"Slubeni list SFRJ", br. 10/79, 4/83, "Slubeni list SRJ", br.

40/95, 68/2001

Na osnovu lana 331. Zakona o vazdunoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 23/78), predsednik Saveznog komiteta za saobraaj i veze donosi

PRAVILNIK O LETENJU VAZDUHOPLOVA

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1. Ovim pravilnikom utvruju se uslovi, nain, pravila i postupci za letenje vazduhoplova radi bezbedne vazdune plovidbe. Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na: 1) domae civilne vazduhoplove; 2) vazduhoplove organa unutranjih poslova i carinske vazduhoplove; 3) strane civilne i strane dravne vazduhoplove kad lete u jugoslovenskom vazdunom prostoru. Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na domae dravne vazduhoplove kad lete po vazdunim putevima, kao i u drugim sluajevima predvienim Zakonom o vazdunoj plovidbi.

lan 2. Letenje jugoslovenskih vazduhoplova iznad mora na kome ni jedna drava nema suverenitet (otvoreno more), vri se po odredbama ovog pravilnika i meunarodnih akata donesenih na osnovu Konvencije o meunarodnom civilnom vazduhoplovu (ikago, 1944) kojima se ureuje postupak za letenje vazduhoplova iznad otvorenog mora, a koje obavezuju Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju. Kad jugoslovenski vazduhoplov leti u vazdunom prostoru koji je pod suverenitetom druge drave, pridravae se propisa o letenju i manevrisanju vazduhoplova koji se primenjuju na podruju suvereniteta te drave, a ako tih propisa nema pridravae se odredaba ovog pravilnika.

lan 3. Odredbe ovog pravilnika primenjuju nadlene slube kontrole letenja kad, u granicama svojih prava, dunosti i odgovornosti, vre kontrolu letenja i voenja vazduhoplova u vazdunom prostoru Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: jugoslovenski vazduni prostor) i na vazdunim putevima iznad Jadranskog mora, van teritorijalnih voda Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.

lan 4. U jugoslovenskom vazdunom prostoru vazduhoplovi mogu leteti do 9.000 metara (5 nautikih milja) udaljenosti od dravne granice, osim ako se radi o vazduhoplovu u meunarodnom vazdunom saobraaju koji ima odobrenje za ulazak ili izlazak iz jugoslovenskog vazdunog prostora. Letenje vazduhoplova u pojasu iz stava 1. ovog lana moe se vriti na osnovu odobrenja za letenje u graninom pojasu koje je izdao nadleni organ na osnovu Zakona o prelaenju dravne granice i kretanju u graninom pojasu.

lan 5. Upravljanje vazduhoplovom pri kretanju na manevarskim povrinama aerodroma, kao i pri poletanju, letenju i sletanju vri se na nain kojim se ne ugroava bezbednost vazduhoplova, lica i stvari u vazduhoplovu. Upravljanje vazduhoplovom vri se na nain koji ne ugroava bezbedno sletanje drugih vazduhoplova, ne ometa druge uesnike u vazdunoj plovidbi i ne ugroava bezbednost lica i imovine na zemlji.

lan 6. Poletanje i sletanje vazduhoplova na odreeni aerodrom ne sme da se vri ako nisu utvreni postupci za bezbedno poletanje i sletanje za taj aerodrom, ija se pravila objavljuju u Zborniku vazduhoplovnih podataka Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (AIP) - (u daljem tekstu: Zbornik).

lan 7. Letenje vazduhoplova u jugoslovenskom vazdunom prostoru vri se u vazdunom prostoru oblasti, terminalnoj zoni, u aerodromskoj zoni i u vazdunom prostoru slobodnog letenja (sloj slobodnog letenja). Vazduni prostor oblasti prostire se iznad terminalnih zona i aerodromskih zona i prostora slobodnog letenja, u visinu neogranieno.

Terminalna zona obuhvata vazduni prostor oko jednog ili vie aerodroma i prostire se od gornje granice aerodromske zone i prostora slobodnog letenja do visine propisane za tu terminalnu zonu. Aerodromska zona obuhvata vazduni prostor oko aerodroma do odreene visine propisane za tu zonu. Vazduni prostor slobodnog letenja prostire se izvan aerodromske zone do visine 450 metara iznad terena.

lan 8. Letenje u terminalnoj zoni i aerodromskoj zoni, kao i sletanja vazduhoplova na aerodrom, vri se po odredbama ovog pravilnika i propisa kojima se utvruju nain, postupci i drugi uslovi za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova na odreeni aerodrom, odnosno po odredbama opteg akta nosioca prava raspolaganja aerodromom donesenim na osnovu odredbe lana 205. stav 2. Zakona o vazdunoj plovidbi.

lan 9. Voa vazduhoplova koji leti iz jedne oblasti u drugu ili koji iz vazdunog prostora oblasti ulazi u terminalnu zonu ili aerodromsku zonu i obratno, duan je da uspostavi radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja oblasti, odnosno zone u koju ulazi, da se odjavi kod nadlene slube kontrole letenja oblasti, odnosno zone iz koje izlazi, kao i da se pridrava odobrene visine, odnosno nivoa leta.

lan 10. Ako na aerodromu nije organizovana sluba kontrole letenja letenjem vazduhoplova rukovodi struno lice (u daljem tekstu: rukovodilac letenja) saglasno optem aktu nosioca prava raspolaganja aerodromom donesenim na osnovu odredbe lana 205. stav 2. Zakona o vazdunoj plovidbi, koja odredi nosilac prava raspolaganja aerodromom. Radi bezbednog odvijanja letenja, rukovodilac letenja neposredno sarauje sa najbliom slubom kontrole letenja telefonskom, teleprinterskom ili radiofonskom vezom.

lan 11. Let vazduhoplova, zavisno od meteorolokih i drugih uslova za letenje, vri se po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) ili po pravilima instrumentalnog letenja (IFR). Izbor pravila po kojima e se vriti let u daljem tekstu: reim leta zavisi od: doba dana meteorolokih uslova, vrste, kategorije, namene i opreme i opreme vazduhoplova, klase i kategorije aerodroma i vazdunog prostora u kome se leti, kao i od osposobljenosti posade vazduhoplova.

Reim leta mora biti unesen u plan leta vazduhoplova. Pravila letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) primenjuju se ako su ispunjeni uslovi meteoroloke vidljivosti (VMC). Ako ti uslovi nisu ispunjeni, na letenje vazduhoplova primenjuju se pravila instrumentalnog letenja (IFR).

lan 12. Radi jednoobraznog i brzog sporazumevanja, posada vazduhoplova i nadlena sluba kontrole letenja upotrebljavaju utvrene izraze i skraenice na srpskohrvatskom ili engleskom jeziku, saglasno odredbi lana 230. Zakona o vazdunoj plovidbi. U javnom prevozu u vazdunom saobraaju, kao i pri letenju na vazdunom putu, upotrebljavaju se skraenice, termini i uobiajeni izrazi, na engleskom jeziku, koji su objavljeni u Zborniku.

lan 13. Kad lete u jugoslovenskom vazdunom prostoru svi vazduhoplovi, domai i strani, ukljuujui i domae vojne vazduhoplove koji lete na vazdunom putu, koriste jednoobrazne znake sporazumevanja i to: 1) znake za opasnost, hitnost i predaju oporuke; 2) svetlosne znake upozorenja; 3) znake za aerodromski saobraaj; 4) znake za parkiranje vazduhoplova. Opis znakova iz stava 1. ovog lana i njihovo znaenje dati su u prilogu br. 2 - Znaci sporazumevanja, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 14. Voa vazduhoplova presretnutog u jugoslovenskom vazdunom prostoru duan je da neprekidno obavetava nadlenu slubu kontrole letenja o svojim postupcima koji vre po nalogu voe vazduhoplova presretaa. Voa vazduhoplova presretaa i voa presretnutog vazduhoplova u meusobnom optenju koriste znake presretanja date u prilogu br. 3 koji je odtampan za ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 15. U vazdunoj plovidbi upotrebljavaju se merne jedinice i njihove skraenice navedene u prilogu br. 4 - Tabela mernih jedinica, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 16. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje: 1) razdvajanje vazduhoplova je obezbeivanje propisanog horizontalnog i vertikalnog rastojanja izmeu dva vazduhoplova; 2) pozicija vazduhoplova je poloaj, odnosno mesto nalaenja vazduhoplova u odnosu na zemlju; 3) ruta ili marruta je putanja kretanja vazduhoplova u odnosu na zemlju koja je oznaena rutnim takama i zemaljskim orijentirima; 4) aerodromski krug je odreena putanja po kojoj vazduhoplov mora da leti kad se nalazi u neposrednoj blizini aerodroma; 5) pravac leta ili kurs je pravac kretanja vazduhoplova odreen pomou ugla izmeu severa (pravog, magnetnog ili kompasnog) i podune ose vazduhoplova; 6) nivo leta je visina leta vazduhoplova koju pokazuje visinomer podeen na standardni atmosferski pritisak (QNE); 7) taka javljanja je odreena taka iznad koje voa vazduhoplova javlja poziciju vazduhoplova nadlenoj slubi kontrole letenja; 8) minimalna bezbedna visina je minimalna visina leta za bezbedno nadviavanje prepreka na zemlji; 9) prelazna apsolutna visina je visina leta za bezbedno nadviavanje prepreka u aerodromskoj zoni koju pokazuje visinometar vazduhoplova podeen na pritisak sveden na srednji nadmorski nivo (QNH); 10) stvarna brzina je brzina leta vazduhoplova u odnosu na vazduh oko njega (TAS); 11) indicirana brzina je brzina leta vazduhoplova koju pokazuje brzinomer (IAS); 12) minimalna bezbedna brzina je brzina leta vazduhoplova ispod koje dolazi do gubitka uzgona vazduhoplova; 13) radarsko voenje ili vektorisanje je korienje radarskih podataka za odreivanje kursa, brzine i visine kod voenja vazduhoplova; 14) program letenja je obrazac sa podacima o svim planiranim letovima u odreenom vremenskom periodu; 15) nadlena sluba kontrole letenja je sluba koja vri kontrolu letenja i voenja vazduhoplova u delu jugoslovenskog vazdunog prostora za koji je nadlena;

16) prostor za vizuelno manevrisanje (Circling) jeste vazduni prostor u kome se obavlja produetak postupka instrumentalnog prilaenja vizuelnim kruenjem oko aerodroma pre sletanja. Znaenja pojedinih skraenica koje se upotrebljavaju u vazdunoj plovidbi objavljuju se u Zborniku.

II ZAJEDNIKE ODREDBE O LETENJU, VAZDUHOPLOVU I PRVENSTVU PUTA

1. Odredbe o letenju
lan 17. Poletanje i sletanje vazduhoplova vri se, po pravilu, uz vetar. Voa vazduhoplova ne sme da poleti ili da sleti, ako je boni vetar iznad jaine dozvoljene za odnosni tip vazduhoplova. Izuzetno od stava 1. ovog lana, sletanje vazduhoplova sa lenim vetrom moe izvriti voa vazduhoplova ako se time ne ugroava bezbednost leta i ako se sa tim saglasi nadlena sluba kontrole letenja, odnosno rukovodilac letenja.

lan 18. Aerodrom koji nema radio-navigaciona sredstva moe se koristiti za poletanje i sletanje samo u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC), po postupcima propisanim za korienje tog aerodroma. Korienje aerodroma koji ima radio-navigaciona sredstva vri se prema propisanim postupcima u zavisnosti od tih radio-navigacionih sredstava. Aerodrom koji je opremljen i osposobljen za postupke preciznog prilaenja vazduhoplova kategorije II i III moe se koristiti pod uslovima da vazduhoplov ima odgovarajuu ispravnu opremu i da su piloti vazduhoplova osposobljeni za sletanje vazduhoplova po tim postupcima.

lan 19. Poletanje i sletanje na aerodromu moe se vriti po pravilima instrumentalnog letenja (IFR) ako je aerodrom opremljen radio-navigacionim ili sletnim ureajima (sistemima) i svetlosnim sredstvima i ako su propisana i objavljena pravila postupka za instrumentalno poletanje i sletanje.

lan 20.

PRESTAJE DA VAI - sa 68/2001 - Pravilnikom o uvoenju smanjenih normi vertikalnog razdvajanja vazduhoplova u vazdunom prostoru SRJ

lan 21. Voa vazduhoplova je duan da se pridrava nivoa leta naznaenog u odobrenom planu leta, odnosno nivoa leta naknadno odobrenog od nadlene slube kontrole letenja. Nadlena sluba kontrole letenja moe odobriti promenu nivoa leta na zahtev voe vazduhoplova, ako se time ne ugroava bezbednost vazdune plovidbe. Nadlena sluba kontrole letenja moe narediti voi vazduhoplova da promeni odobreni nivo leta radi regulisanja i ubrzanja letenja drugih vazduhoplova, radi obezbeivanja specijalnih letova, u sluaju u kome se vazduhoplov nalazi u opasnosti i u drugim sluajevima kad bezbednost leta to zahteva.

lan 22. Za vreme letenja na odreenom vazdunom putu, voa vazduhoplova ne sme, bez dozvole nadlene slube kontrole letenja, napustiti vazduni put ni menjati odobreni nivo leta. Vazduhoplov ne sme leteti u odnosu na drugi vazduhoplov na udaljenosti manjoj od one koja osigurava bezbedno letenje i koja, ni u kom sluaju, ne moe dovesti vazduhoplove u opasnost od sudara. Izuzetno od stava 2. ovog lana, izvan vazdunog puta vazduhoplovi mogu leteti i na manjoj meusobnoj udaljenosti ako lete u grupi, i ako su preduzete mere propisane ovim pravilnikom za takav let.

lan 23. Voa vazduhoplova koji leti po pravilima letenja, pri spoljnoj vidljivosti (VFR), sam vri razdvajanje svoga od drugog vazduhoplova, prema odredbama ovog pravilnika. Ako razdvajanje vazduhoplova koji leti po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) obezbeuje nadlena sluba kontrole letenja, takav let se oznaava kao kontrolisani let pri spoljnoj vidljivosti (CVFR) i on se moe vriti na vazdunom putu do odreenog nivoa leta, pod uslovom da voa vazduhoplova odrava radio-vezu s nadlenom slubom kontrole letenja. U svemu ostalom, na let vazduhoplova iz stava 2. ovog lana, primenjuju se pravila letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR).

lan 24.

U jugoslovenskom vazdunom prostoru letenja civilnih vazduhoplova brzinom veom od brzine zvuka (Mach 1), moe se vriti samo ako je to predvieno u odobrenju za let. Na visinama ispod 3.000 metara vazduhoplov ne sme leteti indiciranom brzinom veom od 460 km/h (250 kt) bez odobrenja nadlene slube kontrole letenja. U zoni aerodroma indicirana brzina vazduhoplova ne sme biti vea od 288 km/h (160 kt) za vazduhoplove sa klipnim motorima, odnosno od 360 km/h (200 kt) za vazduhoplove sa mlaznim motorima. Izuzetno od stava 2. ovog lana, ako je minimalna bezbedna brzina za odnosni tip vazduhoplova vea od oznaene brzine ogranienje se ne odnosi na taj vazduhoplov.

lan 25. Probni let vazduhoplova vri se u za to odreenom delu vazdunog prostora van vazdunih puteva, u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC). Izuzetno od stava 1. ovog lana, probni let vazduhoplova moe se vriti i na vazdunom putu, odnosno u aerodromskoj zoni, u meteorolokim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) ako to odobri nadleni organ.

lan 26. Probni let vazduhoplova moe vriti pilot koji ima odgovarajuu dozvolu za takav let, prema unapred utvrenom programu probnog leta. Za vreme probnog leta na vazduhoplovu se mogu nalaziti, pored minimalnog broja lanova posade, tehniki strunjaci potrebni za izvrenje programa probnog leta i slubena lica odreena od nadlenih organa.

lan 27. Radi obuke letakog osoblja vazduhoplov moe leteti u vetaki stvorenim uslovima za instrumentalno letenje, ako je za to opremljen i ima duple komande za sletanje. Nastavnik koji vri obuku mora se, za vreme leta, nalaziti na seditu sa komandama za upravljanje vazduhoplovom i imati obezbeenu vidljivost ispred i sa obe strane vazduhoplova.

lan 28. Kretanje vazduhoplova po zemlji u blizini prepreka, po snegu i po blatnjavom zemljitu i pri zaokretima vri se brzinom hoda peaka. Na pravolinijskim i brzoizlaznim suvim stazama za vonje, u uslovima dobre vidljivosti, vazduhoplov se moe kretati brzinom do 60 km na as, i to do 150 metara od mesta zaokreta, prepreka ili mesta zaustavljanja

vazduhoplova. Ako se na stazi za voenje nalaze dva ili vie vazduhoplova, brzina vonje ne sme biti vea od 30 km na as, a odstojanje izmeu vazduhoplova mora biti najmanje 100 metara.

lan 29. Preticanje vazduhoplova za vreme kretanja po zemlji nije dozvoljeno, osim ako nadlena sluba kontrole letenja to odobri i s tim upozna posadu vazduhoplova koji se pretie. Pri susretu dva vazduhoplova ili vazduhoplova i vozila na irim stazama za voenje i irim platformama koje nisu obeleene, a koje omoguuju mimoilaenje, svaki vazduhoplov, odnosno vozilo vozi svojom desnom stranom.

