila ista preikanja; na primer J e pu&C iz navike" i ,.pui iz navike".

74

DON SERL

samo da mi se ini nepodesnom - jer nas spreava da oznaimo upotrebu promena obinih predikatskih izraza u razliitim vrstama ilokutornih inova - ve ona otkriva potpuno pogreno shvatanje slinosti izmeu tvrenja i drugih ilokutornih inova i razlikovanja svih ilokutornih inova od iskaza (razlikovanja o kome e biti vie reci u odcljku 2.4.). 2.3. Referenca kao govorni in Sada u pokuati da bar delimino objasnim pojam referiranja. Primeri izraza koje u nazivati pojedinanim odreenim referirajuim izrazima ili, skraeno, referirajuim izrazima", jesu: ti", bitka kod Vaterloa", na primerak jueranjih novina", Cezar", sazvede Orion". Svojstveno svakom od ovih izraza je to da njihov izriaj slui da se neki 'objekat' ili 'entitet1 ili 'pojedinano' o kome govornik hoe da kae neto ili postavi neko pitanje, itd., identifikujc ili izdvoji od drugih objekata. Referirajuim izrazom nazivau svaki izraz koji slui da se neto identifikuje, bilo da je to neki predmet, neki proces, dogaaj, in ili "bilo koja druga vrsta 'individualnog1 ili 'pojedinanog1. Referirajui izrazi ukazuju na pojedinane stvari i oni odgovaraju na pitanja Ko?", Sta?", Koji?". Referirajue izraze razaznajemo po njihovoj funkciji, a ne uvek po njihovom spoljanjcm gramatikom obliku ili po nainu na koji oni vre svoju funkciju. Ovo e nam moda postati neto jasnije ako jedan paradigmatini, pojedinani odreeni referirajui izraz uporedimo sa nekim drugim vrstama izraza. Za izraze koji poinju neodreenim lanom* kao to je, na primer, neki ovek"**, kada se javljaju u izriaju
U engleskom jeziku a i an (Prim. prev.) " U engleskom: a man (Pnm. prev.)

GOVORNI INOVI

75

reenica oblika Neki ovek je doao", moe se rei da referiraju na odreenog oveka5, ali oni nikako ne slue za identifikovanje ili naznaavanje govornikove namere da identifikuje neki objekat na nain na koji se to ini upotrebom izraza sa odreenim lanom, kao na primer taj ovek" (the man). Stoga, moramo praviti razliku izmeu pojedinanih odreenih referirajuih izraza i pojedinanih neodreenih referirajuih izraza. Na slian nain moraemo da pravimo razliku izmeu odreenih referirajuih izraza u mnoini (na primer, ti ljudi")*, i neodreenih-referirajuih izraza u mnoini (na primer, neki ljudi"** kao u reenici Neki ljudi su doli"). Takoe, kod izraza sa neodreenim lanom moramo praviti razliku izmeu referirajue i nereferirajue upotrebe: na primer, pojavu izraza jedan ovek"*** u izriaju reenice Jedan ovek je doao" treba razlikovati od javljanja ovog izraza u izriaju reenice Don je jedan ovek". U prvoj reenici izraz se upotrebljava za referiranje, dok se u drugoj njime predicira. Rasi 6 (Russell) je neko vreme smatrao da su obe ove upotrebe u svrhe referiranja referirajue upotrebe i da se druga reenica koristi za pravljenje tvrenja o identitetu. To je oigledno pogreno, jer ako bi druga reenica bila tvrenje o identitetu, tada bi za negativan oblik tog tvrenja koji glasi Don nije jedan ovek" moglo da se postavi pitanje koji je to ovek koji nije Don, to je apsurdno. Takoe bismo mogli praviti razliku izmeu onih izraza koji se koriste da referiraju na neku individuu
* U engleskom: the men, (Prim. prev.) ** U engleskom: some men, (Prim. prev.) * U engleskom: a man. Ovile je ,jednn" sinonim za neki".(Prim. prev.). 5 Ima razloga da uopSte ni- prihvatimo tla izriaje ove vrsie nazivamo referencom Ja o lome neu ovde govoriti, jer je moj cilj samo da pokaem kontrast izmeu pojedinanih referirajuih izraza i drugih vrsta izraza. 6 B. Russell: Introduilion Hi Mathematiral Philnsophy, London. IM9, sir. 172.

7(j

DON SERL

ili na neku pojedinanu stvar, i onih koji se upotrebljavaju da referiraju na ono to filozofi nazivaju univerzalije. Na primer, treba praviti razliku izmeu izraza kao to su Mont Everest" i ova stolica" i izraza kao to su broj tri", crvena boja" i pijanstvo". Termin referirajui izrazi" ograniiu, ako nije drugaije naznaeno, na izraze koji se upotrebljavaju da referiraju na pojedinano, a raspravu o referiranju na univerzalije odloiu za Peto poglavlje ove knjige. Termin referirajui izrazi" koristiu kao srkaenicu za odreeni izrazi u jednini koje se koriste za referiranje na pojedinanosti". Napominjem da termin referirajui izrazi" ne povlai da izrazi referiraju. Naprotiv, kao to je ranije naglaeno, referiranje je govorni in, a govorne inove izvode govornici izricanjem reci, a ne recima. Rei, sluei se mojom terminologijom, da neki izraz referira (predicira, tvrdi, itd.) jeste ili besmisleno ili pak samo skraeni nain da kaemo da govornik upotrebljava neki izraz da bi referirao (predicirao, tvrdio, itd). Tu skraenicu u i ja esto koristiti u ovom svom radu. Za pojmove odreene reference i odreenog referirajueg izraza jo nisu odreene precizne granice. Da bi se ilustrovali paradigmatini sluajevi odreene reference, moe se dati skup reenica koje sadre takve izraze, ali jo uvek e se u mnogim sluajevima zadrati sumnja da li se data upotreba reci moe opisati kao primer reference ili ne. Na primer, kada potpisujemo neki dokument, da li mi tada referiramo na sebe? Da li glagoli dati u razliitim vremenima referiraju na vreme njihovog izriaja. Ovim primerima, izgleda, nedostaju mnoge odlike koje daju obeleje paradigmatinim sluajevima odreene reference. Uobiajena pogreka koju prave filozofi je pretpostavka da na takva pitanja moe da se da ispravan i nedvosmislen odgovor. Ili jo gore, da je pojam referiranja bezvredan

GOVORNI INOVI

77

ukoliko se ne moe dati ispravan i nedvosmislen odgovor. Smatram da je pravi pristup ovom problemu da se ispitaju oni sluajevi koji ine jezgro varijacija pojma referiranja i da se zatim, u svetlu njihovih slinosti sa paradigmama i razlika sa njima, ispitaju granini sluajevi. Uostalom, sve dok smo svesni i slinosti i razlika, moda i nije toliko vano da li emo takve sluajeve nazivati referirajuim ili ne. Sve u svemu, govorni in referiranja treba da bude objanjen davanjem primera paradigmatinih referirajuih izraza, objanjavanjem funkcije koju izriaji ovih izraza vre u potpunom govornom inu (ilokutornom inu) i uporedivanjem upotreba ovih izraza sa upotrebama drugih. Paradigmatini referirajui izrazi u engleskom jeziku mogu se, bar to se tie spoljanje strukture reenice u ovom jeziku, podeliti u tri klase: (1) vlastita imena, (2) imcnini izrazi koji se sastoje od odreenog lana ili prisvojne zamenice ili imenice u prisvojnom obliku i imenice u jednini, i (3) zamenice. Izriaju referirajuih izraza svojstveno je da slui za izdvajanje nekog predmeta od drugih i njegovo identifikovanje. Upotrebu ovih izraza treba razlikovati ne samo od upotrebe predikatskih izraza i potpunih reenica ve i od upotrebe nereferirajuih izraza, zatim od upotrebe izraza koji referiraju na univerzalije ili odreenih referirajuih izraza u mnoini. Ne smemo se zanositi da su granice pojma odreene reference otro naznaene. 2.4. Iskazi Svuda gde dva ilokutorna ina sadre istu referencu i predikaciju, a pod uslovom da je znaenje referirajueg izraza isto, rei u da je izraen isti iskaz .
7 Ovim se daje dovoljan ali ne i nuan usjuv. Kgzistencijalna ivrdenja. na primci, nemaju referencu.

78

DON SERL

Prema tome, u izriaju reenica od 1 do 5 izraen je isti iskaz. Na isti nain u izriaju sledcih reenica: 6. Ako Sem pui iz navike, on nee dugo iveti. 7. Iskaz da Sem pui iz navike je nezanimljiv, izraen je isti onaj iskaz koji je izraen i u reenicama od 1 do 5, mada se u reenicama 6 i 7 taj iskaz javlja kao deo jednog drugog iskaza. Tako iskaz treba strogo razlikovati od potvrivanja ili tvrenja tog iskaza, poto se u izriajima od 1 do 7 javlja isti iskaz, ali samo u reenicama 1 i 5 taj iskaz se potvruje. Tvrenje i potvrivanje su inovi, ali iskazi nisu inovi. Iskaz je ono to se potvruje u aktu potvrivanja i ono to se tvrdi u inu tvrenja. Drugim recima: potvrivanje je (sasvim posebna vrsta) obavezivanja na istinitost nekog iskaza. Izraz iskaza je iskazani a ne ilokutorni in. Kao to smo videli, iskazni inovi ne mogu stojati sami za sebe. Iskaz se ne moe izraavati, a da se pri tom ne ini jo neto i time izvodi govorni in. Da napravimo jo jedno poredenjc sa gramatikom: reenice koje poinju sa >,da", to je tipian oblik prcdloga kojima se neto izdvaja, nisu potpune reenice. Kada se neki iskaz izraava, on se uvek izraava izdvajanjem jednog 8 ilokutornog ina. Samo ja ne kaem da reenica izraava neki iskaz i ne znam kako bi reenice i mogle da izvode inove ove (ili bilo koje druge) vrste. Ali, ja kaem da govornik u izriaju reenice izraava neki iskaz. Ukratko, ja pravim razliku izmeu ilokutornog ina i iskaznog sadraja ilokutornog ina. Naravno, neki ilokutorni inovi, na primer, izriaji ura" i ,,oh", nemaju iskazni sadraj. Poznavalac ove literature prepoznae ovo kao varijaciju razlikovanja koje uvode razni autori, recimo, Frcge, efer (Scheffer), Luis (Lewis), Rajhenbah (Reichenbach) i Har (Hare).
8 Tako razlikovanje izmeu ima izraavanja nekog iskaza i samog tog iskaza odgovara razlikovanju izmeu (ina tvrenja i marnog tog tvrenja.

GOVORNI INOVI

79

Sa semantike take gledita u sintaktikoj strukturi reenice moemo razlikovati dva (ne nuno odvojena) elementa koje emo nazvati iskazni pokazatelj i pokazatelj ilokutorne snage. Pokazatelj ilokutorne snage upuuje nas kako da posmatramo dati iskaz ili, drugaije reeno, pokazuje koju ilokutornu snagu taj izriaj treba da ima, to jest, koji ilokutorni in govornik izvodi u izriaju te reenice. Sredstva kojima se u engleskom jeziku naznaava ta ilokutorna snaga su: red reci, naglasak, intonacija, znaci interpunkcije, glagolski oblik i takozvani performativni glagoli9. Vrstu ilokutornog ina koji izvodimo moemo da naznaimo tako to emo reenicu zapoeti sa Izvinjavam se", Upozoravam vas", Tvrdim", itd. U stvarnim govornim situacijama esto sam kontekst razjanjava ilokutornu snagu izriaja, bez uvoenja odgovarajueg eksplicitnog pokazatelja ilokutorne snage. Ako ovo razlikovanje u semantici ima bilo kakav znaaj, onda se moe oekivati da i u sintaksi postoji slino razlikovanje, iako se sintaktiko predstavljanje semantikih injenica nee uvek oitovati u spoljanjem obliku te reenice. Na primer, u reenici Obeavam da u doi" spoljanja struktura nas spreava da pravimo razliku izmeu pokazatelja ilokutorne snage i pokazatelja iskaznog sadraja. U tom pogledu, ona se razlikuje od Ja obeavam da u ja doi", gde se razlika izmeu pokazatelja ilokutorne snage (ja obeavam") i pokazatelja iskaznog sadraja (da u ja doi") oituje u samom spoljanjem obliku reenice. Ali ako dublje prodremo u samu strukturu prve reenice, nai emo da naznanik fraze koji lei u osnovi prve i takode u osnovi druge reenice sadri sledee: Ja obeavam + ja u doi". U dubljoj strukturi reenice ove elemente koji odgovaraju pokazatelju ilokutorne snage esto nalazimo sasvim odvojeno od elemenata koji odgova9 Objanjenje ovog pojma videli u Austin, op. cit. sir. 4. i dalje.

80

DON SERL

raju pokazatelju iskaznog sadraja, ak i u onim sluajevima gde, na primer, na povrini strukture, izostavljeni elementi koji se ponavljaju skrivaju tu razliku. Naravno, ja time ne kaem da, uopte uzcv, u naznaniku fraze koji lei u osnovi svake reenice postoji jedan jedini element koji oznaava ilokutornu snagu te reenice. Naprotiv, meni se ini da se u prirodnim jezicima ta ilokutorna snaga naznaava pomou mnogih raznih sredstava. Neka od tih sredstava su sintaktiki veoma sloena. Ovo razlikovanje izmeu pokazatelja ilokutorne snage i iskaznih pokazatelja bie nam od velike koristi u Treem poglavlju, kada budemo analizirali ilokutorni in. Poto razliite vrste ilokutornih inova mogu imati zajedniki iskaz, analizu iskaza odvojiemo od analize vrsta ilokutornih inova. Postoje pravila za izraavanje iskaza, pravila za referencu i predikaciju, ali mislim da se ta pravila mogu razmatrati odvojeno od pravila za naznaavanje ilokutorne snage, pa u tu raspravu odloiti za etvrto i Peto poglavlje. Ova razlikovanja mogu se simboliki predstaviti na sledei nain: Opti oblik (mnogih vrsta) ilokutornih inova jeste F(p) gde se kao vrednosti promenljivc ,,F" javljaju razna sredstva za odreivanje ilokutorne snage, dok ,,p" 10 predstavljaju izrazi za iskaze . Tako razliite vrste ilokutornih inova moemo simboliki izraziti u ovim oblicima: (p) za potvrivanja ! (p) za komande Ob (p) za obeanja U (p) za upozorenja l(p) za da-ne pitanja,
10 U ovaj model ne mogu se smestiii svi ilokutorni inovi. Na prime r. ..Ura za Manfcsler Junajied" ili Dole Cezar", imali bi oblik Fin) gde se umesto .." slavlja referirajui izraz.

GOVORNI INOVI

gl

i tako dalje. Izuzev za pitanja tipa da ili ne, simboli moraju predstavljati iskazne funkcije, a ne potpune iskaze, jer izuzev u pitanjima tipa da-ne, govornik koji postavlja neko pitanje ne izraava potpuni iskaz. Tako se pitanje Koliko je ljudi bilo na zabavi'1 predstavlja kao ?(* broj ljudi je bio na zabavi), a Zato je on to uinio?" predstavlja se kao ? (On je to uinio zato...). Ali, Da li si ti to uinio?", dakle pitanje tipa da-ne, predstavlja se kao ? (Ti si to uinio). Sve dotle dok nae razmatranje ograniavamo na jednostavne iskaze tipa subjekat-predikat, gde je subjekat odreeni referirajui izraz u jednini, ova razlikovanja moemo da predstavimo u obliku F(RP) gde je ,,R" referirajui izraz a P" predikatski izraz. Ova razlikovanja uvodimo i zbog toga to nam ona omoguavaju da objasnimo i predstavimo razlikovanje koje se obino previda, a to je razlikovanje izmeu ilokutorne negacije i iskazne negacije, dakle razlike izmeu ~F(P) Tako na primer, reenica Obeavam da u doi" ima dve negacije: Ne obeavam da u doi" i Obeavam da neu doi". Prvo je ilokutorna negacija, dok je drugo iskazna negacija. Iskazne negacije ne menjaju karakter ilokutornog ina, jer je njihov rezultat drugi iskaz koji ima istu ilokutornu snagu. Ilokutorne negacije, uopte uzev, menjaju karakter ilokutornog ina. Tako, izriaj Ne obeavam da u doi" nije obeanje ve odbijanje da se da obeanje. Izriajem Ne traim

82

DON SERL

od vas da to uinite" negira se da je postavljen neki zahtev, to je sasvim razliito od izriaja negativnog zahteva Nemojte to initi". Isto razlikovanje vai i za tvrenje. Razmotrimo sledee tvrenje - Konji postoje". (X je konj) Uobiajenom razlikovanju izmeu Konji ne postoje, (X je konj) i Postoje stvari koje nisu konji", (^Vje konj), treba dodati i Ne kaem da konji postoje", (X je konj). U iskuenju smo da pomislimo da nam negacija sredstva za naznaavanje ilokutorne snage daje negativno tvrenje o govorniku koje se tie njegovog izvoenja nekog ilokutornog ina. Ali, to je pogreno. Da u stvari uvek ima oblik Na osnovu toga, odbijanje izvoenja nekog ilokutornog ina uvek bi bilo tvrenje autobiografske vrste: to da on nije izveo takav i takav in je empirijska injenica. Ali, na primer, Ja ne obeavam da u doi" isto je toliko autobiografska tvrdnja koliko i Ja obeavam" u reenici Ja obeavam da u doi". Poto smo veliki broj tipova ilokutornih inova podelili na elemente predstavljene simbolima u notaciji F(RP)", moemo onda odvojeno da analiziramo ilokutornu snagu (F), referiranja (R) i predikacije (P). Ove tri teme razmatrau tim redom u Treem, etvrtom i Petom poglavlju. No vano je da ukazem na sva

GOVORNI INOVI

ogranienja ovakvog jednog poduhvata. Baviemo se veoma jednostavnim ilokutornim inovima one vrste koja ukljuuje referiranje na pojedinane predmete (obino u izriaju imeninih izraza u jednini) i predikaciju jednostavnih izraza. Pri tom u izostaviti sloenije tipove subjekatskih izraza, relacione predikatske izraze i molekularne iskaze. Sve dok ne raistimo s jednostavnim sluajevima, teko da moemo objasniti sloenije. 2.5. Pravila eleo bih da razjasnim razliku izmeu dve razliite vrste pravila koje u nazvati regulativnim i konstitutivnim. Prilino sam siguran da razlika izmeu njih postoji, ali je dosta teko da tu razliku objasnim. Za poetak rei emo da regulativna pravila ureuju oblike ponaanja koji ve postoje nezavisno od ovih pravila. Na primer, pravila lepog ponaanja ureuju meuljudske odnose koji postoje nezavisno od pravila. Ali konstitutivna pravila ne samo da odreuju nove oblike ponaanja. Pravila u fudbalu ili u ahu, na primer, ne samo da odreuju igranje fubala ili aha ve odreuju samu mogunost igranja takvih igara. Aktivnosti igranja fudbala ili aha sastoje se u delovanju u skladu sa odgovarajuim pravilima (bar veim podskupom ovih 11 pravila) . Regulativnim pravilima ureuje se aktivnost
U Ovo tvrenje treba razumeli na odreeni niu'-in Kad;i kaem tla se igra, recimo aha. sastoji od postupanja u skladu sa pravilima, numera mi je da u to ukljuim mnogo vise od pravila koja odreuju mogue kretanje ahovskih figura. Mi moemo da sledimo ova pravila a da opet ne igramo ah ako je. na primer. pomeranjc figura dco religioznog obreda ili ako je pumeranje ahovskih figura ukljueno u neku veu. sloeniju igru. U pojam 'postupanja prema pravilima' nameravam da ukljuim pravila koja objaSnjavaju svrhu igre'. StaviSc, mislim da postoje neka pravila koja su od kljunog znaaja za sve takmiarske igre. a nisu specifina za ovu ili onu igru. Na primer. mislim da je stvar pravila ti svakoj takmiarskoj igri da se svaka strana obavezuje da pokusa da pobedi, U vezi s tim, obratite panju na to da je nas stav prema limu ili igrau koji namerno izgubi utakmicu isti kao nas stav prema igrau koji podvaljuje u igri. I jedan i drugi postupak idu protiv pravila, iako se radi o pravilima razliite vrste.

84

DON SERI.

koja je ve postojala, aktivnost ije je postojanje logiki nezavisno od pravila. Konstitutivna pravila konstituiu (i tako ureduju) jednu aktivnost ije postojanje je logiki zavisno od tih pravila. Odlika regulativnih pravila je da ona imaju oblik zapovesti ili se mogu izraziti kao zapovesti. Na primer, Kada see hranu, no dri u desnoj ruci" ili, Zvaninici moraju da nose kravate kada idu na veeru". Neka konstitutivna pravila imaju sasvim drugaiji oblik. Na primer, Kada je kralj napadnut tako da ga nijedan potez ne moe odbraniti, onda imamo ah-mat", Gol je kada je igra, za vreme igre, u posedu lopte na krajnjoj taki protivnike polovine". Ako regulativna pravila kojima se izdaju zapovesti uzmemo kao uzrok, ova ne-zapovedna konstitutivna pravila e nam verovatno izgledati krajnje udna i ak ih moda i neemo smatrati pravilima. Obratite panju na to da su ona po svom karakteru gotovo tautoloka, jer ono to nam takvo pravilo na izgled nudi jeste definicija ah-mata" ili gola". Da se ah-mat u ahu moe postii na takav i takav nain, izgledae nam as kao pravilo, as kao analitika istina zasnovana na znaenju izraza ah-mat 4 u ahu' . Da se takva tvrenja mogu prikazati kao analitika, objanjava injenicu da je dato pravilo konstitutivno. Pravila za ah-mat ili gol moraju da 'definiu7 ah-mat u ahu ili gol u amerikom fudbalu na isti nain na koji pravila fudbala definiu fudbal" ili pravila aha definiu ah". To, naravno, ne znai da ih promena u nekim sporednim pravilima ini nekom drugom igrom. Naime, u svakom sistemu konstitutivnih pravila postoji izvestan stepen centralnosti. Odlika regulativnih pravila je da su ona data ili mogu biti data u sledeim oblicima Uini A"' ili Ako Y, uini X". U sistemu konstitutivnih pravila neka e imati ovakav oblik, ali e druga biti data u sledeem obliku ,,X vai kao V", ili X vai kao Y u kontekstu C".

GOVORNI INOVI

05

Sa filozofskog stanovita vano je shvatiti da konstitutivna pravila postoje i kakva je njihova priroda. Tako, na primer, neki filozofi, postavljaju pitanje Kako davanje obeanja moe da stvori neku obavezu?" Slino bi bilo i pitanje Kako se postizanjem gola dobija 6 poena?" Poto su postavljena na ovaj nain, na ova pitanja se moe odgovoriti navoenjem pravila oblika X vai kao Y". To, naravno, ne znai da se oba pitanja ne mogu izraziti i na drugi nain tako da se njima dotakne i problem institucije obeanja ili pak igre fudbala. Razlika koju sam pokuao da naznaim je jo uvek prilino neodreena i pokuau dalje da je objasnim razmatrajui dve formule koje sam koristio da bih okarakterisao konstitutivna pravila: Stvaranje konstitutivnih pravila, dakle, stvara mogunost za nove oblike ponaanja", i Konstitutivna pravila esto imaju oblik: X vai kao Y u kontekstu C". Novi oblici ponaanja": u trivijalnom smislu stvaranje bilo kog pravila stvara mogunost novih oblika ponaanja, naime ponaanja koje se izvodi u skladu s tim pravilom. Meutim, ovu primedbu ne moemo uzimati u tom trivijalnom smislu. Ono to podrazumevam najbolje se moe izraziti jednim formalnim oblikom. Tamo gde je pravilo isto regulativno, ponaanju koje je u skladu s tim pravilom moe se pridati isti opis ili specifikacija (isti odgovor na pitanje ta je on uinio?") bez obzira da li pravilo postoji ili ne, pod uslovom da opis ili specifikacija ne referiraju izriito na to pravilo. Ali tamo gde imamo konstitutivno pravilo (ili sistem pravila), ponaanju koje je u skladu s tim pravilom mogu se pridati takve specifikacije i opisi koji inae ne bi mogli da se daju kada to pravilo (ili pravila) ne bi postojalo. Da bismo to bolje razumeli, naveemo nekoliko primera.

ftfo

DON

SERI.

Pretpostavimo da je u krugu mojih poznanika pravilo lepog ponaanja da se poziv na zabavu mora poslati bar dve nedelje unapred. Ovakva specifikacija delanja: On je poslao pozivnice bar dve nedelje unapred" moe se dati bez obzira na postojanje tog pravila. Pretpostavimo dalje da je u mojim sportskim krugovima fudbal igra koja se igra po odreenim pravilima. Specifikacija, Oni su igrali fudbal" ne moe se dati ako takva pravila ne postoje. Mogue je da 22 oveka ine iste telesne pokrete koje izvode dva tima na fudbalskoj utakmici. Ali, kada ne bi postojala pravila fudbala, to jest, ve postojea igra fudbala, mi ni u kom smislu ne bismo mogli to njihovo ponaanje opisati kao igranje fudbala. Uopte uzev, drutvenom ponaanju mogu se dati iste specifikacije ak i ako ne postoje pravila lepog ponaanja. Ali konstitutivna pravila, kao to su pravila pojedinih igara, pruaju osnovu za odreenja ponaanja koja ne bi mogla biti data kada ta pravila ne bi postojala. Naravno, regulativna pravila esto pruaju osnovu za procenu ponaanja. Na primer, ocene On je nepristojan", On je nemoralan", On je utiv", ne bi mogle biti date da iza njih ne stoje neka pravila. Ali ove ocene nisu specifikacije ili opisi u onom smislu u kome ja sada upotrebljavam ove izraze. On je glasao za Vilkija" ili On je postigao pogodak"*, specifikacije su koje ne bi mogle biti date bez konstitutivnih pravila. Ali, On je imao kravatu na prijemu", On je drao no u desnoj ruci", On je seo", odreenja su koja se mogu davati bez obzira da li pravila koja zahtevaju noenje kravate na sveanostima ili dranje viljuke u desnoj ruci uopte postoje. 12
* U originalu: ..homc run", (Prim. prev.) 12 Mogue je da pribori uopStc zahtevaju konstitutivna pravila koja bi se prc svega mofla opisali kao, a primer. kravata" ili ..viljuSka". Ja ne mislim da je to sluaj, ali tim problemom se livde neu baviti, poito je on za sada nevaan.

GOVORNI ClNOVT

87

Svrha formule ,,X vai kao Y u kontekstu C" nije da bude formalni kriterij za razlikovanje konstitutivnih pravila od regulativnih. Svako regulativno pravilo moe se izokrenuti tako da se izrazi u ovakvom obliku: na primer, Nenocnje kravate za veerom vai kao pogreno ponaanje zvanica". Ali imenini izraz koji dolazi posle vai kao" upotrebljava se ovde kao termin procene, a ne kao termin odreenja (specifikacije). Tamo gde se pravila prirodno mogu izraziti u ovom obliku i gde je termin Y neka specifikacija, pravilo e verovatno biti konstitutivno. Ali potrebno je dati jo dva odreenja. Prvo, poto konstitutivna pravila dolaze u sistemu, moe se desiti da je itav sistem, a ne pojedinana pravila u okviru tog sistema, ono to predstavlja primer ovog oblika. Tako, mada prvo pravilo koarke - svaka strana u igri ima po pet igraa - nema ovaj oblik, delanje u skladu sa svim ili sa dovoljno velikim podskupom pravila, vai kao igranje koarke. I drugo, u okviru ovih sistema izraz koji je termin Y nee biti prosto jedan naziv. On e oznaiti neto to ima posledice. Tako ofsajd"*, home run"**, ,,touchdown"*** i ,,ah-mat" nisu prosto etikete za stanje stvari specifikovano terminom X, ve oni dalje uvode posledice, na primer, putem penala, bodova, pobede ili gubljenja utakmice. Ve sam rekao da je pretpostavka od koje polazi ovaj moj rad da govoriti neki jezik znai izvoditi inove u skladu sa pravilima. Oblik koji ova pretpostavka dobija jeste da se semantika struktura jezika moe smatrati konvencionalnom realizacijom niza skupova osnovnih konstitutivnih pravila i da su govorni inovi, inovi koji se odlikuju time to se izvode izricanjem izraza u skladu sa ovim skupovima konstitutivnih pra U lu.lh.ilu (Prim. prev.) * U bezbolu. (Prim. prev.) *** U ragbiju. (Prim. prev.)

gg

DON SERL

vila. Jedan od ciljeva narednog poglavlja jeste da formulie skupove konstitutivnih pravila za izvoenje odreenih vrsta govornih inova. Ako je ono to sam rekao o konstitutivnim pravilima ispravno, ne treba da nas iznenadi ako sva ova pravila ne dobiju oblik zapovednih pravila. U stvari, videemo da pravila mogu da se podele u nekoliko razliitih kategorija od kojih nijedna nije jednaka pravilima lepog ponaanja. Pokuaj postavljanja pravila za izvoenje govornih inova moe se takodc smatrati proverom hipoteze da u osnovi govornih inova lee konstitutivna pravila. Ako ne budemo u stanju da damo zadovoljavajuu formulaciju pravila, na neuspeh treba shvatiti delimino kao opovrgavanje ove hipoteze. Smisao u kome elim da kaem da su konstitutivna pravila ukljuena u govorenje nekog jezika moe se uiniti jasnijim ako razmotrimo sledee pitanje. Kakva je razlika izmeu davanja obeanja i, recimo, pecanja, koja me tera da kaem da je dati obeanje na nekom jeziku mogue zbog postojanja konstitutivnih pravila koja se odnose na elemente jezika, dok pecati ne zahteva postojanje slinog skupa konstitutivnih pravila? Najzad, i pecanje i davanje obeanja su ljudske aktivnosti; i jedno i drugo su ponaanja koja imaju neki cilj i u oboma se moe pogreki. Kljuna razlika je u ovome: u sluaju pecanja odnosi izmeu cilja i sredstava, to jest odnosi koji olakavaju ili omoguuju postizanje cilja, stvar su prirodnih, fizikih injenica; takvih injenica, na primer, kao to su da riba ponekad zagrize mamac, ali retko praznu udicu; da udice napravljene od elika mogu da zadre ribu, a udice napravljene, recimo, od putera, ne mogu. Postoje, dodue, tehnike, procedure, pa ak i strategije koje uspeni ribolovac sledi. Nema sumnje da su u svemu tome sadrana neka regulativna pravila. Ali da se pod tim i tim uslovima hvata riba nije stvar konvencije ili bilo ega slinog

GOVORNI INOVI

gg

konvenciji. S druge strane, u sluaju govornih inova koji se izvode u okviru jezika, stvar je konvencije - a ne strategije, tehnike, procedure ili prirodnih injenica - da li izriaji takvih i takvih izraza pod odreenim uslovima vae kao davanje obeanja. Ali", moe se prigovoriti, vi ste nam samo rekli kako se stvari kao stoje davanje obeanja razlikuju od stvari kao to je pecanje, a to nije dovoljno da osvetli smisao primedbi o pravilima". Mislim da je ovaj prigovor na mestu i pokuau da dalje objasnim ta podrazumevam kada kaem da ova knjiga polazi od pretpostavke da je govoriti neki jezik stvar izvoenja govornih inova u skladu sa sistemom konstitutivnih pravila. Poeu razlikovanjem triju pitanja na koje se odnosi ova primedba. U grubim crtama, ta pitanja se mogu izraziti na stedei nain: prvo, da li su jezici uopte (ne jedan odreeni jezik) konvencionalni? drugo, da li ilokutornim inovima upravljaju pravila? i tree, da li jezikom upravljaju pravila? Nadam se da e odgovori koje u predloiti malo pojasniti ova pitanja. Odgovor na prvo pitanje je oigledno potvrdan. Ja sada piem u skladu sa pravilima engleskog jezika a ne, recimo, francuskog, nemakog ili svahili. U tom su smislu jezici, (za razliku od jednog odreenog jezika), konvencionalni. Ali drugo pitanje je tee i vanije. Pokuajmo da ga malo izmenimo. Da li u jeziku (francuskom, engleskom ili bilo kom drugom) moraju postojati neke konvencije da bi se mogli izvoditi ilokutomi inovi, kao to su tvrenje, obeanje, zahtevanje? eleo bih da kaem da je odgovor na ovo pitanje, uopte uzev, potvrdan. Neke vrlo jednostavne vrste ilokutornih inova mogu se izvoditi nezavisno od upotrebe bilo kakvih konvencionalnih sredstava, jednostavno tako to govornik odreenim ponaanjem postie da sluaoci prepo-

9()

DON SERL

znaju neke od njegovih intencija.13 I ta mogunost ukazuje na slabost uporedenja sa igrama jer se, na primer, ni ,,touchdown" ne moe dobiti nezavisno od pozivanja na neke konvencije (pravila). Ali, injenica da neko moe izvoditi ilokutorne inove izvan nekog prirodnog jezika ili bilo kog drugog sistema konstitutivnih pravila ne treba da zamrai injenicu da se ilokutorni inovi, uopte uzev, izvode u okviru jezika po nekim pravilima i da, u stvari, ne bi ni mogli da se izvode kada upravo jezik ne bi dozvoljavao mogunost njihovog izvoenja. U nekim posebnim uslovima moemo od nekog 'traiti' da napusti sobu, ne upotrebljavajui nikakvu konvenciju, ali bez jezika ne bismo mogli da zahtevamo od nekoga i da, na primer, zapone istraivaki projekat o problemu dijagnoziranja i leenja mononukleoze kod studenata amerikih univerziteta. tavie, elim da ukazem, da je za postojanje izvesnih tipova govornih inova, kao to su davanje obeanja ili tvrenje, neophodan odreeni sistem elemenata kojim upravljaju neka pravila. Moj pas moe izvesti neke jednostavne ilokutorne inove. On moe da pokae da je neim zadovoljan i moe pitati (traiti) da ga pustim napolje. Ali njegov dijapazon je veoma ogranien, te je i opis onih tipova inova koje on moe da izvodi kao ilokutornih inova delom metaforian. Da bih dopunio svoj odgovor na drugo pitanje i poeo da dajem odgovor na tree, naveu dva zamiljena sluaja kako bih ilustrovao neke odnose izmeu pravila, inova i konvencija. Prvo, zamislimo da se ah u razliitim zemljama igra u skladu sa razliitim konvencijama. Zamislimo, na primer, da je u jednoj zemlji kralj predstavljen velikom figurom, a da je u drugoj manji od piona. U
]3 Ovakvi sluajevi su mnogo ogranieniji nego Sto pretpostavljamo. Izrazi lica i pokreti, kao Sto je pokazivanje prstom, sadre uveliko element konvencije.

GOVORNI INOVI

9J

jednoj zemlji ah se igra na tabli, a u drugoj ta tabla je predstavljena brojevima od kojih je svaki dodeljen jednoj od figura koja se 'kree' ka tom broju. O ovim razliitim zemljama moemo rei da istu igru aha igraju u skladu sa razliitim konvencionalnim oblicima. Napominjem jo jednom, da bi se neka igra uopte mogla igrati, neophodno je sledenje pravila u nekom obliku. Neto, a to ak i ne mora da bude neki materijalni predmet, mora predstavljati ono Sto nazivamo kraljem ili tablom. Drugo, zamislimo drutvo sadista koji vole da, viui jedan drugome u uvo, proizvode bol. Pretpostavimo da, zato to im je tako zgodno, oni prihvataju konvenciju da za tu svrhu uvek proizvode buku bang, bang". O ovom sluaju, kao i o sluaju igranja aha, moemo rei da se radi o praksi koja ukljuuje neku konvenciju. Ali, za razliku od aha, ta konvencija nije ostvarivanje nekog osnovnog konstitutivnog pravila. Za razliku od aha, konvencionalno sredstvo je sredstvo za postizanje prirodnog efekta. Nema pravila koje bi potvrdilo da re 'bang' vai kao uzrokovanje bola; bol se moe osetiti bez obzira da li se za tu konvenciju zna ili ne. Bol se moe izazivati bez znanja ikakve konvencije. Da vidimo ta se deava sa jezicima, jezikom i ilokutornim inovima. Kao i sluajevi aha i buke, i jezici ukljuuju konvenciju. Ovo je moj odgovor na prvo pitanje. Ali to se tie drugog i treeg pitanja, rei u da su govorenje nekog jezika i izvoenje ilokutornih inova slini ahu po nainu na koji se sutinski razlikuju od sluaja buke. U meri u kojoj su meusobno prevodivi, razliiti ljudski jezici mogu se smatrati razliitim konvencionalnim realizacijama istih osnovnih pravila. injenica da na francuskom neko moe davati obeanje rekavi je promets", a na engleskom ,,I promise", stvar je konvencije. Ali inje-

92

DON SERL

nica da izriaj sredstava za davanje obeanja (pod odgovarajuim uslovima) vai kao preuzimanje obaveze jeste stvar pravila, a ne stvar konvencija francuskog ili engleskog jezika. Kao i u gore navedenom primeru, igru aha u jednoj zemlji moemo prevesti u igru aha u drugoj, jer one imaju zajednika osnovna pravila. (Neobina je injenica, koja zahteva dodatno objanjenje, da reenice date u jednom jeziku mogu da se prevedu u reenice u drugom jeziku). tavie, da se opet vratimo drugom pitanju, za mnoge vrste ilokutornih inova mora postojati neko konvencionalno sredstvo za izvoenje tih inova, jer se oni mogu izvoditi samo u okviru pravila. Uz to mora postojati neki nain pozivanja na ta osnovna pravila. U sluaju davanja obeanja i tvrenja, da bi uopte bilo mogue izvoditi takve govorne inove, moraju postojati neki konvencionalni elementi iji izriaj vai kao preuzimanje neke obaveze ili prihvatanje postojanja nekog stanja stvari. Stvari odreene nekim pravilima nisu prirodne posledice kao to je oseanjc bola, koje se moe izazivati bez pozivanja na pravila. U tom smislu eleo bih da kaem sledee; ne samo da su jezici konvencionalni ve i da izvesnim vrstama ilokutornih inova upravljaju pravila. Tako se tri moja pitanja mogu izraziti na sledei nain: prvo, da li postoje konvencije za jezike? Drugo, da li moraju postojati pravila (ostvarena na neki nain) da bi bilo mogue izvoditi ovaj ili onaj ilokutorni in? I tree, da li su konvencije realizacije pravila? Moj odgovor na prvo pitanje je potvrdan kao i odgovor na drugo pitanje, to jest, da veinom ilokutornih inova upravljaju neka pravila i da veinom drugih inova takode upravljaju neka pravila. Moj odgovor na tree pitanje, uopte uzev, takode je potvrdan. Svrha poredenja je da sluajem buke ilustrujemo ta to u praksi znai imati konvencionalni oblik izvode-

GOVORNI ClNOVJ

93

nja, bez konstitutivnih pravila i bez postavljanja pravila i konvencija za izvoenje ina. Sluaj aha pokazuje nam ta u praksi znai imati konvencionalne oblike izvoenja, gde su konvencije realizacije osnovnih pravila i gde su za izvoenje inova neophodna pravila ili neke konvencije. Kada kaem da je govorenje nekog jezika ukljuivanje u neki oblik ponaanja kojim upravljaju pravila, mene ne zanimaju toliko posebne konvencije na koje se pozivamo govorei ovaj ili onaj jezik (i upravo je to razlog to se moje istraivanje u osnovi razlikuje od lingvistike shvaene kao istraivanje postojee strukture prirodnih, ljudskih jezika). Mene zanimaju osnovna pravila koja realizuju ili manifestuju konvencije u onom smislu u kome one to ine u primeru sa ahom. Kada kaem da je govorenje jezika ukljuivanje u neki oblik ponaanja kojim upravljaju pravila, onda tu primedbu treba uzeti u smislu odgovora na tree pitanje. ak i ako bi se ispostavilo da greim u pogledu drugog pitanja, da se i ilokutorni inovi mogu izvoditi izvan svakog" sistema konstitutivnih pravila, jo uvek ne sledi da njihovo izvoenje u jeziku nije deo oblika ponaanja kojim upravljaju pravila. Ja zastupam oba gledita, ali samo odgovor na tree pitanje je od kljunog znaaja za ovaj moj ogled, jer je to ono gledite koje izraava hipotezu po kojoj govoriti jedan jezik znai ukljuiti se u oblik ponaanja kojim upravljaju pravila. 1 konano dva odgovora o pravilima: prvo, da li mora postojati i kazna za krenje pravila ako je to pravilo ono pravo? Da li sva pravila moraju biti normativna? Moj odgovor je - ne moraju. Ne povlai svako konstitutivno pravilo kaznu. Na kraju krajeva, kakva je kazna za krenje pravila po kome se bezbol igra sa po devet igraa na svakoj strani? U stvari, teko je videti kako se u ahu moe prekriti pravilo o

94

DON SERL

ah-matu ili u fudbalu pravilo o golu. Drugo, da li se moe slediti neko pravilo, a da se to i ne zna? Nekim ljudima smeta to ja tvrdim da postoje pravila u jeziku koja mi otkrivamo kao nova za nas ak i ako smo ih se sve vreme pridravali. Uzmimo jedan oigledan fonoloki primer: u mom dijalektu linger" se ne rimuje sa singer", niti.se anger" rimuje sa hanger", iako se po nainu pisanja ini da ovi parovi treba da se rimuju. Meutim linger" i anger" sadre glas (g) iza glasa (t|), dok singer" i hanger" imaju samo glas (n) ime se u izgovoru dobija (siT]3r) i (lirjgSr). Ako uzmete listu primera slinih ovim, videete da postoji sledee pravilo: svuda gde je re izvedena iz glagola, glas (g) je izostavljen u izgovoru, a tamo gde nije tako izvedena, glas (g) se izgovara. Tako imamo sing": singer"; hang": hanger"; bring": bringer"; ali, linger", anger", finger, longer" nisu izvedene od glagola ling" ,,ang", fing" i long". tavie, elim da tvrdim da je to pravilo, a ne samo pravilnost, kao to se moe videti, kako iz injenice da svako odstupanje prepoznajemo kao pogrean izgovor, tako i iz injenice da pravilo, po svom projektivnom karakteru, pokriva i nove sluajeve. Zamislimo, na primer, da smo izmislili imenicu longer" izvodei je iz glagola to long" (eznuli). Longer" = (po definiciji) one who longs (onaj koji ezne). Tada bi u reenici This longer longs longer than that longer" kod izgovaranja prvog i poslednjeg longer" bio izostavljen glas (g) dok bi se to otro (g) zadralo u izgovoru reci longer" koja je u sredini. Ovo pravilo nije sadrano u svim dijalektima engleskog jezika i ja ne tvrdim da nema izuzetaka - ali i pored toga to je dobro pravilo. Izgleda mi oevidno da to jeste pravilo i to takvo da ga sledimo ak i ako ne znamo da to inimo (u smislu da moemo da ga formulicmo). Ovakvi primeri u naem istraivanju imaju sledec implikacije. Ponekad, da bismo na odgovarajui nain

GOVORNI INOVI

95

objasnili neko ljudsko ponaanje, moramo da pretpostavimo daje ono izvedeno u skladu sa nekim pravilom, ak i ako sam delatelj nije u stanju da navede pravilo po kome dela i moda ak nije svestan injenice da on dela u skladu sa tim pravilom. To to on zna kako da ini neto moe se objasniti na odgovarajui nain samo pomou pretpostavke da on zna (daje zadobio, usvojio, nauio) pravilo po kome je to tako i tako, ak i ako u jednom znaajnom smislu on moda ne zna da mu je to pravilo poznato, ili da ono to on ini - ini delom zbog tog pravila. Dva obeleja ponaanja kojim upravljaju pravila, za razliku od prosto uobiajenog ponaanja jesu da mi odstupanje od uzora prepoznajemo kao na neki nain pogreno ili nedostatno ponaanje i da pravilo, za razliku od uobiajenog ponaanja u prolosti, automatski pokriva sve nove sluajeve ponaanja. Suoen sa sluajem koji ranije nikada nije iskusio, delatelj zna ta treba da uradi.

2.6. Znaenje Ilokutorni inovi se izvode u izriaju zvukova ili pravljenju znakova. Kakva je razlika izmeu izricanja glasova ili oznaavanja znakova, i izvoenja jednog ilokutornog ina? Jedna od razlika je ta da se za glasove ili znakove koje neko proizvodi u izvoenju ilokutornog ina kae da imaju znaenje; druga razlika, koja je povezana s ovom prvom, jeste da se za nekoga kae da izriajem ovih zvukova ili znakova neto podrazumeva (misli). Odlika govorenja je da kada neko neto kae, onda on sa onim to kae neto podrazumeva; i za ono to neko izgovara, za skup zvukova koje neko emituje kae se da ima znaenje. Dolazimo sada do druge take na kojoj se slama nae poredenje izmeu izvoenja govornih inova i igranja igara. Za figure u

96

DON SERL

igri, kao to je ah, ne kae se da imaju znaenje i, tavic, kada neko vue potez u ahu, za njega se ne kae da on time bilo ta podrazumeva ili misli ve samo da on povlai odreeni potez. Ali ta u stvari znai kada kaemo da neko neto podrazumeva time to neto kae i ta to znai kada kaemo da neto ima znaenje? Da bismo odgovorili na prvo od ova dva pitanja predlaem da pozajmimo neke ideje od Pola Grajsa (Grice), s tim to emo ih malo izmeniti. U svom lanku pod naslovom Znaenje14, Grajs analizira pojam ,,ne-prirodno znaenje" 15 i to na sledei nain. Rei da govornik G podrazumeva neto sa X znai rei da G eli da izazivajui kod sluaoca S prepoznavanje njegove namere (intencije), izriajem X kod sluaoca S proizvede neki efekat. Mada ne mislim da je ovo objanjenje sasvim adekvatno, i to iz razloga koje u kasnije i objasniti, mislim da je ono dobro kao uvod u objanjavanje znaenja, prvo zato to uspostavlja vezu izmeu znaenja i intencije, i drugo, zato to obuhvata sledee sutinske odlike jezike komunikacije. Govorei, ja pokuavam da saoptim neto svome sluaocu, navodei ga da prepozna moju nameru (intenciju) da mu upravo to saoptim. Nameravani efekat kod sluaoca postiem tako to ga navodim da prepozna moju intenciju da postignem taj efekat i im slualac prepozna ta je moja intencija, ta elim da postignem, ta moja intencija je ve postignuta. On razume ta ja govorim im u izriaju onoga to ja govorim prepoznaje moju intenciju kao intenciju da upravo to kaem. Ovo u ilustrovati jednim veoma jednostavnim primerom. Kada kaem Zdravo", moja intencija je da kod sluaoca proizvedem znanje da je on pozdravljen.
14 l'hilmophical Revirw. juli. 1957. str. 377-388. 15 Grajs pravi razliku umedu ..meaning nn" (to jesi 'non-natuial' - neprirodnu znaenje") od smisla reci ..mean" u Oblaci znae kiSu" i ..Ove takice znae boginji".

GOVORNI INOVI

97

Ako on to prepozna kao moju nameru da kod njega proizvedeni to znanje, tada on tim prepoznavanjem zadobija to znanje. Ma koliko ono bilo vredno, ovo objanjenje znaenja mi izgleda nedostatno bar u dva sutinska pogleda. Prvo, ono uspeva da objasni obim u kome znaenje moe biti stvar pravila ili konvencija. Ovaj prikaz znaenja ne pokazuje vezu izmeu onog ta to to on kae stvarno znai u jeziku. Drugo, definisanjem znaenja preko nameravanog efekta kod sluaoca, on ilokutorne inove brka sa perlokutornim. Grubo reeno, Grajs, u stvari, definie znaenje putem intencije da se izvede perlokutorni in, ali rei neto i neto podrazumevati jc stvar intencije izvoenja ilokutornog a ne pcrlokutornog ina. Sada u objasniti oba ova prigovora i pokuau da popravim Grajsovo objanjenje kako bi ti prigovori bili otklonjeni. Da bih ilustrovao prvi prigovor dau jedan protivprimer ovakvoj analizi znaenja. Svrha navoenja tog protivprimera bie da pokaem vezu izmeu onoga to govornik podrazumeva i onoga to reci koje on izrie znae. Pretpostavimo da sam ameriki vojnik u II svetskom ratu i da su me zarobile italijanske jedinice. Pretpostavimo takode da ja elim da oni poveruju da sam ja, u stvari, nemaki vojnik, kako bi ih naveo da me oslobode. Ono to bih ja eleo da uinim jeste da im na nemakom ili italijanskom kaem da sam ja nemaki vojnik. Ali, pretpostavimo da ja ne znam dovoljno ni nemaki ni italijanski da bih takvu reenicu mogao da izgovorim. Tako ja pokuavam da izvedem itavu predstavu kako bih im nekako saoptio da sam ja nemaki vojnik, recitujui ono malo nemakog to znam, verujui da ni oni nemaki ne znaju dovoljno da bi prozreli moj plan. Pretpostavimo da znam samo jedan redak nemakog, kojeg se seam iz neke pesme

yg

DON SERL

koju sam morao da nauim napamet u srednjoj koli na asu nemakog jezika. Stoga se ja, zarobljeni Amerikanac, obraam mojim italijanskim zarobljivaima sledcom reenicom: Kennst du das Land wo die Zitronen bliihen?"{t* Opiimo sada ovu situaciju koristei grajsovske termine. Ja namcravam da kod italijanskih vojnika proizvedeni izvestan efekat, naime to da oni poveruju da sam ja nemaki vojnik. Taj cfckat nameravam da proizvedeni pomou njihovog prepoznavanja moje intencije. Moja intencija je da oni treba da pomisle da je ono to pokuavam da im kaem to da sam ja nemaki vojnik. No da li iz ovog prikaza sledi da, kada ja kaem Kennst du das Land... Ud., ono to ja podrazumcvam jeste ,,Ja sam nemaki vojnik?" Ne samo da to ne sledi, ve u ovom sluaju ja ak nisam sklon rei da kada izriem reenicu na nemakom, ono to podrazumevam jeste Ja sam nemaki vojnik41 ili ak, Ich bin ein deutscher Soldat1', jer ono to te rei znae i to se ja seam da one znae jeste Zna li zemlju u kojoj cvetaju limuni?" Naravno, ja elim da zavaram moje progonitelje i navedem ih da pomisle da ono to ja podrazumevam jeste: Ja sam nemaki vojnik", ali deo moje namere jeste da ih navedem da misle da je to ono to rei koje ja izriem znae na nemakom jeziku. U Filozofskim istraivanji17 ma" Vitgentajn (razmatrajui jedan drugi problem) pie: Reci" 'ovde je hladno' i misli 'ovde je toplo"." Razlog zbog kojeg nismo u stanju to da uinimo (izuzev u pozorinoj predstavi) jeste u tome da je ono to moemo podrazumevati bar ponekad funkcija onoga
16 Ako n.ini se i im neverovntnim tla neko takvim izriajem u takvim okolnostima teH da proizvede eljeni efekat, moda e nekoliko imaginativnih dodataka uinili ovaj sluihij niStn u'rovMiTHjim. Na primci1, ja /nam tla moji gonitelji znaju da u toj oblasti ima ii.ni;it'kih vojnika obuenih u amerike uniforme. Ja znam daje njima skrenula painja na HM- V iiuv i da je uputstvo da se oni puste im kau ko su. Ja znam da su oni lagali svog komandanta kada su mu rekli da znaju da govore nemaki, dok u stvari oni Ione znaju,, itd, 17 Paragraf 510.

GOVORNI INOVJ

yy

to govorimo. Znaenje je neto vie od namere (intencije), a uz to, ono je, bar ponekad, stvar konvencije. Moe se rei da bi, po Grajsovom objanjenju, izgledalo da se svaka reenica moe izrei sa bilo kakvim znaenjem pod uslovom da okolnosti omoguuju odgovarajue intencije. Ali, ovo ima za posledicu to da znaenje reenice i samo postaje jo jedna okolnost. Grajsovo gledite se da popraviti tako da izdri suoavanje sa protivprimerima ove vrste. Uzmimo sluaj u kome je moja intencija da proizvedeni izvestan efekat tako to u sluaoca navesti da prepozna moje numere da kod njega proizvedeni taj efekat, ali sredstvo koje ja koristim u proizvoenju tog efekta se konvencionalno - prema pravilima koja upravljaju upotrebom tog sredstva - koristi za proizvoenje sasvim razliitih ilokutornih efekata, a nema ni pozornice niti uslova koji bi nam dozvoljavali da kaemo jedno a da podrazumevamo neto drugo. Stoga Grajsovo objanjenje moramo da prepravimo tako kako bismo objasnili da je ono to neko podrazumeva kada izrie neku reenicu vie nego sluajno povezano sa onim to ta reenica znai u jeziku kojim on govori. Naom analizom ilokutornih inova moramo obuhvatiti i njihovu intencionalnu i konvencionalnu stranu, a posebno odnos izmeu ovih dveju strana. U izvoenju nekog ilokutornog ina u doslovnom izriaju neke reenice govornik namerava da proizvede izvesni efekat putem navoenja govornika da prepozna njegovu intenciju da proizvede taj efekat. tavie, ako on reci upotrebljava doslovno, njegova intencija je da ovo prepoznavanje bude postignuto pomou injenice da pravila upotrebe izraza koje on izrie povezuju te izraze sa proizvoenjem tog efekta. I u naoj analizi ilokutornog ina treba da pokaemo upravo ovu kombinaciju elemenata. Vratimo se sada drugom prigovoru na Grajsovo objanjenje. Po njemu, rei neto i neto podrazumevati

10()

DON SERL

stvar je namere (intencije) da se izvede neki perlokutorni in. U primerima koje Grajs daje, navedene posledice su uvek perlokutornc. Ja pak tvrdim da je rei neto i neto podrazumcvati stvar intencije da se izvede ilokutorni in. Prvo, nemogue je da nameravani efekti izriaja koji se podrazumeva bude perlokutorni; jer mnoge vrste reenica koje se koriste za izvoenje ilokutornih inova imaju znaenje koje nije povezano sa njihovim perlokutornim efektom. Na primer, nikakav prclokutorni efekat nije povezan sa pozdravljanjem. Kada kaem 'Zdravo' i to podrazumevam, moja intencija nije nuno da proizvedeni ili izazovem bilo koje stanje ili akciju kod mog sluaoca, izuzev njegovog znanja da je pozdravljen. Ali to znanje je prosto njegovo razumevanje onog to sam ja rekao, a ne dodatni odgovor ili efekat. tavie, nema, na primer, perlokutornog efekta koji bi razlikovao obeanje od vrstog tvrenja namere (intencije) i proricanja. Sva tri tee da kod sluaoca stvore neka oekivanja o budunosti, ali Ja obeavam" ne znai isto to i Ja proriem" ili Ja nameravam". Svako objanjenje znaenja mora pokazati da kada kaem Ja obeavam" ili Zdravo" i to podrazumevam, ja to inim u onom smislu reci podrazumevati" kao kada kaem Izlazi" i to podrazumevam. Pa ipak, Grajsovo objanjenje primereno je samo poslednjoj od tri navedene reenice. Naime, to je jedina reenica ije je znaenje takvo da u uobiajenim sluajevima govornik koji je izrie i to podrazumeva, namerava da proizvede kod sluaoca 1 'efekat one vrste koju Grajs razmatra. Znaenje reenice Izlazi" povezuje tu reenicu sa jednim odreenim nameravanim perlokutornim efektom, naime, navoenjem sluaoca da izae. Znaenja reenica Zdravo" i 11 Ja obeavam ' to ne ine. Drugo, ak i tamo gde postoji korelativni perlokutorni efekat, ja mogu da kaem neto i da to podrazu-

GOVORNI ClNOV]

101

mevam, a da, u stvari, ne nameravam da proizvedeni taj efekat. Tako, na primer, ja mogu da izjavim neto ne vodei rauna o tome da li moji sluaoci u to veruju ili ne, ve prosto zato to smatram da je moja dunost da to uinim. Tree, obino nije sluaj da onaj koji govori nekom sa odreenom namerom - da mu, na primer, saopti neki podatak - ima nameru da sluaoev razlog, ili samo jedan od tih razloga zbog kojih mu slualac veruje ono to mu govori, bude upravo namera onoga koji govori da mu se poveruje. Kada itam, recimo, filozofsku knjigu, postoje mnogobrojni razlozi da verujem odnosno ne verujem u ono to autor kae, ali medu razlozima za moje verovanje u ono to autor kae ne moe biti i moje prepoznavanje njegove namere da mu ja poverujem ono to pie. Niti e, naravno ukoliko autor nije sam krajnje egocentrian, njegova namera biti da me navede da u to verujem samo zato to prepoznajem njegovu nameru da me navede da u to verujem. Grajsovska refleksivna intencija ne moe se primeniti na perlokutorne efekte. Ali, gde se onda ona moe primeniti? Podsetimo se na neke injenice koje pokuavamo da razjasnimo. Optenje medu ljudima ima neka izuzetna svojstva koja se ne javljaju kod veine drugih oblika ljudskog ponaanja. Jedno od njegovih najneobinijih svojstava jeste sledee: ako ja pokuavam da nekom neto kaem, tada (pod pretpostavkom da su zadovoljeni izvesni uslovi) im on prepozna da ja pokuavam neto da mu kaem i prepozna ta je to to pokuavam da mu kaem, ja sam ve uspeo da mu to kaem. tavie, ako on ne prepoznaje da ja pokuavam da mu neto kaem i ta pokuavam da mu kaem, ja ne uspevam u potpunosti da mu to kaem. U sluaju ilokutornih inova mi uspevamo da uinimo ono to pokuavamo

102

DON SERL

da uinimo, navodei nae sluaoce da prepoznaju ta je to to pokuavamo da uinimo. Ali 'efekat' na sluaoca nije njegovo verovanje ili njegov odgovor. Taj efekat se sastoji prosto u sluaoevom razumcvanju govornikovog izriaja i ja ga nazivam ilokutornim efektom. Dakle, preliminarno reeno, refleksivna intencija deluje na sledei nain: govornik G namerava da kod sluaoca 5 proizvede jedan ilokutorni efekat IE time to e navesti 5-a da prepozna G-ovu nameru da proizvede / 1 8 . Tipian nameravani efekat znaenja je razumevanjc, ali razumevanje nije ona vrsta efekta koju nalazimo u Grajsovim primerima efekata. Razumevanje nije perlokutorni efekat. Niti se Grajsovo objanjenje moe prikazati tako da se znaenje analizira preko razumevanja. Takvo objanjenje bilo bi krajnje cirkularno, jer je znaenje i suvie tesno povezano sa razumcvanjem da bi razumevanje moglo posluiti kao osnova za analizu znaenja. Zato u u svojoj analizi ilokutornih inova razlikovati ono to ini razumevanje doslovnog izriaja preko (nekih od) pravila koja se tiu elemenata izreene reenice i preko sluaoevog prepoznavanja reenice kao predmeta ovih pravila. Moj prvi i drugi prigovor Grajsovom objanjenju idu zajedno, a ako su oba valjana, dobiemo ovakvu sliku: na strani govornika rei neto i to podrazumcvati. tesno su povezani sa namerom da se kod sluaoca proizvede izvestan efekat; na strani sluaoca pak, razumevanje govornikovog izriaja tesao je povezano
18 Ova formulacija sluajno i/btgnva protiv-pri more onog lipa koje uvodi Strosn. (V'ideti, P. F. Strawson, 'Intenlion and convention in spcech acts', Philosophical Revien. oktobar. IW>4. sir. 4M-46I)). U Strosnovnm primeru Govornik u n m n da Mutanta navede da verujc u Mita time tto e navesii .VluSaoca da prepozna njegovu - Govornikovi] nameru da on u lo poverujc. Ali Govornik ne izvodi nikakav ilokutorni Hu. Oim se speci li kuje da ju namera da se obe/.bedi ilokutorni efckat, ova vrsta proiiv-prime ra je eliminisana Naravno, oslaje dalje da se spi-cifikuje Sta je ilokutorni efekal bez zapadanja u cirkiilamost i beskrajne regresije intencija. Ali laj problem emo ostavili za kasnije.

