ZAKON

O JAVNOM BELENITVU
Deo prvi POLOAJ I DELATNOST I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona lan 1. Ovim zakonom se ureuje organizacija, delatnost, nain i uslovi rada, kao i druga pitanja od znaaja za javno belenitvo. Javno belenitvo i javni belenici lan 2. Javno belenitvo je sluba od javnog poverenja. Javni belenik obavlja delatnost kao iskljuivo i stalno zanimanje dok mu ne prestane delatnost, u skladu sa zakonom. U obavljanju delatnosti javni belenik je samostalan i nezavisan. Javni belenik je strunjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra nadlenog za pravosue (u daljem tekstu: ministar), koji na osnovu javnih ovlaenja prihvata od stranaka izjave volje i daje im potrebnu pismenu formu i o tome izdaje isprave koje imaju karakter javnih isprava, uva originale tih isprava i druge poverene dokumente, izdaje prepise isprava, javno potvruje injenice, daje strankama savete o pitanjima koja su predmet njegove delatnosti i preduzima druge radnje i vri druge poslove odreene zakonom. Sticanje i prestanak statusa javnog belenika lan 3. Status javnog belenika stie se i prestaje pod uslovima i na nain odreen ovim zakonom. Javnobelenika delatnost lan 4. Javni belenik je ovlaen da obavlja sledee poslove: 1) sastavlja, overava i izdaje javne isprave o pravnim poslovima, izjavama i injenicama na kojima se zasnivaju prava i overava privatne isprave; 2) preuzima na uvanje isprave, novac, hartije od vrednosti i druge predmete; 3) na osnovu ovog zakona i po odluci suda obavlja poslove koji mu se po zakonu mogu poveriti; 4) preduzima druge radnje u skladu sa zakonom.

-2Nespojivost javnobelenike delatnosti sa drugim poslovima lan 5. Delatnost javnog belenika nespojiva je sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaenog zanimanja, odnosno funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnou, samostalnou i javnim poverenjem javnog belenitva. Zabrana iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na: 1) obavljanje poslova u svojstvu izvrioca zavetanja, staratelja zaostavtine, staratelja poslovno nesposobnog lica ili nekog drugog slinog posla zasnovanog na odluci nadlenog organa; 2) povremeno ili dopunsko obavljanje naune, nastavne, umetnike i sline delatnosti; 3) obavljanje funkcije i poslova u javnobelenikoj komori i u meunarodnim udruenjima javnih belenika; 4) obavljanje poslova, medijatora, arbitra ili sudskog prevodioca. Vrste javnobelenikih isprava lan 6. Javnobelenike isprave su isprave o pravnim poslovima i izjavama koje su sastavili javni belenici (javnobeleniki zapisi), zapisnici o pravnim i drugim radnjama koje su obavili ili kojima su prisustvovali javni belenici (javnobeleniki zapisnici) i potvrde o injenicama koje su posvedoili javni belenici (javnobelenike potvrde) i nejavne isprave kod kojih je javni belenik overio potpis ili ispravu u celini, odnosno overio autentinost prepisa, prevoda ili izvoda (javnobelenike overe). Javnobelenika isprava kao javna isprava i njena izvrnost lan 7. Javnobelenika isprava sainjena i izdata po ovom zakonu ima snagu javne isprave, ako su pri njenom sainjavanju i izdavanju ispunjeni bitni uslovi forme i zakonitosti propisane ovim zakonom. Javnobelenika isprava je izvrna ili verodostojna isprava u sluajevima predvienim zakonom. Strane javnobelenike isprave lan 8. Strane javnobelenike isprave imaju, pod uslovom uzajamnosti, isto pravno dejstvo kao i javnobelenike isprave sainjene po ovom zakonu. Strane javnobelenike isprave ne mogu u Republici Srbiji imati pravna dejstva koja nemaju po zakonu drave po kome su izdate. Potvrenim meunarodnim ugovorima mogu se predvideti i druga pravna dejstva strane javnobelenike isprave. Pod uslovima iz stava 1. ovog lana, strani javnobeleniki zapisi koji su neposredno izvrni po stranom pravu, neposredno su izvrni i u Republici Srbiji, ako

-3se odnose na prava koja nisu u suprotnosti sa pravnim poretkom Republike Srbije i ako sadre sve elemente koji su po zakonu Republike Srbije potrebni za izvrenje. Ako su javnobeleniki zapis sastavili domai i strani javni belenik, javnobeleniki zapis se smatra domaom javnom ispravom, ako je overen peatom i tambiljem domaeg javnog belenika. Dunost zakonitog i savesnog postupanja lan 9. Javni belenik je duan da obavlja svoju delatnost u skladu sa propisima i naelom savesnosti i potenja. Javni belenik odbija, odnosno moe da odbije obavljanje poslova u okviru delatnosti odreenih ovim zakonom samo iz razloga koji su odreeni ovim zakonom. Javni belenik odgovara za svoj rad u skladu sa zakonom. Slubeno podruje i slubeno sedite lan 10. Javni belenik ima slubeno podruje i slubeno sedite na kojem obavlja svoju delatnost, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Peat i tambilj lan 11. Javni belenik ima slubeni peat i slubene tambilje. Na slubeni peat javnog belenika primenjuju se propisi koji ureuju peat dravnih i drugih organa, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Udruivanje u Javnobeleniku komoru lan 12. Javni belenici se udruuju u Javnobeleniku komoru (u daljem tekstu: Komora). Nadzor nad javnobelenikom delatnou lan 13. Nadzor nad javnobelenikom delatnou vre ministarstvo nadleno za pravosue (u daljem tekstu: Ministarstvo), nadleni sud i Komora.

II. ORGANIZACIJA JAVNOG BELENITVA

1. Oblik obavljanja delatnosti i sedite Oblik obavljanja javnobelenike delatnosti lan 14. Javni belenik obavlja delatnost u javnobelenikoj kancelariji.

-4Javnobelenika mesta lan 15. Broj javnobelenikih mesta odreuje ministar, po pribavljenom miljenju Komore, tako da se, po pravilu, za podruje jedne optine, grada ili gradske optine (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), odreuje najmanje jedno javnobeleniko mesto. Na podrujima sa veom koncentracijom stanovnitva i intenzivnijim privrednim poslovanjem broj javnobelenikih mesta odreuje se tako da se na svakih 25.000 stanovnika odredi po jedno javnobeleniko mesto. Ministar, na predlog ili uz pribavljeno miljenje Komore, moe izmeniti broj javnobelenikih mesta na pojedinim podrujima u skladu sa potrebama pojedinog podruja. Slubeno sedite i tabla lan 16. Javnom beleniku se odreuje jedno slubeno sedite. Javni belenik je duan da vodi javnobeleniku kancelariju u mestu slubenog sedita. Javni belenik je duan da na zgradi u kojoj se nalazi javnobelenika kancelarija ima istaknutu tablu koja sadri naziv: javni belenik i ime i prezime javnog belenika. Ukoliko se slubeno sedite javnog belenika nalazi na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je jezik i pismo odreene nacionalne manjine u slubenoj upotrebi, na tabli se naziv javni belenik ispisuje i na jeziku nacionalne manjine. Javni belenik ima prebivalite u mestu koje je u odluci o imenovanju odreeno kao njegovo slubeno sedite. Javnom beleniku nije doputeno da vri delatnost i prima stranke izvan javnobelenike kancelarije, osim ako zakonom nije propisano drukije. Slubeno podruje lan 17. Slubeno podruje javnog belenika obuhvata podruje osnovnog suda na kojem se nalazi slubeno sedite javnog belenika. Sud moe poveriti obavljanje poslova u smislu lana 4. taka 3) ovog zakona samo onim javnim belenicima koji imaju slubeno sedite na njegovom podruju. 2. Uslovi i naela obavljanja delatnosti Upotreba jezika i pisma lan 18. Javni belenik sastavlja javnobelenike isprave na srpskom jeziku kao slubenom jeziku, irilikim pismom, a na podrujima one jedinice lokalne samouprave gde je u slubenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, javnobelenike isprave se sastavljaju na srpskom jeziku irilikim pismom ili na

-5jeziku i pismu nacionalne manjine ili na oba jezika i pisma, u skladu sa zahtevom stranke. Javni belenik moe, na zahtev stranke, sastaviti ispravu i na stranom jeziku ako ima svojstvo sudskog prevodioca za jezik na kojem sastavlja ispravu i ako je isprava namenjena upotrebi u inostranstvu. Ako stranke, odnosno drugi uesnici u sastavljanju isprave iz stava 1. ovog lana ne razumeju jezik na kojem je isprava sastavljena, isprava mora da sadri klauzulu potpisanu od strane stranke da im je sadrina isprave bila u celosti prevedena i prevod dostavljen u pisanoj formi. Prevod isprave u smislu stava 3. ovog lana vri javni belenik sa svojstvom sudskog prevodioca ili na zahtev stranke, sudski prevodilac. Peat, tambilj i potpis lan 19. Pre polaganja zakletve javni belenik mora izraditi slubeni peat i slubene tambilje. Peat i tambilj moraju sadravati grb Republike Srbije, ime i prezime javnog belenika, oznaku javni belenik i naznaenje slubenog sedita javnog belenika. Ukoliko se slubeno sedite javnog belenika nalazi na podruju jedinice lokalne samouprave u kojoj je jezik i pismo odreene nacionalne manjine u slubenoj upotrebi, tekst slubenog peata i slubenog tambilja ispisuje se i na jeziku i pismu nacionalne manjine. Javni belenik moe imati samo po jedan slubeni peat za mastilo i vosak. Predsednik osnovnog suda na ijem podruju javni belenik ima sedite, overava otisak peata i tambilja, kao i potpis javnog belenika. Overeni otisak peata i tambilja, kao i overeni potpis javnog belenika, predsednik suda iz stava 5. ovog lana deponuje kod Komore. Javni belenik je duan da uva sa posebnom panjom peat i tambilje, a u sluaju njihovog gubitka sud iz stava 5. ovog lana duan je da to oglasi u Slubenom glasniku Republike Srbije. Peat i tambilj javni belenik moe upotrebljavati samo za radnje koje je preduzeo u granicama svojih zakonskih nadlenosti. Prostorije i oprema lan 20. Javni belenik ima javnobeleniku kancelariju u mestu svog slubenog sedita. Komora moe dozvoliti javnom beleniku da povremeno obavlja poslove i izvan svog slubenog sedita, ako to zahtevaju objektivne potrebe stanovnitva. Prostorije javnobelenike kancelarije moraju biti tako ureene i opremljene da odgovaraju zahtevima za kvalitetno obavljanje poslova i ugledu javnog belenika. Javni belenik ima ureaje i opremu za elektronsku i mehaniku obradu predmeta, kao i za smetaj i uvanje isprava i poverenih predmeta depozita. Javni belenik mora imati ili uzeti u zakup sef, skladite i sline prostore ili opremu radi smetaja i uvanja predmeta depozita vee vrednosti ili veliine.

-6Aktom ministra blie se ureuju uslovi koje javnobelenika kancelarija u pogledu prostorija i opreme. Radno vreme lan 21. Radno vreme javnih belenika propisuje ministar. Javni belenik moe po potrebi obaviti slubenu radnju i izvan utvrenog radnog vremena. Poetak delatnosti lan 22. Javni belenik ne sme zapoeti sa radom pre dana koji je odreen kao datum poetka obavljanja delatnosti. Komora objavljuje datum poetka obavljanja delatnosti javnog belenika u Slubenom glasniku Republike Srbije, kada primi kopiju zapisnika o polaganju zakletve. Pretres javnobelenike kancelarije i oduzimanje dokumentacije i predmeta lan 23. Pretres javnobelenike kancelarije i oduzimanje isprava, novca, hartija od vrednosti i drugih stvari koje su mu poverene na uvanje, kao i javnobelenikih spisa i knjiga, dozvoljeno je samo ako je to izriito naloeno u odluci donesenoj u krivinom postupku. Pri pretresu prostorija javnog belenika mora biti prisutan predstavnik Komore. Prestanak delatnosti lan 24. Delatnost javnog belenika prestaje: 1) 2) 3) 4) smru; kad navri 65 godina ivota; pismenim otkazom javnog belenika; razreenjem. treba da ispunjava

Odluku o prestanku delatnosti javnog belenika donosi ministar.

III. SUBJEKTI JAVNOBELENIKE DELATNOSTI

1. Imenovanje i razreenje javnog belenika Uslovi za imenovanje lan 25. Za javnog belenika moe biti imenovano lice koje ispunjava sledee uslove: 1) da je dravljanin Republike Srbije;

-72) da je poslovno sposobno i da ima optu zdravstvenu sposobnost;

3) da ima diplomu pravnog fakulteta u Republici Srbiji ili da je nostrifikovalo diplomu pravnog fakulteta steenu izvan Republike Srbije; 4) da je poloilo pravosudni ispit i ispit za javnog belenika; 5) da ima najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle poloenog pravosudnog ispita; 6) da je dostojno javnog poverenja za obavljanje poslova javnog belenitva; 7) da govori, pie i ita srpski jezik, a na podrujima one jedinice lokalne samouprave gde je u slubenoj upotrebi i jezik manjine da poznaje i jezik te manjine ili da priloi sporazum o saradnji sa sudskim prevodiocem za jezik te manjine; 8) da ima ili da moe dokazati da e obezbediti odgovarajue prostorije i opremu za obavljanje delatnosti javnog belenika. Nedostojnost lan 26. Smatra se da nije dostojno javnog poverenja lice: 1) koje je bilo osueno za krivino delo protiv pravnog saobraaja, protiv slubene dunosti, kao i za drugo krivino delo za koje je zapreena kazna od pet godina zatvora ili tea kazna, koje ga ini nedostojnim za obavljanje javnobelenike delatnosti sve dok kazna ne bude brisana po zakonu; 2) protiv koga je stupila na pravnu snagu optunica ili optuni predlog za krivino delo iz take 1) ovog lana; 3) kome je odlukom nadlenog organa prestao status javnog belenika, javnobelenikog pomonika, javnobelenikog pripravnika ili advokata, odnosno kome je zbog razreenja prestala sudijska ili javnotuilaka funkcija, dok ne prou tri godine od dana prestanka statusa, odnosno funkcije; 4) iz ijeg ponaanja se moe osnovano zakljuiti da delatnost javnog belenika nee obavljati u skladu sa etikim kodeksom koji donosi Komora. Nadlenost za imenovanje lan 27. Javnog belenika imenuje reenjem ministar, po pribavljenom miljenju Komore, na osnovu javnog konkursa. Reenje ministra je konano. Protiv reenja ministra iz stava 1. ovog lana moe se pokrenuti upravni spor. Postupak imenovanja raspisivanje i objavljivanje konkursa lan 28. Konkurs za imenovanje javnih belenika raspisuje i sprovodi Komora, na osnovu odluke ministra. U konkursu mora biti naznaena optina za koju se imenuje javni belenik, a ako se istovremeno raspisuje konkurs za vie jedinica lokalne samouprave, kandidati

-8e se obavestiti da se mogu prijaviti za sve ili za pojedine jedinice lokalne samouprave. Konkurs se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije u roku od 15 dana od dana prijema odluke ministra iz stava 1. ovog lana. Rok za prijavu ne moe biti krai od 30 dana. Postupak imenovanja podnoenje prijave lan 29. Prijave na konkurs sa prilozima kojima se dokazuje da su ispunjeni zakonski uslovi podnose se pismeno Komori. Po isteku konkursnog roka Komora je duna da Ministarstvu dostavi primljene prijave sa svojim miljenjem najkasnije u roku od 30 dana od isteka roka za prijavljivanje. O prijavljenim kandidatima Komora e pribaviti miljenja od organa, organizacija ili drugih pravnih, odnosno fizikih lica u kod kojih je kandidat radio. Pri izboru izmeu vie kandidata uzee se u obzir njihov uspeh na pravosudnom i javnobelenikom ispitu, vrsta pravnih poslova na kojima su radili, kao i rezultati koje su postigli na radu. Pri izboru javnih belenika naroito se vodi rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva, odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u slubenoj upotrebi na podruju jedinice lokalne samouprave za koju se imenuju javni belenici. U postupku imenovanja javnog belenika, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak. Na zahtev kandidata za javnog belenika, informacije i podaci koji se odnose na dostojnost nee biti uinjeni dostupnim javnosti, ako bi time moglo biti povreeno neko lino pravo kandidata. Zakletva lan 30. Po sprovedenom postupku imenovanja, javni belenik polae zakletvu pred ministrom. Tekst zakletve glasi: Zaklinjem se svojom au da u potovati pravni poredak Republike Srbije i da u delatnost javnog belenika obavljati zakonito, savesno, poteno i nepristrasno. Javni belenik ne moe da preduzima javnobelenike radnje pre nego to poloi zakletvu. Ako imenovani javni belenik ne poloi zakletvu u roku od 30 dana od dana imenovanja ili se bez opravdanog razloga ne odazove na polaganje zakletve, smatrae se kao da nije ni imenovan. Razreenje lan 31. Javni belenik se razreava:

-91) ako se naknadno utvrdi da su prestali da postoje uslovi za obavljanje javnobelenike delatnosti iz lana 25. ovog zakona ili da nisu ni postojali prilikom njegovog imenovanja; 2) ako zasnuje radni odnos, pone da koristi prava iz penzijskog osiguranja ili ako pone da obavlja neku drugu delatnost; 3) ako mu sudskom odlukom bude oduzeta ili ograniena poslovna sposobnost; 4) 5) Komori; ako postane trajno nesposoban da obavlja delatnost zbog bolesti; ako se nije osigurao od odgovornosti ili ne plaa naknadu za osiguranje

6) ako nije pohaao seminare ili druge oblike obaveznog usavravanja javnih belenika odreene od strane Komore ili Ministarstva; 7) ako obavlja poslove koji nisu spojivi sa ugledom i dostojanstvom javnog belenika; 8) ako mu je izreena disciplinska kazna oduzimanja prava obavljanja delatnosti javnog belenika; 9) ako bez opravdanog razloga ne zapoene sa radom u roku od 15 dana od dana koji je Komora odredila za poetak njegovog rada. Odluku o razreenju javnog belenika, u kojoj su utvreni razlozi za razreenje, donosi ministar. Pre donoenja odluke o razreenju, javnom beleniku mora biti omogueno da se izjasni o razlogu za razreenje. Protiv odluke o razreenju javnog belenika nije dozvoljena alba, ali se moe pokrenuti upravni spor. U postupku razreenja javnog belenika shodno se primenjuju odredbe zakona koji ureuje opti upravni postupak. 2. Javnobeleniki pripravnici, pomonici, zamenici i vrioci dunosti javnog belenika Javnobeleniki pripravnici lan 32. U kancelariji javnog belenika mogu raditi diplomirani pravnici kao javnobeleniki pripravnici ako su upisani u imenik javnobelenikih pripravnika, koji vodi Komora. Javnobeleniki pripravnici se svojim radom osposobljavaju za polaganje javnobelenikog ispita i za samostalno obavljanje poslova javnog belenika. Uslovi za upis javnobelenikog pripravnika u imenik lan 33. U imenik javnobelenikih pripravnika moe biti upisano samo lice koje ispunjava uslove iz lana 25. ta. 1) do 3), 6) i 7) ovog zakona. Na javnobelenikog pripravnika shodno se primenjuju odredbe lana 5. ovog zakona.