2. Odredbe o vazduhoplovu

lan 30. Vazduhoplovi se razvrstavaju u pet grupa, zavisno od brzine na pragu poletno-sletne staze, koja je jednaka 1,3 brzine gubitka uzgona (Vs) u konfiguraciji za sletanje pri maksimalno dozvoljenoj teini u sletanju, i to:

Grupa

Brzina vazduhoplova na pragu poletno-sletne staze u km/h (u vorovima) instrumentalne brzine do 169 (91) 199 (91) do 224 (121) 224 (121) do 261 (141) 261 (141) do 307 (166) 307 (166) do 391 (211)

A B

Voa vazduhoplova duan je da, zavisno od grupe kojoj vazduhoplov pripada, promeni odgovarajui postupak propisan za prilaenje i sletanje, odnosno poletanje te grupe vazduhoplova.

lan 31. Vazduhoplov mora biti opremljen propisanim svetlima, osim vazduhoplova koji prema tehnikim uslovima za plovidbenost ne mora imati ova svetla. U sluaju kvara nekog svetla tokom leta, voa vazduhoplova je duan da o tome obavesti nadlenu slubu kontrole letenja i da na prvom aerodromu sletanja obezbedi da se kvar otkloni. Svetla, njihov poloaj i opis dati su u prilogu b. 7 - Svetla na vazduhoplovu, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 32. Svetla koja slue za uoavanje vazduhoplova moraju biti ukljuena pre putanja motora u rad, a iskljuuju se posle sletanja i prestanka rada motora vazduhoplova. Svetla za plovidbu (poziciona svetla) vazduhoplova moraju biti ukljuena, i to: 1) kod instrumentalnog letenja - tokom trajanja leta danju i nou; 2) kod vizuelnog letenja - tokom trajanja leta nou, a danju kad to zahtevaju meteoroloki uslovi. Vazduhoplov saobraajne kategorije, pored svetla iz st. 1. i 2. ovog lana, prilikom sletanja mora imati ukljuene i reflektore za sletanje. Ostali vazduhoplovi ukljuuju reflektore samo u sluaju potrebe. Vazduhoplov koji koristi hidrodrom mora imati i svetla sidrenja.

lan 33. Podeavanje visinomera vazduhoplova vri se prema odreenom vazdunom pritisku. Pre poletanja, za vreme letenja u aerodromskoj zoni i pre sletanja visinomer se podeava prema pritisku svedenom na srednji nadmorski nivo (QNH). Na zahtev voe vazduhoplova, moe se koristiti pritisak izmeren na nivou aerodroma (QFE) u zavrnom prilaenju. U ostalim sluajevima visinomer vazduhoplova se podeava prema standardnom vazdunom pritisku (QNE). Podeavanje visinomera u fazi penjanja vri se na prelaznoj apsolutnoj visini (sa QNH na QNE), a u fazi poniranja na prelaznom nivou leta (sa QNE na QNH).

lan 34.

Ako vazduhoplov nema kabinu pod pritiskom, za let na visini preko 3.800 metara (12.500 stopa) mora biti snabdeven odgovarajuom opremom i odreenom koliinom kiseonika, saglasno tehnikim uslovima za plovidbenost tog vazduhoplova. Vazduhoplovu iz stava 1. ovog lana nije dozvoljeno da leti: 1) na visinama izmeu 3.800 i 4.250 metara (12.500 i 14.000 stopa), ako lanovi posade koji upravljaju vazduhoplovom nisu obezbeeni rezervom kiseonika za let na tim visinama u trajanju od najmanje 40 minuta; 2) na visinama izmeu 4.250 i 4.550 metara (14.000 i 15.000 stopa), ako nije obezbeena rezerva kiseonika za lanove posade koji upravljaju vazduhoplovom za sve vreme trajanja leta; 3) na visinama iznad 4.550 metara (15.000 stopa), ako nije obezbeena rezerva kiseonika za sva ukrcana lica za sve vreme trajanja leta.

lan 35. Ako vazduhoplov ima kabinu pod pritiskom, tokom leta mora biti snabdeven odgovarajuom opremom i odreenom koliinom kiseonika za sluaj dekompresije kabine, saglasno tehnikim uslovima za plovidbenost tog vazduhoplova. Jugoslovenski vazduhoplov iz stava 1. ovog lana ne sme da leti: 1) na visinama preko nivoa leta 250 ako, pored rezerve kiseonika predviene u lanu 34. stav 2. ovog pravilnika, nije obezbeena i dopunska koliina kiseonika za svako ukrcano lice za desetominutno snabdevanje kiseonikom, za sluaj dekompresije kabine u fazi sputanja vazduhoplova; 2) na visinama preko nivoa leta 350, ako ni jedan pilot koji upravlja vazduhoplovom nema masku za kiseonik na licu ili ako se maska ne nalazi na dohvatu ruke da bi se mogla staviti na lice jednom rukom u toku 5 sekundi. Ako na jugoslovenskom vazduhoplovu koji leti na visinama preko nivoa leta 250 i za ije upravljanje su predviena dva pilota, jedan pilot napusti pilotsko sedite, drugi pilot mora imati kiseoniku masku na licu koju moe skinuti tek na povratku odsutnog pilota. Izuzetno od odredaba st. 1. do 3. ovog lana, vazduhoplovi ija je homologacija izvrena ili priznata pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika i koji su kao takvi upisani u registar civilnog vazduhoplova Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije mogu leteti i ako ne ispunjavaju uslove propisane u tim stavovima.

lan 36. Voa vazduhoplova mora se pridravati propisanih ogranienja u pogledu tehnikih uslova za plovidbenost vazduhoplova. Ogranienja iz stava 1. ovog lana unose se u letaki prirunik vazduhoplova.

Na odreenim mestima na vazduhoplovu moraju biti postavljeni natpisi kojima se ukazuje na ogranienja u pogledu tehnikih uslova za plovidbenost vazduhoplova.

lan 37. Letaki prirunik vazduhoplova pored ogranienja iz lana 36. ovog pravilnika, mora da sadri naroito: 1) maksimalnu teinu vazduhoplova u poletanju i tehnike osobine vazduhoplova; 2) postupak za najvie doputeno smanjenje teine vazduhoplova u poletanju, potrebnu rezervu goriva i interval dozvoljenog pomeranja centra teita vazduhoplova; 3) duine poletno-sletne staze potrebne za poletanje i sletanje vazduhoplova, zavisno od uticaja temperature vazduha, pravca i jaine vetra i nagiba te staze; 4) ogranienja u pogledu korienja vazduhoplova iz homologacionog lista toga tipa vazduhoplova; 5) poloaj krakova elisa na motoru koji ne radi, ako je u pitanju vazduhoplov sa klipnim motorom.

lan 38. Eksperimentalni vazduhoplov moe se koristiti iskljuivo za namene navedene u uverenju o plovidbenosti ili u odobrenju za odreeni let. Letenje se vri u odreenom delu vazdunog prostora izvan vazdunih puteva i naseljenih podruja, danju u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC), osim ako nadleni organ ne odredi drugaije. Odobrenje za let vazduhoplova iz stava 1. ovog lana moe se izdati ako se vazduhoplovom moe upravljati u meri koja omoguuje bezbedan let vazduhoplova u okviru normalnih brzina i manevara (upravljivost vazduhoplova), s tim da letenje tog vazduhoplova ne sme ugroziti bezbednost letenja drugih vazduhoplova. Pre zapoinjanja leta eksperimentalnog vazduhoplova, voa vazduhoplova duan je da sva lica koja e uestvovati u tom letu upozna sa tehnikim osobinama vazduhoplova i programom leta koji e se izvriti.

lan 39. Vazduhoplov saobraajne kategorije koji ima najmanje 4 klipna ili 3 mlazna motora, od kojih jedan ne radi, moe izvriti prelet do aerodroma opravke ili zamene motora po dobijanju odobrenja od nadlenog organa.

Pre poetka leta, voa vazduhoplova mora proveriti da li je vazduhoplov tehniki ispravan za let prema letakom priruniku vazduhoplova i upoznati posadu vazduhoplova sa postupcima propisanim za taj let. Poletanje vazduhoplova mora se izvriti sa suve poletno-sletne staze u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC) na aerodromu poletanja i sletanja. Pravac leta vazduhoplova u penjanju ne sme biti iznad gusto naseljenog podruja.

lan 40. Ako vazduhoplov nema uverenje o plovidbenosti, zato to ne ispunjava u potpunosti tehnike uslove za plovidbenost, ili ako se desio kvar na vazduhoplovu, nadlean organ moe dati dozvolu za prelet tog vazduhoplova. Dozvola iz stava 1. ovog lana moe se izdati ako je vazduhoplov sposoban u toj meri da se nee ugroziti bezbednost leta tog i drugih vazduhoplova, i to: 1) ako vazduhoplov treba da preleti na odreeni aerodrom na kome e se vriti opravke, izmene ili druge radnje u vezi sa tehnikim odravanjem vazduhoplova; 2) ako novoproizveden ili opravljen vazduhoplov treba da preleti na odreeni aerodrom, na kome e se vriti probni letovi i provera tehnikih i drugih sposobnosti vazduhoplova; 3) ako je potrebno evakuisati vazduhoplov sa terena ugroenog elementarnim nepogodama veih razmera (poplava, poar, klizanje zemljita i sl.).

lan 41. U dozvolu za let vazduhoplova iz l. 39. i 40. ovog pravilnika unose se ogranienja u pogledu korienja vazduhoplova (lan 36). Ako je to potrebno uz dozvolu za let mogu se dati i odgovarajua uputstva za poletanje, letenje i sletanje tog vazduhoplova. U vazduhoplovu iz stava 1. ovog lana ne smeju se nalaziti putnici, a posada vazduhoplova i druga slubena lica predviena da obavljaju odreene poslove u vezi sa letom vazduhoplova, moraju svojim potpisom potvrditi da su upoznati sa karakterom leta.

3. Prvenstvo puta
lan 42. Ako meteoroloki uslovi to omoguuju, voa vazduhoplova mora osmatrati vazduni prostor da bi se izbegla opasnost od sudara sa drugim vazduhoplovom ili leteim objektom.

Radi izbegavanja opasnosti od sudara vazduhoplova, utvruje se pravo prvenstva puta. Vazduhoplov koji ima prvenstvo puta zadrava pravac, brzinu i nivo leta, a u sluaju potrebe voa vazduhoplova je duan da preduzima potrebne mere da bi se izbegla opasnost od sudara.

lan 43. Vazduhoplov u opasnosti ima prvenstvo puta, u vazduhu i na zemlji, u odnosu na sve druge vazduhoplove. Vazduhoplov veih manevarskih sposobnosti ustupa prvenstvo puta vazduhoplovu manjih manevarskih sposobnosti i to: 1) vazduhoplov sa sopstvenim pogonom - diriablu, jedrilici i balonu; 2) diriabl - jedrilici i balonu; 3) jedrilica - balonu i vazduhoplovu koji vue drugi vazduhoplov; 4) vazduhoplov sa sopstvenim pogonom - vazduhoplovu koji vue drugi vazduhoplov ili predmet.

lan 44. Kretanje vazduhoplova sopstvenim pogonom po zemlji moe se vriti na stazama za voenje, pristaninoj platformi i prostoru za parkiranje vazduhoplova pod uslovom da je vazduhoplov tehniki ispravan, da njima upravlja lice ovlaeno za voenje vazduhoplova i da je za voenje dobijena saglasnost nadlene slube kontrole letenja, odnosno rukovodioca letenja. Vozilo koje vue vazduhoplov na manevarskim povrinama aerodroma ima prvenstvo puta u odnosu na vazduhoplov u vonji i na druga vozila. Vazduhoplov u vonji ima prvenstvo puta u odnosu na vozila koja ne vuku vazduhoplov. Vazduhoplov koji polee, odnosno koji slee ima prvenstvo puta u odnosu na sve druge vazduhoplove i vozila koji se kree po zemlji.

lan 45. Vazduhoplov koji kree ka poletno-sletnoj stazi, mora se zaustaviti na udaljenosti od 50 metara od te staze, ako nema prethodno odobrenje nadlene slube kontrole letenja, odnosno rukovodioca letenja da postupi drugaije. U neposrednoj blizini poletno-sletne staze prvenstvo puta ima vazduhoplov koji naputa tu stazu. Na veoj udaljenosti od te staze prvenstvo puta ima vazduhoplov koji odlazi na poletanje, osim ako nadlena sluba kontrole letenja ne odredi drugaije.

lan 46.

Redosled poletanja vazduhoplova odreuje nadlena sluba kontrole letenja zavisno od vrste, kategorije i namene vazduhoplova i od svrhe leta. Prilikom odreivanja redosleda poletanja vazduhoplova, nadlena sluba kontrole letenja vodi rauna o redosledu poletanja vazduhoplova iz st. 3. i 4. ovog lana. Poletanje vazduhoplova sa civilnog aerodroma vri se po sledeem redosledu: 1) vazduhoplov u kome se nalazi bolesnik ili ranjenik kome je potrebna hitna lekarska pomo; 2) vazduhoplov hitne lekarske pomoi, kad leti radi pruanja takve pomoi; 3) vazduhoplov koji uestvuje u akciji traganja i spasavanja; 4) posebni vazduhoplov kojim se prevoze visoki dravni rukovodioci; 5) vazduhoplov u javnom prevozu u vazdunom saobraaju; 6) drugi vazduhoplovi. Poletanje na meovitim aerodromima vri se po sledeem redosledu: 1) deurni vojni vazduhoplov koji je u stanju pripravnosti; 2) vazduhoplovi iz stava 3. ta. 1. do 4. ovog lana; 3) vea grupa vojnih vazduhoplova (odeljenje, itd.); 4) vazduhoplov iz stava 3. take 5. ovog lana; 5) vojni vazduhoplovi, pojedinano ili u paru; 6) vojni transportni vazduhoplov; 7) drugi vojni i civilni vazduhoplovi.

lan 47. Redosled sletanja vazduhoplova odreuje nadlena sluba kontrole letenja zavisno od vrste, kategorije i namena vazduhoplova, kao i od svrhe leta i stanja u kome se nalazi vazduhoplov (opasnost, mala rezerva goriva i dr.). Prilikom odreivanja redosleda sletanja vazduhoplova nadlena sluba kontrole letenja vodi rauna o redosledu sletanja vazduhoplova iz st. 3. i 4. ovog lana. Sletanje vazduhoplova na civilni aerodrom vri se po sledeem redosledu: 1) vazduhoplov koji se nalazi u opasnosti;

2) drugi vazduhoplovi prema redosledu iz lana 46. stav 3. ovog pravilnika. Sletanje vazduhoplova na meoviti aerodrom vri se po sledeem redosledu: 1) vazduhoplov koji se nalazi u opasnosti; 2) vojni vazduhoplov koji ima malu rezervu goriva; 3) drugi vazduhoplovi prema redosledu iz lana 46. stav 4. ovog pravilnika.

lan 48. U jugoslovenskom vazdunom prostoru vazduhoplov koji leti po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) mora se pridravati pravila o prvenstvu puta predvienih ovim pravilnikom.

lan 49. Kad dva vazduhoplova lete u susret jedan drugom na priblino istoj visini, u opsegu do 20 stepeni levo ili desno od pravca leta, oba vazduhoplova skreu u svoju desnu stranu, s tim da u momentu mimoilaenja rastojanje izmeu njih iznosi najmanje 300 metara.

lan 50. Prilikom preticanja vazduhoplova u letu prvenstvo puta ima prednji vazduhoplov. Vazduhoplov koji vri preticanje mora skrenuti u svoju desnu stranu toliko da u momentu preticanja rastojanje izmeu dva vazduhoplova iznosi najmanje 500 metara. Pod preticanjem vazduhoplova podrazumeva se prolaz pored prednjeg vazduhoplova kad vazduhoplov koji vri preticanje ima pravac linije leta pod uglom manjim od 70 stepeni u odnosu na uzdunu osu prednjeg vazduhoplova, odnosno ako se let vri nou kad se vidi samo zadnje svetlo prednjeg vazduhoplova.

lan 51. Ako se pravci letenja vazduhoplova koji se nalazi na priblino istoj visini ukrtaju, prvenstvo puta ima vazduhoplov koji se nalazi sa desne strane drugog vazduhoplova, te taj drugi vazduhoplov mora skrenuti u svoju desnu stranu tako da propusti vazduhoplov sa prvenstvom na udaljenosti od najmanje 300 metara. Pod ukrtanjem vazduhoplova podrazumeva se presecanje pravca leta vazduhoplova od strane drugog vazduhoplova, pod uglom od 70 do 160 stepeni.

lan 52.