GOVORNI INOVI

1()3

sa prepoznavanjem njegovih intencija. Kod doslovnih izriaja, most izmeu govornika i sluaoca ini njihov zajedniki jezik. Taj most ih povezuje na sledei nain: 1. Razumevanje reenice jeste saznavanje njenog znaenja. 2. Znaenje reenice odreeno je pravilima i ta pravila odreuju uslove izriaja reenice i za ta taj izriaj vai. 3. Izriaj reenice i znaenje su stvar (a) namere (i-1) da se slualac navede da zna (prepozna, postane svestan) da izvesno stanje stvari, odreeno izvesnim pravilima vai, (b) namere da se slualac navede da sazna (prepozna, postane svestan) ove stvari putem navoenja sluaoca da prepozna i-1 19 , i (c) namere da se slualac navede da pomou svog znanja pravila za izreene reenice prepozna i-1. 4. Reenica onda obezbeuje konvencionalna sredstva postizanja intencije da se kod sluaoca proizvede izvestan ilokutorni efekat. Ako govornik izrie reenicu i to podrazumeva, on e imati intencije opisane u prethodnoj taki pod (a), (b) i (c). Sluaoevo razumevanje izriaja e se jednostavno sastojati u postizanju ovih namera. I, uopte uzev, njegove intencije e biti postignute ako slualac razume reenicu, odnosno ako zna njeno znaenje, odnosno, ako zna pravila koja upravljaju njenim elementima. Ove etiri take prikazaemo na veoma jednostavnom primeru koji smo ve naveli - izriajem reenice Zdravo". 1. RaZUmeVanje reenice ZdraVO" je SaZna19 l.i.i li se ihi truj/c sasvim izoMavitl? Ja mislim da ne moe. Ne samo da G mur.i da namerava da proizvede ilokutorni efekat pomou 5(luSaocviig) znanja autenja reenice, ve C uz lo mora da namerava da S razume izriaj reenice kan izriaj ul u numerom da se proizvede ilukulorni elekal IE. U to je ukljuena i numera da .SluSalac laku razume laj izriaj, Ako ne razume nametu 1, MuSalac nee razume li Ciovornika. Cim VluSalae hude r;i7umeo namcru 1 im e razumeti Govornika. Tako izgleda Ua nunen il.i se proizvede razumevanje ukljuuje namcni da TlnMir treba da razume namcru 1.

]()4

DON SERL

vanje njenog znaenja. 2. Njeno znaenje odreeno je semantikim pravilima koja odreuju uslovc njenog izriaja i za ta taj izriaj vai. Pravilima je naznaeno da pod odreenim uslovima izriaj Zdravo" vai kao govornikovo pozdravljanje sluaoca. 3. Izricati reenicu Zdravo" i to podrazumevati stvar je (a) namere da se slualac navede da prepozna da je pozdravljen, (b) namere da se slualac navede da prepozna da je pozdravljen time to se on navodi da prepozna govornikovu intenciju da ga pozdravi i (c) namere da se slualac navede da pomou svog znanja znaenja reenice Zdravo" prepozna govornikovu intenciju da ga pozdravi. 4. Reenica Zdravo" tada obezbeduje konvencionalno sredstvo za pozdravljanje. Ako govornik kae Zdravo" i to podrazumeva, on e imati namere (a), (b) i (c). Sluaoevo razumevanje tog izriaja sastojac se prosto u postizanju ove govornikove intencije. Uopte uzev, govornikove intencije bie postignute ako slualac razume reenicu ,,Zdravo"> odnosno, ako razume njeno znaenje, odnosno, ako razume da pod odreenim uslovima njen izriaj vai kao pozdravljanje. U odreenju ovog primera upotrebio sam re pozdravljanje" to je naziv za jedan ilokutorni in. Stoga bi taj primer bio cirkularan ako bi sam za sebe bio predstavljen kao analiza znaenja, jer je ve u samom pojmu pozdravljanja sadran pojam njegovog znaenja. Ali to je samo odlika ovog primera, a ne same analize, postoje najzad analiza data preko pravila i sluaoevog znanja pravila i stoga u analizansu nije sadran nijedan termin koji kao deo svog sopstvenog znaenja ukljuuje pojam znai" (means). Razliku izmeu originalne grajsovske analize znaenja nn i moje prepravljene analize razliitog shvatanja kazivanja i podrazumevanja neega moemo ukratko predstaviti na sledei nain:

GOVORNI INOVI

JQ<J

1. Grajsova originalna analiza: Govornik G podrazuvema nn neega sa X = (a) G namerava (i-1) da izriaj / A'-a proizvede kod sluaoca S izvestan perlokutorni efekat PE. b) <7-ova namera je da / proizvede PE putem prepoznavanja /-/. 2. Prepravljena analiza: G izrie reenicu R i to podrazumeva, (odnosno, misli doslovno ono to kae) = G izrie R i (a) Govornik G namerava (/-/) da izriaj / reenice R proizvede kod sluaoca S znanje (prepoznavanje, svest o tome) da vae stanja stvari, odreena (nekim od) pravila za R. (Nazovimo ovaj efekat ilokutornim efektom JE). (b) G namerava da izriaj / putem prepoznavanja i-1 proizvede IE. (c) Namera govornika G je da se i-1 prepozna pomou sluaoevog znanja nekih pravila koja upravljaju (elementima) reenice R. 2.7. Razlika izmeu sirovih i institucionalnih injenica Mi imamo neku odreenu predstavu o tome ta ini svet, pa tako i o tome ta ini znanje o svetu. Tu predstavu lako moemo prepoznati, ali teko je moemo i opisati. To je slika sveta koji se sastoji od sirovih injenica i znanja kao znanja tih sirovih injenica. Pod tim podrazumevam i to da postoje izvesne paradigme znanja koje se uzimaju kao model svakog znanja. Razlike izmeu tih paradigmi su ogromne, recimo, od znanja da "Ovaj kamen stoji pored tog kamena" do znanja da se Tela privlae silom koja je u obrnutoj srazmeri kvadratu njihovog rastojanja, i u direktnoj

1(J5

DON SERL

srazmeri sa proizvodom njihovih masa" ili znanja da Oseam bol". Meutim, sve ove razliite paradigme imaju neke zajednike odlike. Jedna od njih je, moe se rei, i ta da su pojmovi koji ine znanje u sutini fiziki ili, u njihovoj dualistikoj verziji ili fiziki ili misaoni. Model za sistematsko znanje ove vrste su prirodne nauke, a osnova za sve znanje te vrste su, po optem slaganju, jednostavna empirijska opaanja zabeleena u naem ulnom iskustvu. Oigledno je da se veliki jeziki skupovi kojim se na izgled tvrde injenice ne slue pojmovima koji su deo ove predstave. Poznato je da tvrenja u etici i estetici ne mogu jednostavno da se uklope u ovu predstavu, a filozofi koji su je prihvatali teili su da sa tim tvrenjima postupaju tako to su govorili da ona uopste ne postoje, ve da su to samo izrazi oseanja, ili da su ona isto autobiografska tvrenja psiholoke vrste koja, kako Hjum (Hume) kae, belee oseanja. Ne moe se rei da je nedoslednost ovakvog naina postupanja sa problemima koje postavljaju etika i estetika umanjila njihovu popularnost, ali ta popularnost je, ako nita drugo, bar dokaz snage ove predstave. Ostavljajui po strani pitanje statusa tvrenja u etici i estetici, koje se ionako smatraju kontroverznim disciplinama, mora se ponoviti da postoje mnoge vrste injenica. Meu njima su injenice koje su oigledno objektivne, a ne stvar naeg miljenja, oseaja ili oseanja uopte, a koje bi bilo teko ili ak nemogue ukljuiti u ovu predstavu. injenice te vrste nalazimo svakog dana u novinama, na primer. Gospodin Smit se oenio gospoicom Dons"; Ekipa 'Plavih' pobcdila je 'ute' rezultatom 3 prema 2 u 11 ininga"*; Grin optuen za krau"; Kongres usvojio Zakon o nacionalizaciji". Sigurno postoji neki lak nain pomou koga
20 Uporedi E. M. Anscombe: ..On Brute Facts", Analj/sis, tom 18. br 3. 1958. U bezholu slino onome Sto je set u tenisu (Pnm. prev.)

GOVORNI ClNOVl

jQy

bi klasina predstava mogla da objasni ovakve injenice. To jest, ne postoji jednostavan skup tvrenja o fizikim ili psiholokim svojstvima stanja stvari na koje bi se mogla svesti tvrenja o injenicama ove vrste. Venanje, utakmica bezbola, suenje i donoenje zakona ukljuuju niz raznih fizikih pokreta, stanja i sirovih oseanja. Ali odreenje jednog od ovih dogaaja samo u takvim terminima nije za sada i odreenje toga kao venanja, igre bezbola, suenja ili donoenja zakona. Fiziki dogaaji i sirova oseanja vae kao delovi takvih dogaaja samo ako-su ispunjeni drugi uslovi i ako u njihovoj osnovi lee neke vrste institucija. Predlaem da injenice kao to su one koje sam naveo u prethodnom pasusu zovemo institucionalnim injenicama. One su stvarno injenice, ali njihovo postojanje, za razliku od postojanja sirovih injenica, pretpostavlja postojanje izvesnih ljudskih institucija. Neki oblici ponaanja vaie kao enidba gospodina Smit gospoicom Dons samo ako postoji institucija braka. Na slian nain, samo postojanjem institucije bezbola izvesni pokreti nekih ljudi ine pobedu 'Plavih' nad 'utim' sa 3 prema 2 u 11 ininga. I da upotrebimo prostiji primer, samo na osnovu postojanja institucije novca ja sada u ruci drim novanicu od pet dolara. Oduzmite instituciju i sve to ja imam u ruci je samo komad papira sa raznim sivim i zelenim znacima21. Ove institucije" su sistemi konstitutivnih pravila. U osnovi svake institucionalne injenice lei (sistem) pravilo(a) oblika X vai kao Y u kontekstu K". Naa pretpostavka da govoriti neki jezik jeste izvoditi inove u skladu sa konstitutivnim pravilima dovodi nas do sledee pretpostavke: injenica da ljudi izvode izvesne
21 Sirovi' injenice, kao io je, recimo, injenica da sam ja teak INI funti, zahtevaju. naravno, izvesne konvencije merenja leim; kao i neke lingvistike institucije da bi mogli da se izraze u jeziku. Ali lime injenica koja se Ivrdi je ipak sirova injenica M razliku od injenice da se ona tvrdi, i koja je institucionalna injenica.

J()g

DON SERL

govorne inove, na primer, daju obeanja, institucionalna je injenica. Stoga mi ne pokuavamo da takve injenice analiziramo pomou sirovih injenica. U vezi s tim, sada emo ispitati neprimerenost shvatanja saznanja po kome se pomou znanja sirovih injenica mogu objasniti institucionalne injenice. Ispitaemo moju postavku da pojmovi koji ine klasinu predstavu o znanju nisu dovoljno bogati da opiu institucionalne injenice. Da bi se slikovitije prikazala ta neprimerenost, zamislimo kako bi to izgledalo kada bismo institucionalne injenice opisivali samo pomou sirovih termina. Zamislimo grupu dobro obuenih posmatraa koji igru amerikog fudbaia opisuju tvrenjima o sirovim injenicama. Kako bi izgledao njihov opis ove igre? U nekim disciplinama prostim korienjem statistikih tehnika moe se dosta toga rei, a mogu se ak formulisati i neki 'zakoni*. Na primer, moemo zamisliti da bi nai posmatrai posle izvesnog vremena otkrili zakon periodinog zbijanja redova igraa koji bi glasio otprilike ovako: u statistiki pravilnim intervalima organizmi u majicama iste boje skupljaju se zajedno u krug. Uz to, u isto tako pravilnim vremenskim razmacima kruno okupljanje sledi linijsko okupljanje (timovi se svrstavaju za igru), a posle linijskog okupljanja dolazi do pojave linijskog meusobnog prodiranja. Takvi zakoni bi po svojoj prirodi bili statistiki ali to ne bi umanjivalo njihovu vrednost. Meutim, bez obzira koliko e podataka ove vrste sakupiti nai posmatrai i bez obzira koliko se induktivnih generalizacija moe napraviti na osnovu tih podataka, oni jo uvek ne daju opis amerikog fudbaia. ta tom njihovom opisu nedostaje? Nedostaju mu pojmovi iza kojih stoje neka konstitutivna pravila, pojmovi kao to su gol, ofsajd, igra, poeni, prva kuica, prekid igre, itd. Stoga ono to tom opisu nedostaje jesu sva ona istinita tvrenja koja se mogu napraviti o igri fudbaia

GOVORNI INOVI

109

pomou ovih pojmova. Tvrenja koja nedostaju su upravo ono to dogaaje na igralitu opisuje kao igru fudbala. Drugi opisi, opisi sirovih injenica mogu se objasniti pomou institucionalnih injenica. Ali institucionalne injenice mogu biti objanjene samo pomou konstitutivnih pravila koja lee u njihovoj osnovi. Verujem da niko ne bi ni pokuao da opie fudbal pomou sirovih injenica. Pa ipak, zanimljivo je da su neki ljudi pokuavali da daju semantiku analizu jezika koristei samo pojmovnu strukturu sirovih injenica, a zanemarujui semantika pravila koja lee u osnovi tih sirovih injenica. Neke od tih analiza poseduju jednu vrstu uvcrljivosti prima facie jer kao i u naoj zamiljenoj naunoj studiji o pravilnostima u fudbalu, i u naem jezikom ponaanju postoje pravila. Meutim, pravilnosti koje se javljaju bilo kao pravilna korelacija stimulusa i odgovora (na primer, ako proizvodim sledee zvuke Ima li tamo soli?", na ta, kada soli ima, subjekat proizvodi zvuk Da"), ili kao korelacija izmeu izriaja i stanja stvari (na primer, zvui, Molim vas, dodajte mi so" proizvode se jedino kada ima soli i tamo gde je ima), moraju svakome ko zastupa ovakvo shvatanje semantike izgledati potpuno neobjanjene. Oigledno objanjenje za sirove pravilnosti u jeziku (to jest, da glasovi koje ljudi proizvode tee da se javljaju u nekim stanjima stvari ili u prisustvu izvesnih stimulusa) jeste da se oni koji govore neki jezik ukljuuju u oblik intencionalnog ponaanja kojim upravljaju pravila. Pravilima se objanjava pravilnost na isti onaj nain na koji se pravilima fudbala objanjavaju pravilnosti u igri fudbala. Bez pravila, izgleda, ne bi bilo ni objanjenja ni ove pravilnosti.

Tree poglavlje

STRUKTURA ILOKUTORNIH INOVA

Sada smo pripremili osnovu za potpuniju analizu ilokutornih inova. Poeu sa davanjem obeanja, jer kako stvari stoje sa ilokutornim inovima, ba ovaj je i prilino formalan i dobro uoblien. Kao i na brdovitom terenu, i na njemu se dobro vide njegove geografske crte. Videcmo jo da je znaaj ilokutornog ina davanja obeanja mnogo optijc prirode, i da ono to na njegovom primeru nauimo ima optiju primenu. Da bismo analizirali ilokutorne inove davanja obeanja zapitajmo se najpre koji su uslovi nuni i dovoljni da bi se in davanja obeanja izveo uspeno i potpuno u izriaju date reenice. Na ovo pitanje pokuau da odgovorim navoenjem tih uslova kao niza iskaza tako da konjukcija lanova tog skupa povlai iskaz daje govornik napravio uspeno i potpuno obeanje, a iskaz da je govornik napravio takvo obeanje povlai ovu konjukciju. Tako e svaki od uslova biti nuan uslov za uspeno i potpuno izvoenje ina davanja obeanja, a uzeti zajedno kao niz uslova bie dovoljan uslov za takvo izvoenje. Postoje razne vrste moguih nedostataka ilokutornih inova, ali nije svaki od ovih nedostataka dovoljan da taj in u potpunosti poniti. U nekim sluajevima uslov moe biti sadran

GOVORNI INOVI

JJJ

u samom pojmu ina o kojem je re, a da ne bude ispunjen u nekom konkretnom sluaju, pa ipak e taj in biti izveden. U takvim sluajevima rei u daje in nedostatan". Moj pojam nedostatnosti ilokutornog ina tesno je povezan sa Ostinovim (Austinc) pojmom nesrenosti" +. Nisu svi uslovi logiki nezavisni jedan od drugog. Ponekad je vano da se svaki od njih postavlja odvojeno, ak i ako se, strogo uzev, oni meusobno povlae. Ako dobijemo takav skup uslova, onda iz njega moemo izdvojiti skup pravila za upotebu sredstava kojima se naznaava ilokutorna snaga. Metod koji se tom prilikom koristi moe se uporediti sa otkrivanjem pravila aha time to emo se zapitati koji su nuni i dovoljni uslovi pod kojima moemo rei da je neko povukao potez lovcem, ili matirao protivnikog igraa, itd. Mi smo, u stvari, u istom poloaju u kome se nalazi neko ko je nauio da igra ah a da nikada nije formulisao pravila i sada eli neku formulaciju. Nauili smo, dakle, da igramo igru ilokutornih inova, ali smo to uinili bez izriitog formulisanja pravila. Prvi korak u dobijanju takve formulacije jeste postavljanje uslova za izvoenje odreenog ilokutornog ina. Stoga e ovo istraivanje imati dvostruku filozofsku svrhu. Postavljanjem skupa uslova za izvoenje odreenog ilokutornog ina daemo objanjenje tog pojam, a uz to emo prokriti put i za drugi korak - formulisanje pravila. Moda e posle ovog opisa itav moj poduhvat u ovom radu izgledati pomalo arhaian i zastareo. Jedan od najznaajnijih uvida novijih radova u filozofiji jezika jeste to da mnogim ne-tehnikim pojmovima u obinom jeziku nedostaju apsolutno stroga pravila. Pojmovi igre, stolice ili obeanja nemaju apsolutno dovoljne i
* U originalu _in Pclicity". (Prim, prev.) I i I .Nizini '/.'i. >< /' tluw\ wnh \\i>ith. Oxford, 1926; videti posebno prcdiiidnjii N. NI. i IV.

112

DON SERL

nune uslove u smislu da ako ti uslovi nisu zadovoljeni, onda neto ne moe biti igra, stolica ili obeanja, a ako jesu zadovoljeni u datom sluaju, onda to mora biti igra, stolica ili obeanje. Ali ovo uvianje neodreenosti pojmova kojima se sluimo i argon porodine slinosti" koji je prati 2 ne treba da nas navede na odustajanje od pokuaja filozofske analize. Naprotiv, iz toga treba izvesti zakljuak da bi neki oblici analize, posebno analize nunih i dovoljnih uslova, trebalo da (u razliitim stepenima) ukljue idealizaciju analiziranog pojma. U ovom sluaju naa analiza bie usredsreena na samu sr pojma obeanja. Zanemariu, dakle, sva ona marginalna, uzgredna i delom nedostatna obeanja. Poslcdica ovakvog pristupa bie da se za uobiajenu upotrebu rei obeanje" mogu dati protivprimeri koji se nee uklapati u ovu analizu. Razmotriu samo neke od tih protivprimera. Njihovo postojanje ne 'pobija' analizu, meutim, ti primeri iziskuju objanjenje, kako i zato oni odstupaju od paradigmatinih sluajeva davanja obeanja. U poetnoj analizi ja u se ograniiti na potpuna izriita obeanja, a zanemariu ona obeanja koja su data u skraenim frazama, ona koja su samo natuknuta, ona koja su data u metaforama, itd. Takode u izostaviti obeanja data u izriaju reenica koje sadre elemente od sporednog znaaja za pravljenje obeanja. Govoriu samo o kategorikim obeanjima, a hipotctika obeanja ostavljam po strani, jer ako doemo na kraju do nekog objanjenja kategorikih obeanja, onda emo ga lako proiriti tako da bude primenljivo i na hipotetika. Ukratko, baviu se samo jednostavnim i idcalizovanim sluajevima. Ovaj metod izgraivanja idealizovanog modela moe se uporediti sa nekom vrstom konstituisanja teorije koje nalazimo u mnogim
2 Uporedi Luilwig Wittgcns[cin: i'hilosophiail Investigations, Ntw Yrk, 1953. paragrafi 66, 67.

GOVORNI INOVI

JJ3

naukama. Uzmimo, na primer, konstrukciju ekonomskih modela ili prikaze Sunevog sistema u kojima su planete predstavljene kao take. Bez apstrakcije i idealizacije nema sistematizacije. U ovoj analizi javlja se jo jedna potekoa i to usled moje elje da postavim neke uslove, a da ne upadnem u neku vrstu cirkularnog objanjenja. Ja, naime, hou da dam listu uslova za izvoenje nekih ilokutornih inova koji uopte ne bi pominjali samo izvoenje tih inova. Da bih dao model za ekspliciranje ilokutornih inova uopte, potrebnd je da zadovoljim ovaj uslov. Inae, ono to bih ja tada inio bilo bi prosto pokazivanje odnosa izmeu razliitih ilokutornih inova. Iako se neu pozivati na ilokutorne inove, neki institucionalni pojmovi, kao to je na primer obaveza", pojavljivae se i u analizansu [onome pomou ega se analiza vri] i u analizandumu [onome to se analizira]. Ja ne pokuavam da institucionalne injenice svedem na sirove injenice, te iza moje analize ne stoje nikakvi redukcionistiki motivi. Pre se moe rei da ja elim da izvesna tvrenja institucionalnih injenica koja se javljaju u obliku X je dao obeanje" razloim u tvrenja koja sadre takve pojmove kao to su namere, pravila i stanja stvari odreena pravilima. Ponekad e sama ova stanja stvari u sebi 3 sadrati institucionalne injenice. U predstavljanju tih uslova prvo u razmotriti sluaj iskrenog obeanja, a onda u pokazati kako da se izmene uslovi koji dozvoljavaju neiskrena obeanja. Poto je ovo istraivanje vie semantiko nego sintaktiko, ja u poi od pretpostavke da imamo gramatiki pravilne reenice,
3 AKinji u stvari pokuava da analizira ilokutorne inove koristei samo sirove pojmove (izmev pojma pravila). Kan Sto i on sam ukazuje, VH njegova analiza nije uspela. Li smatram da ona i ne moe ila bude uspenii bez uvoenja inM i (uiona Inih pojmova. Uporedi W. P. AUton: Lingui.stic Acts". Ameriran Philosofikieat Quartertv, (nm I, br. 2.

1 [4

DZON SERL

3.1. Kako dati obeanje: sloeni nain Pod uslovom da govornik G izrie reenicu R u prisustvu sluaoca S, G u doslovnom izriaju R iskreno i potpuno obeava sluaocu S da p, ako i samo ako su ispunjeni dole navedeni uslovi od 1 do 9: 1. Vaie normalni uslovi inputa i autputa. Termine 'input' i 'autput' koristim da bih obuhvatio veliki i beskrajan raspon uslova koji omoguuju svaku ozbiljnu i doslovnu 4 jeziku komunikaciju. 'Autput' bi obuhvatao uslove za razumljiv govor, a 'input' uslove razumcvanja. Oba ova uslova ukljuuju i to da govornik i slualac znaju kako da govore odreenim jezikom, zatim da su obojica svesni onoga to ine, da ne postoje nikakve fizike prepreke za komunikaciju, kao to su, recimo, gluvoa, afazija ili upala glasnih ica. Isto tako, uslov je da govornik i slualac nisu glumci u nekom pozorinom komadu niti jedan drugome priaju viceve, itd. Treba posebno istai da ovi uslovi iksljuuju prepreke za komunikaciju kao to je gluvoa, a isto tako i parazitske oblike komunikacije kao Stoje prianje viceva ili gluma u nekom pozorinom komadu. 2. G izraava iskaz da p u izriaju R. Ovaj uslov izdvaja iskaz od ostalih govornih inova i omoguuju nam da se u drugom dclu analize usredsredimo na specifine oblike davanja obeanja kao vrste ilokutornog ina. 3. Izraavajui dap, Gpredvia budui G-ovin A. U sluaju davanja obeanja obim sredstava za pokazivanje ilokutorne snage ukljuuje izvesne odlike iskaza. U obeanju o govorniku se predicira neki in, a to ne moe biti in izvren u prolosti. Ja ne mogu
4 Ja pravim razliku izmeu ..ozbiljnih" izriaja i glume, uenja nekog jezika, vebanja izgovora, ild. Takode pravim razliku izmeu ..doslovnog" izriaja i metaforinog, sarkasti nog. itd.

GOVORNI INOVI

] J5

da obeam da sam neto uradio, kao to ne mogu da obeam da e neko drugi uiniti neto (mada mogu da obeam da u svakako gledati da on to uini). Pojam jednog ina, onako kako ga ja shvatam za potrebe ovog istraivanja, ukljuuje i uzdravanje od ina, izvoenja niza inova kao i neka stanja i uslove. Na primer, ja mogu da obeam da neu uiniti neto, ili da u neto uiniti ponovo, nekoliko puta uzastopno, ili da u ostati u nekom stanju ili u odreenim uslovima. Uslove date pod 2 i 3 nazvau uslovima iskaznog sadraja. Strogo uzev, poto se objektima prediciraju.izrazi a ne inovi, ovaj uslov trebalo bi formulisati na sledei nain: Izraavajui da P, govornik G o sebi predicira neki izraz, a znaenje tog izraza je takvo da ako jc taj izraz istinit o tom objektu, onda je istina da e taj objekat izvesti neki budui in A"\ Postoje to jedna podugaka formulacija, ja sam se odluio za gore navedenu stilsku figuru. 4. Slualac S bi voteo da govornik G uini A, vie nego da to ne uini, i G veruje da bi S radije da on uini A nego da ne uini. Sutinska je razlika izmeu obeanja na jednoj i pretnje na drugoj strani da je obeanje zavet da e neko neto uiniti za tebe, a ne tebi. Pretnja je zavet da e neko uiniti neto tebi, a ne za tebe. Obeanje jc nedostatno ako je ono to se obeava neto to onaj kome se obeanje daje ne eli da bude uinjeno. Zatim, obeanje je nedostatno ako onaj ko obeava ne veruje da onaj kome se to obeanje daje eli da to bude uinjeno, poto potpuno obeanje mora da bude nameravano kao obeanje, a ne kao pretnja ili upozorenje. Uz to, obeanje, za razliku od pozivanja, obino zahteva neku vrstu prilike ili situacije koja iziskuje obeanje. Sutinska odlika takve prilike ili situacije, izgleda, jeste da onaj kome se obeanje daje eli
5 Vidi raspravu i> predikariji u Drugom poglavlju.

H6

DON SERL

(potrebno mu je, prieljkuje, itd.) da neto bude uinjeno, a da je onaj ko obeava svestan ove elje (potrebe, enje, itd.). Mislim da su za izbegavanje oiglednih protivprimera nune obe polovine ovog dvostrukog uslova.6 Meutim, mogu se nai primeri koji na izgled protivree ovom uslovu. Pretpostavimo da jednom lenjom studentu kaem: Ako ne preda rad na vreme, obeavam da u ti za ovaj predmet dati negativnu ocenu". Da li je ovaj izriaj obeanje? Ja mislim da nije i da je prirodnije da ga opiemo kao upozorenje, ili moda ak kao pretnju. Ali zato se onda u jednom takvom sluaju moe upotrebiti izraz ja obeavam"? Mislim da taj izraz ovde koristimo zato to Ja obeavam" i Ja ovim obeavam" padaju u najjaa sredstva koja postoje u engleskom jeziku u svrhu pokazivanja ilokutorne snage za obavezivanje na neto. Stoga ove izraze esto koristimo u izvoenju govornih inova koji, strogo uzev, nisu obeanja, ali u kojima elimo da naglasimo stepcn naeg obavczivanja. Da bismo to slikovitije prikazali, razmotricmo jo jedan primcr koji na izgled protivrei ovoj analizi, ali na jedan drugi nain. Ponekad ujemo ljude kako, kada ele da neto odluno tvrde, kau, Ja obeavam"*. Pretpostavimo, na primcr, da vas ja optuujem da ste ukrali neki novac i kaem Vi ste ukrali taj novac, zar ne?" a vi na to odgovarate Ne, nisam. Dajem vam re [obeavam]* da nisam". Da li ste u ovom sluaju dali obeanje? Ja smatram da bi bilo krajnje neprirodno opisati va izriaj kao obeanje. Primerenije bi bilo da se on opie kao odluno poricanje. Javljanje sredstva za pokazivanje ilokutorne snage Ja obeavam" moemo opisati kao
* U srpskhrvatskom jeziku, meutim, ne postiiji takva upotreba glagola obeali", (Prim. prev.) 6 Zanimljivu raspravu o ovom uslovu nai ele u lanku Jeromc-a Schncewinei-a: ,,A note mi pronbring", Phdmophicat Siudies, lom 17, br. 3, april, l%*i. sir. 33-35.

GOVORNI INOVI

117

izvedeni oblik stvarnih obeanja koji ovde slui kao izraz dodatnog naglaavanja vaeg poricanja. U uslovu pod 4 tvrdi se, u stvari, sledee: da bi obeanje bilo potpuno, ono to se obeava mora da bude neto to bi slualac hteo da bude uinjeno, ili to on smatra da je u njegovom interesu, ili to bi radije da bude uinjeno nego da ne bude, itd. S druge strane, govornik mora biti svestan svega toga, verovati u to ili znati da je to tako, itd. ini mi se da bi jedna primerenija formulacija ovog uslova verovatno zahtevala uvoenje tehnikih termina poput onih koje nalazimo u ekonomiji. 5. Ni G(ovorniku) ni S(luaocu) nije oigledno da e G u normalnom toku dogaaja uiniti A. Ovaj uslov je primer opteg uslova koji vai za mnoge vrste ilokutornih inova. Posledica tog uslova je da in mora imati nekog smisla. Na primer, ako ja od nekog zahtevam da uini neto za ta je oigledno da on to ve ini ili se sprema da uini nezavisno od mog zahteva, onda je taj moj zahtev besmislen, nepotreban i utoliko nedostatan. U nekoj stvarnoj govornoj situaciji, slualac e, poznajui pravila izvoenja ilokutornih inova, pretpostaviti daje ovaj uslov zadovoljen. Pretpostavimo, na primer, da se u toku javnog nastupa obratim nekom iz publike i kaem: Gledaj ovamo, Smite, obrati panju na ono to kaem". U tumaenju ovog izriaja publika e morati da pretpostavi da Smit nije sluao, ili da to nije bilo oigledno, te da se stoga na neki nain postavlja pitanje njegove panje. Jer uslov za pravljenje zahteva bez nedostatka je taj da nije oigledno da slualac ini, ili se sprema da uini, ono to se od njega zahteva. Slino je i sa obeanjima. Nije u redu da obeam neto za ta je svima koji su zainteresovani oigledno da u u svakom sluaju to uiniti. Ako dajem takvo obeanje, jedini nain na koji sluaoci mogu da protu-

118

DON SERL

mae moj izriaj jeste slcdca pretpostavka: ja verujem da nije oigledno da ja nameravam da uinim stvar koju sam obeao. Sreno oenjeni ovek koji svojoj eni obeava da jc nee napustiti u toku naredne nedelje, prc e kod nje izazvati strepnju nego to e je umiriti. Uzgred, mislim da je ovaj uslov primer one vrste pojava koje su navedene u Zipfovom zakonu. U jeziku, kao i u veini oblika ljudskog ponaanja, deluje princip najmanjeg napora - u ovom sluaju, princip maksimuma ilokutornih ciljeva sa minimumom fonetskog napora. I uslov 5 je primer za ovaj zakon. Uslove 4 i 5 nazvau pripremnim uslovima. Mada se u njima ne tvrde nikakve sutinske odlike, i oni su sine quibus non srenog obeanja. 6. G namerava da izvri A. Razlika izmeu iskrenih i neiskrenih obeanja jc ta da kod prvih govornik namerava da izvri obeani in, dok kod neiskrenog obeanja ne namerava. Uz to, u iskrenim obeanjima govornik veruje da jc mogue da izvri taj in (ili da se od njega uzdri). Ali, poto mislim da njegova namera da izvri taj in povlai njegovo verovanje da je to mogue uiniti (ili se od toga uzdrati), ja ovo ne postavljam kao poseban uslov. Uslov 6 nazvau uslovom iskrenosti. 7. Kada izrie reenicu R> G(ovornikova) intencija je da preuzme obavezu da e izvriti A. Preuzimanje obaveze da se izvri neki in je sutinska odlika obeanja. Mislim daje upravo taj uslov ono po emu se obeanje (kao i drugi lanovi te porodice inova, kao to je, recimo, zakletva) razlikuje od drugih vrsta ilokutornih inova. Naglaavam da se postavljanjem ovog uslova samo odreuje govornikova namera. Drugi uslovi e razjasniti kako se ta namera ostvaruje. Jasno je, meutim, da je imanje namere (intencije) nuan uslov za davanje obeanja, jer ako

GOVORNI INOVI

119

govornik moe da pokae da u datom izriaju nije imao takvu nameru, onda on moe pokazati da njegov izriaj nije bio obeanje. Znamo, na primer, da gospodin Pikvik, nije stvarno obeao da e se oeniti tom i tom enom, jer znamo da nije imao odgovarajuu nameru. Ovaj uslov nazvau sutinskim uslovom. 8. G(ovornik) namerava (i-1) da kod S(luaoca) proizvede Z(nanje) da izriaj reenice R treba da vati kao G(ovornikovo) preuzimanje obaveze da uini A. G namerava da pomou (i~l) proizvede Z i njegova namera (intencija) je da i-1 bude prepoznato pomou S(luaoevog) znanja znaenja reenice R. Ovaj uslov obuhvata (popravljenu) Grajsovu analizu sledeeg: ta za govornika znai to da neki izriaj podrazumeva kao obeanje. Govornikova namera je da proizvede izvestan ilokutorni efekat putem navoenja sluaoca da prepozna njegovu nameru da proizvede taj efekat. Uz to, govornik ima nameru (intenciju) da se to prepoznavanje postigne zahvaljujui injenici da znaenje reenice koju on upotrebljava konvencionalno povezuje to prepoznavanje sa proizvoenjem tog efekta. U ovom sluaju govornik pretpostavlja da su semantika pravila (koja odreuju znaenje) izreenih izraza takva da se taj izriaj smatra preuzimanjem neke obaveze. Ukratko, kao to emo videti u sledeem uslovu, pravila omoguuju da se pravljenjem ovog izriaja postigne namera postavljena u sutinskom uslovu 7. Izraavanje tog postizanja, nain na koji govornik obavlja svoj posao, opisan je u uslovu 8. 9. Semantika pravila dijalekta kojim G i S govore takva su da je reenica R ispravno i iskreno izreena ako i samo ako su ispunjeni uslovi od 1 do 8.1
7 Ovo moe da bude zbunjujui- u odnosu na LMov broj 1. Uslov broj 1 je opSli uslov ivake ozbiljne jezike komunikacije i pije svojstven samo ovom ili onom dijalektu. Uz to. upotreba dvostrukog kondicionala u ovom uslovu iskljuuje dvosmislene reenice. Moramo, dakle, poi od to^a da je /( nedvosmisleno.

|2()

DON SERL

Svrha ovog uslova je da objasni da je izreena reenica ona reenica koja se prema semantikim pravilima upotrebljava za pravljenje obeanja. Zajedno sa uslovom 8, on otklanja protivprimere, kao to je, recimo, onaj sa zarobljenim vojnikom koji smo ranije naveli. Znaenje neke reenice je u potpunosti odreeno znaenjem njenih elemenata, kako leksikih tako i sintaktikih. Drugim recima, pravila za izriaj reenice odreena su pravilima njenih sastavnih delova. Kasnije emo pokuati da formuliemo pravila za sastavne delove reenice koji pokazuju da je ilokutorna snaga, snaga obeanja. Uslov t se uzima dosta iroko, tako da zajedno sa drugim uslovima on obezbeuje da S(lualac) razume dati izriaj. Odnosno, zajedno sa uslovima od 2 do 9, uslov 1 povlai da se kod S(luaoca) proizvodi ilokutorna posledica Z(nanje) putem S(luaoevog) prepoznavanja G(ovornikove) namere da tu posledicu proizvede; to prepoznavanje postie se pomou 5(luaoevog) znanja znaenja reenice R. Ovo se uvek moe navesti i kao poseban uslov. Pogotovu ako italac misli da i suvie traim od uslova o 'inputu' i 'outputu', rekavi da on treba da garantuje da e slualac razumeti izriaj, ovaj uslov treba uzeti kao poseban uslov. 3.2. Neiskrena obeanja Do sada smo razmatrali samo sluajeve iskrenog obeanja. Ali i neiskrena obeanja su isto tako obeanja, te emo sada pokazati u kojim uslovima su takva obeanja mogua. Kod neiskrenih obeanja govornik nema sve one namere koje ima kada daje iskreno obeanje. Posebno nedostaje namera izvoenja obeanog ina. Meutim, govornik tvrdi da ima tu nameru. I upravo zbog toga to on tvrdi da ima namere koje u stvari nema, mi njegov in opisujemo kao neiskren.

GOVORNI INOVI

12^

Obeanje ukljuuje izraavanje namere, bilo iskrene bilo neiskrene. Da bi se napravilo mesto i za neiskrena obeanja, treba samo da izmenimo nae uslove tako da se njima tvrdi da govornik preuzima odgovornost za imanje takve namere, a ne da on tu nameru stvarno i ima. Nagovetaj da govornik uzima takvu odgovornost je injenica da on ne moe rei, na primer, Ja obeavam da. u uiniti A, ali ja ne nameravam da uinim v4" a da to ne bude apsurdno. Rei obeavam da u uiniti A" znai preuzeti odgovornost za nameravanje da se uini A i ovaj uslov vai bez obzira da li je taj izriaj bio iskren ili neiskren. Da bi neiskreno obeanje bilo mogue, morali bismo izmeniti uslov 6 tako da on trai ne da govornik ima nameru da uini A, ve da preuzima odgovornost za nameravanje da uini A. Da bismo izbegli primedbu da je ovo objanjenje cirkularno, izraziemo ga na sledei nain: 6a. Namera G(ovornika) je da ga izriaj reenice R uini odgovornim za nameravanje da uini A. Kada tako izmenimo uslov 6 (a iz analizanduma i uslova 9 izostavimo re iskreno") naa analiza je neutralna u pogledu pitanja da li je obeanje iskreno ili neiskreno. 3.3. Pravila za upotrebu sredstva za pokazivanje ilokutorne snage Na sledei zadatak je da iz skupa datih uslova izvuemo skup pravila za upotrebu pokazatelja ilokutorne snage. Oigledno je da nam za ovaj zadatak nisu podjednako vani svi dati uslovi. Uslov 1 i uslovi oblika 8 i 9 vae uopte za sve vrste normalnih ilokutornih inova, a ne samo za obeanja. Pravila za pokazivanje ilokutorne snage davanja obeanja odgovaraju uslovima od 2 do 7.

122

DON SERL

Semantika pravila za upotrebu bilo kojeg sredstva za pokazivanje ilokutorne snage Ob za davanje obeanja jesu: Pravilo I. Ob se izrie samo u kontekstu neke reenice R (ili dueg govora) iji izriaj o govorniku G predicira neki budui in A. Ovo pravilo nazivam pravilom iskaznog sadraja. Ono se izvodi iz iskaznog sadraja uslova 2 i 3. Pravilo 2. Ob se izrie samo ako slualac 5 eli da G uini A vie nego da to ne uini, a G veruje da S eli da on uini A vie nego da ne uini. Pravilo 3. Ob se izrie samo ako i G(ovorniku) i S(luaocu) ve nije oigledno da e G uiniti A u normalnom toku dogaaja. Pravila 2 i 3 nazivam pripremnim pravilima i ona su izvedena iz pripremnih uslova 4 i 5. Pravilo 4. Ob se izrie samo ako G namerava da uini A. Ovo pravilo nazivam pravilom iskrenosti i ono je izvedeno iz uslova iskrenosti 6. Pravilo 5. Izriaj O6(canja) vai kao preuzimanje obaveze da se uini A. Ovo pravilo nazivam sutinskim pravilom. Navedena pravila idu odreenim redom: pravila od 2 do 5 vae samo ako je zadovoljeno pravilo 1, a pravilo 5 vai samo ako su zadovoljena i pravila 2 i 3. Kasnije emo videti da su, kod davanja obeanja, neka od ovih pravila na izgled samo posebne manifestacije najoptijih pravila koja lee u osnovi ilokutornih inova. Ona bi se u krajnjoj liniji mogla iskljuiti tako da ne budu shvaena kao pravila koja se primenjuju iskljuivo na sredstva za pokazivanje ilokutorne snage davanja obeanja, razliita od drugih sredstava za pokazivanje ilokutorne snage. Obratimo panju na to da dok pravila od 1 do 4 uzimaju oblik kvazi-imperativa, to jest, ona glase: izreci Ob samo ako x, pravilo 5 ima oblik: izriaj Ob

GOVORNI INOVI

123

vai kao y. Tako pravilo 5 pripada onoj vrsti koja je svojstvena sistemima konstitutivnih pravila razmatranih u Drugom poglavlju ovog ogleda. Takode treba obratiti panju na to da se naa analogija sa igrama i dalje dobro dri. Ako se zapitamo pod kojim uslovima za igraa moe da se kae da je ispravno povukao potez lovcem, nai emo prvo pripremne uslove - na primer, da je na njega red da povue potez - kao i sutinski uslov kojim se odreuje nain povlaenja poteza lovcem. Kod takmiarskih igara postoje ak i uslovi iskrenostr- na primer, da se ne srne varati ili pokuavati da se igra 'namesti'. Naravno, odgovarajua 'pravila' iskrenosti nisu pravila koja su svojstvena ovoj ili onoj igri, ve ta pravila vae za takmiarske igre uopte. Kod igara obino ne nalazimo pravilo iskaznog sadraja, jer igre, uopte uzev, ne predstavljaju stanja stvari. Sa kojim bi elementima u stvarnom lingvistikom opisu nekog jezika bila povezana pravila od 1 do 52? Za svrhe ove rasprave pretpostavimo da su opte crte objanjenja sintakse i semantike koje daju Comski 8 Fodor - Kac - Postal ispravne. Tada mi izgleda krajnje neverovatno da bi se pravila o ilokutornim inovima vezivala direktno za elemente (sklopove, morfeme) stvorene sintaktikom komponentom, izuzev u nekoliko sluajeva, kao to su, na primer, imperativi. U sluaju obeanja, vie je verovatno da se pravila vezuju za neke proizvode kombinatornih operacija semantikih komponenti. Deo odgovora na ovo pitanje bi zavisio od toga da li sve ilokutorne inove moemo da svedemo na veoma mali broj osnovnih ilokutornih tipova. Ako bismo mogli, onda bi postojala vea verovatnoa da e duboka struktura reenice imati jednostavnu predstavu svog ilokutornog tipa.
8 Videli na primer. J. KatziP. Pnslal: An Intrgrated 1heory of Linguhik Pfsrriplion, ("ambridge. Mass. 1964.

|24

DON SERL

3.4. Proirivanje analize Ako ova analiza ima neki opti znaaj i izvan sluaja davanja obeanja, onda bi ova razlikovanja trebalo da vae i za druge tipove ilokutornih inova. Ako malo bolje razmislimo, videemo da to u stvari jeste tako. Razmotrimo, na primer, izdavanje naredbe. Pripremni uslovi za taj in ukljuuju i to da govornik mora imati neki autoritet u odnosu na sluaoca. Uslov iskrenosti je da govornik eli da nareeni in bude izvren, a sutinski uslov se odnosi na injenicu da je govornikova namera da pokua da svojim izriajem navede sluaoca da uini dati in. Pripremni uslovi za tvrenja ukljuuju injenicu da slualac mora imati neku osnovu da pretpostavlja da je potvreni iskaz istinit. Uslov iskrenosti je da on mora verovati da je taj iskaz istinit, a sutinski uslov bi se odnosio na injenicu da je iskaz dat tako da predstavlja stvarno stanje stvari. Pozdravljanje je mnogo jednostavniji primer govornog ina, ali neka od razlikovanja vae ak i ovde. U izriaju reenice Zdravo" nema iskaznog sadraja, niti uslova iskrenosti. Pripremni uslov je da se govornik tek susreo sa sluaocem, a sutinsko pravilo je da izriaj vai kao utivo pokazivanje prepoznavanja sluaoca. Ovakvo obavetenje moemo dati i o itavom nizu ilokutornih inova prikazanih na tabeli, datoj na stranicima 126 i 127. Na osnovu ove tabele mogu se formulisati i proveriti izvesne opte pretpostavke koje se tiu ilokutornih inova: 1. Gde god postoji psihiko stanje naznaeno u uslovu iskrenosti, izvoenje inova vai kao izraz tog psihikog stanja. Ovaj zakon vai bez obzira da li je in iskren ili neiskren, to jest, bez obzira da li je govornik stvarno u odreenom psihikom stanju ili ne. Tako, tvrditi, potvrivati, postavljati (da /?), vai kao

GOVORNI INOVI

125

izraz verovanja (da p). Zahtevati, traiti, nareivati, moliti, preklinjati, moliti se ili zapovedati (da se uini A) vai kao izraz elje ili tenje (da se uini A). Obeavati, uzimati obavezu, preliti ili zaklinjali se (da e se uiniti A) vai kao izraz namere (da se uini A). Zahvaljivati, pozdravljati, estitati, vai kao izraz zahvalnosti, zadovoljstva (zbog dolaska 5[luaoca]) ili radovanja ([luaoevoj] srei) 9 . 2. Kada preokrenemo prvi zakon, onda je neiskrenost mogua jedino tamo gde in vai kao izraz psihikog stanja. Ne moe se, na- primer, neiskreno pozdravljati ili krstiti, ali se moe neiskreno tvrditi ili obeavati. 3. Tamo gde nam uslov iskrenosti kae ta govornik izraava pri izvoenju ina, pripremni uslov nam kae (bar delom) ta on u izvoenju ina implicira. Uopte uzev, govornik u izvoenju bilo kog ilokutornog ina implicira da su zadovoljeni pripremni uslovi tog ina. Tako, na primer. kada neto tvrdim, ja implicirani da tu tvrdnju mogu da obrazloim. Kada dajem obeanje, ja impliciram da je stvar koju sam obeao u interesu sluaoca. Kada nekome zahvaljujem, ja impliciram da sam od onoga na emu zahvaljujem imao koristi (ili bar, da je postojala namera da to za mene bude od koristi), itd. Bilo bi zgodno kada bismo jo mogli govor objasniti preko sutinskih pravila, kao to smo to uinili sa i/npliciranjem i izraavanjem. U iskuenju smo da kaemo sledee; govornik implicira da (su zadovoljeni) pripremni uslovi, izraava (stanje naznaeno) u uslovima iskrenosti i kazuje sutinski uslov, (bez obzira ime je on odreen). Razlog zbog kojeg to nije mogue sastoji se u tome to postoji tesna veza izmeu govore9 Ovaj zakon uzgred prua i reSenjc za Murov (Moore) paradoks, paradoks da ne mogu istovremeno tvrdili p i tvrdili da ne verujem da p. iako iskaz da p nije nckonzistenian \j iskazom da ja ne verujem da p,

Tipovi ilokutornih inova

Zahtevaii Kkaznog sadraja Pripremno Budui in (akt) A sluSaoca 5 1. i'je u stanju da izvriSM. C veru/e da je S u Mamu da izvrii A. 2, Ni G-> ni 5-u nije oigledno da e S izvriti A svojom voljom u normalnom toku dogaaja. Potvrivali tvrdili (da) Neki Ukaz p 1. G ima dokaze (razloge, itd ) za istinitost p-a. 2. NL G-U ni i-u nije oigledno da 5 zna (da nije potrebno podseati ga na, itd.) p. Pitali11 Bilo koji iskaz ili iskazna funkcija 1. G ne zna odgovor, to jest ne zna da li je iskaz istini! ili. u sluaju iskazne funkcije, nema informaciju koja je potrebna da se istinski upolpuni iskaz (videti komentar). 2. Ni G-u ni 5-u nije oigledno da e S pruiti informaciju u odreenom trenuiku i bez postavljenog pitanja. G eli (u informaciju. Vai kao pokuiaj da se iz .V-a izvue neka informacija. PuMoje dve vrste pitanja, a) stvarna pitanja i b) ispitna pitanja. U stvarnim pitanjima G eli da zna odgovor. Kod i&pitnih piianja G eli da zna da li 5 zna (odgovor na pitanje).

Tipov: praMl-i

Kkrenosti Sutinsko

(i zeli da 5 izvri AVai kao pokuiaj da se S navede da izvri A. Naredba i zapovest imaju i dodamo pripremno pravilo da G mora imati autoriteta nad .S-om. Zapovest verovatno nema 'pragmatiki' uslov koji zahteva nc-ociglednost. Uz to. kod obe vrste sutinski uslov zaraen je odnosom auioriteta. poto izriaj vai kao pokuaj da se 5 navede da izvrti A pomou G-ovog autoriteta nad 5-om.

G veruje da p. Vai kao preuzimanje obaveze da p predstavlja pravo stanje stvari. Za razliku od argumentisonja, ovi inovi nisu sutinski povezani sa pokuajem ubeivanja. Tako se ..Ja prosto tvrdim da p L ne pokuSavam da vas ubedim" moe prihvatiti. Ali Ja argumentiiem da p i ne pokuavam da vas ubedim" zvui nedosledno.

kmnentar:

I) U smislu postaviti pitanje" a ne sumnjati'

I s ka/nog -adraja Pripremno

Zahvaljivali na Akt (in) A koji je 5 izvrio u proilosli. A je dobro za S-a i S veruje da je A dobro za njega.

Sa vetu vati

Budui akt 5-a. 1. G ima razloga da veruje da e A biti dobro za 5-a. 2. Ni G-u ni 5-u nije oigledno da e 5 izvrili A u normalnom loku dogaaja. G veruje da e A biti dobro za S-a. Vai kao preuzimanje obaveze da je A u 5-ovom najboljem interesu. Nasuprot onome Sto pretpostavljamo, savet nije vrsta upuivanja zahteva. Zanimljivo je uporediti sa veto vati" sa urgirati", zastupati" i preporuivati" kada vam neko daje savet da uinitc neto u onom smislu u kome to ini zahtevajui. Savetovati je pre govorili vam ila je bolje za vas. -

Upozoravan Budui dopada] D ili stanje itd. 1. 5 ima razloga da veruje da e se dogodili D i da on nije u 5-ovom interesu. 2. Ni G-u ni 5-u nije oigledno da e se D dogoditi. 0 veruje da D nije u interesu S-. Vai kao preuzimanje obaveze da D nije u interesu 5-a. Upozoravanje je kao savctovimje a ne kao upuivanje zahteva. Mislim da upozoravanje nije nuno pokuaj teranja da se preuzme akcija u cilju izbegavanja D. Obratite panju da se u gornjem prikazu daje kategoriko a ne hipotetiko upozorenje. Veina upozorenja su verovatno hipotetska: ..Ako ne uini" X desie se V".

G se osea zahvalnim zbog A. Tiptn I pravih Sutinsko komentar: Vai kao izraz zahvalnosti. SuStinsko i pravilo iskrenosti se donekle poklapaju. Zahvaljivanje je samo izraavanje zahvalnosti rta nain na koji obeanje, na primer, nije samo izraavanje namere,

Iskaznog sadraja Pripremno

Tipo\i pravi I; i

Pozdravljan Ne postoji. 0 se tek susreo (ili se upoznaje, itd.) sa 5-ora. Ne postoji. Vai kao G-ovo utivo prepoznavanje 5-a.

Kkrenosli S u unsko Kinncntar:

estitali Neki dogaaji. D inovi, itd. povezani sa S-om. D je u interesu 5-a i G veruje da je D u 5-ovom interesu. G je zadovoljan zbog D. Vai kao izraavanje zadovoljstva zbog t>. Ocstn:iii" je slino ..zahvaljivati" po tome Sto je izraz sopstvenog uslova iskrenosti.

12#

DON SERL

nja i konstativne klase ilokutornih inova. Govorenje se poklapa sa tvrenjima, ali ne sa pozdravima. U stvari, Ostinovo originalno shvatanje performativa je da neki izriaji nisu govorenje ve inovi druge vrste. Ali, ova primedba je moda malo preterana. ovek koji kae Ja ovim obeavam" ne samo da obeava, ve kale da on obeava 10 . To jest, izmeu govorenja i konstativa postoji stvarna veza, ali ona nije tako tesna kao to mislimo. 4. Tamo gde je iz konteksta i izriaja jasno da je zadovoljen sutinski uslov, izvoenje ina je mogue bez izriitog pozivanja na sredstvo za pokazivanje ilokutorne snage. Na primer, ja mogu da kaem Uiniu to za tebe", ali e taj izriaj vaiti samo kao obeanje i uzimae se kao obeanje u svakom kontekstu u kome je sasvim oigledno da izgovarajui tu reenicu ja prihvatam (ili preuzimam, itd.) neku obavezu. U stvari, retko se deava daje neophodno rei eksplicitno Ja obeavam". Slino, moe se rei samo elim da to ne ini", ali ovaj izriaj e u nekim kontekstima biti vie do prosto izraavanje elje. To e onda biti zahtev i to u onim kontekstima gde je smisao izricanja te reenice da navede nekoga da prestane da neto ini, odnosno tamo gde je zadovoljen sutinski uslov za postavljanje zahteva. Odlika govora - da jedan izriaj u nekom kontekstu moe znaiti zadovoljavanje sutinskog uslova bez izriite upotrebe sredstva za pokazivanje ilokutorne snage za taj sutinski uslov - izvor je bezbrojnih utivih fraza. Tako se, na primer, reenica, Da li bi mogao da uini to za mene?" obino ne izrie kao konjunktivno pitanje u vezi neijih sposobnosti, uprkos znaenju leksikih delova i upitnog sredstva za pokazivanje ilokutorne snage.
10 Kao ilo je m Oslin (J. L, Auslin) ukazao u svome lanku: Othcr minds". Proceedingu af the Arutoielian Society. dodatni tom za 1964: preStampano u J. L. Auslin: Phttoiophkul Pupers, Onfonl, 1961.