- 10 Potreba za javnobelenikim pripravnicima lan 34. Javni belenici prijavljuju Komori potrebu za otvaranjem mesta za javnobelenike pripravnike. Odobrena mesta za javnobelenike pripravnike popunjavaju se na osnovu konkursa koji raspisuje i sprovodi Komora. O izboru javnobelenikog pripravnika odluuje Komora uz saglasnost javnog belenika. Pri izboru javnobelenikih pripravnika naroito se vodi rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva, odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u slubenoj upotrebi na podruju jedinice lokalne samouprave u kojoj se nalazi slubeno sedite javnog belenika. Pripravniki sta lan 35. Javnobelenikom pripravniku poinje da tee pripravniki sta od dana njegovog upisa u imenik. Pripravniki sta moe trajati najdue tri godine. Javni belenik je duan da bez odlaganja obavesti Komoru o prestanku i svakom prekidu rada pripravnika. Ako javnobeleniki pripravnik, po prestanku rada javnog belenika, nastavi da radi u njegovoj kancelariji kod vrioca dunosti, to vreme e mu se uraunati u pripravniki sta. Ako javnobeleniki pripravnik po prestanku rada javnog belenika, nastavi da radi kod drugog javnog belenika, to vreme a mu se uraunati u pripravniki sta. Poslovi koje obavlja javnobeleniki pripravnik lan 36. Javni belenik je duan da omogui javnobelenikom pripravniku da radi na svim javnobelenikim poslovima. Javnobeleniki pripravnik, pod nadzorom javnog belenika, a umesto javnog belenika u ijoj kancelariji radi, moe da: 1) 2) 3) 4) 5) obavlja neposrednu pripremu za sastavljanje isprava; podie proteste; sastavlja zapisnike o sastavu imovine; saoptava izjave; vri dostave.

Javnobeniki pripravnik je duan da se za vreme pripravnikog staa pridrava istih slubenih i ostalih obaveza kao i javni belenik.

- 11 Javnobeleniki pomonik lan 37. U kancelariji javnog belenika moe raditi diplomirani pravnik kao javnobeleniki pomonik, ako je upisan u imenik javnobelenikih pomonika, koji vodi Komora. Javnobeleniki pomonik se svojim radom osposobljava za samostalno obavljanje poslova javnog belenika. Uslovi za upis javnobelenikog pomonika u imenik lan 38. U imenik javnobelenikih pomonika moe biti upisano lice koje ispunjava uslove iz lana 25. ta. 1) do 4), 6) i 7) ovog zakona. Na javnobelenikog pomonika se shodno primenjuju odredbe l. 5. i 28. ovog zakona. Potreba za javnobelenikim pomonikom lan 39. Javni belenici prijavljuju Ministarstvu i Komori potrebu za otvaranjem mesta javnobelenikih pomonika. O potrebi otvaranja mesta javnobelenikog pomonika odluuje Ministarstvo, na osnovu pribavljenog miljenja Komore. Prilikom izbora javnobelenikog pomonika, vodie se naroito rauna o uspehu postignutom na pravnom fakultetu, pravosudnom i javnobelenikom ispitu i dotadanjem radu kandidata. Izbor javnobelenikog pomonika lan 40. Izbor javnobelenikog pomonika vri ministar, shodnom primenom lana 29. ovog zakona, na osnovu pribavljenog miljenja Komore i saglasnosti javnog belenika. Poetak obavljanja posla javnobelenikog pomonika lan 41. Javnobeleniki pomonik moe zapoeti sa radom od dana upisa u imenik Komore. Poslovi koje obavlja javnobeleniki pomonik lan 42. Javnobeleniki pomonik moe da obavlja sve poslove u ime javnog belenika kod koga radi, osim da sastavlja javnobelenike zapise i vri solemnizaciju privatne isprave. Javnobeleniki pomonik potpisuje javnobelenike zapisnike, kao i druge isprave, sa napomenom da potpisuje za javnog belenika kod koga radi.

- 12 Javni belenik na svakom zapisniku, odnosno ispravi iz stava 2. ovog lana potvruje potpisom da je zapisnik, odnosno ispravu pregledao. Poslovi koje u okviru svoga delokruga obavljaju javnobeleniki pomonici imaju isto pravno dejstvo kao da ih je neposredno obavio javni belenik. Zatita prava lan 43. Aktima Komore definiu se uslovi za razreenje i brisanje iz imenika javnobelenikih pripravnika, odnosno javnobelenikih pomonika. Protiv odluke o izboru, razreenju i brisanju iz imenika, javnobeleniki pripravnik, odnosno javnobeleniki pomonik imaju pravo pokretanja upravnog spora. Zakletva lan 44. Javnobeleniki pripravnik, odnosno javnobeleniki pomonik je duan da poloi zakletvu pred predsednikom Komore ili javnim belenikom koga za to ovlasti predsednik Komore. Tekst zakletve iz stava 1. ovog lana isti je kao i tekst javnobelenike zakletve. O polaganju zakletve javnobelenikog pripravnika, odnosno javnobelenikog pomonika sastavlja se zapisnik, a ako zakletva nije poloena pred predsednikom Komore, primerak zapisnika dostavlja se Komori. Zarade lan 45. Javnobeleniki pripravnik, odnosno javnobeleniki pomonik ostvaruje primerenu zaradu kao i ostala prava iz radnog odnosa. Komora svojim aktom utvruje kriterijume za zaradu javnobelenikog pripravnika, odnosno javnobelenikog pomonika. Aktom iz stava 2. ovog lana utvruje se minimalna zarada koju je javni belenik duan da plaa javnobelenikom pripravniku, odnosno javnobelenikom pomoniku. Javnobeleniki zamenik lan 46. Ako se javni belenik nalazi na godinjem odmoru, na bolovanju, ako je izabran ili imenovan na neku javnu funkciju, ako mu je izreena kazna zatvora do est meseci, odnosno privremena zabrana obavljanja poslova javnog belenika ili je inae due vreme spreen da obavlja svoju delatnost, u obavljanju poslova zamenjuje ga javnobeleniki zamenik. Javnobeleniki zamenik moe biti javni belenik ili javnobeleniki pomonik.

- 13 Odreivanje javnobelenikog zamenika lan 47. Javnobelenikog zamenika odreuje javni belenik i o tome bez odlaganja obavetava Komoru, a ako to ne uini pre poetka odsutnosti ili spreenosti, odredie ga predsednik Komore. Javnobeleniki pomonik moe biti odreen za zamenika javnog belenika kod koga radi, ako ispunjava uslove iz lana 25. taka 5) ovog zakona. Javni belenik, odnosno predsednik Komore moe u svako doba opozvati odreenog zamenika javnog belenika. Poslovi koje obavlja javnobeleniki zamenik lan 48. Javnobeleniki zamenik vodi kancelariju za raun odsutnog javnog belenika. Javnobeleniki zamenik obavlja sve poslove javnog belenika sa javnobelenikim pravnim dejstvom, vodi njegove knjige, a isprave potpisuje kao zamenik i ako sam nije javni belenik, upotrebljava slubeni peat i tambilje zamenjenog javnog belenika. Isprave koje sastavi javnobeleniki zamenik uvaju se u arhivi zamenjenog javnog belenika. Javnobeleniki zamenik duan je da se uzdri od obavljanja poslova koje ne bi smeo da obavlja ni javni belenik koga zamenjuje. Javni belenik je duan da isplati javnobelenikom zameniku primerenu naknadu. Ako javnobeleniki zamenik i javni belenik ne urede sporazumno meusobne odnose, duni su najpre da spor pokuaju da ree uz posredovanje Komore. Vrilac dunosti javnog belenika lan 49. Ako javni belenik umre, bude suspendovan u skladu sa ovim zakonom, lien poslovne sposobnosti, lien statusa ili se odrekne obavljanja javnobelenike delatnosti, Komora e po slubenoj dunosti odrediti vrioca dunosti izmeu susednih javnih belenika, odnosno javnobelenikih pomonika. Imenovanje novog javnog belenika mora se izvriti najkasnije u roku od tri meseca od dana nastupanja uslova za imenovanje vrioca dunosti javnog belenika. Vrilac dunosti javnog belenika obavlja javnobelenike poslove u svoje ime i za svoj raun, a isprave potpisuje kao vrilac dunosti i ako sam nije javni belenik, upotrebljava slubeni peat i tambilje javnog belenika iju dunost vri, poto ga predsednik Komore na to ovlasti, uz shodnu primenu odredaba ovog zakona kojim se ureuje korienje peata i tambilja javnog belenika. Vrilac dunosti javnog belenika preuzima javnobelenike spise i knjige javnog belenika koga zamenjuje, kao i isprave i predmete od vrednosti koji su mu povereni.

- 14 Stranka ima pravo da pri ureenju meusobnih odnosa sa vriocem dunosti javnog belenika urauna predujmljene trokove koje je platila javnom beleniku. Nitav je ugovor kojim bi se vrilac dunosti javnog belenika obavezao da e davati javnom beleniku koga zamenjuje deo nagrade za svoj rad. Zajednike odredbe lan 50. Javnobeleniki zamenik i vrilac dunosti javnog belenika imaju sva prava i dunosti javnog belenika, a na njih se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o krivinoj, graanskopravnoj i disciplinskoj odgovornosti javnog belenika. O odreivanju javnobelenikog zamenika, odnosno vrioca dunosti javnog belenika Komora je duna da obavesti sud na ijem se podruju nalazi sedite zamenjenog javnog belenika. Pri sastavljanju javnobelenikih isprava i izdavanju otpravaka, prepisa i izvoda, javnobeleniki zamenik, odnosno vrilac dunosti javnog belenika duan je da potpie svoje ime i prezime, navede u kom svojstvu postupa i odluku kojom je odreen za javnobelenikog zamenika, odnosno vrioca dunosti. Javnobeleniki zamenik duan je da navede ime javnog belenika koga zamenjuje. Zamenjeni javni belenik ne sme obavljati javnobelenike poslove dok traje zamena. Za tetu koje u obavljanju poslova, javnobeleniki zamenik prouzrokuje treim licima solidarno odgovaraju zamenjeni javni belenik i sam zamenik, a za tetu koju prouzrokuje vrilac dunosti solidarno odgovaraju Komora i sam vrilac dunosti. Administrativno osoblje javnog belenika lan 51. Javni belenik moe imati, pored javnobelenikih javnobelenikih pripravnika, potrebno administrativno osoblje. pomonika i

Lica iz stava 1. ovog lana ostvaruju primerenu zaradu kao i ostala prava iz radnog odnosa, u skladu sa optim propisima o radu. Komora svojim aktom utvruje minimalni iznos zarade za lica iz stava 1. ovog lana.

IV. JAVNOBELENIKA DELATNOST

1. Opte odredbe Opta slubena dunost lan 52. Javni belenik nije zastupnik stranke, ve lice koje je ovlaeno da obavlja poslove odreene ovim zakonom. Javni belenik je duan da se za vreme i izvan obavljanja delatnosti ponaa u skladu sa potovanjem i poverenjem koji se ukazuju njegovoj slubi.

- 15 Javni belenik ne sme posredovati u zakljuenju pravnih poslova, preuzeti jemstvo ili dati drugo obezbeenje stranci u vezi neke slubene radnje, a duan je da vodi rauna da ni lica koja kod njega rade ne preduzimaju takve radnje. Uskraivanje preduzimanja radnji lan 53. Javni belenik ne sme da uskrati preduzimanje radnji za koje je ovlaen, osim kada je ovim zakonom drukije propisano. Javni belenik je duan da uskrati slubenu radnju ako je ona nespojiva sa njegovom slubenom delatnou, naroito ako se njegovo uee zahteva radi postizanja oigledno nedoputenog ili nepotenog cilja. Javni belenik je ovlaen i da uskrati obavljanje radnje koja je prema zakonu nedoputena, za koju sumnja da je stranka preduzima prividno ili da bi izbegla zakonske obaveze ili da bi protivpravno otetila tree lice. Javni belenik ne sme obaviti slubenu radnju za lice za koje zna ili je duan znati da zbog maloletstva ili drugog zakonskog razloga ne moe punovano zakljuivati pravne poslove, izuzev ako u postupku uestvuje zakonski zastupnik tog lica. Ako javni belenik smatra da stranka nema pravo da zakljui odreeni pravni posao, duan je da je na to upozori. O odbijanju javnog belenika da saini javnobeleniku ispravu, po albi stranke odluuje Komora, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Izuzee javnog belenika lan 54. Javni belenik ne moe postupati u predmetima: 1) u kojima je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlaenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu sasluan kao svedok ili vetak; 2) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik stranke ili punomonik stranke, srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena, ili mu je suprunik, vanbrani partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije; 3) ako je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomonika; 4) ako je bio punomonik ili zakonski zastupnik stranke, ako je sa strankom bio u poslovnom odnosu povodom kojeg treba da saini ispravu ili ako je bio zastupnik, odnosno odgovorno lice u pravnom licu koje je stranka u postupku pred njim; 5) ako on ili njegov srodnik po krvi u pravoj liniji ili u pobonoj do etvrtog stepena srodstva ili njegov suprunik ili vanbrani partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva, bez obzira na to da li je brak prestao ili nije, stiu pravo ili neku drugu korist iz odnosa povodom kojeg treba da saini ispravu; 6) ako nepristrasnost. postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu

- 16 U sluaju sumnje o postojanju razloga za izuzee, javni belenik je ovlaen da uskrati obavljanje slubene radnje ili sainjavanje javnobelenike isprave, uz istovremeno obavetenje Komore koje se smatra zahtevom za izuzee. O zahtevu za izuzee javnog belenika odluuje Komora. Javnobelenika isprava koju je sainio javni belenik protivno odredbama ovog lana, nema pravno dejstvo javne isprave. Zabrana poslovne saradnje lan 55. Javni belenik ne sme da se povezuje, sarauje, odnosno da koristi zajedniki poslovni prostor sa advokatom ili sa drugim fizikim ili pravnim licem radi zajednikog obavljanja delatnosti. Dva ili vie javnih belenika mogu u istim prostorijama, uz korienje zajednikog administrativnog osoblja, ureaja i opreme, obavljati delatnost ako im to odobri ministar, na osnovu prethodno pribavljenog miljenja Komore, osim ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Zabrana politike aktivnosti lan 56. Javni belenik ne sme biti lan organa politike stranke, niti finansirati politiku stranku, koaliciju ili kandidata na izborima. Dunost uvanja javnobelenike tajne lan 57. Javni belenik je duan da uva kao tajnu podatke koje je saznao u obavljanju delatnosti, osim ako iz zakona, volje stranaka ili sadrine pravnog posla ne proizlazi neto drugo. Javnobeleniku tajnu duna su da uvaju i lica zaposlena kod javnog belenika. Javni belenik i lica zaposlena kod javnog belenika duna su da prue podatke iz stava 1. ovog lana sudu, organu uprave ili drugom nadlenom organu pred kojim se vodi sudski ili upravni postupak, saglasno odredbama zakona koji ureuju te postupke. Stranke mogu javnog belenika osloboditi uvanja javnobelenike tajne. Ako je stranka umrla ili bi njenu izjavu bilo mogue pribaviti samo uz velike tekoe, javni belenik moe traiti da ga dunosti uvanja javnobelenike tajne oslobodi osnovni sud na ijem podruju ima slubeno sedite, a sud je duan da prethodno zatrai miljenje Komore. Obaveza uvanja javnobelenike tajne postoji i nakon prestanka delatnosti javnog belenika, odnosno prestanka zaposlenja kod javnog belenika. Ova obaveza je trajna.