Preticanje vazduhoplova koji se nalazi u zavrnom prilazu za sletanje ili koji slee, nije dozvoljeno. Svi vazduhoplovi koji se pribliavaju aerodromu ili se na aerodromu pripremaju za poletanje, ustupie prvenstvo puta vazduhoplovu koji slee ili se nalazi u zavrnom prilazu za sletanje. Ako se dva ili vie vazduhoplova istovremeno pribliavaju aerodromu radi sletanja, prvenstvo puta ima vazduhoplov koji se nalazi na najmanjoj visini, odnosno vazduhoplov koji se nalazi u zavrnom prilazu za sletanje.

lan 53. Vazduhoplov koji za sletanje i poletanje koristi hidrodrom ili odreene vodene povrine, mora se pridravati pravila o prvenstvu puta predvienim ovim pravilnikom. Poletanje i sletanje vazduhoplova iz stava 1. ovog lana moe se vriti ako ne postoji opasnost od ometanja plovidbe ili od sudara sa nekim plovnim objektom na vodi. Za vreme kretanja vazduhoplova po vodi, voa vazduhoplova je duan da obezbedi dovoljnu udaljenost od plovnih objekata, da se ne bi ometala njihova bezbednost. Ako se vazduhoplov ili neki plovni objekt pribliava drugom vazduhoplovu, to pribliavanje se vri prilagoenom brzinom i uz potrebnu panju, da bi se izbegla opasnost od eventualnog sudara ili oteenja vazduhoplova, odnosno plovnog objekta.

lan 54. Ako se u susret kreu dva vazduhoplova ili vazduhoplov i neki plovni objekt, oba moraju skrenuti u svoju desnu stranu na rastojanje koje omoguuje bezbedno mimoilaenje. Ako se putanja kretanja dva vazduhoplova ili vazduhoplova i nekog plovnog objekta ukrtaju, prvenstvo puta ima vazduhoplov koji se nalazi sa desne strane. Drugi vazduhoplov, odnosno plovni objekt mora skrenuti u svoju desnu stranu da bi omoguio bezbedan i nesmetan prolaz vazduhoplovu, odnosno plovnom objektu koji ima prvenstvo puta. Prilikom preticanja prvenstvo puta ima vazduhoplov, odnosno plovni objekt koji se pretie. Vazduhoplov, odnosno plovni objekt koji vri preticanje mora skrenuti u svoju desnu stranu na rastojanje koje omoguava bezbedno i nesmetano preticanje.

III PRIPREMA ZA LETENJE

1. Zajednike odredbe o pripremi

lan 55. Voa vazduhoplova duan je da pre poletanja izvri odreenu pripremu vazduhoplova i posade vazduhoplova, da proveri da li su vazduhoplov i posada vazduhoplova sposobni za bezbedno letenje i da u knjizi odravanja vazduhoplova svojim potpisom potvrdi ispravnost vazduhoplova, ureaja i opreme vazduhoplova. Voa vazduhoplova ne sme pristupiti izvrenju leta pre nego to utvrdi da je za let dobijeno odobrenje, odnosno da je potvren plan leta.

lan 56. Za obavljanje pojedinih radnji u vezi sa pripremanjem za letenje voa vazduhoplova moe ovlastiti drugog lana posade koji ima dozvolu za obavljanje tih poslova, ali se time ne oslobaa odgovornosti za izvrenje pripreme za taj let vazduhoplova.

2. Priprema vazduhoplova
lan 57. Vazduhoplov mora biti tehniki pripremljen za let od strane tehnike slube ili lica koje odredi nosilac prava raspolaganja, sopstvenik vazduhoplova, odnosno korisnik vazduhoplova, u skladu sa propisima o tehnikom odravanju vazduhoplova. Izuzetno od stava 1. ovog lana, za vazduhoplov koji se koristi van javnog prevoza u vazdunom saobraaju ne mora se vriti tehnika priprema pred svaki let ako pilot ostaje lan posade i u narednom letu, ako od zavretka prethodnog leta nije prolo 24 asa i ako u prethodnom letu nisu uoene neispravnosti vazduhoplova koje mogu da utiu na bezbedno izvrenje leta.

lan 58. Voa vazduhoplova je duan da proveri da li je izvrena tehnika priprema vazduhoplova za let (lan 57. stav 1), da li su u knjizi odravanja vazduhoplova uneseni podaci o radovima izvrenim na vazduhoplovu u toku pripreme, da li su otklonjene neispravnosti uoene tokom ranijeg letenja i da li je ovlaeno lice svojim potpisom overilo izvrenje radova. Ako voa vazduhoplova utvrdi da vazduhoplov nije tehniki pripremljen za let, odnosno da neispravnost vazduhoplova upisana u operativni dnevnik vazduhoplova, koja moe ugroziti bezbednost letenja nije otklonjena, ne sme pristupiti izvrenju leta. Ako ista neispravnost uoena u poslednja tri leta i upisana u operativni dnevnik vazduhoplova nije otklonjena, voa vazduhoplova je duan da o tome stavi primedbu u knjigu odravanja vazduhoplova i da obavesti organ ovlaen da vri kontrolu poslova od znaaja za bezbednost vazdune plovidbe, odreen samoupravnim optim

aktom organizacije udruenog rada ili druge organizacije saglasno odredbi lana 12. Zakona o vazdunoj plovidbi.

lan 59. Voa vazduhoplova ne sme pristupiti izvrenju leta ako vazduhoplov nije opremljen minimalnom opremom propisanom za odnosnu kategoriju vazduhoplova, u skladu sa namenom i reimom leta vazduhoplova.

lan 60. Vazduhoplov koji se koristi u javnom prevozu u vazdunom saobraaju mora imati listu minimalne opreme vazduhoplova (MEL). U toj listi posebno se oznaava koja oprema mora biti ispravna da bi se moglo pristupiti poletanju vazduhoplova, kao i oprema ija neispravnost se moe tolerisati a da se tim ne ugrozi bezbednost letenja. Ako se pre poletanja vazduhoplova utvrdi da je neki deo opreme iz stava 1. ovog lana neispravan ali da utvrena neispravnost ne moe ugroziti bezbednost letenja, ovlaeno lice tehnike slube duno je da primedbu o uoenoj neispravnosti unese u knjigu odravanja vazduhoplova i da o tome obavesti vou vazduhoplova, koji svojim potpisom potvruje da je sa primedbom upoznat. Voa vazduhoplova moe odustati od izvrenja leta, ako posumnja da neispravnost opreme moe ugroziti bezbednost letenja iako se ta neispravnost moe tolerisati prema listi minimalne opreme (MEL). Ako se pre poletanja vazduhoplova utvrde dve ili vie neispravnosti na opremi, koje se pojedinano mogu tolerisati prema listi minimalne opreme (MEL) ali povezane mogu uticati na bezbednost letenja, voa vazduhoplova i ovlaeno lice tehnike slube zajedniki e doneti odluku o tome da li e se pristupiti izvrenju leta ili ne.

lan 61. Pripremanje vazduhoplova za let obuhvata i proveravanje optereenja i rasporeda tereta na vazduhoplovu prema listi optereenja, kao i proveravanje stanja i ispravnosti vazduhoplova i ureaja i opreme. Voa vazduhoplova duan je da proveravanje iz stava 1. ovog lana vri prema utvrenoj listi provere (Check list) ako je ta lista propisana za odnosnu kategoriju vazduhoplova. Ako za vazduhoplov nije propisana lista optereenja, voa vazduhoplova je duan da proveri koliine raspoloivog goriva, maziva, ulja za koenje i kiseonika, kao i teinu i raspored ukrcanih lica i stvari, a za vazduhoplov laki od vazduha i balast. Ako za vazduhoplov nije propisana lista provere (Check list), voa vazduhoplova proverava stanje i ispravnost vazduhoplova, motora i pilotske kabine, kao i ispravnost ureaja za upravljanje vazduhoplovom i drugih ureaja i opreme od kojih zavisi bezbednost leta.

Ako se vazduhoplov koristi za posebne namene, pored provere iz stava 1. ovog lana, voa vazduhoplova mora proveriti i smetaj i ispravnost dodatnih ureaja na vazduhoplovu.

lan 62. Voa vazduhoplova ne sme pristupiti poletanju: 1) ako teina vazduhoplova prelazi dozvoljenu teinu u poletanju, propisanu u letakom priruniku za taj vazduhoplov korigovanu usled uticaja sledeih faktora: temperature na aerodromu; nadmorske visine aerodroma izraene u atmosferskom pritisku; duine, nagiba i povrine poletno-sletne staze; vlage, snega i leda na poletno-sletnoj stazi; jaine vetra u smeru poletanja; ukljuivanja ureaja koji smanjuju snagu motora; neispravnosti ureaja za regulisanje koenja; delimine neispravnosti sistema za koenje; visine prepreka u odletu i propisanog ugla penjanja; 2) ako normalna potronja goriva i maziva u letu do aerodroma sletanja ne obezbeuje da vazduhoplov pri sletanju ima teinu manju od maksimalno dozvoljene teine za sletanje, propisane u letakom priruniku za taj tip vazduhoplova - korigovanu usled uticaja sledeih faktora: nadmorske visine aerodroma izraene u atmosferskom pritisku; duine, nagiba i povrine poletnosletne staze; vlage, snega i leda na poletno- sletnoj stazi; jaine vetra u smeru sletanja i neispravnosti ureaja za regulisanje koenja. Pri proraunu teine viemotornog vazduhoplova radi sletanja voa vazduhoplova je duan da uzme u obzir i mogunost da vazduhoplov ne uspe da sleti pri prvom pokuaju ili da jedan motor prestane da radi.

lan 63. Voa vazduhoplova ne sme zapoeti let ako vazduhoplov nije snabdeven minimalnom koliinom goriva i maziva potrebnom za taj let, koja se izraunava za: aktuelnu meteoroloku situaciju i meteoroloku prognozu; oekivano zadravanje; skretanje, odnosno kanjenje zbog vazdune plovidbe u tom delu vazdunog prostora; jedan proceduralan prilaz na aerodrom planiran za sletanje, ukljuujui i jedan neuspeo prilaz; postupke u letakom priruniku za gubitak presurizacije (ako postoji) ili otkaz jedne pogonske grupe na ruti (kod viemotornih aviona) i druge uslove koji mogu izazvati odlaganje sletanja aviona ili poveanje potronje goriva i maziva. Minimalne koliine goriva i maziva potrebne za let aviona sa klipnim eliso-turbinskim i mlaznim pogonskim grupama date su u prilogu br. 12. koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 64.

Pre poletanja vazduhoplova, voa vazduhoplova, odnosno lan posade vazduhoplova koga on odredi proverava da li vazduhoplov ima ispravne ureaje i propisanu opremu za sluaj opasnosti, zavisno od vrste leta, a naroito: 1) zatitnu opremu protiv poara, dima i gasova; 2) radio-predajnik signala o poloaju vazduhoplova posle prinudnog sletanja van aerodroma; 3) pitolj za ispaljivanje signalnih raketa i signalne rakete; 4) metalno ogledalo i pitolj za signalizaciju; 5) boju za obeleavanje traga vazduhoplova pri sletanju na vodu; 6) amce, splavove i pojaseve za odravanje lica na vodi; 7) opremu, hranu i vodu za snabdevanje lica na amcima, splavovima i pojasevima. lan posade vazduhoplova u javnom prevozu u vazdunom saobraaju, koga odredi voa tog vazduhoplova, upoznaje putnike sa nainom upotrebe opreme, predviene da je putnici koriste u sluaju opasnosti.

3. Priprema posade
lan 65. Pre poletanja vazduhoplova, voa vazduhoplova duan je da zajedno sa drugim lanovima posade izvri zajedniku pripremu leta i da proveri spremnost posade vazduhoplova za izvrenje planiranog leta. Priprema posade vazduhoplova obuhvata: 1) upoznavanje i prouavanje letakog zadatka; 2) pribavljanje podataka potrebnih za izvrenje leta; 3) meteoroloku i navigacijsku pripremu za let; 4) razradu postupaka u sluaju opasnosti i u vanrednim sluajevima; 5) sastavljanje plana leta.

lan 66. Vazduhoplov koji se koristi za posebne namene mora se posebno pripremati za tu vrstu leta. Za letenje vazduhoplovom namenjenim za sportsku delatnost mora se izvriti posebno pripremanje zavisno od vrste i karaktera leta.

Tokom pripreme za samostalni let lica koje se obuava za poslove letakog osoblja, moraju se predvideti i razraditi mogue vanredne situacije. Za pripremu za let lica iz stava 3. ovog lana odgovoran je njegov nastavnik letenja.

lan 67. Voa vazduhoplova, zajedno sa posadom vazduhoplova prouava letaki zadatak i tom prilikom utvruje da li se postavljeni zadatak moe izvriti a da se time ne ugrozi bezbednost vazdune plovidbe. Istovremeno, mora se razmotriti mogunost za izmenu nekog elementa planiranog leta ako to bude potrebno, vodei rauna o karakteristikama vazduhoplova, obuenosti posade vazduhoplova, raspoloivim koliinama goriva i maziva i sl. Eventualne primedbe i predloge u vezi sa izvrenjem letakog zadatka voa vazduhoplova dostavlja nadlenoj slubi, odnosno licu odgovornom za planiranje tog letakog zadatka.

lan 68. U okviru pripreme za let, voa vazduhoplova, odnosno lan posade koga on odredi, prikuplja i prouava podatke potrebne za izvrenje planiranog leta, a naroito podatke koji se odnose na aerodrome poletanja i sletanja i na planirani alternativni aerodrom. Voa vazduhoplova mora poznavati podatke o aerodromima iz stava 1. ovog lana, a naroito: 1) oznake i pravce poletno-sletnih staza; 2) dimenzije i otpornost poletno-sletnih staza i karakteristike kolovozne konstrukcije tih staza; 3) upotrebljivu duinu poletno-sletnih staza za poletanje, za neuspelo poletanje i za sletanje; 4) svetlosno obeleavanje prilaznih povrina i prepreka; 5) radio-navigacione ureaje aerodroma.

lan 69. Voa vazduhoplova duan je da izvri meteoroloku pripremu za let i da sa meteorolokom situacijom upozna posadu vazduhoplova. Voa vazduhoplova ili lan posade koga ona odredi pribavlja dokumentaciju za meteoroloku pripremu leta od slube nadlene za pruanje meteoroloke pomoi vazduhoplovstvu. Zahtev za dobijanje dokumentacije podnosi se najranije na 4 asa

pre planiranog poletanja, ako su u pitanju letovi u redovnom javnom prevozu u vazdunom saobraaju. Na aerodromima i letilitima na kojima ne postoji sluba nadlena za pruanje meteoroloke pomoi vazduhoplovstvu, posada vazduhoplova pribavlja najpogodnijim sredstvom veze podatke potrebne za meteoroloku pripremu za let od najblie takve slube, ako to nije mogue od nadlene slube kontrole letenja na najbliem aerodromu.

lan 70. Dokumentacija, odnosno podaci za meteoroloku pripremu leta obavezno sadre i izvetaj o stanju i prognozi vremena za aerodrom poletanja aerodrom sletanja i alternativni aerodrom, kao i za planirane vazdune puteve, odnosno rute. Ako se odloi poletanje vazduhoplova za dva ili vie asova, ili ako nastupi bitna promena meteoroloke situacije ili se oekuje takva promena na aerodromima i vazdunim putevima predvienim planom leta, posada vazduhoplova pribavlja novu dokumentaciju, odnosno podatke. Ako se analizom meteoroloke situacije utvrdi da vremenski uslovi ne obezbeuju bezbedan let, voa vazduhoplova mora odloiti poletanje.

lan 71. Navigacijska priprema leta vri se zavisno od svhe leta i letakog zadatka; tehnikih karakteristika opreme vazduhoplova; meteoroloke situacije i prognoze; podataka iz Zbornika vazduhoplovnih podataka (AIP) i hitnih obavetenja (NOTAM), kao i na osnovu putnog prirunika vazduhoplova (Route Manual). Navigacijska priprema leta obuhvata: 1) izbor aerodroma sletanja i vazdunog puta, odnosno rute i izbor alternativnih aerodroma i puta, odnosno rute; 2) analizu i prouavanje vazduhoplovnih karata zona aerodroma poletanja, aerodroma sletanja i alternativnog aerodroma, kao i karata planiranih i alternativnih vazdunih puteva, odnosno ruta; 3) proraun pravca leta, brzine i visine leta i proraun potronje goriva; 4) odreivanje vremena nadletanja taaka javljanja vazduhoplova nadlenoj slubi kontrole letenja, take promene pravca ili nivoa leta i take najdocnijeg povratka vazduhoplova na aerodrom poletanja u sluaju potrebe; 5) upoznavanje i prouavanje postupaka u krugu ekanja, postupaka za neuspelo prilaenje na sletanje i postupaka u sluaju opasnosti. Ako voa vazduhoplova planira let po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), on mora predvideti najmanje jedan alternativni aerodrom.

lan 72. Na osnovu navigacijske pripreme leta, voa vazduhoplova sa drugim letakim osobljem vazduhoplova izrauje navigacijski plan leta. Ako navigacijski plan letenja priprema struna sluba nosioca prava raspolaganja vazduhoplovom, odnosno sopstvenika vazduhoplova, voa vazduhoplova i drugo letako osoblje vazduhoplova duni su da se upoznaju i da detaljno proue taj plan. Za vreme letenja, odreeni lan posade unosi u navigacijski plan letenja sva odstupanja od planiranih elemenata leta.

lan 73. Tokom priprema za let voa vazduhoplova mora predvideti i razraditi postupke i mere koje bi se preduzele ako bi se vazduhoplov naao u opasnosti, odnosno ako bi nastupile vanredne okolnosti za vreme letenja, saglasno odredbama ovog pravilnika. Voa vazduhoplova je duan da o postupcima i merama iz stava 1. ovog lana upozna posadu vazduhoplova.

lan 74. Po zavretku meteoroloke i navigacijske pripreme leta, voa vazduhoplova sastavlja plan leta. Voa vazduhoplova, odnosno lan posade koga on odredi, podnosi plan leta nadlenoj aerodromskoj kontroli letenja najdocnije na 30 minuta pre poletanja. Ako na aerodromu poletanja nije organizovana sluba kontrole letenja, umesto podnoenja plana leta vri se najpogodnijim sredstvom veze najava leta aerodromskoj kontroli letenja na najbliem aerodromu. Izuzetno od stava 2. ovog lana, plan leta se moe dostaviti i u toku leta, ako je let odobren od strane nadlenog organa.

lan 75. Plan leta za vazduhoplove koji se koriste za prevoz u vazdunom saobraaju podnosi se za vie letova na obrascu datom u prilogu br. 8 - Skupni plan leta, a za ostale vazduhoplove - na obrascu datom u prilogu br. 9 - Plan leta, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

lan 76. Ako voa vazduhoplova odustane od leta, o tome odmah obavetava nadlenu slubu kontrole letenja koja je odobrila plan tog leta.