GOVORNI INOVI

129

5. Ilokutorna snaga nekog izriaja uvek se moe naznaiti cksplicitno u svim sluajevima u kojima to nije uinjeno. Ovo je primer principa izrazivosti kojim se tvrdi da sve to se moe zamisliti moe se i rei. Naravno, dati jezik moe biti nedovoljno bogat da bi govorniku omoguio da kae sve to podrazumeva, ali u principu nema nikakvih prepreka da se taj jezik obogati. Druga je primena ovog zakona da sve to se moe implicirati moe se i rei, mada, ako je moje objanjenje pripremnih uslova ispravno, to se ne moe rei a da se ne impliciraju druge stvari. 6. Poklapanje uslova u tabeli pokazuje nam da su neke vrste ilokutornih inova, u stvari, posebni sluajevi drugih vrsta. Tako je postavljanje pitanja, u stvari, poseban sluaj zahtevanja - zahtevanje informacija (stvarno pitanje), ili zahtevanje da slualac pokae znanje (ispitno pitanje). Ovo objanjava nau intuiciju da je izriaj u obliku zahteva Kai mi ime prvog predsednika SAD" po svojoj snazi jednako izriaju pitanja Kako se zvao prvi predsednik SAD?*'. Time se takode delimino objanjava zato glagol ,,ask" obuhvata i zahteve i pitanja*, na primer, On me je zamolio da to uinim" (zahtev) i On me je pitao zato" (pitanje). I ovo pitanje je od sutinskog znaaja: Da li postoje neki osnovni ilokutorni inovi na koje se mogu svesti svi ili veina drugih inova? Ili, drugaije reeno, Koje su osnovne vrste ilokutornih inova?" i Koji je princip jedinstva tih vrsta?" Odgovoriti na ovo pitanje teko je i zbog toga to ima raznih principa razlikovanja koji nas navode da kaemo prvo, da je ta i ta vrsta ilokutornog ina razliita od tog i tog ina (videti taku 8 ) " .
* U engleskom jeziku glagol ,,a\k" itiiii i molili i pilali. (l'mii prcv.) II U tom poglavlju Ostinova klasifikacija ik>kutormh inova u pel kategorija izgledu pomalo ad hoc. Vidi: How tn Do Things wiih Words. str. 150 i dalje.

1 3()

DON SRRL

7. Uopte uzev, sutinski uslov odreuje druge uslove. Na primer, postoje sutinsko pravilo za postavljanje zahteva da izriaj vai kao pokuaj da se S(lualac) navede da uini neto, onda pravilo o iskaznom sadraju treba da uklj ui sluaoevo budue ponaanje. Ako je istina da su druga pravila funkcija sutinskog pravila i ako neka od njih tee da se javljaju u stalnim vezama sa drugim pravilima, onda ona pravila koja se stalno ponavljaju mogu jednostavno biti uklonjena. Pripremni uslov ne-oiglcdnosti javlja se u toliko vrsta ilokutornih inova, da mislim da se uopte ne radi o odvojenim pravilima za izriaj posebnih sredstava za pokazivanje ilokutorne snage, ve da je ovaj uslov, opti uslov za ilokutorne inove (i slino, za druge vrste ponaanja) u tom smislu da je in nedostatan ako je ono to treba postii zadovoljenjem sutinskog pravila ve postignuto. Na primer, nema nikakvog smisla nekome rei da uini neto ako je sasvim oigledno da e on to ionako uiniti. Ali ovo je u istoj meri posebno pravilo za izricanje zahteva ukoliko je i pravilo da ahista moe da povue potez lovcem samo ako je na njega red da povlai potez, posebno pravilo za povlaenje poteza lovcem. 8. Pojmovi ilokutorne snage i razliitih ilokutornih inova ukljuuju, u stvari, nekoliko sasvim razliitih principa razlikovanja. Prvo i najvanije, postoji smisao ili svrha inova (na primer, razlika izmeu tvrenja i pitanja); drugo, relativni poloaj G(ovornika) i 5(luaoca) (razlika izmeu zahteva i naredbe); tree, stepen preuzete obaveze (razlika izmeu prostog izraavanja namere i obeanja); etvrto, razlika u iskaznom sadraju (razlika izmeu predikacijc i izvetavanja); peto, razlika u nainu na koji se iskaz vezuje za interese C(ovornika) i .V(luaoca) (razlika izmeu hvalisanja i jadanja, izmeu upozorenja i predvianja); esto, razliita izraena mogua psihika stanja (razlika izmeu

GOVORNI INOVI

131

obeanja koje je izraz namere i tvrenja koje je izraz verovanja); sedmo, razliiti naini na koje se jedan izriaj odnosi prema ostatku razgovora (razlika izmeu prostog davanja odgovora na neto to je neko rekao i upuivanja prigovora onome to je reeno). Tako ne smemo pretpostaviti, na ta bi metafora snaga" mogla da nas navede, da razliiti ilokutorni glagoli oznaavaju take u jednoj jedinoj ravni. Pre se moe rei da ima nekoliko razliitih ravni ilokutorne snage i injenica da se ilokutorni glagoli u engleskom jeziku zaustavljaju na izvesnim takama tih raznih ravni-, a ne na nekim drugim takama, sasvim je sluajna. Na primer, moemo imati ilokutorni glagol ocrveniti", podrazumevajui da kaemo za neto da je crveno. Tako bi, Ja to ovim ocrvenjujem" prosto znailo To je crveno". Slino je sa jednim arhainim glagolom macarize" koji oznaava da nekoga nazivamo srenim 12 . Ali, upavo zbog toga to postoji vie razliitih dimenzija ilokutorne snage i to izriajni in moe da se izvede sa raznolikou intencija, vano je imati u vidu da se jednim istim izriajem moe izvesti nekoliko razliitih ilokutornih inova. Moe postojati nekoliko nesinonimnih ilokutornih glagola koji na ispravan nain opisuju neki izriaj. Na primer, pretpostavimo da na nekoj zabavi neija ena kae Zaista je kasno". Izriaj na jednom nivou moe biti tvrenje injenice: njenom sagovorniku, koji je upravo rekao da je stvarno jo rano, moe izgledati (i biti upueno) kao prigovor; njenom muu to moe izgledati (i biti upueno) kao predlog, ili ak kao zahtev (Idemo kui)" ili kao upozorenje (Ako ne odemo sada, ujutru e sav biti nikakav"). 9. Neki ilokutorni glagoli mogu se definisati putem nameravanog perlokutornog efekta, a neki ne. Tako,
12 Prvi od ovih pnmera dugujem Polu Grajsu (Paul Grice). a drugi Pilcru OiCu (Peter Geach): Ascriplivism", Philosnphuut ttmttm, ioni (W. l%0, str. 221-226.

132

DON SERL

postavljanje zahteva je, prema sutinskom uslovu, pokuaj da se slualac navede da neto uini, ali obeanje nije sutinski povezano sa izazivanjem takvog efekta kod sluaoca ili sa njegovim odgovorom. Kada bismo mogli da preko perlokutornih efekata dobijemo analizu svih (ili veine) ilokutornih inova, mogunost da ilokutornc inove analiziramo bez pozivanja na pravila bi se umnogome poveala. Jezik bi se onda mogao smatrati samo konvencionalnim sredstvom za obezbedenje, ili pokuaj obezbedenja prirodnih reakcija ili efekata. Tada ilokutorni in uopte ne bi ukljuivao nikakva pravila. Teoretski gledano, u jeziku ili van jezika, moe se izvriti neki in. Ali izvriti neki in u jeziku, znai koristiti konvencionalno sredstvo za neto to se moe initi bez ikakvog konvencionalnog sredstva. Ilokutorni inovi bi onda bili (neobavezno) konvencionalni, ali njima uopte ne bi upravljala pravila. 1 kat> to je jasno iz svega ovoga to sam do sada rekao, mislim da ovo svoenje ilokutornog na pcrlokutorno i eliminisanje pravila koje sledi iz te redukcije, verovatno nije izvodljivo. I upravo povodom tog pitanja, razilaze se teorije koje se mogu nazvati institucionalne teorije komunikacije, kao to su Ostinova, moja i mislim Vitgentajnova, sa naturalistikim teorijama znaenja kao to su, na primer, teorije koje se oslanjaju na objanjenje znaenja pomou relacije stimulus-odgovor.

etvrto poglavlje

REFERENCA KAO GOVORNI IN

U ovom i narednom poglavlju zaci emo u samu unutranjost iskaza kako bismo razmotrili iskazne inove reference i predikacije. U tome emo se ograniiti na pojedinane odreene reference. Stoga, rezultat naeg razmatranja bie jedna nepotpuna teorija reference. Kao to emo videti, i ove reference zadae nam dosta muke, ali sve dok njih ne razjasnimo, teko da emo moi bolje da razumemo druge vrste reference. Pojam pojedinane odreene reference je krajnje nezadovoljavajui, ali se bez njega ne moe. tjajoigledniji sluajevi izraza kojima se na neto referira jesu vlastitu imena. Ali kada budemo razmotrili i druge vrste izraza, kao to su pojedinani odreeni opisi, nai emo da su neki od njih referirajui izrazi dok drugi oigledno nisu, a postoje i oni koji spadaju negde izmeu. Uz to, neka javljanja vlastitih imena nisu referencijalni izrazi kao na primer: Kerber ne postoji". Filozofi koji razmatraju ove odreene opise uvek e se zalepiti za primere kao to su Kralj Francuske" ili ovek", a retko za one kao to su vremc", savremeni nain ivota" ili zato volim pasulj". To izgleda pomalo sumnjivo. Razmotrimo, na primer, potekoe koje se javljaju kod primene Raslove teorije opisa (bez

134

DON SERL

parafraziranja originala) na reenice kao to su Vremc je dobro": (3x) (x je vreme (y) (y je vreme > y = x) x je dobro)" jedva da uopte ima nekog smisla. Ipak, skloni smo da kaemo da izraz vreme" u reenici Vreme je dobro" vri ulogu slinu onoj koju ima izraz ovek" u reenici ovek je dobar". Razmotrimo sada neka javljanja odreenih opisa za koje je sasvim jasno da nisu referencijalna javljanja. U izriaju Ostavio me je na cedilu"* izraz cedilo" nije upotrebljen da bi referirao na neto. Slino, Uinio sam to zbog njega"** izraz zbog njega" nije upotrebljen da referira1. Ovo je jo oiglednije ako primere javljanja izraza cedilo" i zbog njega" uporcdimo sa reenicama u kojima se umesto ovih iraza javljaju reci zgrada" i njegov brat" - Ostavio me je u zgradi" i Uinio sam to za njegovog brata". Ali, kako znam da prvi par izraza ne referira, a da drugi par to ini? Tako to poznajui svoj maternji jezik ja znam da prvi par ne slui za izdvajanje i identifikaciju nekog predmeta ili entiteta, a da drugi par to ini. Ova injenica sadri izvesne zanimljive lingvistike posledice i ukazivanje na te posledice moe da bude od koristi onima koji ne mogu da vide oigledan nedostatak reference za cedilo" i zbog njega". Na primer, prvi par nije odgovor na odreene upitne oblike Za koga ili zato sam to uinio?" ili Gde me je on ostavio?", dok drugi par jasno odgovara na ta pitanja. Uz to u ovim vrstama konteksta 'zbog njega' i 'cedilo' ne trpe oblik mnoine za razliku od izraza 'zgrada' i 'brat'. Sa stanovita generativne sintakse moemo da kaemo da zbog njega" i cedilo", uopte nisu imenini izrazi i da u ovim javljanjima nisu ni imenice.
... in Ihe lureh." (Prim. prev.) ** for his sakc." (Prim. prev.) 1 Ovaj primer uzet je \i. Kvajnovog (W. Ouinc) rada Word and Object, Cambridge, 1960. str. 236.

GOVORNI INOVI

135

Drugi izvor potekoa je to to javljanja pojedinanih referirajuih iraza sa svrhe referiranja nisu uvek kategorika. Neka su, naime, hipotetika. Tako u izriaju On e naslediti novac" izraz on" se koristi da referira na kagetoriki nain. Ali, u izriaju, Ako oni budu imali sina, onda e on naslediti novac", on" samo uslovno referira u zavisnosti od istinitosti antecedentnog iskaza. Slini primeri mogu se konstruisati sa vlastitim imenima. Na primer, Ako kraljica Engleske bude imala sina koji e se zvati Henri, onda e Henri biti najmlai od petoro dece". Dalje, u ovom radu ja u se baviti ispitivanjem kategorike reference isto kao to sam u sluaju davanja obeanja istraivao samo kategorika a ne hipotetika obeanja. 4.1. Upotreba i spominjanje Kao to smo videli u prethodnom odeljku, javljanje referirajueg izraza u raspravi nije uvek referirajue javljanje. Uz to, ponekad se u razgovoru javljaju izrazi, bilo da su referirajui ili ne, kao izrazi o kojima se u tom razgovoru govori, a ne u svojoj uobiajenoj upotrebi. Razmotrimo razliku izmeu ova dva javljanja rei Sokrat": 1. Sokrat je bio filozof, i 2. Sokrat" ima est slova. Kod uporedenja ovih reenica oigledne su dve injenice: prvo, obe reenice poinju istom reju Sokrat" i drugo, u izriajima dveju reenica ta re igra sasvim razliite uloge. Naime, u prvoj reenici ona je data u normalnoj upotrebi - da referira na pojedinanog oveka. U drugoj reenici re Sokrat" se ne upotrebljava na uobiajeni nain ve se o samoj toj rei govori, to je i naznaeno navodnicima. Nastojei da objasne

]36

DON SERI.

razlike u ovakvim sluajevima, filozofi i logiari su ak bili skloni da poriu oiglednu istinu da ove reenice poinju istom reju. Opte je prihvaeno jedno prilino nejasno objanjenje razlike izmeu upotrebe i pominjanja izraza i bilo bi dobro da malo razjasnimo itavu stvar. Filozofi i logiari tvrde da se u sluajevima kao to je naa druga reenica uopte i ne pojavljuje re Sokrat", ve jedna potpuno nova re - u stvari, vlastito ime te reci. Vlastita imena reci ili drugih izraza, tvrde dalje oni, prave se tako to se dati izraz (ili, pre se moe rei, ono to bi predstavljalo taj izraz kod upotrebe izraza, a ne samo dco novog vlastitog imena) stavi pod navodnike. Prema tome, re kojom poinje druga reenica nije, kao to bi se moglo pomisliti, Sokrat" ve Sokrat"", a re koju sam upravo napisao nije Sokrat"", ve Sokrat""", stoje opet sasvim nova re, jo jedno vlastito ime vlastitog imena, vlastitog imena, naime Sokrat"""", i tako dalje u hijerarhiji imena, imena, imena... Ovakvo objanjenje smatram besmislenim. Ono po sebi nije tetno, ali ono poiva na potpuno pogrenom shvatanju naina na koji funkcioniu vlastita imena, navodnici i drugi elementi jezika. Pored toga, ovakvo objanjenje je uticalo i na druge oblasti filozofije jezika. Na primer, za reenice koje poinju reju da" ponekad se, po analogiji sa ortodoksnim objanjenjem upotrebe i pominjanja, pogreno kae da su vlastita imena iskaza. Ima najmanje dva naina da se pokae da je ortodoksno objanjenje upotrebe i pominjanja pogreno. Prvi je da se ukae na neke opte odlike institucije vlastitih imena koje su u suprotnosti sa tim objanjenjem. Drugi nain je da se napravi uporeenje izmeu referiranja na izraze vlastitim imenima ili odreenim opisima i naina na koji koristimo navodnike da bismo predstavili same te izraze.

GOVORNI INOVI

137

Ako se zapitamo zato uopte postoji institucija vlastitih imena, deo odgovora bio bi da nam je za pravljenje identifikujue reference potrebno podesno sredstvo na koje se obino referira kao na objekte kada sami objekti nisu prisutni. Ali to sredstvo nema nikakvog smisla kada je objekt o kome elimo da govorimo i sam deo rasprave, te da bi se na njega referiralo nije potrebno neko posebno jeziko sredstvo. Sa nekoliko izuzetaka kao to su izrazi iz religije ili nepristojne reci, kada elimo da govorimo o takvoj rei, ne moramo da je posebno imenujemo ili referiramo na nju na neki drugi nain; jednostavno moemo da pokaemo (znak) te rei. Neuobiajeni sluajevi su oni u kojima je zabranjeno, ili neumesno, ili nezgodno da damo samu tu re. U pisanom govoru postoje neke konvencije: na primer, navodnici naznaavaju injenicu da re nije upotrebljena na uobiajeni nain ve kao predmet rasprave. Ukratko, da bismo recima govorili o stvarima koje same nisu rei i koje ne moraju da budu prisutne kada o njima govorimo, imamo instituciju vlastitih imena. itava ta institucija dobija svoj znaaj kada imamo u vidu injenicu da za referiranje na druge objekte mi upotrebljavamo rei. Vlastito ime moe biti vlastito ime samo ako postoji stvarna razlika izmeu imena i imenovane stvari. Ako su one iste, onda se pojam imenovanja i referiranja ne moe primeniti. Uporedimo sada stvarno referiranje na neku re sa nainom na koji govorimo o rei u reenici 2. Pretpostavimo da smo ovu reenicu prepravili tako da ona sada glasi: Re koja je ime uvenog Platonovog uitelja ima est slova. Za razliku od reenice broj 2, ovde, da bismo referirali na neku re, mi u stvari upotrebljavamo odreeni opis. Zamislimo sada da smo nekoj rei dali vlastito ime, na

138

DON SERL

primcr neka Don" bude ime reci Sokrat". Tada e naa reenica broj 2 glasiti: Don ima est slova. Ovde je ime Don upotrcbljeno kao pravo vlastito ime sa ciljem da referira na neki drugi objekat, naime na re Sokrat". Ali, skoro uvek je mogue da, kada elimo da govorimo o nekoj reci, pokaemo samu tu re kao to smo uinili u reenici broj 2. Suvino bi bilo traiti i ime za tu re, a bilo bi pogreno tu re smatrati imenom ili delom imena same te reci. Kako emo onda okarakterisati izriaj prve reci u reenici 2? Odgovor je sasvim jednostavan: re je ovde izreena ali ne u svojoj uobiajenoj upotrebi. Sama re je predstavljena, a onda se o njoj govori. Znacima navoda je naznaeno i to da tu re treba uzeti kao predstavljenu re i re o kojoj se govori, a ne kao re koja je na opeprihvaeni nain upotebljena da referira. Ali na re se ne referira niti ona referira na sebe. Onda se moe reci - pa zato ne bismo mogli da usvojimo samo kao konvenciju to da navodnici ispred i iza neke rei prave od nje novu re - vlastito ime originala?" Moemo se zapitati i sledee: zato ne bismo usvojili, prosto kao konvenciju, to da u reenici ,,Sncg je beo" re je" predstavlja ime moje babe? injenica je da ve postoji konvencija o upotrebi navodnika. Jedna (samo jedna) od njih je da rei u navodima treba uzeti kao rei o kojima se govori (koje se navode itd.), a ne kao da ih je govornik upotrebio na uobiajeni nain. Svako ko eli da uvede neku novu konvenciju duan je da najprc objasni kako to utie na ve postojee konvencije, i drugo, koji su motivi za uvoenje nove konvencije. Meutim, poto ve imamo sasvim primerene konvencije o upotrebi i pominjanju, nije jasno kako se nova konvencija koja se predlae dosledno uklopila u taj skup. Drugo, ako u literaturi

GOVORNI INOVI

139

potraimo motive za uvoenje konvencije da navodnici oko rci ili nekog drugog izraza ine potpuno novo vlastito ime, nai emo samo razna pogrena stanovita o jeziku. Na primer, osnovne konvencije u pogledu upotrebe bilo kog jezika zahtevaju da u svakom izriaju koji pravimo o nekom objektu mora biti upotrebljeno ime tog objekta, a ne sam taj objekat. Stoga, ako elimo da kaemo neto o nekoj reenici - na primer, da je ta reenica istinita - moramo upotrebiti ime ove reenice, a ne samu reenicu." 2 Jecjino to moemo na to odgovoriti jeste da takva osnovna konvencija ne postoji. Delovi govora, ili drugi predmeti koji se mogu predstavljati usmeno ili vizuclno, lako se mogu javiti u govoru kao predmet govora. Na primer, orintolog moe da kae: Zvuk koji pravi kalifornijska kreja j e . . . " a zatim reenicu zavri samim zvukom a ne vlastitim imenom tog zvuka. 4.2. Aksiomi reference Imajui na umu injenicu da nije svako javljanje referirajueg izraza javljanje u svrhe referiranja, eleo bih da dam analizu odreene reference koja bi ila uporedo sa analizom ilokutornih inova izloenom u prethodnom poglavlju. Za razliku od veine govornih inova, referenca ima dugu istoriju u filozofskim razmatranjima - jo od Fregea (u stvari jo od Platonovog Teajteta, ako ne i ranije). Zato emo morati paljivo da postupamo u naoj analizi, dajui usput jedan podui pregled filozofskih gledita. Teorija koju u predstaviti je u onoj tradiciji koja poinje sa Fregeom, a nastavlja se sa Strosnovim (Strawson) Individuals i
2 A. Tnrski; ..The semantir cnnceplion > f Iruth", Phi!osophy and Phenomenotoptal Research, lom 4. 1944; pretampano u H. Feigl * W. Si-llan. (eds.): Reaili/iKi m Philntophkul Anatysis. Ncw York, 1M9,

140

DZON SERL

kao to e italac i sam videti, pod velikim je uticajem ova dva autora. U vezi sa referiranjem i referirajuim izrazima imamo 4va optepriznata aksioma. Oni bi glasili otprilike ovako: 1. Sve na ta se referira mora da postoji.3 Ovaj aksiom nazvaemo aksiomom egzistencije. 2. Ako je predikat istinit o jednom objektu, onda je on istinit o svemu to je identino tom objektu bez obzira koji su izrazi upotrebljeni za referiranje na taj objekat. Ovaj aksiom nazvaemo aksiomom identiteta. Oba ova aksioma mogu se predstaviti i kao tautologijc. Prvi je oigledna tautologija jer nam kae da se na neku stvar ne moe referirati ako ne postoji stvar na koju bi se referiralo. I drugi se moe interpretirati kao tautologija tako da glasi: sve to je istinito o jednom objektu, istinito je o tom objektu. Oba aksioma dovode do paradoksa, prvi zbog zabune oko toga ta znai referirati, a drugi zato to neke od njegovih interpretacija nisu tautologije ve lai. Prvi dovodi do paradoksa kod tvrenja kao to je, na primer, Zlatna planina ne postoji". Ako pretpostavimo aksiom egzistencije i pretpostavimo da su prve dve reci ove reenice upotrebljcnc da referiraju, onda to tvrenje samo sebe pobija, jer da bih negirao postojanje neega, to neto mora postojati. 4 Rasi je ovaj paradoks reio pokazujui da se izraz Zlatna planina" u stvari ne upotrebljava da referira kada predstavlja gramatiki subjekt egzistencijalnog iskaza. Uopte uzev, subjekatski izrazi u egzistencijalnim reenicama ne mogu se upotrebljavati da referiraju
3. ..Postojati" Ireba shvatiti bezvremeno. Moe- se. naime, referirati na neSlo Slo je postojalo. Sto e postojati ili Slo sada poMoji. 4 B, Russell: On denoting". Mind, tom 14. 1905: pretampano u potnenutoj knji/i Fejgla i Sdara (Feigl & Sellars} <eds.). <>/' cil.

GOVORNI INOVI

141

- to se podrazumeva kada se kae da postojanje nije svojstvo - te stoga i ne dolazi do paradoksa. Aksiom egzistencije ne vai, jer nema reference. Na alost, u svom oduevljenju, Rasi je negirao upotrebu svakog odreenog opisa u svrhe referiranja. Ovaj deo njegovog argumenta kritikovau kasnije5. Zahvaljujui Raslu niko vie ove paradokse ne uzima ozbiljno. Ali verovatno nam se jo uvek ini da se za ovaj aksiom mogu nai protivprimeri. Zar ne moemo referirati na Deda Mraza, ili na erloka Holmsa, mada nijedan od njih ne postoji niti je postojao? Referiranje na fikcionalne (ne legendarne, mitske, itd.) entitete nisu protivprimeri za ovaj aksiom. Na njih se moe referirati kao na fikcionalne linosti upravo zbog toga to one postoje u fikciji. Da bismo ovo objasnili, potrebno je da napravimo razliku izmeu normalnog govora o stvarnom svetu i parazitskih oblika govora kao to su fikcija, gluma itd. U normalnom govoru o stvarnom svetu, ja ne mogu da referiram na erloka Holmsa jer takva osoba nikada nije postojala. Ako u tom univerzumu govora ja kaem erlok Holms je nosio lovaki eir" je ne referiram, kao to ne referiram ni kada kaem erlok Holms dolazi veeras kod mene na veeru". Nijedno od ova dva tvrenja ne moe biti istinito. Ali, pretpostavimo sada da sam preao na fikcionalni oblik govora, glumu i igru. I ako sada kaem Serlok Holms je nosio lovaki eir", ja u stvari referiram na jednu fikcionalnu linost (to jest na linost koja ne postoji, ali koja postoji u fikciji) i ono to sam rekao, istinito je. Obratimo panju na to da u ovom obliku govora ja ne mogu da kaem erlok Holms dolazi veeras kod mene kui na veeru" jer me referenca moja kua" vraa u govor stvarnog sveta. Pored toga, ako u fiktivnom nainu govora kaem Gospoda erlok Holms je nosila lovaki eir" ja ne
5 U Sedmom poglavlju.

142

DON SERL

referiram, jer ne postoji fikcionalna gospoa erlok Holms. Reeno fikcionalnim jezikom, Holms se nikada nije enio. Ukratko, u govoru stvarnog sveta i erlok Holms'" i Gospoda erlok Holms" nemaju referencu jer takvi ljudinikada nisu postojali. U fikcionalnom govoru izraz erlok Holms" referira, jer takva linost zaista postoji u fikciji, ali Gospoda Serlok Holms" ne referira, jer ne postoji takva fikcionalna linost. Aksiom egzistencije vai, dakle, u oba sveta: u govoru stvarnog sveta moe se referirati na neto to stvarno postoji: u govoru fikcije moe se referirati samo na ono to postoji u fikciji (plus stvari iz stvarnog sveta i dogaaji koji su ukljueni u izmiljene prie). Sve ovo to smo do sada rekli mora izgledati sasvim oigledno, ali u filozofskoj literaturi nalazimo razne zabune u vezi s tim. Da bi se predupredile jo dve mogue zabune, naglaavam da moj prikaz parazitskih oblika govora ne ukljuuje stanovite da u fikcionalnom govoru postoje neke promene u znaenjima reci ili drugih jezikih elemenata. Ako konvencije o znaenju jezikih elemenata zamiljamo (bar delom) kao vertikalne konvencije koje povezuju reenice sa svetom, onda je najbolje one nevidljive, preutne konvencije fikcionalnog govora posmatrati kao lateralne ili horizontalne konvencije koje kao da uzdiu govor izvan sveta. Ali najvanije je shvatiti da ak i u reenici Mala Crvenkapa" crveno" znai crveno. Konvencije fikcionalnog govora ne menjaju znaenja reci ili drugih jezikih elemenata. Drugo, injenica da postoje takve fikcionalne linosti kao to je erlok Holms ne obavezuje nas da prihvatimo stanovite da on postoji u nekom natulnom svetu, ili da on ima poseban nain postojanja. erlok Holms uopte ne postoji, Sto ne znai da se negira njegovo postojanje u fikciji. Aksiom identiteta (kao i aksiom egzistencije) dovodi do daljih paradoksa i zagonetki u onim kontek-

GOVORNI INOVI

] 4^

stima u kojima reference nisu jasno vidljive. Ovaj aksiom moe se izloiti i na sledei nain6. Ako dva izraza referiraju na isti predmet, oni mogu salva veritatc zamenjivati jedan drugog u svim kontekstima. Izraen u ovom obliku, taj aksiom nije tautologija ve la, to predstavlja jednu novu potekou. Mislim da su ove zabune isto toliko trivijalne koliko i one koje proistiu iz aksioma egzistencije, ali trebalo bi dosta prostora da se one i objasne. Meutim to prevazilazi okvire ove rasprave. Cilj ovog poglavlja nije samo nastavak razmatranja ova dva aksioma ve i uvoenje treeg aksioma i ispitivanje njegovih posledica. 3. Ako govornik referira na neki predmet, tada on identifikuje ili je u stanju da, ako se to od njega trai, identifikuje taj predmet. Ovaj aksiom nazvaemo aksiomom identifikacije. I on je takode tautologija poto slui samo za svrhe izlaganja pojma (pojedinane, odreene) reference. Taj aksiom moe se izraziti i na sledei nain: 3a. Nuan uslov za uspeno izvoenje odreene reference u izriaju jednog izraaje da izriaj tog izraza mora da saoptava 7 sluaocu istinit opis ili injenicu o jednom jedinom objektu. Ili, ako taj izriaj to ne ini, onda govornik mora biti u stanju da ga zameni izrazom iji izriaj to ini. Postoje samo tri naina na koje govornik moe garantovati da e takva injenica biti saoptena: [1J izreeni izraz mora da sadri predikate koji su istiniti
6 Na primer, R. Cartiiip: Meaning and Htautlf, str. VS i dalje. 7 Saopavali" nije uvek najprimercmji glagol. Rei Ja govornik (komunicira siopstava sluiaocu neku injenicu, nagoveslava da lllltllll nije prethodim OBU BI Bi injenicu koja mu je saopena. Ali cesto kod referiranja, reenica koja je saopSlena (kiimunicirana) sluSaocu je reenica za koju on ve zna da je istinita. Moda bi trebalo rei da M u takvim sluajevima govornik poziva na tu reenicu ili sluSaoca podseca na nju Meutim, ja u i dalje koristili glagol ..saopavati" ili ..prcneti" pixl uslovom da se ove rei ne uzimaju kao ukazivanje na to da sluialc nije znao niSta o onome ita mu je saopSreno ili prenelo.

14-1

DON SERL

samo o jednom objektu; ili [2] njegov izriaj zajedno sa kontekstom mora da prui neko ostenzivno ili indeksno predstavljanje jednog jedinog objekta; ili [3] njegov izriaj mora da prui mcavinu indeksnih pokazatelja i opisnih termina koji su dovoljni za identifikovanje jednog jedinog objekta. Ako izreeni izraz ne spada ni u jednu od ovih vrsta izraza, referenca moe biti uspena samo pod uslovom da je govornik u stanju da, ako se to od njega trai, ponudi jedan od takvih izraza. Ovaj princip nazvaemo principom identifikacije. Nije sasvim oigledno da je taj princip tautoloki. U stvari, na prvi pogled se ak ini da on nije ni plauzibilan. Neophodno je da ga podrobnije objasnimo kako bi nam on postao sasvim razumljiv. Meni se ini da on sadri jednu znaajnu istinu sa dugom istorijom, jer taj princip nije nita drugo do generalizacija Fregeovog diktuma da svaki referirajui izraz mora imati smisla. Ovaj princip pokuau da postavim ispitujui nune uslove za izvoenje govornog ina odreene reference. Uz to u pokuati da pokaem logike veze izmeu aksioma egzistencije i aksioma identifikacije. 4.3. Vrste odreenih referirajuih izraza Poeemo podclom izraza koje razmatramo. Gramatiki, ovi izrazi se grubo mogu podeliti u etiri kategorije: 1. Vlastita imena; na primer, Sokrat", Rusija". 2. Sloeni imenini izrazi u jednini. Ova druga vrsta izraza esto sadri relativnu zavisnu reenicu i esto, mada ne uvek, poinje odreenim lanom*; na primer, ovek koji me je pozvao",
U engleskom jeziku _the". (Prim. prev.)

GOVORNI INOVI

^45

najvia planina na svetu", sadanja kriza u Francuskoj". Pozajmljujui i donekle proirujui Raslov termin, ove izraze u dalje zvati odreeni" opisi. Izraze koji slede odreeni lan zvau deskriptori". Tamo gde nema odreenog lana deskriptorom u nazivati itav izraz. Ova terminologija ni u kom smislu nema za cilj uvoenje filozofske analize ili teorije o pojmovima opisivati" i opisi". To su samo arbitrarni termini koji su izabrani zato to je tako bilo najzgodnije. Treba imati na umu da odreeni opisi mogu sadrati druge referirajue odreene izraze, ili drugi odreeni opis, ili drugi tip izraza, kao to je, recimo, vlastito ime u, na primer, Donov brat", ena koja je udata za oveka koji je pijan". U takvim sluajevima, referent itavog izraza nazivau primarnim referentom, a referent dela tog izraza, sekundarnim referentom. U gramatike izraze dalje spadaju i: 3. Zamenicc: na primer, ovaj", onaj", ja", on", ona" i ono". 4. Zvanja: na primer, predsednik vlade", papa". Ova etvrta klasa izraza jedva da zasluuje neku panju poto se ona inae preliva, s jedne strane, u odreene opise, a sa druge, u vlastita imena. 4.4. Nuini uslovi za referiranje Prvo pitanje koje bih postavio o izrazima bilo bi: koji su nuni uslovi za izriaj jednog od ovih izraza da bi se napravila uspeno izvedena kategorika odreena referenca? Ali pre nego to damo neki odgovor na ovo. postaviu jo jedno pitanje: Kakva je svrha odreene reference, koju funkciju ima iskazni in referiranja u ilokutornom inu? Kao to sam rekao, svrha odreene reference je da njome govornik izdvaja ili identifikuje

146

DON SF.RI.

neki pojedinani predmet o kome on dalje govori, ili o kome neto dalje pita, itd. Ali, ovaj odgovor je nepotpun, jer on jo uvek ne tvrdi da li je ta identifikacija prenesena sluaocu ili ne. Da bismo otklonili ovaj dvosmisao potrebno je da napravimo razliku izmeu potpuno usvojene reference i uspene reference. Potpuno usvojena referenca je ona u kojoj je neki objekat nedvosmisleno identifikovan za sluaoca, to jest, tamo gde je sluaocu ta identifikacija saoptena. Ali referenca moe biti uspena - u tom smislu da govornika ne moemo optuiti da nije uspeo da referira - ak i ako za sluaoca ne identifikuje nedvosmisleno neki objekt, pod uslovom da govornik moe to da uini ako se to od njega zahteva. Do sada smo se bavili samo pojmom uspene reference, ali lako je videti da je potpuno usvojena referenca jo osnovniji pojam poto je uspena referenca ona koja, iako nije, da kaemo, potpuno usvojena, bar potencijalno moe da bude takva. Sada, u svetlu ovih razlikovanja, pokuajmo da prepravimo nae poetno pitanje tako da ono glasi: Kako je mogue da izriaj nekog izraza bude potpuno usvojena referenca. Koji su nuni uslovi da izriaj izraza bude dovoljan da za sluaoca identifikuje ba onaj objekt koji govornik namerava da identifikuje? Najzad, govornik samo izgovara neke rei\ kako onda te reci identifikuju stvori za sluaoca? Sam nain na koji smo formulisali ovo pitanje, pruie nam klju za odgovor. Poto govornik za sluaoca identifikuje neki predmet, da bi identifikacija bila uspena mora postojati neki predmet koji govornik pokuava da identifikuje, a govornikov izriaj izraza mora biti dovoljan da bi se taj predmet identifikovao. Ova dva uslova ve sam preliminarno formulisao kao aksiome egzistencije i identifikacije. U svetlu ovog razmatranja iskazaemo ih u obliku uslova za potpuno usvojenu referencu.

GOVORNI ClNOVJ

J47

Nuni uslovi za izvoenje potpuno usvojene odreene reference u govornikovom izriaju izraza su sledei: 1. Mora postojati jedan i samo jedan predmet za koji govornikov izriaj izraza vai (reformulacija aksioma egzistencije), / 2. Sluaocu mora biti dato dovoljno sredstava da identifikujc predmet iz govornikovog izriaja izraza (reformulacija aksioma identifikacije). Pogledajmo sada kako izriaj odreenog opisa moe da zadovolji ovakve zahteve. Pretpostavimo, na primer, da je izraz taj ovek" izreen kao dco reenice Taj ovek me je uvredio". Kako ovakav jedan izriaj zadovoljava dva navedena uslova? Prvi uslov moe se podeliti u dva dela: 1 (a) Mora postojati bar jedan predmet na koji se odnosi govornikov izriaj datog izraza. 1 (b) Ne srne postojati vie predmeta ve samo jedan, na koji se govornikov izriaj datog izraza

odnosi .

Kod odreenih opisa, ispunjavanje uslova 1 (a) sasvim je jednostavno. Poto izraz sadri opisnik i poto taj opisnik sadri opti opisni termin, ili je i sam jedan od njih, nuno je jo samo to da postoji bar jedan predmet o kome se opisnik moe izrei kao predikat. Da bi uslov \{a) bio zadovoljen u sluaju izraza taj ovek" nuno je samo da postoji bar jedan ovek. Sledei korak je mnogo sloeniji. Naravno, u iskuenju smo da odemo i suvie daleko u izjednaavanju uslova 1 (a) i 1 (b) i da tvrdimo da kao to je uslov
8 ReC ..odnosili" ovde je namerno neulralna i sloga, bojim se, sasvim nenamirno neodreena. Ako uul.n ima bilo kakvih primtdhi na to - napominjem da je i ja sa oklcvanjem korislim jednostavnu umesto ,.na koje se odnosi govornikov izriaj izraza' itajte ..na koji govornik namerava da referira izriajem tog izraza" i mulatis mutmdls u itavom tekstu. Ovde ciljam na lo kkn glasovi kU-ntilikuju pndOMto. Ono tto mora da * nBliti jte sta je to oameravati ili poiirazumevali poseban predmet. Ali niiia u ovom mom argumentu ne zavisi od neodreenosti termina odnositi se".

148

DON SERL

\(a) zadovoljen postojanjem bar jednog objekta kome se opisnik moe istinito pridati kao predikat, tako je i uslov \(b) zadovoljen ako postoji najvie jedan predmet o kome je opisnik istinit. Ovo iskuenje je posebno jako ako se uspena odreena referenca smatra jednom vrstom preruenog tvrenja istinitog pojedinanog egzistencijalnog iskaza, to jest iskaza kojim se tvrdi postojanje jednog i samo jednog predmeta koji zadovoljava odreeni opis. Takvo stanovite prihvata Rasi u svojoj teoriji opisa. Analiziran u skladu sa njegovom teorijom opisa, izriaj gore navedene reenice trebalo bi da bude shvaen kao tvrenje postojanja samo jednog oveka na svetu. Ne ini li nam se da je ova kritika nepravedna? Naravno da jeste, onako kako je mi ovde vidimo, jer Rasi, kada je formulisao svoju teoriju opisa nije imao na umu kontekste kao to je ovaj koji smo naveli. Ali ma kako ta kritika bila nepravedna, daleko od toga da je ona besmislena, jer treba imati na umu i nain na koji on takve kontekste iskljuuje. Naime, on kae da u onim kontekstima za koje, prema pretpostavci, teorija opisa vai, odreeni lan* se koristi strogo uzev 9 za naznaavanje pojedinanosti" . Ali koju snagu re strogo" ima u ovom razgraniavanju konteksta za koje teorija vai i onih za koje ne vai? U navedenoj reenici nema nieg neodreenog ili ne-strogog - ona je doslovna i stroga kao i bilo koja druga reenica te vrste. Jasno je da snaga reci srogo" u naznaavanju pojedinanosti" mora biti: (a) ili, strogo u smislu da naznaava govornikovu nameru da identifikujui referira na jedan odreeni predmet, (b) ili, strogo, tako da povlai da je opisnik koji sledi istinit samo o jednom predmetu.
' U engleskom jeziku ,,thc". (Prim. prev.) 9. l'nncipiu Mmhematica. Cambrklge. 1925. tom 1 str. 30.

GOVORNI INOV]

Dalje, (a) ne moe da bude ono to se podrazumcvalo poto na primer zadovoljava (a) i tako teoriju opisa ostavlja otvorenom napadu za apsurdnost koji sam upravo izneo. Ali, ako je (b) ono to se podrazumeva pod strogom upotrebom odreenog lana, onda je to objanjenje pogreno. Ne samo da upotrebe odreenog lana sa nejedinstvenim opisnikom nisu sasvim stroge ve zapravo i nema takve upotrebe odreenog lana u kojoj je po sebi dovoljno na bilo koji nain implicirati ili naznaavati da je opisnik koji sledi istinit samo o jednom predmetu..Postoje upotrebe odreenog lana sa opisnicima koji su istiniti samo o jednom objektu i one su od sutinskog znaaja u govornom inu odreene reference - kao to se tvrdi u principu identifikacije - ali dco snage odreenog lana nije to da on povlai jedinstvenost opisnika koji sledi. To nije funkcija odreenog lana. Njegova funkcija (u ovim sluajevima) jeste da naznai govornikovu nameru da referira jedinstveno, a funkcija (opisnika) je da u posebnom govornikovom kontekstu identifikuje onaj predmet koji za sluaoca predstavlja predmet na koji govornik namerava da referira u datom kontekstu. Nasuprot tome, ja nudim kao objanjenje odreenog lana [the], sledee: odreeni lan upotrebljen u sklopu odreene reference (a napominjem daje to samo jedna od njegovih upotreba) predstavlja konvencionalno sredstvo kojim se naznaava namera [intencija] govornika da referira na pojedinani predmet, a ne da je opisnik koji sledi istinit samo o jednom predmetu. Vano je napomenuti da u nekim jezicima, na primer u latinskom i ruskom, nema odreenog lana ve naznaavanjc govornikove namere da napravi odre1 enu referencu zavisi od konteksta i drugih sredstava" . Ovo objanjenje jo uvek nije dovoljno da pokae kako izriaj odreenog opisa kao to je gore navedeni
10. Teorija deskripcije bie razmolrcnii detaljnije u Sedmom poglavlju,

150

DON SERL

zadovoljava zahtev iznet u l(b). Do sada sam rekao samo to da mora postojati bar jedan predmet koji odgovara opisniku i da govornik pomou odreenog lana naznaava svoju nameru da identifikuje pojedinani predmet. Ali poto opisnik kao opti termin moe biti istinit o mnogim predmetima, ta je onda to to ini da govornikov izriaj tog izraza vai samo za jedan predmet? Oigledan odgovor koji nam, na alost, ne kae nita novo, jeste da je pri izriaju tog izraza govornikova namera da obim opisnika obuhvati samo jedan predmet. Taj odgovor nam ne kae nita novo, jer se njime ne objanjava ta je ukljueno u nameravanje (intencionalnu usmerenost na predmet) ili podrazumevanje tog pojedinanog predmeta. Da bih dao potpuniji odgovor na ovo pitanje, razmotriu sada zahteve za ispunjavanje uslova 2, a zatim u se vratiti razmatranju uslova i(b) i odnosa izmeu referiranja i nameravanja. 4.5. Princip identifikacije Drugim uslovom (koji je dat u jednoj od formulacija aksioma identifikacije) od sluaoca se trai da bude u stanju da na osnovu govornikovog izriaja nekog izraza identifikuje odreeni predmet. Pod terminom identifikovati" ovde podrazumcvam otklanjanje svake sumnje ili dvosmislenosti u pogledu onoga o emu se govori. Na najniem nivou identifikovanjem se odgovara na pitanja kao to su ona koja poinju sa Ko?", ta?" ili Koji?". Naravno, na jednom drugom nivou, ova pitanja jo uvek ostaju otvorena: ak i kada smo neto identifikovali, jo uvek se mogu postavljati dalja pitanja koja poinju sa ta?" u smislu Reci mi neto vie o tome", ali ne vie u smislu Ne znam o emu ti govori'4. Idcntifikovanje, u onom smislu u kome taj termin ovde koristim, znai davanje odgovora samo na

GOVORNI INOVI

15|

to pitanje. Na primer, moe se rei da u izriaju reenice Taj ovek* koji me je opljakao bio je visok preko 180 santimetara", ja referiram upravo na oveka koji me je opljakao ak iako u jednom smislu rei identifikovati" ja moda ne bih bio u stanju da identifikujem tog oveka. Na primer, moda ne bih bio u stanju da ga izdvojim iz grupe ljudi koju mi jc policija pokazala, niti da kaem bilo ta drugo o njemu. Pa ipak, pod pretpostavkom da me jc samo jedan jedini ovek opljakao, ja sam uspeo da izriajem navedene reenice napravim identifikujuu referencu. Vidcli smo da kod drugog sluaja odreenog opis;i kao to je "taj ovek" [,,the man"] govornik naznaava svoju nameru da referira na pojedinani objekt i daje opisnik za koji smatra da e biti dovoljan da za sluaoca identifikuje predmet na koji on u posebnom kontekstu svog izriaja namerava da referira. ak i ako taj opisnik moe da predicira istinito o mnogim predmetima, govornik smatra da e njegov izriaj u datom kontekstu biti dovoljan da identifikuje ba taj predmet na koji on misli. Ako je to zaista dovoljno, onda jc uslov 2 zadovoljen. Ali, pretpostavimo da to nije dovoljno. Pretpostavimo da slualac jo ne zna na kog oveka se referira. U takvom sluaju, jo uvek se mogu postavljati pitanja koja poinju sa Ko?", Sta?", Koji?" i tvrdim da jc za potpuno usvojenu odreenu referencu nuan uslov to da govornik moe da prui nedvosmislen odgovor na ova pitanja. Ako govornik nije izrekao izraz koji prua odgovor na ova pitanja, onda on nije uspeo da za sluaoca identifikuje neki predmet. Slualac nije usvojio referencu jer identifikaciju ine nedvosmisleni odgovori na ova pitanja, a identifikovanje je nuan uslov za potpuno usvojenu odreenu referencu. Koju vrstu odgovora moemo dati na ovakva pitanja? Ako poemo od krajnosti, ovi odgovori se
* U engleskom jeziku ,,the man". (Prim. prev.)

J52

DON SERL

mogu podcliti u dvc grupe. Na jednoj strani je pokazivanje datog predmeta, na primer onaj tamo", a na drugoj su opisi dati samo pomou optih termina koji su istiniti samo o jednom jedinom predmetu - na primer, prvi ovek koji je pretrao milju za manje od 3 minuta i 53 sekunde". I isto pokazivanje i isto opisivanje ovog tipa su. naravno, samo krajnji sluajevi. U praksi, meutim, najvei broj identifikacija poiva na meavini pokaznih sredstava i opisnih predikata na primer, onaj ovek koga smo jue videli" - ili pak na nekim drugim oblicima sekundarnih referenata koje govornik mora biti u stanju da identifikuje - na primer, autor Veverlija" ili glavni grad Danske". Stavie, govornik mora biti u stanju da svaki odgovor pomou pokazivanja uz reci ovaj" ili onaj" dopuni nekim opisnim optim terminom, jer kada pokazuje na neki fiziki predmet i kae ovo", moda nije nedvosmisleno jasno da li on pokazuje boju, oblik, sam predmet i njegovu neposrednu okolinu, sredite tog predmeta i tako dalje. Ali ovim vrstama identifikujuih izraza pokazivanjem, jedinstvenim opisima, kao i identifikacijama koje se zasnivaju i na pokazivanju i na opisivanju - obuhvaeno je itavo polje. Tako identifikacija i otuda zadovoljavanje uslova 2 poivaju na govornikovoj sposobnosti da prui izraz jedne od ovih dveju vrsta koji se odnosi na jedan jedini predmet na koji govornik namerava da referira. Od sada pa nadalje svaki takav izraz zvau identijikujuim opisom. Nae razmatranje uslova 2 moemo, dakle, zakljuiti rekavi da iako govornik u odgovarajuem kontekstu i uz odgovarajue znanje sluaoca moe i bez izricanja identifikujueg opisa da zadovolji ovaj uslov, on moe garantovati da e taj uslov biti zadovoljen samo ako je njegov izraz neki identifikujui opis ili je dopunjen takvim jednim opisom. I poto se izriajem bilo kog referirajueg izraza govornik obavezuje da identifikuje jedan jedini

GOVORNI INOVI

153

predmet, on se obavezuje na ispunjavanje jednog od ovih zahteva. Sada se moemo vratiti razmatranju uslova \(b). Setiemo se da smo stali kod toga da uslov po kome mora postojati samo jedan jedini predmet koji zadovoljava izriaj jednog izraza, izgleda, povlai i to da mora postojati samo jedan jedini predmet na koji izricanjem tog izraza govornik namerava da referira. I ba tu padamo u iskuenje da pomislimo da je o uslovu i(b) dovoljno rei da je govornikova namera [intencija] da referira na pojedinani objekt nezavisna od njegove sposobnosti da zadovolji uslov 2, 'to jest, nezavisna je od njegove sposobnosti da sluaocu identifikuje taj predmet. On, naime, veoma dobro zna ta podrazumeva, ali to nikome ne moe da objasni! Meutim, ja elim da pokaem da su ova dva zahteva - zahtev za jedinstvenou namere [intencije] i zahtev za sposobnou da se predmet identifikuje - u osnovi identini. Jer ta znai podrazumevati ili intencionalno biti usmeren [ciljati] na jedan jedini predmet, iskljuujui sve druge predmete. Neke injenice teraju nas da mislimo da se tu radi o kretanju due. Meutim, da li je mogue ciljati samo na jedan jedini predmet nezavisno od svakog opisa ili nekog drugog oblika identifikacije tog predmeta koji sam u stanju da pruim? Ako je tako, ta moju nameru ini intencionalnom usmerenou [ciljanjem] ba na taj predmet, a ne na neki drugi? Jasno je da nas pojam namere referiranja na jedan jedini predmet vraa ponovo pojmu identifikacije putem opisa, pa ovaj uslov moemo uopteno izraziti na sledei nain: nuan uslov za govornikovu nameru da izriajem nekog izraza referira na jedan jedini predmet jeste njegova sposobnost da prui identifikujui opis tog predmeta. Tako su ispunjenje uslova \(b) i sposobnost zadovoljenja uslova 2 isti. Svaki od dva zahteva trai da govornikov izriaj bude identifikujui opis ili da se moe dopuniti takvim opisom.

154

DON SERL

Drugim recima, aksiom identifikacije (u svom prvobitnom obliku) posledica je aksioma egzistencije (u njegovom prepravljenom obliku). Jer nuan uslov postojanja samo jednog jedinog predmeta za koji vai govornikov izriaj nekog izraza je taj da je govornik u stanju" da identifikuje taj predmet. Aksiom identifikacije sledi iz aksioma egzistencije a - im se uvede razmatranje o sredstvima identifikacije - princip identifikacije sledi i iz jednog i iz drugog. Stavie, kao to sam ukratko i nagovestio u Prvom poglavlju, princip identifikacije je poseban sluaj principa izrazivosti. Grubo reeno, princip izrazivosti glasi: sve to se moe misliti moe se i rei. Primenjen na sluaj odreene reference koji nam kae da kad god je istinito da govornik podrazumeva jedan jedini predmet (u ovom sluaju podrazumeva" znai isto to i ..namerava da referira'') mora takode biti istinito daje on u stanju da kae tano koji je to predmet koji on podrazumeva (na koji on referira). Ali, ovo je samo neto grublja formulacija principa identifikacije, jer princip identifikacije tvrdi samo to da je nuan uslov za referencu sposobnost da se da neki identifikujui opis, a taj identifikujui opis obezbeduje sredstvo za kazivanje onog to se u referenci podrazumeva. Vano je naglasiti da je granini sluaj kazivanja, kazivanje koje ukljuuje pokazivanje. To jest, granini sluaj zadovoljavanja principa identifikacije, i odatle principa izrazivosti, jeste pokazivanje predmeta na koji se reJedan od ciljeva sistematskog prouavanja jezika. kao i svakog drugog sistematskog prouavanja, jeste smanjivanje maksimalne koliine podataka na minimalan broj principa.
11 Ovde i u itavom radu, podnizumevam da su ispunjeni uslovi inputa i lUtpuuV injenica da R moe dogoditi da govornik nije u stanju da zadovolji neki u^lov 8MO tn mu se, na primer. ukiiila vilica, je irelevantna,

ferira.

GOVORNI ("'INO VI

155

Poto smo dali definiciju potpuno usvojene i uspene reference i izloili argumente koji pokazuju da sposobnost potpunog usvajanja reference zavisi od sposobnosti obezbeivanja identifikujueg opisa, princip identifikacije bismo mogli (uz odlike do kojih emo doi kasnije) izloiti na sledei nain: 3(b) Nuan uslov za uspeno izvoenje odreene reference izriajem nekog izraza jeste da taj izraz mora da bude identifikujui opis ili da govornik mora biti u stanju da, ako se to od njega trai, prui taj identifikujui opis. 4.6. Odlike principa identifikacije Princip identifikacije naglaava povezanost izmeu odreene reference i govornikove sposobnosti da prui identifikujui opis predmeta na koji se referira. Ova veza morala bi sada biti ve prilino oigledna: poto je svrha odreene reference da tako identifikuje neki predmet da svi ostali predmeti budu iskljueni i posto se takva identifikacija moe obezbediti samo identifikujuim opisom, sledi zakljuak. Ali, mada ovaj teorijski stav izgleda besprekoran, potrebno je navesti jo neke odlike i objanjenja kojima bi se pokazalo kako on funkcionic u upotrebi prirodnih jezika. 1. U svakodnevnom govoru, slualac moda uopte nee traiti identifikujui opis i moda e se zadovoljiti samo upotrebom nekog ne-identifikujueg izraza. Pretpostavimo da govornik izrie neko vlastito ime, recimo Dons". Razgovor se moe nastaviti bez davanja identifikujueg opisa, poto slualac pretpostavlja daje govornik u stanju da takav opis da, ako se to od njega trai. Slualac i sam moe upotrebiti ime Dons" da bi referirao, na primer, postavljajui pitanja o Donsu. U tom sluaju, sluaoeva referenca je parazitska u

[56

DON SERL

odnosu na govornikovu, jer jedini identifikujui opis koji bi on mogao da prui bio bi Osoba na koju moj sagovornik referira kao na ,Donsa\" Takav izraz nije pravi identifikujui opis jer, da li se njime neto identifikujc ili ne, zavisi od toga da li prvi govornik ima nezavisni identifikujui opis koji nije dat u ovom obliku. Ovom problemu vratiu se ponovo u Sedmom poglavlju gde u zakljuke do kojih sam doao u ovom poglavlju pokuati da primenim na vlastita imena. 2. ak i kada slualac trai da mu se da neka identifikacija, on se moe zadovoljiti nejedinstvenim opisnikom ime sporazumcvanje ne. bi nuno bilo ugroeno. Proirujui ve navedeni primer, pretpostaviemo da slualac pita: Ko je Dons?" I jedan neidentifikujui opis, kao na primer Dons je vazduhoplovni major" mogao bi pruiti dovoljnu identifikaciju za nastavljanje razgovora; naravno, ak i u takvom sluaju slualac uvek mora da pretpostavi da bi govornik mogao da razlikuje Donsa od drugih vazduhoplovnih majora. Da bismo opisali takve sluajeve, moraemo da uvedemo i pojam delimino usvojene reference. Uspcnost identifikacije moe biti i stvar stepena u kome je neki predmet identifikovan. 3. Moe se desiti da se opisnik ne moe istinito pripisati predmetu na koji referira a da referenca ipak bude uspena. Vajthed (A. N. Whitehead) nudi dobar primer: Onaj lopov je tvoj prijatelj". Slualac: On jeste moj prijatelj i ti vreda . U ovom sluaju slualac veoma dobro zna na koga se referira, ali referirajui izraz je daleko od toga da bude identifikujui opis i sadri opisnik koji nije istinit o datom predmetu. Kako se taj primer slae sa principom identifikacije? Ako nismo dovoljno paljivi, takvi primeri e nas verovatno navesti da pretpostavimo da je referiranje neto vie od prostog davanja identifikacije, da ono mora sadrati poseban misaoni in, ili bar da svaka uspena referenca
12 Alfred North VVhilchead: The Concept of Nature. Cambridge, 1920- sir 10.