- 17 Naknada tete lan 58. Javni belenik je duan da naknadi tetu koju je prouzrokovao u obavljanju delatnosti. Javni belenik odgovara za svaku tetu koju su prouzrokovali javnobeleniki pripravnik i javnobeleniki pomonik, kao i administrativno osoblje koje radi u javnobelenikoj kancelariji, nezavisno od toga da li oni prema optim pravilima i samostalno odgovaraju. Javni belenik koji je naknadio tetu iz stava 2. ovog lana, ima pravo regresa ako je teta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom, u roku od jedne godine od kada je tetu naknadio. Drava ne odgovara za tetu koju prouzrokuje javni belenik. Na odgovornost za tetu koju prouzrokuje Komora i na osiguranje od te odgovornosti shodno se primenjuju odredbe o odgovornosti i osiguranju javnih belenika. Osiguranje od odgovornosti lan 59. Javni belenik je duan da pre poetka rada zakljui ugovor o osiguranju za tetu koju bi mogao prouzrokovati obavljanjem delatnosti. Osiguranje obuhvata i osiguranje od odgovornosti za radnje javnobelenikog zamenika, pomonika, pripravnika i drugih lica koja rade kod javnog belenika. Najnii iznos osiguranja odreuje Komora, uz saglasnost Ministarstva. Javni belenik je duan da ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog lana uskladi sa iznosom osiguranja odreenog saglasno stavu 3. ovog lana, u roku od 30 dana od dana odreivanja najnieg iznosa osiguranja. Javni belenici mogu se osigurati od odgovornosti i preko Komore, u kom sluaju su duni da plaaju Komori naknadu za utvrenu visinu osiguranja iz stava 3. ovog lana, u skladu sa kolektivnim ugovorom o osiguranju koji zakljui Komora sa osiguravajuim drutvom. Smatrae se da je javni belenik osiguran od odgovornosti preko Komore kada je podneo zahtev za osiguranje preko Komore, ako je pre nastanka tete zakljuen ugovor o kolektivnom osiguranju iz stava 5. ovog lana. Odreivanje pritvora lan 60. Javni belenik ne moe biti pritvoren u krivinom postupku koji je pokrenut protiv njega zbog sumnje da je uinio krivino delo u vezi sa obavljanjem delatnosti javnog belenika, bez prethodne dozvole vea vieg suda na ijem podruju se vodi postupak. Sud je duan da obavesti Komoru o odreivanju pritvora iz stava 1. ovog lana.

- 18 Korienje peata i tambilja lan 61. Javni belenik moe da koristi peat i tambilje samo za radnje koje je preduzeo tokom obavljanja svoje delatnosti. Ako javnom beleniku nestanu peat ili tambilj ili ih izgubi, kao i ako je potrebno da se promeni sadrina peata i tambilja zbog promene imena ili sedita javnog belenika, duan je da bez odlaganja o tome obavesti Komoru. Novi peat, odnosno tambilj, koji se mora razlikovati od prethodnog, javni belenik moe upotrebljavati posle overe otiska. Javni belenik je duan da preda Komori pronaeni ili izmenjeni prethodni peat ili tambilj, a Komora je duna da ga komisijski uniti. Ako javni belenik izmeni potpis, moe ga koristiti tek poto novi potpis bude overen i deponovan. Dunost voenja evidencije lan 62. Javni belenik je duan da vodi evidenciju o radnjama koje obavlja. Ministar propisuje vrstu i oblik evidencionih obrazaca i nain obrade podataka. Javni belenik dostavlja Komori popunjene evidencione obrasce, a objedinjene podatke iz tih obrazaca Komora je duna da dostavi Ministarstvu. 2. Oblik javnobelenike isprave Standardi formata i sredstva sainjavanja lan 63. Formati javnobelenikih isprava (obrasci, formulari) i oblik tambilja odreuju se Javnobelenikim poslovnikom. Javnobelenike isprave piu se na hartiji koja ima format odreen u skladu sa stavom 1. ovog lana, elektronskim ureajem za pisanje teksta koji omoguava trajnost isprave. Izuzetno, ako zbog razloga hitnosti, elektronski ureaj za pisanje teksta nije dostupan, javnobelenike isprave mogu se ispisati mehanikim ureajem za pisanje ili rukom, itkim rukopisom, mastilom ili hemijskom olovkom. Po prestanku razloga iz stava 3. ovog lana, isprava se sainjava na nain odreen u stavu 2. ovog lana. Prazna mesta i oznake brojeva lan 64. Prazna mesta u javnobelenioj ispravi oznaavaju se crtama. Brojevi koji oznaavaju iznose, datume, kao i druge brojane oznake, ispisuju se slovima, osim: 1) brojeva koji oznaavaju zemljinoknjine uloke ili katastarske parcele;

- 19 2) 3) registarskih brojeva i oznaka spisa i stvari i drugih registarskih brojeva; brojeva slubenih glasila;

4) brojeva i oznaka isprava na osnovu kojih se utvruje identitet stranke, svedoka i tumaa u postupku sastavljanja javnobelenike isprave, 5) 6) registarskih brojeva motornih vozila, plovila ili vazduhoplova; registarskih brojeva spisa koje vodi javni belenik. Rei i znakovi izvan teksta lan 65. U javnobelenikoj ispravi ne sme biti rei ili znakova iznad poetka teksta, izmeu redova ili van margine teksta, a ako se na ovim mestima nalaze, smatra se da ne postoje. Tekstom javnobelenike isprave, pored teksta njene sadrine, smatra se i oznaka javnobelenikog spisa, naziv isprave, mesto, vreme i datum sainjavanja isprave, izjave svedoka i tumaa, nain utvrivanja identiteta stranaka, svedoka i tumaa, zakonskih zastupnika, punomonika i ovlaenog lica organa starateljstva, kad uestvuju u postupku, kao i potpisi. Ispravljanje i dopunjavanje lan 66. U javnobelenikoj ispravi ne sme se nita brisati, a ako je potrebno da se deo teksta precrta to mora biti uinjeno tako da precrtani deo teksta ostane itljiv. Na kraju teksta isprave jasno se naznaava mesto u tekstu i obim teksta koji je precrtan. Izmena i dopuna teksta isprave piu se na kraju teksta isprave, tako to se naznaava na koji deo teksta se izmena ili dopuna odnosi. Oznaavanje i povezivanje stranica lan 67. Ako se javnobelenika isprava sastoji od vie stranica, one se oznaavaju rednim brojevima, kao i brojem javnobelenikog spisa. Stranice isprave iz stava 1. ovog lana povezuju se jemstvenikom, a oba kraja jemstvenika privruju se peatnim voskom ili nalepnicom i overavaju peatom javnog belenika. Na isti nain se povezuju isprave koje po zakonu ili drugom propisu moraju biti priloene javnobelenikoj ispravi, a ako ih nije mogue povezati, na kraju javnobelenike isprave se ispisuje tekst o broju i sadrini priloenih isprava, sa njihovim oznakama i datumima izdavanja i to ispred potpisa, a priloene isprave se ostavljaju i uvaju u zajednikom omotu spisa. Potpisivanje i overa lan 68. Ako se javnobelenika isprava sastoji od vie stranica, svaku stranicu potpisuju stranke i javni belenik.

- 20 Potpisi se ne smeju stavljati preko teksta isprave. Javnobeleniku ispravu svojeruno potpisuje javni belenik, a pored potpisa otiskuje svoj peat i tambilj. Potpis javnog belenika i otiskivanje njegovog peata i tambilja smatraju se overom isprave. Pre javnog belenika, ispravu potpisuju stranke, a svedoci, tumai, prevodioci, zakonski zastupnici, punomonici i ovlaena lica organa starateljstva onda kad je to ovim zakonom odreeno. Ako stranka ne zna da ita ili pie, ispravu potpisuju dva punoletna pismena i poslovno sposobna svedoka pred kojima stranka stavlja svoj otisak prsta. Svojim potpisom svedoci potvruju da je otisak prsta ostavila odreena stranka. Svedoci potpisa i svedoci identiteta mogu biti lica koja ispunjavaju uslove predviene ovim zakonom. Neoverena isprava lan 69. Ako na ispravi koju je sastavio javni belenik nema svojerunog potpisa, peata i tambilja javnog belenika, takva isprava nema pravno dejstvo javne isprave. Ako na ispravi nedostaju potpisi drugih lica, dokaznu snagu javnobelenike isprave utvruje sud po tubi stranaka, ako zakonom nije drukije odreeno. Isprava sainjena u elektronskom obliku lan 70. Javnobelenika isprava koja je sainjena u elektronskom obliku, a nije otisnuta na hartiji, smatra se javnobelenikom ispravom ako javni belenik i stranke imaju elektronski potpis prijavljen i deponovan u skladu sa zakonom, ako ispunjava druge uslove odreene zakonom i ako je sastavljena u elektronskom formatu koji odreuje ministar posebnim aktom. Na poetku isprave iz stava 1. ovog lana moraju biti uneseni: oznaka broja stranica elektronskog formata i broj karaktera, kao i oblik (font) i veliina slova, elektronski program u kojem je isprava sastavljena, kao i zvanine tehnike karakteristike raunara. Isprava iz stava 1. ovog lana ima svojstvo javne isprave samo u sluajevima odreenim zakonom i moe se koristiti kao javna isprava samo kad je to zakonom predvieno. Strana javnobelenika isprava sainjena samo u elektronskom obliku ima, pod uslovom uzajamnosti, svojstvo javne isprave kad je to odreeno zakonom drave iji je javni belenik sastavio ispravu i zakonom Republike Srbije i moe se koristiti kao javna isprava u Republici Srbiji samo kad je korienje javnih isprava u elektronskom obliku predvieno zakonom Republike Srbije. Isprave sainjene u elektronskom obliku stiu puno dejstvo javnobelenikih isprava otiskivanjem na hartiji, ako ispunjavaju uslove predviene u l. 63. do 68. ovog zakona.

- 21 Obaveza i nain uvanja isprava koje su sainjene samo u elektronskom obliku ureuje se u skladu sa posebnim zakonom. Zapisivanje izjava lan 71. Javni belenik je duan da u ispravi koju sainjava verno zapie sadrinu izjava koje su pred njim date, kao i istinito opie injenice koje je neposredno saznao. 3. Postupak sainjavanja javnobelenike isprave Svojstvo i sposobnosti stranke lan 72. Stranka u postupku sainjavanja javnobelenike isprave moe biti svako lice koje ima sposobnost da bude parnina stranka (stranaka sposobnost), na osnovu odredaba zakona kojim se ureuje parnini postupak. Stranaka i parnina sposobnost ocenjuju se prema odredbama zakona kojim se ureuje parnini postupak. Javni belenik u toku itavog postupka sainjavanja javnobelenike isprave po slubenoj dunosti vodi rauna da li stranka ima stranaku i parninu sposobnost. Ako posumnja da stranka - fiziko lice nema parninu sposobnost, javni belenik e o tome obavestiti organ starateljstva i odloie sastavljanje javnobelenike isprave. Uesnici u postupku lan 73. Uesnici u postupku su stranke, svedoci, vetaci, tumai, prevodioci, zakonski zastupnici, zastupnici pravnog lica, punomonici, ovlaena lica organa starateljstva, kao i druga lica koja po zakonu prisustvuju zakljuenju pravnog posla ili davanju izjave ili preduzimanju radnji o kojima se sainjava javnobelenika isprava. Utvrivanje identiteta lan 74. Javni belenik utvruje identitet stranke pre nego to pone sa sastavljanjem javnobelenike isprave. Identitet stranke se utvruje na osnovu slubenih dokumenata (line karte, putne isprave, vozake dozvole ili vojne knjiice), a ako to nije mogue, uz potvrdu identiteta stranke od strane dva svedoka identiteta koji imaju vaei slubeni dokument. Svojstvo stranke - pravnog lica utvruje se izvodom iz odgovarajueg registra ili uvidom u javni registar. U javnobelenikoj ispravi se navodi nain utvrivanja identiteta stranke, kao i broj i druge oznake dokumenta na osnovu kog je utvren identitet. Vrste dokumenata, javnih registara, kao i nain utvrivanja identiteta stranke fizikog lica i identiteta stranke pravnog lica, blie se ureuju Javnobelenikim poslovnikom.

- 22 Svedok lan 75. Svedok u postupku sastavljanja javnobelenike isprave moe biti svako pismeno, punoletno, poslovno i parnino sposobno lice, koje vlada jezikom na kome se vodi postupak sastavljanja javnobelenike isprave i koje: 1) ne radi kod javnog belenika; 2) nije srodnik po krvi stranke i to u pravoj liniji, bez obzira na stepen srodstva, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva, niti je usvojitelj odnosno usvojenik stranke, niti je suprunik, bivi suprunik ili vanbranni partner ili tazbinski srodnik stranke do drugog stepena tazbinskog srodstva, ukljuujui tu i sluaj kad je brak prestao; 3) iz zavetanja, drugog pravnog posla ili izjave o kojima se sastavlja javnobelenika isprava ne stie neko pravo ili korist; 4) u postupku pred sudom ne bi moglo da uskrati svedoenje ili odgovor na odreena pitanja, u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje parnini postupak; 5) nije zastupnik, odnosno odgovorno lice u pravnom licu koje stie pravo ili korist na osnovu javnobelenike isprave. Identitet svedoka u postupku sastavljanja javnobelenike isprave utvruje se samo slubenim dokumentima (lina karta, putna isprava, vozaka dozvola ili vojna knjiica). Kad u postupku sastavljanja javnobelenike isprave uestvuje svedok, u javnobelenikoj ispravi se upisuju ime i prezime, datum i mesto roenja, kao i adresa prebivalita svedoka, uz naznaenje broja i drugih oznaka slubenih dokumenata na osnovu kojih je utvren identitet svedoka. U tekst javnobelenike isprave unosi se izjava svedoka kojom se potvruje njegovo prisustvo radnji, izjavi, zakljuenju pravnog posla ili njegova potvrda identiteta stranke, koju svedok svojeruno potpisuje u prisustvu javnog belenika. Vrste dokumenata i nain utvrivanja identita svedoka blie se ureuju Javnobelenikim poslovnikom. Lice sa posebnim potrebama lan 76. Ako je stranka gluvo ili nemo pismeno lice ili ima potekoa u govoru koje bitno oteavaju razumevanje, a koje vlada jezikom na kome se vodi postupak sastavljanja javnobelenike isprave, javni belenik e saoptiti sadrinu isprave i pouiti stranku o sadrini i posledicama pravnog posla, izjave ili utvrivanja odreenih injenica koje predstavljaju sadrinu javnobelenike isprave, tako to e predlog sadrine isprave, kao i pouku izraditi pismeno i traiti od stranke da ih proita. Na isti nain e postupiti ako stranka pismeno postavi pitanja koja se tiu sadrine isprave ili pouke. U postupku iz stava 1. ovog lana obavezno uestvuje svedok koji mora ispunjavati uslove iz lana 75. ovog zakona. Izjava svedoka iz stava 3. ovog lana unosi se posle teksta isprave.

- 23 U izjavi svedok potvruje da je stranci iz stava 1. ovog lana pismeno predoena sadrina isprave, da je stranka pouena u pisanom obliku, da je u pisanom obliku dala druge izjave, kao i da su joj u pisanom obliku predoeni odgovori i objanjenja, s tim da svedok svojeruno potpisuje izjavu u prisustvu javnog belenika. Ako stranka iz stava 1. ovog lana nije pismena, u sastavljanju isprave obavezno uestvuje tuma, ija se izjava o toku postupka unosi posle teksta isprave i koju tuma svojeruno potpisuje u prisustvu javnog belenika. U ispravi se mora navesti slubeni dokument na osnovu kog je utvren identitet tumaa ili izjava javnog belenika da mu je tuma lino poznat. Javni belenik e postupiti shodno pravilima iz ovog lana i ako je stranka slepo ili slabovido lice. Ako su nedostaci ula stranke takve prirode i intenziteta da onemoguavaju saoptavanje sadrine isprave i razumevanje pouke javnog belenika, javni belenik e odloiti sastavljanje isprave i obavestiti organ starateljstva. Dokumenti na osnovu kojih se utvruje identitet tumaa, kao i njegove kvalifikacije za tumaenje, blie se ureuju Javnobelenikim poslovnikom. Zastupanje poslovno nesposobne stranke lan 77. Poslovno nesposobnu stranku zastupa zakonski zastupnik. U javnobeleniku ispravu unose se ime i prezime, mesto i datum roenja, adresa prebivalita, slubeni dokument na osnovu kog je utvren identitet zakonskog zastupnika, kao i injenice ili isprave na kojima je zasnovano svojstvo zakonskog zastupnika. Identitet zakonskog zastupnika utvruje se na isti nain kao i identitet stranke. Kada je po zakonu za punovanost odreenog raspolaganja ili izjave, potrebna saglasnost organa starateljstva, u postupku mora uestvovati ovlaeno lice organa starateljstva. Podaci o identitetu lica iz stava 4. ovog lana i o njegovom slubenom svojstvu, kao i oznake i brojevi isprava kojima se dokazuje identitet i slubeno svojstvo, unose se u javnobeleniku ispravu. Dokumenti i drugi podaci na osnovu kojih se utvruju identitet, svojstva i ovlaenje za zastupanje zakonskog zastupnika i ovlaenog lica organa starateljstva blie se ureuju Javnobelenikim poslovnikom. Zastupanje pravnog lica lan 78. Za pravno lice u postupku sastavljanja javnobelenike isprave izjave daje i ispravu potpisuje lice koje je po zakonu i propisima tog pravnog lica ovlaeno za zastupanje. Vrste dokumenata i drugih podataka, kao i nain utvrivanja identiteta, svojstva i ovlaenja za zastupanje zastupnika pravnog lica, blie se ureuju Javnobelenikim poslovnikom.