Ako voa vazduhoplova ne zatrai poletanje u roku od jednog asa od isteka vremena predvienog za poletanje u odobrenom planu leta, smatrae se da je odustao od poletanja. Ako na aerodromu na kome nije organizovana sluba kontrole letenja, vazduhoplov ne poleti u roku od 30 minuta od isteka vremena predvienog u najavi leta, voa vazduhoplova je duan da izvri novu najavu leta.

4. Ostale pripreme
lan 77. Pre poletanja vazduhoplova, voa vazduhoplova mora proveriti da li je sluba prihvata i otpreme izvrila potrebne radnje u vezi sa otpremom vazduhoplova, putnika i stvari, kao i da li su preduzete mere propisane u pogledu protivpoarnog obezbeenja i hitne lekarske pomoi.

lan 78. Ako se vazduhoplovom prevoze putnici, odnosno druga lica i stvari, posada vazduhoplova mora: 1) pre poletanja vazduhoplova, proveriti da li su putnici, odnosno druga lica smetena na sedita i privezana sigurnosnim pojasevima i upoznati ih sa nainom korienja sigurnosnih pojaseva i zabranom puenja, kao i proveriti da li su runi prtljag i druge stvari pravilno smeteni u vazduhoplovu; 2) posle poletanja vazduhoplova, upoznati putnike, odnosno druga lica sa postupkom u sluaju gubitka pritiska u kabini vazduhoplova, ako vazduhoplov ima kabinu pod pritiskom; 3) u toku leta upoznati putnike, odnosno druga lica sa postupcima predvienim za vanredne dogaaje, a u sluaju nastupanja takvih dogaaja upoznati ih sa postupcima koje nalae bezbednost vazduhoplova, putnika i drugih lica i stvari u vazduhoplovu i obezbediti da se izvravaju uputstva i nareenja voe vazduhoplova.

lan 79. Voa vazduhoplova moe prema putniku ili drugom licu koje naruava propisani red i disciplinu u vazduhoplovu ili koje na bilo koji nain ugroava bezbednost letenja, u skladu sa odredbom lana 178. Zakona o vazdunoj plovidbi, preduzeti mere, kao to su: upozorenje na obavezu potovanja reda i discipline u vazduhoplovu; opomena pred prinudno iskrcavanje putnika, odnosno drugih lica na aerodromu poletanja, odnosno na aerodromu prvog sletanja, kao i druge mere.

lan 80.

Voa vazduhoplova kojim se vri prevoz oruja ili opasnih materija, duan je da pre poletanja proveri da li postoji odobrenje nadlenog organa za prevoz oruja, odnosno opasnih materija i da se stara da se rukovanje takvom poiljkom pri putovanju, prevozu i istovaru vri na propisan nain.

lan 81. Posada vazduhoplova mora se obezbediti da prilazi izlazima za sluaj opasnosti i vratima na vazduhoplovu budu pristupani i bez prepreka u irini od najmanje 50 cm. Izlazi i vrata iz stava 1. ovog lana moraju biti zabravljeni tako da je mogue njihovo brzo otvaranje u sluaju potrebe.

IV PRAVILA INSTRUMENTALNOG LETENJA (IFR)

1. Zajednike odredbe
lan 82. Pravila instrumentalnog letenja (IFR) primenjuju se na letenje vazduhoplova koje se vri iskljuivo pomou instrumenata i ureaja na vazduhoplovu i na zemlji. Prema pravilima instrumentalnog letenja, poletanje i sletanje vazduhoplova moe se vriti samo na aerodromima za koje su u Zborniku objavljena pravila postupka za instrumentalno prilaenje i poletanje.

lan 83. Letenje vazduhoplova obavezno se vri po pravilima instrumentalnog letenja, i to: 1) kad let nije mogue u celini izvriti u VMC uslovima; 2) u javnom prevozu (u IMC i VMC uslovima). Izuzetno od odredbe take 2. stava 1. ovog lana, pod meteorolokim uslovima propisanim u lanu 116. ovog pravilnika, radi poletanja i sletanja dozvoljeno je vazduhoplovima vizuelno manevrisanje danju i nou u vazdunom prostoru oko aerodroma. Letenje po pravilima IFR moe vriti vazduhoplov koji je za to opremljen i pilot sa vaeom dozvolom i ovlaenjem. Letenje po pravilima IFR obavezno je u IMC uslovima. Pravo je pilota da prijavi to letenje i kad vladaju VMC uslovi. Sluba kontrole letenja ovlaena je da uskrati

letenje po pravilima VFR ako oekuje da e vazduhoplov na putu do mesta opredeljenja naii na IMC uslove. Sluba kontrole letenja moe odobriti zahtev pilota u toku leta za prelazak sa letenja po pravilima IFR na letenje po pravilima VFR, ili obratno. Ako sluba kontrole letenja zahteva prelazak sa letenja po pravilima IFR na letenje po pravilima VFR, ili obratno, saglasnost pilota je obavezna.

lan 84. BRISAN - sa 4/83

lan 85. Pravila instrumentalnog letenja (IFR) primenjuju se i na letenje vazduhoplova kojim se obuava posada vazduhoplova u aerodromskoj zoni nou pri spoljnoj vidljivosti, ako se bez tekoa sa ivice te zone ne mogu identifikovati svetla poletno-sletne staze, prilazna svetla i svetla za obeleavanje prepreka na zemlji.

lan 86. Voa vazduhoplova koji leti po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), mora odravati stalnu radio-vezu na odreenoj frekvenciji sa nadlenom slubom kontrole letenja. Odredba stava 1. ovog lana primenjuje se i na kontrolisano letenje pri spoljnoj vidljivosti (CVFR). Voa vazduhoplova je duan da javlja nadlenoj slubi kontrole letenja preletanje svake take obaveznog javljanja, prema odobrenom planu leta.

lan 87. Vazduhoplovi u letu moraju se nalaziti na bezbednoj udaljenosti jedan od drugoga. Horizontalno i vertikalno razdvajanje vazduhoplova obezbeuje nadlena sluba kontrole letenja. Nadlena sluba kontrole letenja moe dozvoliti na zahtev i odgovornost voe vazduhoplova, da razdvajanje tog od drugih vazduhoplova u aerodromskoj zoni vri sam voa vazduhoplova ako je spoljna vidljivost najmanje 8.000 metara, ako udaljenost vazduhoplova od oblaka iznosi najmanje 2.000 metara, ako voa tog vazduhoplova vidi druge vazduhoplove i ako voe drugih vazduhoplova izjave da prihvataju odgovornost za takav nain razdvajanja vazduhoplova.

lan 88.

Vazduhoplov moe leteti do minimalne bezbedne visine propisane za odreeni deo vazdunog puta, odnosno rute. Minimalna bezbedna visina u vazdunom prostoru slobodnog letenja iznosi 300 metara, a u brdovitom podruju - 600 metara iznad najvie prepreke u polupreniku od 8.000 metara od pozicije vazduhoplova.

lan 89. Posle poletanja pomou instrumenata (IFR), zaokret se ne sme vriti pre nego to se postigne visina od najmanje 120 m u odnosu na aerodrom poletanja. Minimalno nadviavanje prepreka od 50 m obezbeuje se u zaokretu prilikom neuspelog prilaenja. Za helikoptere se dozvoljava zaokret i na manjim visinama, ali ne na visinama koje ulaze u "efekt autorotacije".

lan 90. Ureaj za predaju podataka o visini i identifikaciji vazduhoplova u javnom prevozu u vazdunom saobraaju (u daljem tekstu: transponder), treba da bude takav da omoguuje korienje 4096 kodova u modu "A" i pri automatskom pokazivanju visine leta vazduhoplova. Vazduhoplov u letu mora koristiti transponder sa odgovarajuim kodom, saglasno uputstvu nadlene slube kontrole letenja a broj tog koda mora da potvrdi posada vazduhoplova. Nadlena sluba kontrole letenja moe zahtevati od posade vazduhoplova da proveri tanost pokazivanja visinomera, odnosno indikaciju visine radi provere pokazivanja transpondera. Ako se utvrdi da je razlika u pokazivanju vea od 300 stopa, posada vazduhoplova je duna da iskljui pokazivanje visine na transponderu, a ako to tehniki nije mogue da o tome obavesti nadlenu slubu kontrole letenja.

lan 91. Pre poletanja, odnosno pre ulaska u jugoslovenski vazduni prostor vazduhoplov mora imati ukljuen transponder na kodu 2000 u modu "A", ako nadlena sluba kontrole letenja ne odredi drugaije. Korienje transpondera na 7500, 7600, 7700 kodova dozvoljeno je samo za one sluajeve i namene koji su predvieni ovim pravilnikom (l. 180, 196. i 199). Ako vazduhoplov nema transponder ili ako je transponder u kvaru, voa vazduhoplova je duan da o tome obavesti nadlenu slubu kontrole letenja pre poletanja ili pre ulaska u jugoslovenski vazduni prostor, odnosno kad nastane kvar transpondera.

2. Kretanje vazduhoplova na aerodromu i letenje u aerodromskom krugu i na vazdunom putu

lan 92. Voa vazduhoplova koji se kree po manevarskim povrinama aerodroma ili koji leti u aerodromskom krugu duan je da se javlja nadlenoj slubi kontrole letenja i da trai odobrenje za obavljanje pojedinih radnji, zavisno od pozicija na kojima se nalazi vazduhoplov. Na poziciji broj 1. Pozicija na platformi voa vazduhoplova trai odobrenje od nadlene slube kontrole letenja za putanje u rad motora vazduhoplova i prima podatke neophodne za bezbedno poletanje. Na poziciji broj 2. Pozicija na taki ekanja, voa vazduhoplova zaustavlja vazduhoplov na manevarskoj povrini na udaljenosti 50 metara od ivice poletnosletne staze i vri probu motora, ako je to potrebno, trai dozvolu za izlazak vazduhoplova na poletno-sletnu stazu i prima podatke o eventualnim promenama meteorolokih uslova. Na poziciji broj 3. Pozicija na taki poletanja, voa vazduhoplova trai odobrenje za poletanje i poletanju pristupa po dobijanju odobrenja. Na poziciji broj 4. Pozicija na taki ulaska u aerodromski krug, voa vazduhoplova trai odobrenje za ulazak u aerodromski krug i prima podatke neophodne za bezbedno sletanje na aerodrom. Na poziciji broj 5. Pozicija "niz vetar", voa vazduhoplova koji se nalazi izmeu drugog i treeg zaokreta u aerodromskom krugu, bono i paralelno sa osom poletnosletne staze, javlja poziciju vazduhoplova, prima obavetenje o redosledu sletanja i o sledeoj taki javljanja vazduhoplova. Na poziciji broj 6. Pozicija u aerodromskom krugu, voa vazduhoplova koji se nalazi izmeu treeg i etvrtog zaokreta javlja poziciju vazduhoplova, ako to zahteva nadlena sluba kontrole letenja i od nje prima obavetenje o eventualnoj promeni redosleda sletanja. Na poziciji broj 7. Pozicija "finale" i to: - na poziciji broj 7a "Kratki final", vazduhoplov se posle etvrtog zaokreta nalazi u pravcu poletno-sletne staze na udaljenosti od 7.200 metara (4 NM) i voa vazduhoplova prima odobrenje za sletanje vazduhoplova; - na poziciji broj 7b "Dugi final", voa vazduhoplova vri prilaenje za sletanje iz pravca doleta vazduhoplova, javlja poziciju vazduhoplova na udaljenosti od 14.400 metara (8 NM) od poletno-sletne staze i postupa po uputstvu nadlene slube kontrole letenja. Na poziciji broj 8. Pozicija na taki naputanja poletno-sletne staze, voa vazduhoplova koji je sleteo obavetava da je oslobodio poletnosletnu stazu i prima uputstva za voenje vazduhoplova po manevarskim povrinama.

Na poziciji broj 9. Pozicija za parkiranje, voa vazduhoplova zaustavlja vazduhoplov na platformi prema oznakama za parkiranje, odnosno prema uputstvu parkera ako na aerodromu postoji parker, i obavetava nadlenu slubu kontrole letenja o prekidu radio veze i iskljuenju motora vazduhoplova.

lan 93. U prostoru za vizuelno manevrisanje obezbedie se minimalno nadviavanje prepreka koje iznosi najmanje: Grupa A B C D E Nadviavanje prepreke (u m) 90 90 120 120 150 Najnii OSN u odnosu na aerodrom (u m) 120 150 180 210 240 Minimalna vidljivost (u m) 1,9 2,8 3,7 4,6 6,5

Za vreme izvoenja vizuelnog manevra za sletanje (Circling), a pri horizontalnoj vidljivosti manjoj od 8 km, nee se odobravati let drugog vazduhoplova. Ako se istovremeno izvode letovi dva vazduhoplova u vazdunom prostoru za vizuelno manevrisanje, oni moraju biti propisano razdvojeni. Aerodromski krug moe biti levi ili desni, zavisno od strane na koju se vri trei i etvrti zaokret vazduhoplova u letu.

lan 94. Za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova su neophodni sledei podaci: 1) oznaka poletno-sletne staze za poletanje i pravac poletanja; 2) pravac, jaina i vea kolebanja vetra; 3) atmosferski pritisak za podeavanje visinomera (QNH) izraen u milibarima, odnosno u inima ili milimetrima ako to zahteva voa vazduhoplova; 4) temperatura vazduha i taka rose, ako je u pitanju poletanje mlaznih vazduhoplova; 5) drugi podaci koji mogu uticati na bezbednost poletanja, kao to su: vidljivost u pravcu poletanja ili vidljivost du poletno-sletne staze (RVR), meteoroloke pojave u pravcu poletanja i penjanja vazduhoplova i sl.

lan 95.

Ulazak, letenje i izlazak vazduhoplova sa vazdunog puta vri se po uputstvu nadlene slube kontrole letenja. Voa vazduhoplova mora potvrditi da je razumeo to uputstvo. Ako voa vazduhoplova smatra da primljeno uputstvo nije jasno, da nije potpuno ili da ne odgovara uslovima za bezbedno letenje, traie dopunu, odnosno izmenu uputstva. Izuzetno od stava 2. ovog lana, ako se vazduhoplov nalazi u opasnosti, voa vazduhoplova moe odstupiti od primljenog uputstva s tim da o tome odmah obavesti nadlenu slubu kontrole letenja.

lan 96. Voa vazduhoplova je duan da obavesti nadlenu slubu kontrole letenja o: 1) svakom skretanju vazduhoplova sa vazdunog puta ili rute, i da odmah vrati vazduhoplov na vazduni put ili rutu; 2) stvarnoj brzini vazduhoplova ako je brzina izmeu taaka obaveznog javljanja vea od 5% u odnosu na brzinu iz odobrenog plana leta, odnosno ako se oekuje takvo poveanje brzine; 3) vremenu nadletanja sledee take obaveznog javljanja, ako se ono razlikuje za vie od tri minuta od prethodnog izvetaja.

lan 97. Ako vazduhoplov leti na vazdunom putu, odnosno ruti, mora da se kree odreenom putanjom koja spaja dva radio-navigaciona ureaja, odnosno dve take na ruti (rutne take). Ako putanja leta vazduhoplova koji naputa vazduni put vodi prema terenu ili prepreci ija je visina vea od minimalne bezbedne visine za letenje, voa vazduhoplova je duan da vazduhoplov prevede u penjanje i da minimalnu bezbednu visinu dostigne pre nadletanja odnosnog terena ili prepreke.

lan 98. Ako se zbog bezbednosti vazdune plovidbe izda nareenje da se vazduhoplov zadri na vazdunom putu u odreenom krugu ekanja, voa vazduhoplova postupa po tom nareenju vrei zaokrete u desnu stranu poev od navigacionog ureaja, ako nije drugaije odreeno. Voa vazduhoplova obavetava nadlene slube kontrole letenja o nivou leta i javlja u koje vreme dostie odreenu taku ekanja. Nadlena sluba kontrole letenja obavetava vou vazduhoplova o predvienom vremenu naputanja take ekanja. Voa vazduhoplova javlja vreme naputanja take ekanja i vreme kad pristupa promeni nivoa leta.

lan 99. Za vreme instrumentalnog letenja, posada vazduhoplova duna je da obavetava nadlenu slubu kontrole letenja o poziciji vazduhoplova, meteorolokim uslovima i pojavama (olujna oblanost, jaka turbulencija, mogunost zaleivanja) i drugim pojavama bitnim za bezbednu i nesmetanu vazdunu plovidbu. Izvetaj o poziciji vazduhoplova za vreme leta na vazdunom putu sadri: pozivni znak vazduhoplova, taku javljanja i vreme nadletanja te take, nivo ili visinu leta, predvieno vreme nadletanja sledee take javljanja. Posada vazduhoplova duna je da posebno javi vreme nameravanog, odnosno stvarnog naputanja i dostizanja visine leta (nivo leta). Ako se vazduhoplov nalazi pod radarskom kontrolom, nadlena sluba kontrole letenja moe osloboditi od obaveze posadu vazduhoplova da javlja svoje pozicije, odnosno predaje izvetaje o poziciji vazduhoplova. Voa vazduhoplova ne treba da obavetava o poziciji vazduhoplova ako se vazduhoplov nalazi pod radarskom kontrolom, osim ako nadlena sluba kontrole letenja ne odredi drugaije.