GOVORNI (""1NOVI

157

pored egzistencijalnog tvrenja pretpostavlja i tvrenje o identitetu: Predmet koji je opisan opisnikom identian je upravo onom predmetu koji ja podrazumevam". Ali sve ovo bilo bi netano. U gore navedenom sluaju nema nieg tajanstvenog i jasno je da sam kontekst obezbeduje identifi kujui opis, jer re onaj" u izrazu onaj lopov" ukazuje da je dati predmet ili prisutan ili se na njega ve referiralo nekim drugim referirajuim izrazima, a da je sadanja referenca parazitska u odnosu na raniju. Opisnik lopov" nije od sutinskog znaaja za identifikaciju i mada je u datom sluaju laan, on ne ugroava identifikaciju koja se postie drugim sredstvima. esto ujemo i neke sumnjive opisnikc koji su isto zbog nekog retorikog efekta prikaeni za inae zadovoljavajue referirajue izraze. Na primer, u izrazu ..na slavni voda", re slavni" je irelevantna za govorni in odreene reference - naravno ukoliko ne postoji vei broj voda od kojih neki nisu ba slavni. 4. Treba ponovo naglasiti da bi u graninom sluaju jedini identifikujui opis" koji bi govornik mogao da prui bilo to da kada vidi neki predmet, on pokae da ga je prepoznao. Deca, na primer, esto najprc naue vlastita imena i jedini nain provere ispravne upotrebe imena jeste njihova sposobnost da pokau da su prepoznali predmet kada im se ovaj pokae. Deca nisu u stanju da zadovolje princip identifikacije izuzev u prisustvu samog predmeta. Ove injenice ne treba da nas navedu da mislimo da je in referiranja jednostavan; psa moemo dresirati da laje samo u prisustvu svog gospodara, ali kada laje. on time ne referira na njega, iako to njegovo lajanje moemo upotrebiti kao sredstvo za identifikovanje njegovog gospodara 13 .
13 U emu se sa* toj i razlika'.' Dcli>m u lome Sto govornik, za razliku od psa.namerava dt svojim izriajem idcnlifikuje lako Sto e slu&ioca navesti da prepozna ovu njegovu utrinu |iiir,-in-][ii| Videti raspravu o znaenju u odeljku 2.6.

|53

DON SERL

5. Nisu svi identifikujui opisi podjednako korisni za identifikaciju. Ako, na primer, neko kae Senator iz Montane eli da postane predsednik", referirajui izraz u ovoj reenici moe nam vie koristiti u identifikaciji nego ..ovek iz Montane koji ima 8432 dlake na glavi eli da postane predsednik". ak iako ova druga reenica zadovoljava formalne zahteve principa identifikacije, a prva ne, poto u Montani postoje dva senatora. Zato je to tako? Dco snage principa identifikacije sastoji se u tome to je referenca koja se izvodi izriajem odreenog opisa uspena zahvaljujui injenici da dati izraz ukazuje na odlike objekta na koji se referira. Ali, poto je smisao odreene reference da identifikuje, a ne da opie odreeni predmet, upotrebIjeni izraz najbolje slui svojoj svrsi ako su njime naznaene odlike vane za identitet predmeta na koji se referira i to vane, kako za govornika tako i za sluaoca u kontekstu njihovog razgovora: i u tom pogledu ne moemo za sve identifikujuce opise rei da su podjednako korisni. Naravno, vano je ono to mi smatramo da je vano i lako je zamisliti situaciju u kojoj hroj dlaka na glavi nekog oveka moe biti od kljunog znaaja - na primer, ako se u nekom plemenu smatra da to ima poseban religijski znaaj. U takvim okolnostima ljudi bi se trudili da budu to bolje obaveteni o broju dlaka na glavi svakog oveka, a ne toliko o tome ta oni sada rade. U navedenim primerima drugi izraz kojim se referira na broj dlaka na glavi moe tada biti korisniji od prvog. Meutim, elim da naglasim da je sasvim mogue da neki izraz zadovoljava ove formalne zahteve identifikacije, odnosno da jeste identifikujui opis, ali da opet ne uspeva da bude koristan referirajui izraz. Upotreba takvog izraza jo uvek moe biti doekana pitanjem ,,o kome (o emu) govori?", a odreena referenca je zamiljena upravo tako da prui odgovor na ovo pitanje.

GOVORNI INOVI

|59

4.7. Neke posledice principa identifikacije U odeljcima 4.4. i 4.5 pokuao sam da utvrdim princip identifikacije i da pokaem odnos izmeu aksioma identifikacije i aksioma egzistencije. Sada predlaem da razmotrimo neke od posledica principa identifikacije. Pokuau to da uinim postepeno, tako da moje razmatranje bude sasvim jasno. Sve pretpostavke, ako ih ima, bie jasno izraene i bie lake da se otkriju pogreke. Ponimo sa aksiomom identifikacije. 1. Ako govornik referira na neki objekt, onda on za sluaoca identifikujc taj objekt odvojeno od svih drugih ili je spreman da ga identifikuje ukoliko se to od njega trai. Polazei od ovoga i uz jo neka razmatranja o jeziku sledi da: 2. Ako govornik izriajem nekog izraza referira na neki objekt tada taj izraz mora a) sadrati opisne termine koji su istiniti samo 0 tome objektu; ili b) predstavlja ga demonstrativno; ili c) obezbediti neku kombinaciju demonstrativnog predstavljanja ili opisa koja je sama dovoljna da ga identifikuje. Ili, ako izraz nije ni jedna od ove tri stvari, govornik mora biti spreman da, ako se to od njega trai, zameni jednu od njih (princip identifikacije). 3. U svakom sluaju, referenca je data zahvaljujui injenicama o objektu na koji se referira, a izriaj referirajuceg izraza slui za usvajanje reference zato i samo zato to on ukazuje na ove injenice - saoptava ih sluaocu. I na to je, izgleda, ciljao Frege kada je istakao da referirajui izraz mora imati smisla. U izvesnom smislu, da bi govornik uspeno referirao izriui neki izraz, taj referirajui izraz mora imati 'znaenje', neki opisni sadraj. Jer, ako njegovim izriajem govornik ne uspeva da saopti sluaocu neku

160

DON SERL

injenicu ili neki istiniti iskaz, referenca nije u potpunosti usvojena. Reeno fregeovskim jezikom - znaenje prethodi referenci; referenca se postie preko znaenja. Iz principa identifikacije neposredno sledi da ako je referenca usvojena, svaki izriaj referirajueg izraza mora sluaocu da saoptava istinit iskaz ili neku injenicu. (Ovo je, kao to smo ve videli, primer sluaja principa izrazivosti koji smo razmotrili u Prvom poglavlju.) 4. Potrebno je da napravimo razliku - to je Frege propustio da uini - izmeu smisla referirajueg izraza i iskaza koji se njegovim izriajem saoptava. Smisao takvog jednog izraza dat je opisnim optim terminima koji su ili sadrani u samom izrazu, ili ih taj izraz povlai. Ali, u mnogim sluajevima smisao izraza nije sam po sebi dovoljan za saoptavanje nekog iskaza, ve se prc moe rei da se izriajem tog izraza u odreenom kontekstu saoptava iskaz. Tako, na primer, u izriaju taj ovek" [the man] jedini deskriptivni sadraj koji taj izraz u sebi nosi dat je jednostavnim terminom ovek", ali ako je referenca usvojena, govornik je morao saoptiti neki jedinstveno ekstenzionalni iskaz (ili injenicu), na primer, postoji jedan i samo jedan ovek koji stoji levo od. govornika, kraj prozora, u vidnom polju govornika i sluaoca". Tako, pravei razliku izmeu smisla jednog izraza i iskaza koji je saopten njegovim izriajem, u stanju smo da vidimo kako dva izriaja istog izraza sa istim smislom mogu referirati na dva razliita predmeta. Izraz taj ovek" [the man] moe se upotrebiti da referira na mnoge ljude, ali nije samim tim homoniman. 5. Zaista, pogreno je stanovite po kojem bi mogla postojati klasa logiki vlastitih imena, to jest izraza ije je samo znaenje predmet na koji oni referiraju. Ne samo da takvi izrazi ne postoje, ve oni i ne mogu postojati, jer ako izriaj izraza ne saoptava

GOVORNI INOVI

j^l

nikakav opisni sadraj, tada nema naina za utvrivanje veze izmeu izraza i predmeta. Kako onda ovaj izraz referira na taj predmet? Slino stanovite po kome su vlastita imena neznaenjski znaci" 1 4 , da ona imaju 'denotaciju' ali ne i 'konotaciju', mora biti u osnovi pogreno. O tome u opirnije govoriti u Sedmom poglavlju. 6. Pogreno je smatrati da su injenice koje se moraju imati da bi se referiralo, u stavu injenice o predmetu na koji se referira, jer se time sugerira da su to injenice o nekom nezavisno identifikovanom predmetu. U zadovoljavanju principa identifikacije kljunu ulogu igraju egzistencijalni iskazi. Mogunost zadovoljavanja principa identifikacije davanjem identifikacije u ne-egzistencijalnom obliku, na primer, .ovek koji je takav i takav", zavisi od istinitosti egzistencijalnog iskaza oblika postoji jedan i samo jedan ovek koji je takav i takav". Moe se rei: u osnovi naeg shvatanja bilo kog pojedinanog objekta jeste istinit, jedinstveno egzistencijalni iskaz. im injenice shvatimo kao neto to je uvek u nekom smislu o predmetima, i im izgubimo iz vida predmet egzistencijalnog iskaza, nai emo se na tradicionalnom putu ka sutini. Vitgcntajn je u svome Traktatu napravio takvo jedno nesvodljivo metafiziko 15 razlikovanje izmeu injenica i predmeta rekavi da se predmeti mogu imenovati nezavisno od injenica, a da su injenice kombinacije predmeta. Cilj ovog poglavlja je delimino i da se pokae da je jezik koji bi bio u skladu sa ovom teorijom nemogu: predmeti se ne mogu imenovati nezavisno od injenica. Tako tradicionalni metafiziki pojam nesvodljivog razlikovanja izmeu injenica i predmeta izgleda kon14 J. S. Mili: System of Logu:, London & Colchlcr, 1949, knjiga I. poglavlje 2, paragraf 5. 15 Na primer. u 2. 01. 3.202, 3.203. 3.21 itd. u L. Wiitgcnsiein: Trolana Logico-Philosophicus. London, 1961.

162

DON SERL

tuan. Imati pojam pojedinanog predmeta znai poscdovati istinit, jedinstveno egzistencijalni iskaz, odnosno injenicu odreene vrste. 7. Svako kvantifikovanje u pogledu ovoga je pogreno, jer nas dovodi u iskuenje da smatramo da zavisna promenljiva u iskazu oblika (3;E)(JJ<:) 'obuhvata' prethodno identifikovane predmete i navodi nas da pretpostavimo da egzistencijalni iskaz u stvari tvrdi da jedan ili vie predmeta koji se nalaze u skupu ve identifikovanih predmeta, ili predmeta koji se mogu identifikovati, ima takve i takve odlike. Da bi se izbegle ove metafizike sugestije, koje nas samo mogu dovesti u zabludu, iskazi oblika (3*)($X) takoe se mogu tumaiti kao: postoji bar jedan sluaj predikata / ' umesto uobiajene interpretacije Neki objekat je / ' . 8. Iz ovih razloga referenca nije logiki interesantna, u jednom smislu reci 'logiki'. Svaki iskaz koji sadri neku referencu moemo zameniti egzistencijalnim iskazom koji ima iste istinitosne uslove kao i prvobitna reenica. 1 ba ovo je. ini mi se, stvarno otkrie koje se krije iza teorije deskripcije. To, naravno, ne znai da se svi pojedinani termini mogu eliminisati ili da izmeu prvobitnog iskaza i njegove izmenjene egzistencijalne formulacije nema nikakve razlike. To samo treba da kae da su okolnosti u kojima je prvobitni iskaz istinit istovetnc okolnostima u kojima je drugi iskaz istinit. 4.8. Pravila reference Sada moemo pristupiti analizi iskaznog ina reference koja bi bila paralelna analizi ilokutornog ina davanja obeanja, izloenoj u Treem poglavlju. Koristiu isti model upotrebljen u toj analizi, postavljajui najpre njene uslove. Zatim u iz ovih uslova izvui skup pravila za

(IOVORNI INOVI

J ^3

upotrebu referirajuih iraza. Treba naglasiti da se i ovdc radi o graenju jednog idealizovanog modela. Uzimamo da govornik G u kontekstu K izrie neki izraz / u prisustvu slusaoca S; tada doslovnim izriajem izraza / G uspeno i potpuno izvodi govorni in pojedinane identifikujue reference ako i samo ako su zadovoljeni sledei uslovi: 1. Zadovoljeni su normalni uslovi za input i output. 2. Izriaj izraza I javlja se kao deo izriaja neke reenice (ili dela razgovora) R. 3. Izriaj reenice (ili dela razgovora) R je (nameravano) izvoenje nekog ilokutornog ina. in moe biti i neuspean. Ja mogu uspeno referirati na neto i kada je moj izriaj kao celina potpuno nejasan, ali izriaj ne srne biti apsolutno trtljanje. Moram bar da nameravam da izvedem ovaj ili onaj ilokutorni in 16 . 4. Postoji takav jedan predmet X da izraz I ili sadri identifikujui opis tog predmeta, ili je govornik u stanju da izraz I dopuni identifikujuim opisom X-a. Prema analizi datoj u odcljcima 4.4. i 4.5, ovim aksiomom obuhvaeni su i aksiom egzistencije i principa identifikacije. 5. Izriui izraz I govornik G ima nameru da izdvoji ili identifikuje predmet X za slusaoca S. 6. Izriui izraz I, G, ima nameru da za slusaoca S identifikuje X i to pomou S-ovog prepoznavanja G-ove namere da identifikuje X. G-ova namera je da se ovo prepoznavanje postigne pomou S-ovog poznavanja pravila koja vae za izraz I i toga to je S svestan postojeeg konteksta K. Ovi grajsovski (Grice) uslovi omoguuju nam da pravimo razliku izmeu referiranja na neki predmet i
16. Ovo je [ii inirri.i Fregeovog diktuma ..Nur in Zusammcntiang cincs Salzcs Kilt'uien die WOrter ettvas" (Rcii znate neto amo u sklopu jedne reenice) na govorni flO, ViJeli poglavlje 2, iznad p, 25.

J64

DtON SERL .

drugih naina na koji bismo mogli da skrenemo panju na taj predmet. Na primer, sluaoevu panju na neki predmet mogu da skrenem tako to u taj predmet baciti na slusaoca ili ga njime udariti po glavi. Meutim, u ovakvim sluajevima ne radi se o referiranju jer se nameravani efekat ne postie na osnovu sluaoevog prepoznavanja mojih namera. 7. Semantika pravila za izraz I su takva da je izraz I izreen pravilno u reenici R, u kontekstu K, ako i samo ako su zadovoljeni uslovi od 1 do 6 . itaocu se ova analiza, u obliku u kome je data, moe uiniti malo zbunjujuom, i to iz bar nekoliko razloga. Poto je re o analizi reference uopte i poto je ona neutralna, bez obzira da li se radi o referenci u kojoj se koriste vlastita imena, odreeni opisi ili neto drugo, ona ima jedan krajnje apstraktan karakter to je izbegnuto u analizi ina davanja obeanja. Pravila koja iz te analize slede imae isti taj apstraktni karakter, to jest u njima e biti dato sve to je zajedniko svim izrazima koji se koriste za pojedinanu identifikujuu referencu. italac treba da ima na umu da u jednom prirodnom jeziku kao to je engleski, posebna pravila vezuju se ili za elemente u dubinskoj strukturi reenice, ili, to je jo ei sluaj, za neke proizvode kombinatornih operacija semantike komponente. Sluajno postoji i jedan broj sintaktikih dokaza koji ukazuju na to da u dubinskoj strukturi reenica na engleskom jeziku, imenini izrazi nisu toliko raznoliki kao to se pokazuje u povrinskoj strukturi. Neka novija istraivanja ukazuju na to da su u dubinskoj strukturi reenica 18 sve engleske zamenice oblici odreenog lana . Semantika pravila upotrebe bilo kog izraza / za pravljenje pojedinane odreene reference jesu:
17, Moe nam H uiniti iki upotreba dvostrukog kondicionala ide i suvie daleko u nit<ilizaciji. ta se, na primer. deava sa javljanjem u egzistencijalnoj reenici, ^dt se / ne koristi da referira? Uzmimo da e se dodavanjem odreenja ,,u R" lakvi sluajevi eliminisati. 18 P. Posta): OnsocaUed pronouns in English', mimeo. (Oueen'sCollege. N.Y).

GOVORNI INOVI

165

Pravilo 1: / s e izrie samo u kontekstu reenice (ili slinog dela razgovora) iji izriaj moe da bude izvoenje nekog ilokutornog ina. (Ovo pravilo otclovIjuje uslove 2 i 3 koje smo prethodno izneli.) Pravilo 2: I se izrie samo ako postoji takav predmet X da izraz / ili sadri identifikujui opis X-a, ili je G (govornik) u stanju da izraz / dopuni identifikujuim opisom X-a, i to takvim da izriajem izraza / G namerava da za sluaoca S izdvoji X od drugih predmeta ili da ga identifikuje. Ovo je prilino sloeno pravilo, ali mi se ini da je najbolje postaviti ga upravo kao jedno jedinstveno pravilo, jer mora postojati samo jedan jedini predmet za koji vai dati izraz / i koji govornik eli sluaocu da izdvoji od ostalih predmeta. Ovo pravilo, izvedeno iz uslova 4 i 5, tvrdi da aksiom egzistencije i princip identifikacije vae za svaki referirajui izraz. Ono istovremeno objanjava da je referenca jedan intencionalni in. Pravilo 3: Izriaj izraza / vai kao identifikacija ili izdvajanje predmeta X za sluaoca S. Treba imati u vidu da kao i u drugim sistemima koji sadre sutinska pravila, i ova pravila se javljaju u odreenom redu; naime, Pravilo 2 vai samo ako je zadovoljeno prethodno pravilo - Pravilo 1, a Pravilo 3 vai samo ako su zadovoljena pravila 1 i 2.

Peto poglavlje

PREDIKACIJA

U ovom poglavlju pokuaemo da upotpunimo opis ilokutornog ina dajui analizu iskaznog ina predikacije. Predikacija, kao i referenca, stara je (i dosta teka) filozofska tema i pre nego to pokuam da dam analizu govornog ina predikacije, ja u razmotriti neke poznatije teorije predikacije kao i probleme preuzimanja ontoloke obaveze" sa kojima su te teorije povezane. Poeu Fregeovim objanjenjem predikacije.

5.1. Frege o pojmu i predmetu1 U tvrenju koje je nainjeno reenicom Sem je pijan" ta bi zamenjivalo deo reenice je pijan" na nain na koji Scm zamenjuje deo - Sem"? Ili je to sasvim neumesno pitanje? Frege, koji nije smatrao da je to pitanje neumesno, daje sledei odgovor: upravo kao to Sem" ima smisao i preko tog smisla ima neku referencu, naime Sema, tako i je pijan" ima smisao i preko tog smisla ima i referencu. Ali ta je referenca
1 Fregeova teorija pojmova deo je njegove op5ic teorije funkcija. U ovom odeljku ogramiu svoje razmatranje na teoriju pojmova, mada mislim da e moji zakljuci moi da se pri me ne uopSte i na teoriju funkcija.

GOVORNI INOVI

167

za je pijan"? Fregeov odgovor na ovo pitanje je: neki pojam". Prirodno je da dalje pitamo: ,,A koji pojam?". Odgovor koji smo u iskuenju da damo na ovo pitanje jeste pojam pijanstva". Ali naravno, kao to i sam Frege uvia, ovaj odgovor nije zadovoljavajui, jer bi onda rceniea Sem je pijan" nuno morala biti prevodiva u Sem pojam pijanstva" ili bi morala imati istu istinosnu vrednost kao Sem pojam pijanstva", i to ba prema onoj verziji aksioma identiteta koju Frege prihvata, a to je da uvek kada dva izraza referiraju na isti predmet, jedan se u reenici moe zameniti drugim a da se ne promeni istinosna vrednost datog tvrenja. (Ovaj aksiom se ponekad naziva i Lajbnicovim zakonom.) Meutim, ova druga reenica ne samo da ni u kom sluaju nije prevod prethodne ve je sasvim besmislena ili prosto niz reci. Otuda ono na ta se referira recima je pijan" ne moe biti isto to i ono na ta se referira sa pojam pijanstva". Stoga, ili reci je pijan" ne referiraju na pojam o kome se radi ili, ako to ine, onda pojam pijanstva" ne moe referirati na to isto. udno je da se Frege opredeljuje za ovo drugo reenje. On, na primer, kae: pojam konja nije pojam"; to je jedan predmet 2 . To je, oigledno, protivreno ali Frege to prosto uzima kao nepodobnost jezika. Nasuprot Fregeu, ja u tvrditi da to nije nepodobnost jezika ve zbrka koja se javlja kao posledica dvosmislenosti njegove reci pojam". Ako za re pojam damo samo jedno jedino znaenje, to bi onda bila prava proti vrenost. Ali Frege ovoj reci daje dva znaenja. Kada se ta dvosmislenost prizna i kada se naznae jo neke razlike koje je Frege predvideo, oigledna protivrenost se moe otkloniti kao bolesni deo Fregeove teorije, bez nanoenja ozbiljnije tete njenim ostalim
2 P. Gcachi M. Black (eds.): Traratations from ihe Phihsophical Wrilings of Gotllnh Frege (Oxford, l%0), sir. 46.

168

DON SLRL

delovima. Zapocu analizom rasuivanja koje ga je odvelo u oiglednu protivrenost. Oigledna protivrenost nastaje usled toga to se Frege kree u dva filozofska pravca koja su u osnovi nespojiva. On eli (a) da proiri razlikovanje izmeu smisla i reference i na predikate, to jest, on tvrdi da predikati imaju neku referencu. Istovremeno on eli (b) da objasni razliku u funkciji izmeu referirajui i predikatskih izraza. On koristi re pojam'1 da bi oznaio rezultate oba pravca - (a) i (b). Upravo u tome lei izvor protivrenosti, poto ova dva argumenta vode razliitim i nekonzistentnim zakljucima. Pokuau sada da to malo bolje objasnim. Zato Frege ide u pravcu (a), to jest, zato on kae da predikati imaju referente? Radovi u kojima on razmatra predikaciju su veoma nejasni u pogledu razloga za ovakav njegov stav, ali ako se ovaj problem razmotri u svetlu njegovih optih filozofskih ciljeva, izgleda da elja da se razlikovanje izmeu smisla i reference (znaenja) proiri i na predikate nije prosto proizvod njegove opinjenosti jednim analitikim oruem - razlikovanjem izmeu smisla i reference - ve proizlazi iz fundamentalne nunosti njegove teorije aritmetike - iz potrebe da se svojstva kvantifikuju. Izgleda da Frege misli da upotreba predikatskog izraza obavezuje na postojanje nekog svojstva. I ako upotreba predikatskog izraza zaista obavezuje na postojanje nekog svojstva, zar onda ne sledi da se u izriaju datog 3 izraza refirira na neko svojstvo ? Neki od Fregeovih 4 sledbenika , mada ne i sam Frege, predstavljaju ovaj argument na sledei nain: 1. Pretpostavimo da su Sem i Bob pijani.
3 Ovakvo mmaenje je prilino uobiajeno, na primer M, Dummett: Frcgc OM funetions", l'hdosophica! Revietv (1955). str. *)); H, Sloga: On sensc", l>ri>ceedinx* ,>J tfie Arisivttlutn Sociel\ (1%4), br. 6. sir. 31. 4 Na primer, P. Oradi: ..Classandconcept", PhilotophicalRevie** (1955), sir. 562.

GOVORNI INOVI

jf,y

2. Tada sledi da postoji neto to i Sem i Bob jesu. Drugim recima, postoji neko svojstvo koje obojica, i Sem i Bob imaju. 3. Stoga u reenici 1 izraz su pijani" referira; on referira na to svojstvo koje obojica - i Sem i Bob imaju. Nazovimo to reju pojam. Nazovimo ovaj argument argumentom (a), a njegov zakljuak, zakljukom (a). Sta ovom argumentu nedostaje? On sadri oigledno non segitur. Naime 3 ne sledi iz 1 i 2. Iz injenice da me neko tvrenje koje izriem obavezuje na postojanje nekog svojstva, ne sledi da sam ja u tom tvrenju referirao na neko svojstvo. Uprkos optem slaganju meu Fregeovim sledbenicima i tumaima da se on oslanjao na neke verzije argumenta (a), uopte mi ne izgleda sasvim jasno da je on to uistinu inio. Ali, izgleda mi sasvim jasno da je on, iz bilo kojih razloga, prihvatao zakljuak (a). Jer on kae i to da je pojam referenca gramatikog predikata" 5 i kae jo Ja pojmom nazivam ono u ta 6 spadaju svojstva nekog objekta" . Ali uzeto zajedno sa ostalim njegovim gleditima, ovo povlai da predikatski izrazi referiraju na svojstva. Zakljuak (a) je nekonzistentan sa jednim drugim argumentom koji on sasvim jasno koristi, a to u sada pokuati da pokaem. Argument (b) usredsreduje se na Fregeovo uporno tvrenje da je pojam predikativan" i na njegovo uporno naglaavanje razlike izmeu funkcije referirajueg izraza (Eigenname) i funkcije gramatikog predikata. Ovu razliku u funkciji on naznaava pomou jednog tipa razlikovanja izmeu predmeta na koje se nikada ne moe referirati predikatima i pojmova za koje on kae da su sutinski predikativni". On doputa da ovakvo shvatanje pojmova ne moe biti definisano na
S Omtl i Black (cds.). np.cii. sir. 43. (i Ibid. str. 51.

170

DON SERL

odgovarajui nain, ali se nada da e moi da ga objasni dajui nam primere upotrebe predikatskih izraza kao i metaforikim opisima pojmova u kojima kae da su oni nepotpuni", nasuprot predmetima koji su potpuni i da su oni nezasieni" u odnosu na predmete. Fregeovi sledbenici smatrali su da ove metafore mistifikuju7 ali i osvetljavaju* njegovo shvatanje. U svakom sluaju, Damet y kae da je sam Frege u poznijim godinama bivao sve nezadovoljniji ovim svojim metaforama. Meni su one, bar tako mi se ini, bile od pomoi da razumem razlikovanje u funkcijama izmeu ,,Sem" i je pijan" u tvrenju Sem je pijan". Ali, opet mi se ini, da sve dok sami ne uvedemo jo nekoliko drugih neophodnih razlikovanja, neemo moi da razumemo ona razlikovanja koja Frege pokuava da naini. Dakle, treba da pravimo razliku izmeu: 1. 2. 3. nekog Predikatskog izraza; Nekog svojstva; Upotrebe predikatskog izraza u pripisivanju svojstva.

Tada se sva izvoenja, metafore itd. koje nazivam argumentom (b) ne odnose na reenicu 2 ve na onu datu pod 3 - dakle na upotrebu predikatskog izraza u pripisivanju nekog svojstva. To jest, prema argumentu (b) teza gramatiki predikat referira na neki pojam" jednaka je tezi gramatiki predikat pripisuje svojstvo" (treba imati na umu da ovde izraz pripisuje" nema snagu potvrivanja), stoga izraz referira na pojam" znai samo pripisuje svojstvo". Referenca na neki pojam je samo pripisivanje nekog svojstva. Prema argumentu (b), odgovor na pitanje Koju ulogu igra 'gramatiki predikat'" je podjednako i: on pripisuje neko svojstvo" i on referira na neki pojam" (naravno,
7UporeiliM. Black: ..Frege on Functions", Problems of Anatysis. (Lontlon. 1V54). 8 Uporcdi. na primer Geach, op, cil. i Neobjavljeni izveStaj Lit. Hum. Board (Oaford, 1955).

GOVORNI INOVI

171

u oba sluaja predikatski izraz ujedno izraava smisao). Vano je uoiti da se prema ovakvoj upotrebi reci pojam" to tako rei ne iskljuuje. Ne postoji reenica koja poinje sa Pojam je..." a kojom bi se odgovorilo na pitanje ta je pojam?" izuzimajui odgovor kao to je Pojam je referenca nekog gramatikog predikata". 1 upravo nemogunost shvatanja rei pojam" navela je Fregea da kae, na primer, da su pojmovi nepotpuni ili nezasieni. Ova analiza objanjava tip razlikovanja izmeu pojmova i predmeta. Za Fregea, predmet je sve na ta se moe referirati imenicom ili imeninom frazom u jednini, bez obzira da li je to svojstvo neka pojedinana stvar, broj ili neto drugo. Ali referiranje na neki pojam je samo pripisivanje svojstva upotrebom gramatikog predikata. Sada nam izvor prividne protivrenosti postaje oigledan. U zakljuku (a) Frege koristi re pojam" da bi oznaio svojstvo" i otuda izraz referira na pojam" znai referira na svojstvo". U argumentu (b) referira na pojam" znai pripisuje neko svojstvo upotrebom gramatikog predikata". Gotovo u jednom dahu on re pojam" koristi na ova dva nekonzistentna naina: Pojmom nazivam ono pod ta spadaju svojstva nekog predmeta; ponaanje pojma je sutinski predikativno . Jasno je da su ove dve primedbe nekonzistentne, jer svojstva predmeta nisu sutinski predikativna. Na njih se moe referirati imenicom u jednini a isto tako, u izriaju predikatskih izraza, moemo ih pripisivati predmetima. Izrazu pojam" data su dva razliita znaenja i sledi, odjednom, prividna protivrenost. Pojam konj nije pojam". Sasvim je jasno da je pojam konj, odnosno neko svojstvo, ono na ta - u skladu sa zakljukom (a) - izraz konj referira. Ali, referiranje na neko svojstvo, odnosno pripisivanje nekog svojstva
10 Geach i Black (cds.>. op.cil. str, 51 i SD.

]J2

DON SERL

ne moe biti referiranje na pojam, kao to se tvrdi u argumentu (b). Referenca pojma konj1' ne moe biti jednaka referenci gramatikog predikata, jer pojam konja", iako mogui gramatiki subjekt, ne moe biti gramatiki predikat. Poto smo videli da argument (a) ionako nije valjan i poto smo otkrili dva sasvim razliita znaenja termina pojam", ostaviemo po strani taj termin i pokuati da, sluei se samo drugaijom terminologijom, kaemo isto ono to je Frege tvrdio. Fregeovo tvrenje ,,pojam konja nije pojam" jednostavno znai svojstvo konjstva nije samo po sebi pripisivanje nekog svojstva", ili, reeno jo jasnije u formalnom obliku: Izraz 'svojstvo konjstva' se ne koristi za pripisivanje svojstva ve se pre upotrebljava da referira na neko svojstvo". 1 u ovakvoj interpretaciji, Fregeova prividna protivrenost pretvara se u oiglednu istinu. Ali, naravno, Frege zbog zakljuka (a) nije mogao pribaviti reenje koje ja predlaem. On je izgleda mislio da se u cilju kvantifikovanja svojstva mora tvrditi da predikatski izrazi referiraju na svojstva. Tako je, prema ovom stanovitu, pojam prosto jedno svojstvo. Ali istovremeno, poto je priznao prirodu razlikovanja izmeu reference i predikacije, Frege je pokuao da podesi tako da referiranje na neko svojstvo vri posao predikacije, a jedini nain na koji je to mogao da uini bio je da re pojam" upotrebljava dvosmisleno. Entitet na koji se predikatskim izrazom referira nije svojstvo, kao to se na prvi pogled inilo, ve takav entitet da je referenca koja se odnosi na njega samo pripisivanje svojstva nekom objektu. I otuda proistie prividna protivrenost. Ali da ponovim, svi problemi bie reeni onda kada savladamo nagon da tvrdimo da predikatski izrazi moraju referirati. Razlika izmeu reference i predikacije i dalje vai i ispravno je rei da se predikatski izrazi

GOVORNI INOVI

I73

koriste za pripisivanje svojstava. Ne tvrdim, naravno da ovakav opis ima bilo kakvu mo objanjenja. Kao to emo videtu (u odeljku 5.5), niko ko prethodno nije razumeo ta znai koristiti predikatski izraz ne moe da razume ovu primedbu. Za sada ja samo tvrdim da je opis koji nudim istinit u doslovnom smislu i da on samo preslikava jedan element Fregeovog objanjenja koji ostaje na snazi posle otklanjanja pogreke koja je proizvodila protivrenost. Otklanjanje pogrenog stava da predikatski izrazi referiraju na svojstva ni na koji nain ne utie na mogunost kvantifikacije svojstava. To je bio samo privid jer se inilo da kvantifikacija argumenta (a) povlai referiranje i otuda je negiranje reference izvoenjem antiteze na izgled ukljuivalo i negiranje kvantifikacije. Moe se pomisliti da se tekoe koje zadajem fregeanskoj teoriji predikacije uglavnom zasnivaju na neprimerenoj upotrebi engleskog i drugih slinih jezika i da bi uz neke ispravke sve moje primedbe pale u vodu. Meutim, meni se ini da su ove primedbe valjane bez obzira na sve promene u jeziku koje bi se mogle uvesti. Sada, poto je stanovite da predikati referiraju prilino raireno , moda bi trebalo sve argumente protiv tog stanovita izraziti u jednom optem obliku. Ako su date dve premise koje svi ovi filozofi prihvataju, bilo preutno bilo eksplicitno, iz teze da je funkcija predikata da referira moe se izvesti reduetio ad absurdum. Evo tih premisa: 1, Paradigmatini sluajevi reference su kada upotrebe referirajuih izraza u jednini referiraju na svoje referente.
11 Uporedi. na primer, R. Carnap, Foundatums of Logic and Mathemuiicis (C'hicago. 1939), str. 9.

174

DON SERL

2. Lajbnicov zakon: ako dva izraza referiraju na isti predmet, onda se oni mogu meusobno zamenjivati salva veritate. Kombinujte sada ove dve primese sa tezom: 3. Funkcija predikatskih izraza kao i referirajuih izraza u jednini jeste da referiraju. Potom u svakom iskazu oblika subjekt-predikat ,,fa" referenci predikata sasvim proizvoljno pripiite neko vlastito ime ,,b"; zamenom, prvobitnu reenicu moemo svesti na listu ,,b a" koja uopte i nije reenica. Na ovoj taki mogue je manevrisati u dva pravca. Moe se rei: (a) Smisao reci referira" (a otuda i stoji umesto", oznaava", itd.) za predikate razliit je od smisla u kome se termin referira" koristi za referirajue izraze u jednini. Otuda nije valjano svoenje na listu. (b) Entitet na koji se referira nekim predikatom je veoma neobian, toliko neobian da uvek kada pokuamo da na njega referiramo pomou nekog referirajueg izraza (Eigenname) vidimo da smo referirali na entitet jedne druge vrste. Otuda je nemogue pripisivati tom entitetu neko ime i svoenje na listu nije valjano. Frege je u stvari prihvatio (b). Nijedan od ova dva pokuaja izbegavanja prigovora ne zadovoljava. Uzeti (a) kao odstupnicu ostavlja pojam referiranja u sluaju predikata potpuno ncobjanjenim i zavrava potpunim porazom date teze, poto je u samoj njenoj postavci odnos referirajueg izraza u jednini prema njegovoj referenci predstavljen kao paradigma referiranja. Pokuaj odstupanja u (b) okruen je tajanstvenou i nerazumljivou. Uz to, (b) vodi i u formalnu protivrenost im se na vrstu stvari na koje se referira predikatom primeni neki opti termin - na primer, pojam konj nije pojam". ini mi se da ak ni izmenom jezika ne moemo izbei sve ove posledice i stoga veru je m

GOVORNI INOVI

175

da treba sasvim napustiti gledite po kome je odnos entiteta prema predikatu istovetan odnosu predmeta prema referirajuem izrazu u jednini. Meutim, moe li se sada odvojeno od pitanja da li predikati referiraju ili ne, opravdati kvantifikacija svojstava? Da li postoje univerzalije? 5.2. Nominalizam i postojanje univerzalija U dananje vreme, nominalizam se obino javlja u obliku odbijanja da se entiteti koji su razliiti od pojedinanih stvari, nabrajaju" ili kvantifikuju", odbijanja da se preuzme bilo kakva ontoloka obaveza prema nepojedinanim entitetima. Univerzalije, kao vrsta nepojedinanih entiteta, potpadaju pod ovu nominalistiku zabranu. Ali prc nego to razmotrimo nominalistiki prigovor univerzalijama elimo da znamo kakva je zapravo priroda prihvatanja postojanja univerzalija. Na koji nain ja prihvatam univerzalije ako, na primer, iz injenice da je Scm elav zakljuujem da postoji neto to Sem jeste, a iz toga da postoji neko svojstvo, naime svojstvo elavosti. St a ja u stvari inim kada elavost uvodim u svoju ontologiju. Nije dovoljno naprosto objaviti da ja time platoniem, tupim Okamovu otricu pravei se da razumem nerazumljive entitete, i da se, uopte uzev, odvajam od onih skromnih filozofa koji izbegavaju univerzalije, jer bismo eleli da znamo koliko su teke sve ove optube. Da bismo to saznali, zapitajmo se najprc sledee: ako dva oveka, saglasna inae u tome da je Sem elav, ne mogu da se sloe oko toga da li elavost da uvedu u svoju ontologiju ili ne, o kakvoj se onda vrsti neslaganja radi? To nikako nije neslaganje oko injenice poto bi osoba koja je donela svoj zakljuak na osnovu toga to je Sem elav mogla isti zakljuak da

] 76

DON SERL

izvede iz tvrenja da Sem nije elav. Nikakva promena injenica u svetu ne utie na ovaj zakljuak. U tom pogledu, upotreba ovakvih reenica u govoru filozofa ponekad se razlikuje od obine upotrebe reenica kao to je elavost postoji", jer bar u jednoj uobiajenoj upotrebi tvrenje dato u reenici bilo bi jednako tvrenju da je bar jedna stvar elava. Ukratko reeno, za onu vrstu realizma ili platonizma o kojoj se ovde raspravlja, tvrenje da data univerzalija postoji moe se izvesti iz tvrenja da odgovarajui opti termin ima znaenje. Svaki opti termin koji ima znaenje moe da proizvede tautologije. Na primer, ili je neto elavo ili nita nije elavo", a iz ovakvih tautologija moe se izvesti postojanje odgovarajuih univerzalija. Tako je spor oko toga da li kvantifikovati univerzalije ili ne, bar u jednom tumaenju laan, jer snaga kvantifikatora sastoji se naprosto u tome to on potvruje da dati predikat ima znaenje oko ega se oba uesnika razgovora slau. Ali, moe se prigovoriti da je ovo samo navlaenje pitanja u prilog realizma. Nije li spor izmeu realista i nominalista (bar u jednom od svojih mnogobrojnih oblika) upravo spor oko pitanja da li se postojanje univerzalija moe izvoditi na ovaj nain? Kao odgovor na ovo pitanje razmotrite primere one vrste o kojoj smo ranije raspravljali. to se tie uobiajenih znaenja ovih tvrenja (i kada govorim o ovim elementima, onda mislim na uobiajena znaenja), tvrenje da su i Scm i Bob pametni ne povlai u stvari tvrenje da postoji neto to obojica jesu, naime pamet. Drugi nain izraavanja ovog tvrenja jeste da se kae da obojica imaju kvalitet (osobinu, atribut, svojstvo) inteligencije, odakle sledi da postoji bar jedan kvalitet koji obojica imaju. Ali, pomou slinog argumenta iz tvrenja da nijedan od njih nije inteligentan, sledi da postoji bar jedan kvalitet koji obojici nedostaje. Naravno

GOVORNI ClNOV]

^77

realisti su izgovorili more gluposti o univerzalijama, a one i jesu takve da se o njima moe rei dosta besmislica (na primer, gde su te univerzalije, da li ih moemo videti, koliko su one teke, itd.) ako ih uzimamo prema modelu naih paradigmi materijalnih predmeta stvarnosti. Ali, injenica da je mogue izgovarati besmislice, ne diskvalifikuje izvoenja koja smo gore naveli kao primere valjanog rasuivanja izvedenog u uobiajenom govoru na engleskom jeziku. Ako nominalista tvrdi da postojanje pojedinanih predmeta zavisi od injenica stvarnog sveta, a postojanje univerzalija samo od znaenja reci, on je sasvim u pravu. Ali do pometnje i nepotrebnih greaka dolazi ako ga njegovo otkrie navodi da porie takve trivijalno istinite stvari, na primer, da postoje svojstva kao to je svojstvo crvenosti i da postoji kentaurstvo. Jer da bismo sve ovo tvrdili, moramo u najmanju ruku prihvatiti da neki predikati imaju znaenje. Zato bi neko eleo da izbegne takvu jednu ontoloku obavezu ako nas ona obavezuje samo na ono to smo ve inae prihvatili samim prihvatanjem takvih oiglednih istina kao to je, na primer, ona, da izraz je kentaur" ima znaenje? Naravno, nominalista se lako moe izgubiti u praini koju podiu njegovi protivnici platonisti. On moda nije u stanju da razume ta je Frege, na primer, mislio kada je tvrdio da postoji tree carstvo" entiteta. On moe prigovoriti i platonistikim tezama koje nas obavezuju da prihvatimo injenice u koje moda sumnjamo, kao to su, na primer, matematika teorija koja tvrdi sledee: da bi postojao beskonaan niz prirodnih brojeva, mora postojati beskonaan niz pojedinanih predmeta. Ali platonizam se ne javlja uvek u ovakvom obliku i nominalista je u nedoumici da li da odbaci platonizam i u onim oblicima u kojima je on oigledno istinit i u kome ne nanosi nikakvu tetu njegovom gleditu.

178

DON SERL

Ovde moemo uvesti sledee tvrenje: ako se dva filozofa slau u pogledu istinitosti tautologije kao to je, na primer, sve to je obojeno ili je crveno ili nije crveno" i iz ovog jedan zakljuuje da svojstvo crvenosti postoji, a drugi odbija da izvede takav zakljuak, onda ne dolazi i ne moe doi ni do kakvog spora. Radi se samo o nemoi razumevanja. Ili oni pod izvedenim iskazima podrazumevaju neto drugo ili, nasuprot hipotezi, oni prvobitni iskaz ne razumeju na isti nain. Druge mogunosti nema. Ali ako se oni slau da je prvi iskaz tautologija, tada se ne moe dogoditi da postoji neto to je ovaj drugi prihvatio a prvi nije i poto nas tautologije ne obavezuju na prihvatanje vanjezike injenice, ni drugi iskaz ne obavezuje na prihvatanje takve injenice. Iz tautologije slede samo tautologije. Uopte uzev, moe se rei da ako neko eli da zna ta se prihvata kada se tvrdi da neki entitet postoji, on treba da ispita na osnovu ega se njegovo postojanje dokazuje. (Ovo je samo poseban sluaj pravila: da biste znali ta dokaz dokazuje, pogledajte sam dokaz.) Verujem da je praznina koja zjapi u raspravi o ovim pitanjima dobrim delom rezultat zanemarivanja tog principa, kao to emo ve videti u narednom odeljku. 5.3. Ontoloke obaveze U ovom odeljku eleo bih dalje da ispitam pojam ontoloke obaveze, bar onako kako se on javlja u novijim filozofskim radovima. (Neke filozofe, posebno Kvajna, privlai stanovite da je mogue nai kriterij preuzimanja ontoloke obaveze, kriterij koji bi omoguio da kaemo koji su to entiteti na ije nas prihvatanje ta teorija obavezuje. U jednom od svojih ranijih radova Kvajn ovaj kriterij

GOVORNI INOVI

J7y

postavlja pomou promenljivih u raunu kvantifikacije. Uzimati neto kao entitet, isto i jednostavno, jeste uzimati to kao vrednost promenljive". 12 U novije vreme, ovo stanovite izraava se na slcdei nain: Ako prihvatamo ovakav nain [kvantifikacije], objekti za koje se podrazumeva da ih priznajemo upravo su oni objekti koje mi svrstavamo u red vrednosti kojima upravljaju zavisne promenljive kvantifikacije 13 . Smatram da je ovaj kriterij krajnje zbunjujui. Mene uistinu zbunjuje dobar deo riovijih rasprava o preuzimanju ontoloke obaveze i zakljuak koji mi se namee jeste da za ovaj kriterij, u stvari za itav problem, nema mnogo osnova. Ponimo razmatranje jednog alternativnog kriterija. Kriterij 2. Teorija se obavezuje na prihvatanje postojanja onih i samo onih entiteta za koje ta teorija kae da postoje. Ovom kriteriju se odmah moe prigovoriti zbog neodreenosti reci kae". Ponekad neka teorija moda ne kae izriito da neki entitet postoji, ali jo uvek moe da implicira ili da povlai da on postoji. Pokuau zato da prepravim ovaj kriterij tako da on glasi: Kriterij 3. Teorija se ontoloki obavezuje na prihvatanje onih i samo onih entiteta za koje ta teorija 14 kae da postoje ili povlai da postoje . Ali sada se moe prigovoriti da je ovaj kriterij trivijalan. Odgovor na taj prigovor bie da on jeste trivijalan, ali uprkos tome, i svaki netrivijalan kriterij mora dati iste rezultate kao i trivijalan. Uslov primerenosti svakog netrivijalnog kriterija je da rezultat njegove primene zadovoljava trivijalni kriterij. Kakva je onda svrha netrivijalnog kriterija? Pa ne-trivijalni krite12 W. Ouinc: From a Logiral Poin: uf View (Camhritlgc, lWil). str. 13. 13 W. Ouine: Vford and Objed (Camhridgc, 1960), sir- 241. 14 Uporcdi A. Church: ..Onloingical lommitmcnt". Journut cf Philtisopbv (1V5H).

)g()

DON SERL

rij, kao to je Kvajnov, moe nam pruiti objektivnu proveru ili kriterij prihvatanja ontoloke obaveze, Kriterij 3 oslanja se na takve pojmove kao to je povlaenje. Poznati su sporovi o tome ta neka teorija povlai a ta ne. Ali dalje se moe tvrditi da nam Kvajnov kriterij prua objektivan nain za reavanje ovakvih sporova. Ako je na sagovornik voljan da svoju teoriju izrazi u kanonikoj notaciji" teorije kvantifikacije, onda se ispitivanjem upotrebe zavisnih promenljivih u njegovoj teoriji moe objektivno razgraniiti koji su to entiteti ije postojanje ta teorija prihvata. Ali u ovom pogledu ima neeg to zbunjuje i to iz sledeih razloga: ponekad neko tvrenje reeno u jednom notacijskom obliku moe ukljuivati prihvatanje postojanja koje je u nekom intuitivno verovatnom smislu upravo jednako prihvatanju sadranom u tvrenju reenom u sasvim razliitom notacijskom obliku. to se tie prihvatanja obaveza, u njima nema nieg izmeu ega treba birati. tavie, moda i ne postoji postupak parafraziranja po kome bi jedan nain izraavanja bio bolji od drugog ili imao prednost nad njim. Pa ipak, prema datom kriteriju, ta dva tvrenja bi ukljuivala razliite obaveze, mada u stvari sadre iste obaveze. Argument ovog oblika nalazimo kod Vilijama 15 Alstona (Alston) . Da bih izloio saeto smer rasprave, poeu Kvajnovim stavom. Poto nisam u stanju da tano reprodukujem misli stvarnog Kvajna i stvarnog Alstona ja u ovde razmatrati stanovita dva zamiljena filozofa K i A. K: Prividno prihvatanje nepoeljnih entiteta moe se otkloniti pomou parafraza u kojima se javljaju naznake koje eksplicitno izraavaju nae stvarne ontoloke obaveze. Na primer, prividno prihvatanje postojanja milje koje se
8-17. 15 W.P. Alstun: Ontological cummitmeiU". Philosophtcat Sludies, lom 9 (1958) str

GOVORNI INOVI

1^|

javlja u tvrenju Izmeu Nupliona i Tolona ima etiri milje" moe se otkloniti slcdeom formulacijom: Razdaljina u miljama izmeu Nupliona i Tolona = etiri" lf> . A: U prvom tvrenju nema prihvatanja obaveze koja nije prihvaena i u drugom tvrenju. Kako bi i moglo biti? Drugo tvrenje je samo parafraza prvog. Tako, ako smo sa prvim prihvatili postojanje milje, uinili smo to i sa drugim. ta neko prihvata kao postojee, zavisi od tvrenja koje on pravi a Re od reenice koju je upotrebio da bi to tvrenje izrazio. K: Ovaj prigovor je promaaj. Parafrazirajui pomou druge reenice mi dokazujemo da je prihvatanje u prvoj bilo prividno i nepotrebno. Ne znai da prva reenica sadri obavezu koja nije sadrana u drugoj ve pre da se samo ini da ona takvu obavezu sadri i parafraziranjem prvobitne reenice mi pokazujemo da je to bio samo privid. Prednost datog kriterija je da nam on omoguuje sagledavanje tanog obima naeg obavezivanja. Samo po sebi taj kriterij je ontoloki neutralan u pogledu razliitih obavezivanja. Pored toga, parafraza ne tvrdi nikakvu sinonimnost. Ne smeta ako ona kae isto to (bez obzira ta to znai) i tvrenje koje se njome parafrazira. A: Ova rasprava je krajnje zbunjujua. Prema K-ovom kriteriju izgleda kao da se bilo koje tvrenje moe parafrazirati u jednako ali notacijski razliito tvrenje koje bi prema ovom kriteriju dalo razliite rezultate, ak i ako su preuzete obaveze bile iste. Razmotrimo obavezu Postoji bar jedna stolica", to jest, 1. (3x) (x je stolica).
16 Uporedi W. Ouine: W W and Objcct. str. 245.

282

DON SERL

Parafrazirajmo to sada u sledeem obliku: Postoji bar jedan primer svojstva stolinosti", odnosno 2. (3P) (P = stolinost i ima bar jedan sluaj P-a). Prema K-ovom kriteriju ini se da obaveze koje se prihvataju u ovim dvema tvrdnjama moraju biti razliite, ali poto je drugo samo parafraza prvog, teko je videti k a k o moe biti bilo kakve razlike u obavezi. K: Sledei prvobitni odgovor A-a razmotren ranije, treba samo da formuliemo novi odgovor. Prihvatanje apstraktnih entiteta u drugom od gornja dva tvrenja je nepotrebno. N e m a potrebe za preuzimanjem takve obaveze jer reenica kao to je ova druga moe da se parafrazira i reenicom kao to je prva. Nije li to samo jedan od naina da se kae da su obaveze s a m o prividne a ne stvarne? Ili, drugim recima, ako A tvrdi da su one stvarne nije li jedna od prednosti izriitog formulisanja to da moemo da ih se otarasimo a da time ne rtvujemo blagodeti koje ta teorija prua? Ovaj kriterij nam pokazuje da smo se u prvoj reenici oslobodili nepoeljnih obaveza uzetih u drugoj reenici. A: K-ova primedba puca u prazno. U drugoj reenici ne moe biti nikakvih obaveza koje nisu date u prvoj, jer upravo isto stanje stvari po kome je prva reenica istinita ini i drugu istinitom. Obavezivanje je prihvatanje postojanja tog stanja stvari bez obzira koje naznake ste izabrali da biste to stanje stvari tvrdili. eleo bih sada da proirim A-ov odgovor K-u i da ujedno napadnem itavo shvatanje isto objektivnog ili znaenjskog kriterija ontolokog obavezivanja, poka-

GOVORNI INOVI

183

zujui da ako ga zaista uzimamo ozbiljno moemo prosto, parafrazirajui tvrenje u duhu K-ove parafraze primera sa miljama, pokazati da je svaka ontoloka obaveza samo prividna. elim da pokaem da ako pokuamo da se sloimo sa ovim kriterijumom, ontoloke obaveze postaju krajnje varljive, jer uz uslov da je data sloboda upotrebe naznaka u parafraziranju koju nalazimo u K-ovoj raspravi primera sa miljama, moemo rei sve to nam je volja, a to se tie kriterija moemo se obavezati na ta god hoemo. Ovo u dokazati dokazujui da to se kriterija tie moemo potvrivati sve postojee nauno znanje i opet ostati samo kod prihvatanja postojanja ove olovke . Neka ,,Z" bude skraenica za (skup tvrenja koja tvrde) sve postojee nauno znanje . Predikat ,,P" definisaemo na sledei nain: P (x) = df x = ova olovka Z Dokaz: 1. Ova olovka = ova olovka (aksiom) 2. Z (aksiom) 3. .". Ova olovka = ova olovka Z 4. . . P (ova olovka) 5. .'. 3x (Px) Tako u duhu K-ove ontoloke redukcije dokazujemo da, prema K-ovom kriteriju ontoloke obaveze, jedina obaveza koja je potrebna za potvrivanje postojeih naunih istina u cclini je prihvatanje postojanja ove olovke 1 9 . Ali ovo izvoenje je reductio an absurdum datog kriterija. Ova tvrdnja predstavljena skraenicom ,,Z" sadrae ogroman broj obaveza koje bi prirodno
17 Hilariju Patnamu (Hilary Putnani) sam zahvalan Sto mi je pokazao ovakav nain na koji bih izrazio laj stav, ali ja ne znam da li bi se on sada sa njim sloio. 18 Ako se pojmu sve postojee nauno znanje" zamera da je i suviSi- *uok i sloga neshvatljiv, moemo se posluiti bilo kojim dclom znanja; uzmimo, na primer, da Z" prt-dslavlja skraenicu za Posluje piti, make i prosti brojevi". 19 Obratile panju da 5, tvrenje teorije", zadovoljava A'-nv uslov, naime, da je data u obliku zakona, to jest u njemu se koriste samo kvantifikatorska logika i pri;i1ik;iii

1^4

DON SERL

bile opisane kao ontoloke, a svaka parafraza kao to je gore navedena mora sadrati potpuno iste obaveze kao i original. Stipulativna definicija (nanja) garant ujo upravo to da sveukupno nauno znanje sadri iste obaveze. Ali, prema kriteriju nae ontoloke obaveze izraene u naem pravilu, moemo tvrditi da mi u stvari ne preuzimamo sve te obaveze. Stoga nas primena kriterija u ovom sluaju vodi u protivrenost, jer protivreno je tvrditi (a): Potvrivanjem svog postojeeg naunog znanja preuzimamo obavezu da prihvatamo postojanje vie predmeta, a ne samo postojanje ove olovke (koje je oigledno istinito) i (b): Potvrivati sve postojee nauno znanje namee nam samo obavezu da prihvatimo postojanje ove olovke (a to je ono to dokazujemo koristei ovaj kriterij). Poto nas tako taj kriterij navodi da protivreimo oiglednim injenicama, on kao kriterij preuzimanja ontoloke obaveze mora biti naputen. Skreem panju da rei k a k o tvrenja obuhvaena skraenicom Z " moraju biti izraena formulama iz kojih se vidi da se njima preuzimaju razne ontoloke obaveze, nije sasvim zadovoljavajui odgovor, jer kriterij ontoloke obaveze ne odreuje i nain na koji neka teorija treba da bude formalno izraena. Mislim daje formula data pod brojem 5 apsurdna formulacija naunog znanja, ali u naem kriteriju nema nieg to bi tu formulu iskljuivalo kao potvrivanje teorije. Ovaj dokaz zamiljen je kao reduetio ad absurdum naeg kriterija za sve one koji pate od nominalistike predrasude. Za one koji se dre platonistike predrasude dovoljan je i jednostavniji dokaz. Uzmimo da je g " vlastito ime iskaza dobijenog spajanjem svih poznatih istinitih iskaza 2 ". Tada
20 Nuino je ,,q" uzeli kao vlastito ime. a ne kao skraenicu, kako bi M 'abefi varijacija pogreke upotrebe-pominjanja.