- 24 Punomonik lan 79. Poslovno sposobno lice, kao i zastupnik pravnog lica mogu izdati punomoje u skladu sa odredbama zakona kojima se ureuju obligacioni odnosi i parnini postupak. U postupku sastavljanja javnobelenike isprave punomonik ima ista ovlaenja kao u parninom postupku. Pouavanje stranke lan 80. Javni belenik je duan da poui stranku o sadrini i pravnim posledicama nameravanog pravnog posla, izjave ili utvrivanja odreenih injenica pre sastavljanja isprave, a mora je upozoriti i kad smatra da je data izjava nejasna, nerazumljiva ili dvosmislena, kao i na mogue sporove ili pravne smetnje do kojih bi moglo doi zbog takve izjave. Ako stranka ostane pri svojoj izjavi i posle upozorenja, u ispravu se unosi upozorenje javnog belenika, a ako se stranka tome protivi, javni belenik e odbiti sastavljanje takve isprave. Potpisivanje isprave lan 81. Javnobeleniku ispravu potpisuju, u prisustvu javnog belenika, stranke, kao i svedoci, zakonski zastupnici, punomonici i slubeno lice organa starateljstva, ako je njihovo uee po zakonu obavezno. Ako je isprava potpisana bez prisustva javnog belenika, lice koje ju je potpisalo mora, u prisustvu javnog belenika, potvrditi da je njegov potpis svojeruan. Potvrda iz stava 2. ovog lana unosi se u javnobeleniku ispravu pre potpisa javnog belenika. 4. Javnobeleniki zapisi Pravni poslovi koji imaju oblik javnobelenikog zapisa lan 82. U obliku javnobelenikog zapisa sainjavaju se naroito: 1) 2) 3) 4) ugovori o imovinskim odnosima izmeu suprunika; ugovori o imovinskim odnosima izmeu vanbranih partnera; sporazumi o deobi zajednike imovine suprunika ili vanbranih partnera; sporazumi o zakonskom izdravanju, u skladu sa zakonom; o raspolaganju nepokretnostima lica koja su poslovno

5) ugovori nesposobna; 6) 7) 8)

ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za ivota; ugovori o doivotnom izdravanju; obeanje poklona i ugovori o poklonu za sluaj smrti;

- 25 9) drugi pravni poslovi i izjave za koje zakon odreuje da moraju biti zakljueni u obliku javnobelenikog zapisa, po zakonima i drugim propisima koji ureuju njihovo sainjavanje. Pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog lana koji su sainjeni u obliku javnobelenikog zapisa imaju istu dokaznu snagu kao da su sainjeni u sudu ili pred drugim dravnim organom. Ugovori, odnosno izjave kojima se menjaju pravni odnosi nastali zakljuenjem ugovora ili davanjem izjava iz stava 1. ovog lana zakljuuju se, odnosno daju u obliku javnobelenikog zapisa. Pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog lana koji nisu sainjeni u obliku javnobelenikog zapisa ne proizvode pravno dejstvo. Drugi pravni poslovi koji mogu imati oblik javnobelenikog zapisa lan 83. U obliku javnobelenikog zapisa, pored drugih oblika koji su predvieni zakonom mogu se zakljuiti, sainiti ili dati: 1) 2) ugovori o raspolaganju nepokretnostima; ugovori o raspolaganju pokretnim stvarima ili pravima;

3) izjave i raspolaganje imovinom radi osnivanja zadubine, odnosno fondacije za ivota ili za sluaj smrti osnivaa zadubine odnosno, fondacije; 4) 5) 6) 7) zapis o ponitaju izgubljenih, unitenih ili oteenih isprava; zavetanje (testament); izjava kojom se nuni naslednik iskljuuje iz nasledstva; izjava kojom se nuni naslednik liava nasledstva;

8) izjava da se poklon dat zakonskom nasledniku nee uraunavati u njegov nasledni deo, u skladu sa zakonom; 9) izjava da se dug budueg naslednika nee uraunavati u njegov nasledni deo, u skladu sa zakonom; 10) izjava o priznanju oinstva kao i izjava o saglasnosti sa priznatim oinstvom; 11) izjava o pristanku na postupak biomedicinski potpomognutog oploenja; 12) drugi pravni poslovi i izjave za koje zakon odreuje da se mogu zakljuiti ili dati u obliku javnobelenikog zapisa. Ugovori, zavetanja (testamenti) i izjave iz stava 1. ovog lana koji su zakljueni ili sainjeni u obliku javnobelenikog zapisa imaju istu dokaznu snagu kao i ugovori, zavetanja (testamenti) i izjave koji su sainjeni u sudu ili pred organom uprave, odnosno overeni od strane suda ili organa uprave. U postupcima iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe vanparninog postupka. U postupku iz stava 1. taka 10) ovog lana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuju porodini odnosi. U postupku iz stava 1. ta. 5) do 9) ovog lana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje nasleivanje.

- 26 Sadrina javnobelenikog zapisa lan 84. Javnobeleniki zapis sadri: 1) ime i prezime javnog belenika, izjavu da postupa u svojstvu javnog belenika i oznaku sedita javnog belenika; 2) ime i prezime, podatke o mestu i datumu roenja, kao i o adresi i prebivalitu stranaka u postupku koje zakljuuju pravni posao ili daju izjavu ili sainjavaju zavetanje, ime i prezime, adresu i prebivalite zakonskog zastupnika i punomonika stranke, odnosno naziv i sedite stranke pravnog lica i ime i prezime, adresu i prebivalite njegovog zastupnika; 3) podatke o nainu utvrivanja identiteta stranaka, svedoka, zakonskih zastupnika i drugih uesnika; 4) ime i prezime, adresu i prebivalite svedoka, prevodioca i tumaa ako su uestvovali u postupku sastavljanja javnobelenikog zapisa i podatke o nainu utvrivanja njihovog identiteta i osnova zastupanja; 5) tekst sadrine pravnog posla, zavetanja (testamenta) ili izjave, odnosno zapis o ponitaju izgubljene, unitene ili oteene isprave; 6) oznaenje isprava koje se prilau javnobelenikom zapisu, kao to su punomoja, izvodi iz matinih knjiga, katastra nepokretnosti, zemljinih i drugih javnih knjiga; 7) datum, a ako to ima pravni znaaj i as, kao i mesto sastavljanja javnobelenikog zapisa, ako se zapis sastavlja van javnobelenike kancelarije; 8) izjavu da su stranke, a kad je potrebno i drugi uesnici, poueni o sadrini i pravnim posledicama pravnog posla, zavetanja (testamenta) ili izjave, kao i da su stranke upozorene da su njihove izjave nejasne, nerazumljive ili dvosmislene, kao i da su i posle upozorenja pri takvim izjavama ostale; 9) potpise stranaka, zakonskih i drugih zastupnika, punomonika, tumaa i drugih uesnika; 10) potpis javnog belenika, kao i peat i tambilj javnog belenika. Javnobeleniki zapis koji ne sadri podatke odreene u stavu 1. ta. 1), 2), 7), 8), 9) i 10) ovog lana nema svojstvo niti pravno dejstvo javne isprave. Javnobeleniki zapis koji ne sadri ni podatke iz stava 1. taka 5) ovog lana smatra se nepostejeim. Izvrnost javnobelenikog zapisa lan 85. Javnobeleniki zapis je izvrna isprava ako je u njemu utvrena odreena obaveza na inidbu o kojoj se stranke mogu sporazumeti i ako sadri izriitu izjavu obavezanog lica o tome da se na osnovu te isprave moe, radi ostvarenja dugovane inidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvrenje. Ako prinudno izvrenje ne sprovodi sud, javnobeleniki zapis mora imati i druge posebne elemente predviene zakonom. Na osnovu javnobelenikog zapisa koji sadri obavezu zasnivanja, prenosa, ogranienja ili ukidanja nekog prava koje se upisuje u registre nepokretnosti moe se neposredno sprovesti upis u registar, ako je lice koje se obavezuje u tom zapisu izriito na to pristalo.

- 27 Na osnovu javnobelenikog zapisa na osnovu koga je u registre nepokretnosti upisana hipoteka ili drugo pravo unovenja nepokretnosti, na odreenoj nepokretnosti moe se neposredno zahtevati izvrenje na toj nepokretnosti nakon dospelosti obezbeenog potraivanja, odnosno drugog prava unovenja nepokretnosti, ako je lice koje se zapisom obavezalo u njemu na to izriito pristalo. Za sprovoenje vansudskog izvrenja potrebno je da budu ispunjeni i posebni uslovi predvieni zakonom. Ako obaveza zavisi od nastupanja uslova ili isteka roka koji nije kalendarski odreen, za izvrnost javnobelenikog zapisa, ako se strane u tom zapisu drukije ne dogovore, potrebno je da se javnom ispravom ili ispravom na kojoj je overen potpis poverioca, a ako to nije mogue, pravnosnanom parninom presudom, utvrdi da je uslov nastupio, odnosno da je rok istekao. Isto dejstvo kao zapis iz stava 1. ovog lana ima i privatna isprava solemnizovana od javnog belenika u skladu s ovim zakonom, ako ispunjava uslove iz stava 1. Ako je izjava obavezanog lica o podvrgavanju neposrednom izvrenju u privatnoj izjavi nejasna ili ako je izostala, na zahtev lica koje se obavezuje, izjavu u produetku privatne isprave, uz poseban potpis obavezanog lica ispod takvog dodatka, unosi javni belenik. U sluajevima kad je javnobeleniki zapis izvrna isprava, javni belenik, na zahtev stranke, sam stavlja potvrdu o izvrnosti na ispravu. Izvrnost javnobelenikog zapisa moe se pobijati po odredbama zakona kojim se ureuje izvrni postupak. Sud, odnosno drugi organ ili lice koje sprovodi izvrenje obustavie izvrenje ako utvrdi da prilikom sainjavanja javnobelenikog zapisa nisu ispunjeni uslovi koji se zahtevaju da bi taj zapis imao snagu javne ili izvrne isprave. 5. Javnobeleniki zapisnici Isprave koje moraju imati oblik javnobelenikog zapisnika lan 86. Oblik javnobelenikog zapisnika mora imati: 1) zapisnik sa osnivake skuptine i druge skuptine akcionarskog drutva koje ima vie od 100 akcionara; 2) zapisnik sa sednice drugog organa akcionarskog drutva, kada taj organ, u skladu sa zakonom kojim se ureuju privredna drutva i optim aktom tog drutva odluuje o pitanjima iz nadlenosti skuptine drutva. Na uee javnog belenika u sastavljanju zapisnika iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o overavanju odluke organa upravljanja pravnog lica. Osnivakim aktom privrednog drutva moe se predvideti da oblik javnobelenikog zapisnika mora imati zapisnik sa sednice i drugih organa drutva, odnosno zapisnik sa sednice organa druge vrste privrednog drutva. injenice o kojima se sastavljaju javnobeleniki zapisnici lan 87. Nastupanje injenica od kojih zavisi punovanost i obaveza ispunjenja pravnih poslova, ili nastupanje pravnog dejstva izjava iz l. 82. i 83. ovog zakona,

- 28 mogu se pored utvrivanja u sudskom ili upravnom postupku, utvrivati i javnobelenikim zapisnikom. Radi utvrivanja injenica iz stava 1. ovog lana, javni belenik moe sasluati svedoke, utvrditi sadrinu isprava, a po potrebi, moe zatraiti nalaz i miljenje vetaka. injenice nastupile radnjom javnog belenika uinjenom na zahtev stranke, od kojih zavisi punovanost i obaveza ispunjenja pravnih poslova ili nastupanje pravnog dejstva izjava iz l. 82. i 83. ovog zakona, a naroito protesti, opomene, raskidi, otkazi i dostave, mogu se utvrditi javnobelenikim zapisnikom i kada za njih nije predvieno da se utvruju u sudskom ili upravnom postupku. Druge injenice, radnje i izjave o kojima se sastavljaju javnobeleniki zapisnici lan 88. U obliku javnobelenikog zapisnika, pored zapisnika koje sastavlja sud ili drugi organ odreen zakonom, javni belenik moe: 1) sastaviti zapisnik o obezbeenju dokaza pre pokretanja parninog ili vanparninog postupka, odnosno pre pokretanja postupka za izricanje mere obezbeenja, kao i pre pokretanja upravnog postupka, pod uslovima odreenim zakonima koji ureuju parnini i izvrni postupak; 2) pod uslovima predvienim u zakonu kojim se ureuje parnini postupak, u okviru postupka pravne pomoi, sasluati svedoka iji je iskaz potreban ili e biti potreban u vanparninom ili u upravnom postupku; 3) sastaviti zapisnik o popisu i proceni zaostavtine, na osnovu prethodne saglasnosti ostavinskog suda; 4) zakljuiti poravnanje pre pokretanja parninog, vanparninog ili upravnog postupka, po pravilima zakona kojim se ureuju parnini, vanparnini, izvrni i opti upravni postupak, sa dejstvom sudskog poravnanja, odnosno poravnanja zakljuenog pred organom uprave; 5) utvrditi sporazum stranaka o postojanju novanog potraivanja i vremenu njegovog dospea i njihovu saglasnost da se upisom zalonog prava na nepokretnosti izvrnog dunika, odnosno da se zasnivanjem zalonog prava popisom pokretnih stvari dunika, obezbeuje novano potraivanje i koji ima snagu sudskog poravnanja; 6) primiti na zapisnik izjave o injenicama od kojih zavisi izricanje mera obezbeenja; 7) primiti na zapisnik izjavu poverioca o produenju roka za izvrenje obaveze dunika utvrene u izvrnoj ispravi; 8) primiti na zapisnik izjave svedoka ili na drugi nain utvrditi injenice o tome da li je nastupio uslov odreen sudskim poravnanjem ili poravnanjem zakljuenim pred organom uprave, od kojeg zavisi nastupanje izvrnosti tog poravnanja; 9) primiti na zapisnik druge izjave ili utvrditi druge injenice odreene zakonom.

- 29 Sadrina javnobelenikog zapisnika lan 89. Javnobeleniki zapisnik sadri: 1) ime i prezime javnog belenika, izjavu da postupa u svojstvu javnog belenika i oznaenje sedita javnog belenika, a ako se zapisnik sastavlja van javnobelenike kancelarije, oznaenje mesta i adrese sastavljanja zapisnika; 2) ime i prezime, podatke o mestu i datumu roenja, kao i o adresi prebivalita stranke, ime i prezime, adresu prebivalita zakonskog zastupnika i punomonika stranke, odnosno naziv i sedite stranke pravnog lica i ime i prezime, adresu prebivalita njegovog zastupnika; 3) podatke o nainu utvrivanja identiteta stranaka, svedoka, zakonskih zastupnika i drugih zastupnika stranaka; 4) ime i prezime, adresu prebivalita svedoka, vetaka, prevodioca i tumaa ako su uestvovali u postupku sastavljanja javnobelenikog zapisnika i podatke o nainu utvrivanja njihovog identiteta i osnova zastupanja, odnosno uestvovanja; 5) tekst sadrine izjave, opis iznesenih i opaenih injenica, opis neposrednog opaanja javnog belenika o injenicama koje su od znaaja za sastavljanje javnobelenikog zapisnika, opis stvari i prava koja ine zaostavtinu i procenu njihove vrednosti, opis preduzetih radnji javnog belenika i drugih uesnika u postupku, opis sadrine isprava u koje je javni belenik izvrio uvid, iskaz vetaka, kao i pismeni otpravak njegovog nalaza i miljenja i ostale podatke o izjavama, radnjama i injenicama koje se unose u javnobeleniki zapisnik; 6) ako se zapisnik ne sastavlja u jednom danu ili ako se sastavlja u jednom danu, ali sa duim prekidima, u zapisniku e se konstatovati dan i vreme davanja izjava, preduzimanja radnji ili iznoenja ili opaanja injenica; 7) oznaenje isprava koje se prilau javnobelenikom zapisniku, kao to su punomoja, izvodi iz matinih knjiga, katastra nepokretnosti, zemljinih i drugih javnih knjiga; 8) datum, vreme i mesto sastavljanja javnobelenikog zapisnika; 9) izjavu da su uesnici poueni o sadrini i pravnim posledicama davanja odreene izjave, opaanja, opisivanja i zapisnikog utvrivanja odreenih injenica, kao i da su upozoreni da su njihove izjave nejasne, nerazumljive ili dvosmislene, kao i da su i posle upozorenja pri takvim izjavama ostali; 10) potpise stranaka, prevodioca i tumaa; 11) zakonskih i drugih zastupnika, punomonika,

potpis javnog belenika, kao i peat i tambilj javnog belenika.