3. Prilaenje i sletanje vazduhoplova

lan 100. U momentu ulaska u zonu aerodroma na koji treba vazduhoplov da sleti, voa vazduhoplova mora uspostaviti radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja i saoptiti pozivni znak vazduhoplova, broj leta, visinu leta, poziciju vazduhoplova i oekivano vreme dolaska na aerodrom. Voa vazduhoplova moe predloiti nain sletanja i zatraiti da mu se odobri odreeni postupak prilaenja radi sletanja. Odobreni postupak prilaenja i sletanja vazduhoplova voa vazduhoplova ne moe menjati bez saglasnosti nadlene slube kontrole letenja. Ako vazduhoplov slee na aerodrom na kome nema slube kontrole letenja, odobrenje za ulazak u aerodromsku zonu i za sletanje daje rukovodilac letenja.

lan 101. Na vazduhoplovu koji se pribliava aerodromu sletanja, visinomer mora biti podeen na odgovarajui atmosferski pritisak. Voa vazduhoplova mora potvrditi prijem podataka za podeavanje visinomera, dobijenih od nadlene slube kontrole letenja. Za letenje od prelaznog nivoa leta do sletanja visinomer se podeava na atmosferski pritisak vrednosti QNH tog aerodroma, odnosno vrednosti QNE ako to zaheva voa vazduhoplova.

Ako se prilaenje i sletanje vazduhoplova vri preciznim radarskim voenjem, visinomer se podeava na vrednost QFE. Ako se vri precizno prilaenje i sletanje vazduhoplova pomou ureaja ILS ili PAR, a razlika izmeu visine praga poletno-sletne staze i visine aerodroma iznosi vie od 2 metra, visinomer se mora podesiti na vrednost QFE u odnosu na prag te staze. Ako vazduhoplov ima dva ispravna visinomera, jedan od njih mora biti podeen na vrednost QNH radi potrebe kontrole letenja, a visina za potrebe kontrole letenja oitava se uvek sa visinomera podeenog na QHN. Za sletanje u uslovima preciznog instrumentalnog prilaenja kategorije II i III, obavezna je upotreba radio-visinomera. Za tu svrhu objavljuje se u Zborniku karta profila terena.

lan 102. Voa vazduhoplova moe koristiti ureaj za navigaciju VOR, ako je ispravnost tog ureaja proverena na propisan nain u poslednjih 10 dana i ako odstupanje nije vee od 4 stepena. Voa vazduhoplova koji slee na aerodrom na kome postoji ureaj za navigaciju VOR sa test-signalom (VOT), mora proveriti ispravnost pokazivanja ureaja VOR na vazduhoplovu, da bi se utvrdila mogunost njegovog korienja. Taj ureaj se moe koristiti ako odstupanje nije vee od 4 stepena.

lan 103. Ako nadlena sluba kontrole letenja naredi da se vazduhoplov zadri u krugu ekanja iznad odreenog navigacionog ureaja ili neke take na zemlji, voa vazduhoplova zadrae vazduhoplov u krugu i saekae dozvolu za prilaenje i sletanje. Letenje u krugu ekanja vri se na visini i po postupku koji su utvreni u posebnim vazduhoplovnim kartama za korienje aerodroma. Ako u karte iz stava 2. ovog lana nisu uneseni elementi za letenje u krugu ekanja, nadlena sluba kontrole letenja mora odrediti elemente potrebne za letenje vazduhoplova, i to: 1) navigacioni ureaj ili taku iznad koje e se vriti ekanje; 2) pravac zaokreta u krugu ekanja; 3) visinu na kojoj e se vriti ekanje; 4) priblino vreme naputanja kruga ekanja; 5) duinu kraka odleta u nautikim miljama, ako se ekanje vri pomou navigacionog ureaja DME.

Voa vazduhoplova moe napustiti krug ekanja kad dobije odobrenje nadlene slube kontrole letenja i pristupi primeni postupka za prilaenje i sletanje vazduhoplova, odnosno izvravanju uputstva nadlene slube kontrole letenja. U sluaju jaih vazdunih turbulencija, zaleivanja ili male rezerve goriva, voa vazduhoplova moe zahtevati izmenu ili odstupanje od odreenog postupka za letenje u krugu ekanja.

lan 104. Za vreme letenja vazduhoplova u krugu ekanja, vreme trajanja leta na kraku odleta, odnosno doleta do visine 4.250 metara (14.000 stopa) iznosi minut, a iznad te visine minut i 30 sekundi. Za vreme letenja vazduhoplova u krugu ekanja, vazduhoplov se mora pridravati brzina navedenih u sledeoj tabeli: Nivo leta (FL) Brzina vazduhoplova sa klipnim motorom u vorovima 170 170 175 Brzina vazduhoplova sa mlaznim motorom u vorovima normalna atmosfera 210 220 240 turbulencija 280 ili 0,8 Mah-a zavisno ta je od toga manje

do 60 preko 60 do 140 preko 140

Brzine iz stava 2. ovog lana moraju se postii najkasnije 2 minuta pre nadletanja navigacionog ureaja, odnosno take iznad koje se nalazi krug ekanja. Ako vazduhoplov ne moe da odrava odreenu brzinu iz stava 2. ovog lana, voa vazduhoplova e o tome obavestiti nadlenu slubu kontrole letenja i postupae po uputstvu te slube. Voa vazduhoplova potraie prethodno saglasnost nadlene slube kontrole letenja i za korienje brzina predvienih za sluaj turbulencije, ako u Zborniku nije drukije objavljeno.

lan 105. Instrumentalno prilaenje i sletanje vazduhoplova vri se po postupku propisanom za aerodrom na koji vazduhoplov slee, objavljenom u Zborniku. Instrumentalno prilaenje moe biti neprecizno i precizno. Neprecizno prilaenje vri se kad aerodrom nema elektronski ureaj koji odreuje kliznu ravan leta vazduhoplova nego se koriste drugi ureaji, kao to su: goniometar, radio-far NDB, ureaj VOR ili ureaj ILS

bez pokazivaa klizne ravni. Precizno prilaenje vri se pomou ureaja koji odreuju i kliznu ravan leta vazduhoplova, kao to su ureaj ILS sa pokazivaem klizne ravni i ureaj PAR.

lan 106. Ako se za instrumentalno prilaenje vazduhoplova koristi nadzorni radar, nadlena sluba kontrole letenja moe skratiti postupak prilaenja i dovesti vazduhoplov do zavrne take prilaenja. Ako je to predvieno propisanim postupkom za prilaenje i sletanje, nadlena sluba kontrole letenja moe preduzeti radarsko voenje vazduhoplova do visine sa koje moe bezbedno sleteti na aerodrom.

lan 107. Voa vazduhoplova obustavie dalje prilaenje i primenie pravila postupka predviena za neuspelo prilaenje ako na relativnoj visini odluivanja (DH), odnosno na minimalnoj apsolutnoj, odnosno relativnoj visini (MDA/H) do koje moe da ponire, nije uspostavio vizuelni kontakt sa zemljom ili ako iz drugih razloga nije mogue izvriti bezbedno sletanje. Visine iz stava 1. ovog lana (DH ili MDA/H) odreuje nosilac prava raspolaganja vazduhoplovom (sopstvenik vazduhoplova) na osnovu apsolutne, odnosno relativne visine bezbednog nadviavanja terena, odnosno prepreka (OCA/H), koje su za svaki aerodrom, zavisno od vrste prilaenja, utvrene od nadlenog organa i podaci o njima objavljeni u Zborniku.

lan 108. Voa vazduhoplova koji leti po pravilima instrumentalnog letenja moe prei na letenje pri spoljnoj vidljivosti ako postoje meteoroloki uslovi (VMC) za letenje pri spoljnoj vidljivosti i ako to odobri nadlena sluba kontrole letenja. U sluaju iz stava 1. ovog lana, u odobreni plan leta voa vazduhoplova i nadlena sluba kontrole letenja unose odgovarajue izmene. Nadlena sluba kontrole letenja obavetava posadu vazduhoplova o eventualnim promenama u odnosu na stanje i prognozu vremena koji su ranije bili saopteni posadi vazduhoplova. Voa vazduhoplova duan je da nadlenoj slubi kontrole letenja blagovremeno prijavi nameru prelaska na vizuelno manevrisanje (Circling) za sletanje iz obratnog smera od smera instrumentalnog prilaenja, shodno propisanim i objavljenim pravilima postupka za taj aerodrom. Vazduhoplovu e se odobriti poletanje sa poletno-sletne staze u smeru koji nije opremljen za IFR u uslovima horizontalne vidljivosti date u lanu 20. ovog pravilnika. Vazduhoplov ne sme ii u oblake ako ne pree na let po pravilima za instrumentalno letenje (IFR).

lan 109. Izvetaj o poziciji vazduhoplova u terminalnoj i aerodromskoj zoni sadri: vreme promene nivoa ili visine leta, vreme i nivo ili visinu nadletanja odreene take do koje je let bio odobren ili na kojoj se vri ekanje, vreme naputanja te take, vreme naputanja zavrne take prilaenja; ispravke vremena dolaska ili sletanja ako se ono razlikuje za vie od 3 minuta od planiranog vremena i obavetenje o neuspelom prilaenju ako je bilo takvog prilaenja.

lan 110. Voa vazduhoplova, kad vazduhoplov leti po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), duan je da bez odlaganja obavesti nadlenu slubu kontrole letenja o kvaru na sledeim ureajima na vazduhoplovu: 1) radio-kompasu ili drugim ureajima za pokazivanje poloaja vazduhoplova u odnosu na zemaljska radio-navigaciona sredstva; 2) prijemniku pokazivaa za instrumentalno sletanje ILS ili nekoj od njegovih komponenata; 3) radio-ureaj za odravanje veze sa nadlenom slubom kontrole letenja. Voa vazduhoplova obavetava nadlenu slubu kontrole letenja o uticaju kvara, odnosno neispravnosti ureaja iz stava 1. ovog lana na sposobnost vazduhoplova da nastavi letenje po pravilima instrumentalnog letenja (IFR) i u sluaju potrebe trai pomo (radarsko voenje, korienje druge frekvencije i dr.).

V. PRAVILA LETENJA PRI SPOLJNOJ VIDLJIVOSTI (VFR)

1. Zajednike odredbe
lan 111. Vizuelno letenje moe se vriti danju i nou ako posada vazduhoplova za sve vreme leta vidi zemlju i orijentire na zemlji. Ako posada ne vidi zemlju i orijentire na zemlji, vazduhoplov koji vri vizuelno letenje (VFR i CVFR) samo u aerodromskoj zoni i u uslovima datim u l. 22. i 116. ovog pravilnika.

lan 112. Pravila letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) primenjuju se i na letenje vazduhoplova kojim se obuava posada vazduhoplova u aerodromskoj zoni nou, ako se sa ivice te zone mogu bez tekoa identifikovati svetla poletno-sletne staze, prilazna svetla i svetla za obeleavanje prepreka na zemlji.

lan 113. Ako jednomotorni vazduhoplov vri vizuelno letenje iznad mora, njegova udaljenost od obale ne sme biti vea od udaljenosti koja je jednaka petnaestostrukoj visini leta vazduhoplova, odnosno od udaljenosti sa koje je mogu povratak vazduhoplova na kopno u sluaju kvara na motoru vazduhoplova.

lan 114. Letenje stranog sportskog vazduhoplova u jugoslovenskom vazdunom prostoru vri se po pravilima kontrolisanog letenja pri spoljnoj vidljivosti (CVFR). Vazduhoplov iz stava 1. ovog lana moe leteti ako je najmanje jedan lan posade vazduhoplova osposobljen da odrava na engleskom jeziku propisanu radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja i ako vazduhoplov ima odgovarajui radionavigacioni ureaj koji omoguuje voenje tog vazduhoplova pomou radionavigacionih ureaja na zemlji.

lan 115. Izuzetno od lanova 114. ovog pravilnika, strani sportski vazduhoplov moe leteti i ako nema odgovarajui radio-navigacioni ureaj, ako je to predvieno u odobrenju za letenje. U sluaju iz stava 1. ovog lana, let se vri prema uslovima i na nain koji su odreeni u odobrenju za letenje.

lan 116. Uslovi meteoroloke vidljivosti (VMC) pri kojima se vri vizuelno letenje su isti za dnevno i nono letenje i oni su dati u sledeoj tabeli:

USLOVI METEOROLOKE VIDLJIVOSTI (VMC)

A. Za let van sloja slobodnog letenja

Minimalna visina nadviavanja terena 300 m (1000 stopa)

Vidljivost u letu Najmanje 8 km

Odstojanje od oblaka Najmanje: - horizontalno 1,5 km i - vertikalno 300 m

B. Za let u sloju slobodnog letenja

Minimalna visina nadviavanja terena 300 m (1000 stopa) iznad naselja i veeg skupa lica i 150 m (500 stopa) u ostalim sluajevima

Vidljivost u letu Najmanje 1,5 km

Odstojanje od oblaka - horizontalno bez oblaka - vertikalno sa vidljivou zemlje

Za letove sa brzinama preko 140 kt (IAS) Najmanje 5 km Najmanje: - horizontalno 1,5 km - vertikalno 300 m

Izuzetno od stava 1. ovog lana, letenje helikoptera moe se vriti i pri manjoj vidljivosti ali ne pri vidljivosti manjoj od 800 metara, ako se 1-7/02 - 236 od 1034 Knjiga I manevrie pri brzinama koje omoguavaju blagovremeno uoavanje drugih vazduhoplova ili prepreka.

lan 117. Vizuelno letenje ispod minimuma odreenih u tabeli iz lana 116. stav 1. ovog pravilnika u delu Uslovi meteoroloke vidljivosti (VMC), moe se vriti na zahtev i odgovornost voe vazduhoplova, ako to odobri nadleni organ i ako je u pitanju let za posebne namene (traganje i spasavanje, prevoz bolesnika, elementarne nepogode, akcije organa unutranjih poslova).

lan 118. Vazduhoplov koji vri vizuelno letenje mora se pridravati minimalne bezbedne visine koja, u sluaju prestanka rada motora, obezbeuje uspeno sletanje. Visina iz stava 1. ovog lana ne sme biti manja od: 1) 300 metara (1.000 stopa) za letenje iznad naseljenih mesta, iznad veeg skupa lica ili iznad najvie prepreke u polupreniku od 600 metara od pozicije vazduhoplova; 2) 300 metara (1.000 stopa) za ostalo letenje iznad kopnenih ili vodenih povrina. Izuzetno od stava 2. ovog lana, na visini manjoj od visine predviene u taki 2. tog stava moe leteti vazduhoplov za posebne namene, s tim da visina zaokreta ne sme biti manja od 50 metara (150 stopa) iznad terena ili iznad najvie prepreke na terenu.

lan 119.

Vizuelno letenje iznad oblaka i izmeu oblaka moe vriti voa vazduhoplova, odnosno pilot osposobljen za takvo letenje, ako vazduhoplov ima ureaje za odravanje propisane radio-veze sa nadlenom slubom kontrole letenja. Letenje iz stava 1. ovog lana vri se u sledeim sluajevima: 1) kad se let vri na visini koja nije manja od 300 metara (1.000 stopa) iznad najvie take terena ili iznad prepreke u irem podruju letenja; 2) kad se vazduhoplov moe pridravati rute odreene planom leta bez ulaska u oblake; 3) kad su prilaz i sletanje na aerodrom mogui u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC).

lan 120. Vazduhoplov koji leti van vazdunog puta moe presei vazduni put ako je to predvieno u odobrenom planu leta i ako je to odobrila nadlena sluba kontrole letenja. Voa vazduhoplova je duan pre presecanja vazdunog puta da zatrai odobrenje za to presecanje. Prilikom traenja odobrenja voa vazduhoplova mora navesti sledee podatke: 1) pozivni znak i tip vazduhoplova; 2) vazduni put, odnosno rutu vazduhoplova predvienu planom leta; 3) mesto i oekivano vreme presecanja vazduhoplovnog puta; 4) zahtevani nivo leta u momentu presecanja vazdunog puta, predvien pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR); 5) putnu brzinu vazduhoplova.

lan 121. Presecanje vazdunog puta vri se okomito na njegov pravac pod uglom od 90 stepeni. Voa vazduhoplova mora javiti nadlenoj slubi kontrole letenja vreme kad pristupa presecanju puta. Za vreme presecanja vazdunog puta vazduhoplov mora imati stalnu radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja, ako se ne nalazi pod stalnom kontrolom radara.

lan 122. Odredbe l. 120. i 121. ovog pravilnika odnose se i na domae vojne vazduhoplove, osim ako su u pitanju posebni hitni sluajevi u kojima se presecanje vazduhoplovnog puta vri na nivou leta predvienom za vizuelno letenje (VFR).