GOVORNI INOVI

185

bismo sve znanje mogli izraziti simboliki na sledei nain (uzimajui da /?" pokriva iskaze): (3p) (p = q-p je istinito). Tako prema ovom kriteriju jedina stvar na ije se postojanje obavezujemo jeste jedan iskaz. Na ove argumente moe se odgovoriti da oni poivaju na pojmu sinonimnosti koji Kvajn inae odbacuje. Ali prvo, (i ne najvanije), ovaj odgovor neprimercn je i stoga to bi Kvajnov navodno neutralan kriterij ontoloke obaveze uinio zavisnim od samih kontroverznih stanovita o sinonimnosti. Drugo, to je jo vanije, sinonimi na kojima poiva gore navedeni dokaz uvedeni su eksplicitnim postavkama i otuda ne podleu Kvajnovim prigovorima ak i kada bi ovi prigovori bili stvarno valjani. Ovom prvom dokazu moe se uputiti jo jedan prigovor. Moe se naime rei da 'predikati' kao to je /*" nisu koherentni ili da su besmisleni, itd. Ne znam tano kako bi takav jedan prigovor proao, ali u svakom sluaju Kvajn ga ne bi mogao upotrebiti jer on sam koristi ovakva sredstva 2 ' u svojoj raspravi o modalnosti. Zakljuujem da je Kvajnov kriterij neuspean kao kriterij preuzimanja ontoloke obaveze. Bilo bi uistinu krajnje iznenaujue ako bi on bio uspean, jer onda bi zakljuak bio da su znaenjski oblici bili siguran vodi ka egzistencijalnim obavezama, a to izgleda nemogue. Jer, posluiu se Alstonovim stavom, oveka obavezuje ono to on kae, a ne nain na koji to kae. Ali, ako je to tako, moemo se zapitati da li je pojam ontoloke obaveze uopte uzev jasan onoliko koliko smo prvobitno pretpostavljali. Pouk iz ove rasprave je, izgleda, da ne postoji tako neto kao to je klasa egzistencijalnih ili ontolokih obaveza. Sve to
21 W. Quinc: From a Logica! Potm of View (drugo izdanje), str. 153 i dalje

186

DON SERL

je reeno u obliku egzistencijalne reenice moe se rei i u nekom drugom obliku. Rei da parafraze ne polau pravo na sinonimnost nije nikakav odgovor na tu primedbu jer se radi o tome da neke parafraze sadre iste obaveze kao i prvobitna tvrenja koja se njima izraavaju na drugaiji nain - naime za istinitost i jednih i drugih potrebno je isto stanje stvari. Filozofi su, mislim, odavno odustali od stava da postoje negativne reenice koje se ne mogu dalje svoditi na druge oblike. Zato bi onda morali prihvatiti da postoje egzistencijalne reenice koje se ne mogu dalje svoditi na neke druge oblike? Zamislite samo besplodnost kriterija za negacijsko obavezivanje (i 'nauke poricanja1 koja bi bila povezana sa tim kriterijom). Poto je to tako, izgleda da problem ontoloke obaveze i ne postoji kao poseban problem. U stvari, postoji problem saznavanja injenica na ije nas postojanje obavezuju nai izriaji. Medu njima e biti i onih koje su prirodno izraene u egzistencijalnom obliku. Da li postoji ivot na drugoj planeti?", Da li postoji strani sneni ovek?". Problem koji je navodno ontoloki, gubi se tako u optoj problematici saznanja, jer oblik izraavanja (notacija) nije siguran vodi ka obavezivanju. Tako na trivijalni kriterij 3 preuzimanja ontoloke obaveze (vidi str. 179) kae u stvari sledee: ovek se obavezuje na istinitost svega to tvrdi 22 . Moda u prethodna dva odeljka nisam dovoljno objasnio da u osnovi pometnje na koju pokuavam da ukazem lei jedno jo dublje nerazumevanje, a to je pretpostavka da je govor o univerzalijama nekako
22 IzveStaCena i na mahove arhaina terminologija, koja je kori$ena u ovim raspravama, ukazuje da u njoj ima neeg sumnjivog. Ja. na primer, znam kako da se uzdrim od alkohola i duvana. ali kako u se analogno lome uzdravati od univerzalijaV Ja mogu da trpim bezobrazno ponaanje moje (tee ili da odbijem da ga trpim, ali kako tu da Irpim brujeve ili klase? Ni upotreba reCi prepoznali" nije niSta bolja. Ako me neko najozbiljnije obaveStava da prepoznaje postojanje materijalnih predmeta, zapitaemo se Pa kako i ne bi?" (ilcpilo'.' amnezija?) ili kan Karlajl (Oarlvle) (1 ireba da ih prepoznaje").

GOVORNI INOVI

zbunjujui, nepoeljan ili metafiziki i da bi bilo mnogo bolje kada bismo nekako mogli i bez toga (naravno pod uslovom da sve ostalo ostane isto). Ali rei Svojstvo svetosti je neto to niko od nas ne poscdujc" samo je malo udan nain da se kae Niko od nas nije svetac". Velika je greka ne videti da je prvi nain izraavanja tog tvrenja bezopasan 23 . Evo na kraju zakljuaka koje moemo izvui iz ovog dela petog poglavlja: 1. Frege je bio u pravu kada je naglasio krucijalnu razliku izmeu funkcija referirajuih i predikatskih izraza. 2. Njegovo objanjenje zavrava se protivrenou jer je on pokuao da tvrdi da i predikatski izrazi slue za referiranje. Uobiajeni argumenti koji se koriste u prilog ovoj tvrdnji su nevaljani i ona na kraju protivrei ispravnom zakljuku 1. Otuda tvrdnju da i predikatski izrazi mogu sluiti u svrhu referiranja moramo napustiti. 3. Odustajanje od te tvrdnje ne dovodi u pitanje Fregeovo objanjenje aritmetike poto to odustajanje ne znai i poricanje postojanja univerzalija. 4. Prema bar jednom tumaenju, univerzalije postoje i iskaz da neka data univerzalija postoji jeste (ili se moe postaviti kao) tautologija. 5. Kvajnov kriterij ontoloke obaveze je neuspean. 6. Ne postoji takva klasa kao to su egzistencijalne obaveze koje se ne mogu svoditi na neto drugo. 5.4. Teorija iskaza sa stanovita termina Zasada, na pitanje kojim je zapoeta ova rasprava, a koje glasi ta stoji naspram predikata 'je pijan' na nain na koji Sem stoji naspram imena 'Sem'?" odgo23 to ne znati da ljudi mogu lia govore besmislice o univcrzalijama. kao Sto mogu i o bilo emu drugom.

l^g

DON SERL

voriemo - Nita". Ali moda je ovakvo zakljuivanje brzopleto. Moda je Fregeov neuspeh da pronae simetriju izmeu subjekta i predikata samo rezultat njegovog pokuaja da otkrije simetriju u jednom ekstremnom obliku. Mogue je moda nai simetrino objanjenje ali neto skromnije vrste. Strosn24 je pokuao da opie iskaz oblika subjekt-predikat koristei neutralnije termine od onih kojima se slui Frege, ali ipak su oni jo uvek fregeanski. (No ja ne elim da kaem da je za to inspiraciju naao u Fregeu.) Strosn kae da i subjekt i predikat identifikuju nejezike stvari" ili termine" i uvodi ih u iskaze gde se oni javljaju spojeni ,,ne-relacijskom vezom". Tako, na primer, u tvrenju izraenom reenicom Rua je crvena" izraz rua" identifikuje pojedinaan predmet -jednu odreenu ruu, a izraz je crvena" identifikuje univerzaliju - svojstvo crvenosti, ili, jednom reci, crvenost. U ovom iskazu univerzalija i pojedinani predmet spojeni su ne-relacijskom vezom. Time se izbegavaju dve slabosti Fregeove teorije pojma i objekta. Strosn najpre izbegava da kae da predikati referiraju usvajajui (na izgled) neutralan termin identifikuju". On takode izbegava da kae da je reenica u stvari lista reci ne upadajui u protivrecnost pozivanjem na nc-relacijske veze. U dijagramu koji sledi pokuaemo da objasnimo razliku izmeu Strosnovog i Fregeovog objanjenja. Nadalje, u tekstu teoriju predstavljenu na slici 2 nazivau teorijom termina". Da li je Strosnova teorija bolja od Fregeove? Vano je napomenuti da je Strosn onakvu kakva jeste ne smatra objanjenjem razlike izmeu subjekta i predikata, ve samo jednim od moguih opisa koji obezbeuje neutralnu terminologiju za razmatranje izvesnih filozofskih problema. Ja elim da
24 P.F. Strawson: Inividuats, (London, 1959).

GOVORNI INOVI

189

pokaem da je taj opis pogrean i da on neminovno iskrivljuje svaku raspravu o tim problemima.
Shka 1:

reenica

pojedinani termin

univerzalni termin

Ako smo radi da teoriji iskaza kao termina pristupimo sa zluradou, moi emo da ukaemo da pojam ne-relacijske veze, uzet doslovno, izmie svakom objanjenju. Dalje, moe se ukazati i na sledee: rei da se pojedinani predmeti uvode u iskaz, da se oni javljaju u iskazu, u svakoj doslovnoj interpretaciji mora biti besmisleno. Ali ove primedbe poivaju na nesklonom pristupu samim tim to se izrazi koji treba da budu shvaeni metaforino uzimaju doslovno. No nisu svi izrazi upotrebljeni metaforino. Primedbu da oba izraza identifikuju ne-jezike entitete, ne treba uzimati doslovno. Razmotrimo paljivo ovu opasku. U kom je smislu termin identifikovan sa ,,jc crven" ne-jeziki? Lako je videti u kom smislu je termin identifikovan subjekatskim izrazom rua" ne-jeziki to je materijalni predmet i njegovo postojanje je kontingentna injenica. No da li je i univerzalija u nekom

190

DZON SERI.

slinom smislu ne-jezika? U naoj raspravi o nominalizmu videli smo da postojanje univerzalija sledi iz toga to odgovarajui opti termin ili predikatski izraz ima znaenje. No da li je znaenje predikatskog izraza jeziki ili ne-jeziki entitet? U sasvim obinom smislu, to jeste nc-jeziki entitet. Da li postojanje ne-jezikog entiteta moe slediti iz postojanja nekog jezikog entiteta? Ili je naa rasprava o nominalizmu bila pogrena, ili su univerzalije isto toliko nc-jezike koliko i znaenje reci. Kod univerzalija, sutina i postojanje (da se posluim ovim staromodnim argonom) jeste isto, a to je samo drugi nain da se kae da su (uopte uzev) iskazi koji tvrde postojanje univerzalija tautologije (ili to mogu postati). Ali tvrditi da postoje neki ne-jeziki entiteti, ne moe biti tautoloki. Entiteti kao to su univerzalije ne nalaze se u svetu ve u nainu na koji svet predstavljamo, to jest u jeziku. Istina, univerzalije nisu jeziki entiteti na nain na koji reci (uzete kao zvuni slogovi) to jesu: one su jezike na nain na koji su znaenja reci jeziki entiteti i otuda na nain na koji su reci koje imaju znaenje jeziki entiteti. Tako je prema svakom obinom kriteriju za razlikovanje jezikih od ne-jezikih entiteta ova primedba pogrena. Naravno, kada univerzalije nazivamo ne-jczikim entitetima, moda samo hoemo da kaemo da one nisu reci (skupovi glasova ili znakova). Ali po ovom stanovitu mnoge stvari za koje obino mislimo da su jezike postaju ne-jezike. U svakom sluaju strelica na desnoj strani na slici 2 ne treba da ide izvan iskaza jer je strelica na levoj strani usmerena izvan iskaza na predmete u svetu, dok se, da ponovimo, univerzalije ne nalaze u svetu. Ovakva razmatranja mogu nas navesti da posumnjamo u doprinos primedbe da i predikati i subjekti indentifikuju ne-jezike entitete. Ova sumnja e, ini mi se, biti jo vea ako nae ispitivanje skrenemo sa

(K)VORNI INOVI

19j

termina ,,ne-jeziki" na termin identifikuje". Videli smo da u potpuno usvojenoj referenci govornik identifikuje neki predmet za sluaoca saoptavajui neku injenicu o tom predmetu. Ali izriui predikatski izraz, govornik ni u kom smislu ne identifikuje univerzaliju na nain slian ovom. Da bismo to jo bolje objasnili, ispitaemo kako bi to u stvari izgledalo kada bismo pokuali da 'identifikujemo' neku univerzaliju na nain na koji se identifikuje neki pojedinani predmet. Napiimo ponovo: 1. Rua je crvena 1 drugaije, tako da glasi: 2. Rua je iste boje kao ova knjiga. Ako pretpostavimo da je data knjiga crvena, tada e istinosna vrednost druge reenice biti jednaka istinosnoj vrednosti prve. I ovde je univerzalija 'identifikovana1 na nain slian onome na koji se identifikuje neki pojedinani predmet: predstavljanjem neke injenice o njemu. No da li postoji neki jedinstveni smisao reci identifikuje" u kome i 1 i 2 identifikuju crvenosti Odgovarajui na ovo pitanje, podsetimo se da reenica 2 kae u stvari samo ovo: 3. Rua i knjiga su iste boje. Mislim da je jasno da u smislu u kome 1 identifikuje svojstvo crvenosti, 3 ne uspeva da ga identifikuje jer naa trea reenica ne daje odgovor na pitanje koje boje. (Naravno, ako slualac ve zna da je knjiga crvena, onda e on biti u stanju da iz reenica 2 i 3 zakljui da je rua crvena. Ali to ne pokazuje da nam 2 i 3 identifikuju svojstvo crvenosti u smislu u kome to ini reenica data pod brojem 1; treba, naime, praviti razliku izmeu onog to je identifikovano u iskazu ili samim iskazom od onoga to se iz tog iskaza i dodatnih premisa moe zakljuiti.) Jedini sluaj u kome bi govornik mogao izriajem reenice kao to je ona data pod rednim brojem 2 da identifikuje svojstvo

192

DZON SERL

crvenosti, bio bi onaj u kome se primer svojstva crvenog nalazi u vidnom polju i govornika i sluaoca u vreme i na mestu izriaja. U takvom sluaju 2 bi se moglo napisati na sledei nain: 4. Rua je te boje (uz pokazivanje, recimo, na neku crvenu knjigu). Izuzimajui ovakve sluajeve, reenice k a o to su 2 i 3 ne uspevaju da identifikuju neku univerzaliju, dok izriaji reenica kao to je ona data pod 1 to ine. Ne kaem da ne postoji smisao rei identifikuje" u kome 2 i 3 identifikuju svojstvo crvenosti, ve samo to da u punom smislu reci identifikovati" u kome reenica 1 identifikuje, one to ne ine. Drugim recima, jedini nain na koji moemo identifikovati pojedinane predmete bez njihovog prisustva nije i nain za p o t p u n o identifikovanje univerzalija bez prisustva nekog od primera njihovog javljanja. Zato je to tako? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo se vratiti nekoliko pasusa unazad. Univerzalije, naime, nisu predmeti u svetu ve u nainu na koji mi predstavljamo svet. O n e se stoga ne identifikuju pozivanjem na injenice ovog sveta, ve izriajem izraza koji imaju odgovarajua znaenja. Ukratko reeno, moemo rei da se univerzalije ne identifikuju preko injenica ve p r e k o znaenja. Jedini izuzetak su sluajevi gde govornik sluaocu predstavlja stvarne primere javljanja univerzalija, ali ovi sluajevi nee izgledati i suvie izuzetni ako se podsetimo da upravo preko njih uimo znaenje empirijskih optih termina - to je takozvani ostenzivni nain uenja. Najzad, nae objanjenje kae da se univerzalija moe identifikovati u punom smislu samo tako to emo sluaocu predstaviti relevantno znaenje (reeno na manje metafiziki nain - izricanjem odgovarajueg izraza), ili time to emo ga staviti u situaciju u kojoj se znaenje moe nauiti.

GOVORNI INOVI

193

Cilj ove rasprave bio je da se pokae da teorija termina koristi izraz identifikuje" u dva sasvim razliita smisla ili, reeno obazrivije, da su sredstva za identifikovanje univerzalija sasvim razliita od sredstava za identifikaciju pojedinanih predmeta i daje to posledica injenice da su univerzalije delovi naeg naina opisivanja sveta, a ne delovi sveta. Za sada naa rasprava o identifikaciji" ipak ne predstavlja neki novi prigovor teoriji termina. Ona, meutim, kri put za jednu ozbiljnu primedbu. Teorija termina zapoinje tako-to kao paradigmu identifikacije uzima identifikaciju pojedinanih predmeta izriajem referirajuih izraza u jednini. Zatim se u njoj ovaj smisao reci identifikovati" ublaava i menja tako da ona doputa i identifikovanje univerzalija pomou predikatskih izraza. Ali, kao to u sad pokuati da pokaem, im mi prilagodimo svoju terminologiju tako da nam ona omoguuje da kaemo da predikatski izrazi identifikuju univerzalije, moramo u skladu s tim rei i da subjekatski izrazi identifikuju univerzalije i to u istom smislu reci identifikovati". Uopteno govorei, svaki dokaz koji nam pokazuje da predikatski izraz identifikuje neku univerzaliju morao bi nam takode pokazati i da subjekatski izraz identifikuje neku univerzaliju. Ako u reenici 1 je crvena" identifikuje svojstvo crvenosti, tada rua" identifikuje svojstvo biti rua, ili krae, rustvo. Ako ovo nije odmah oigledno, setimo se da 1 moemo drugaije napisati kao: 5. Stvar koja je rua je crvena. I ovim se isto toliko identifikuje univerzalija koliko i reenicom 6. Stvar koja je crvena je rua. Ne pada mi na pamet nijedan argument koji bi pokazao da je crvena" bilo u reenici 5, bilo u reenici 6 identifikuje neku univerzaliju a da istovremeno poka-

194

DON SERI.

zuje da je rua" takode identifikuje neku univerzaliju. Jasno je da nee biti dovoljno da se pozovemo na pojam oosti"*, jer za svaki kontekst u kome bismo eleli da kaemo da 5 govori o crvcnosti moe se nai podjednako plauzibilan kontekst u kome bismo eleli da kaemo da 5 govori o rustvu. Moj argument protiv teorije termina bio bi da ona ne ide dovoljno daleko. Ona poinje zapaanjem da referirajui izrazi identifikuju predmete, a onda pita: ta identifikuju predikatski izrazi?" i posle odgovarajueg prilagodavanja pojma identifikovanja, nudi sledei odgovor: univerzalije". Meutim, im se naprave izmene koje omoguuju ovakav odgovor, sledi da subjekatski izrazi moraju identif i kovati i univerzalije. Tako simetrije i asimetrije iskaza tipa subjekt-predikat, kao to je iskaz dat pod 1, ne moemo opisivati tako to emo rei da oba izraza identifikuju termine, jedan pojedinani a drugi univerzaliju. Jer, ako jedan termin identifikuje univerzaliju, onda oba to ine. Vlastita imena i pokazni izrazi nee biti izuzetak iz ovog razloga: ako prema principu identifikacije njihov izriaj konstituic potpuno usvojenu referencu, oni moraju sluaocu prenositi iskaz koji e imati opisni sadraj i koji e stoga identifikovati univerzalije. Moj zakljuak je da je slika koju nudi teorija termina pogrena. Prvo, zato to univerzalije nisu ne-jeziki predmeti, i drugo, ako predikatski izrazi identifikuju univerzalije, kao to ova teorija tvrdi, onda to ine i subjekatski izrazi, to teorija termina ne uvida. Ako elimo da opis paradigmatinih iskaza oblika subjekt-predikat ispravno formuliemo upotrebljavajui takve intencionalnc pojmove kao to su svojstva, pojmovi i slino, morali bismo u fregeanskom stilu rei da se u izrazu iskaza iraavaju jedan subjekatski i jedan predikatski pojam. Nijedan od njih nije ne-jeziki
* U originalu atmutnens". (Pritn. prev.)

GOVORNI INOVI

195

entitet. U izrazu subjckt-pojma referira se na neki predmet, naravno pod uslovom da postoji takav predmet koji zadovoljava taj pojam. Grafiki predstavljeno, to bi izgledalo ovako:
Slika 3:
i s k a z

predmet

Ne mislim da je ova slika neophodna, jer ne smatram da je neophodno uvoditi pojam pojma, ali u svakom sluaju, nas" dijagram je ispravan. Teorija termina pokuava da ovoj slici nametne simetriju prvo, vaenjem predikatskog pojma iz iskaza (univerzalije su Mne-jczike stvari") i, drugo, pokuajem da pojedinani predmet shvati tako kao da je on u iskazu u istoj meri u kojoj je i univerzalija (i univerzalije i pojedinani predmeti uvedeni u iskaz) to za rezultat ima pogrenu sliku prikazanu prethodno na si. 2. Ovaj problem moemo izraziti i na sledei nain: teorija termina shvata predikaciju kao posebnu vrstu reference. Ali, ako se ve insistira na simetriji, ispravnije bi bilo referencu shvatiti kao posebnu vrstu predikacije. Moe se smatrati da princip identifikacije kae da je referenca u stvari identifikacija putem predikacijc. U izriaju reenice kao to je 1 i subjekt i predikat prenose sluaocu neki opisni ili predikativni sadraj. Razlika izmeu subjekta i predikata lei u njihovim funkcijama. Naime, subjekt slui za identifikovanje nekog predmeta, dok predikat - ako se radi o potpunom ilokutornom inu, inu opisivanja ili karakterizacije - slui da opie ili okarakterie predmet koji se identifikuje. I ovo bi bio ispravan opis itave stvari.

]96

DON SERL

5.5. Predikati i univerzalije Ovde bih eleo da iznesem jedno zapaanje koje mi se ini kljunim za razumcvanje odnosa predikatskih izraza i univerzalija. Ve smo videli da postojanje ma koje univerzalije sledi iz toga to odgovarajui opti termin ima znaenje. Da bih ovo proirio, rei u da je za shvatanje pojma neke univerzalije nuno znati znaenje odgovarajueg opteg termina'i imati sposobnost za koritenje tog termina (i otuda odgovarajueg predikatskog izraza). To jest, za razumcvanje imena univerzalije nuno je razumevanje upotrebe odgovarajueg opteg termina. Ali ne i obrnuto. Ljubaznost" je parazitski pojam u odnosu na je ljubazan": je ljubazan" prethodi ljubaznosti". Neki jezik ne bi mogao sadrati pojam ljubaznosti" ako ne sadri izraz koji ima funkciju izraza je ljubazan", ali moe sadrati je ljubazan" bez ljubaznosti". Ovo prvenstvo predikatskih izraza nad imenima svojstava pokazano je i injenicom da je mogue zamisliti neki jezik na kome se mogu praviti tvrenja (i izvoditi drugi ilokutorni inovi) koja sadre jedino izraze koriene za referiranje na pojedinane predmete i predikatske izraze u raznim vremenskim oblicima, a nije mogue zamisliti takav jezik koji sadri samo one izraze koji se koriste da referiraju na svojstva. Mi moemo govoriti jezikom koji sadri izraze kao to su Sokrat" i rua" zajedno sa je ovek" i je crvena", ali ne i jezikom koji uz prvu vrstu izraza sadri samo izraze kao to su mudrost" ili crvenost". Sa ovim drugim izrazima ak ne bismo mogli nae znanje preneti drugima, ako nai uenici prethodno nisu razumeli ta znai biti crven ili biti mudar, a da bi to razumeli potrebno je da razumeju upotrebu odgovarajuih predikata.

GOVORNI INOVI

197

Naravno, kada ovladamo upotrebom predikatskih izraza lako emo izvesti odgovarajua imena svojstava. Ponekad elimo da govorimo o onom to je zajedniko svim stvarima za koje su opti termini istiniti i poto je paradigmatino sredstvo govora gramatiki oblik referirajueg izraza, prirodno je iskovati takve referirajue izraze kao to su mudrost", ljubaznost", itd. Otuda hipostatizacija takvih apstraktnih entiteta i otuda netetnost hipostetizacije kao to smo videli u naoj raspravi o nominalizmu. Klju za razumevanje ove zavisnosti imena svojstava od optih termina jeste da su imena svojstava gotovo uvek srodna odgovarajuim optim terminima, na primer, mudar" proizvodi mudrost", ljubazan" proizvodi ljubaznost", itd. U jeziku bez sintakse ovakvo razlikovanje ne bi bilo mogue, pa bismo iz konteksta morali da pogaamo da li je neki izraz upotrebljen za referiranje odnosno predikaciju, ili ne. U jeziku kao to je engleski, imena svojstava se grade poimenjavanjem osnovnih delova izraza koji sadre odgovarajue predikatske izraze. Semantiki primat predikatskog izraza sintaktiki se odraava i u prvenstvu ovih izraza u generativnoj gramatici. Kada utvrdimo da je zadobijanjc pojma neke univerzalije parazitsko u odnosu na nae poimanje naina upotrebe odgovarajueg predikata, jednom reci, kada shvatimo da su univerzalije parazitske u odnosu na predikatske izraze, a predikatski izrazi primarni u odnosu na univerzalije, neki filozofski problemi postae nam mnogo jasniji. Na primer, oigledno je da se nikakvi kriteriji za razlikovanje subjekt-predikat ne mogu dobiti pozivanjem na razlikovanje izmeu univerzalija i pojedinanih predmeta. Moe nam se uiniti da teorija termina daje takve kriterije ali oni bi bili beznadeno cirkularni poto se pojam neke univerzalije ne moe shvatiti bez prethodnog

[Qg

DON SERL

razumevanja odgovarajueg predikatskog izraza, te nam stoga pojam univerzalije ne prua i kriterije za razlikovanje izmeu subjekta i predikata 25 . (Ne bih eleo da se ovo shvati kao neko uoptavanje, naime da bez govornih inova referiranja i predikacije ne moemo imati opti pojam posebnog" i univerzalnog" - ve samo kao tvrenje da ne moemo imati pojam neke univerzalije ako ne znamo upotrebu opteg termina iz koga je ta univerzalija izvedena.) tavie, ovakvo objanjenje univerzalija pokazuje kako semantiki uslovi za referiranje na univerzalije nisu sasvim razliiti od semantikih uslova za referiranje na pojedinane predmete. Da bi se zadovoljio aksiom identifikacije za pojedinane predmete, govornik mora posedovati kontingentne injenice kao to su one date uz princip identifikacije. Da bi zadovoljio princip analogan principu identifikacije za univerzalije nije neophodno takvo znanje o injenicama. Aksiom identifikacije za univerzalije zahteva samo to da govornik zna znaenje opteg termina koji lei u osnovi apstraktnog termina u jednini a koji se koristi za referiranje na univerzaliju. I da ponovimo, na uvid u izvedenu prirodu univerzalija obezbeduje opravdanje za staru metafiziku doktrinu da se predikati mogu pridavati samo univerzalijama, ali ne i pojedinanim terminima 26 . Uzgred bih ukazao i na to da se svakome ko prihvata teoriju termina moe uiniti da ova doktrina predstavlja poseban filozofski problem; upravo zbog toga to ova teorija tvrdi simetriju subjekta i predikata mora mu se 27 uiniti da takve asimetrije zahtevaju objanjenje . Ali, im uvidimo da predikati imaju primat nad univerzali25. Suprotno stanovite nai ele u Sirawson: Individuak, drugi deo. 26 Aristotel; Kategorije. (Ne kaem d;i bi sam Aristotel prihvatio moju formulaciju ovog gledita). 27 Sirosci pokuava da da jedni) od ovih objanjenja, loc. cit.

GOVORNI INOVI

jgg

jama, doktrina e se svesti na trivijalnosti gramatike: rei da govornik predicira svojstvo" moe znaiti samo to da je on u izvoenju nekog uspenog ilokutornog ina upotrebio predikatski izraz. Ali tada metafiziko stanovite po kome se samo svojstva mogu pojaviti u ulozi predikata svodi raspravu na to da samo predikatski izrazi mogu biti predikatski izrazi. Ono to je moda izgledalo kao metafiziki uvid, svodi se na gramatiku tautologiju. 5.6. Da li je predikacija govorni in? Do sada je argumentacija u ovom poglavlju morala izgledati uglavnom negativna. Pokuavao sam da donekle bacim sumnju na primerenost dvaju naina opisivanja singularnih iskaza oblika subjekt-predikat kao to je iskaz broj 1 (str. 191). Oba ova naina imaju neke zajednike osobine. Oba shvataju predikatsku stranu kao analognu subjekatskoj strani i oba prave analogije tvrdei da apstraktni entiteti stoje prema predikatskim izrazima na nain slian onome na koji konkretni entiteti stoje prema subjekatskim izrazima. Mislim da ova analogija ne stoji. To to sam toliko prostora posvetio napadima na ove teorije, smatram da je opravdano time to je tenja da se predikacija shvati kao vrsta reference ili kao analogna referenci, jedna od najpostojanijih pogreki u istoriji zapadne filozofi28 je . Da bi se ona otklonila, nijedan napor nije i suvie veliki. Uz to, mislim da nema nade da e se shvatiti razlika izmeu reference i predikacije sve dok se ova greka ne otkloni. ta je onda priroda govornog ina predikacije? Odgovor na ovo pitanje zapoeu time to u rei da
28 Veoma upeatljiv primer za ovo nai <^te, na primer, u V Lenjin: Atanc-Engeb Marxism (Moskva, 1951), str. 334.

200

D2ON SERL

predikacija u veoma vanom smislu te reci u kome su referenca i razni ilokutorni inovi govorni inovi, uopte i nije poseban govorni in. Ovo se moe ilustrovati razmatranjem sledeih primera. Vi ete otii", Idite!", Hoete li da odete?", Predlaem vam da odete". Izriaj svake od ovih reenica predicira vam otii" u nizu razliitih ilokutornih inova. Izraeno u kanoniR P \ ti odlazi; gde razliite vrednosti promenljive F* oznaavaju razliite ilokutorne snage. Ali, obratite panju na jednu zanimljivu odliku odnosa izmeu razliitih ,,P'-ova i otiao" koja ne vai izmeu tih F'-ova i ti". Razliita sredstva za pokazivanje snage odreuju oblik u kome otii" predicira 0 vama. Termin Foperie na predikatskom terminu tako to odreuje nain na koji se taj predikat odnosi na predmet na koji se referirajuim terminom referira: ako je reenica upitna, njen upitni karakter (F-termin) odreuje da je snaga izriaja da se pita da li je predikat (f-termin) istinit o predmetu na koji se referira subjektom (7?-termin). Ako je reenica u zapovednom obliku, njeno sredstvo za pokazivanje zapovedne ilokutorne snage (F-termin) odreuje da predmet na koji se referira /?-terminom jeste da se izvede in koji je specifikovan terminom P i tako dalje u svim drugim primerima.

Po ovoj analizi, u svakom od sluajeva sredstvo za pokazivanje ilokutorne snage operie na neutralnom predikatskom izrazu tako to odreuje izvestan nain na koji se postavlja pitanje istinitosti predikatskih izraza vis-a-vis predmeta na koji se referira subjekatskim izrazom. S druge strane, uoavamo da F termin ne utie na ulogu R termina. Njegova uloga je uvek da identifikuje, i to sasvim neutralno (ak i ako vrsta objekta koji je identifikovan moe da bude funkcija F termina). Ova razlika se moe izraziti time to emo

GOVORNI INOVI

201

rei da je referenca uvek neutralna u odnosu na njenu iiokutornu snagu; predikacija se nikada ne javlja neutralno ve uvek u ovom ili onom ilokutornom obliku. Iako je referenca apstrakcija iz potpunog ilokutornog ina, ona je ipak poseban govorni in. Po analogiji, povlaenje poteza lovcem je apstrakcija iz igre aha (jer samo ako igrate ah to vai kao potez lovcem), ali to je jo uvek odvojeni in. Predikacija je takode jedna apstrakcija, ali to nije odvojeni in. To je deo potpunog ilokutornog ina; isto kao to ni pokazivanje ilokutorne snage nije poseban in, ve deo ilokutornog ina. Zato nam je onda uopte potreban taj pojam? Pojam nam je potreban zato to razliiti ilokutorni inovi mogu imati zajedniki sadraj, kao to smo videli u prethodno izloenom skupu primera. Uz to, potreban nam je i neki nain da analizu ilokutorne snage sveukupnog ilokutornog ina odvojimo od iskaznog sadraja. Ako se selimo u kom je sve smislu predikacija (a otuda i iskazni in) samo apstrakcija iz sveukupnog ilokutornog ina, onda slobodno na to moemo referirati kao na govorni in predikacijc". Ipak, ono o emu govorimo jeste taj deo sveukupnog ilokutornog ina koji odreuje sadraj primenjen na predmet na koji se referira subjekatskim izrazom, ostavljajui po strani ilokutorni oblik na koji se taj sadraj primenjuje. Tako analiza koja sledi nee biti paralelna analizi reference i ilokutornih inova. Ono to analiziramo je kao i u Treem poglavlju - ilokutorni in - s tim to emo analizirati deo tog ina koji se tie sadraja u smislu koji smo upravo naznaili.

5.7. Pravila predikacije Pre nego to pristupimo analizi, potrebno je bar ukratko objasniti neka pitanja. Prvo, rekao sam da predikacija predstavlja izvestan sadraj i nain na koji

202

DON SERI.

je taj sadraj predstavljen, odreen je ilokutornom snagom reenice. Da li sada postoji neki manje metaforian nain od prethodnog na koji bi se okarakterisalo to predstavljanje, ali kojim bi se sauvala apstrakcija predikacijc iz bilo koje posebne vrste ilokutornog ina? Odgovor na ovo pitanje, ako on uopte postoji, obezbedie analogom sutinskog uslova predikacijc Mislim da boljeg odgovora na ovo pitanje od onog to je naznaen u prethodnom paragrafu nema. Da bi se nekom objektu R pridao izraz ,,P" znai postaviti pitanje istinitosti predikatskog izraza za predmet na koji se referira. Tako u izriajima svake od reenica Sokrat je mudar", Da li je Sokrat mudar?", Sokrate, budi mudar!" govornik pokree pitanje istinitosti mudar" o Sokratu. Ova formulacija je malo udna 2 9 , ali ona ima nekih prednosti. Pokretanje pitanja o...", kako je ovde shvaeno, nije ilokutorni in. To e pre biti ono to je zajedniko irokom nizu ilokutornih inova. Tako, da ponovimo, za onog koji potvruje da je Sokrat mudar, za onog koji pita da li je on mudar, i za onog koji od njega zahteva da bude mudar, za sve njih se moe rei da pokreu pitanje da li je Sokrat mudar (ili da li je mudar" - a u sluaju zahteva da li e biti-istinito o Sokratu). Na slian nain moe se samo pokrenuti pitanje i nita drugo. Tako, ak i ako je govornik rekao Ja ovim pokreem pitanje da li je Sokrat mudar (o tome da je Sokrat mudar, o tome da li je mudar" istinito o Sokratu, itd.)" mislim da bismo njegov izriaj protumaili kao zapitkivanje da li je Sokrat mudar. Pitanje se postavlja samo u izvoenju ovog ili onog ilokutornog ina. Ili, drugaije reeno, pitanje se ne moe postaviti a da se ne postavi u ovom ili onom obliku, upitnom, potvrdnom, davanjem obea29 Ta formulacija posebno je nezgrapna kod sapovesli, jer je njihov cilj da sivari u svetu dovedu u sklad H reCima. dok rcC istina", kada se pripisuje ilokutivima, pripisuje usprSnost u usklaivanju reci sa stvarima iz sveta.

GOVORNI INOVI

203

nja, itd. I sve ovo odslikava injenicu da predikacija nije in koji se moe javiti sam za sebe, ve je to in koji se moe javiti samo kao deo nekog ilokutornog ina. Zahvaljujui ovom odreenju predikacije mogu se objasniti neke injenice koje je inae teko objasniti. Na primer, filozofi su od objavljivanja Vitgentajnog Traktata esto govorili da izriaji kao to je Ili pada kia ili ne pada" ne kau nita ili da su prazni. Nita ne moe biti dalje od istine. Ogromna je razlika kada o nekom politiaru kaemo Ori je faista ili nije faista" i kada kaemo On je komunista ili on nije komunista". Oba ova tvrenja su tautologije, ali razliku medu njima treba objasniti razlikom u predikaciji. Prva reenica pokree pitanje o tome da li je on faista, a druga pitanje o tome da li je on komunista. Doslovni ilokutorni in tvrenja ovde ne nosi u sebi nikakav rizik, postoje iskaz koji se tvrdi tautologija, ali u okviru iskaza sam in predikacije takvih stvari moe biti opravdan ili neopravdan. Ovakve vrste predikacije mogu uzgred uvesti nove i prilino slabe vrste ilokutorne snage koju ne nosi nijedno sredstvo za pokazivanje ilokutorne snage. Tako, na primer, u nekim kontekstima prva reenica se moe delimino parafrazirati kao Ja bih rekao da moe biti da je on faista" to ima ilokutornu snagu sugestije. Sama injenica predikacije takvog jednog izraza moe uvesti nove ilokutorne snage. Znaajno je naglasiti da je sva upotreba glagola predicirati" i srodne imenice predikacija" stvar izbora i u toj meri sasvim proizvoljna. U ovom sluaju, kao to se esto deava, sam izbor taksonomije daje izvesno usmerenje u analizi. ini mi se da je ova terminologija bolja od drugih koje sam upotrebljavao, ali time ne elim da poriem daje mogue koristiti i neke druge.

204

D O N SERI

Odnos izmeu predikacijc i istine moe se, moda, malo bolje objasniti. Znati znaenje opteg termina, i otuda predikatskog izraza, jeste znati pod kojim uslovima je on istinit ili laan o datom predmetu. On je istinit pod nekim uslovima a laan pod drugim - kao to emo ve videti. A k o govornik iskazuje neku tvrdnju u vezi nekog predmeta, on se obavezuje na postojanje takvog stanja stvari u svetu u kome je taj predikat istinit o predmetu (mutatis mutandis vai za druge vrste govornih inova). Predikat naznaava koje stanje stvari u vezi sa predmetom govornik priznaje. Stariji filozofi nisu greili kada su govorili: znati znaenje iskaza jeste znati pod kojim je uslovima on istinit ili laan. Ali to njihovo objanjenje bilo je n e p o t p u n o , jer oni nisu razmatrali razliite ilokutorne inove u kojima se moe javiti neki iskaz. Tokom itave analize ilokutornih inova mi smo pravili razliku izmeu onoga to se moe nazvati sadraj i funkcija. U potpunom ilokutornom inu sadraj je iskaz: funkcija je ilokutorna snaga kojom je taj iskaz predstavljen. U inu identifikujue reference sadraj je smisao referirajueg izraza ili identifikujui opis koji je povezan njegovim izriajem; funkcija je uloga identifikovanja nekog predmeta u kome je taj smisao predstavljen. Kao to sam i pokuao da objasnim, ovo razlikovanje se ne moe primeniti i na predikaciju. Predikacija obezbeuje samo sadraj, a uloga u kojoj je sadraj predstavljen - barem u vrstama jednostavnih govornih inova koje smo razmatrali odreena je u potpunosti ilokutornom snagom izriaja. Odreivanje predikacije pomou pokretanja pitanja" ne naznauje neki poseban in, ve samo o n o to je zajedniko svim ilokutornim inovima u kojima moe da se javi dati sadraj. Ovaj apstraktni karakter pojma predikata neizbeno izaziva potekoe u nastavljanju analize posve-

GOVORNI CINOV]

2()5

ene ba predikatu; meutim, ne moemo znati da li je analiza valjana ili ne ako ne pokuamo da je izvedemo. Stoga razmotrimo sledee. Ako govornik G izrie neki izraz P u prisustvu sluaoca 5, tada u doslovnom izriaju P-a G uspeno i ispravno predicira P o nekom predmetu X ako i samo ako su zadovoljeni sledei uslovi od 1 do 8: 1. Vae normalni uslovi inputa i autputa. 2. Izriaj P-a javlja se kao deo izriaja neke reenice (ili slinog dela govora) R. 3. Izriaj R-e je izvoenje ili'tobonje izvoenje nekog ilokutornog ina. 4. Izriaj R-e ukljuuje uspenu referencu na X, Da bi govornik mogao da predicira neki izraz o nekom predmetu, on mora uspeno da referira na taj predmet. 5. X je takvog tipa ili kategorije da je logiki mogue da P bude istinito ili lano o X. Predmet mora biti takve vrste ili kategorije da predikatski izraz o njemu ili njegova negacija mogu biti ili istiniti ili lani. Korelativan pojmu bilo kog datog predikata jeste pojam kategorije ili tipa predmeta kome taj predikat moe biti istinito ili lano pridat. Na primer, korelativ predikata je crvena" jeste pojam obojenih ili obojivih predmeta. Je crvena" moe se predicirati samo o predmetima koji su obojeni ili koji mogu biti obojeni. Predikat crven" moemo istinito ili lano predicirati o prozorima ali ne o prostim brojevima. Ovo moemo izraziti i tako to emo rei da je crveno" pretpostavlja je obojeno" prema Strosnu, gde se pretpostavlja" definie kontekstualno kao: neki izraz a pretpostavlja neki izraz b ako i samo ako bi a bilo istinito ili lano o nekom predmetu X, b mora biti istinito o X*.
30 Za dalju raspravu o ovome uporedi J,K. Scarle: ..On deti-rminable& and resemblance". Proceedings uf Arislotelian Sncifly. vanredni tom (1959).

DON SERL

Tako uslove 4 i 5 za predikaciju moemo zajedno izraziti na sledei nain: Za bilo kog govornika G bilo koji predmet X i predikat P nuan uslov za G-a da predicira P o X-u u nekom izriaju reenice koja sadri P jeste da se u tom izriaju na X uspeno referira i da sve pretpostavke o P treba da budu istinite o X-u. 6. Govornik G namerava da izriajem R pokrene pitanje istinitosti ili lainosti Pa o X-u (na neki ilokutorni nain, a taj nain bie naznaen sredstvom za pokazivanje ilokutorne snage u reenici). 7. G namerava da proizvede kod sluaoca S znanje da izriaj P-a pokree pitanje istinitosti ili neistinitosti P-a o X-u (na neki ilokutorni nain) pomou S-ovog prepoznavanja ove namere; uz to, G-ova namera je da se ovo prepoznavanje postigne pomou S-ovog znanja znaenja P-a. 8. Pravila koja upravljaju P-om su takva da je on ispravno izreen u R ako i samo ako su zadovoljeni uslovi od I do 7. Pravila za upotrebu bilo kog sredstva za predikaciju P (predicirati P o nekom predmetu X) jesu sledea: Pravilo 1. P se moe upotrebiti samo u kontekstu neke reenice ili nekog drugog dela govora R iji izriaj moe biti izvoenje nekog ilokutornog ina. Pravilo 2. P treba izrei u R samo ako izriaj /?-a ukljuuje uspenu referencu na X. Pravilo 3. P treba izrei samo ako pripada takvom tipu ili kategoriji daje logiki mogue da /'bude istinito ili lano o X. Pravilo 4. Izriaj P-a vai kao pokretanje pitanja istinitosti ili lanosti P-a o A*-u (u izvesnom ilokutornom obliku koji je odreen sredstvom za pokazivanje ilokutorne snage date reenice).

DRUGI DEO Neke primene teorije

esto poglavlje

TRI POGREKE U SAVREMENOJ FILOZOFIJI

U ovom poglavlju cleo bih da izloim tri meusobno povezane pogreke u savremenoj filozofiji, i da potom - koristei pojam ove i metode iz prvog dela ove knjige - ponudim njihovu dijagnozu, kao i alternativno objanjenje relevantnih jezikih podataka. Ove tri pogreke, kao to u pokuati da pokaem, meusobno su prepletene i sve proistiu iz zajednikog nedostatka, neuspeha da se konkretne jezike analize utemelje na bilo kakvom doslednom optem pristupu jeziku, odnosno na nekoj teoriji jezika. Filozofi jezika iz razdoblja koje sada moemo nazvati klasinim razdobljem lingvistike analize, periodom otprilike od kraja drugog svetskog rata pa do ranih ezdesetih, ispoljili su istanan sluh za jezike prelive i razlike, ali malo ili nikakvu teorijsku opremljenost da izau na kraj sa injenicama ve utvrenih lingvistikih razlika. Jedan od ciljeva ovoga rada jeste da nam prui poetke izvesne teorije govornih inova. Takva jedna teorija, ukoliko je primerena, mora biti u stanju da se pozabavi izvesnim vrstama lingvistikih razlika na mnogo primereniji nain nego to su to bili u stanju ad hoc metodi klasinog razdoblja. Prema tome, ovo poglavlje -osim to e predstavljati izlaganje pomenutih pogreki -

2{()

DON SERL

predstavljae i primenu ovakve teorije na tekue filozofske probleme, a bie i - u meri u kojoj je takva teorija u stanju da izae na kraj sa ovim problemima - dalja potvrda ovakve teorije. Poto se spremam da donekle kritikujem savremenu lingvistiku filosofiju, moda je ovo zgodno mesto da primetim kako smatram da je doprinos ovakve vrste filosofije uistinu izuzetan. Tek je neznatno preterivanje rei da je takav doprinos doveo do odreene filozofske revolucije, revolucije ija je jedna mala posledica i ova knjiga. Napor koji u uloiti da ispravim nekoliko pogreaka ne treba uzeti kao odbacivanje lingvistike analize. 6.1. Pogreka naturalistike pogreke Prvu pogreku nazvau pogrekom naturalistike pogreke. Re je o pogreci po kojoj se pretpostavlja da je logiki nemogue da bilo koji skup tvrenja, one vrste koju obino nazivamo opisnim, povlai tvrenje vrste koju obino nazivamo vrednosnim. Lingvistiki filosofi koji su se bavili moralnim kategorijama iz klasinog razdoblja izuzetno su isticali pretpostavku da nijedan skup opisnih tvrenja ne moe da povlai neko vrednosno tvrenje; i ogreivi se, moda samo malo, o Mura (Moore), oni su uverenje da je takva logika veza mogua - nazvali naturalistikom pogrekom 1 . Gledite da opisna tvrenja ne mogu da sadre vrenosna tvrenja, premda od znaaja za etiku, nije specifino etika teorija; to je opta teorija o ilokutornim snagama izriaja, od kojih su etiki samo poseban sluaj.
1 Mada u i dalje koristili ovu terminologiju. lo finim sa izvesmm oklevanjem. polo * savremeno gledite zaisla potpun razlikuje od Murovog. Uporcdi l'rincipia Ethiia {London. 1903), poglavlje 1. Neu si- baviti M u rov im shvatanje m naturalistike pogreSke".

GOVORNI INOVI

211

Argumente koji su trebalo da pokau da nijedan opisni sud ne moe da povlai vrednosne sudove nije Iako strpati u jedan ko, ali na sreu postoji jednostavniji nain za njihovo pobijanje nego to bi bilo ii korak po korak kroz sve argumente. Najjednostavniji nain da se pokae kako su oni pogreni jeste dati protiv-primere, u okviru kojih sudovi, koji su jasni sluajevi onoga to bi pomenuti teoretiari nazvali ..opisnim", oito i nedvosmisleno povlae sudove koji su jasni sluajevi onoga to bi pomenuti teoretiari nazvali vrednosnim". Kako ne bi bilo sumnje o tome da li su primeri koje iznosim uistinu primeri onoga to autori podrazumevaju pod vrednosnim i opisnim sudovima, sveu svoje primere na one koje je koristio jedan istaknuti autor, predstavnik grupe o kojoj je re. Naime, nameravam da pokaem kako su izvesni primeri, izneti da bi se ilustrovala nemogunost izvoenja vrednosnih sudova iz opisnih, upravo primeri gde su vrednosni sudovi izvodljivi iz opisnih sudova. Otpoinjem sa dobro poznatim lankom D.O. Armsona 1 (J.O. Urmson) Neka pitanja valjanosti' (Some questions conecrning validitv") . Armson kae: Drim da kada se ve potvrdi, onda je oigledno da je izraz 'valjan' vrednosni izraz. Govoriti o dobrom argumentu znai u najveem broju konteksta govoriti o valjanom argumentu... Izgleda mi da bi bilo kakav podrobniji argument o ovome bio izlian"3. tavie, on kae: Nazvati jedan argument valjanim ne znai samo klasifikovati ga logiki - kao kad kaemo da je to silogizam ili modus ponens; to u najmanju ruku bar delimino predstavlja vrednovanje ili procenu; to znai oznaiti da ga odobravamo. Isto
2 Revu* Inlernatutnale de Phitosaphie (1953); pre tampano u A.G.N. Flew (od): I'.MU?i ni Conceptual Aiuilyiii (London, 1V56), sir. 120 i dalje. 3 Ibid. str. 127.

212

DON SERL

tako, nazvati jedan argument nevaljanim znai kritikovati odnosno odbaciti". 4 On, tavie, smatra da to to su sudovi koji tvrde daje neki argument valjan vrednosni, ne znai i da oni slede iz skupa tvrdnji koje su opisne ili klasifikacione", ili da su im istovetni po znaenju. Nema definicija valjanog" u isto opisnim terminima, jer je valjan" vrednosni termin i, shodno tome, nijedan opisni sud ne moe da povlai sud u obliku Ovo je valjan argument". Ovakav zakljuak ilustrovaemo pomou deduktivnih argumenata. Ovdc, u stvari, imamo dvc tvrdnje. Prva, ne moe biti definicije izraza valjani deduktivni argument" u isto opisnim terminima; drugo, ni iz jednog opisa deduktivnog argumenta ne moe da sledi da je to valjan deduktivni argument. Obe ove tvrdnje ine mi se neistinitim, i sada bih eleo da ponudim protiv-primere koji e ilustrovati njihovu neistinitost. U smislu definicije" u kojem definicija obezbeduje logiku ekvivalentnost, tj. niz logiki nunih i dovoljnih uslova, dajemo ovu definiciju izraza valjan deduktivni argument": X je valjan deduktivni argument = df-X]c deduktivni argument a premise X-a povlae zakljuak Dalje, evo i opisa argumenta iz kojeg sledi da je to valjan deduktivni argument: X je deduktivni argument kod kojeg iz premisa sledi zakljuak. Neko moe tvrditi (mada ja ne vidim kako) da je povlai" vrednosni izraz, ali u tom sluaju mogli bismo koristiti izvesni broj drugih opisa koji bi bili dovoljni da povlae vrednosni iskaz X je valjan deduktivni argument". Na primer, Premise su logiki dovoljne za zakljuak"; Zakljuak logiki sledi iz premisa";
4 Hrid. str. 12h.

oJSr-n.

GOVORNI INOVI

213

Nedosledno je potvrditi premise a porei zakljuak", itd\ Ovakve reenice se koriste da bi se dali opisi argumenata, i svaki ovakav opis je dovoljan da povlai vrednosni zakljuak da je ovaj argument valjan argument. Tako pobijamo gledite da ni iz jednog opisnog suda ne sledi vrednosni. Osnovno naelo teorije jezika koje lei u osnovi pogreke naturalistike pogreke jeste da postoji logiki jaz izmeu znaenja vrednosnog izraza i kriterija za njegovu primenu 6 . Problem sa takvim uenjem u naem sluaju jeste u tome da im tvfdite kako je neki argument deduktivan, onda ste time ve dali i kriterije njegove valjanosti. Pa ak ukoliko, uopteno govorei, postoji jaz izmeu znaenja valjan" i kriterija valjanosti, ne moe biti jaza izmeu znaenja valjanog deduktivnog argumenta" i kriterija valjanosti, jer re deduktivan" nosi u sebi deduktivne kriterije. Da ovo formuliemo na drugi nain: vrednosni sudovi prema ovoj teoriji nikada ne mogu biti u potpunosti stvar objektivne injenice, jer je uvek u naelu mogue ne sloiti se u pogledu kriterijuma koje treba koristiti kod vrednovanja. U krajnjoj liniji, treba izabrati izvesne kriterije, a takav izbor uvodi nesvodivo subjektivni elemenat u svaki vrednosni sud. Ali u sadanjem sluaju nema mesta takvom izboru. Kad se jednom ustanovi da je taj argument deduktivan, nema logikog prostora da biramo neki spoljni skup merila kako bismo vrednovali odnosno procenili njegovu valjanost. Okarakterisati ga kao deduktivan, znai speeifikovati deduktivne kriterije za njegovu procenu. Nije stvar uverenja da je argument Svi ljudi su smrtni, a Sokrat je ovek; prema tome Sokrat je smrtan" valjan deduktivni argument.
5 Neki od upisa koji bi se mogli dali uzrokuju Uskoe koje se odnose na takozvane paradokse stroge implikacije, ali to je sluaj i sa pojmom sami' vuljanosli, stoga ove paradokse smatram ncvajjiim /;i naii trenutna razmatranja. 6 Uporedi R.M. Harc: The Language uf Morats, (Oxford. 1952). poglavlje 2

214

I ) / U \ Sl-.RI

Da na drugi nain iskacmo nau pocntu: Armson smatra iskaze u obliku X je valjan deduktivni argument" oiglednim primerima vrcdnosnih sudova - i verovatno je u pravu; poto kod izricanja takve reenice sa namerom da napravimo takvo tvrenje, mi obino vrednujemo (dajemo procenu) odreeni argument. To pred nas postavlja dva pitanja: prvo, je li mogue dati definiciju valjanog deduktivnog argumenta" u opisnim terminima; i drugo, ima li opisa koje moemo dati o nekom argumentu, a koji e povui za sobom iskaz u obliku X je valjan deduktivni argument". Moj je odgovor na oba pitanja - da. Koristei termine koji se tipino koriste pri opisivanju logikih veza, termine kao to su analitiki", sledi iz", logiki nuan i dovoljan", istinit", samo-protivrcan", itd., moete obrazovati bilo koji broj definicija izraza valjani deduktivni argument; i shodno tome, postoji neki broj opisa izvesnog argumenta X koji koristi ove termine koji e sadrati vrednosni sud u obliku X je valjan deduktivni argument". Dakle, imamo jasan sluaj gde takozvani opisni sudovi povlae takozvane vrednosne sudove, a sluaj je utoliko zanimljiviji jer nam je upravo on prvobitno dat kao ilustracija nemogunosti ovakve logike veze. Kad smo se jednom oslobodili dogme da nijedan skup deskriptivnih sudova ne moe da povlai nijedan vrednosni sud, druge primere nije teko nai. Razmotrimo neke primere koje smo izabrali iz jednog drugog poznatog lanka istoga autora ,,O ocenjivanju"7. Ovde Armson razmatra vezu izmeu termina ocenjivanja koje je uvelo britansko Ministarstvo poljoprivrede i ribolova, kako bi ocenilo jabuke, i kriterijuma koje je za primenu ovih termina dalo to isto Ministarstvo. Na primer. Ministarstvo uvodi i izraz ekstra fini kvalitet"
7 'On Grading'. Logic and Language, A.G.N. Flew (ed.). druga serija (Ncw York. 1953).

GOVORNI INOVI

215

i obrazlae odreena merila za njegovu primenu, koja u ja, sledei Armsona, oznaiti skraenicama A, B i C. A sada, pita Armson, kakva je veza izmeu suda Ova jabuka je 'ekstra finog kvaliteta'" i suda Ova jabuka ima karakteristike A, B i C". Po njemu, veza izmeu njih ne moe biti veza povlaenja, jer ekstra fini kvalitet" kao ocena predstavlja vrednosni termin, a A**, ,,B" i ,,C" su opisni termini. Tvrenje Sve to je A, B i C jeste 'ekstra finog kvaliteta'" ne moe biti analitino zbog razlike izmeu opisivanja i vrednovanja. A sada bih eleo da zapitam: je" li zaista osnovano pretpostaviti da sud Ova jabuka je 'ekstra finog kvaliteta'" ne moe da se logiki izvede iz Ova jabuka je A, B i C". Vano je napomenuti da je vladin dokument koji Armson navodi naslovljen Definicije kvaliteta" (podvukao autor) 8 . Ministarstvo nudi definicije, a imajui na umu definicije koje ono nudi, tvrenje Bilo koja jabuka koja je A, B i C jeste 'ekstra finog kvaliteta7", analitiko je koliko i svaki drugi analitiki sud. ovek koji kae: Ove jabuke su A, B i C", ali i porie da su 'ekstra finog kvaliteta' ili ne razume izraze koje koristi ili ih koristi drugaije od naina na koji su definisani, ili protivrei sam sebi. A to su upravo znakovi da postoji logika povezanost izmeu ova dva tvrenja. Naravno, karakteristina ilokutorna snaga izriaja Ova jabuka je 'ekstra finog kvaliteta'", nesumnjivo je sasvim razliita od tipino ilokutorne snage izriaja Ova jabuka ima karakteristike A, B i C". I kao to Armson ukazuje, karakteristina snaga prvog izriaja jeste da oceni kvalitet jabuke, dok je karakteristina snaga drugog da je opie. Ali injenica da ova dva izriaja imaju karakteristino razliite ilokutorne snage nije dovoljna da dokae kako iskaz izraen u prvom
8 ibid. str. 166.

216

DON SERL

izriaju ne povlai za sobom iskaz izraen u drugom. Blisko povezana sa ovom razlikom izmeu iskaza izraenog u odreenom izriaju i ilokutornc snage izriaja jeste razlika izmeu znaenja ove reenice i snage njenog izricanja, a isto tako i, hteo bih to da tvrdim, razlika - a ne istovetnost - izmeu znaenja i upotrebe. Da bismo dobili jasnu sliku o pogreci naturalistike pogreke, moraemo da kasnije ispitamo neke od ovih razlika, ali sada hou samo da ukazem na to kako je u ovom sluaju priroda pogreke u tome to iz injenice da dva izriaja imaju razliite ilokutome snage zakljuujemo da iskaz izraen u jednoj ne moe da povlai iskaz izraen u drugoj. Tako jo jednom konstatujemo da primeri koji su izloeni da ilustruju nemogunost izvoenja vrednosnih sudova iz opisnih predstavljaju, kad ih bolje razmotrimo, upravo primerc u okviru kojih opisni iskazi u stvari povlae za sobom vrednosne. Do sada nisam pokuavao da objasnim poreklo i karakter pogreke naturalistike pogreke, ve sam samo eleo da ukazem na nju. Kasnije u razmatrati njeno poreklo i pokuati da ga potpunije odredim. 6.2. Pogreke govornog ina Okreem se sada drugoj i sa prvom povezanoj pogreci koju u nazvati pogreka govornog ina. U klasinom razdoblju lingvistike analize, filozofi su esto govorili sledee stvari: y Re dobar" koristi se da se neto pohvali (Her) . Re istinit" koristi se da se potvrde ili priznaju tvrenja (Strosn) 10 .
V R.M. Hare, op. il. 10 Truth", Anatvsis, sv.9. br. ti (1949); pretampano u Margarel Macdonald (ed.). rhiiosophy and Analvsis (Oxford, 1954).