Javnobeleniki zapisnik koji ne sadri podatke odreene u stavu 1. ovog lana nema svojstvo niti pravno dejstvo javne isprave. Svaka stranka u postupku sastavljanja javnobelenikog zapisnika koja za to ima pravni interes, moe dokazivati da injenice koje su utvrene u javnobelenikom zapisniku nisu istinite.

- 30 6. Javnobelenike potvrde Dunost javnog belenika da izda potvrdu lan 90. Na zahtev stranke, javni belenik je duan, pored javnobelenike isprave, da joj izda potvrdu o tome da je javnobelenika isprava sainjena, kao i potvrdu o naplaenim trokovima. Na zahtev svedoka, prevodioca, tumaa, vetaka, zakonskog zastupnika, slubenog lica organa starateljstva i zastupnika pravnog lica, javni belenik je duan da izda potvrdu o prisustvu ovih lica u postupku sastavljanja javnobelenike isprave, njihovom svojstvu i vremenu koje su proveli u postupku sastavljanja isprave. Ovlaenje javnog belenika da izda potvrdu lan 91. Pored drugih organa i lica koja su ovlaena zakonom, javni belenik je ovlaen da izda: 1) potvrdu da je odreeno lice u ivotu, ako to lice poznaje lino ili ako utvrdi njegov identitet u skladu sa odredbama ovog zakona, s tim to je u potvrdi duan potvrditi da je bio u neposrednom kontaktu sa tim licem u odreeni dan i as, kao i da opie nain na koji je utvrdio njegov identitet; 2) potvrdu da je isprava koja se po zakonu mora podneti na uvid, bila u prisustvu javnog belenika, podneta na uvid ovlaenom licu, s tim to je javni belenik duan da u potvrdi navede datum i as podnoenja isprave, da potvrdi koja su lica bila prisutna podnoenju isprave na uvid i da utvrdi njihov identitet, svojstva i ovlaenja, na nain odreen ovim zakonom; 3) potvrdu da je izjava volje koja se po zakonu mora saoptiti odreenom licu u prisustvu javnog belenika bila i saoptena, sa datumom i asom saoptavanja izjave, kao i podacima o identitetu, svojstvima i ovlaenjima lica koja su bila prisutna, a koje je utvrdio na nain predvien ovim zakonom; 4) potvrdu o protestu menice ili eka, prema odredbama zakona o menici odnosno o eku, ako je protest podigao javni belenik ili stranka; 5) druge potvrde odreene zakonom. Potvrda se sastavlja u skladu sa odredbama l. 63. do 71. ovog zakona i ima snagu javne isprave. 7. Javnobelenike overe Overavanje potpisa na nejavnoj ispravi (legalizacija) lan 92. Overa nejavne isprave koju podnesu stranke ima smisao potvrivanja javnog belenika da su stranke pravnog posla ili stranke koje daju izjavu, svojeruno potpisale ispravu ili svojeruno stavile svoj otisak prsta, u skladu sa ovim zakonom. Ako se trai overa nejavne isprave koja sadri pravni posao, javni belenik e overiti ispravu ako je potpiu sve stranke u tom pravnom poslu.

- 31 Prilikom overe potpisa na nejavnoj ispravi, javni belenik mora se upoznati sa sadrajem isprave samo u meri u kojoj je potrebno da ispuni rubrike upisnika o overama isprava. Javni belenik nije odgovoran za sadrinu isprave i nije duan da utvruje da li su ispunjeni uslovi za punovanost pravnog posla ili izjave. Identitet stranaka u postupku overavanja nejavne isprave utvruje se na isti nain kao i prilikom sainjavanja javnobelenike isprave. Overa potpisa sastoji se iz: 1) izjave javnog belenika da su stranke pred njim stavile svoj potpis ili otisak prsta u skladu sa odredbama ovog zakona o potpisivanju javnobelenikih isprava; 2) 3) 4) svojerunog potpisa javnog belenika; otiska peata i tambilja javnog belenika; upisa delovodnog broja upisnika, kao i mesta i datuma overe.

Overa isprave iz stava 1. ovog lana ima isto dejstvo kao overa pred sudom, odnosno pred organom uprave. Overavanje nejavne isprave (solemnizacija) lan 93. U sluajevima predvienim zakonom, javni belenik overom daje nejavnoj ispravi pravnu snagu javne isprave (solemnizacija). Overom nejavne isprave u smislu stava 1. ovog lana, javni belenik potvruje da sadrina isprave odgovara volji stranaka i da su je stranke svojeruno potpisale. Javni belenik overava nejavnu ispravu iz stava 1. ovog lana samo ako ona sadri elemente propisane lanom 84. ovog zakona i ako je sastavljena u formi koja je propisana za javnobeleniki zapis. Javni belenik ne overava ispravu ako je sadrina isprave nedoputena po zakonu, ako sumnja da je njena sadrina prividna, da se preduzima radi izbegavanja zakonskih obaveza ili protivpravnog oteenja treeg lica, kao i ako je strana u pravnom poslu iz isprave lice za koje zna ili je duan znati da zbog maloletstva ili drugog zakonskog razloga ne moe punovano zakljuivati pravne poslove, izuzev ako u postupku overe uestvuje zakonski zastupnik tog lica i ako postoje sve ostale potrebne saglasnosti. Javni belenik koji smatra da stranka nema pravo da zakljui pravni posao iz nejavne isprave koja se podnosi na overu, duan je da na to upozori i da to upozorenje naznai pored overene isprave. O odbijanju javnog belenika da overi nejavnu ispravu, po albi stranke odluuje Komora. Overa nejavne isprave sastoji se iz: 1) izjave javnog belenika da sadrina isprave odgovara volji stranaka i da su stranke pred njim stavile svoj potpis ili otisak prsta u skladu sa odredbama ovog zakona o potpisivanju javnobelenikih isprava; 2) 3) svojerunog potpisa javnog belenika; otiska peata i tambilja javnog belenika;

- 32 4) upisa delovodnog broja upisnika, kao i mesta i datuma overe.

Nejavna isprava, overena u skladu sa odredbama ovog lana, ima snagu javne isprave. Overavanje prepisa isprava lan 94. Javni belenik je ovlaen da overi da se prepis javne ili nejavne isprave slae sa izvornikom, ako vlada jezikom na kome je isprava napisana i ako mu stranka podnese izvornik i prepis isprave. Prepis se mora slagati sa izvornikom isprave u svim njenim pisanim delovima i sastojcima (pravopisno, u nainu navoenja brojeva, u pogledu skraenica, kao i u pogledu greaka u pisanju i sl). Ako su pojedina mesta u izvorniku isprave menjana, dopunjavana, brisana ili precrtavana, prepis mora da sadri veran prenos tih promena. Ako su u prepisu, u odnosu na izvornik neka mesta precrtana, brisana, dopunjena ili izmenjena, javni belenik je pre overe duan da na kraju teksta isprave koju overava unese opis i izgled izmena. Pre overe, javni belenik e, pored utvrivanja vernosti prepisa iz stava 2. ovog lana, utvrditi na koji nain je prepisan izvornik (prenoenjem teksta izvornika mehanikim, elektronskim ili runim putem, fotokopiranjem izvornika ili na drugi nain). Pre overe, javni belenik e utvrditi da li je izvornik isprave potpisan, snabdeven peatom i tambiljem izdavaoca, klauzulama izvrnosti ili pravnosnanosti i sl. Ako izvornik nejavne isprave nije potpisan i ako izvornik javne isprave iji prepis treba overiti ne sadri potpis, peat i tambilj, javni belenik e na kraju teksta isprave koju overava upisati svoj nalaz o ovim nedostacima. Overa isprave vri se stavljanjem svojerunog potpisa javnog belenika i otiskivanjem njegovog peata i tambilja ispod teksta isprave i ispod opisa i nalaza javnog belenika iz st. 4. i 8. ovog lana, kao i mesta i datuma overe. Ako se isprava sastoji iz vie stranica, pre stavljanja svog potpisa javni belenik e upisati broj stranica iz kojih se isprava sastoji. Overa javnog belenika potvruje da je prepis isprave koji overeva identian izvorniku isprave. Overa isprave iz stava 1. ovog lana ima isto dejstvo kao overa pred sudom, odnosno organom uprave. Overa prevoda lan 95. Javni belenik je ovlaen da overi prevod ako istovremeno ima svojstvo sudskog prevodioca za jezik sa koga se prevod vri, a ako se prevod vri na strani jezik, onda i za jezik na koji se prevod vri. Pre overe prevoda, javni belenik je duan da utvrdi tanost prevoda, shodnom primenom lana 94. ovog zakona. Izvornik i prevod moraju biti spojeni na nain koji je ovim zakonom propisan za spajanje isprava koje se sastoje od vie stranica.

- 33 Overom javni belenik potvruje da prevod isprave verno odraava sadrinu izvornog teksta isprave. Overa se sastoji od svojerunog potpisa javnog belenika, otiskivanja njegovog peata i tambilja i mesta i datuma overe. Overa isprave iz stava 1. ovog lana ima isto dejstvo kao overa sudskog prevodioca, ako su ispunjeni svi uslovi odreeni ovim lanom. Potpise na prevodu isprave koju je preveo sudski prevodilac javni belenik overava u skladu sa odredbama ovog zakona koje ureuju overu potpisa. Overa odluka organa upravljanja pravnog lica lan 96. Ako je javni belenik pozvan da overi odluku organa upravljanja pravnog lica, donetu na sednici na kojoj nije vodio zapisnik u skladu sa lanom 86. ovog zakona, u tekstu odluke koja se overava mora biti naveden dan i as sednice na kojoj je odluka doneta, opisan tok sednice ako je to potrebno radi ocene punovanosti odluke, a odluka mora biti verno zapisana. Na zahtev bilo kog uesnika sednice organa upravljanja pravnog lica, javni belenik e utvrditi identitet predsedavajueg i drugih uesnika na nain koji je ovim zakonom propisan za utvrivanje identiteta stranke. Pored elemenata iz st. 1. i 2. ovog lana, ispravu zapisnik svojeruno potpisuje predsedavajui na sednici organa upravljanja na kojoj je odluka doneta. Javni belenik overava da je predsedavajui svojeruno potpisao ispravu koja sadri tekst odluke. Ako predsedavajui sednice odbije da potpie zapisnik, javni belenik e posle zapisnika uneti svoju izjavu kojom potvruje da je predsedavajuem ponueno da potpie zapisnik, kao i izjavu da je on to odbio. Javni belenik potpisuje i overava ovu izjavu na nain predvien za overu isprava. Isprava sainjena u skladu sa st. 1. do 6. ovog lana ima snagu javne isprave. Blie ureenje overa lan 97. Pravila o overavanju, dokumentima potrebnim za overu, upisivanju overenih isprava u knjige javnog belenika i druga pitanja vezana za overe isprava koja nisu ureena ovim zakonom, blie se ureuju Javnobelenikim poslovnikom. 8. Povereni poslovi Ogranienje u poveravanju poslova lan 98. Sud ne moe javnom beleniku poveriti poslove za koje je nadlean sud po zakonu koji ureuje parnini postupak, izuzev obezbeenja dokaza i radnji dostavljanja pismena. Sud ne moe poveriti javnom beleniku postupke za koje je nadlean sud po pravilima vanparninog postupka:

- 34 1) proglaenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti;

2) zadravanje u zdravstvenoj organizaciji koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije; 3) 4) 5) 6) lienje i vraanje poslovne sposobnosti; lienje, vraanje i produenje roditeljskog prava; odreivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost; voenje javnih knjiga i registara.

Sud ne moe javnom beleniku poveriti poslove za koje je nadlean sud po pravilima zakona koji ureuju postupak izvrenja i obezbeenja. Sud ne moe poveriti javnom beleniku poslove za koje je nadlean drugi dravni organ po zakonima koji ureuju nadlenost i postupak pred tim organom. Poveravanje poslova od strane suda lan 99. Pod uslovima iz lana 98. ovog zakona sud moe odlukom poveriti postupak ili preduzimanje pojedinih radnji u postupku javnom beleniku. Ako na podruju nadlenosti suda slubeno sedite ima vie javnih belenika, poslovi se poveravaju po azbunom redu prezimena javnih belenika u imeniku. U poverenom postupku javni belenik shodno primenjuje pravila koja vae za postupak koji mu je poveren, kada taj postupak obavlja sud ili drugi nadleni organ, ukljuujui i pravila o dostavljanju, traenju pravne pomoi i podataka. U poverenom postupku javni belenik odluuje reenjem. Protiv reenja kojim je javni belenik okonao postupak koji mu je poveren, stranka ili tree lice koje uini verovatnim svoj pravni interes moe podneti prigovor u roku od osam dana od dana dostavljanja. O prigovoru odluuje sud koji bi po zakonu bio nadlean za voenje postupka u prvom stepenu. U postupku povodom prigovora shodno se primenjuju odredbe zakona o prigovoru protiv platnog naloga. U toku postupka, po prigovoru stranke ili na osnovu prava nadzora, sud moe, ako utvrdi da za to postoje opravdani razlozi, oduzeti povereni posao javnom beleniku i reiti ga sam ili poveriti drugom beleniku u skladu sa stavom 2. ovog lana.

V. JAVNOBELENIKE KNJIGE I SPISI

1. Opte odredbe uvanje spisa i isprava lan 100. Javni belenik je duan da uva spise i isprave koje je sam sainio, preuzeo od stranaka, koje mu je poverila Komora ili koje je preuzeo od svog prethodnika. Ako su javnobeleniku ispravu sainila dva ili vie javnih belenika, izvornik isprave u spisu uva javni belenik koji je na nju stavio svoj peat.

- 35 uvanje spisa u sluaju prestanka javnobelenike delatnosti lan 101. Ako javni belenik prestane sa radom, duan je da o tome odmah obavesti Komoru i da istovremeno preduzme sve potrebne radnje radi uvanja spisa, predmeta, knjiga, peata i tambilja i druge dokumentacije, odnosno novca, hartija od vrednosti i drugih predmeta koje se kod njega nalaze na uvanju, do stupanja na dunost njegovog sledbenika. Ako je potrebno, Komora reenjem odreuje lice i mesto za uvanje preuzetih spisa i predmeta. Protiv reenja Komore nije dozvoljena alba, ali se moe pokrenuti upravni spor. uvanje spisa u sluaju odsustva ili spreenosti lan 102. Kada javnom beleniku nije postavljen zamenik, javni belenik moe da preda, u sluaju spreenosti ili odsustva, spise na uvanje javnom beleniku ije je slubeno sedite na podruju istog osnovnog suda, o emu se obavetava Komora. Javni belenik, kome su spisi predati na uvanje, duan je da omogui uvid u spise i da izdaje prepise ili otpravke. Ako javni belenik nije predao na uvanje svoje spise, a zahteva se izdavanje prepisa ili otpravka, Komora odreuje javnog belenika sa istog ili susednog podruja koji e preduzeti te radnje. Dostavljanje zavetanja (testamenta) i potvrde o deponovanom zavetanju lan 103. Kada javni belenik sazna da je lice ije se zavetanje (testament) nalazi u njegovim spisima umrlo ili je progleeno za umrlo, duan je da nadlenom ostavinskom sudu dostavi izvornik zavetanja, odnosno zapisa o deponovanju zavetanja (testamenta) u sudu, koje je sainio kao javni belenik i da o tome napravi zabeleku u spisu. Komora vodi poseban registar zavetanja (testamenata) odnosno registar deponovanih zavetanja (testamenata) koje su sainili javni belenici i na zahtev suda dostavlja podatke iz tog registra. 2. Knjige Voenje knjiga lan 104. Javni belenik vodi sledee knjige: 1) opti poslovni upisnik u koji hronolokim redom upisuje sve javnobelenike isprave, zapisnike o potvrdama i svedoenjima, zapisnike o preuzimanju novca, hartija od vrednosti i isprava, kao i o svim drugim javnobelenikim radnjama, osim onih iz ta. 2), 3), 6) i 8) ovog stava; 2) upisnik o overama i potvrdama;

- 36 3) upisnik o protestima po propisima o protestnim upisnicima;

4) imenik lica koja su pred javnim belenikom sastavila ili mu predala ispravu o raspolaganju za sluaj smrti, sa oznakom broja spisa; 5) depozitnu knjigu o preuzetom i izdatom tuem novcu, hartijama od vrednosti i drugim predmetima, u koju se, pored tane oznake preuzetog depozita, treba uneti ime i adresa deponenta i onoga kome se predmet depozita treba predati, kao i vreme trajanja depozita; 6) upisnik radnji koje je sud ili drugi nadleni organ poverio javnom beleniku, sa azbunim imenikom; 7) zajedniki azbuni imenik stranaka za sve knjige, osim za knjigu iz ta. 4) ovog stava; 8) knjigu evidencije podataka. Knjige iz stava 1. ta. 1), 2) i 6) ovog lana moraju biti povezane, listovi oznaeni rednim brojevima, sa tvrdim povezom i overeni peatom Komore, a upisi se unose bez odlaganja redom pristizanja predmeta, itko, bez praznih razmaka, bez precrtavanja, brisanja i ispravaka, s tim da u optem poslovnom upisniku javni belenik na svaku stranicu stavlja svoj potpis i peat. Oblik knjiga iz stava 1. ovog lana, ureuje se Javnobelenikim poslovnikom, a njime se moe propisati voenje drugih upisnika i imenika. Javnobelenikim poslovnikom se propisuje postupak preuzimanja, uvanja, korienja i unitavanja javnobelenikih isprava i poslovnih knjiga. Javni belenik je duan da uva knjige 30 godina, a zapise u elektronskom obliku trajno. 3. Izvornik, prepis, overa i izdavanje javnobelenikih isprava Izvornik, otpravak, prepis i overa lan 105. Javnobelenika isprava odreena u lanu 7. stav 1. ovog zakona, sainjena u skladu sa ovlaenjima koje ima javni belenik na osnovu ovog zakona i koja ispunjava sve propisane uslove ukljuujui i uslove iz l. 63. do 68. ovog zakona, moe postojati u obliku izvornika, otpravka ili prepisa. Izvornik javnobelenike isprave sadri sve elemente predviene ovim zakonom i Javnobelenikim poslovnikom i overen je od strane javnog belenika potvrdom da se radi o izvorniku, koju javni belenik upisuje i potpisuje na kraju isprave i overava peatom. Izvornik javnobelenike isprave uva javni belenik koji ju je sainio, ako ovim zakonom ili drugim propisom nije odreeno drukije. Otpravak je potpuni prepis javnobelenike isprave koji je oznaen kao otpravak i koji je overen na isti nain kao i izvornik i koji u pravnom prometu zamenjuje javnobeleniku ispravu. Ako je javnobelenika isprava izvrna i ako se otpravak daje radi izvrenja, na otpravku se oznaava da je izvran. Prepis javnobelenike isprave je u svemu istovetan izvorniku ili delu izvornika ako je na zahtev lica izdat delimian prepis, a u ijoj overi javni belenik navodi da se radi o prepisu, kao i mesto i vreme u kome je izdat i ime ovlaenog lica kome je izdat.