2. Letenje vazduhoplova u aerodromskoj zoni i na vazdunom putu

lan 123. Nadlena sluba kontrole letenja moe vazduhoplovu opte kategorije, na zahtev voe vazduhoplova, odobriti vizuelno letenje u aerodromskoj zoni danju ako vazduhoplov ne prelazi maksimalnu dozvoljenu teinu pri poletanju od 5.700 kg i ako je horizontalna vidljivost vea od 1.500 metara. Vizuelno letenje iz stava 1. ovog lana oznaava se kao specijalni let pri spoljnoj vidljivosti (SVFR).

lan 124. Za specijalni let pri spoljnoj vidljivosti (SVFR) voa vazduhoplova ne podnosi nadlenoj slubi kontrole letenja plan leta nego najavu leta koja sadri: tip i pozivni znak vazduhoplova, podatke o voi vazduhoplova i nain izvrenja leta.

lan 125. Vizuelno letenje nou u aerodromskoj zoni moe se vriti ako su voa vazduhoplova i vazduhoplov osposobljeni za takvo letenje i ako aerodrom ispunjava uslove za nono letenje. Vizuelno letenje iz stava 1. ovog lana moe se vriti ako su ispunjeni sledei uslovi: da horizontalna vidljivost iznosi najmanje 8.000 metara; da posada vazduhoplova stalno vidi zemlju; da se sa ivice aerodromske zone mogu identifikovati prilazna svetla praga, svetla poletnosletne staze i svetla kojima su oznaene prepreke, s tim da u toj zoni istovremeno mogu leteti najvie dva vazduhoplova. Za vreme vizuelnog nonog letenja u aerodromskoj zoni razdvajanje vazduhoplova vri nadlena sluba kontrole letenja, ako na aerodromu ne postoji takva sluba rukovodilac letenja. Nonim letom, u smislu ovog pravilnika, smatra se let koji se vri u vremenskom periodu od pola asa posle zalaska do pola asa pre izlaska sunca.

lan 126. Prilikom vizuelnog letenja voa vazduhoplova moe nastaviti let na vazdunom putu ako vazduhoplov i posada ispunjavaju uslove propisane za instrumentalno letenje i ako se sa tim saglasi nadlena sluba kontrole letenja, najdocnije na pet minuta pre izlaska vazduhoplova na vazduni put. U letu na vazdunom putu voa vazduhoplova se pridrava nivoa leta koji je odredila nadlena sluba kontrole letenja i pravila za instrumentalno letenje (IFR).

lan 127. Voa vazduhoplova koji vri vizuelno letenje mora traiti odobrenje od nadlene slube kontrole letenja za svako presecanje vazdunog puta, osim ako se vazduhoplov nalazi u opasnosti. U tom sluaju let se nastavlja na nivou leta predvienom za vizuelno letenje, a posada vazduhoplova preduzima sve potrebne mere da se izbegne opasnost od sudara sa drugim vazduhoplovom.

lan 128. Pri vizuelnom letenju voa vazduhoplova koji leti na vazdunom putu,odnosno ruti, mora se pridravati nivoa leta predvienih za instrumentalno letenje. Ako vazduhoplov leti na visinama preko 900 metara (3.000 stopa) srednjeg nadmorskog nivoa (MSL) ili 300 metara (1.000 stopa) iznad prepreka, zavisno ta je od toga vie, voa vazduhoplova mora se pridravati nivoa leta predvienih za vizuelno letenje.

lan 129. Voa vazduhoplova koji naputa vazduni put i nastavlja vizuelno letenje, duan je o tome da obavesti nadlenu slubu kontrole letenja pre naputanja vazdunog puta i da se u daljem letu pridrava odobrenog nivoa leta za vizuelno letenje. Ako, zbog bezbednosti vazdune plovidbe, vazduhoplov treba privremeno da napusti vazduni put, voa vazduhoplova je duan da o tome blagovremeno obavesti nadlenu slubu kontrole letenja i da zadri nivo leta koji obezbeuje nadviavanje prepreka. Pre povratka na vazduni put voa vazduhoplova mora da zatrai odobrenje od nadlene slube kontrole letenja.

3. Prilaenje i sletanje vazduhoplova

lan 130. Vazduhoplov koji vri vizuelno letenje moe za sletanje koristiti aerodrom na kome postoje uslovi meteoroloke vidljivosti u vreme sletanja. Ako se vri vizuelno letenje, a u fazi sletanja nastupe okolnosti koje ne omoguuju bezbedno sletanje vazduhoplova, voa vazduhoplova koji nije osposobljen za instrumentalno letenje duan je da let vazduhoplova usmeri ka aerodromu na kome postoje uslovi meteoroloke vidljivosti.

lan 131. Voa vazduhoplova koji vri vizuelno prilaenje i sletanje duan je da se pridrava postupka predvienog za takvo prilaenje i sletanje.

Ako za aerodrom nije propisan postupak za vizuelno prilaenje i sletanje, voa vazduhoplova je duan da se pridrava nareenja i uputstava nadlene slube kontrole letenja, odnosno rukovodioca letenja.

lan 132. Ako vazduhoplov slee na aerodrom na kome ne postoji sluba kontrole letenja, voa vazduhoplova je duan da obavesti nadlenu slubu kontrole letenja o vremenu sletanja vazduhoplova i to odmah posle sletanja, a najdocnije u roku od 30 minuta ako na aerodromu nema sredstava veze. Ako je voi vazduhoplova poznato da na aerodromu sletanja nema sredstava veze, duna je neposredno pre sletanja da obavesti slubu kontrole letenja sa kojom je imao poslednju radio-vezu, o predvienom vremenu sletanja vazduhoplova.

VI LETENJE VAZDUHOPLOVA ZA POSEBNE NAMENE

lan 133. Na vazduhoplovu ograniene kategorije, kad se koristi za namene navedene u uverenju o plovidbenosti ili za obuku lanova posade tog tipa vazduhoplova, pored lanova posade mogu se nalaziti i struna lica ovlaena da obavljaju odreene poslove u vezi sa tim letom vazduhoplova, odnosno lanovi posade koji se obuavaju na tom vazduhoplovu. Ako se vazduhoplov koristi za izbacivanje hemijskih sredstava ta sredstva moraju biti smetena u posebna spremita vazduhoplova a izbacivanje se vri na unapred odreenim i obeleenim povrinama.

lan 134. Voa vazduhoplova kojim se vri izbacivanje hemijskih sredstava, mora biti privezan sigurnosnim pojasom za sedite i imati zatitno odelo, kacigu i rukavice, a ako rukuje otrovnim materijama - i zatitnu masku za lice. Pre poletanja voa vazduhoplova je duan da proveri da li su ispunjeni uslovi propisani za bezbedno letenje, a naroito: 1) upotrebljivost poletno-sletne staze letilita; 2) tanost podataka o konfiguraciji terena i preprekama u okolini; 3) obeleavanje povrina na koje e se izbacivati hemijska sredstva, u odnosu na visinu leta i pravac i visinu vrenja zaokreta; 4) tanost ostalih elemenata unesenih u plan izvrenja tretiranja, koji mora biti sainjen pre planiranog leta ali ne ranije od 48 asova.

lan 135. Za vreme leta vazduhoplova koji se koristi za izbacivanje hemijskih sredstava voa vazduhoplova mora se pridravati odredaba ovog pravilnika, a naroito: 1) da visina leta ne bude manja od 90 metara iznad najvie prepreke na terenu koja se nalazi u polupreniku od 100 metara od vazduhoplova i da se zaokreti sa nagibom veim od 30 stepeni ne vre na visini manjoj od 90 metara; 2) da visina leta prilikom izbacivanja hemijskih sredstava ne bude manja od jednog metra danju, odnosno 20 metara nou, raunajui rastojanje izmeu najvie take kulture ili prepreke u kulturi koja se nadlee i najnie take vazduhoplova; 3) da najmanja brzina u letu (osim poletanja i sletanja) bude za 25 procenata vea od propisanog gubitka brzine vazduhoplova, uzimajui u obzir optereenost i nagib vazduhoplova; 4) da najvea brzina u letu bude takva da optereenje vazduhoplova pri najkritinijem manevru ne prelazi 80 procenata maksimalno dozvoljenog optereenja vazduhoplova. Ako za vreme letenja voa vazduhoplova ili neko drugo ovlaeno lice koje uestvuje u tretiranju poljoprivrednih i umskih povrina, uoi odstupanja u odnosu na sainjeni plan tretiranja ili promene koje mogu uticati na bezbednost leta, voa vazduhoplova mora da obustavi dalje letenje i da unese potrebne izmene ili dopune u plan leta.

lan 136. Vazduhoplov se moe koristiti za kontrolu odreenih objekata i ureaja na zemlji (dalekovoda, naftovoda, kanala i sl.), i to: 1) ako su vazduhoplov i posada osposobljeni za letenje koje zahteva izvrenje takvog zadatka i ako posada ima odgovarajuu dozvolu; 2) ako plan leta i program takvog letenja budu odobreni od nadlene slube kontrole letenja najdocnije na 48 asova pre izvrenja leta. Letenje vazduhoplova iz stava 1. ovog lana vri se po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR), a visina letenja ne sme biti manja od 30 metara iznad najvieg objekta ili prepreke, na rastojanju od najmanje 300 metara ispred vazduhoplova u pravcu leta.

lan 137. Korienje vazduhoplova za pruanje pomoi u sluaju elementarnih nepogoda vri se po odredbama ovog pravilnika uz mogua neophodna odstupanja koja zahteva konkretna situacija u pogledu blagovremenog i efikasnog pruanja potrebne pomoi, pod uslovom da se ne ugroava bezbednost letenja radi bezbednosti lica u vazduhoplovu i na zemlji.

lan 138. Vazduhoplov za posebne namene moe za vreme letenja vui stvari ili podizati lica i stvari sa kopnenih i vodenih povrina, ako ima odobrenje za to i pod uslovom da posada vazduhoplova ima odgovarajuu dozvolu. Prilikom vue stvari, ukupna duina vazduhoplova zajedno sa vunim uetom i stvari koja se vue ne sme biti vea od 150 metara. Letenje vazduhoplova iz stava 1. ovog lana nadlena sluba kontrole letenja moe odobriti ako je horizontalna vidljivost danju preko 1.500 metara, odnosno 8.000 metara nou i ako su prostor za letenje i prepreke oko tog prostora propisano oznaeni i osvetljeni.

lan 139. Letenje helikoptera koji nosi spoljni teret (lica ili stvari) iznad naseljenih mesta nije dozvoljeno, osim ako je u pitanju spasavanje lica iz naseljenog mesta. Poletanje i sletanje helikoptera izvan aerodroma odnosno heliodroma moe se vriti ako to odobri nadlean organ i pod uslovom da pilot helikoptera ima najmanje 350 asova letenja helikopterom. U sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana poletanje i sletanje helikoptera mora se vriti po uslovima navedenim u odobrenju nadlenog organa. Mesto poletanja i sletanja helikoptera na kome je odobreno poletanje, odnosno sletanje, mora biti propisno obeleeno i oznaeno.

lan 140. Helikopter ne sme leteti ispod visine na kojoj ulazi u oblast autorotacije pri odreenoj brzini. Ako helikopter leti iznad naseljenih mesta, visina leta mora iznositi najmanje 100 metara iznad najvieg objekta ili prepreka u naselju. Ako helikopter leti nou, visina leta ne sme iznositi manje od 300 metara iznad najvie prepreke koja se nalazi u polupreniku od 1.500 metara od trenutne pozicije helikoptera. Ako helikopter leti u planinskoj oblasti u kojoj je reljef zemljita preko 900 metara nadmorske visine, visina leta mora iznositi najmanje 600 metara iznad najvie prepreke koja se nalazi u polupeniku od 5.000 metara od mesta nalaenja helikoptera.

lan 141.

Prevoz bolesnih i ozleenih lica vazduhoplovom za posebne namene moe se vriti ako na vazduhoplovu postoji odgovarajui prostor za smetaj bolesnog, odnosno ozleenog lica, tako da mu noge budu usmerene u pravcu leta, u sedeem ili leeem poloaju. Bolesno, odnosno ozleeno lice mora biti sigurnosnim pojasom privezano za sedite ili sanitetsko nosilo. U vazduhoplov iz stava 1. ovog lana moe se ukrcati lice koje e pruati neophodnu negu bolesnom, odnosno ozleenom licu, ako kapacitet vazduhoplova to omoguuje.

lan 142. Snimanje iz vazduhoplova moe se vriti ako za to postoji odobrenje nadlenog organa, predvieno propisom kojim se regulie snimanje iz vazduhoplova. Na letenje vazduhoplova iz stava 1. ovog lana primenjuju se odredbe ovog pravilnika, s tim da nadleni organ moe odobriti letenje na visini nioj od propisane, pod uslovom da se time ne ugroava bezbednost letenja vazduhoplova.

lan 143. Proveravanje ispravnosti rada zemaljskih ureaja za vazdunu plovidbu i njihovo podeavanje vri se vazduhoplovom opremljenim za te svrhe, kojim upravlja posada vazduhoplova osposobljena za takve letove. Na vazduhoplovu se mogu nalaziti i struna lica koja vre odreene poslove u vezi sa proveravanjem i podeavanjem ureaja. Letenje vazduhoplova iz stava 1. ovog lana i izvrenje zadatka vri se prema programu odobrenom od nadlenog organa. Za vreme letenja mora postojati neprekidna radio-veza sa nadlenom slubom kontrole letenja.

lan 144. Vazduhoplov se moe koristiti za potrebe propagande, ako su posada i vazduhoplov osposobljeni za takvo letenje. Letenje vazduhoplova se odvija po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR). Sva lica ukrcana u vazduhoplov iz stava 1. ovog lana moraju imati sigurnosne padobrane i biti upoznati sa nainom njihove upotrebe. Izbacivanje ili vua propagandnih predmeta mora se vriti tako da se ne ugrozi bezbednost letenja toga i drugih vazduhoplova, kao ni bezbednost lica i imovine na zemlji.

lan 145.

Lansiranje voenih i nevoenih leteih objekata sa sopstvenim pogonom i lansiranje pirotehnikih projektila sa sagorljivom supstancijom teom od 20 grama, moe se vriti ako za to postoji odobrenje nadlenog organa, u skladu sa odredbom lana 22. Zakona o vazdunoj plovidbi. U odobrenju iz stava 1. ovog lana odreuju se, sa stanovita bezbednosti vazdune plovidbe, nain i uslovi za lansiranje. Lansiranje objekata i projektila iz stava 1. ovog lana, kao i putanje balona i zmajeva vezanih elinim uetom, nije dozvoljeno na udaljenosti manjoj od 3.000 metara od aerodroma, odnosno od prilaznih i odlaznih ravni aerodroma. Nadlena sluba kontrole letenja, odnosno rukovodilac letenja moe, ako se time ne ugroava bezbednost vazdune plovidbe, odobriti lansiranje pirotehnikih projektila sa sagorljivom supstancijom lakom od 20 grama, na udaljenosti od 1.500 metara od aerodroma, odnosno od prilaznih i odlaznih ravni aerodroma.

VII VAZDUHOPLOVNE SPORTSKE DELATNOSTI

1. Opte odredbe
lan 146. Pod vazduhoplovnom sportskom delatnou u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se: letenje avionima, jedrilicama i balonima, letenje zmajeva sa ljudskom posadom, skakanje padobranom iz vazduhoplova i letenje vazduhoplovnih modela radi kolovanja i osposobljavanja sportskih vazduhoplovaca, postizavanja sportskih rezultata i irenja vazduhoplovno-tehnikog obrazovanja graana.

lan 147. Vazduhoplovna sportska delatnost odvija se, po pravilu, na sportskim aerodromima i letilitima i van utvrenih vazdunih puteva.

lan 148. Letenjem vazduhoplova u vazduhoplovnoj sportskoj delatnosti rukovodi rukovodilac letenja koga odredi nadleni organ vazduhoplovne sportske organizacije koja organizuje to letenje, u skladu sa odredbama ovog pravilnika i samoupravnog opteg akta te organizacije (lan 205. stav 2. Zakona o vazdunoj plovidbi).

lan 149. Letenje vazduhoplova i skakanje padobranom u aerodromskoj zoni vri se po programu letenja i skakanja koji se dostavlja na uvid nadlenoj slubi kontrole letenja, 24 asa ranije. Na zahtev te slube rukovodilac letenja ili lice koje on odredi

mora podneti na odobrenje i dnevne planove letenja vazduhoplovom i skakanja padobranom.

lan 150. Pre poetka letenja ili skakanja padobranom na sportskom aerodromu, mora biti pripremljena zemaljska organizacija letenja i na propisan nain obeleen odgovarajui teren za letenje (manevarske povrine, pokaziva pravca vetra, oznaka "T", itd.).

lan 151. Poletanje sportskog vazduhoplova moe se vriti ako u zoni poletanja (45 stepeni levo i desno od praga staze za poletanje) nema drugih vazduhoplova niti prepreka (lica, vozila, stoka, itd.). Ako avion vue jedrilicu, poletanje se moe odobriti tek kad pilot jedrilice i aviona daju znak da su spremni za poletanje. Sletanje na aerodrom ili letilite ne sme se vriti ako se na stazi za sletanje nalazi drugi vazduhoplov ili neka prepreka.

lan 152. Letenje aviona i jedrilica po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR), moe se vriti ako su ispunjeni sledei uslovi: 1) ako horizontalna vidljivost pri zemlji nije manja od 8.000 metara; 2) ako je donja ivica oblaka najmanje 450 metara iznad terena; 3) ako brzina i pravac vetra ne prelaze vrednosti dozvoljene tehnikim uputstvom za korienje tog aviona i jedrilice; 4) ako brzina lenog vetra pri poletanju i sletanju nije vea od tri metra u sekundi.

lan 153. Posada sportskog vazduhoplova mora biti opremljena sigurnosnim padobranom i osposobljena da se njime koristi, osim ako letaki prirunik vazduhoplova ne predvia korienje padobrana. Ako se letenje vri na nadmorskoj visini veoj od 3.600 metara, vazduhoplov mora biti opremljen ureajem za dopunsko snabdevanje posade vazduhoplova kiseonikom, a posada vazduhoplova mora biti osposobljena da koristi taj ureaj.