GOVORNI INOVI

217

Re znati" koristi se da se daju garancije (Ostin) 1 1 . Re verovatno" koristi se da se kvalifikuju opredeljenja (Toulmin) 12 . Svaka od ovih ima oblik: ,,Re R koristi se da se izvri govorni akt (in) A". Osim toga, bio je rasprostranjen sluaj13 da su filozofi koji su govorili ovako nudili ove tvrdnje kao (bar delimine) eksplikacije znaenja rei: oni su nudili ova tvrenja u obliku /? se koristi da bi se izvrio akt (in) /4" na nain filozofskog ekspliciranju pojma R. Obratite panju takode da su, uinivi to, izvlaili - u veini sluajeva ak izriito analogiju izmeu rei o kojima su govorili i takozvanih performativnih glagola. Kao to se obeanje" koristi da bi se neto obealo, a opklada" da bi se na neto kladilo, oni su smatrali i da se dobro" koristi da bi se neto pohvalilo, a istinito" da bi se neto potvrdilo, itd. Nazovimo ovakav vid analize analizom govornog ina. Dakle, postoji izvestan uslov primerenosti koji bilo koja analiza znaenja izvesne rei mora da zadovolji, a koji analiza govornog ina ne zadovoljava. Bilo koja analiza znaenja odreene rei (ili morfema) mora biti u skladu sa injenicom da ista re (odnosno morfem) moe da znai istu stvar u svim gramatiki razliitim reenicama, u okviru kojih moe da se javi. Sintaktike transformacije reenica ne nalau neminovno promene znaenja sastavnih rei morfema takvih reenica. Re istinit" znai ili moe da znai istu stvar u upitnim, pokaznim, pogodbenim, odrenim, iskljunim, optativnim oblicima, itd. Kada to ne bi bio sluaj, razgovor bi bio nemogu, jer To je istina" ne bi bio
11 Olhcr Minds", Prm-gedings of ihe ArisUnelian St>ciely. vanredna sv. 20 (1946); preStampano u Logic and ljinguage, dniRa serija (Ntw York, 1953) i drugile. 12 ,,Probability", Proceedings of the AnstOlelian Smiety, vanredna sv. 24 (195(1): prL-Stampano u Essays in t'onceptuat Ana!ysu (London, 1956). 13 Mada ne uvek. Oslin je posebno Juan u pogledu toga da li njegova analizu ireba da da znaenja znali"

218

DON SRRL

odgovor na pitanje Je li to istina?", kad bi istinit" mcnjao svoje znaenje od upitnih do pokaznih reenica. To je oigledan uslov primerenosti, ali analiza govornog ina ne uspeva da ga zadovolji. Postoje dva naina tumaenja analize i u oba, ona ne uspeva da zadovolji ovaj uslov primerenosti. Grub nain je da pretpostavimo da kada analitiari tipa govornog ina kau /? se koristi da bi se izvrio in (akt) v4*\ oni podrazumevaju da jc svako doslovno izricanje reci R izvrenje ina A. Ako je to ono to su mislili, onda se to suvie lako moe pobiti, jer ak i da je izricanje reenice ovo je dobro" izvrenje ina preporuke, izricanje reenice Uini to dobrim" nije izvrenje ina preporuke; to je izvrenje ina stavljanja zahteva odnosno davanja naredbe. Oigledno, postoji veliki broj takvih protiv-primera. Malo je verovatno da bi analitiari govornog ina napravili tako grubu greku, stoga moramo da se okrenemo ka onom drugom, mnogo tananijem tumaenju. esto su analitiari govornog ina kvalifikovali svoje iskaze u obliku ,,R se koristi da se izvri in Au% govorei da je osnovna upotreba R-a da se izvri in A. Tako se nisu opredelili za gledite da je svako doslovno izricanje R~a izvoenje ina A, ve da izriaji koji nisu izvoenje ovoga ina treba da se objasne u terminima izriaja koji to jesu. Preciznije, da bi zadovoljili uslov primerenosti, analitiari govornog ina ne moraju da dokau kako jc svako izricanje R-a izvoenje A-a, ve pre treba da dokau kako doslovni izriaji koji nisu izvrenje ina A-a stoje u vezi sa izvrenjem A-a na nain koji je ista funkcija naina na koji izreene reenice stoje u vezi sa standardnim pokaznim reenicama, ijim se izricanjem in i izvrava. Ako su u prolom vremenu, onda se o takvom inu izvetava kao da se dogodio u prolosti; ukoliko su hipotetine, onda se taj in pretpostavlja, itd. Oni moraju da to dokau, kako bi

GOVORNI INOVI

219

pokazali kako jedna re na isti nain doprinosi svakoj, ma koliko razliitoj reenici, pri tom tvrdei da je izvrna upotreba osnovna upotreba. Sada je jasno da analiza govornog ina performativnih glagola zadovoljava ovaj uslov14. Na primer, kada neko kae neto u obliku Ukoliko on obea da ot onda to i to", onda pretpostavlja izvrenje ina koji izvrava kada kae neto u obliku Obeavam da o". Ali, podjednako je jasno da analiza govornog ina drugih rei - dobar", istinit", verovatan", itd. - ne zadovoljava ovaj uslov. Razmotrimo sledec primere: Ako je ovo dobro, onda treba da to kupimo", nije ekvivalentno Ako ja to hvalim, onda treba da to kupimo". To je obino bilo dobro" nije ekvivalentno Ja sam to obino hvalio". Pitam se je li ovo dobro" nije ekvivalentno sledeem: Pitam se da li to hvalim", itd. Slini protiv-primeri pobie i analize govornog ina rei istinit", znati", verovatan", itd. Tvrenje R se koristi da se izvri in A" - do kojeg se stiglo izuavanjem pokaznih reenica u prostom sadanjem vremenu koje sadre R - ne objanjava javljanje R-a u mnogim vrstama reenica koje nisu pokazne reenice u prostom vremenu sadanjem. Pa ipak, oigledno R znai isto i u tim reenicama, kao to znai i u pokaznim reenicama u prostom vremenu sadanjem, te stoga tvrenje /? se koristi da se izvri in A" ne moe biti objanjenje znaenja R-a, ak i kada se da mnogo tananije tumaenje ovog tvrenja. Opta priroda pogreke govornog ina moe se izraziti na sledei nain, koristei kao primer re dobar". Nazvati neto dobrim, predstavlja tipinu pohvalu odnosno, izraz je velianja, odnosno poreporuke, itd. Ali, pogreno je zakljuiti iz ovoga da se znaenje dobrog" objanjava time to emo rei kako se ono koristi da bi se izvrio in hvaljenja. A dokazu14 Ona moe, naravno, biti neistinita na osnovu sasvim drugih stvari.

220

DON SERL

jcmo da je to pogreka pokazavi da postoji beskrajan broj protiv-primera reenica gde dobro" ima doslovno javljanje, a ipak doslovni izriaji ovih reenica ne predstavljaju izvrenje govornog ina hvaljenja; niti su ovakvi izriaji objanjivi pomou naina na koji ostatak reenice povezuje izriaj sa izvrenjem govornog ina hvaljenja. Analitiari govornog ina ispravno su uvideli da nazvati neto dobrim" predstavlja tipino hvaljenje (odnosno pozitivnu procenu, izraavanje odobravanja, itd.) te stvari; no ova greka - koja bi mogla tek stvoriti polazite za analizu rei dobar" - shvaena je kao da je sama po sebi bila analiza. A veoma je lako dokazati da ta analiza nije primerena prostim navoenjem raznih vrsta reenica koje sadre re dobar", a iji se izriaji ne mogu analizirati pomou pohvale (ili velianja, itd.). Ono na ta hou ovde da ukazem nije samo vezano za re dobar", ve je posredi opta opaska koja se odnosi na jedan obrazac analize u filozofiji. Uobiajeni analitiki obrazac bio je ponuditi eksplikacije ili bar deliminu eksplikaciju, znaenja filozofski vanih rei, tvrenjima u obliku Re R koristi se da se izvri in 4 " . Dakle, ako neko ponudi analizu znaenja neke rei, onda ono to nudi mora biti istinito za sva doslovna javljanja te rei, u okviru kojih ona ima to doslovno znaenje; inae ta analiza nije primerena. Ova analiza govornog ina rei koju smo upravo razmatrali, nije primerena, jer te rei imaju veliki broj doslovnih javljanja, u okviru kojih izriaji tih rei nisu povezani sa izvrenjem ina kako bi trebalo da su povezani, tako da analiza nema za posledicu promenu znaenja rei izazvanu promenama sintaktikog tipa reenica u okviru kojih se javlja. Konkretno: (a) postoji veliki broj doslovnih javljanja onih rei koje nisu izvrenje govornih inova i, to je jo vanije, (b) ta javljanja nisu izloiva iskljuivo pomou naina na koji

GOVORNI INOVI

221

ostatak reenice povezuje re sa izvrenjem govornog ina. Vano je ponoviti da ovaj prigovor ne vai kod analize govornog ina performativnih glagola (kao, uostalom, ni kod analize govornog ina usklinih reenica). Do sada sam malo govorio o porcklu ove pogreke, ali volco bih da pokaem u kakvoj je ona vezi sa pogrekom naturalistike pogreke. Ako pretpostavimo da znaenje reci kao to je valjan" vezuje ovu za konkretan raspon govornih inova - kao to je stepenovanje i procenjivanje - onda e nam izgledati nemogue - poto je povlaenje stvar znaenja - da reci koje oznaavaju logike povezanosti - za koje se ne pretpostavlja da su sutinski vezane za govorne inove kao to su stepenovanje odnosno procenjivanje - mogu da se koriste za definisanjc valjanog". Takode e nam izgledati nemogue da tvrenja koja sadre samo izraze ove druge vrste mogu biti dovoljna da povlae tvrenje da je neki argument valjan. Opte uzev, ukoliko uzmemo ,,R se koristi da se izvri A" kao deo analize R-a, onda e nam za bilo koje rei, XtY,Z - gde pretpostavljamo da se ni A" ni Y ali ni Z ne koriste da se izvri A - izgledati nemogue da R treba da bude odredljivo pomou X, Y i Z-a, kao to e nam se uiniti nemoguim da iskazi u obliku ,,A je veliko R" mogu da slede iz iskaza u obliku A je X,Y,Z". Tako je pogreka govornog ina jedno od sredstava koje potkrepljuje pogreku naturalistike pogreke. Delom, zato to su se drali pogrene analize govornog ina izvesnih reci, lingvistiki filosofi iz klasinog razdoblja koji su se bavili moralnim kategorijama smatrali su neodrivim izvesne vrste logikih veza koje su ukljuivale ove reci. U mom razmatranju pogreke govornog ina pokuao sam da pokaem da je ovakva analiza pogrena; a u svojoj raspravi 0 pogreci naturalistike pogreke, pokuao sam da pokaem da su se u izvesnim sluajevima odrale ba logike relacije.

222

DON SERL

6.3. Pogreke potvrivanja Sada prelazim na treu pogreku, koja je blisko povezana sa drugom i koju u nazvati pogrekom potvrivanja. To je pogreka koja se javlja kada pobrkamo uslovc za izvrenje govornog ina potvrivanja sa analizom znaenja pojedinih reci koje se javljaju u izvesnim tvrdnjama. Lingvistiki filozofi ele da analiziraju znaenje takvih tradicionalno problematikih pojmova kao to su znanje, pamenje ili voljna akcija. Da bi to uinili, obraaju se upotrebi takvih izraza kao to su znati", pamtiti", slobodan", voljan", itd. Nevolja sa ovakvom metodom jeste da se u praksi ona gotovo uvek svede na pitanje kada bismo mogli da damo tvrdnju u obliku Znam da to i to" ili On se sea toga i toga", ili On je to i to uinio voljno". Ali, nije lako rei koliko odgovori na ova pitanja zavise od toga ta u stvari znai potvrivati neto, a koliko to zavisi od pojmova koje filozof nastoji da analizira. Filozof dobro primeuje da bi bilo veoma udno odnosno neobino rei izvesne stvari u izvesnim situacijama; stoga zakljuuje da izvesni pojmovi nisu primenljivi na takve situacije. Na primer, Vitgentajn istie da bi pod normalnim okolnostima, kada oseam bol, bilo udno rei: Znam da sam u bolovima" 15 . Jo je jedan filozof jezika 16 istakao da bi bilo veoma udno za normalnog odraslog Engleza u obinim okolnostima da kae: Pamtim sopstveno ime", ili Seam se kako treba govoriti engleski". Dodue, zakljuuje da se ovo odnosi na pojmove saznavanja i pamenja; kao i da su ovi pojmovi primenljivi samo pod izvesnim uslovima.
15 Lutiwig Wittgenstcin: Phifotophkal Invntigation (Ncw York, 1955), na primer, paragraf 246. 16 B.S. Bcnjamin: Rememhcring", Mind (1956): preltampano u Essays in Philoutpliual Fjyetofagy, (New York, 1964). (ed.) Donald F. Gustalson.

GOVORNI ClNOVJ

223

Ja u, pak, tvrditi da je razlog to je neobino rei ovakve stvari to to su one suvie oigledne da bi uopte bile vredne pomena. Oigledno je istina da kada imam bolove, ja znam da ih imam, kao to je oigledno i da pamtim sopstveno ime, pa i to kako se govori engleski, a razlog to je udno objavljivati ovakve stvari pod normalnim okolnostima jeste upravo to to su suvie oigledne da bi bile vredne da se o njima javno izjanjavamo. No, pre nego to razvijemo ovo gledite pomou uslova za davanje tvrdnji, eleo bih da razmotrim neke druge primere iste pogreke. U svom delu Concept of Mind Raji (Ryle) kae da se u svojoj svakodnevnoj upotrebi pridevi voljan" i nevoljan" koriste kao pridevi koji se odnose samo na akeije koje ne treba uiniti. On kae: Dakle, u okviru ovako obine upotrebe apsurdno je raspravljati da li su zadovoljavajui, ispravni ili zadivljujui postupci voljni ili nevoljni"18. U svome lanku ,,A plea for excuses" , Ostin daje slinu a mnogo optiju tezu. Kae da u standardnom sluaju obuhvaenom bilo kojim normalnim glagolom, nijedan od raspona izraza koji kvalifikuje akcije - izraza kao to su voljan", svrhovit", nameran", sa predumiljajem", itd. - kao ni bilo koja od njihovih negacija, nisu neophodni. Samo ukoliko imenovani in izvravamo na neki poseban nain ili pod uslovima razliitim od onih pod kojima se in normalno izvrava... potreban je modifikujui izraz, pa je ak i obavezan""". On rezimira ovu tezu parolom Nema modifikacije bez 21 odstupanja" . Ukoliko sama akcija nije odstupajua, nije primenljiv nikakav modifikujui pojam.
17G. Ryle: Concept of Mind (London, 19), 18 G. Ry!e: Ibid. sir. 69. 19 PreStampano u Phitosophicai Papers (Oxford. IVfil) 20 Ibid. str. 138. 21 Ibid. str. 137.
19

224

DON SERL

Proirujui Rajlovu tvrdnju, Ostin primeuje da bi, u obinim okolnostima, bilo udno rei Dobrovoljno sam kupio kola", odnosno Piem ovu knjigu od sopstvene volje", te oba filozofa potom zakljuuju da su izvesni uslovi nuni za primenljivost izvesnih pojmova. U svakom sluaju, kao i u sluajevima koje smo ranije razmatrali, autor tvrdi da izvestan pojam, odnosno niz pojmova, jeste neprimcnljiv na izvesno stanje stvari, jer takvo stanje stvari ne uspeva da zadovolji uslov za koji autor kae da je pretpostavka za primenljivost toga pojma. tavie, razlozi zato ovi filozofi izriu takve tvrdnje slini su u svakom pogledu. Oni primeuju da bi u normalnim okolnostima bilo veoma udno rei Seam se sopstvcnog imena", Kupio sam kola voljno", Piem ovo od sopstvene volje". Istiu da je primereno rei ovako neto samo pod izvesnim uslovima, a zatim zakljuuju da su takvi uslovi uslovi primenljivosti pojmova tipa pamtiti, voljno, slobodna volja itd. i shodno tome da su oni deo analize ovih pojmova. Tako preutno pretpostavljaju da uslovi za uspeno (i tano) iznoenje tvrdnje - na primer, da se seam sopstvcnog imena ili da piem knjigu od sopstvene volje - ine deo analize pojmova pamenja, odnosno slobodne volje. Ovakve pretpostavke predstavljale su vana metodoloka naela koja su leala u osnovi mnogih savremenih filozofskih razmatranja. Da bih dokazao da su one neistinite, elim sada da razmotrim i neke druge stvari koje bi bilo neobino rei. Obratite panju na sledee reenice: On die", On ima pet prstiju na levoj ruci". Zapitajte se pod kojim uslovima bi bilo primereno izrei ove reenice, kako bismo izneli tvrdnje koje ove reenice izraavaju, i mislim da ete se sloiti da bi u uobiajenim odnosno normalnim okolnostima bilo veoma udno izrei bilo koju od njih. Kao to je sasvim primereno rei: On se sea sopstvenog imena", kad

GOVORNI INOVI

225

postoji neki razlog za pretpostavku daje neko, recimo, mogao da zaboravi sopstveno ime, tako je neobino rei On die", ukoliko ne postoji neki razlog za pretpostavku da je neko, recimo, mogao da prestane da die, odnosno da su nai sluaoci mogli pretpostaviti da je neko mogao da prestane da die, ili da ih je potrebno iz nekog drugog razloga podsetiti da odreena osoba die. Isto tako, ne bismo rekli: On ima pet prstiju na levoj ruci" ukoliko ne postoji takva abnormalna odlika odreene situacije kao, na primer, da neko ima est prstiju na desnoj ruci, ili ukoliko ne elimo da nekoga oslobodimo sumnje da je levoruki ubica sa etiri prsta. Ali imaju li ovakve opaske (o tome ta je primereno rei) ikakve veze sa analizom pojmova disanja odnosno prstiju? Treba da se paljivo kreemo po ovom terenu. Moemo da konstruiemo itav niz reenica: On se sea sopstvenog imena", On zna da je u bolovima", Voljno je kupio svoja kola", Pie ovu knjigu od sopstvene volje", Die", Ima pet prstiju na levoj ruci". Smatramo da je primereno izrei ove reenice kao tvrdnje samo pod izvesnim okolnostima. Samo ako je situacija odstupajua - da se posluimo Ostinovim izrazom - primereno je rei ove stvari. Dakle, kakvo je objanjenje ove injenice? Autori koji uzimaju u razmatranje one prve primere smatraju da ovo objanjenje ima veze sa pojmovima pamenja, voljnosti, slobodne volje, itd. Dcluje nam neubedljivo pretpostavka da bi slina objanjenja bila delotvorna kod pojmova disanja ili prsta; sada elim da ponudim sledee, mnogo optije objanjenje: postoje standardne odnosno normalne situacije. Ljudi se obino seaju sopstvenih imena, znaju da li neto boli ili ne, voljno kupuju kola, piu filozofska dela od sopstvene volje, diu i imaju pet prstiju na svakoj ruci. Uopte uzev, neprimerno je tvrditi za uobiajenu odnosno normalnu

226

D 2 O N SERL

situaciju da je ona uobiajena odnosno normalna, ukoliko ne postoji neki razlog za pretpostavku - odnosno ukoliko ne pretpostavljamo da je neko drugi mogao pretpostaviti, itd. - da je ona mogla biti neuobiajena odnosno abnormalna. Jer, primctiti d a j e ona uobiajena, znai sugerisati da to to je uobiajeno jeste na neki nain izuzetno, a implicirati odnosno sugerisati da postoji neki razlog da se pretpostavi da situacija moe biti i neuobiajena odnosno da su sluaoci mogli pretpostaviti da takva situacija ne mora biti uobiajena, odnosno u najmanju ruku da je sluaoce moda potrebno podsetiti da je situacija uobiajena. Ukoliko govornik koji opisuje neku situaciju ne zna razlog zato bi bilo ko mogao pretpostaviti da je situacija neuobiajena odnosno odstupajua ili da nekoga treba podsetiti da su takve okolnosti uobiajene, onda tvrditi da je situacija uobiajena jednostavno predstavlja neto neuobiajeno. Dakle, objanjenje nema nikakve veze sa analizom konkretnih reci; ono lei u objanjenju tog ta znai izneti neku tvrdnju. Takva tvrdnja - na primer, da se seam sopstvenog imena - jednostavno je izlina ukoliko je sam kontekst ne nalae. Ali takva izlinost nema nikakve veze sa pojmom pamenja ve sa pojmom procesa iznoenja tvrdnje. Opti karakter pogrenog potvrivanja, prema tome, sastoji se u zameni uslova iznoenja ispravnih tvrdnji za uslove neprimenjivosti izvesnih pojmova. Poenta nije u nema modifikacije bez odstupanja" ve bez izuzetnosti nema izuzimanja". U emu je, u stvari, ovde neslaganje? O b e se strane slau o postojanju izvesnih podataka, podataka u obliku: Bilo bi udno i nedopustivo rei to i t o " . Ali postoji neslaganje o objanjenju tih podataka. Kaem da podatke treba objasniti pomou onoga to je uopte na snazi kod iznoenja tvrdnji; gledite koje napadam kae da podatke treba objasniti u svetlu

GOVORNI INOVI

227

uslova primcnjivosti izvesnih pojmova. Do sada jedine prednosti koje mogu da iznesem u prilog svoje analize jesu vea jednostavnost, optost i moda uverljivost. Ali, sada bih eleo da iznesem postojee protiv-primere nekima od tih drugih analiza kako bih pokuao da ih mnogo odreenije pobijem. Tvrdi se da izvesni uslovi primenljivosti - to jest pretpostavke - izvesnih pojmova daju pod odreenim uobiajenim uslovima, izvesne tvrdnje, koje nisu ni istinite ni lane. A sada obratimo panju na to da negacije odnosno suprotnosti takvih tvrdnji nisu ni istinite ni lane" pod normalnim okolnostima ve jednostavno lane. Razmotrimo: On ne zna da ga neto boli"; On se ne sea svoga imena"; ,.On vie ne die"; Nije kupio kola voljno; prisilili su ga"; Ne pie ovu knjigu od sopstvene volje; prisiljavaju ga"; Nema pet prstiju na levoj ruci ve est", itd. Pod uobiajenim uslovima, ne postoji nita besmisleno u takvim tvrdnjama; one su jednostavno lane, jer upravo njihova neistinitost ini situaciju uobiajenom odnosno normalnom u relevantnim sluajevima. Ali, ukoliko su neistinite, nisu li onda njihova poricanja istinita? tavie, ukoliko se udaljimo od veoma jednostavnih primera, kao to smo to uinili u sluaju pogreke govornog ina, videemo da su ovakvi pojmovi primenljivi bez ikakvih do sada pominjanih uslova. Razmotrite sledee primere: Sistem dobrovoljnog regrutovanja potpuno je neuspeo u Kaliforniji"; Sposobnost da se setimo tako jednostavnih stvari kakvi su vlastito ime i broj telefona, jedan je od temeljaca organizovanog drutva"; Mnogo je prijatnije raditi stvari od slobodne volje, nego kad je ovek prisiljen da ih obavi". Ove reenice sadre reci voljan", pamtiti" i slobodna volja", a njihovo izricanje bilo bi primereno i bez bilo kakvih posebnih odstupajuih uslova, za koje filozofi kau da su nuni uslovi za njihovu primenljivost.

228

DON StRL

Dakle, kao i u sluaju pogreke govornog ina, usredsreivanje na nekoliko veoma jednostavnih primera pokazanih reenica dovelo je do neispravne analize. Mogli bismo da istu stvar kaemo na neto drukiji nain. Priroda greke koju navodim ukazuje na to da je dolo do zamene uslova pod kojima se neto moe tvrditi sa pretpostavkama pojmova. Veina pojmova zaista ima pretpostavke koje odreuju raspon njihove smislene primenljivosti. Na primer, pojam deljiv sa sedam primenljiv je samo na (izvesne vrste) matematikih entiteta. Iz toga razloga udno je pa i besmisleno tvrditi: Burski rat je deljiv sa sedam". Ali isto je tako neobino tvrditi - u sadanjem normalnom, neodstupajuem kontekstu - Piem ovu knjigu od sopstvene volje'1. Ali injenica da je takva tvrdnja udna, osim u abnormalnim odnosno odstupajuim situacijama, nije dovoljna da pokae kako je odstupanje, odnosno abnormalnost pretpostavka primenljivosti pojma injenja neega slobodno odnosno od sopstvene slobodne volje na isti onaj nain na koji je numeriki entitet pretpostavka primenljivosti pojma deljiv sa sedam. Naravno, namera", uverenje", znati", itd. - kao i veina zanimljivih reci - zaista imaju sloenu mreu pretpostavki, ali metode klasine lingvistike analize nisu uvek pogodne da ih razvrstamo i da ih razlikujemo od uslova za iznoenje ispravnih tvrdnji.

6.4. Poreklo ovih pogreaka: znaenje kao upotreba elim sada da ponudim nekoliko opaski u vidu objanjenja kako je uopte dolo do ovih pogreki. Lingvistiki filozofi iz razdoblja o kome je re nisu imali optu teoriju jezika, na kojoj bi temeljili svoje konkretne pojmovne analize. Ono to su imali umesto nje jeste nekoliko krilatica, od kojih je najupeatljivija bila

GOVORNI ClNOVl

229

Znaenje je upotreba". Ova krilatica oliavala je uverenje da se znaenje reci ne moe nai traganjem za nekim povezanim mentalnim entitetom u introspektivnom domenu, kao ni traganjem za nekim entitetom koji ta re zamenjuje - pa bi ovaj apstraktan ili konkretan, mentalan ili fiziki, poseban ili opti - ve pre paljivim razmatranjem kako se ta re u stvari koristi u jeziku. Kao beg od tradicionalnih platoniarskih odnosno empiristikih ili Traktatu slinih teorija znaenja, krilatica znaenje je upotreba" bila je krajnje blagotvorna. Ali kao samosvojno sredstvo analize, pojam upotrebe je toliko neuhvatljiv da je donekle uzrokovao zabune na koje sam pokuao da ukazem. A evo kako je njegova nejasnost, po mom miljenju, uzrokovala odnosno pomogla nastajanju ovih zabuna. Neki filozof eli da analizira odreeni pojam, recimo, pojam znanja odnosno pamenja. Sledci navedenu krilaticu, on se okree upotrebi glagola znati" odnosno pamtiti". Da bi ovo uinio, uzima odreen broj reenica, gotovo uvek onih koje pripadaju pokaznim reenicama sa prostim vremenom sadanjim; potom postavlja sebi pitanja kao to su: pod kojim uslovima bi izrekao te reenice; i kad bi ih izrekao, kakvu bi vrstu govornog ina izvrio. No poto mu nedostaje opta teorija znaenja, odnosno sintakse, odnosno govornih inova, postavlja se pitanje kako e protumaiti dobijene odgovore na ova pitanja. U sluaju pogreke potvrivanja izvesni opti uslovi za izvrenje govornog ina tvrenja pogreno su pripisani odreenim recima, jer se tokom istraivanja upotrebe ovih reci i dolo do takvih rezultata. Ova krilatica nije pruila filozofu nain na koji e razlikovati upotrebu rei i upotrebu reenice koja je sadri. Ova je krilatica tako zaela pogreno uverenje da - zato to pod odreenim uslovima ne kaemo to i to - pod takvim

230

DZON SERL

uslovima ne mole biti sluaj da to i t o . Primenjujui krilaticu znaenje je upotreba"' filozof se pita: Pod kojim uslovima bismo rekli da pamtimo to i to odnosno da je takav i takav in izvren voljno?" Ali, kako e on znati da odgovor na takva pitanja ne zavisi mnogo od ina govorenja koliko od pojmova pamenja odnosno voljnosti? Poreklo pogreke govornog ina p o t p u n o je slino. Lingvistiki filozof uzima pitanje: ta 'dobar' odnosno 'znati' znai?" kao da je ono isto kao i pitanje: Kako se 'dobar' odnosno 'znati' upotrebljava?" i ograniava svoju raspravu na nekoliko jedinstvenih reenica koje sadre ove reci. Potom ustanovljuje da kod izricanja tih reenica mi u stvari izvravamo izvesne govorne inove. Krilatica znaenje je u p o t r e b a " ne prua nain za razlikovanje karakteristika izricanja koje se mogu iskljuivo pripisati javljanju reci koju analizira od karakteristika koje se mogu pripisati nekim drugim odlikama reenice odnosno nekim drugim spoljnim iniocima; stoga pogreno zakljuuje da se re d o b a r " sama po sebi koristi kako bi se izvrio govorni in pohvale; i doavi do takvog zakljuka, prilikom ispitivanja takozvane upotrebe reci d o b a r " , zakljuuje da je analizirao znaenje d o b a r " , poto su prema njegovoj krilatici znaenje i upotreba istovetni. Do ovakvog prenoenja izgleda da dolazi na sledei nain. Filozof eli da pita: 1. Sta znai re /?? Poto je znaenje upotreba, on uzima da je ovo pitanje isto kao i: 2. Kako se R upotrebljava? za koje se onda preutno uzima da znai: 3. Kako se R upotrebljava u pokaznim kategorikim reenicama u jednostavnom vremenu sadanjem, a u obliku, recimo, X je R".

GOVORNI INOVI

231

a to se smatra da je isto pitanje kao i: 4. Kako se upotrebljavaju ove reenice koje sadre /?? to se uzima kao: 5. Kakav se ilokutorni in vri kod izricanja ovakvih reenica? ili: 6. Kakvi su uslovi za izvoenje ispravnih tvrdnji kod izricanja ovakvih reenica? To jest, kad bismo zaista rekli neto u obliku A'je /?"? Ako pretpostavimo da odgovori na 5 neminovno odgovaraju i na 1, onda to dovodi do pogreke govornog ina; a ako pretpostavimo da odgovori na 6 neminovno odgovaraju i na 1, onda to dovodi do pogreke potvrivanja. Obe pogreke proistiu iz toga to smo pretpostavili da 1 znai isto to i 2. Poreklo pogreke naturalistike pogreke mnogo je sloenije, ali ak i ono - u nekim od svojih novijih verzija - delimino se moe pripisati krilatici znaenje je upotreba". Lingvistiki filozofi iz klasinog razdoblja bili su pod snanim utiskom injenice da se izvesne pokazne reenice ne upotrebljavaju kako bi se opisalo stanje stvari ve da bi se dala vrednovanja, procene, ocene, prosuivanja, rangiranje, itd. Uvidcvi da je upotreba - u smislu ilokutorne snage izricanja ovih reenica - razliita od upotrebe odnosno ilokutorne snage izricanja izvesnih opisnih reenica, oni su zakljuili da znaenje mora biti takvo da ni iz jednog skupa opisnih tvrenja ne proizlazi vrednosno. Ali takav zakljuak ne sledi, jer iz injenice da je svrha odnosno ilokutorna snaga izricanja reenice vrednosna", ne sledi da izraena tvrdnja ne moe biti izvuena iz tvrdnje izraene izricanjem neke reenice ija bi ilokutorna snaga odnosno namena izricanja bila opisna". Istinosni uslovi jednoga stava mogu biti dovoljni za istinosne uslove drugoga - i pored toga to svrha

232

D2ON SERL

izricanja jedne reenice moe da se razlikuje od svrhe izricanja druge. Usiovi istinitosti jednoga stava pomeani su sa svrhom, odnosno snagom izricanja reenice, zato to je re upotreba" tako nejasna da ukljuuje i uslove istinitosti izraenog stava ali i namenu odnosno ilokutornu snagu izricanja odgovarajue reenice. Kao sredstvo analize, teorija znaenja na osnovu upotrebe prua nam samo odreene podatke, to e rei, sirovu gradu za filozofsku analizu; na primer, podatak da prilikom izricanja reenice u obliku X je dobar" mi tipino neto hvalimo, ili da se reenica Pamtim svoje ime" izrie samo pod jednim ali ne i pod drugim uslovima. A kako e se ovakvi podaci sistematski analizirati, objasniti i protumaiti, zavisie od toga koja smo druga gledita odnosno teorije jezika primenili na takve podatke, jer nam sama teorija upotrebe ne obezbedujc sredstva za takvu analizu i, ak (kao to sam nastojao da pokaem), moe da stvori pometnju. 6.5. Alternativna objanjenja Da vidimo sada u kojoj e meri naa teorija govornih inova razreiti ove potekoe. Ova bi teorija trebalo da nam prui jezika objanjenja za lingvistike karakterizacije klasinih lingvistikih analitiara, a ta objanjenja ne bi trebalo da su podlona vrstama prigovora koje smo mi ve uputili njihovim objanjenjima. Najlaki je sluaj pogreke potvrivanja, te u stoga njega prvo i razmotriti. Vidcli smo u naoj analizi ilokutornog ina da je medu pripremnim uslovima za veliki broj vrsta inova i uslov koji daje namenu odnosno svrhu odreenom inu u sveukupnoj govornoj situaciji. U sluaju informacije koja nosi klasu ilokutor-

GOVORNI INOVI

233

nih inova (izvetaji, opisi, potvrivanja, itd.) uslov se javlja u ovom obliku: da bi tvrdnja da p bila ispravna, ni G(ovorniku) ni 5(luaocu) ne srne biti i suvie oigledno da p. tavie, poto G uvek u izvoenju bilo kog ilokutornog ina podrazumeva zadovoljenost pripremnih uslova, to u izvoenju bilo kojeg od inova sa nekom informacijom G podrazumeva odsustvo oiglednosti. Podaci koji su nam potrebni da bismo dali objanjenje sadre se u karakterizacijama kao to je ta da je neobino rei: Pamtim sopstveno ime", Voljno sam kupio kola", ili Piem ovo od sopstvene volje", pod uslovom da situacija nije na neki nain odstupajua od normalne, kao i u toj da kada neko kae Pamtim sopstveno ime", itd., onda on implicira daje situacija udna odnosno odstupajua. Ova teorija na sledei nain objanjava ove podatke. Poto je uopte oigledno da ljudi pamte sopstvena imena, voljno kupuju kola i piu knjige od sopstvene volje, itd., ova tvrdnja bi u svakom datom sluaju bila neispravna, ukoliko kontekst nije neobian i to tako da dovodi u pitanje oiglednost ovih stvari. Isto tako, tvrenje bilo kojeg od ovih stavova implicirae da se stav inae ne uzima kao oigledno istinit, i otuda e implicirati da je situacija neobina, poto samo u donekle neobinim situacijama ovakvi stavovi nee biti oigledno poznati kao istiniti. Moram ponovo da naglasim da ove moje primedbe nemaju za cilj da ponude bilo kakvo opte objanjenje uslova primenljivosti ovih pojmova. Ali ne kaem da voljan", slobodna volja", itd. nemaju pretpostavke, kao ni da se svaka akcija moe smisleno okarakterisati kao voljna. Naprotiv, mislim da pojmovi koji modifikuju akciju imaju prilino sloenu mreu pretpostavki. tavie, neki od tih pojmova su po mom miljenju

234

DON SLRL

iskljuioci". Izgleda da se naroito voljan" javlja kao iskljuilac. On svoje znaenje dobija kontrastom sa pod prinudom", prisiljen", prinuen" itd. Da bi stvar bila jo sloenija, neki su od ovih modifikatora ugraeni u znaenje izvesnih akcionih glagola. Tako. na primer, On se dobrovoljno javio u dobrovoljce" jeste (u najmanju ruku) pleonazam, a On je nevoljno dobrovoljac" jeste samo-protivreno (ovaj mi je primer predloio Gilbcrt Raji). Ukratko, bilo koje objanjenje javljanja ovih reci u izriajima - ak i kada su svedene na reenice koje se koriste da bi se iznele jednostavne tvrdnje - moralo bi da ukljui ne samo (a) uslove za tvrenje ve i (b) pretpostavke, (c) iskljuioca, (d) injenicu da ovi pojmovi obrazuju dco definicije nekih glagola, a moda i neke druge stavke. Pokuavam samo da pokaem kako je Ostinova opta tvrdnja - nema modifikacije bez odstupanja - pogrena, kao i da su i pogreni neki drugi primeri iste pogreke potvrivanja, kao stoje Rajlova, i da njihove podatke bolje moemo objasniti mojom optom teorijom govornih inova. Podaci koje moramo da objasnimo a koji su doveli do pogreke govornog ina, sledee su vrste: nazvati neto dobrim" predstavlja tipino pozitivno ocenjivanje, hvaljenje, preporuivanje, odnosno odobravanje stvari koju smo tako nazvali. tavie, to nije samo kontingentna injenica, kao to se vidi na osnovu injenice da se sama re dobar" opisuje kao izraz hvale. Isto tako, rei za neku tvrdnju da je istinita, predstavlja tipino odobravanje, povlaivanje, prihvatanje i slino. Kako je mogue u ovim i nekim drugim primerima da nazvati neto R predstavlja u stvari izvrenje govornog ina A, a da istovremeno kad kaemo da se R koristi da bi se izvrio in A to ne
22 Uporedi k.il.uul Hali, ,,Exduders". Aruifysis, IV. 20 (1959); preilampano u Philosuphy and Ordinarv LanguaRf (Urbana. 1963) sa potpunijim objanjenjem ovog pojma, (ed.) Charles E. Calon.

GOVORNI INOVI

235

objanjava znaenje /?-a? Ili da neto drukije formuliem ovo pitanje, koristei dobar" kao primer, kako moe teorija jezika kao to je ova koju ja zagovaram da objasni na koji nain re dobar" doprinosi znaenju pokaznih reenica, koje je takvo da nazvati neto dobrim znai - kao stvar pojmovne istine - tipino hvaljenje, itd., a da se pri tom ne upadne u pogreku govornog ina. Slino pitanje moe se postaviti o istinitom", znati", itd. Da bismo odgovorili na ovo pitanje povodom reci dobar", najpre bih eleo da napravim razliku izmeu dve klase ilokutornih glagola: u grupu X ukljuujem takve glagole kao to su stepenovati", procenjivati", ocenjivati", prosuivati", vrednovati", rangirati" i odmeriti". U grupu Y ukljuujem takve glagole kao to su hvaliti", uznositi", veliati", izraziti odobravanje", izraziti zadovoljstvo" i preporuiti". Ove dve klase se ponekad trpaju u jednu, ali ja mislim da je jasno da su one razliite. Mogu da vrednujem neto u povoljnom pa i nepovoljnom smislu, ali ne mogu da nekog nepovoljno uznosim. Mogu neto da ocenim u smislu da je odlino ili ravo, ali ne mogu da hvalim kao rdavo. lanovi grupe Y stoje tako prema lanovima grupe X u odnosu slinom onome izmeu odreenja i onog to se odreuje. Hvaliti neto znai esto, a moda i tipino, vrednovati ga. Ali to ne znai bilo koju vrstu vrednovanja, ve samo povoljno vrednovanje. A nisu sva vrednovanja povoljna. A da bismo izvrili inove u odredljivom rasponu - procenjivanja, stepenovanja, itd. - postoji, zavisno od prirode stvari koje se vrednuju, izvestan raspon termina koji se mogu koristiti. Tako, na primer, kod ocenjivanja studenata koristimo slova A", ,,B", ,,C", ,,D" i ,,F". Jedan od najrasprostranjenijih nazivnika ocena - kako ih Armson zove -jeste dobar". Drugi najei nazivnici u ocenjivanju su odlian", slab".

236

DON SERL

dobar", dovoljan" i granian". Dati ocenu neega obino podrazumeva (izmeu ostalog) i pridavanje nazivnika ocene i obrnuto, pridavanje jednoga od onih nazivnika obino znai davanje procene, vrednovanja i slinog. A termin koji se pripisuje ukazae na vrstu izvrene procene, povoljne ili nepovoljne, visoke ili niske, itd. To to je nekontingentna injenica da je nazivanje neega dobrim" ujedno i vrsta pohvale, razlog je sledei: nazvati neto dobrim", znai pridati mu odreeni rang na skali procene odnosno vrednovanja, ali pridavati mu rang na toj skali znai samo proceniti odnosno vrednovati to neto; to znai pridati mu konkretnu vrstu vrednovanja. U sluaju dobrog", to znai dati mu (prilino) visoko odnosno povoljno vrednovanje. Ali pridati mu visoko vrednovanje predstavlja tipino (kao to sam ve napomenuo) hvaljenje odnosno pozitivno ocenjivanje i slino - a to je situacija u kojoj se vri izricanje koje odreuje ta je od svega ovoga posredi. Tako kvazi-nuna istina da nazvati neto dobrim" predstavlja, u stvari, hvaljenje tog neeg, ne govori nam kakvo je znaenje dobrog" ve nam govori o nainu na koji je ta re smetena u institucije grupe X, kao i kakve su veze izmeu tih institucija i govornih inova u grupi Y. Veza izmeu znaenja rei dobar" i izvrenja govornog ina hvaljenja, ili kakvog slinog, premda je nuna, predstavlja u stvari srodstvo drugog stepena. Dakle, ta uopte dobar" znai? Iscrpan odgovor na ovo pitanje je van domaaja ovog razmatranja. Kao to je Vitgentajn isticao, dobar", kao i igra", ima itavu porodicu znaenja. Istaknuto meu njima je ovo: zadovoljava merila odnosno standarde procene ili vrednovanja. Drugi lanovi ove porodice jesu: zadovoljava izvesne interese", zadovoljava izvesne potrebe"

GOVORNT INOVI

237

i ispunjava izvesne svrhe". (A ovi su lanovi meusobno povezani; to to imamo merila za procenu koja imamo, zavisic od takvih stvari kao to su nae potrebe i interesi.) Analiza govornog ina ispravno ukazuje na to da rei da neto zadovoljava kriterijume odnosno merila vrednovanja to jest ocenjivanja, znai izvriti odreeno vrednovanje ili izvesno procenjivanje, to e rei vrstu preporuivanja. Ali netaan zakljuak da je znaenje dobrog" prema tome, nekako objanjivo pomou hvaljenja, spreava nas da vidimo ono to sam pokuavao da istaknem, a to je da dobar" znai isto bez obzira da li izriem sumnju u to da li je neto dobro ili pitam je li neto dobro, ili kaem da je to neto dobro. Iz tog razloga pitanje ta je to nazvati neto 'dobrim'?" razliito je od pitanja Kakvo je znaenje 'dobrog'?"? Ovaj zakljuak, ini mi se, moe se i dalje razviti ukoliko uzmemo u razmatranje rei koje imaju upotrebu slinu upotrebi dobrog" i koje sadre relevantne pojmove ilokutornog ina kao morfoloke konstituente. Mislim na rci kao to su dostojan hvale", hvale vredan" i za preporuku". Nazvati neto hvale vrednim tipino je hvaljenje toga. Ali na osnovu ovoga rei da se hvale vredan" koristi da bi se izrekla pohvala, ne prua nam znaenje te rci odnosno ne objanjava re hvale vredan". Kae nam jedino da tvrditi da je neto hvale vredno znai izvriti izvesnu vrstu ilokutornog ina. Ali to je posledica injenice da hvale vredan" znai ono to znai, to jest da neto vredi pohvaliti"; to nije objanjenje tog znaenja. Veza izmeu hvale vrednog" i govornog ina hvaljenja ni najmanje ne nalikuje na vezu izmeu glagola hvaliti" i govornog ina hvaljenja. Dobar", tvrdim, slino je hvale vrednom" a nije kao hvaliti".

238

DON SERL

Razmotrimo sada kako bismo se na slian nain pozabavili reju istinit". Problem je sledei: kako je mogue - kao to ukazuje analiza govornog ina - da nazvati neto istinitim predstavlja njegovo tipino odobravanje, priznavanje, prihvatanje ili slino, a da ipak takve primedbe ne reavaju ili razreavaju ono to Strosn naziva filozofski problem istine"? Odgovor se, smatram, moe potraiti u sledeem pravcu. Obino nazivamo neto istinitim, kao stoje to primetio Strosn, samo ako je ve uinjen ili se na neki nain razmatra neki komentar, primedba, tvrdnja, iskaz ili pretpostavka; ukratko, samo ukoliko je ve dat neki iskaz. Ukoliko vam kua gori, ne jurnem k vama i kaem vam: Istina je da vam kua gori", pre u jednostavno rei: Kua vam gori". Prethodnu reenicu koristim samo kada se ve razmatra stav da vaa kua gori, i gde je ovakvo pitanje postavljeno ve prc moje objave. Ali, ako je to tako, onda moja objava koja obuhvata i re istina" posluie da ukae ne samo na to da vaa kua gori ve i na to da je pitanje ve bilo prethodno postavljeno, a moje potvrivanje (za razliku od poricanja) da je ovaj stav istinit posluie da ukae na to kako se ja slaem sa govornim inom nekog drugog govornika, priznajem ili odobravam govorni in u okviru koga je on na samom poetku i postavio ovo pitanje. To jest, zbog toga to mi obino re istinit" upotrebljavamo samo kada je odreeni stav u razmatranju, i zbog toga to se odreeni stav obino uzima u razmatranje iznoenjem nekih od ilokutornih inova kao to su tvrenje, izjavljivanje ili pretpostavljanje upravo zbog ove dve injenice - nazvati neto istinitim stavie nas u odreenu vezu sa tim poetnim ilokutornim inom (u relaciju, na prtmer, slaganja odnosno odobravanja i obrnuto, u sluaju ne-istinitosti", u odnos neslaganja). Sve nam ovo kae kakve vrste ilokutornih inova izvravamo (medu ostalima) kada

GOVORNI INOVI

239

izreknemo reenicu, na primer, Istina je da vaa kua gori". Ali iz razloga koje smo ve naveli, to nam ipak ne daje reenje filozofskog problema istinitosti. Ova dva primera trebalo bi da su dovoljna da pokau da je mogue objasniti vrstu podataka koji ine osnovu pogreke govornog ina a da se pri tom izbegnu greke takve analize. Pogreke naturalistike pogreke takode ukazuje na preostali problem kojim bih sada eleo da se pozabavim. Kako je mogue da opisne tvrdnje mogu da povlae vrednosne tvrdnje a da istovremeno ilokutorne snage budu razliite? Nije li to krenje osnovnog naela da u zakljuku deduktivnog argumenta ne moe biti vie toga nego to se nalazi u premisama? Da bismo ovo objasnili, moramo uvesti razliku izmeu znaenja i upotrebe, i to u jednom smislu znaenja" i jednom smislu upotrebe". Ilustrovaemo ovo primerom jabuka. Znaenje ekstra fine klase" kao strunog termina u klasifikovanju jabuka datoje definicijom Ministarstva poljoprivrede i ribolova, u okviru njihove tablice definicija'3.Kad upotrebimo nae skraenice izvesna vrsta jabuka je ekstra finog kvaliteta", znaie izvesna vrsta jabuka ima svojstva A, B i C". No, naravno, upotreba izraza ekstra finog kvaliteta" po svoj prilici e biti sasvim razliita od upotrebe 'opisnih' izraza A, B i C , upravo stoga to je izraz ekstra finog kvaliteta" uveden kako bi oni koji razvrstavaju jabuke imali poseban izraz koji e koristiti pri ocenjivanju jabuka. Filozofi ponekad govore tako kao da je jedini cilj uvoenja nekog novog izraza na osnovu stipulativne definicije dobijanje izvesne 'skraenice', ali to je potpuno netano; skraenica je samo jedan od motiva medu mnogima koji stoje iza stipulativne definicije. Ekstra finog kvaliteta" znai ,,A, B i C" ali to nije samo puka skraenica. To znai da razlika izmeu
23 J.O. Urmson, op. cil. str. 166.

740

DON SELRL

znaenja i upotrebe ovde ukljuuje i razliku izmeu uslova istinitosti s jedne i svrhe odnosno funkcije s druge strane. Da iz tvrdnje kako je ova jabuka A,B i C sledi tvrdnja da je ova jabuka ekstra finog kvaliteta - a da je ipak karakteristina ilokutorna snaga izricanja reenice upotrebljene za iznoenje druge tvrdnje ocenjivanje - dok je karakteristina ilokutorna snaga izricanja reenice upotrebljene za iznoenje prve tvrdnje - opisivanje - razlog je jednostavno taj da je ovakva logika veza povlaenja - stvar znaenja; a ilokutorna snaga u drugom sluaju stvar je upotrebe specijalnih izraza koje ta reenica sadri. Ilokutorna snaga moe se u naelu uvek pretvoriti u stvar znaenja, ali u ovom sluaju to se nije dogodilo. Moglo bi se pomisliti da je ovo varljiv primer, jer koristi izvestan poseban odnosno struan termin, ali se ista opaska moe napraviti i kod nekih drugih primera. Tvrdnja P izneta kroz izricanje reenice R moe da povue tvrdnju Q iznetu izricanjem reenice 7", ak i kad izricanje R-d ima jednu tipino ilokutornu snagu a izricanje 7-a ima drugu ilokutornu snagu. Pretpostavimo da neki ovck daje iscrpan iskaz o svojim kriterijima procene kola. Pretpostavimo, nadalje, da on daje i iscrpan opis svojih kola. Pretpostavimo takode da je spoj kriterijuma i opisa dovoljan da povue za sobom kako kola zadovoljavaju navedene kriterijume, to jest, obe tvrdnje dovoljne su da iz njih sledi kako su, po govornikovim merilima, njegova kola dobra. Pa ipak, dajui pomenute kriterijume i pomenuti opis, ovck jo uvek nije rekao da su njegova kola dobra: niti se - ne pravei dalje pretpostavke o ovekovim namerama - moe rei da je dajui kriterijume i opise on ak hvalio svoja kola. Ovaj se ovek, u stvari, opredelio za gledite kako su to dobra kola, jer iz onoga to on kae sledi da su, na osnovu njihovih kriterijuma, to dobra kola; ali takvo oprcdcljenje nije isto kao i kad se uistinu tvrdi kako je re o dobrim kolima.

GOVORNI INOVI

241

Moda su najbolji primcri razlike izmeu znaenja (u smislu koji ukljuuje uslove istinitosti) i upotrebe psovke u engleskom. Skaredne reci su sinonimne - to jest imaju isto znaenje - s a svojim klinikim ekvivalentima. tavie, smisao odnosno jedna od svrha klinikih ekvivalenata jeste i to da poslue kao utivi sinonimi. No, naravno, upotreba skarednih reci je sasvim drukija od upotrebe njihovih utivih sinonima. Tako, izvesna osoba moe biti krajnje voljna da iznese odreeni stav koristei se klinikim eufemizmima a potpuno nespremna da iznese istu tvrdnju, dakle onu koja sledi, koristei skarednu re. Uzmimo bilo koju englesku skarednu re S i njen utivi kliniki ekvivalent K. Stav Ako Kx onda SxM jeste analitiki, ukoliko smo spremni da uopte koristimo skaredni izraz. Stav Kx" povlai stav .SJC", ali izneti taj stav terminologijom ,,Kx"-d sasvim je neto drugo nego izneti ga u obliku ,,Sjr"-a jer javno izneti Sx" moe da nas odvede i u zatvor 2 . Primer reci koja je postala neka vrsta skarednosti jeste crnja". Crnja" je prostaki (neutiv, skaredan") izraz za crnca. Kae se ponekad da crnja" ima i deskriptivno i vrednosno znaenje, ali oigledno je posredi zabuna; jer da je to tano, onda ne bi trebalo da bude nieg nedolinog u izricanju reenice On nije crnja", poto bi posredi bilo puko poricanje negativne vrednosne snage crnje"; kao kad bismo rekli On nije hulja". Ali izricanje On nije crnja" isto je tako nedolino kao i izricanje On jeste crnja"; samo izricanje te konkretne reci predstavlja pokazatelj neprijateljstva, prezira, itd. prema crncima, te je prema tome, zabranjeno. Nikako nismo iscrpli temu pogreke naturalistike pogreke, te emo joj se vratiti u kontekstu sasvim drugaijih sluajeva, sluajeva koji ukljuuju institucionalne injenice, u Osmom poglavlju.
24 People v. Gotdberg ei al. neobjavljen sudski sluaj, Berkclcv Suptrior Courr, < .ililomia, 1965.

Sedmo poglavlje PROBLEMI REFERENCE

A sada bih eleo da razmotrim kako se teorija reference koju smo izloili u etvrtom poglavlju moe primeniti na dva tradicionalna problema u filozofiji jezika - Raslovu (Russell) teoriju odreenih opisa i na znaenje vlastitih imena. 7.1. Teorija opisa Raslova poznata teorija odreenih opisa ima mnogo razliitih aspekata, a izgleda da je i tokom Raslovog pisanja prola kroz razliite stupnjeve. eleo bih da razmotrim samo jedan elemenat Raslove teorije. Rasi kae da bilo koja reenica u obliku ,/je g" (gde , / ' ima primarno" javljanje) moe da se tano prevede ili analizira kao reenica u obliku. (3x) (fx (y) (fy-+y = x)-gx) Prema tome, kada pomenem teoriju opisa, onda upravo razmatram ovu tezu 1 . Kako emo izgraditi ovu teoriju? Kao minimalnu tezu mogli bismo da teoriju opisa tumaimo kao pred1 Ovde se neu bavili javljanjem konanih opisa u i menzu ma Inim kontekstima.

GOVORNI INOVI

243

log za prevoenje izvesnih izraza u predikatski raun, prevoenje ija je jedina prednost u tehnikoj pogodnosti. Mogli bismo da vezu izmeu odreenih opisa u obinom govoru i njihovog raslovskog prevoenja smatramo analognom odnosu ako" u obinom govoru naspram znaka za materijalnu implikaciju u iskaznom raunu istinosnih funkcija. Ni u jednom od ovih sluajeva, potonji izraz ne treba tumaiti kao analizu prethodnog, ve samo kao analogon koji je zadravao izvesna a rtvovao neka druga obeleja. Ukoliko teoriju opisa zasnujemo na ovaj nain, onda nemam primedbi. Tamo gde nema tvrdnji nema ni pobijanja. S druge strane, mogli bismo da tumaimo teoriju opisa, shodno njenoj prvobitnoj nameni, kao analizu obinog jezika. Fregcova teorija smisla i reference bila je prvobitno namenjena analizi jezika, kao izvestan opis naina na koji dejstvuju referirajui izrazi; a istorijska je injenica da je Rasi nameravao da njegova teorija bude alternativa i takmac Fregeovom stanovitu. Frege je postavio pitanje: kakva je veza izmeu referirajueg izraza i onoga na ta se izraz odnosi? A odgovor mu je bio: smisao referirajueg izraza obezbeduje nain predstavljanja" onoga na ta se izraz odnosi. Referenca se ovde dobija samim smislom. Rasi odbacuje ovo pitanje. Za njega ne postoji veza izmeu odreenih opisa i onoga na ta se oni odnose; tavie, reenica koja sadri ovakav izraz predstavlja prikriveni oblik reenice koja 2 tvrdi da postoji odreeni predmet . Na ovakvoj osnovi razmotriu sada postavke teorije opisa. Teoriju opisa je silovito i uverljivo napadalo nekoliko autora, meu kojima naroito Strosn3 i Gi (Geach) 4 . Zato, prema tome, smatram da je vredno
2 On je lakoe stnairao da je Frtgcovo objanjenje iznutra HlMlirilllllllt Uporedi J. Scarlc: Russell's objeetions lo Frcgc's llici>ry uf sensc and reference". Anatysis, 1958. 3 ..On referring", Mind, 1950. 4 Russell's Theorj' of Dcscriptions", Analysis, 1950.