- 37 Overa javnobelenike isprave lan 106. Svaki izvornik isprave mora biti overen od strane javnog belenika, a prepis isprave overava se na zahtev stranke. Overa isprave sadri elemente odreene ovim zakonom za odreenu vrstu javnobelenike isprave. Prilozi javnobelenike isprave lan 107. Kad je to zakonom odreeno, javnobelenikoj ispravi se prilau druge isprave ili spisi. Na javnobelenikoj ispravi se upisuje naziv i oznaka druge isprave ili spisa koji joj se prilau. Izdavanje izvornika javnobelenike isprave lan 108. Izvornik javnobelenike isprave moe se, ako se sa tim saglase sve stranke koje su uestvovale u postupku, u obliku javnobelenike isprave izdati stranci koja je uestvovala u pravnom poslu o kojem se sainjava isprava, lino ili njenom zastupniku, stranci koja je dala izjavu, koja je traila utvrivanje odreenih injenica ili sastavljanje zapisnika, odnosno koja je preduzela radnje o kojima se sastavlja zapisnik, te svakoj stranci koja je traila izdavanje potvrde ili overu, kao i licu u iju je korist pravni posao zakljuen, odnosno naslednicima ovih lica. Izvornici izvrnih javnobelenikih isprava i javnobelenikih isprava o izjavama za sluaj smrti ne mogu se izdavati strankama, ali se predaju sudu ili drugom organu ili licu, u skladu sa propisom koji ureuje takvu izjavu volje. Izvornik se moe izdati i stranci, ako dokae da joj je neophodan za ostvarivanje prava u inostranstvu, po propisima strane drave. U sluaju izdavanja izvornika, javni belenik e u predmet priloiti prepis isprave, kao i javne isprave u kojima se potvruje osnov izdavanja, a u registar navesti vreme izdavanja i ime lica, odnosno organa kome je isprava izdata. Stranka ili drugo lice iji je zahtev za izdavanje izvornika odbijen, moe se obratiti predsedniku osnovnog suda na ijem se podruju nalazi slubeno sedite javnog belenika, sa zahtevom da javnom beleniku naloi izdavanje izvornika isprave. U zahtevu predsedniku suda iz stava 5. ovog lana, stranka ili drugo lice duni su da uine verovatnim da je javni belenik bez opravdanih razloga odbio izdavanje izvornika isprave. O zahtevu predsednik suda odluuje tako to reenjem nalae javnom beleniku da izda izvornik isprave ili odbija zahtev. Protiv reenja iz stava 6. ovog lana kojim se nalae javnom beleniku da izda izvornik isprave, javni belenik moe izjaviti prigovor osnovnom sudu na ijem se podruju nalazi slubeno sedite javnog belenika u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja. O prigovoru iz stava 7. ovog lana odluuje sud po pravilima vanparninog postupka.

- 38 Reenje iz stava 6. ovog lana kojim se odbija zahtev stranke moe se pobijati albom na koju se shodno primenjuju pravila vanparninog postupka. Izdavanje otpravka i prepisa javnobelenike isprave lan 109. Javni belenik duan je da, kada saini izvornik ili solemnizuje nejavnu ispravu, izda otpravak isprave svakom licu koje je uestvovalo u pravnom poslu o kojem se sainjava isprava, lino ili preko punomonika ili zastupnika, stranci koja je dala izjavu, koja je traila utvrivanje odreenih injenica ili sastavljanje zapisnika, odnosno koja je preduzela radnje o kojima se sastavlja zapisnik i svakoj stranci koja je traila izdavanje potvrde ili overu, kao i licu u iju je korist pravni posao zakljuen, odnosno naslednicima tih lica. Ako je javnobelenika isprava izvrna, javni belenik je duan da otpravak izvornika izda licu koje je u ispravi oznaeno kao poverilac, odnosno njegovim naslednicima, ako su ispunjeni uslovi za izvrenje predvieni zakonom. Overeni ili neovereni prepis izvrne isprave javni belenik duan je da izda licima iz stava 1. ovog lana, kao i svedocima, vetacima, prevodiocima i tumaima, kojima se isprava izdaje na njihov zahtev i troak, ako u samoj ispravi nije drukije odreeno, a prepis zavetanja samo zavetaocu ili licu koje je on izriito ovlastio u obliku javne isprave. Javni belenik duan je da izda ili da na uvid prepis isprave koju je duan da uva, na zahtev Komore, Ministarstva, suda ili drugog dravnog organa, kada je potrebno radi vrenja nadzora nad radom javnog belenika, ako se time ne kri obaveza uvanja javnobelenike tajne. Na odbijanje izdavanja otpravka i prepisa javnobelenike isprave shodno se primenjuju odredbe lana 108. st. 5. do 9. ovog zakona. 4. uvanje i obnavljanje isprava i spisa Dunost uvanja odreenih vrsta javnobelenikih isprava lan 110. Javnobelenike zapise, javnobelenike zapisnike i javnobelenike potvrde javni belenik je duan da uva 30 godina, a potom da preda nadlenom organu u skladu sa propisima o arhivskoj grai. Prepise javnobelenikih overa, javni belenik nije duan da uva, ve podatke o overama unosi u upisnik. Prepise overa prevoda javni belenik koji ima svojstvo sudskog prevodioca duan je da uva na nain koji je propisan za sudske prevodioce. Nain uvanja javnobelenikih isprava lan 111. Javnobelenike isprave iz lana 110. stav 1. ovog zakona, javni belenik uva u omotu spisa koji nosi isti registarski broj kao to je broj oznaen u upisniku. Javnobeleniki spis se sastoji iz izvornika ili prepisa javnobelenike isprave iz stava 1. ovog lana, izvornika ili prepisa isprava ili spisa koji se po zakonu moraju priloiti javnobelenikoj ispravi, ovlaenja, punomoja, nalaza i miljenja vetaka i

- 39 drugih spisa ili zapisa koji su nastali u postupku sainjavanja javnobelenike isprave. Na omotu javnobelenikog spisa moraju biti oznaene isprave i drugi spisi ili zapisi koji se nalaze u omotu spisa. Javnobelenike isprave koje su sainjene elektronskim putem, a nisu otisnute na hartiji uvaju se na kompakt-disku u omotu, na kojem je naznaeno da sadri kompakt-disk, kao i naziv javnobelenike isprave, a mogu se uvati i u raunaru, na prenosivom memorijskom prikljuku ili drugom pogodnom nosau podataka u digitalnom obliku, odnosno u digitalnom arhivu koji vodi Komora. Oblik i sadrina javnobelenikog spisa i njegovo uvanje blie se ureuju Javnobelenikim poslovnikom. Obnavljanje spisa i isprava lan 112. Ako se javnobeleniki spisi i isprave u celosti ili delimino izgube, unite ili otete tako da se vie ne mogu upotrebljavati, javni belenik pokree, po slubenoj dunosti ili na zahtev stranke, postupak za obnavljanje spisa i isprava. Obnavljanje spisa i isprava obavlja se po pravilima vanparninog postupka, shodnom primenom odredaba koje ureuju ponitaj isprava. Postupak iz stava 1. ovog lana se ne moe pokrenuti posle isteka vremena za uvanje spisa i isprava u arhivi. U postupku obnavljanja spisa i isprava primenjuju se pravila o dokazivanju propisana pravilima ovog zakona, ali je javni belenik ovlaen da, radi obnavljanja spisa i isprava, upotrebi prepise spisa i isprava koji se nalaze kod stranaka, suda ili treih lica, podatke iz knjiga i izjave svedoka, vetaka i drugih lica koja imaju pravni interes za obnavljanje spisa. Blie ureenje naina Javnobelenikim poslovnikom. obnavljanja spisa i isprava propisuje se

Odredbe st. 1. do 5. ovog lana shodno se primenjuju na postupak obnavljanja poslovnih knjiga javnog belenika. 5. Arhiva Predaja arhive u sluaju prestanka delatnosti javnog belenika lan 113. Kada primi odluku o prestanku delatnosti, javni belenik je duan da bez odlaganja preda Komori sve spise, knjige i drugu evidenciju, zajedno sa peatom i tambiljom javnog belenika, kao i novac, hartije od vrednosti i dragocenosti, prema stanju u kojem se nalaze na dan prijema odluke. Arhivu javnog belenika zapisniki preuzima trolana komisija koju obrazuje Komora, koju ine dva javna belenika i jedno lice zaposleno u strunoj slubi Komore. Ako javni belenik odbije da preda arhivu, o zatiti arhive, nainu njene predaje i rokovima, odluuje reenjem predsednik osnovnog suda na ijem podruju je sedite javnog belenika. alba protiv ovog reenja ne odlae izvrenje. U postupku po albi shodno se primenjuju pravila vanparninog postupka.

- 40 Predaja arhive u sluaju smrti javnog belenika lan 114. U sluaju smrti javnog belenika, predaja arhive obavlja se na nain predvien u lanu 113. ovog zakona. Obavezu predaje arhive iz stava 1. ovog lana imaju zakonski naslednici javnog belenika. Ako meu licima iz stava 2. ovog lana nema saglasnosti koje e od njih predati arhivu umrlog javnog belenika ili lice koje je duno da to uini odbije predaju arhive, nadlean ostavinski sud donosi reenje o zatiti arhive, nainu njene predaje i rokovima. alba protiv ovog reenja ne odlae izvrenje. Postupanje sa arhivom do popunjavanja javnobelenikog mesta lan 115. Komora odluuje koji se spisi, knjige i predmeti iz arhive javnog belenika poveravaju javnom beleniku koji je imenovan na mesto javnog belenika koji je prestao da obavlja delatnost, odnosno koje se isprave, spisi i knjige i druga dokumentacija iz arhive javnog belenika odlau u arhivu Komore. Komora moe da odredi da se arhiva javnog belenika privremeno poveri drugom javnom beleniku, u celosti ili delimino, do popunjavanja mesta javnog belenika iz stava 1. ovog lana. Na predaju arhive javnog belenika iz st. 1. i 2. ovog lana, shodno se primenjuje odredba lana 113. stav 2. ovog zakona. Obnova i zamena nestalih spisa lan 116. Ako se u postupku predaje arhive propisanom l. 113. do 115. ovog zakona utvrdi da neki spis nedostaje, predsednik Komore pozvae biveg javnog belenika, zastupnika njegove zaostavtine, odnosno javnog belenika iz lana 115. stav 2. ovog zakona da donese spis u odreenom roku. Ako spis iz stava 1. ovog lana ne bude vraen u odreenom roku, o tome e se obavestiti stranke da bi mogle preduzeti potrebne mere radi zatite svojih prava. Ako se kod stranaka, dravnog organa ili nekog drugog javnog belenika nalazi izvornik ili overeni prepis nestalog izvornika, javni belenik iz lana 115. stav 1. ovog zakona ili javni belenik iz lana 115. stav 2. ovog zakona, sainie overeni prepis te isprave, koji e uvati umesto nestalog izvornika, a ispravu e vratiti. Ako se utvrdi da knjige nisu uredno voene, javni belenik iz lana 115. stav 1. ovog zakona e ih, ako je to mogue, dopuniti i o tome sainiti zapisnik. Trokove obnove i zamene spisa i popune poslovnih knjiga snosi javni belenik koji je bio duan da preda spise, odnosno njegovi naslednici.

- 41 Izdavanje izvornika ili otpravka isprava odloenih u arhivu komore lan 117. Kada se izdaju izvornik ili overeni prepis isprave koja je odloena u arhivu Komore, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, s tim to tu javnobeleniku radnju obavlja predsednik Komore ili od njega opunomoeni javni belenik koji je lan izvrnog odbora Komore.

Deo drugi UDRUIVANJE JAVNIH BELENIKA I ODNOS PREMA DRAVNIM ORGANIMA I. KOMORA I NJENI ORGANI
Komora lan 118. Komora je profesionalno udruenje u koje se udruuju javni belenici upisani u njen imenik. Komora posluje kao neprofitno udruenje. Komora ima svojstvo pravnog lica sa ovlaenjima odreenim zakonom i Statutom Komore (u daljem tekstu: Statut). Sedite Komore je u Beogradu. Delokrug poslova lan 119. Komora: 1) uva ugled, ast, integritet i prava javnobelenike profesije; 2) stara se da javni belenici savesno i u skladu sa zakonom i svojom zakletvom obavljaju svoje poslove i u tom cilju vri nadzor nad radom javnih belenika, pokree i sprovodi disciplinski postupak u skladu sa ovim zakonom; 3) predstavlja javne belenike kod dravnih organa radi zatite prava i interesa profesije u skladu sa zakonom i Statutom; 4) donosi odluke koje su obavezne za javne belenike u skladu sa zakonom i Statutom; 5) organizuje i stara se o strunom usavravanju javnih belenika, javnobelenikih pripravnika i javnobelenikih pomonika; 6) uspostavlja i ostvaruje saradnju sa javnobelenikim komorama u inostranstvu; 7) organizuje strune skupove, seminare i savetovanja u oblasti javnog belenitva; 8) organizuje objavljivanje strune literature u oblasti javnog belenitva; 9) vri ovim zakonom poverena javna ovlaenja i obavlja druge poslove utvrene zakonom i Statutom.

- 42 Komori se poveravaju sledea javna ovlaenja: odluivanje po albi stranke na odbijanje javnog belenika da saini javnobeleniku ispravu; odluivanje po zahtevu za izuzee javnog belenika; utvrivanje kriterijuma za zaradu javnobelenikog pripravnika, odnosno javnobelenikog pomonika; vrenje strunog nadzora nad radom javnog belenika i pokretanje i sprovoenje disciplinskog postupka; voenje imenika javnih belenika, javnobelenikih pripravnika, javnobelenikih pomonika, zamenika i vrilaca dunosti javnih belenika i javnobelenikih kancelarija; odluivanje o pravima i dunostima javnih belenika, javnobelenikih pripravnika, javnobelenikih pomonika, zamenika i vrilaca dunosti javnih belenika; donoenje Javnobelenikog poslovnika. Radi obavljanja poslova iz stava 1. ta. 5) i 7) ovog lana, a naroito radi obaveznog strunog usavravanja javnih belenika i javnobelenikih pomonika, kao i radi strune obuke i pripreme kandidata za polaganje javnobelenikog ispita, Komora moe osnovati Javnobeleniku akademiju, ija se organizacija, delatnost i finansiranje ureuju osnivakim aktom u skladu sa Statutom i drugim optim aktima Komore. Statut i drugi opti akti Komore lan 120. Statutom i drugim optim aktima ureuje se organizacija i poslovanje Komore, vrste, sastav i nain izbora organa Komore, kao i druga pitanja od znaaja za rad Komore. Statutom i ovim zakonom odreuju se akti koje Komora mora doneti, a Statutom se odreuje postupak i nain njihovog donoenja. Na Statut, u delu u kojem se ureuje nain vrenja javnih ovlaenja, saglasnost daje Ministarstvo. Izvori prihoda Komore lan 121. Prihodi Komore su: 1) sredstva lanarina i upisnina lanova Komore; 2) sredstva ostvarena izdavanjem izvornika i prepisa javnobelenikih isprava iz arhive Komore; 3) 4) 5) 6) sredstva ostvarena izdavakom delatnou; prihodi od naplaenih kazni; pokloni i donacije; drugi prihodi u skladu sa zakonom.

lanarina lanova Komore sastoji se od fiksnog iznosa jednakog za sve lanove i promenljivog iznosa koji zavisi od visine prihoda koji lan Komore ostvaruje od javnobelenike delatnosti. Organi Komore lan 122. Organi Komore su: skuptina, izvrni odbor, nadzorni odbor, predsednik, disciplinska komisija i disciplinski tuilac.