2. Odredbe o letenju aviona

lan 154. Obuka i osposobljavanje letakog osoblja sportskog vazduhoplovstva na avionima vri se po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) i u skladu sa odreenim nastavnim programom.

lan 155. Prilikom letenja dva ili vie aviona u aerodromskom krugu, odnosno u aerodromskoj zoni njihovo razdvajanje vri se na nain i pod uslovima koje odredi rukovodilac letenja, a voa vazduhoplova je obavezan da stalno osmatra vazduni prostor da bi se spreilo ugroavanje bezbednosti toga ili drugog vazduhoplova.

lan 156. Najmanje odstojanje u poletanju mora iznositi 1.000 metara izmeu aviona kod kojih dolazi do gubitka uzgona na brzinama do 80 km/as. Ako su u pitanju avioni kod kojih dolazi do gubitaka uzgona pri veim brzinama, odstojanje izmeu aviona mora iznositi 1.500 metara. Ako se na poletanju nalazi jedan ili vie aviona koji vuku jedrilice, odstojanje izmeu aviona mora iznositi najmanje 2.000 metara.

lan 157. Grupno letenje dva ili vie aviona moe se vriti na nain i pod uslovima da se ne ugrozi bezbednost letenja. Poletanje i sletanje aviona koji sainjavaju grupu vri se pojedinano, po redosledu koji odredi rukovodilac letenja. Rukovodilac letenja odreuje i rastojanje izmeu aviona koji lete u grupi. Ako se letenje vri u aerodromskom krugu, grupa se obrazuje u vazduhu posle drugog zaokreta, na visinama veim od 150 metara iznad terena. Prilikom grupnog letenja aviona, radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja, odnosno sa rukovodiocem letenja duan je da odrava voa grupe.

lan 158. Akrobatski let moe se vriti avionom namenjenim za takav let, na nain i pod uslovima koji su predvieni u letakom priruniku tog aviona. Akrobatski let se vri izvan vazdunih puteva, po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR).

Akrobatski let ne sme se vriti iznad naseljenih mesta i veih skupova lica, kao i na visini manjoj od 450 metara (1.500 stopa) iznad terena. Izuzetno od stava 2. ovog lana, nadleni organ moe odobriti da se koriste manje visine vodei pri tom rauna o bezbednosti vazduhoplova lica i imovine, s tim da se u odobrenju navedu uslovi pod kojima se akrobatski let moe izvriti.

3. Odredbe o letenju jedrilica

lan 159. Letenje jedrilica (jedrenje) vri se prema odredbama ovog pravilnika i propisa koji se odnose na letenje jedrilica, pod uslovom da je ispunjen minimum meteorolokih uslova. Kad se vri obuka pilota jedrilice, bez obzira na vrstu i tip jedrilice, jaina vetra ne sme biti vea od 8 m/sek, horizontalna vidljivost pri zemlji mora biti najmanje 8.000 metara, a visina donje ivice oblaka najmanje 300 metara iznad terena. Izuzetno od stava 2. ovog lana, ako se vri obuka pilota jedrilice za vii stepen osposobljenosti, jaina vetra moe iznositi do 20 m/sek. Akrobacije jedrilicom mogu se vriti pri jaini vetra do 8 m/s i pri horizontalnoj vidljivosti od najmanje 5.000 metara, s tim da visina donje ivice oblaka iznad terena ne bude manja od 800 metara. Letenje bez spoljne vidljivosti, danju ili nou, moe se vriti pri jaini vetra do 20 m/s, s tim da visina donje ivice oblaka iznad terena ne bude manja od 500 metara.

lan 160. Izuzetno radi izvrenja posebnog zadatka, jedrilica moe leteti i u nepovoljnijim meteorolokim uslovima od uslova iz lana 159. ovog pravilnika, uz odobrenje rukovodioca letenja i saglasnosti pilota jedrilice, s tim da se ne sme dovesti u pitanje bezbednost letenja jedrilice niti bezbednost lica u jedrilici i na zemlji.

lan 161. Avion homologovan za vuu jedrilica moe vui jedrilicu u aero-zaprezi, ako su ispunjeni uslovi predvieni ovim pravilnikom i propisom o letenju jedrilica. Jedan avion moe istovremeno vui najvie dve jedrilice, s tim da ukupna duina aero-zaprege ne sme biti vea od 150 metara.

lan 162. U prijavi leta aero-zaprege moraju se navesti podaci za sve vazduhoplove i njihove posade kao i to da li e se let odvijati u aerodromskoj zoni ili van te zone.

Posade vazduhoplova moraju izvriti odgovarajue pripreme pre poletanja u aerozaprezi i utvrditi postupke i signale za sve faze leta od poletanja do otkainjanja jedrilice, a posebno postupke pri promeni brzine letenja i za sluaj opasnosti.

lan 163. Jedrilica moe leteti u oblacima ako je opremljena za letenje bez spoljne vidljivosti i ako je posada jedrilice osposobljena za takvo letenje,osim u opasnim oblacima (CB), pod uslovom da se time ne ugroava bezbednost vazdune plovidbe.

lan 164. Dve ili vie jedrilica mogu leteti u istom oblaku ako postoji stalna radio-veza izmeu njih i ako visinska razlika izmeu dve jedrilice iznosi najmanje 150 metara (500 stopa). Visinska razlika se obezbeuje stalnim uzajamnim obavetavanjem i dogovorom pilota jedrilica putem radio-veze.

lan 165. Ako dve ili vie jedrilica lete u istom vazdunom stubu smer zaokreta se odreuje prema smeru zaokreta koji je odabrao pilot prve jedrilice koja je zapoela kruenje. Pri letenju u istom vazdunom stubu mora se odravati propisana udaljenost izmeu jedrilica. Najmanja dozvoljena visina kruenja u vazdunom stubu iznad terena iznosi 150 metara (500 stopa).

lan 166. Jedrilica moe leteti iznad padine ako postoje uslovi za letenje pri spoljnoj vidljivosti. Prilikom letenja dve ili vie jedrilica iznad iste padine, prvenstvo puta ima ona jedrilica kojoj vetar duva u levi bok. Ako vetar duva u levi bok vie jedrilica, prvenstvo ima jedrilica blia padini. Mimoilaenje i preticanje jedrilica iznad padine vri se tako to jedrilica, koja se nalazi na veoj udaljenosti od padine u odnosu na drugu jedrilicu, skree u pravcu suprotnom od padine.

4. Odredbe o padobranstvu
lan 167. Korienje vazduhoplova za izvoenje padobranskih skokova vri se prema odredbama ovog pravilnika i propisa o korienju padobrana.

Dozvola za skakanje sportskih padobranaca iz vazduhoplova moe se izdati: 1) ako je vazduhoplov predvien za takvu namenu i ako ima propisanu opremu; 2) ako je posada vazduhoplova osposobljena i ima odgovarajuu dozvolu za tu vrstu leta. Skakanjem sportskih padobranaca rukovodi ovlaeni nastavnik padobranstva koga imenuje nosilac prava raspolaganja vazduhoplovom, odnosno aerodromom na kome se vre skokovi, zavisno od toga, ko organizuje skakanje sportskih padobranaca. Radi dobijanja dozvole iz stava 2. ovog lana, organizacija koja predvia izvoenje padobranskih skokova mora podneti plan padobranskih skokova slubi kontrole letenja na najbliem aerodromu, najdocnije na 24 asa pre poetka skakanja.

lan 168. Skakanje sportskih padobranaca iz vazduhoplova vri se na aerodromima ili letilitima koji ispunjavaju propisane uslove za tu svrhu. Skakanje padobranaca van aerodroma ili letilita moe se vriti ako za to postoji posebno odobrenje nadlenog organa, a pod uslovima navedenim u tom odobrenju.

lan 169. Skakanje sportskih padobranaca iz vazduhoplova ne sme se vriti: 1) na vazdunim putevima i u zoni vazduhoplovnog pristanita, za vreme otvorenosti za javni vazduni saobraaj; 2) na visini ispod 400 metara iznad terena ili prepreka; 3) u oblacima, odnosno iznad oblaka, ako je udaljenost izmeu gornje ivice oblaka i visine odreene za skakanje manja od 200 metara; 4) za vreme kie, snega, magle i sumaglice; 5) ako je visina snenog pokrivaa manja od 10 cm na terenu pokrivenom snegom; 6) ako je jaina vetra vea od 3 m/s, kad se vre skokovi poetnika; 7) pri izvoenju trenanih i specijalnih skokova padobranom, ako je jaina vetra vea od 7 m/s.

lan 170. Sportski padobranac pri skakanju padobranom mora imati glavni i rezervni padobran koji odgovaraju propisanim tehnikim uslovima i iju upotrebu je odobrio nadleni organ, kao i propisanu opremu za izvoenje padobranskih skokova iz vazduhoplova.

Uslovi za korienje i nain korienja glavnog i rezervnog padobrana i propisane opreme utvruju se propisom o proizvodnji, odravanju i korienju padobrana.

5. Letenje balona, zmajeva i modela

lan 171. Pojedinano ili grupno letenje slobodnih vazdunih balona, teih od 0,5 kilograma, vri se izvan vazdunih puteva. Plan putanja balona sadri sledee podatke: 1) tip, oznaku, boju ili drugu karakteristiku balona; 2) datum, mesto i vreme putanja balona; 3) ukupnu teinu balona (teina balona sa korisnim teretom); 4) brzinu penjanja i planiranu visinu leta; 5) planirano trajanje leta i mesto sputanja; 6) podatke o licu odgovornom za putanje balona. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na letenje vezanih balona, ako je veza obezbeena elinim uetom duim od 100 metara. elino ue vezanih balona due od 100 metara mora biti na svakih 100 metara (300 stopa) obeleeno crveno-belim zastavicama, odnosno crveno-belim svetlima, ako se letenje vri nou.

lan 172. Vaduni balon sa ljudskom posadom moe leteti do visine od 300 metara iznad terena, ako u odobrenju za letenje nije drugaije odreeno. Odobrenje za let balona moe se izdati: 1) ako su ispunjeni uslovi meteoroloke vidljivosti (VMC); 2) ako je balon opremljen ureajem za upravljanje po visini leta; 3) ako lice koje upravlja balonom ima odgovarajuu dozvolu; 4) ako meteoroloki i drugi uslovi za let balona ukazuju da se letenjem balona nee ugroziti niti ometati letenje drugih vazduhoplova.

lan 173.

Letenje zmajeva sa ljudskom posadom moe se vriti iznad kopnene ili vodene povrine, na visini koju je odredio nadleni organ u dozvoli za letenje. Dozvola za letenje zmajeva moe se izdati: 1) ako je zmaj konstruisan i izgraen tako da je omogueno njegovo bezbedno korienje; 2) ako je lice koje upravlja zmajem osposobljeno za letenje zmajem sa ljudskom posadom. U dozvoli iz st. 1. i 2. ovog lana, pored uslova navedenih u tim stavovima, mogu se odrediti i drugi uslovi kojima se obezbeuje bezbednost lica koje upravlja zmajem i drugih lica, kao i imovine na zemlji.

lan 174. Letenje vazduhoplovnih modela koji po svojim tehnikim karakteristikama i teini, kao i visini leta, mogu ugroziti bezednost vazdune plovidbe, mora biti prijavljeno slubi kontrole letenja na najbliem aerodromu najdocnije na 24 asa pre letenja, podnoenjem plana letenja modela. Plan letenja modela sadri sledee podatke: 1) opis modela i njegove karakteristike (dimenzije, snagu motora, nain upravljanja i sl.); 2) broj modela koji e leteti i broj planiranih letova; 3) datum, mesto i vreme putanja modela; 4) duinu trajanja i planiranu visinu letenja; 5) podatke o licu odgovornom za putanje modela. Smatra se da letenje vazduhoplovnih modela moe ugroziti bezbednost vazdune plovidbe: 1) ako je u pitanju letenje modela preko 5 kilograma ukupne teine, odnosno modela sa raketnim pogonom bez obzira na teinu; 2) ako se putanje modela sa motorom sa unutranjim sagorevanjem planira na udaljenosti manjoj od 1.500 metara od vazduhoplovnog pristanita ili od naseljenog mesta; 3) ako se radi o letenju modela zmaja privezanog elinim uetom duine najmanje 100 metara. elino ue due od 100 metara mora biti na svakih 100 metara obeleeno crvenobelim zastavicama, odnosno crveno-belim svetlima ako se putanje modela zmaja vri nou.

II VANREDNI DOGAAJI ZA VREME LETENJA VAZDUHOPLOVA

Opte odredbe
lan 175. Kao vanredni dogaaji za vreme leta, u smislu ovog pravilnika, smatraju se: 1) dogaaji usled kojih vazduhoplov dolazi u opasnost; 2) vanredne okolnosti koje, posredno ili neposredno ugroavaju bezbednost letenja vazduhoplova. Ako nastupi vanredni dogaaj, posada vazduhoplova primenjuje prinudne postupke predviene ovim pravilnikom, zavisno od karaktera vanrednog dogaaja i vrste opasnosti.

lan 176. Odredbe ovog pravilnika o prinudnim postupcima u sluaju nastupanja dogaaja usled kojih vazduhoplov dolazi u opasnost, moraju se primenjivati, a voa vazduhoplova, odnosno lanovi posade vazduhoplova mogu od njih odstupiti samo ako primena tih odredaba ne bi dala oekivane rezultate. Odredbe ovog pravilnika o postupcima u sluaju nastupanja vanrednih okolnosti imaju karakter preporuka. Posada vazduhoplova ih primenjuje kad njihovo sprovoenje doprinosi bezbednijem letenju.

lan 177. Posada vazduhoplova je duna da preduzima sve potrebne mere da se izbegne opasnost od sudara vazduhoplova s drugim vazduhoplovom, vozilom, objektom ili preprekom na zemlji i u vazduhu. Ako nastupi opasno pribliavanje u smislu stava 1. ovog lana, primenjuju se odredbe ovog pravilnika o prvenstvu puta na zemlji i u vazduhu.

lan 178. Ako se vazduhoplov nalazi u opasnosti ili u vanrednim okolnostima koje ugroavaju bezbedno letenje toga ili drugog vazduhoplova, voa vazduhoplova duan je da o tome blagovremeno obavesti nadlenu slubu kontrole letenja.

lan 179. Za davanje obavetenja nadlenoj slubi kontrole letenja u sluaju iz lana 178. ovog pravilnika, kao i u sluaju primene prinudnog postupka, voa vazduhoplova koristi radio-vezu na radnoj frekvenciji. Ako se radio-veza ne moe uspostaviti na radnoj frekvenciji, koristie se frekvencija 121,5 Mc.

lan 180. Ako se radio-veza sa nadlenom slubom kontrole letenja nije mogla uspostaviti na nain predvien u lanu 179. ovog pravilnika, posada vazduhoplova koji ima transponder ukljuie mod "A" kod 7700, ako se let vri u podruju pokrivanja automatizovanog radarskog sistema.

lan 181. O primeni prinudnih postupaka voa vazduhoplova mora obavestiti nadlenu slubu kontrole letenja, ako okolnosti to dozvoljavaju. Obavetenje iz stava 1. ovog lana sadri: 1) pozivni znak vazduhoplova, ponovljen tri puta; 2) tip vazduhoplova; 3) stvarnu ili proraunatu poziciju vazduhoplova; 4) magnetski kurs, brzinu i visinu leta; 5) mogue trajanje leta zavisno od rezerve goriva; 6) prirodu i stepen opasnosti; 7) mere koje e se preduzeti radi izbegavanja ili umanjenja opasnosti; 8) vrstu pomoi, ako se ona zahteva (navoenje, pratnja, itd.). Po zavretku predaje obavetenja radio-vezom, voa vazduhoplova pritiska mikrofon dva puta u trajanju od po 10 sekundi, zatim daje pozivni znak vazduhoplova i poruku zavrava reju: "over", to znai: "predaja zavrena - sluam". Ako vazduhoplovu preti neposredna opasnost, voa vazduhoplova upuuje hitnu poruku nadlenoj slubi kontrole letenja ponavljanjem rei "mayday" tri puta. Ako opasnost treba tek da nastupi (neizvesnost), re "pan" treba ponoviti tri puta.

lan 182.