244

DZON SERL

ponovo pokrenuti ovo pitanje? Z a r ne kucam na otvorena vrata? Problem je osnovano ponovo pokrenuti zato to se najvei d e o neslaganja u literaturi usmerio na pretpostavke koje su Rasla uopte i navele na ovu teoriju; a to je, pak, dovelo do usredsredcnja na pitanje: kako pojmovi negacije i neistinitosti dejstvuju kada je re o tvrdnjama u pravcu iskljuenja svih drugih ilokutornih inova. Ova usredsreenost na tvrdnju ostavila je onima koji napadaju da se b o r e najmanje delotvornim orujem, a onima koji se brane da, pobedivi u jednoj ili dve beznaajne rasprave, misle kako su odneli konanu pobedu. tavie, neki od uesnika ovog spora pogreno misle da se itava rasprava moe razreiti ukoliko se nagode oko jednog pitanja: hoe li biti prirodnije rei za neuspele referirajue tvrdnje (na primer Francuski kralj je elav") da su lane, ili emo uopte oklevati da kaemo da su ili istinite ili lane? Ako bismo rekli da su lane, teorija opisa je, navodno, tana; ako kaemo da nisu - onda nije. Privid da je sutina itave rasprave u stvari o ovome, zaeo je eristiko traganje za zavaravajuim primerima, nautrb ozbiljnijeg ispitivanja naina na koji teorija opisa ne uspeva da se saobrazi bilo kojoj koherentnoj optoj teoriji ilokutornih inova. Nije vano da li za tvrdnju Kralj Francuske je elav" kaemo da je lana odnosno bespredmetna ili ta ve, dokle god razumemo na kakvu greku navodi. injenica da u obinom govoru moemo oklevati da takvu tvrdnju opiemo prosto k a o lanu, jeste samo simptom da neto nije u redu sa bilo kojom teorijom koja, slino teoriji opisa, prisiljava da je u z m e m o k a o izravno laan iskaz. Jedan nain da tvrdnja koja se sastoji od subjekatsko-predikatskog izraza u jednini bude lana, jeste da predikatski izraz ne bude taan za objekat na koji se odnosi subjekatski izraz. Sasvim drugi nain jeste da nema objekta na koji se odnosi

(iOVORNI INOVI

245

subjekatski izraz kako bi predikatski izraz za njega bio bilo istinit bilo laan. Mogli bismo, ako elimo, posmatrati oba sluaja kao primere neistinitosti i shodno tome razlikovati spoljnju" i unutranju" negaciju. Ali ako to uinimo, mada to nije pogreno, postoji opasnost da zamaglimo duboku razliku izmeu ove dve kategorije. I da ovdc iznesem najsnaniji vid svoga gledita: ak i kad bismo otkrili, contra Strosn, da bi veina onih koji govore engleski odredili gore pomcnutu tvrdnju kao lanu, to se ne bi ni najmanje odrazilo na prigovore upuene teoriji opisa. Moemo da procenimo ovu teoriju i tako to emo je preispitati u kontekstu opte teorije govornih inova, izloenih u Poglavljima od jedan do pet. Tako preispitanoj, moe joj se uputiti jedna sutinska primedba: predstavlja iskazni in odreene reference, kada je izveden odreenim opisima (ili, prema Raslu, ak obinim vlastitim imenima), kao ekvivalenat ilokutornom inu tvrdnje jedinstveno egzistencijalnog stava, a nema doslednog naina da ovakvu teoriju ukljuimo u teoriju ilokutornih inova. Ni pod kojim uslovima iskazni in nije istovetan sa ilokutornim inom tvrenja, jer iskazni in moe da se javi samo kao deo nekog ilokutornog ina, a nikada sam po sebi. A izneti tvrdnju, pak znai, izvriti potpuni ilokutorni in. Pokuaj kao to je Raslov, da pripoji vrstu iskaznog ina tvrdnjama, zavrava se pravim slomom, kao to emo videti, im uzmemo u obzir javljanje ovakvih inova u vrstama ilokutornih inova koji nisu tvrdnje. Kako je dolo do toga da se referenca predstavi kao ekvivalenat vrsti tvrdnje? Iskaz u obliku ,/je g" pretvara se u Raslovom prevodu u (3JT) (fx (?) (/y-y = x)-gx) Osim predikata, u originalu imamo samo referirajui izraz koji nije reenica i nije dovoljan da se izvri

246

DON SERL

ilokutorni in. Ali ovaj prevod sadri dovoljno toga i mimo dela sa prvobitnim predikatskim izrazom da bi se izvrio in tvrenja; a to mora, da bi zadovoljio Raslovu elju da se za svakog ko tvrdi iskaz koji nema uspenu referencu kae da tvrdi jedan laan iskaz. U izricanju reenice mora da se izvri potpuno tvrenje, ak i kad ne postoji objekat za koji bi originalni predikat bio istinit ili laan. Moglo bi se, dodue, rei da ovo nije primedba upuena Raslu; moda je referiranje samo vrsta tvrenja a mi izvrdavamo problem pretpostavljajui da ono to nije. Nain da se suprotstavimo ovakvoj primedbi jeste da najpre pokaemo slabost argumenta koji bi nas mogao navesti na to da prihvatimo Raslovu analizu; i drugo, da prikaemo nesrene posledice takvog prihvatanja kada pokuamo da ga uoptimo. itava uverljivost teorije opisa, kada se konano otklone sve protivrenosti, proistie iz injenice da je preduslov svake uspeno izvedene reference postojanje objekata na koji se ona odnosi (aksiom egzistencije). I sledstveno tome, iskaz koji sadri referencu ne moe biti istinit ukoliko iskaz da objckat postoji takoe nije istinit. Ali, kao svreno opti stav, ona nikada jednostavno ne sledi iz injenice da se jedna vrsta ina moe izvriti samo pod odreenim okolnostima, da je izvrenje tog ina samo po sebi tvrdnja da su ti uslovi zadovoljeni. Niko ne bi pretpostavio da to to sam udario X-a predstavlja tvrdnju da X postoji, premda je postojanje A'-a isto toliko uslov moga uspenog udaranja X-a, kao to je uslov moje uspene referencije na X-a. Kada jednom shvatimo da ono to na izgled potkrepljuje teoriju opisa - naime, da je nemogue istinito tvrditi neto u obliku , / je g" ukoliko nema objekta na koji se odnosi,/' - u stvari tu teoriju niim ne podrava, preostaje nam jedino da posmatramo

GOVORNI INOVI

247

posledice uoptavanja ovakve analize kroz sve vrste ilokutornih inova. Referenca, kao to smo videli, moe biti zajednika irokom rasponu meusobno raznorodnih ilokutornih inova; i to ne samo tvrdnjama, ve i pitanjima, naredbama, obeanjima, itd. Svakako da bi nas dosledno zastupanje teorije opisa navelo da prihvatimo istu analizu istih referirajuih izraza u svim ovim sluajevima. Ali hoemo li zaista da kaemo da onaj ko pita: Je li francuski kralj elav?" ili onaj ko naloi: Odncsitc ovo francuskom kralju!" iznosi u stvari lanu tvrdnju; i to na osnovu toga to ne postoji kralj Francuske? Ili emo, pak, rei, isto tako besmisleno, da onaj ko pita: Je li francuski kralj elav?" u stvari pita, izmeu ostalog, postoji li ili ne postoji kralj Francuske? U stvari, pokuavam da pokaem da im pokuamo da generalno primenimo ovu teoriju na sve vrste govornih inova, njene mane postaju oigledne, i to oigledne na nain koji ne opaamo kad se bavimo tvrdnjama ili iskazima. Trebalo bi da blie razmotrimo primenu raslovske analize na sve vrste ilokutornih inova. im pokuamo da ralanimo pitanja, naredbe, itd., u skladu sa ovom teorijom, suoavamo se sa nedoumicom: ili moramo da svaki ilokutorni in koji podrazumeva odreeni opis shvatimo u stvari kao dva govorna ina - tvrdnja stava o egzistenciji plus neko pitanje, odnosno naredba o nekom predmetu za koji se tvrdi da postoji - ili kao onaj tip govornog ina koji je originalna reenica vrila dok je pokrivala itav prevod, ukljuujui i reenicu o egzistenciji. Na primer, ili emo morati da Da li je kralj Francuske elav?"1 protumaimo kao Postoji jedna i samo jedna stvar koja je kralj Francuske. Je li stvar elava?" ili Postoji li jedna i samo jedna stvar koja je kralj Francuske i je li ta stvar elava?". Simboliki reeno, ako je [" pokazatelj ilokutorne "i

248

D?.ON SERL

snage za tvrdnje, a ?" pokazatelj ilokutorne snage za pitanja; i ako srednje zagrade oznaavaju domaaj pokazatelja ilokutorne snage, onda moemo da biramo izmeu:

l.h RH) (fx-(y) (fy->y - *)] - ? [gx)f i

2. ?[(3* (/5r.(y) (fy^y = x) gx)\ No, oba ova tumaenja navode na apsurdnosti. Uzmimo u obzir optu primenu druge navedene mogunosti. Moemo li verodostojno pretpostaviti da svako ko postavlja pitanja, a koristi odreeni opis, postavlja, u stvari, pitanje o postojanju onoga na ta se odreeni opis odnosi. No nisu tu pitanja najvie oteena; naredbe postaju neto to se ne moe protumaiti. Niko ne moe da pretpostavi da Odnesite ovo kralju Francuske!" nalae postojanje kralja Francuske. tavie, izvesni savreno razumni iskazi poinju da protivree sami sebi; na primer, reenica Pretpostavite da autor Veverlija nikada nije napisao Veverli" koja se u obinom govoru moe rei da bi se izrazila neka smisaona pretpostavka, mora u skladu sa ovim tumaenjem biti prevedena kao Pretpostavite da je postojala jedna jedina stvar koja je napisala Veverli i da ta stvar nije napisala Veverli" Sto nije smislena pretpostavka ve protivrenost. Stoga ovakvo tumaenje ne funkcionie, te prema tome moramo pokuati neko drugo mogue tumaenje. Svaki ilokutorni in u okviru kojeg se koristi odreeni opis u smislu reference, treba tumaiti kao tvrenje egzistencijalnog iskaza plus neki drugi govorni in o objektu za koji se tvrdi da postoji. Ali ovo opet ima svoje apsurdne posledice. Bilo bi nam besmisleno
5. Broj 1 pretpostavlja da kvantifikaiori ponekad mogu da dopru do indikatora ilokutorne snage. Ovo deluje kao razumna pretpostavka jer k> zamenice ine u prirodnim jezicima; na primer, ovek je doao. Jeste li ga videli?"

GOVORNI INOVI

249

da na naredbu Odnesite ovo kraljici Engleske1' odgovorimo sa To to kaete je istina, kraljica zaista postoji". Ovakvo odvraanje je besmisleno zato to naredba nije tvrdnja, niti sadri tvrdnju. Isto tako, apsurdno je pretpostaviti da neko ko pita Da li kraljica Engleske zna kralja Francuske?" izrie dve tvrdnje: jednu istinitu a drugu lanu. Svakako da bismo nekome ko postavlja ovakvo pitanje ukazali na to da je njegov iskaz pogrean kao i pitanje, da ne doputa odgovor; ali to je sasvim neto drugo nego optuiti ga da je izrekao neistinitu tvrdnju, poto u stvari nita nije tvrdio; postavio je, ili je nameravao da postavi pitanje. itava kategorija reference predstavlja sasvim drugaiju vrstu institucije od tvrenja, odnosno pitanja, odnosno nareivanja. Referenca nije na istoj ravni sa ovim institucijama, jer je deo uspenog ilokutornog ina, a ne sama po sebi ilokutorni in. Otuda i besmislenost pokuaja da se interpretira svaki ilokutorni in koji ukljuuje i konaan opis kao da sadri i tvrdnju. Ovo su samo dva uverljiva naina na koje moemo teoriju opisa primeniti na sve vrste ilokutornih inova. I ni jedan ne funkcionie. Teoriju bi, prema tome, trebalo odbaciti. 7.2. Vlastita imena Na prvi pogled nije nita lake u oblasti filozofije jezika nego razumeti nain na koji koristimo vlastita imena: eto imena; i eto objekta. Ime se odnosi na obje kat. I mada je ovakvo tumaenje oigledno tano, ono nita ne objanjava. ta znai to oznaava"? I kako je uopte uspostavljena relacija oznaavanja"? Da li i vlastita imena oznaavaju" na isti nain kao to

250

DON SERL

oznavaaju" odreeni opisi? Ova i druga pitanja kojih elim da se poduhvatim u ovom odeljku mogu se rezimirati pitanjem: Da li vlastita imena imaju neki smisao?" Kao prvo, ovo pitanje pokree nedoumicu: kakva uopte slinost postoji izmeu naina na koji odreeni opis izdvaja svoga referenta i naina na koji vlastito ime izdvaja svoga referenta. Je li vlastito ime, u stvari, skraeni opis? Videemo da dva meusobno oprena odgovora na ovo pitanje proistiu iz sukoba izmeu, s jedne strane, toga to se vlastita imena koriste gotovo iskljuivo za to da bi se izveo govorni in reference, i s druge strane, sredstava i preduslova za izvoenje onakvog govornog ina koji smo razmatrali u etvrtom poglavlju, naroito uslova izraenog naelom identifikacije. Prvi odgovor glasi otprilike ovako: vlastita imena nemaju smisao, ona su bez smisla; imaju denotaciju ali ne i konotaciju (Mili) 6 . Argument za ovakvo gledite jeste: odreeni opis odnosi se na objekat utoliko to je injenica da on opisuje izvestan aspekt tog objekta, vlastito ime uopte ne opisuje objekat. Znati da odreeni opis pristaje odreenom objektu, znai znati izvesnu injenicu o tom objektu, ali znati njegovo ime ne znai i znati bilo kakvu injenicu o njemu. Ova razlika izmeu vlastitih imena i odreenih opisa moe se dalje ilustrovati injenicom da esto odreeni opis (referirajui izraz) moemo pretvoriti u obini predikatski izraz jednostavno zamenivi neodreeni lan odreenim; na primer, neki ovek" sa taj ovek". Nijedno takvo pomeranjc nije u naelu mogue kod vlastitih imena. Kada stavimo neodreeni lan ispred vlastitog imena, to je ili skraeni nain da izrazimo dobro poznate odlike nosioca tog imena (na primer, on je
6 J.S. Mili: A Sytsiem of Logic, London and Colchesicr, 1949, lom 1, poglavlje 2, pasus 5.

GOVORNI INOVI

251

NapoleorT znai on je po mnogo emu slian Napoleonu"), ili je to skraeni oblik izraza u formalnom modusu o samom imenu (na primcr, On je neki Robert" to znai On se zove Robert"). Ukratko, koristimo vlastito ime da bismo referirali na neto, a ne da bismo ga opisali; vlastito ime ne pripisuje nita i, shodno tome, nema nikakvog smisla. Zdrav razum navodi nas da pomislimo kako ovakav odgovor moe biti ispravan, no iako ima ogromnu uverljivost, videemo da ne moe biti ispravan, bar ne onakav kakav jeste, jer se previe injenica zaverilo protiv njega. Najpre, razmotrimo nekoliko metafizikih zamki koje nam, po svoj prilici, postavlja takvo nekritiko prihvatanje ovog gledita. Vlastito ime, skloni smo da kaemo, nije povezano sa bilo kojim aspektom samoga objekta, kao to je sluaj kod opisa. Ono je povezano sa samim objektom. Opisi oznaavaju aspekte odnosno odlike nekoga objekta, a vlastita imena oznaavaju samu stvar. To je prvi korak na putu koji vodi ka supstanci, jer prianja za ono to bi trebalo da bude osnovna metafizika razlika izmeu objekata i odlika odnosno aspekata objekata, te ovakvu razliku crpe iz navodne razlike izmeu vlastitih imena i odreenih opisa. Ovakvu zbrku moemo nai i u Tractatusu: Ime znai objekat. Objekat je njegovo znaenje" 7 (3.203) . Ali obratite panju do kakvih nas zanimljivih protivrenosti ovo neposredno vodi: znaenje reci, ini mi se, ne moe zavisiti od bilo kojih kontingentnih injenica na svetu, jer smo u stanju da opiemo svet ak i kad se injenice izmene. Pa ipak je postojanje obinih objekata, ljudi, gradova, itd. - neizvesno, te je otuda kontingentno i postojanje bilo kog znaenja
7 M ilova tvrdnja: vlastita imena nemaju znaenje, mnfc se uinili nesaglasna sa Vitgentajnovom: objekti su njihovo znaenje. Ali nisu nesaglasnc. (Dvosmislenost termina ..mean" i ..bedeuten".) Obojica kau: vlastita imena imaju referente ali ne i smisao.

252

DON SERL

za njihova imena. Dakle, njihova imena i nisu prava imena. Mora postojati klasa objekata ije postojanje nije kontingentna injenica, te su upravo njihova imena ta prava imena8. A ta to znai? Ovde vidimo jednu drugu ilustraciju iskonskog greha itave metafizike, pokuaj da se u svet uitaju stvarne ili navodne odlike jezika. Uobiajeni dodatak tezi da postoji osnovna metafizika razlika izmeu objekta i svojstva jeste da su objekti samo zbir svojstava9. Prva teza je proizala iz razlike izmeu referiranja i pripisivanja; a druga teza iz tautologije da sve to moe da se kae o jednom objektu moe da se kae opisima tog objekta. Ali, obe su ove teze podjednako besmislene. Besmislica je pretpostaviti da je neki objekat spoj svoga svojstava lienog sopstva i svojih svojstava, a besmisleno je pretpostaviti i da je neki objekat gomila odnosno zbir svojstava. Osim toga, oba gledita imaju zajedniko ishodite u metafizikoj greci izvlaenja ontolokih zakljuaka iz lingvistikih teza. Postoje tri primedbe gledita da vlastita imena nemaju smisao: 1. Koristimo vlastita imena u egzistencijalnim tvrdnjama, na primer: Postoji takvo mesto kao stoje Afrika1', Kcrbcr ne postoji". Ovde se ne moe rei da vlastita imena referiraju, jer je nemogue ukazati na subjekat ovakvog jednog egzistencijalnog iskaza. Da jeste, preduslov njegove istinosne vrednosti jamio je njegovu istinitost, kad bi bio potvrdan, a njegovu neistinitost kad bi bio odrean. (Drugim recima, postoji" nije predikat.) Svako egzistencijalno tvrenje tvrdi da je odreeni predikat instancionalizovan. (Kao to kae Frege, egzistencija je pojam drugoga reda.1")
8 Uporedi lakode. Plamti: Theaetelus. 9 Na primer. Russcll An lnquiry into Meaning and Truih. Londtin. 1940. Mr. STI. 10 Grundge.telze der Arilhmelik. Jena 18W, mm 1, odcljak 21.

GOVORNI INOVI

253

Egzistencijalno tvrenje ne referira na objekat i ne tvrdi da on postoji, ono pre izraava neki pojam i tvrdi da je taj pojam instancionalizovan. Tako, ukoliko se vlastito ime javi u egzistencijalnom tvrenju, ono mora imati izvestan pojmovni odnosno opisni sadraj. Pokuaji kao to je Raslov 11 , da se izbegne ova stavka, javili su se u obliku tvrdnje da ovakvi izrazi u stvari nisu vlastita imena, oajniki manevar koji pokazuje da neto sigurno nije u redu sa pretpostavkama koje nas na njega navode. 2. Reenice koje sadre vlastita imena mogu se koristiti za tvrenja identiteta koja nose injeninu a ne samo jeziku informaciju. Tako, na primer, reenica Everest je omolungma"* moe se upotrebiti za tvrdnju koja ima geografski a ne samo leksikografski smisao. Pa ipak, kad bi vlastita imena bila bez smisla, onda takva tvrdnja ne bi mogla da prenese vie podataka nego tvrdnja izneta reenicom Everest je Everest". Izgleda, tako, da vlastita imena moraju imati opisni sadraj, te da moraju imati smisla. U tome je sutina Fregeovog argumenta da vlastita imena imaju 1 smisla ". 3. Naelo identifikacije zahteva da izricanje vlastitog imena mora da saopti opis ba kao to to mora i izricanje odreenog opisa, ukoliko elimo da referenca bude usvojena. A iz ovoga izgleda da sledi kako je vlastito ime vrsta skraenog opisa. Sve ove tri primedbe ukazuju na isti zakljuak; naime, da su vlastita imena skraeni konani opisi.
11 The Philosophv of Logical Alomism' , R. Marsh (ed.): Logic and Knoivltdgt. London, 1956. str. 200 i dalje. Tibetanski naziv Evercsia, (Prim.prev.) 12 Premda, su tipinom pcrvcrznoSu. i>n nije video Ja ovakvo nhjaSnjcnjc iskava iik-milctu omoguava objaSnjetijt upotrebe vlastitih imena u (.g/Mcncijalnim iskazima. Smatrao je da je besmislica koristiti vlastita imena u efAUacfaftlftl iskazima. l)bcr dic (i rundi u gen dcr Geometrie 11', Jahrfsbrrnhl drr DtuKihtrt Malhemaliker~Vrmntxuni>, 1903, str. 373.

254

D2ON SERL

Ali izgleda da ovakav zakljuak ne moe biti ispravan, jer nije u skladu sa suvie velikim brojem oiglednih istina, na stranu njegova groteskna neverovatnost. Prvo, kad bi zaista bilo istina da je vlastito ime skraeni opis, onda bi opisi bili po definiciji ekvivalentni vlastitim imenima; ali mi, opte uzev, nemamo definicije vlastitih imena. U takozvanim renicima vlastitih imena, nalazimo opise nosioca imena, ali u veini isluajeva ovi opisi nisu po definiciji ekvivalenti tih imena, poto su samo kontingentno istiniti za odreene nosioce. Ne samo da nisu po definiciji ekvivalentni, ve nije jasno ta da preduzmemo da u svim sluajevima budu zamena vlastitih imena. Ako pokuamo da potpuni opis objekta predstavimo kao smisao imena, sledie neobine posledice; na primer, bilo koji istiniti iskaz o objektu koji koristi ime kao subjekat bie analitiki, a svaki laan - protivreie sam sebi, znaenje imena (a moda i identitet objekta) menjae se svaki put kad doe do bilo kakve promene u objektu, ime e imati razliita znaenja za razliite ljude, itd. Dakle, izgleda da gledite po kojem su vlastita imena opisi takoe ne moe biti istinito. Imamo ovde lep primer jednog filozofskog problema. S jedne strane, zdrav razum nas navodi na zakljuak da vlastito ime ne pripada vrsti opisa, da je ono mi generis, ali s druge strane, itav niz teorijskih elemenata navodi nas na zakljuak da ono mora biti skraeni odreeni opis. Ali i protiv toga moemo da iznesemo ozbiljne argumente. Ova antinomija omoguuje zakljuak ka kojem u sad usmeriti raspravu. Mogli bismo da nae prvobitno pitanje Imaju li vlastita imena neki smisao?" preformuliemo kao Da li referirajua upotreba vlastitih imena povlai za sobom bilo koji opisni predikat?", ili jednostavno: Da li je analitiki bilo koji iskaz u kojem je subjekat vlastito

GOVORNI INOVI

255

ime a predikat neki deskriptivni izraz?" 13 Ali ovakvo pitanje ima svoj slabiji i svoj jai oblik: (a) slabiji Jesu li takvi iskazi uopte analitiki?''; i (b) jai Jesu li iskazi gde je subjekat vlastito ime, a predikat identifikujui opis, analitiki?" Razmotrimo prvo pitanje. Karakteristino je za vlastito ime da ga koristimo kako bismo ukazali na isti objekat u razliitim prilikama. Korisenje istog imena u razliitim vremenima u istoriji objekta pretpostavlja daje objekat isti; nuni uslovi referencijalnog identiteta jeste identitet objekta na koji referiramo. Ali pretpostavka da je objekat isti uvodi, pak, pretpostavku o kriterijumu identiteta, tj. pretpostavlja se da je onaj koji govori sposoban da odgovori na pitanje: Na osnovu ega je objekat u vreme t.l koji smo oznaili imenom N, identian sa objektom u vremenu t.2, koji smo oznaili istim imenom?"; ili da to jednostavnije kaemo: Objekat u vremenu t.l jeste isto ono to je objekat u vremenu t.2?" a jaz na koji ukazuje ono" treba popuniti opisnim optim terminom; u pitanju je ista planina, ista osoba, ista reka, a opti termin koji u svakom od ovih sluajeva daje vremenski kriterijum identiteta. Ovo nam daje potvrdni odgovor na ono blae formulisano pitanje. Neki opti izraz analitiki je vezan za bilo koje vlastito ime: Everest je planina; Misisipi je reka; De Gol je osoba. Bilo ta drugo to nije planina ne moe biti Everest, itd.; jer da bismo osigurali kontinuitet reference potreban je kriterijum identiteta, a opti termin povezan sa odreenim imenom daje nam takav kriterijum. ak i za one koji bi
13 Naravno, u jednom smislu analitikog" ni jedan subjekatsko-prcdikatski iskaz ne moe bili analitian, jer je opSic Bff komingentna injenica da subjekaiski izraz ima referenta, a otuda je konlingcnt.no da takav iskaz ima islinosnu vrednost. Da bismo udovoljili ovoj primedbi. moemo ili redefinisati ..analitiki" kao: /i je analitiko =- df. ako p ima islinosnu vrednost. onda je lo islina po definiciji"; ili moemo da preformuliSemo prvobitno pitanje kao: Je li bilo koji iskaz u obliku ..ukoliko je bilo tu V onda je P" analitian, gde je .,5" zamenjeno vlastitim imenom a ../" opisnim predikatom?"

256

DON SF.RL

cleli da tvrde kako se De Gol moe pretvoriti u drvo ili konja a da i dalje bude De Gol, mora postojati nekakav kriterijum identiteta: De Gol ne moe da se pretvori u bilo ta - na primer, u prost broj - a da i dalje ostane Dc Gol; a to rei znai rei da je izvestan termin odnosno skup termina analitiki vezan za ime De Gol". Da predupredimo jedan prigovor: jedno od iskuenja je i rei da ukoliko nastavimo da neki objekat zovemo Everest", svojstvo biti zvan Everest" dovoljno je jemstvo da je u pitanju isti objekat. Ali smisao gornje analize jeste da imamo prava da ga nazivamo Everest" samo onda ako smo u stanju da navedemo razlog zato pretpostavljamo da je istovetan sa onim to smo imali obiaj da nazivamo Everest", a da kao razlog navedemo da se zove Everest" bilo bi cirkularno. Bar u tom smislu vlastita imena imaju konotacije". AH odgovor da" na blai oblik pitanja ne povlai isti odgovor kao i na onaj jai, te je upravo taj jai oblik kljuan da bismo odluili da li vlastito ime ima ili nema neki smisao, onako kako Frcge i ja koristimo tu re. Jer, prema Frcgcu, smisao vlastitog imena sadri nain predstavljanja" koji identifikuje referenta, a, naravno, jedan jedini opisni predikat ne daje nam nain predstavljanja; on nam ne prua identifikujuci opis. Da je Sokrat ovek moda je analitiki tano, ali predikat ovek" nije identifikujuci opis Sokrata. Razmotrimo onu jau formulaciju naeg pitanja u svetlu naela identifikacije. Prema ovom naelu, svako ko koristi vlastito ime mora da bude spreman da zameni identifikujuci opis (imajui pri tom na umu da identifikujuci opisi ukljuuju ostenzivna predstavljanja) objekta na koji referiramo vlastitim imenom. Ukoliko nismo u stanju da to uinimo, trebalo bi da kaemo da takva osoba nije znala o kome ili o emu pria, te nas upravo ovaj elemenat navodi - kao to je, pored jo

GOVORNI INOVI

257

nekih elemenata naveo i Fregca - da kaemo da vlastito ime mora imati izvestan smisao, i da identifikujui opis ini taj smisao. Razmislite ta podrazumeva nauiti vlastito ime. Pretpostavite da vi kaete: Uzmite u obzir Taklejksa. Recite mi ta mislite o Taklejksu." Ako nikada pre nisam uo za to ime, mogu jedino da odgovorim: Ko je on?" odnosno ta je to?" A zar va sledei potez - koji se shodno naelu identifikacije sastoji u tome to ete mi dati ostenzivnu prezentaciju ili niz opisa - zar mi to ne daje smisao imena, kao to biste mogli da mi date i smisao opteg termina? Zar to nije definicija imena? Ve smo razmotrili nekoliko primedbi upuenih ovom gleditu; sledea je da opis kojim jedan ovek zamenjuje ime ne mora biti isti kao opis koji je neko drugi spreman da ponudi u zamenu. Hoemo li da kaemo da je ono, to je po definiciji istinito za jednoga, samo kontigentno za drugoga? Obratite panju na kakve je manevre Fregc ovde prisiljen: Pretpostavimo nadalje da Herbert Garncr zna da je dr Gustav Lauben roen 13. septembra 1875, u N.H., i da to nije istina za bilo kog drugog; za razliku od ovoga, pretpostavite da on ne zna gde dr Lauben sada ivi ili da, tavie, ne zna nita 0 njemu. S druge strane, pretpostavite da Leo Peter ne zna da je dr Lauben roen 13. septembra 1875. u N.H.-u. U tom sluaju, kad je u pitanju vlastito ime ,,dr Gustav Lauben", Herbert Garncr 1 Leo Peter ne govore isti jezik, poto - premda u stvari referiraju na istog oveka, sa tim imenom - oni i ne znaju da to ine". 1 4 Tako, prema Fregeu, ukoliko naa opisna osnova za ime nije ista, mi ak i ne govorimo isti jezik. Ali, za razliku od ovoga, obratite panju kako retko smal4ThcThniJi!hl: ali>giciil inquiry",prevod A. i M. Ouinmna, Mmd. 1<)56. Mr. 297.

258

DON SERL

tramo vlastito ime delom jednoga jezika, potpuno suprotstavljenog drugom. tavie, mogao bih otkriti da moj identifikujui opis nije istinit za objekat o kome je re a da ipak ne odbacim njegovo ime. Mogu da nauim da koristim re Aristotel" ako mi kau da je to ime grkog filozofa roenog u Stagiri, ali ukoliko me uenjaci uvere da Aristotel uopte nije roen u Stagiri ve u Tebi, ja ih neu optuiti da proti vree sami sebi. No, da to poblie razmotrimo: uenjaci mogu otkriti da je ovo posebno verovanje koje obino vai za Aristotela - lano. Ali, ima li smisla pretpostaviti da je sve ono to smo do sada verovali da je istinito o Aristotelu bilo, u stvari, lano kad je u pitanju pravi Aristotel? Svakako da ne, i to nam omoguava zaetak odgovora na nae pitanje. Pretpostavite da zamolimo korisnike imena Aristotel" da navedu ta smatraju za sutinske i potvrene injenice o njemu. Njihovi odgovori bi obrazovali niz idenfitikujuih opisa i ja bih sada eleo da tvrdim kako, mada ni jedan od njih nije analitiki taan kad jc u pitanju Aristotel, njihova disjunkcija jeste. Da to formulicmo na ovaj nain: pretpostavite da imamo nezavisna sredstva kojima moemo identifikovati neki objekat; kakvi su onda-uslovi pod kojima mogu da kaem: Ovo je Aristotel?" eleo bih da kaem da jc uslov, opisna snaga iskaza, to da je dovoljan mada do sada nespecifikovan broj ovih iskaza (odnosno opisa) istinit za objekat. Reju, ukoliko se nijedan od identifikujui h opisa za koje korisnici imena toga objekta veruju da je istinit, ne pokae istinitim i za neki drugi nezavisno lociran objekat, onda taj objekat ne moe biti identian sa nosiocem tog imena. Neophodan je uslov za odreeni objekat da bi ovaj bio Aristotel da zadovolji bar neke od tih opisa. To je jo jedan nain da kaemo kako jc disjunkcija ovih opisa analitiki vezana za ime Aristotel" - to je kvazi-potvrdan odgovor na pitanje:

GOVORNI INOVI

259

Imaju li vlastita imena smisao?" u onom njegovom snanijem obliku. Moj odgovor, dakle, na pitanje Imaju li vlastita imena smisao?" - ukoliko time pitamo da li se vlastita imena koriste da opiu odnosno spccifikuju obeleja objekata - glasi: Ne". Ali ako pitanje glasi da li su vlastita imena logiki povezana sa obelejima objekta na koji referiraju, onda je odgovor: Da, ali na slab nain". Neki filozofi pretpostavljaju da je primedba na ovakvu vrstu objanjenja kako se ista re nekad koristi kao ime za vie nego jedan objekat. Ali to je potpuno nevana injenica i uopte nije prigovor mome objanjenju. To da se razliiti objekti zovu Don Smit" nije nita relevantnije za pitanje ,.Da li vlastita imena imaju smisao?" nego stoje injenica da se i obale reke i centri finansijskog poslovanja nazivaju na engleskom bank" relevantna za pitanje Da li opti termini imaju smisla?" I bank" i Don smit" pate od izvesne homonimije, ali da je neka re besmislena ne dokazuje se time to emo istai kako ona ima nekoliko znaenja. Smatrao bih daje ova opaska suvie oigledna i da nije potrebno razlagati je, da nije injenice da je gotovo svaki filozof kome sam izloio ovo objanjenje dao upravo ovakvu primedbu. Ono to sam upravo rekao predstavlja vrstu kompromisa izmeu Mila i Frcgea. Mil je bio u pravu smatrajui da vlastita imena ne sadre bilo kakav poseban opis, da nemaju definicije; a Frege je bio u pravu kada je pretpostavljao da bilo koji singularni termin mora da ima neki nain prezentacije i otuda, na neki nain, izvestan smisao. Njegova greka je bila u tome Stoje identifikujui opis kojim se moe zameniti ime shvatio kao njegovu definiciju. Uzgred, eleo bih da istaknem da opis ovek zvani X" naravno ne zadovoljava, ili u svakom sluaju

26()

DON SERL

ne moe da zadovolji sam po sebi, kada je u pitanju zadovoljenje naela identifikacije. Jer ako me pitate: Koga podrazumevate pod XT\ a ja odgovorim: ,,oveka zvanog X\ ak i kad bi bilo tano da postoji samo jedan ovek koji se zove X, time jednostavno kaem da je to ovek na koga drugi referiraju imenom X". Ali ako oni referiraju imenom ,,A"', onda moraju biti spremni i da ,,A"' zamene identifikujuim opisom, a ako pak, zamene ovek zvani X", onda se postavljanje pitanja samo produava, pa ako se tako nastavi, pada se u cirkularnost odnosno u beskonanu regresiju. Moje referiranje na nekog pojedinca moe se parazitski oslanjati na neije drugo, ali ovaj se parazitizam ne moe beskrajno produivati ukoliko elimo da uopte doe do referiranja. Zbog toga ne moemo odgovoriti na pitanje o tome ta, ako ita, predstavlja smisao vlastitog imena A"', rekavi da njegov smisao odnosno deo njegovog smisla jeste biti zvan X". Mogli bismo takode rei da je to znaenje konja" - biti zvan konj". Zaista, 15 zapanjuje oveka koliko je ova greka esta . Moja analiza vlastitih imena omoguava nam da objasnimo sva na izgled nesaglasna stanovita sa poetka ovog odeljka. Kako je mogue da se neko vlastito ime javi u egzistencijalnom iskazu? Iskaz kao to je Aristotel nikada nije postojao" tvrdi da je dovoljan, ali do sada nespecifikovan broj deskriptivnih osnova Aristotela" neistinit. Za koji se od njih tvrdi da je laan jo nije jasno, poto deskriptivna osnova za ime Aristotel" nije jo precizirana. Pretpostavite da je od stavova za koje se verovalo da su istiniti za Aristotela polovina istinita za jednog a polovina za nekog drugog oveka; da li bismo onda rekli da Aristotel nikada nije postojao? Odgovor na ovo pitanje ne moe se unapred dati.
15 Na |u inu'i. A. Church: Introduclum t MiUhemutii-alLogic, Princcton. 15(56, sir. 5

GOVORNI INOVI

261

Slino, lako je objasniti iskaze o identitetu koji koriste vlastita imena. Everest je omolungma" tvrdi da je deskriptivna osnova obaju imena istinita za isti objekat. Ukoliko je deskriptivna osnova ovih dvaju imena za osobu koja izrie tvrdnju ista, ili ukoliko jedna sadri drugu, tvrenje je analitiko, a ako to nije sluaj, onda je sintetiko. Fregea je vodio zdrav instinkt kada je, iz injenica da donosimo injenino informativno tvrenje identiteta koristei vlastita imena, zakljuio da ona moraju imati smisao; ali je pogreio kada je zakljuio i da je ovaj smisao neposredan kao to je i u odreenom opisu. Zaveo ga je njegov poznati primer zvezda Zornjaa - zvezda Veernjaa", jer mada je smisao ovih imena prilino neposredan, ovi izrazi nisu paradigme vlastitih imena, ve su na granici izmeu odreenih opisa i vlastitih imena. tavie, vidimo sada kako izricanje vlastitih imena zadovoljava naelo identifikacije: ako i govornik i slualac vezuju uz odreeno ime neki identifikujui opis, onda je izricanje imena dovoljno da zadovolji naelo identifikacije, jer su i govornik i slualac u stanju da zamene identifikujui opis. Izricanje odreenog imena saoptava sluaocu odreeni stav. Nije neophodno da oboje daju isti identifikujui opis, pod uslovom da su njihovi opisi zaista istiniti za isti objekat. Videli smo da je, ukoliko za vlastita imena moemo uopte rei da imaju smisla, onda to prilino neprecizan smisao. Moramo sada da istraimo razloge ove nepreciznosti. Je li nepreciznost u pogledu toga koja to obeleja tano ine nune i dovoljne uslove za primenu vlastitog imena puka sluajnost, proizvod jezikog nehata? Ili proistie iz funkcija koje vlastita imena obavljaju za nas? Traiti kriterijume za primenu imena ..Aristotel" znai u formalnom obliku pitati Sta je to Aristotel; znai traiti niz kriterijuma identiteta za objekat Aristotel. ta je Aristotel?" i Koji su

262

DON SERI,

kritcrijumi za primenu imena 'Aristotel'?' 1 postavljaju isto pitanje; s tim to prva formulacija to ini u materijalnom obliku, a druga u formalnom obliku govora. Dakle, ako smo se - pre no to upotrebimo neko ime - sloili o preciznim obelejima koja tvore identitet Aristotela, naa pravila za korienje toga imena bie precizna. Ali do ove e se preciznosti stii samo po cenu da se bilo kojom upotrebom ovog imena obuhvate neki specifini opisi. Stavie, samo ime bi tako logiki postalo ekvivalentno ovom skupu opisa. Ali ako bi se to dogodilo, mogli bismo da odreeni objekat referiramo jednostavno opisujui ga. A vlastita imena nam omoguavaju da upravo to izbegnemo i to je ono to vlastita imena razlikuje od odreenih opisa. Ukoliko bi kriterijumi za vlastita imena u svim sluajevima bili izrazito kruti i specifini, onda bi vlastito ime bilo samo puki rezime ovih kriterijuma, funkcionisalo bi ba kao sloeniji odreeni opis. Ali jedinstvenost i ogromna pragmatika pogodnost vlastitih imena u naem jeziku lei upravo u injenici da nam ona omoguavaju da javno referiramo na objekte a da nismo prisiljeni da pokrenemo problematiku i sloimo se u pogledu toga koja opisna obeleja precizno tvore identitet objekta. Ona ne funkcioniu kao opisi, ve kao klin o koji treba obesiti opise. Stoga je rastegljivost kriterijuma za vlastita imena nuan uslov za izdvajanje funkcija referiranja od opisne funkcije jezika. Da bismo sve ovo izloili na drugi nain, pretpostavite da smo postavili pitanje: Zato uopte imamo vlastita imena?" Oigledno da bismo referirali na pojedince. Da, ali i opisi to mogu da nam obave". Ali samo po cenu da svaki put kada referiramo specifikujemo i uslovc identiteta; pretpostavimo, recimo, da smo se sloili da odbacimo Aristotel" i da koristimo, recimo, Aleksandrov uitelj", onda je analitika istina da ovek na koga referiramo jeste Aleksandrov uitelj

GOVORNI INOVI

263

- ali je kontingentna injenica da se Aristotel uopte bavio pedagogijom. (Premda je, kao to rekoh, nuna istina da Aristotel ima logiki zbir jinkluzivna disjunkcija] svojstava koje mu se obino pripisuju"1.) Ne treba misliti da je jedina vrsta rastcgljivosti kriterijuma identiteta za subjekte ona koju sam opisao kao specifinu za vlastita imena. Kod referirajuc upotrebe odreenih opisa mogu nastati problemi identiteta sasvim druge prirode. Za Ovo je ovek koji je poduavao Aleksandra" moe se takode rei da povlai za sobom, na primer, da je ovaj objekat prostorno-vremenski kontinuiran sa ovekom koji poduava Aleksandra u nekoj drugoj taci prostora-vremena; ali neko bi takode mogao primetiti da je prostorno-vremenski kontinuitet ovoga oveka kontingentna karakteristika, a ne kriterijum identiteta. A logika priroda veze ovakvih karakteristika sa identitetom toga oveka moe biti takode labava i neizvesna pre no to se povede rasprava. No to je sasvim druga dimenzija neodreenosti od one koju sam naveo kao rastegljivost kriterijuma za primenu vlastitih imena, i ne utie na razliku u funkciji izmeu odreenih opisa i vlastitih imena; naime, konani opisi referiraju samo zahvaljujui injenici da ti kriterijumi nisu rastegljivi u pravom smislu, jer referiraju dajui eksplicitan opis objekta. A vlastita imena referiraju a da pri tom ne daju ovakvu vrstu opisa. Mogli bismo da razjasnimo neke od opaski koje smo dali u ovom poglavlju, uporedivi paradigmu vlastitih imena sa iskvarenim vlastitim imenima kao to su Engleska banka". to se tie ovih graninih sluajeva vlastitih imena, ini nam se da je smisao dat isto toliko neposredno kao i kod odreenih opisa; ovde se, naime, na povrinu ve pomaljaju pretpostavke. A i
16 Ako ne obratimo panju na protivruna svojstva pv~p <x logiki zbir uiniti trivijalno istinitim.

264

DZON SERL

vlastito ime moe stei krutu upotrebu a da nema verbalni oblik opisa: Bog je pravedan, svemoan, sveznajui, itd.; i sve to po definiciji za vernike. Za nas, Homer" znai samo autor Ilijade i Odiseje". Forma esto moe da nas zavede: Sveto Rimsko carstvo nije bilo ni sveto niti rimsko, itd., pa ipak je bilo Sveto Rimsko carstvo. Isto tako, moe biti pitanje konvencije to se ime Marta" daje samo devojkama, ali kad bih svome sinu dao ime Marta", mogao bih da usmerim u pogrenom pravcu, ali to ne znai i da laem. Ali naravno, nisu sva paradigmatska vlastita imena slina u pogledu prirode svoga opisnog sadraja". Tako, na primer, postoji razlika izmeu imena ivih ljudi kada sposobnost korisnika odreenog imena da prepozna osobu moe biti vaan identifikujui opis", i imena istorijskih linosti. Ali sutinska injenica koju treba imati na umu kada se bavimo ovim problemima jeste da imamo instituciju vlastitih imena kako bismo izvrili govorni in identifikujueg referiranja. Postojanje ovih izraza proistie iz nae potrebe da odvojimo referiranje od predikativnih funkcija jezika. Ali nikada nismo u stanju da referiranje potpuno odvojimo od predikacije, jer da bismo to uinili, morali bismo da prekrimo naelo identifikacije, a ukoliko se njemu ne priklonimo, uopte nismo u stanju da referiramo.

Osmo poglavlje IZVESTI TREBA" IZ JESTE"

Jedna od najstarijih metafizikih razlika jeste ona izmeu injenice i vrednosti. U osnovi ovakvog verovanja u tu razliku jeste opaanje da vrednosti nekako potiu od osoba i ne mogu se nalaziti u svetu, bar ne u svetu kamenja, reka, drvea i sirovih injenica. Jer da je tako, one bi prestale da budu vrednosti i postale bi prosto jo jedan deo sveta. Sa stanovita istorije filozofije, jedna od tekoa sa ovom razlikom jeste da je bilo mnogo naina njenog odreivanja, a da svi ti naini nisu ekvivalentni. Raireno je miljenje da u svome poznatom odlomku Rasprave Hjum aludira upravo na ovu razliku kada govori o nevoljama prelaska 1 sa jeste" na treba" . Mur (Moorc) je sagledao ovu razliku u svetlu razlike izmeu prirodnih" svojstava kao to je uto, i onoga to je nazvao ,,ne-prirodnim" 2 svojstvima, kao to je dobrota . Ironino, Murovi sledbenici, obrnuvi uobiajeni redosled metafizikog rasuivanja, uitali su ovu metafiziku razliku natrag u jezik kao tezu o loginim vezama u jeziku. Tako
1 D. Hume: A TfcMto of Human Nature (L.A.Selby-Bigge, U . ) , Onford. 1KNS. sir. 469. Nije- sasvim juno da je ovakvo tumaenje lljuma opravdano. Uporedi A.C. M;u'[myre: 'Hume on ..is" and ..ougtif", The Philosophical Jbvinr, sv. 67. 1959. 2 G.E. Moore: Principia Ethica, Cambridgc, 1903.

266

DON SERL

formulisana, to je teza da ni iz jednog skupa opisnih iskaza ne sledi nijedan vrednosni iskaz. Kaem ironino", jer je upravo jezik prepun protivprimera gleditu da vrednosti ne mogu da slede iz opisa. Kao to smo videli u estom poglavlju, nazvati neki argument valjanim ve znai proceniti ga; pa ipak, tvrdnja o njegovoj valjanosti sledi iz izvesnih opisnih" iskaza o njemu. Pa ak i sami pojmovi valjanog argumenta, uverljivog argumenta i dobrog rasuivanja vrednosni su u relevantnom smislu, jer ukljuuju i pojmove o tome ta je opravdano odnosno ispravno zakljuiti kada su date odreene premise. Ukratko, ironija lei u injenici da je i sama terminologija kojom je teza izraena terminologija logikog sleda i valjanosti - pretpostavlja neistinitost ovakve teze. Na primer, iz iskaza da p povlai q sledi, izmeu ostalog, da je svako ko tvrdi p obavezan da prihvati i istinitost q\ te da ako se zna da je p istinito, onda je opravdano zakljuiti da je i q. Pojmovi preuzimanja obaveze i opravdanosti u takvim sluajevima nisu ni manje ni vie vrednosni" nego to su kada govorimo o preuzimanju obaveze, opredeljenosti da neto uinimo ili kada kaemo da je opravdano da objavimo rat. U ovom poglavlju elim da dublje istraim navodnu nemogunost izvoenja vrednosnog iz skupa opisnih iskaza. Koristei zakljuke analize ilokutornih inova u Treem poglavlju, pokuau da prikazem jo jedan protivprimer ovoj tezi". Teza da treba" ne moe da se izvede iz jeste obino se smatra samo jo jednim nainom da se tvrdi, ili da je to samo poseban sluaj stanovita, da opisna tvrenja ne mogu da povlae vrednosna. Protivprimer ovoj tezi mora da krene od uzimanja jednog ili nekoliko tvrenja koje bi zagovornik teze smatrao isto injeni3 U svojoj modernoj verziji. Neu iznositi pnmerc prolivne predivima Iljuma, Mur;i ili metafizikim ra?likovanju injenice i vreiinosti.

GOVORNI INOVI

267

nim, odnosno opisnim (oni i ne moraju da zaista sadre re jeste") i pokae kako su logiki povezani sa tvrenjem koje bi zagovornik teze smatrao vrednosnim (u ovom sluaju, takav bi iskaz sadrao jedno treba'*)4. Podsetimo se na samo poetku da je u engleskom jeziku treba" skromni modalni pomoni glagol; daje jeste" kopula u engleskom; i daje pitanje da li treba" moe da se izvede iz jeste" isto toliko skromno kao i same reci. Jedna od prepreka da se ova materija jasno sagleda jeste i ono to je Ostin (Austin) nazvao Jvresse des grands profondeurs". Ukoliko je neko unapred uveren da vani problemi vise o pitanju da li treba" moe da se izvede iz jeste", onda on moe imati ozbiljnih tekoa da stekne jasnu sliku o logikim i lingvistikim problemima koji su ovde posredi. Naroito moramo izbegavati, bar na poetku, da upadnemo u koloteinu prie o etici ili moralu. Bavimo se sa treba", a ne sa moralnim treba". Ukoliko prihvatimo ovakvu razliku, mogli bismo rei da se ja trenutno bavim odreenom tezom iz filozofije jezika, a ne tezom iz oblasti filozofije morala. Smatram da pitanje da li treba" moe da se izvede iz jeste" zaista nosi_teret filozofije morala, ali u o tome raspravljati tek poto iznesem svoj protivprimer. Ko ita standardne autore koji su pisali na temu treba" i jeste", impresioniran je sa kojim stepenom potcenjivanja gledaju na moralna, pa i politika pitanja, samo zato da bi se bavili modalnim pomonim glagolima i ilokutornim snagama. Ono to sledi je u prilinoj meri slino dokazu koji sam objavio ranije*. Objavljene kritike toga prethodnog
4 Ukoliko ovaj poduhvat uspe. ponovo emo premostili jaz izmeu vrcdnnMH>n" i upisnog" i shodno tome pokazati jednu drugu slabost ovi1 terminologije. Za sada, meutim. moja Mniii'f.ija je da se pridravam ove terminologije, pretvarajui se da su pojmovi vrudnusnog i opisnoj; prilino jasni. Kasnije u ovom poglavlju, izneu u kom pogledu smatram tla su i olienje zbrke a ne samo neistinitosti okuiiij smo govorili u estom poglavlju. 5 ).R- Searle: 'How to dcrivc ought" from ..is"\ The l'hilimiphical Review. januar. U64.

268

DON SFRL

rada pojasnile su mi potrebu da se taj dokaz ponovo iznese kako bi se razjasnili nesporazumi, odgovorilo na primedbe i kako bismo njegove zakljuke uklopili u opte objanjenje govornih inova. 8.1. Kako to uiniti Razmotrite sledei niz tvrenja: 1. Dons je izrekao rei: Ovim obeavam da u ti, Smite, platiti pet dolara". 2. Dons je obeao da e Smitu platiti pet dolara. 3. Dons je sebe stavio u obavezu (preuzeo) da Smitu plati pet dolara. 4. Dons je u obavezi da Smitu plati pet dolara. 5. Dons treba da plati Smitu pet dolara. Razviu svoje izlaganje s obzirom na ovu listu, tvrdei da veza izmeu bilo kog od ovih iskaza i onog koji dolazi iza njega, iako u svakom od sluajeva nije veza logikog sleda, ipak nije sluajna ili potpuno kontingentna relacija; a dodatni iskazi i neka druga prilagodenja neophodna da bi se uspostavila relacija logikog sleda ne moraju ukljuivati bilo kakve vrednosne iskaze, moralna naela ili bilo ta tome slino. Otponimo! Kako je 1 povezano sa 2? U odreenim okolnostima, izustiti rei pod znacima navoda u stavci 1 jeste in obeavanja. A deo odnosno posledica znaenja rei iz iskaza 1 jeste da u takvim okolnostima izustiti ih znai obeati. Ovim obeavam" predstavlja paradigmatino sredstvo u engleskom jeziku da bi se izvrio in identifikovan u 2 - obeavanje. Iskaimo sada empirijsku injenicu o engleskoj govornoj praksi u obliku jedne dodatne premise: \a. Pod izvesnim uslovima, U, svako ko izrie rei (reenicu) Ovim obeavam da u ti platiti, Smite, pet dolara*' obeava da plati Smitu pet dolara.

GOVORNI INOVI

269

ta je sve podvedeno pod rubriku uslovi /"? Uslovi e biti oni specifikovani u Treem poglavlju, nuni i dovoljni uslovi za izricanje reci (reenice), kako bi se izvrilo uspeno i ne-manjkavo izvoenje ina obeavanja. To ukljuuje uslove inputa i autputa, razliite namere i verovanja govornika, itd. (Vidcti odeljak 3.1 .) Kao to sam istakao u Treem poglavlju, granice pojma obeanja su, kao i granice veine pojmova u prirodnom jeziku, pomalo neprecizne. Ali jedna stvar je jasna; ma koliko da su te granice rastegljive, i ma koliko moe biti teko suditi o marginalnim sluajevima, uslovi pod kojima se za oveka koji izrie ovim obeavam" moe s pravom rei da je neto obeao, jesu u savreno uobiajenom smislu te reci empirijski uslovi. Stoga dodajemo, kao jo jednu premisu, empirijsku pretpostavku da su ovi uslovi zadovoljeni. lb. Uslovi U su zadovoljeni. Iz 1, la. i lb. izvodimo 2. Argument ima oblik: Ako U onda (ako / onda O): U za uslove, / za izriaj, O za obeanje. Dodajui premise / i U ovom hipotetikom stavu izvodimo 2. I koliko vidim, u ovoj logikoj hrpi ne pomaljaju se nikakve vrednosne premise. Vie toga treba rei o vezi 1 prema 2, ali to u ostaviti za kasnije. Kakva je veza izmeu 2 i 3? Iz nae analize obeavanja u Treem poglavlju sledi daje obeavanje, po definiciji, in preuzimanja obaveze. Ni jedna analiza pojma obeavanja ne moe biti potpuna ako ne sadri okolnost da onaj koji obeava stavlja sebe u, ili preuzima, prihvata, odnosno priznaje, obavezu onome kome je obeanje upueno da e izvriti neki budui stner akcije, obino u korist onoga kome je obeanje upueno. Moemo se nai u iskuenju da pomislimo kako se obeavanje moe analizirati u svetlu stvaranja odreenih oekivanja kod slualaca i njima slinih, ali

270

DON SERI.

samo je malo razmiljanja dovoljno da vidimo kako je kljuna razlika izmeu iskaza kojim se saopstava namera s jedne, i obeavanja, s druge strane, upravo u prirodi i stcpcnu primoranosti odnosno obaveze preuzete obeavanjem. Prema tome, mislim da 2 neposredno povlai 3, ali nemam nikakvih prigovora ukoliko bi neko eleo da doda - zarad formalne pedanterije tautoloku (analitiku) premisu: 2a. Sva obeanja su inovi stavljanja sebe u (preuzimanje) obavezu da se uradi obeana stvar. Ovo izvoenje ima oblik modus ponens: ukoliko O onda SUO: O za obeanje, SUO za stavljanje u obavezu, a dodajui premisu O ovom hipotetikom stavu, izvodimo 3 . Kako je 3 povezan sa 4? Ukoliko se neko stavio u obavezu, onda je u vreme ina koji obavezuje, taj neko u obavezi. To je, drim, takoe tautologija odnosno analitika istina; to jest, neko ne moe da uspeno sebe stavi u obavezu ukoliko nema take u kojoj je bio u obavezi. Naravno, mogue je da se naknadno desi neto to moe da subjekta oslobodi obaveza koje je preuzeo, ali ta je injenica nevana za ovu tautologiju, po kojoj kad subjekat stavi sebe u obavezu, onda je u toj taki u obavezi. Da bismo dobili neposredni logiki sled izmeu 3 i 4, dovoljno je da 4 konstruiemo tako da iskljuimo bilo kakav vremenski jaz izmeu take dovrenja ina u kojoj je preuzeta obaveza, 3, i take u kojoj se tvrdi da je subjekt u obavezi, 4. Tako formulisan 3 direktno povlai za sobom 4. Formalisti mogu poeleti da ispred svakog 1-5 stave frazu ,,u vreme f", i da, kao kod prelaza sa 3 na 4, dodaju tautoloku premisu: 3a. Svi oni koji stave sebe u obavezu, jesu (u vreme u koje su se tako postavili) u obavezi.
6 Ve sada smo izveli 'vrednirani' isk;iz iz 'opisnih' iskaz, poto je ..obaveza" 'vri-dntiMia' rc.

GOVORNI OlNOVI

271

Tako zasnovan, prelaz sa 3 na 4 je u istom obliku kao i prelaz sa 2 na 3. Ako (u /) SUO onda (u t) UO: t za odreeno vrcme, SUO za staviti se u obavezu, UO u obavezi. Dodajui (u r) SUO ovom hipotctikom stavu, izvlaimo (u t) UO. Glagolsko vreme u kopuli iskaza 4 tumaim tako to ga vrsto povezujem s vremenom ina obeavanja. Ali, da ponovim, drugi nain da se postigne ista stvar jeste da pred svako tvrenje od 1 - 5 stavim frazu u vreme f". U ranijoj verziji ovoga dokaza 7 , tumaio sam jeste" iz 4 kao pravi prezent i dozvolio vremenski jaz izmeu dovrenja ina obeavanja i jeste" iz Dons je u obavezi". A onda sam dodao ceteris paribus pretpostavku kako bih uvaio injenicu da se u meuvremenu mogu dogoditi razne stvari koje e osloboditi Donsa obaveze koju je preuzeo obeavanjem; na primer, Smit ga moe razreiti te obaveze, ali on moe da se od takve obaveze iskupi plaanjem. Slina ceteris paribus pretpostavka izmeu 4 i 5 bavila se mogunou konfliktnih obaveza, moguim rdavim karakterom, ili rdavim posledicama obeanog ina, itd. Mislim da je ovakva formulacija blia stvarnosti po tome to je izriito uzela u obzir to da iskazi kao to su 4 i 5 podleu osporavanju. Ali ta podlonost osporavanju je povezana sa injenicom da se izvesni elementi koji su van ina obeavanja odraavaju na to kakve obaveze subjekt ima odnosno ta treba da uini. Ti elementi ne utiu na logike odnose koje ovde pokuavam da uobliim, te su stoga irelevantni za nae trenutno razmatranje. tavie, u sadanjoj klimi filozofskog miljenja, zadravanje ceteris paribus elemenata u izvoenju, predstavlja otvoren poziv na raznorazne irelevantne prigovore. Jedna grupa mojih kritiara je ak tvrdila da je uvercnje u nemogunost izvoenja vrednosnih iz
7 J.R, Searle: op. dl. str. 46 i dalje.