- 43 Statutom se mogu predvideti i drugi organi. Skuptina Komore lan 123. Skuptinu Komore ine javni belenici lanovi Komore. Skuptina Komore: 1) 2) donosi Statut i druge opte akte Komore; donosi Javnobeleniki poslovnik uz saglasnost Ministarstva;

3) bira lanove izvrnog i nadzornog odbora, predsednika Komore, disciplinsku komisiju i disciplinskog tuioca i druge organe, u skladu sa Statutom; 4) 5) 6) usvaja godinji raun i izvetaj o radu Komore; odluuje o visini upisnine i visini lanarine i nainu njihovog plaanja; odluuje o drugim pitanjima odreenim zakonom i Statutom.

Skuptina Komore sastaje se redovno najmanje jednom godinje. Vanrednu sednicu skuptine Komore saziva izvrni odbor Komore kada oceni da je to neophodno ili na obrazloeni zahtev najmanje jedne desetine lanova Komore. Kvorum za rad skuptine Komore postoji kada sednici prisustvuje najmanje jedna polovina lanova, a punovane odluke donose se veinom glasova prisutnih lanova. Skuptina Komore donosi poslovnik o svom radu. Izvrni odbor lan 124. Za lana izvrnog odbora Komore moe se birati javni belenik. Izvrni odbor ima devet lanova. Izvrni odbor: 1) 2) 3) 4) utvruje nacrt Statuta i drugih optih akata Komore; priprema sednice skuptine Komore; izvrava odluke skuptine Komore; odobrava odsustva javnim belenicima;

5) vodi imenik javnih belenika, javnobelenikih pomonika, javnobelenikih pripravnika, zamenika i vrioca dunosti javnih belenika; 6) sastavlja nacrt godinjeg rauna Komore, brine se o poslovanju Komore i o naplati upisnina, lanarina i drugih prihoda Komore; 7) podnosi predstavke, miljenja i predloge nadlenim dravnim organima u vezi sa pripremom i primenom propisa koji ureuju javnobeleniku delatnost; 8) vri nadlenost prvostepenog organa u disiplinskom postupku u skladu sa ovim zakonom i Statutom; 9) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom.

- 44 Nain rada i odluivanja izvrnog odbora ureuje se poslovnikom koji donosi skuptina. Nadzorni odbor lan 125. Nadzorni odbor ima tri lana, koji se biraju iz reda javnih belenika. Nadzorni odbor vri nadzor nad zakonitou rada i finansijskim poslovanjem Komore, u skladu sa Statutom. Predsednik lan 126. Predsednik predstavlja i zastupa Komoru, a bira se iz reda javnih belenika. Predsednik: 1) 2) 3) stara se o naelima savesnog obavljanja delatnosti javnog belenika; stara se da Komora radi i posluje u skladu sa zakonom; izvrava odluke organa Komore kad je to odreeno Statutom;

4) preduzima mere da posredovanjem i na drugi nain rei neslaganja izmeu lanova Komore, javnobelenikih pomonika i javnobelenikih pripravnika; 5) vri druge poslove predviene Statutom Komore. Disciplinska komisija lan 127. Disciplinska komisija je prvostepeni ili drugostepeni organ u disciplinskom postupku. Disciplinsku komisiju ine javni belenici. Sastav i mandat lanova disciplinske komisije i postupak pred disciplinskom komisijom ureuje se Statutom. Disciplinsku komisiju bira skuptina, u skladu sa Statutom. Disciplinski tuilac lan 128. Disciplinski tuilac je javni belenik koga bira skuptina, u skladu sa Statutom. Disciplinski tuilac ima zamenike iz reda javnih belenika koji mu pomau u radu. Mandat i nadlenost disciplinskog tuioca ureuju se ovim zakonom i Statutom. Broj, mandat i nain izbora zamenika disciplinskog tuioca odreuje se Statutom.

- 45 Nagrada i naknada trokova lanovima organa Komore lan 129. Predsednik Komore, lanovi izvrnog odbora, nadzornog odbora, disciplinske komisije, disciplinski tuilac i njegovi zamenici imaju pravo na nagradu i naknadu trokova za svoj rad. Izvrni odbor donosi akt o visini nagrade i naknade trokova iz stava 1. ovog lana. Obavljanje strunih i administrativnih poslova lan 130. Za obavljanje strunih i administrativnih poslova u Komori se obrazuje struna sluba. Radom strune slube rukovodi sekretar Komore koga bira izvrni odbor u skladu sa Statutom. Na prava i obaveze sekretara i zaposlenih u strunoj slubi primenjuju se opti propisi o radu. Pravno sredstvo protiv odluka organa Komore lan 131. Protiv konanih odluka organa Komore kojima se odluuje o pravima i dunostima javnih belenika, javnobelenikih pomonika, javnobelenikih pripravnika, zamenika i vrilaca dunosti javnih belenika moe se voditi upravni spor. Nadzor nad radom Komore lan 132. Nadzor nad radom Komore u obavljanju poverenih poslova vri Ministarstvo u skladu sa zakonom koji ureuje dravnu upravu. Komora je duna da svake godine podnosi Ministarstvu izvetaj o radu Komore koji sadri i optu ocenu o radu javnih belenika, a moe sadrati i predlog mera za poboljanje uslova za obavljanje javnobelenike delatnosti. Predstavnici javnobelenikih pomonika i javnobelenikih pripravnika lan 133. U radu skuptine i izvrnog odbora uestvuju i javnobeleniki pomonici i javnobeleniki pripravnici, u skladu sa Statutom. Statutom se ureuje broj i nain izbora predstavnika javnobelenikih pomonika i javnobelenikih pripravnika u organima Komore iz stava 1. ovog lana. Predstavnici javnobelenikih pomonika i javnobelenikih pripravnika prisustvuju sednicama skuptine i izvrnog odbora bez prava odluivanja, a mogu davati predloge i iznositi miljenja o pitanjima koja se tiu njihovog poloaja, u skladu sa Statutom.

- 46 -

II. NAGRADA ZA RAD I NAKNADA TROKOVA

Nagrada za rad i naknada trokova lan 134. Javni belenik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu trokova nastalih u vezi sa obavljenim poslom, u skladu sa Javnobelenikom tarifom. Zabranjeni su sporazumi kojima se odreuje vea nagrada od one koja je propisana Javnobelenikom tarifom. Javnom beleniku ne pripada nagrada za javnobeleniku ispravu koja je manjkava u pogledu forme ili sadri neki drugi nedostatak za koji je odgovoran javni belenik. Ako je naknada iz stava 3. ovog lana ve plaena, stranka moe traiti njen povraaj. Javni belenik je ovlaen da na osnovu zakona, nezavisno od nagrade i naknade trokova, naplati taksu za obavljenu uslugu koja predstavlja javni prihod, a ija visina je odreena zakonom. Javnobelenika tarifa lan 135. Javnobeleniku tarifu utvruje ministar po pribavljenom miljenju Komore. Dospelost nagrade i naknade trokova lan 136. Plaanje nagrade za rad i naknade trokova vri se odmah po obavljenom poslu, a javni belenik moe traiti i da stranka plati primereni iznos predujma u momentu preuzimanja posla. Potvrda i raun lan 137. Javni belenik je duan da javnobeleniku potvrdu o visini nagrade. u svaki javnobeleniki spis unese

Na zahtev stranke, javni belenik je duan da izda raun sa specifikacijom i priznanicu o plaenoj nagradi i trokovima. Solidarno snoenje trokova lan 138. Ako je vie stranaka uestvovalo u zakljuivanju pravnog posla pred javnim belenikom ili je javni belenik izvrio jednu radnju za vie stranaka, sve te stranke solidarno duguju nagradu i trokove javnom beleniku.

- 47 Sporovi o nagradi i naknadi trokova lan 139. Ako stranka ne prihvati obraun javnog belenika o visini nagrade i naknade trokova, stranka i javni belenik mogu pokrenuti postupak pred osnovnim sudom na ijem podruju je sedite javnog belenika. Protiv odluke suda iz stava 1. ovog lana doputena je alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke, a vanredni pravni lekovi nisu doputeni, izuzev predloga za ponavljanje postupka, pod uslovima odreenim zakonom koji ureuje parnini postupak i to samo iz razloga to je javnobelenika isprava sainjena uz izvrenje krivinog dela javnog belenika, javnobelenikog pomonika ili javnobelenikog pripravnika, zamenika javnog belenika ili vrioca dunosti javnog belenika, odnosno stranke, njenog zastupnika ili punomonika ili svedoka, prevodioca, odnosno tumaa. Razlog za ponavljanje postupka iz stava 2. ovog lana dokazuje se pravnosnanom osuujuom sudskom presudom. Postupak iz stava 1. ovog lana sprovodi se po pravilima parninog postupka. Javni belenik kao poverenik lan 140. Nagradu javnom beleniku kao povereniku nekog dravnog organa odreuje i isplauje taj organ, na osnovu javnobelenike tarife. U sluaju iz stava 1. ovog lana, javnom beleniku je zabranjeno da se sporazumeva sa strankama o nagradi i da naplati od stranaka svoju nagradu i trokove. Nagradu i trokove javnog belenika iz stava 1. ovog lana naplauje od stranaka, po slubenoj dunosti, dravni organ koji ga je postavio za svog poverenika, po propisima koji vae za sudske, odnosno administrativne takse. Kontrola plaanja javnobelenikih taksi, naknada i nagrada lan 141. Javni belenik nije duan da izda javnobeleniku ispravu ako stranka nije uredno platila taksu, naknadu i nagradu u skladu sa Javnobelenikom tarifom, za radnje koje je preduzeo. Detaljnije ureenje lan 142. Druga pitanja u vezi sa naplatom nagrade i naknade trokova javnog belenika blie se ureuju Javnobelenikom tarifom.

- 48 -

III. ORGANIZOVANJE JAVNOBELENIKOG ISPITA

Uslovi za polaganje javnobelenikog ispita lan 143. Javnobeleniki ispit moe da polae lice koje je zavrilo pravni fakultet i ima najmanje dve godine radnog iskustva na pravnim poslovima u javnobelenikoj kancelariji, sudu ili advokaturi, odnosno tri godine radnog iskustva na drugim pravnim poslovima. Podnoenje zahteva lan 144. Zahtev za polaganje javnobelenikog ispita podnosi se Ministarstvu. Ministarstvo je duno da utvrdi da li lice iz stava 1. ovog lana ispunjava uslove za polaganje ispita, o emu donosi reenje koje je konano. Protiv konanog reenja iz stava 2. ovog lana kojim se odbija zahtev za polaganje javnobelenikog ispita moe se voditi upravni spor. Javnobeleniki ispit lan 145. Javnobeleniki ispit se polae pismeno i usmeno. U pismenom delu ispita se proverava praktino znanje u sainjavanju javnobelenikih isprava i poznavanje pravnih instituta u vezi sa javnobelenikom delatnou, a na usmenom delu poznavanje pravnih instituta u vezi sa javnobelenikom delatnou. Akt kojim se blie ureuje nain polaganja javnobelenikog ispita, program za polaganje javnobelenikog ispita i druga pitanja od znaaja za polaganje javnobelenikog ispita, donosi ministar. Ispitna komisija lan 146. Javnobeleniki ispit se polae pred ispitnom komisijom koju obrazuje Ministarstvo. lanovi komisije imenuju se iz reda diplomiranih pravnika sa poloenim pravosudnim ispitom i najmanje 10 godina radnog iskustva u pravnoj struci, odnosno iz reda profesora pravnog fakulteta na pozitivnopravnim predmetima obuhvaenim programom javnobelenikog ispita. Komisija se sastoji od est lanova, a jednog kandidata proveravaju tri lana komisije. lanove komisije imenuje ministar na period od tri godine, sa mogunou ponovnog imenovanja.

- 49 Uverenje lan 147. O poloenom javnobelenikom ispitu izdaje se uverenje u roku od 30 dana od dana poloenog ispita. Uverenje iz stava 1. ovog lana sadri i ocenu koju je kandidat dobio na javnobelenikom ispitu. Evidencija lan 148. Ministarstvo vodi evidenciju o licima koja su poloila javnobeleniki ispit. Nain voenja evidencije iz stava 1. ovog lana blie se ureuje aktom ministra iz lana 145. stav 3. ovog zakona.

IV. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST

Disciplinska odgovornost i kazne lan 149. Javni belenik disciplinski odgovara ako u vrenju javnobelenike delatnosti kri odredbe ovog i drugih zakona ili ako svojim ponaanjem vrea ugled javnog belenitva kao slube od javnog poverenja. Javni belenik disciplinski odgovara samo za radnje ili proputanja utvrene ovim zakonom. Odgovornost za krivino delo ili prekraj ne iskljuuje disciplinsku odgovornost javnog belenika. Javnom beleniku se u postupku utvrivanja disciplinske odgovornosti mogu izrei samo disciplinske kazne koje su propisane ovim zakonom. Disciplinske povrede lan 150. Javni belenik disciplinski odgovara zbog lake povrede javnobelenike dunosti ili za disciplinski prestup. Laka povreda javnobelenike dunosti je takva povreda dunosti koja nije disciplinski prestup, a koja je kao takva odreena Statutom. Javni belenik ini disciplinski prestup ako: 1) prilikom sainjavanja javnobelenikih isprava i preduzimanja drugih javnobelenikih radnji kri zakon; 2) potvrdi da je nastupila injenica za koju zna ili mora znati da nije nastupila; 3) preduzme radnju protivno odredbama ovog zakona kojima se obezbeuje nepristrasnost u sainjavanju i verodostojnost sainjene javnobelenike isprave, a naroito ako preduzme radnju u stvari u kojoj po zakonu mora biti izuzet, ili ako povredi dunost uvanja slubene tajne; 4) je prilikom imenovanja svesno prikrio postojanje zakonskih smetnji;

- 50 5) protivno javnobelenikoj tarifi obraunava ili zahteva veu nagradu ili ako kao sudski poverenik prekorauje granice poverenih ovlaenja; 6) uz obeanje da e sniziti nagradu, preko posrednika, reklamiranjem ili na drugi nedostojan nain pribavlja stranke; 7) zastupa stranku ili sastavlja isprave u sluajevima u kojima mu je to zakonom zabranjeno; 8) tri meseca uzastopno ili est meseci sa prekidima u toku kalendarske godine ne uplauje lanarinu Komori; 9) organa; ne postupa u skladu sa pravnosnanim odlukama sudova i nadzornih

10) neuredno vodi knjige, tako to u njima netano prikazuje ili proputa da prikae podatke koje po zakonu ili drugom propisu mora prikazati; 11) slubeni; protivno zakonu, sainjava javnobelenike isprave na jeziku koji nije

12) bez posebnog ovlaenja stranke, novac koji mu je poveren na uvanje, kao i druge stvari uloi, prenese ili preda u korist treeg lica, protivno odredbama zakona; 13) preuzme obavezu jemstva ili odgovornosti u poslovima koji se zakljuuju uz njegovo uee u svojstvu javnog belenika; 14) ako za vreme za koje mu je privremeno oduzeto pravo na obavljanje delatnosti obavlja javnobelenike poslove; 15) Komore. ako ne uestvuje u strunom usavravanju propisanom od strane Kazne zbog lake povrede javnobelenike dunosti lan 151. Kazne zbog lake povrede javnobelenike dunosti su: 1) pismena opomena; 2) novana kazna u iznosu do jedne prosene mesene plate sudije osnovnog suda isplaene u mesecu koji je prethodio mesecu u kome je odluka o kanjavanju doneta. Kazne za disciplinski prestup lan 152. Kazne za disciplinski prestup javnog belenika su: 1) pismeni ukor; 2) novana kazna u iznosu do visine 12 prosenih mesenih plata sudije osnovnog suda isplaenih u mesecu koji je prethodio mesecu u kome je odluka o kanjavanju doneta; 3) privremeno oduzimanje prava na obavljanje delatnosti u trajanju do godinu dana; 4) oduzimanje prava na obavljanje javnobelenike delatnosti.

- 51 Kazna oduzimanja prava na obavljanje javnobelenike delatnosti moe se izrei samo za naroito teke disciplinske prestupe, zbog kojih je javni belenik izgubio javno poverenje. Izvrenje kazni za disciplinske povrede lan 153. Konana odluka o izricanju novane kazne javnom beleniku predstavlja izvrnu ispravu. Nadleni organ Komore duan je da pokrene izvrni postupak, ako javni belenik u ostavljenom roku ne isplati odreeni iznos novane kazne. Naplaena novana kazna prihod je Komore. Pismena opomena i pismeni ukor upisuju se u imenik javnih belenika. Javni belenik ne moe traiti brisanje pismene opomene pre isteka est meseci od dana upisa u imenik, a brisanje pismenog ukora ne moe traiti pre isteka jedne godine od dana upisa u imenik. Javni belenik kome je izreena kazna privremenog oduzimanja prava na obavljanje delatnosti brie se iz imenika na vreme na koje je kazna izreena, a kad to vreme istekne ponovo se upisuje u imenik. Ako ne bude upisan u imenik, smatra se da je ponovni upis izvren na dan kada je istekla kazna privremenog oduzimanja prava na obavljanje delatnosti. Javni belenik kome je izreena disciplinska kazna oduzimanja prava na obavljanje javnobelenike delatnosti brie se iz imenika Komore. Javni belenik iz stava 4. ovog lana ne moe biti ponovo imenovan za javnog belenika, pre isteka roka od pet godina od dana brisanja iz imenika. Zastarelost lan 154. Rok zastarelosti disciplinskog gonjenja za laku povredu javnobelenike dunosti je jedna godina, a za disciplinske prestupe tri godine. Zastarelost poinje tei od dana kada je disciplinska povreda uinjena. Zastarelost se prekida podnoenjem disciplinske prijave. Ako disciplinski prestup povlai krivinu odgovornost, disciplinski postupak moe se pokrenuti sve do isteka roka zastarelosti krivinog gonjenja. Privremeno udaljenje (suspenzija) lan 155. Disciplinska komisija moe, na predlog disciplinskog tuioca ili po slubenoj dunosti, poto je pokrenut disciplinski postupak, doneti reenje o privremenom udaljenju javnog belenika ako je to neophodno radi zatite interesa stranaka i javnog poverenja u javno belenitvo. Privremeno udaljenje e se uvek odrediti: 1) ako je protiv javnog belenika otvorena istraga zbog krivinog dela koje se goni po slubenoj dunosti, a koje ga ini nedostojnim javnobelenike dunosti; 2) ako je javnom beleniku u krivinom postupku izreena mera bezbednosti zabrane bavljenja odreenim poslom ili zanimanjem, a odluka o tome jo nije postala pravnosnana.

- 52 Privremeno udaljenje opoziva disciplinska komisija im prestanu razlozi zbog kojih je izreeno. U hitnim sluajevima odluku o privremenom udaljenju, pod uslovima odreenim u st. 1. i 2. ovog lana, moe doneti i predsednik osnovnog suda na ijem podruju se nalazi slubeno sedite javnog belenika. O odlukama iz st. 1, 3. i 4. ovog lana disciplinski organ obavetava izvrni odbor Komore i nadlenog javnog tuioca. alba javnog belenika protiv reenja o udaljenju ne odlae izvrenje reenja. Odredbe st. 1. do 6. ovog lana shodno primenjuju na javnobelenikog pomonika, javnobelenikog pripravnika, zamenika i vrioca dunosti javnog belenika. Disciplinski organi lan 156. Disciplinski organi su: disciplinski tuilac, izvrni odbor Komore, disciplinska komisija i komisija Ministarstva. Izvrni odbor Komore i disciplinska komisija lan 157. Disciplinski postupak zbog lake povrede javnobelenike dunosti sprovodi i odluku donosi izvrni odbor Komore. O albi protiv odluke izvrnog odbora iz stava 1. odluuje disciplinska komisija Komore, ija odluka je konana u upravnom postupku i protiv koje se moe voditi upravni spor. Disciplinski postupak zbog disciplinskog prestupa sprovodi i odluku donosi disciplinska komisija. Sastav, nain rada i odluivanja disciplinskih organa iz st. 1. do 3. ovog lana blie se ureuju Statutom. Komisija Ministarstva lan 158. O albama protiv odluke disciplinske komisije iz lana 157. stav. 3. odluuje komisija Ministarstva. Komisija Ministarstva iz stava 1. ovog lana ima tri lana od kojih je jedan lan iz reda javnih belenika. Sastav, nain rada i odluivanje komisije Ministarstva odreuje se aktom ministra. Protiv odluke komisije Ministarstva iz stava 1. ovog lana moe se pokrenuti upravni spor.

- 53 Inicijativa i predlog za pokretanje postupka lan 159. Inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka mogu podneti organi Komore, dravni organi i stranke, odnosno njihovi zakonski i drugi zastupnici, kao i punomonici. Predlog za pokretanje disciplinskog postupka podnosi disciplinski tuilac. O pokretanju disciplinskog postupka obavetava se Ministarstvo. Pokretanje postupka lan 160. Disciplinski tuilac je duan da pokrene disciplinski postupak kada na osnovu podataka kojima raspolae nae da ima osnova za sumnju da je javni belenik uinio laku povredu javnobelenike dunosti ili disciplinski prestup. U predlogu za pokretanje postupka disciplinski tuilac opisuje povrede, navodi injenice i predlae dokaze. Javni belenik protiv koga se vodi postupak ima pravo da odmah bude obaveten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna sa predmetom, prateom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnika prui objanjenja i dokaze za svoje navode. Postupak po predlogu disciplinskog tuioca lan 161. Kada nadleni disciplinski organ primi predlog disciplinskog tuioca, dostavlja ga javnom beleniku protiv koga je podnet predlog, da u roku od 15 dana odgovori na navode u predlogu. Po prijemu odgovora javnog belenika, odnosno po isteku roka za odgovor, nadleni disciplinski organ zakazuje usmenu raspravu. Usmena rasprava lan 162. Nadleni disciplinski organ donosi odluku posle odrane usmene rasprave. Usmena rasprava nije javna, osim kada to javni belenik protiv koga se vodi disciplinski postupak izriito zahteva. Ako javni belenik protiv koga se vodi disciplinski postupak bez opravdanog razloga ne pristupi na raspravu, iako je uredno pozvan, odluka se moe doneti u njegovom odsustvu. alba lan 163. alba protiv prvostepene odluke u disciplinskom postupku podnosi se u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. albu mogu podneti javni belenik protiv koga se vodi disciplinski postupak i disciplinski tuilac.

- 54 Prvostepena odluka u disciplinskom postupku protiv koje nije izjavljena alba je konana. Odluujui po albi drugostepeni organ moe: 1) 2) 3) potvrditi prvostepenu odluku; ukinuti prvostepenu odluku i vratiti na ponovno odluivanje; preinaiti prvostepenu odluku.

Odluka po albi kojom je utvrena disciplinska kazna je konana. Ako je pokrenut upravni spor, moe se traiti odlaganje izvrenja, u skladu sa zakonom koji ureuje postupak izvrenja. Shodna primena propisa lan 164. Odredbe ovog zakona o disciplinskoj odgovornosti javnih belenika i disciplinskom postupku shodno se primenjuju i na javnobelenike pripravnike i javnobelenike pomonike, kao i na zamenike i vrioce dunosti javnog belenika. Aktom Komore blie se ureuje disciplinski postupak.

Deo trei JAVNOBELENIKI DEPOZIT I. PREDMETI I STAVLJANJE U DEPOZIT

Predmeti koje se mogu uvati u depozitu lan 165. U javnobeleniki depozit mogu se predati novac, hartije od vrednosti izuzev serijskih i dematerijalizovanih, kao i druge isprave koje se mogu unoviti, isprave koje se ne mogu unoviti, spisi, rukopisi, zapisi, line arhive, dokumenti, odlikovanja, umetniki predmeti, plemeniti metali, nakit, dragocenosti i drugi predmeti izraeni od plemenitih metala, kada to zakonom nije zabranjeno (predmeti depozita). Kad stranka predaje novac, odredie da li e javni belenik uvati novac u javnobelenikom depozitu ili e ga uloiti u banku i pod kojim uslovima. Kad stranka predaje hartije od vrednosti, odredie da li e ovlastiti javnog belenika da preduzima radnje radi ouvanja, obezbeenja ili namirenja prava iz hartije. Ako stranka da javnom beleniku ovlaenje iz stava 3. ovog lana, javni belenik ima poloaj punomonika. Javni belenik je duan da primi u depozit i druge predmete kad je zakonom odreeno da dunik moe poloiti stvar koju duguje kod suda ili kod javnog belenika za poverioca (predmet ispunjenja obaveze).

- 55 Odnos slubenog sedita javnog belenika i predaja predmeta lan 166. Predmeti depozita mogu se predati svakom javnom beleniku na teritoriji Republike Srbije. Predmeti ispunjenja obaveze predaju se onom javnom beleniku koji ima slubeno sedite na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj je mesto ispunjenja obaveze, osim ako razlozi hitnosti ili priroda posla ne zahtevaju da se poloe kod javnog belenika koji ima sedite na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj je mesto gde se stvar nalazi. Isprave o deponovanom predmetu lan 167. Pre deponovanja predmeta iz lana 165. ovog zakona, deponent popunjava obrazac predloga za javnobeleniki depozit, koji sadri: 1) 2) zahtev za deponovanje predmeta; podatke o deponentu, kao i nain utvrivanja njegovog identiteta;

3) razloge zbog kojih se predmet deponuje, a ako se deponuje predmet ispunjenja obaveze, onda i obavezu koju treba ispuniti, uz navoenje mesta ispunjenja, a ako je potrebno i mesta na kome se predmet nalazi pre predaje u depozit; 4) 5) opis predmeta; oznaenje vrednosti predmeta;

6) vreme za koje se predmet ostavlja na uvanje ili izjavu da se depozit moe podii po vienju; 7) nain postupanja sa novcem, odnosno sa hartijama od vrednosti; 8) podatke o licu u iju korist se oni predaju, ako to lice nije deponent, kao i nain utvrivanja identiteta tog lica; 9) druge podatke koji su od znaaja za uvanje i predaju predmeta. Po prijemu predloga iz stava 1. ovog lana, kao i predmeta iz lana 165. ovog zakona, javni belenik izdaje deponentu javnobeleniku potvrdu o depozitu, na posebnom obrascu, koja sadri: 1) ime i prezime javnog belenika, izjavu da postupa u svojstvu javnog belenika i oznaenje sedita javnog belenika; 2) ime i prezime, podatke o mestu i datumu roenja, kao i o adresi i prebivalitu deponenta; 3) podatke o nainu utvrivanja identiteta deponenta; 4) razloge zbog kojih se predmet deponuje, a ako se deponuje predmet ispunjenja obaveze, onda i obavezu koju treba ispuniti, uz navoenje mesta ispunjenja, a ako je potrebno i mesta na kome se predmet nalazi pre predaje u depozit; 5) 6) opis predmeta; oznaenje vrednosti predmeta;

- 56 7) nain postupanja sa novcem, odnosno sa hartijama od vrednosti;

8) vreme za koje se predmet ostavlja na uvanje ili izjavu da se depozit moe podii po vienju; 9) podatke o licu u iju korist se predmet deponuje, ako to lice nije deponent, kao i nain utvrivanja identiteta tog lica; 10) potpis javnog belenika, kao i peat i tambilj javnog belenika. Ovlaenje javnog belenika da odbije prijem u depozit lan 168. Javni belenik e odbiti predlog za depozit ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta u depozit zbog dimenzija ili svojstava predmeta, ili ako predmet predstavlja izvor opasnosti za okolinu ili ako deponent pre ostavljanja predmeta u depozit ne predujmi trokove uvanja ili ako je deponovanje predmeta u javnobeleniki depozit zakonom zabranjeno. uvanje isprava o deponovanju lan 169. Kad javni belenik primi na uvanje predmete iz lana 165. ovog zakona, duan je da uva isprave iz lana 167. ovog zakona u posebnom omotu spisa. Omot spisa sadri prepis zahteva za deponovanje i prepis javnobelenike potvrde o deponovanju, kao i druge isprave, zapise i spise koji su od znaaja za uvanje ili predaju deponovanih stvari.

II. UVANJE I IZDAVANJE PREDMETA

uvanje predmeta lan 170. Predmeti iz lana 165. ovog zakona uvaju se u obezbeenom sefu, skladitu ili slinoj obezbeenoj prostoriji. Javni belenik je duan osigurati prostorije i predmete iz stava 1. ovog lana, za sluaj oteenja, unitenja ili nestanka, usled krae, provale, poara, poplave ili posledica kakve elementarne nepogode, pod uobiajenim optim uslovima poslovanja osiguraa. Javni belenik odgovara za tetu koja je nastupila usled tetne radnje lica koga je on odabrao za obezbeenje prostorija iz stava 1. ovog lana, odnosno za neispravnost ureaja kojima se te prostorije obezbeuju. Ako je lice iz stava 3. ovog lana tetu prouzrokovalo namerno ili iz krajnje nepanje, javni belenik ima regresno pravo prema tom licu, u roku od jedne godine od kada je naknadio tetu. Pravo iz stava 4. ovog lana, javni belenik ima i prema proizvoau, odnosno prodavcu ureaja za obezbeenje prostorija iz stava 3. ovog lana.

- 57 Obaveza predaje deponovanog predmeta lan 171. Javni belenik je duan predati predmete iz lana 165. ovog zakona deponentu ili licu u iju korist je deponovanje izvreno, poto mu deponent ili to lice predaju javnobeleniku potvrdu o deponovanju i naknade trokove uvanja stvari, ako ti trokovi prelaze iznos predujma. Na zahtev stranke, javni belenik je duan da izda javnobeleniku potvrdu sa specifikacijom trokova uvanja predmeta. Ako javni belenik odbije da preda stvar, deponent ili lice u iju korist je deponovanje izvreno, mogu podneti albu Komori, u roku od osam dana od dana odbijanja predaje stvari. Pravo na podnoenje albe iz stava 3. ovog lana ne dira u pravo deponenta, odnosno lica u iju korist je deponovanje izvreno da svoja prava prema javnom beleniku ostvare pred sudom. Deponent ili lice u iju korist je deponovanje izvreno mogu predmet podii pre isteka vremena na koje je deponovanje izvreno, uz povraaj dela predujma na osnovu obrauna javnog belenika. Depozit po vienju moe se podii radnim danom u radno vreme, a neradnim danom i van radnog vremena samo uz pristanak javnog belenika. Ovlaenja javnog belenika posle isteka vremena depozita lan 172. Ako je deponovanje izvreno u korist odreenog lica, javni belenik e pozvati to lice da u odreenom roku primi predmet iz depozita. Ako se lice iz stava 1. ovog lana ne odazove, javni belenik e pozvati deponenta da u odreenom roku primi predmet iz depozita. Ako lice u iju korist je deponovanje izvreno izjavi da predmet ne prima, javni belenik e o tome sastaviti beleku, izvestiti deponenta i traiti da se u odreenom roku deponent izjasni da li e depozit nastaviti, da li e promeniti lice u iju korist je deponovanje izvreno ili e preuzeti predmet. Postupanje sa predmetom koji nije preuzet lan 173. Ako lice u iju korist je predmet primljen u depozit ili deponent, koji su uredno pozvani da preuzmu predmet, u roku od jedne godine od dana prijema urednog poziva, ne preuzmu predmet iz depozita, javni belenik e o tome obavestiti osnovni sud na ijem podruju ima slubeno sedite. Uz prethodnu saglasnost suda, javni belenik e u sluaju iz stava 1. ovog lana, predmet depozita predati organu odreenom zakonom ili drugim propisom ili e ga, po ovlaenju suda, izloiti javnoj prodaji, a sredstva ostvarena prodajom, po odbitku svojih trokova, uplatiti nadlenom organu.

- 58 Pravno dejstvo javnobelenikog depozita lan 174. Javnobeleniki depozit ima isto pravno dejstvo, reim i karakter kao i sudski depozit. Shodna primena zakona i drugih propisa lan 175. Na javnobeleniki depozit shodno se primenjuju zakon i drugi propisi koji ureuju sudski depozit.

Deo etvrti PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 176. U roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona ministar e doneti akt kojim se blie ureuje nain polaganja javnobelenikog ispita, program za polaganje javnobelenikog ispita i druga pitanja od znaaja za polaganje javnobelenikog ispita i imenovati lanove ispitne komisije. U roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona Ministarstvo e objaviti poziv za polaganje javnobelenikog ispita. lan 177. U roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona ministar e odrediti privremeni broj javnobelenikih mesta i slubena sedita javnih belenika, kao i javnobelenika mesta za koja e se raspisati konkurs za prvih 100 javnih belenika. Prvih 100 javnobelenikih mesta odreuje se na osnovu kriterijuma teritorije osnovnih sudova, uz poveani broj u Beogradu, Novom Sadu, Niu i Kragujevcu. Preostala javnobelenika mesta bie popunjena najkasnije godinu dana od dana odravanja osnivake skuptine Komore. lan 178. U roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona Ministarstvo e raspisati konkurs za imenovanje javnih belenika radi popunjavanja prvih 100 javnobelenikih mesta. Za sprovoenje konkursa iz stava 1. ovog lana ministar e u roku od osam meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona imenovati konkursnu komisiju, koja e obavljati poslove Komore u postupku izbora javnih belenika. Konkursna komisija iz stava 2. ovog lana sastavljena je od tri lana. Konkurs iz stava 1. ovog lana sprovodi se po odredbama l. 25. do 30. ovog zakona. Prvih 100 javnih belenika bie imenovani u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

- 59 lan 179. U roku od 15 dana od dana imenovanja prvih 100 javnih belenika odrae se osnivaaka skuptina Komore. Osnivaku skuptinu Komore saziva i njome rukovodi najstariji javni belenik. U roku od 90 dana od dana odravanja osnivake skuptine, Komora e izabrati organe Komore i doneti podzakonske akte predviene ovim zakonom. lan 180. U roku od 15 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ministar e doneti Javnobeleniku tarifu i odrediti broj javnobelenikih mesta i sedita javnih belenika, po pribavljenom miljenju Komore. U roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona ministar e doneti druge akte predviene ovim zakonom. lan 181. Po isteku dve godine od dana poetka primene ovog zakona, pravni posao iz lana 83. stav 1. taka 1) ovog zakona mora biti sainjen u obliku javnobelenikog zapisa ili overen u skladu sa lanom 93. ovog zakona. lan 182. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije, a primenjuje se od 1. septembra 2012. godine, izuzev odredaba l. 15. i 16, l. 25. do 30. i l. 143. do 148. koje se primenjuju od osmog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.