272

DZON SERL

opisnih iskaza zasnovano na potrebi za ceteris paribus pretpostavkom u izvoenjima. I tako, da bismo izbegli uvoenje ovakvih irelevantnosti, u ovom kao i u sledeem koraku, primcujem - ali samo u prolazu a izostavljam iz dokaza - svako eksplicitno razmatranje o tome kako spoljni inioci oslobaaju od obaveze ukidaju ili prevazilaze obavezu preuzetu obeavanjem. Sutinska taka prclaza sa 3 na 4 jeste tautologija da kada stavite sebe u obavezu onda ste tada i t a m o u obavezi, ak iako ste u stanju da se od nje kasnije izbavite, to moe imati konfliktne i preklapajue obaveze u isto vreme, itd.* Kakva je veza izmeu 4 i 5? Analogno tautologiji koja eksplicira vezu izmeu 3 i 4, ovde postoji tautologija da ukoliko je neko u obavezi da uini neto, onda, to se tie te obaveze, taj treba da uradi ono to je u obavezi da uini. Naravno, da ponovim, moe postojati gomila drugih razloga da kaemo kako subjekt ne treba da izvri in koji je u obavezi da izvri; na primer, subjekt moe imati i konfliktnu obavezu da ne izvri taj in, ili taj in moe biti tako rdav po svom karakteru ili imati tako rdave posledice da je subjektova obaveza da izvri in nadvladana ovakvim elementima i da stoga subjekt ne treba, kad se sve uzme u obzir, da izvri takav in. Konano, subjekt moe preuzeti obavezu da uini i neke uasne stvari koje ne bi trebalo da uini. Stoga treba da uklonimo sve mogunosti, precizirajui u kom smislu 5 sledi 4. T r e b a da razlikujemo:
H MiI/J,I je vano nagla\iti da injenica da jednu moli: il;i nadjaa druga obaveza di injenica da od obaveze moe oslobodili odnosno razreiti ak i no kvalifikuje tu obavezu, a nema ni govora da porie njeno postojanje. Prc svega, mora da ve postoji neka obaveza da bismo mogli da joj suprotstavimo neku drugu, podjednako snanu obavezu, ili da se od nje oslobodimo. Mo^u *e nai u konfliktu koju od dve sukobljene obavezu treba da izvrSim, kojoj da udovoljim ;i koju da prekrim. Mogu imali opravdanje to nisam uinio ne*lo Mu je trebalo da uinim, shodno nekoj specifinoj obavezi. Cak se moje krsenjt- mo?.e opravdati, sankcinmsiUi pa i podsiai. Svemu ovome logiki prethodi injenica da treba da uradim ono Sto sam preuzeo kao obavezu <la uinim.

GOVORNI INOVI

273

5'. to se tie njegove obaveze da plati Smitu pet dolara, Dons treba da plati Smitu pet dolara i 5". Kad se sve uzme u obzir, Dons treba da plati Smitu pet dolara. Jasno je da ukoliko protumaimo 5 kao 5" ne moemo da ga izvedemo iz 4 bez dodatnih premisa. No, isto tako je jasno da - ukoliko ga protumaimo kao ekvivalent za 5', to je moda verovatnije tumaenje kada se ima na umu njegovo javljanje u raspravi - moemo da ga izvedemo iz 4. I bez ozbira na to da li elimo da 5 tumaimo kao 5', moemo da jednostavno izvedemo 5' iz 4, to je sasvim dovoljno za nae trenutne namere. Ovdc, kao i u dva prethodna koraka, moemo da dodamo, radi formalne preciznosti, tautoloku premisu: 4a. Ukoliko je subjekt u obavezi da uini neto, onda to se tie te obaveze, subjekt treba da uini ono to je u obavezi da uini. Ovaj argument je u obliku: ako UO onda (to se tie UO) T, gde je UO - u obavezi, a T - treba. Dodajui premisu UO, izvodimo (to se tie UO) T. Tako smo izveli (u strogom smislu reci izvesti", onako kako bi to dopustio prirodan jezik) jedno treba" iz jednog jeste". A dodatne premise, potrebne da bi ovakvo izvoenje uspelo, nisu ni u kom sluaju bile moralne odnosno vrednosne prirode. One su se sastojale od empirijskih pretpostavki, tautotogija i opisa jezike upotrebe. Treba takoe istai da ak i kad 5 protumaimo kao 5', ovo treba" je u Kantovom smislu kategoriko" a ne hipotetiko" treba. 5' ne kae da Dons treba da plati ukoliko eli to i to. Ono kae da on treba, s obzirom na svoju obavezu, da plati. Obratite panju i na to da su koraci izvoenja dati u treem licu. Ne zakljuujemo ja treba" iz ja sam rekao: 'Ja obeavam'", ve on treba" iz on je rekao: 'Ja obeavam'".

274

DON SERL

Ovaj dokaz razvija vezu izmeu izricanja izvesnih reci i govornog ina obeavanja, a zatim razvija obeavanje u obavezu i prelazi sa obaveze na treba". Korak sa 1 na 2 je korenito razliit od ostalih i zahteva poseban komentar. U okviru 1, tumaimo ovim obeavam" kao englesku frazu koja ima izvesno znaenje. Poslcdica tog znaenja jeste da izricanje te fraze pod izvesnim uslovima predstavlja in obeavanja. Tako, predoavajui izraze koji su pod znakom navoda u okviru 1 i opisujui njihovu upotrebu u \a., imamo, polo je ve bila uvedena, instituciju obeavanja. Mogli bismo otpoeti i sa jo prizemnijom premisom nego to je 1, rekavi: lb. Dons je izrekao fonetski niz: Ovim ti obeavam, Smite, da u ti platiti pet dolara.* U tom sluaju bi nam bile neophodne empirijske premise koje tvrde da je ovaj fonetski niz bio, na izvestan nain, povezan sa izvesnim jedinicama znaenja, koje se odnose na izvesne dijalekte. 1 Prelazi sa 2 na 5 su relativno laki, jer je svaki korak formalno posredovan tautologijom. Oslanjamo se na definicijske veze izmeu obeati", obavezati" i treba"; tako imamo samo problem da se obaveze mogu preklapati odnosno ukloniti na niz naina, a to je injenica koju treba da uzmemo u obzir. Reavamo svoju tekou specifikujui da je postojanje obaveze bilo u vreme preuzimanja obaveze, a da se treba" odnosi na postojanje te obaveze. 8.2. Priroda sporova o kojima je re ak i pod pretpostavkom da je sve to sam do sada rekao istina, ipak e itaoci odgajani u duhu savremene filozofije osetiti izvesnu nelagodnost. Mi* U engleskom originalu iskaz je napisan fonetskim znakovima, shodno prirodi cnfklkog jezika, gde ne vai pravilo: jednu slovo - jedan glas: ai* hirbai* pramis* tapci* \u* &mie' faiv" dalarz. (Prim. prev.)

GOVORNI INOVI

275

slie da je posredi neka varka. Mogli bismo da njihovu nelagodnost formuliemo ovako: kako moje priznavanje obine injenice o oveku, kao to je injenica da je izrekao izvesne reci ili da je dao neko obeanje, moe da oprcdeli mene na gledite da on treba da neto uini. Sada bih eleo da ukratko razmotrim kakav iri filozofski znaaj moe imati izvoenje koje sam pokuao; i to tako da nam ono omogui skicu odgovora na ovo pitanje. Otpoeu razmatranjem o zasnovanosti pretpostavke da se na to pitanje uopte ne moe odgovoriti. Sklonost da se prihvati strogo razlikovanje izmeu jeste" i treba" kao i izmeu opisnog i vrednosnog, poiva na izvesnoj predstavi o prirodi veza reci sa svetom. To je veoma privlana predstava, toliko privlana (bar meni) da nije potpuno jasno koliko moe da je ugrozi puko iznoenje ovakvih protivprimera koje sam iznco u estom poglavlju. Neophodno je i objanjenje kako i zato ova klasina empirijska predstava ne uspeva da izae na kraj sa ovakvim protivprimerima. Ukratko, takva je predstava konstruisana otprilike ovako: najprc damo primere takozvanih opisnih iskaza (Moja kola idu 80 milja na sat", Dons je visok 6 stopa", Smit ima smeu kosu"), a zatim im suprostavimo takozvane vrednosne iskaze (Moja kola su dobra kola", Dons treba da plati Smitu 5 dolara", Smit je zao ovek"). Svako moe videti da su to razliite vrste iskaza. Uobliavamo razliku tako to ukazujemo da je za opisne iskaze pitanje istinitosti odnosno neistinitosti mogue objektivno utvrditi, zato to znati znaenje opisnih izraza znai znati pod kojim su objektivno utvrdljivim uslovima iskazi koji ih sadre istiniti odnosno lani. Ali u sluaju vrednosnih iskaza, situacija je potpuno drukija. Znati znaenje vrednosnih izraza nije samo po sebi dovoljno da bi se znalo pod kojim uslovima su iskazi koji ih sadre istiniti odnosno lani.

276

DON SERL

poto je znaenje tih izraza takvo da ovi iskazi uopte nisu sposobni za objektivnu odnosno injeninu istinitost odnosno neistinitost. Govornik moe da da bilo koje obrazloenje za bilo koji od svojih vrednosnih iskaza, ali ono uvek sutinski sadri i pozivanje na stavove koje on ima, kriterijumc procene koje je prihvatio, ili moralna naela po kojima je odabrao da ivi i prosuuje druge ljude. Opisni iskazi su tako objektivni, a vrcdnosni subjektivni, a ta je razlika posledica upotrebe razliitih termina. Osnovni razlog ovakvih razlika jeste u t o m e to vrcdnosni iskazi obavljaju potpuno drukije zadatke od opisnih. Njihov posao nije da opisuju svojstva ovoga sveta, ve da- izraze oseanja lica koje govori, da izraze njegove stavove, da pohvale ili pokude, da uzdiu ili vredaju, da osude, da preporue, da savetuju, da narede, itd. Jednom kada uvidimo ove razliite ilokutorne snage koje imaju ove dve vrste izriaja, videemo da izmeu njih mora postojati logiki jaz. Vrednosni iskazi moraju biti razliiti od opisnih, kako bi obavili svoj zadatak; jer kada bi bili objektivni, ne bi vie mogli funkcionisati u smislu vrednovanja. Metafiziki gledano, vrednosti se ne mogu nalaziti u svetu, jer da je tako, prestale bi da budu vrednosti i postale samo jo jedan deo sveta. Formalno gledano, to znai da vrednosnu re nije mogue definisati pomou opisne reci, jer kada bi to bio sluaj, vie ne bi bilo mogue koristiti vrednosnu re za pohvalu ve samo za opisivanje. Formulisano jo na jedan nain, nastojanje da se treba" izvede iz jeste" neminovno je traenje vremena, jer jedino moe da pokae, ak i ako uspe, da jeste" nije stvarno jeste" ve samo prikriveno treba"; i obrnuto - da t r e b a " nije stvarno t r e b a " ve samo prikriveno jeste". Ovakva predstava zainje izvestan model o vezi vrednosnih i opisnih tvrdnji. Prema klasinom modelu, zakljuak izveden iz jednog ili vie opisnih tvrenja ka

GOVORNI INOVI

277

vrednosnom tvrenju, ukoliko je valjan, neminovno je posredovan dodatnim vrednosnim tvrenjem. Racionalna rekonstrukcija ovakvih argumenata ima oblik: Vrednosna velika premisa: Opisna mala premisa: Prema tome, vrednosni zakljuak: na primer, subjekt treba da odri obeanje; na primer, Dons je obeao da e uiniti A1; Prema tome, Dons treba da uini X.

Sutinski je za ovaj model da- kriteriji na osnovu kojih odluujemo da je tvrenje vrednosno ili opisno moraju biti nezavisni od pomenutih relacija logikog sleda. A to znai, pretpostavlja se da smo u stanju da nezavisno identifikujemo klasu opisnih tvrenja i klasu vrednosnih tvrenja o kojima potom pravimo dalje i nezavisno otkrie da lanovi prethodne klase ne mogu sami povlaiti lanove potonje klase. Ako definiemo vrednosno" i opisno" tako da ova teza stoji, ona postaje potpuno trivijalna. Pominjem ovo zato to u ovakvim raspravama osoba koja smatra da opisna tvrenja ne mogu da povlae vrednosna esto dolazi u iskuenje da uini trivijalnim sopstveno stanovite pozivajui se na klasini model u ovako trivijalnom vidu. A svome protivniku kae: Tvrdite da ova opisna tvrenja povlae ova vrednosna tvrenja, ali to samo pokazuje da ova na izgled opisna tvrenja ne mogu biti uistinu opisna odnosno da ova na izgled vrednosna tvrenja ne mogu biti zaista vrednosna". Ovakav odgovor je priznanje poraza. Sutina moga protivprimera jeste da pokaem kako klasian model ne mora da se izbori sa institucionalnim injenicama. esto je posredi upravo to da subjekat ima izvesne obaveze, opredeljenja, prava i odgovornosti, ali je to pitanje institucionalne a ne sirove injenice. Upravo sam jedan takav instituciona-

278

DON SERL

lizovan oblik obaveze, obeavanja uveo maloprc kako bih izveo treba" iz jeste". Poeo sam sa sirovom injenicom da je neki subjekt izrekao izvcsne reci, a zatim sam uveo instituciju kako bih dobio institucionalne injenice pomou kojih smo stigli do zakljuka da, shodno svojoj obavezi, taj subjekt treba da nekom drugom oveku plati pet dolara. itav ovaj dokaz poiva na uvoenju konstitutivnog pravila, po kojem obeati neto znai preuzeti obavezu, i ovo pravilo je pravilo znaenja 'opisne' reci obeanje". Umesto starog: Ni iz jednog skupa opisnih iskaza ne sledi vrednosni zakljuak a da se pri tom ne doda bar jedna vrednosna premisa", mogli bismo da stavimo: Nijedan skup iskaza sastavljen od sirovih injenica ne moe da povue iskaz sastavljen od institucionalne injenice, a da se ne doda bar jedno konstitutivno pravilo". Nisam sasvim siguran da je ovo poslednje istina, ali sam sklon da to verujem; bar je u skladu sa injenicom o gore pomenutom procesu izvoenja. Sada smo u situaciji da vidimo kako moemo da izvedemo beskonaan broj ovakvih dokaza. Razmotrite sledei prilino razliit primer. Na svojoj smo polovini sedmoga ininga i ja uveliko napredujem ka drugoj bazi. Baca lopte se zavrti a onda ispaljuje loptu do zaklona za kratko zaustavljanje, i ja sam izvuen dobrih 10 stopa niz liniju. Sudija dovikuje: Napolje!" Ja se, meutim, kao pozitivista, drim svog uverenja. Sudija mi kae da se vratim u zaklon za one koji ne uestvuju u igri. Ja mu dokazujem da je nemogue izvesti treba" iz jeste". Ni jedan skup opisnih tvrdnji koji opisuju injenino stanje, kaem, ne povlai za sobom bilo kakav vrednosni sud u smislu da moram ili da treba da napustim teren. Ne mogu se vriti vrednovanja samo na osnovu injenica. Neophodna je i vrednosna velika premisa." Prema tome, vraam se i ostajem na drugoj bazi (sve dok me, neminovno je, po kratkom postupku ne uklone sa terena). Mislim da svi smatraju

OOVORN1 INOVI

279

kako su moje tvrdnje bile ovde naopakc, i to naopakc u smislu logiki besmislene. Naravno da je mogue izvui treba" iz jeste" i premda je pokrenuti izvoenje u ovom sluaju komplikovanije nego u sluaju obeavanja, ono, u naelu nije nita drukije. Uputajui se u igru bezbola, preuzimam obavezu da se pridravam izvesnih konstitutivnih pravila. Sada smo u stanju da vidimo kako je tautologija da neko treba da odri svoja obeanja samo jedna iz klase slinih tautologija koje se odnose na institucionalizovane oblike obaveze. Na primer, izreka Ne treba krasti" moe se razumeti (mada nema potrebe) kao da tvrdi da priznati neto za tue vlasnitvo nuno podrazumeva priznanje da on ima pravo da ga proda. To je konstitutivno pravilo institucije privatne svojine9. Ne treba lagati" moe se protumaiti kao da kae da tvrditi neto nuno podrazumeva preuzimanje obaveze da se govori istinito. Jo jedno konstitutivno pravilo! Treba vraati dugove" moe se protumaiti kao da kae da neto to je priznato kao dug mora nuno da se prizna i kao obaveza da e biti plaeno. Naravno, da ponovimo, postoje i drugi naini da se protumae ove reenice a koji nee tvrdnju izraenu u njihovom izricanju pretvoriti u tautologiju. Lako je videti kako e sva ova naela stvoriti protivprimer tezi da je nemogue izvesti treba" iz jeste".
9 Prudon (Proudhon) je rekao: Svojina je kraa", Ukoliko pokuamo da ovo protumaimo kao internu pnnicdl'u. cm.i nema smisla. Izreena je kao primedba spolja, koja tnbl da napadne i odbitci ustanovu line svojine. Ona svoj izgled i snagu paradoksa crpe konMci termine koji su svojstveni inslituciji kako bi napala lu istu instituciju. Stojei na palubi nekih institucija, mogue je petljali izvesnim konstiruiivnun pravilima, pa ak i neke druge institucije bacili u more. Ali, moe li ovek da zavitla we institucije preko palube (kako bi moda izbegao okolnosti u kojima e morati da izvede ..treba" iz ,jeste")? Ne moe. ukoliko hoe cia i dalje uprainj.iva one oblike ponaanja koje smatramo tipino ljudskim. Pretpostavimo da je Prudon dodao (i pokusan da se dri tog pravila u ivotu): Istina je la; brak je ncversrvo; jezik je nekomunikativan; zakon je zloin, itd.", sa svim moguim institucijama.

2go

DON SERL

Moji okvirni zakljuci su, prema tome, sledei: 1. Klasina slika ne uspeva da objasni institucinalnc injenice. 2. Institucionalne injenice postoje unutar sistema konstitutivnih pravila. 3. Neki sistemi konstitutivnih pravila podrazumevaju obaveze, oprcdeljenja i odgovornosti. 4. Unutar nekih od ovih sistema, moemo izvesti treba" iz jeste" po ugledu na prvo izvoenje. Uz ovakve zakljuke vraamo se sada pitanju kojim sam i otpoeo ovaj odeljak: kako me moje iznoenje injenice o oveku, kao to je injenica da je dao obeanje, opredeljuje za gledite o tome ta ovek treba da uradi? Mogli bismo otpoeti odgovor na ovo pitanje rekavi da je za mene tvrenje jedne ovakve institucionalne injenice gotovo to i uvoenje konstitutivnog pravila te iste institucije. I upravo ta pravila daju smisao reci obeanje". Ali ta su pravila takva da opredelivi se za gledite da je Dons neto obeao podrazumeva i da moram da se opredelim i ta on treba da uradi, bar kad je u pitanju obaveza koju je preuzeo obeavanjem. Ako ba hoete, pokazali smo da je obeavanje" vrednosna re, poto smo pokazali da je pojam obeavanja logiki povezan sa vrednosnim pojmom obaveze, ali poto je on takode i isto opisan" (jer je pitanje objektivne injenice da li je neko neto obeao ili nije), mi smo u stvari pokazali da je takvo razlikovanje potrebno iz osnova preispitati. Navodna razlika izmeu opisnih i vrednosnih iskaza u stvari je spoj bar dveju razlika. S jedne strane, postoji razlika izmeu raznovrsnih ilokutornih inova; s tim to jedna porodica ilokutornih inova ukljuuje vrednovanja, a druga - opise. S druge strane, postoji razlika izmeu izriaja koji sadre objektivno odluive tvrdnje u pogledu njihove istinitosti ili neistinitosti i onih koje sadre tvrdnje koje nisu objektivno odluive ve su 'stvar line odluke' odnosno 'stvar linog uvercnja".

GOVORNI INOVI

281

Pretpostavili smo da ova prva razlika jeste (mora biti) samo poseban sluaj ove druge, te da ukoliko neto ima ilokutornu snagu vrednovanja, ono ne moe slediti iz injeninih premisa. Ako sam u pravu, onda je navodna razlika izmeu opisnih i vrednosnih izriaja korisna samo kao razlika izmeu dve vrste ilokutornih snaga, opisivanja i procenjivanja, a nije ak ni tu od velike koristi poto su, ako strogo upotrebljavamo ove termine, oni samo dve medu stotinama vrsta ilokutornih snaga; a izriaji reenica u obliku 5 - Dons treba da plati Smitu pet dolara" - karakteristino nee spadati ni u jednu od ovih dveju klasa. Ali kako se sve ovo odraava na filozofiju morala? Bar ovoliko: esto se tvrdi da nijedan etiki iskaz ne moe nikada da sledi iz skupa injeninih iskaza. Razlog za ovo je, navodno, to to su etiki iskazi potklasa vrednosnih iskaza, te nijedan vrednosni iskaz ne moe da sledi iz niza injeninih iskaza. Naturalistika pogreka primenjena na etiku samo je poseban sluaj opte naturalistike pogreke. Tvrdio sam daje opta tvrdnja kako je nemogue izvui vrednosne iz opisnih iskaza - neistinita. A nisam tvrdio, pa ak ni razmotrio, stav da se specifino etiki odnosno moralni iskazi ne mogu izvoditi iz injeninih iskaza. Meutim, iz mog objanjenja u stvari sledi da, ukoliko treba dokazati tu specijalnu tvrdnju, treba je dokazati na nezavisnim razlozima, a ne moe se dokazati na osnovu opte tvrdnje, poto je - ukoliko je moja analiza ispravna - opta tvrdnja lana. Uzgred, smatram da obaveza da se odri obeanje verovatno nema nunu povezanost sa moralom. esto se tvrdi da je obaveza da se odri obeanje paradigmatian sluaj moralne obaveze. Ali razmotrite sledeu, veoma rairenu vrstu primera. Obeavam da u doi na vau zabavu. Meutim, te veeri mi se jednostavno ne ide. Naravno, da treba da idem; konano, obeao sam i nemam valjano opravdanje za izostanak. Ipak,

282

D 2 O N

SERL

ne odlazim. Jesam li nemoralan? Komotan, bez sumnje. Da je bilo izuzetno vano da odem, onda bi moglo biti nemoralno da ostanem kod kue. Ali, u tom sluaju bi nemoralnost proistekla iz vanosti moga odlaska a ne neposredno iz obaveze koju sam preuzeo obeavanjem. 8.3. Primedbe i odgovori italac koji nije upoznat sa filozofskom kontroverzom koja okruuje ovaj problem moe stei utisak da su tvrdnje koje smo izneli u odeljku 8.1. bezazlene i dovoljno oigledne. Pa ipak, nema tvrdnje u ovoj knjizi koja e izazvati i koja je izazvala tolike kontroverze kao izvoenje u tom odeljku. Objavljene kritike ovoga izvoenja mogu se podcliti u dve kategorije. One koje su napale ceteris paribus pretpostavku i one koje su napale navodnu logiku vezu izmeu obeavanja, obaveze i treba". Prvi skup sam zaobiao iskljuivi iz razmatranja unutar dokaza razliite vrste elemenata kojima je ceteris paribus pretpostavka po svojoj strukturi trebalo da se pozabavi. Drugi skup zadire u samu sr problematike o kojoj je re i zasluuje podrobnije razmatranje. Ove primedbe na izvoenje otkrivaju mnoge probleme, ne samo u filozofiji jezika ve i ire. U ovome to sledi, izloiu i odgovoriti u dijalokom obliku na ono to smatram da su najiskrenije primedbe upuene ovom dokazu. Prva primedba: itavo izlaganje implicitno sadri izvestan konzervativizam. Kao da kaete daje logiki nedosledno da bilo ko misli kako uopte ne treba drati obeanje, odnosno da je rdava i sama institucija obeavanja. Odgovor: Ovakva primedba je u stvari neshvatanje itavog dokaza, tavie, nerazumevanje itave knjige. Savreno je u skladu sa mojim objanjenjem da neko

GOVORNI INOVI

283

tvrdi: Nikada ne treba odrati obeanja". Pretpostavimo, na primer, da anarhistiki nihilista tvrdi da obeanje nikada ne treba odrati jer, na primer, neprikladna briga oko obaveza ometa samoispunjenje. Ovakav argumenat moe biti luckast ali nije logiki besmislen, bar kad je u pitanju moje objanjenje. Da bismo razumeli ovu tvrdnju, potrebno nam je da napravimo razliku izmeu onoga to je stvarno i onoga to je svojstveno instituciji obeanja. Svojstveno je pojmu obeavanja da obeavanjem subjekt preuzima obavezu da neto uini. Ali, da li je itava institucija obeavanja dobra ili rdava, i da li su obaveze preuzete obeavanjem prevladane drugim spoljnim sadrajima, pitanja su koja su strana samoj instituciji. Nihilistiki argument koji smo malopre pomenuli predstavlja jednostavno napad spolja na instituciju obeavanja. Naime, on kae da je obaveza da se odri obeanje uvek prevladana zbog navodno ravog karaktera same institucije. Ali, on ne porie da obeanja obavezuju, ve samo insistira na tome da obaveze ne treba izvravati zbog spoljnjeg elementa samoispunjenja". Nita u mom objanjenju ne obavezuje na konzervativno gledite da su institucije logiki neosporive odnosno na gledite da subjekt treba da odobrava ili ne odobrava ovu ili onu instituciju. Poenta je samo u tome da kada se neko uputi u odreenu institucionalnu aktivnost uvodei pri tome pravila institucije, onda se on neminovno opredeljuje za takav i takav nain, bez obzira da li povoljno ili nepovoljno gleda na tu instituciju. U sluaju jezikih institucija, kao stoje obeavanje (ili izricanje tvrdnji) ozbiljni izriaji reci opredeljuju subjekt na nain odreen znaenjem reci. U izvesnim izricanjima u prvom licu, izriaj znai preuzimanje obaveze. U izvesnim izricanjima u treem licu, izriaj je izvetaj o preuzetoj obavezi. Druga primedba: Odgovor na prvu primedbu sugerie sledei reduetio ad absurdum. Prema takvom

284

DON SERL

objanjenju, svaka institucija moe arbitrarno da obavee bilo koga, zavisno samo koliko neko arbitrarno odlui da ustanovi tu instituciju. Odgovor: Ova se primedba zasniva na netanom poimanju obaveza koje nije implicirano ovde datim objanjenjem. Pojam obaveze blisko je povezan sa pojmom prihvatanja, priznavanja, preuzimanja, itd., obaveza na takav nain da se pojam obaveze sutinski zasnuje kao ugovorni pojam 10 . Pretpostavimo da meni potpuno nepoznata grupa ljudi u Australiji ustanovi 'pravilo' kojim se ja 'obavezujem' da u im plaati sto dolara nedeljno. Ukoliko nisam nekako uvuen u taj poetni dogovor, njihovi zahtevi su nerazumni. Ne moe bilo kakva proizvoljna odluka A"-a da stavi K-a u obavezu. Trea primedba: Sada poinje da polako biva jasno kako je poetna vrednosna odluka u stvari odluka da se prihvati ili odbaci institucija obeavanja. Po vaem objanjenju, im neko ozbiljno upotrebi re obeanje", on se obavezuje na takav i takav nain. to samo pokazuje da je vrednosna premisa \a. To pokazuje da je [a. u stvari sutinski moralno naelo. Odgovor: Ova primedba poinje da se pribliava sri itave materije. \a. je zaista kljuna premisa, jer upravo nas ona odvodi od sirovog do institucionalnog nivoa, nivoa koji sadri obaveze. Ali njeno 'prihvatanje7 je sasvim razliito od odluke da prihvatimo izvesno moralno naelo. \a. iskazuje injenicu o znaenju opisne reci obeanje". tavie, svako ko koristi tu re u ozbiljnom doslovnom govoru obavezuje se njenim logikim posledicama koje ukljuuju i obavezivanjc. I u tom smislu nema nieg posebnog sa obeanjima; slina pravila su ugraena u stavove, upozorenja, savete, izvetaje, a moda i nareenja. Ovde stavljani pod znak pitanja odreen model opisivanja jezikih
1(1 Uportrdi E J . Ummon: Mornl Dilemmas", Phihsaphical Reviev.-, l%2.

GOVORNI INOVI

285

injenica. Prema tom modelu, jednom kad ste opisali injenice u bilo kojoj situaciji, pitanje svih 'procena' je i dalje apsolutno otvoreno. Naime, hou da tvrdim kako u sluaju izvesnih institucionalnih injenica, procene koje obuhvataju obaveze, opredeljenja i odgovornosti nisu vie potpuno otvorene, jer iskaz o institucionalnim injenicama ukljuuje i ove pojmove. Silno me oarava injenica da autori, koji su inae anti-naturalisti", kad o tome razmiljaju, preutno prihvataju izvoenje vrednosnog iz opisnog, upranjavajui filozofiju i ne obraajui panju na svoju ideologiju. Razmotrimo sledee pasuse iz R.M. Hera (Hare): 1 1 Ako neko kae da je neka stvar crvena, on se opredelio (moje podvlaenje) za gledite da e bilo ta drugo to je u relevantnim vidovima slino toj stvari biti isto tako crveno." Her takoe kae 12 da se taj neko opredelio da to zove crvenim" (moje podvlaenje); i da je to opredeljenje iskljuivo proisteklo iz znaenja odgovarajuih rei. Ostavljaiui po strani pitanje da li je ono to Her govori istina 3 , ono je istog oblika kao i moj argument. I ja kaem da ukoliko neko obea, onda se on obavezuje da uini ono to je obeao, a to iskljuivo proistie iz znaenja obeanja". Jedina vana razlika izmeu ovih dveju teza jeste to je u Hcrovom primeru re o obavezivanju u pogledu budueg jezikog ponaanja. U mom, opredeljenje nije svedeno na jeziko ponaanje. Po ovoj strukturi, oni su istovetni. Ali, pretpostavimo da neko moe da pokae kako nisu isti. Vrlo dobro, onda u ja svoje izvoenje obaviti na sledeem primeru. On je to nazvao crvenim" jeste neposredni injenini iskaz (kao, na primer, on je obeao"). On se opredcljuje da izvri odreeni in" jeste vrednosno postoje opredeljc11 R.M. Hare: Freedom and Reason, Oxford, 1V63, sir, I I . 12 Ikid. str. 15. 13 Ne bi bilo inslinito u svojoj jaoj verziji na str. 15. o v e k moe da neki prcilmei nazove crvenim a da nita ne ka*e o sledeom crvenom predmetu koji ugleda.

286

DON SERI

nje {iako ire) lan iste porodice kao i obavezivanje. Otuda je upravo sama teza iz Herovog primera da vrednosni slede iz opisnih iskaza. Hera uznemirava ono to on smatra tvrdnjom da tautologije dovode do obaveza14. Ali on, izgleda, previa da su tautologije hipotetiki stavovi i da otuda one same po sebi ne dovode do bilo kakvih obavezivanja. One kau, na primer, Ako on to nazove crvenim, onda se on opredelio". Stoga nam je potrebna empirijska premisa: on je to nazvao crvenim" da bismo stigli do zakljuka: On se opredelio". Niko ne tvrdi da tautologije 'propisuju' ponaanje kategoriki, ve samo uslovno, shodno nekoj institucionalnoj injenici (kao to to ilustruje Herov primer). U odgovoru na ovu stavku, moe se rei da Her pod opredeljenjem" podrazumcva to da govornik koji se ne pridrava ovih opredeljenja protivreci sam sebi. I tako su opredeljenja zasnovana 'opisno'. Ali to samo itavo pitanje vraa korak unazad. Zato bi se govornik uopte bavio time da li njegovi iskazi protivree sami sebi? A odgovor je jasan: svojstveno je pojmu iskaza (opisna re) da je samo-protivrenost (opisna re) mana (vrednosna re). To znai da se onaj koji tvrdi opredelio {ceteris paribus) da izbegne protivreenjc samom sebi. Ne odluuje najpre subjekt da produkuje iskaze, a tek potom donosi posebnu vrednosnu odluku da e oni biti bolji ako ne protivree sami sebi. Stoga smo i dalje na stanovitu da su opredeljenja sutinski ukljuena u injenice. etvrta primedba: Odgovor na treu primedbu u stvari premauje sopstveni cilj. Vaim izvoenjem jedino ste pokazali daje obeati" (i bez sumnje tvrditi", opisati") u stvari vrednosna re. Moda je korisno istai da su neki pojmovi koje smo ranije smatrali opisnim u stvari vrednosni; ali tako se ne prevazilazi
14 ..The promiNing game". Revtte Inlernatinnale ite Phitnsophie, 1VM. str. 403 i dalje.

GOVORNI INOVI

287

opisno-vrcdnosni jaz. Poto pokaemo da je 2 vrednosno, iz toga uistinu sledi samo to da \a. mora biti vrednosno, s obzirom da su opisne premise 1 i \b. nedovoljne da povuku i 2. Odgovor: Nemamo nikakvog nezavisnog razloga da 2 nazovemo vrednosnim, osim injenice da ono povlai i vrednosnu tvrdnju 3. Tako sada teza da opisi ne mogu da povuku vrednovanja postaje trivijalna, jer e kriterij da li je ili ne izvestan iskaz opisan biti: obuhvata li on ili ne neto vrednosno. Ali, ako nema nezavisno ustanovljenih klasa opisnih i vrednosnih iskaza o kojima moemo zatim otkriti da lanovi prethodne povlae ili ne lanove ove druge, naa definicija opisnog ukljuie i ne obuhvata bilo kakve vrednosne tvrdnje", a to e nau tezu uiniti trivijalnom. 2 je intuitivno neposredan injenini iskaz. Ukoliko nas naa lingvistika teorija prisiljava da to poreknemo i da tvrdimo kako je posredi subjektivno vrednovanje, onda sa tom teorijom neto nije u redu. Peta primedba: etvrtu primedbu treba samo preformulisati. Stvar je u tome da rei kao to je obeanje" imaju i svoj vrednosni i svoj opisni smisao. U opisnom smislu (smisao 1), obeati" znai jednostavno rei odreene reci. U vrednosnom smislu (smisao 2) obeati" znai preuzeti obavezu. Dakle, ukoliko je \a. uistinu opisno, onda itav na prelaz sa 1 na 2 dokazuje jedino to da je Dons izvrio obeanje u smislu 1; a da bi se sa 2 prelo na 3, treba dokazati da je dao obeanje u smislu 2, a to zahteva dodatnu vrednosnu premisu. Ukratko, postoji jednostavna pogreka dvosmislenosti kad je re o obeati". Dokazujete da je Dons dao obeanje u smislu 1, a potom pretpostavljate da ste dokazali da je dao obeanje u smislu 2, netano pretpostavivi da su ova dva smisla ista. Razlika izmeu smisla 2 i smisla 1 jeste razlika izmeu oprcdcljenog

288

DON SERL

uesnika i neutralnog posmatraa. Stoga je i neophodno, i od kljune vanosti, praviti ovu razliku izmeu opredeljenog uesnika i neutralnog posmatraa, jer samo neutralni posmatra daje prave injenine odnosno opisne iskaze. im protumaite re obeanje" sa stanovita opredeljcnog uesnika, preutno ste skliznuli u vrednovanje, ali dokle god to ne uinite, dokazivanje nee funkcionisati. Zaista, ne bi trebalo pretpostaviti da se svaka re javlja ve obeleena kao vrednosna ili opisna. Neke na izgled opisne reci mogu imati vrednosni smisao, kao kod smisla 2 obeanja", ali i opisan smisao. Samo kod smisla 1 obeanja", smisao je isto opisan. Odgovor: Ne postoji smisao 1. To jest, nema doslovnog znaenja obeanja" po kojem ono jedino znai izricanje odreenih reci. tavie, obeanje" oznaava govorne inove koji se karakteristino vre izricanjem odreenih reci. Ali obeanje" nije leksiki dvosmisleno, s tim da jednom znai izricanje reci a drugi put preuzimanje obaveza. Navedeni prigovor pokuava da prui smisao obeanja u okviru kojeg e iskaz obeao je" tvrditi sirovu a ne institucionalnu injenicu; no takav smisao ne postoji. Rezonovanje u okviru ovog prigovora isto je kao i u okviru 4. Sastoji se od uvoenja klasinog modela, s tim to se dovodi u pitanje upravo taj klasini model. Pokuau da ovo jo malo razradim. Jezike injenice, onakve kako su date u jezikim karakterizacijama, nameu ogranienja svakoj lingvistikoj teoriji. U najmanju ruku, teorija mora biti saglasna injenicama; isto tako, prihvatljiva teorija mora da obrazloi ili objasni injenice. U sadanjem primeru, sledee lingvistike karakterizacije tvrde izvesne injenice: L. Tvrenje u obliku X je dao obeanje" tvri jednu objektivnu injenicu i nije, osim u graninim sluajevima, subjektivno niti je stvar linog uverenja.

GOVORNI OlNOVI

289

2. Po definiciji, obeanje je preuzimanje obaveze odnosno opredcljenjc, itd., da se neto uini. 3. Reenica u obliku X je obeao" nije leksiki dvosmislena u pravcu ,,X je izrekao neke reci" i ,,Xje zaista obeao". Obeati" nije na taj nain homonimno. 4. Obeavanje se tipino vri tako to se izreknu odreeni izrazi u izvesnim kontekstima i sa izvesnim namerama. 5. Tvrenje u obliku ,,X )c preuzeo obavezu" jeste vrednosno, poto takvo tvrenje vri predikaciju takozvanog vrednosnog pojma, obligacije. Saglasnost sa ovim injenicama predstavlja uslov adekvatnosti bilo koje lingvistike teorije koja tei da se pozabavi ovom oblau. Primedba 4 je saglasna sa iskazom 1, Primedba 5 uspeva da zagladi" ovu poentu time Stoje nesaglasna sa iskazom 3. Oba ova manevra motivisana su ncuspehom klasinog modela da objasni 1 i 2 zajedno kada je dato 5. Gotovo sve ove primedbe na nae dokazivanje sastoje se od napora da se poreknu jedna ili vie ovakvih jezikih karakterizacija. Primedba koja je upravo upuena (5) jeste pokuaj da se uvede smisao obeanja", u okviru kojeg obeanje nije preuzimanje obaveze, ve je potpuno definisano u kontekstu iskaza 4. Ali ne postoji takav doslovni smisao. Navedeni ste na takav potez jer vaa teorija ne moe da uklopi i injenicu da obeanje obavezuje i injenicu da je neko uistinu dao obeanje. esta primedba: Dakle, jo me niste uverili, pa da jo jednom pokuamo. ini mi se da ne cenite dovoljno moje razlikovanje opredeljenog uesnika i neutralnog posmatraa. Dodue, mogu da se sloim sa vama da im doslovno i bez rezerve upotrebimo re obeanje", na scenu stupa vrednosni element, jer doslovnom i bezrezervnom upotrebom te reci opredelili smo se za instituciju obeanja. No to ukljuuje vrednovanje tako da im specifikujemo koja je od onih prethodnih

29()

DON SERL

upotreba doslovna i opredeljena, moemo vidcti da je u stvari vrednosna. Odgovor: U izvesnom smislu, ovde navodite moj argument kao da je on primedba koja me pobija. Kada re upotrebimo doslovno i bez rezerve, zaista se oprcdeljujemo za logika svojstva te rei. U sluaju obeanja, kada tvrdimo On je obeao", oprcdeljujemo se za stav da je on preuzeo obavezu. Na doslovce isti nain, kada upotrebimo re trougao" opredeljujemo se za njena logika svojstva. Pa tako, kada kaemo, na primer, A" je trougao", opredeljujemo se za stav da X ima tri strane. A injenica da oprcdcljivanje u prvom licu ukljuuje i pojam obavezivanja, pokazuje da smo u stanju da iz nje izvedemo 'vrednosni' zakljuak; ali ne pokazuje ni da postoji bilo ta subjektivno (neto to je stvar linog uverenja, a ne stvar injenice, odnosno neto to je stvar moralne odluke) u iskazu On je obeao", kao to ni injenica da iskaz X je trougao" ima logike posledice, ne pokazuje da postoji moralna odluka u opredeljenoj upotrebi rei trougao". Mislim da je razlog zato ste ovde zbunjeni jednostavno sledei: postoje dva korenito razliita naina tumaenja fraze opredelite se za (prihvatiti) instituciju obeavanja". U izvesnom smislu to znai neto kao (a) preuzeti da se re 'obeanje' koristi u skladu sa njenim doslovnim znaenjem, koje je doslovno znaenje odreeno konstitutivnim pravilima svojstvenim toj instituciji". A sasvim razliit nain da se protumai ova fraza jeste uzeti da ona znai (b) zaloiti se za ovu instituciju kao dobru i prihvatljivu". Dakle, kada doslovno tvrdim da je neko dao obeanje, ja se zaista opredcljujem za instituciju u smislu (a); tavie, izvoenje je mogue upravo zato to me ovo doslovno znaenje i navodi na takvo oprcdcljenje. AH ja se ne opredeljujem za smisao (b). Sasvim je mogue da neko ko se gnua institucije obeavanja kae sasvim doslovno Dons je obeao",

GOVORNI INOVI

291

te se tako opredeljuje za gledite da je Dons preuzeo obavezu. Smisao (b) opredeljivanja uistinu je stvar linog uverenja (bar to se tie trenutne rasprave), ali nema nieg subjektivnog u iskazima koji koriste opredeljivanje u smislu (a). Da bismo ovo razjasnili, zapaziemo kako sasvim ista razlika vai za geometriju. Neko ko smatra da je itavo izuavanje geometrije i njen predmet rdav, ipak se opredeljuje za logike posledice X je trougao", kada tvrdi A'je trougao". Ni u jednom sluaju ne postoji nita vrednosno - u smislu subjektivnosti - u vezi ovakvog opredeljivanja. I ,,On je obeao" i A'je trougao" jesu injenini iskazi. (Naravno, logiki je mogue da ljudi pokuaju da obesnae obeanje - ili geometriju - koristei reci na nepovezan nain, ali to u oba sluaja nije od znaaja za valjanost ovog izvoenja.) Dakle, kad kaete da na scenu stupa vrednosni element, kada doslovno i bez rezerve okarakteriemo neto kao obeanje, to moe da znai jedno od dveju stvari; ili: 1. Iskaz On je obeao", dat doslovno i bezrezervno, povlai za sobom iskaz On je preuzeo obavezu"; ili 2. Iskaz On je obeao" uvek je subjektivan ili stvar linog uverenja, jer dati ga podrazumeva uvcrenje da je institucija obeavanja dobra stvar. U prvom sluaju, ono to kaete je zaista tano i uistinu je kljuna stavka moga argumenta, a poiva na malopredanjem tumaenju (a). Ali, ukoliko je ono to mislite izraeno drugom tvrdnjom, koja se zasniva na tumaenju (b), onda je to to ste rekli oigledno lano. Oigledno je lano i da je ,.On je obeao" subjektivno i stvar linog uverenja, a neistinito je i to da kad elite da bezrezervno kaete On je obeao", morate misliti da je institucija obeavanja dobra stvar.

292

DON SERL

U klasinoj teoriji 'vrednosnih' sudova postoje dva elementa: jedan, priznavanje klase sudova za koje se intuitivno osea da su vrednosni (na nesreu ispostavlja se da je ovo veoma raznorodna klasa); i drugo, teorija da svi takvi sudovi moraju biti subjektivni ili stvar linog uverenja. Ja ne dovodim u pitanje prvu polovinu ovoga; mislim da postoje bar izvesne paradigme vrednosnih izriaja, te sam sklon da se sloim sa ortodoksnim teoretiarima da je i O n je pod obavezom" jedna od njih. Ali ono to dovodim u pitanje jeste druga polovina, teorija da svaki lan ove klase mora biti subjektivan i da nijedan injenini odnosno objektivni sud ne moe da povlai bilo kojeg lana ove klase. Sedma primedba: I dalje nisam uveren. Zato ne bih mogao da govorim u distanciranom antropolokom smislu? Za mene je oigledno da neko moe da kae .,On je o b e a o " , mislei otprilike on je dao ono Sto oni - ljudi ovog anglosaksonskog plemena - zovu obeanje". I to je taj isto opisni smisao obeanja koji ne podrazumeva nikakvo opredeljivanjc za vrednosne iskaze. Tako da kada pravim razliku izmeu opredeljcnog uesnika i neutralnog posmatraa, pokuavam da izrazim upravo ovo antropoloko stanovite. Odgovor: Naravno, moete govoriti oratio obliqua i tako izbei opredeljenost da direktno govorite. Mogu se ak koristiti oblici govora namenjeni normalnom govoru a ipak govoriti prikrivenim oratio obliqua ili onim to ste nazvali 'distancirani antropoloki smisao'. Ali obratite panju da je to uistinu sasvim irelevantno i da ne pokazuje kako su posredi razliiti smislovi rei, niti da je originalni iskaz prikriveno vrednovanje. Jer, primetiete, da je to isto mogue uiniti sa bilo kojom drugom rei. Mogue je zauzeti distanciran antropoloki stav prema geometriji, a skeptian antropolog sa neke druge planete mogao bi takode da zauzme takav

GOVORNI INOVI

293

stav 15 . Kada kae A" je trougao" ne mora misliti nita vie nego X je ono to oni, Anglosaksonci, zovu trougao"; ali to ne dokazuje da postoje dva smisla tTOUgla", opredeljujui, odnosno vrednosni smisao, i distancirani, odnosno opisni smisao. Niti to dokazuje da je Euklid bio prikriveni moralista zato to njegovi dokazi zahtevaju 'opredeljujue' korienje izraza koje upotrebljava. injenica da se prema svemu moe zauzeti distanciran stav nevana je za valjanost deduktivnih argumenata koji podrazumevaju opredeljujuu upotrebu izabranih reci. Da je zaista valjana primedba izvoenju u odeljku 8.1. kada se kae da reinterpretacijom reci u distanciranom antropolokom smislu moemo da dobijemo netaan argument, onda bi ta ista primedba obesnaila sve mogue deduktivne argumente, poto svaki valjani argument poiva na opredeljujuem javljanju izraza koji su kljuni za ovakvo izvoenje. No, ova primedba jedina kae da za bilo koji deduktivni argument moete da konstruiete i naporedni argument u oratio obliqua, iz kojeg se ne moe valjano izvesti zakljuak o originalnom argumentu. Pa ta! Ovakva injenica uopte ne moe da utie na valjanost bilo kojeg originalnog argumenta. Moj argument - kao i svaki drugi valjani argument - zahteva ozbiljno, doslovno, ne oratio ohliqua javljanje kljunih reci koje sadri. injenica da postoje druga mogua ne-ozbiljna javljanja ovih rei potpuno je irelevantna. Od svih argumenata koji su korieni protiv prvobitnog dokaza, argument iz antropologije je najraireniji16 i najslabiji. On ima sledeu strukturu: uzmite bilo koje valjano izvoenje zakljuka iz premisa. Uzmite
15 Primetiete, uzgred, da antropolozi govore n religijama na dodo nain: na primer, ..Postoje dva boga, od kojih je bog kiSe vaniji jer on stvara kiSu". Ovo ne pokazuje da postoje r.i/liiiiH znaenja hilo koje upotrebljive rei. lo samo pokazuje da je u UVMUiU kontekstima mogue govorili oratut oblU/ua, a da se pri tome ne korete oblici orati'i iihhi/uu 16 Uprkos injenici da je o lome bilo reci i da se na to odgovorilo u prvobitnom izlaganju. Uporcdi J.R. Searle, op.cit. str. 51 i 52.

294

D Z O N SERl

potom bilo koju kljunu re R u premisama, pa neka je to obeanje", trougao", crven", bilo koju re kljunu za argument. Re interpret i raj te R tako da ona vie ne znai R ve znai, na primer, ono to neko drugi naziva Ru. A sada ponovo napiite izvoenje tako rcinterpretiranom R i vidite je li vaa tvrdnja i dalje valjana. Svi su izgledi da nije; ali ako jeste, nastavite da ponavljate istu proceduru samo sa drugim recima, sve dok ne dobijete verziju u kojoj vie nije valjana. Zakljuak: Sve vreme izvoenja nije bilo valjano. injenica da kritiari ovakvog izvoenja stalno i nanovo istiu argument, koji bi, da je valjan, mogao da ugrozi sva valjana izvoenja samo je ilustrativna za ironiju pomenutu na poetku ovoga poglavlja. Nagon da se ponovo u jezik uita metafizika razlika izmeu injenice i Vrednosti kao teza o valjanim logikim sledovima mora neminovno da se suoi sa svojim protivmerama, jer upotreba jezika je svuda proeta injenicama o prihvaenim opredeljenjima, preuzetim obavezama, iznetim uverljivim argumentima, itd. Suoeni sa ovakvim protivprimerima, esto smo prevladani snanim iskuenjem da reinterpretiramo terminologiju tih protivprimera u ,.opisnom" smislu, da prihvatimo distancirano antropoloko stanovite". Ali cena toga je da reci vie ne znae ono to inae znae, a cena uistinu dosledne primene distanciranog antropolokog stanovita" bila bi ukidanje svake valjanosti i logike doslednosti. Pokuaj da se izbegnu protivprimeri i da se nedoslednost ispravi odstupanjem od opredeljene upotrebe reci motivisan je eljom da se drimo teze, ma ta se desilo. Ali izbegavanjc opredeljene upotrebe reci neminovno vodi ka konanom izbegavanju samog jezika, jer govorenje jezika - to je i glavna tema ove knjige - sastoji se od izvrenja jezikih inova shodno odreenim pravilima, a nemogue je odvajati te govorne inove od opredeljenja koja su njihovi sutinski sutinski delovi.

1. Frih From; BEKSTVO OD SLOBODE 2. Leek Kolakovski: FILOZOFSKI ESEJI 3. Pjer Frankastel: UMETNOST I TEHNIKA 4. Sergej M. AjzenStajn: MONTAA ATRAKCIJA 5. OVEK DANAS, zbornik ogleda 6. H. Rajhenbah: RAANJE NAUNE FILOZOFIJE 7. Nikola Milosevi; ANTROPOLOKI ESEJI 8. Suzuki, From: ZEN BUDIZAM 1 PSIHOANALIZA 9. Norbcrt Viner: KIBERNETIKA I DRUTVO 10. Roe Kajoa: IGRE I LJUDI 11. Dejvid Risman: USAMUENA GOMILA 12. Klod Levi-Stros: DIVUA MISAO 13. Bertoli Brecht: DIJALEKTIKA U TEATRU 14. M. Friehand: ETIKA MISAO MLADOG MARKSA 15. Ernst Bloch; TUB1NGENSKI UVOD U FILOZOFIJU 16. Roman Jukobson: LINGVISTIKA I POETIKA 17. M. Bahlin: PROBLEMI POETIKE DOSTOJEVSKOG IH. Adam af; MARKSIZAM I LJUDSKA JEDINKA 19- Teodor Adorno; FILOZOFIJA NOVE MUZIKE 20. Karl Manhajm: IDEOLOGIJA I UTOPIJA 21- Zan Pijae: PSIHOLOGIJA INTELIGENCIJE 22. Jovan Hristi: OBLICI MODERNE KNJIEVNOSTI 23. Sreten Mari?; GLASNICI APOKALIPSE 24. F. de Sosir: OPTA LINGVISTIKA 25. . P. Sam: EGZISTENCIJALIZAM I MARKSIZAM 26. Luj Altise: ZA MARKSA 27. R. Bari: KNJIEVNOST. MITOLOGIJA. SEMIOLOGIJA 28. an Pijae; MUDROST I ZABLUDE FILOZOFIJE 29. Fung Ju-Lan; ISTORIJA KINESKE FILOZOFIJE 30. MiSel Fuko: RIJEI I STVARI 31. Noam omski: GRAMATIKA i UM 32. D. Bom: UZRONOST I SLUAJNOST U SAVREMENOJ FIZICI 33. Verner Hajzenberg: FIZIKA I METAFIZIKA 34. Ranko Bugarski: JEZIK I LINGVISTIKA 35. Boris Ejhenbaum: KNJIEVNOST 36. Mikel Difren: ZA OVEKA 37. tetan Barker: FILOZOFIJA MATEMATIKE 38. Jan Kot: JEDENJE BOGOVA 39. P. Francastel: STUDIJE" IZ SOCIOLOGIJE UMJETNOSTI 40. Tumas Kuri: STRUKTURA NAUNIH REVOLUCIJA 41. WalterBenjamin: ESEJI 42. Stelan Moravski; PREDMET I METODA ESTETIKE 43. Fredrik Dejmson: MARKSIZAM I FORMA 44. Anri Lcfcvr: URBANA REVOLUCIJA 45. Pol de Man: PROBLEMI MODERNE KRITIKE 46. G. H. von Wright: OBJANJENJE I RAZUMEVANJE 47- FENOMENOLOGIJA, zbornik 48. Jirgen Habermas: SAZNANJE 1 INTERES 4. Roman Ingardcn; DO2.IVUAJ. UMETNIKO DELO I VREDNOST 50. G. della Volpe: KRITIKA UKUSA 51. an Bemar: VELIINA I ISKUENJA MEDICINE S . Aleksandar Koev; KANT 53. P. Medvedev: FORMALNI METOD U NAUCI O KNJIEVNOSTI 54. V. E. Mejerholjd: O POZORITU

55. A. R. Luna: OSNOVI NEUROPSIHOLOGIJE 56. A. N. Vajthed: NAUKA I MODERNI SVET 57. R. D. Laing: PODELJENO JA, POLITIKA DOIVLJAJA 58. H. L. Dreyfus: TA RAUNARI NE MOGU 59. Lav Vigotski: MILJENJE I GOVOR 60. Ivan D. Ivi; OVEK KAO ANIMAL SYMBOLICUM 61. Nikos Pulancas: KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU 62. Duan Kecmanovi: DRUTVENI KORJENI PSIHIJATRIJE 63. Fransoa akob: LOGIKA IVOG 64. Theodor Adorno: ARGON AUTENTINOSTI 65. Davor Rodin: DIJALEKTIKA I FENOMENOLOGIJA 66. B. A. Uspenski: POETIKA KOMPOZICIJE, SEMIOTIKA IKONE 67. an Pijae: EPISTEMOLOGIJA NAUKA O OVEKU 68. Ernst Bloh: EXPERIMENTUM MUNDI 69. Mihail Bahtin: MARKSIZAM I FILOZOFIJA JEZIKA 70. Miel Fuko: ISTORIJA LUDILA U DOBA KLASICIZMA 71. SVEST I SAZNANJE, zbornik 72. MARKSISTIKA FILOZOFIJA XX VEKA, zbornik 73. Ivan Focht: SA VREMENA ESTETIKA MUZIKE 74. Radomir Konstantinovi: FILOSOFIJA PALANKE 75. Aleksandar Koare: NAUNA REVOLUCIJA 76. Ferenc Feher: PESNIK ANTINOMIJA 77. uzepe Tui: ISTORIJA INDUSTRIJSKE FILOZOFIJE 78. G. C. Argan: STUDIJE O MODERNOJ UMETNOSTI 79. Martin Hajdeger: MILJENJE I PEVANJE 80. A. R. Luria: OSNOVI NEUROLINGVISTIKE 81. KarI Kor: KARL MARKS 82. Luio Colletti: MARKSIZAM I HEGEL 83. Teodosijus Dobanski: EVOLUCIJA OVEANSTVA 84. E. D. Hir: NAELA TUMAENJA 85. M. Merlo-Ponti: STRUKTURA PONAANJA 86. Milan Kangrga: ETIKA ILI REVOLUCIJA 87. E. Fink: OSNOVNI FENOMENI LJUDSKOG POSTOJANJA 88. Milan Kangrga: PRAKSA, VRIJEME, SVIJET 89. Ginter Anders: ZASTARELOST OVEKA 90. Niels Bohr: ATOMSKA FIZIKA I UUDSKO ZNANJE 91. Volfgang Keler: GETALT PSIHOLOGIJA 92. Milivoj Solar: MIT O AVANGARDI I MIT O DEKADENCIJI 93. Ivan Colovi: DIVU A KNJIEVNOST 94. Lisjen Goldman: MARKSIZAM I HUMANISTIKE NAUKE 95. Danko Grli: IZAZOV NEGATIVNOG 96. an-Pjer ane: NEURONSKI OVEK 97. Zvonko Mari: OGLED O FIZIKOJ REALNOSTI 98. Piter i Din Medavar: NAUKA O IVOTU 99. Pjer Vilar: ZLATO I NOVAC U POVIJESTI 100. Mihail Bahtin: O ROMANU 101. NOVIJA FILOZOFIJA MATEMATIKE, zbornik 102. Miodrag Pavlovi: POETIKA RTVENOG OBREDA 103. Nikola Miloevi: PSIHOLOGIJA ZNANJA 104. Lajonel Triling: ISKRENOST I AUTENTINOST 105. Riard Rorti: KONSEKVENCE PRAGMATIZMA 106. Don Seri: GOVORNI INOVI