Posada vazduhoplova u letu koja primi radio-poruku o opasnosti poslatu od strane drugog vazduhoplova, duna je da obustavi korienje frekvencije na kojoj je primljena poruka i da nastoji utvrditi poziciju vazduhoplova, ako to ve nije naznaeno u poruci o opasnosti. Ako nadlena sluba kontrole letenja ne odgovori na poruku o opasnosti, posada vazduhoplova koja je primila tu poruku duna je da prenese poruku toj slubi i da po potrebi, bude posrednik u prenosu poruka izmeu te slube i vazduhoplova u opasnosti. Ako nadlena sluba to naredi, voa vazduhoplova usmerie let svog vazduhoplova prema vazduhoplovu u opasnosti i dalje postupati po uputstvima te slube.

lan 183. Voa vazduhoplova moe narediti, ako to nalae interes bezbednosti vazduhoplova i lica u njemu, da se iz vazduhoplova u letu ispusti odreena koliina goriva. Gorivo iz vazduhoplova moe se ispustiti u pravolinijskom letu: 1) ako ne postoji opasnost da se time prouzrokuje poar na vazduhoplovu; 2) ako se let vazduhoplova vri na visini preko 600 metara (2.000 stopa) iznad terena. Gorivo se ne sme isputati neposredno iznad naseljenog mesta ili dalekovoda.

lan 184. Voa vazduhoplova duan je da primeni postupak za prinudno sletanje vazduhoplova uvek kad ne postoje uslovi za dalje bezbedno letenje vazduhoplova, a naroito: 1) ako potpuno prestane rad motora (pogonske grupe) vazduhoplova; 2) ako poar na vazduhoplovu nije mogao biti ugaen; 3) ako kvar ili oteenje vitalnih delova vazduhoplova onemoguuje dalji bezbedan let. Prinudno sletanje vazduhoplova vri se zavisno od konkretnih okolnosti, na najpogodniji aerodrom ili letilite ili na odabrani teren pogodan za prinudno sletanje. Voa vazduhoplova koji je prinudno sleteo duan je da obavesti nadlenu slubu kontrole letenja o mestu i okolnostima prinudnog sletanja.

lan 185. Posada vazduhoplova i druga lica u vazduhoplovu moraju postupati po naredbama voe vazduhoplova.

Posada vazduhoplova koji je prinudno sleteo duna je da preduzme mere potrebne za ouvanje ivota i zdravlja lica u vazduhoplovu, za ouvanje vazduhoplova i stvari u njemu, kao i da obezbedi da se sauvaju tragovi prinudnog sletanja na vazduhoplovu i na zemlji.

lan 186. Voa vazduhoplova koji je prinudno sleteo daje u pismenom izvetaju nadlenom organu (lan 247. Zakona o vazdunoj plovidbi) sledee podatke: 1) poziciju vazduhoplova i vreme kad je nastupio sluaj koji je uticao ili izazvao prinudno sletanje vazduhoplova (kvar ili oteenje na vazduhoplovu, sluaj prinudne otmice vazduhoplova i sl.); 2) fazu leta, pravac i visinu, odnosno nivo leta; 3) opis sluaja koji je izazvao prinudno sletanje i okolnosti pod kojima je izvreno prinudno sletanje; 4) meteoroloke uslove u vreme pristupanja prinudnom sletanju i vremenske uslove na terenu prinudnog sletanja; 5) mere koje su preduzete; 6) posledice prinudnog sletanja vazduhoplova.

lan 187. Po zavretku leta, voa vazduhoplova dostavlja pismeni izvetaj nadlenoj slubi kontrole letenja na aerodromu sletanja u sledeim sluajevima: 1) ako je tokom leta dolo do opasnog pribliavanja vazduhoplova, odnosno do opasnosti od sudara sa drugim vazduhoplovom; 2) ako je posada vazduhoplova izgubila orijentaciju usled greke ili propusta nadlene slube kontrole letenja; 3) ako je bilo greaka ili propusta prilikom upravljanja vazduhoplovom, koji su mogli ugroziti bezbednost letenja vazduhoplova; 4) ako su uoene nepravilnosti kod letenja drugog vazduhoplova; 5) ako su uoene neispravnosti nekog radio-navigacionog ureaja na zemlji; 6) ako je posada vazduhoplova odstupila od obaveznih postupaka predvienih u lanu 176. stav 1. ovog pravilnika.

lan 188.

Voa vazduhoplova moe aerodromskoj slubi kontrole letenja na aerodromu sletanja podneti pismeni izvetaj o svakom sluaju koji je, po njegovom miljenju, mogao ugroziti bezbednost letenja (sudar sa nekim leteim objektom ili pticom, uskraivanje zatraene pomoi od nadlene slube kontrole letenja ili nekog drugog vazduhoplova, neadekvatna upotreba propisane terminologije i skraenica i sl.).

lan 189. Izvetaji predvieni u l. 186. do 188. ovog pravilnika podnose se na obrascu Prilog br. 10 - Prijava o ugroavanju bezbednosti u vazdunoj plovidbi, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

2. Vazduhoplov u opasnosti
lan 190. Smatra se da je vazduhoplov u opasnosti, u smislu lana 175. stav 1. taka 1. ovog pravilnika: 1) ako se naglo pogora zdravlje voe vazduhoplova; 2) ako se naglo pogoraju meteoroloki uslovi; 3) ako se izgubi orijentacija; 4) ako se u vazduhoplovu otkrije eksploziv; 5) ako doe do pokuaja otmice vazduhoplova.

lan 191. Ako se tokom leta naglo pogora zdravlje voe vazduhoplova, upravljanje vazduhoplovom preuzima drugi pilot do prvog aerodroma sletanja. Ako vazduhoplov nema drugog pilota, voa vazduhoplova se mora osveiti kiseonikom i odmah se pristupa sletanju na prvi pogodan aerodrom. U sluaju pojave lanih oseanja voe vazduhoplova o poloaju vazduhoplova u odnosu na zemlju ili ako vazduhoplov doe u nepravilan poloaj, voa vazduhoplova koristi za dovoenje vazduhoplova u pravilan poloaj instrumente vazduhoplova i prirodni horizont, ako je on vidljiv. Piloti koji upravljaju istim vazduhoplovom ne smeju, pre i za vreme leta koristiti istu hranu i pie, da se ne bi pogoralo zdravlje oba pilota usled eventualno neispravne hrane ili pia.

lan 192.

Ako se usled naglog pogoranja meteorolokih uslova vazduhoplov nae u vazdunom prostoru nepovoljnom za letenje, voa vazduhoplova je duan da odgovarajuim manevrom nastoji da vazduhoplov izvede iz tog prostora. Ako to nije mogue, voa vazduhoplova je duan da vazduhoplov vrati na polazni aerodrom ili na aerodrom najpogodniji za bezbedno sletanje. Letenje u vazdunom prostoru nepovoljnom za letenje, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se: 1) ulazak vazduhoplova u vazduni prostor u kome postoje meteoroloki uslovi za instrumentalno letenje (IMC), a vazduhoplov nije opremljen ili posada vazduhoplova nije osposobljena za takvo letenje; 2) nailazak na vazduni prostor sa olujnom aktivnou kumulonimbusnih oblaka; 3) letenje vazduhoplova u vazdunom prostoru u kome dolazi do zaleivanja spoljnih povrina vazduhoplova, koje se ne moe spreiti ili otkloniti.

lan 193. Ako tokom leta voa vazduhoplova ne moe da utvrdi poziciju vazduhoplova u odnosu na zemlju (gubitak orijentacije), zatraie pomo od nadlene slube kontrole letenja i utvrdie preostalu koliinu goriva. Ako i pored pomoi nadlene slube kontrole letenja i proverama navigacionih elemenata pomou instrumenata nije utvrena pozicija vazduhoplova, voa vazduhoplova mora odrediti dalji reim i trajanje leta i pristupiti uspostavljanju orijentacije pomou karakteristinih orijentira na zemlji ili letenjem ka nekom radionavigacionom sredstvu. U sluaju iz stava 2. ovog lana, voa vazduhoplova moe menjati visinu leta ako to odobri nadlena sluba kontrole letenja.

lan 194. Ako prilikom letenja vazduhoplova u grupi, voa grupe izgubi orijentaciju, voenje grupe preuzima pilot drugog vazduhoplova, odreen pre poetka leta, koji nije izgubio orijentaciju. Voa grupe moe ponovo preuzeti voenje vazduhoplova samo ako je u potpunosti utvrdio poziciju vazduhoplova u odnosu na zemlju. Ako cela grupa vazduhoplova izgubi orijentaciju, voa grupe nee napustiti voenje grupe vazduhoplova nego e preduzeti mere za uspostavljanje orijentacije predviene u lanu 193. ovog pravilnika. Ako, i pored svih preduzetih mera, orijentacija ne bude uspostavljena a rezerve goriva se nalaze pri kraju, pristupie se postupku za prinudno sletanje.

lan 195.

Ako voa vazduhoplova primi obavetenje da se vazduhoplov nalazi u opasnosti, usled toga to se na njemu nalazi bespravno unesen eksploziv ili neko eksplozivno telo, duan je da preduzme mere propisane za takve sluajeve da bi se izbegla ili umanjila opasnost za vazduhoplov i lica u njemu. Ako obavetenja o opasnosti primi od nadlene slube kontrole letenja, voa vazduhoplova mora zatraiti da poruka o opasnosti bude potvrena i dalje saraivati sa tom slubom u pogledu preduzimanja propisanih mera. Voa vazduhoplova mora pre sletanja na aerodrom obavestiti nadlenu slubu kontrole letenja tog aerodroma o nameravanom sletanju i zatraiti pomo predvienu za sluaj u kome se vazduhoplov nalazi u opasnosti. Po sletanju na aerodrom, posada vazduhoplova mora preduzeti sve mere potrebne za brzu evakuaciju lica u vazduhoplovu i dalje postupati po uputstvu nadlenog organa.

lan 196. Ako za vreme letenja doe do pokuaja ili izvrenja krivinog dela otmice vazduhoplova, posada vazduhoplova je duna, zavisno od konkretnih okolnosti, da preduzme mere potrebne za bezbednost vazduhoplova i lica u njemu. Voa vazduhoplova obavetava, ako je to mogue, nadlenu slubu kontrole letenja o otmici vazduhoplova i saoptava pozivni znak i trenutnu poziciju vazduhoplova, okolnosti i prirodu opasnosti i svoje dalje namere. Ako postojee okolnosti ne omoguuju da se nadlena sluba kontrole letenja obavesti o otmici vazduhoplova, voa vazduhoplova ukljuuje transponder na mod "A" kod 7500 i dugme sa oznakom "IDENT", to znai: "otet sam i prinuen na novo odredite", ako se vazduhoplov nalazi u podruju pokrivanja automatizovanog radarskog sistema. Nadlena sluba kontrole letenja mora odmah radio-vezom da proveri da li je ukljuivanje transpondera na oznaenom kodu bilo namerno ili sluajno i da vazduhoplovu prui moguu pomo.

3. Vanredne okolnosti
lan 197. Pod vanrednim okolnostima, u smislu lana 175. stav 1. taka 2. ovog pravilnika, podrazumevaju se: 1) gubitak radio-veze vazduhoplova; 2) prestanak rada, odnosno nepravilno funkcionisanje motora (pogonske grupe), komandi leta ili nekog tehnikog sistema vazduhoplova; 3) dekompresija putnike kabine;

4) pojava poara na vazduhoplovu; 5) sudar vazduhoplova sa nekim leteim objektom; 6) drugi sluajevi neispravnosti na vazduhoplovu usled kojih moe doi do ugroavanja bezbednosti letenja vazduhoplova.

lan 198. Ako vazduhoplov koji leti, u uslovima meteoroloke vidljivosti (VMC) po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), nije u mogunosti da odrava na propisan nain radiovezu sa nadlenom slubom kontrole letenja, voa vazduhoplova nastavlja let po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) ka prvom aerodromu na koji moe bezbedno sleteti vazduhoplov. Ako vazduhoplov koji leti po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) izgubi radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja u zoni aerodroma poletanja ili sletanja, voa vazduhoplova obustavlja dalje letenje i pristupa sletanju na propisani nain. Ako je gubitak radio-veze nastao za vreme leta na odreenom vazdunom putu, odnosno ruti, let se nastavlja po odobrenom vazdunom putu, odnosno ruti do prvog aerodroma na koji moe bezbedno sleteti vazduhoplov. U sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana, voa vazduhoplova nastavlja sa radio-predajom ako je to mogue. Po dolasku u zonu aerodroma sletanja voa vazduhoplova pravi vazduhoplovom krug iznad aerodromskog tornja, odnosno iznad slova "T" postavljenog na aerodromu i time izraava elju da vazduhoplov sleti.

lan 199. Kad voa vazduhoplova koji leti, u instrumentalnim meteorolokim uslovima (IMC) po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), nije u mogunosti da odrava propisanu radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja, on se mora pridravati pravila utvrenih u l. 200. i 202. ovog pravilnika, zavisno od faze leta vazduhoplova. U sluaju iz stava 1. ovog lana, voa vazduhoplova duan je da se pridrava svih elemenata leta odobrenih od nadlene slube kontrole letenja, odnosno svih elemenata leta iz odobrenog plana leta. Nadletanje taaka obaveznog javljanja mora se vriti prema elementima iz odobrenog plana leta. Ako vazduhoplov koji je izgubio radio-vezu sa nadlenom slubom kontrole letenja ima transponder, voa vazduhoplova ukljuuje mod "A" kod 7600, ako se vazduhoplov nalazi u podruju pokrivanja automatizovanog radarskog sistema.

lan 200. Ako avion posle poletanja u fazi penjanja izgubi radio-vezu, nastavlja penjanje po odobrenoj ruti do odobrenog nivoa leta. Posle tri minuta leta na odobrenom nivou,

skree s puta za 60 stepeni, s tim da se ne sme udaljavati vie od 20 nautikih milja od sredine vazdunog puta i naputa aerodromsku, odnosno terminalnu zonu, nastavljajui let paralelno sa odobrenim pravcem leta. Na vazduni put avion se vraa kad dostigne nivo leta iz odobrenog plana leta.

lan 201. Ako vazduhoplov u letu na vazdunom putu, odnosno ruti izgubi radio-vezu, let se nastavlja po tom putu, odnosno ruti na nivou leta naknadno odobrenim od nadlene slube kontrole letenja, odnosno po vazdunom putu ili ruti i nivou leta iz odobrenog plana leta, ako nije bilo naknadnog odobrenja. Ako je vazduhoplov iz stava 1. ovog lana voen radarom, let se nastavlja po pravoj liniji do prvog navigacionog sredstva, odnosno do vazdunog puta naznaenog u vektorskom odobrenju radarskog kontrolora. Ako se vazduhoplov nalazi u krugu ekanja (holding), let se nastavlja kruenjem iznad navigacionog sredstva. Krug ekanja se naputa u vreme odreeno za prilaenje vazduhoplova aerodromu, postepenim smanjenjem visine u stranu zaokreta vazduhoplova, s tim da vazduhoplov bude iznad zavrne take prilaza u vreme predvieno za dobijanje odobrenja za sletanje, odnosno u vreme naznaeno u planu leta.

lan 202. Ako radio-vezu izgubi vazduhoplov koji se nalazi u fazi sletanja, prilaenje vazduhoplova aerodromu vri se u vreme naznaeno u odobrenom planu leta. Ako se ne moe izvriti u naznaeno vreme, sletanje vazduhoplova vri se prema postupku predvienom po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR), ako meteoroloki uslovi to omoguuju. Ako sletanje nije mogue izvriti prema odredbi stava 2. ovog lana, voa vazduhoplova naputa aerodromsku i terminalnu zonu i usmerava vazduhoplov ka najpogodnijem aerodromu za sletanje pri spoljnoj vidljivosti. Posle sletanja voa vazduhoplova je duan da o sletanju obavesti, raspoloivim sredstvima veze, nadlenu slubu kontrole letenja aerodroma na koji je prema planu leta trebalo da sleti.

lan 203. Ako na vazduhoplovu za vreme letenja prestane rad ureaja za upravljanje vazduhoplovom, odnosno nastupi nepravilno funkcionisanje tih ureaja (pogonske grupe, komande leta, ili nekog tehnikog sistema vazduhoplova) voa vazduhoplova mora se pridravati, zavisno od faze leta vazduhoplova, pravila iz lana 204. ovog pravilnika.

lan 204.

U sluaju iz lana 203. ovog pravilnika, voa vazduhoplova e: 1) u fazi poletanja kad vazduhoplov ne postigne predvienu brzinu V1 - prekinuti dalje poletanje zadravajui isti pravac kretanja i vazduhoplov zaustaviti na poletno-sletnoj stazi ili na delu aerodroma predvienom za ovakve sluajeve. Ako je predviena brzina postignuta, poletanje se nastavlja i vazduhoplov se zadrava na postignutoj visini ili se blagim penjanjem usmerava ka terenu pogodnom za prinudno sletanje; 2) za vreme letenja na vazdunom putu - let nastaviti na najpogodnijoj visini, uz odobrenje nadlene slube kontrole letenja, i vazduhoplov usmeriti ka najbliem aerodromu pogodnom za sletanje ako okolnosti to omoguuju. U protivnom vazduhoplov se usmerava ka terenu pogodnom za prinudno sletanje; 3) u fazi sletanja vazduhoplova - let nastaviti uz pomo nadlene slube kontrole letenja, koja oslobaa poletno-sletnu stazu radi sletanja vazduhoplova. Ako okolnosti to ne omoguuju, vazduhoplov se usmerava ka terenu pogodnom za prinudno sletanje.

lan 205. Ako za vreme leta vazduhoplova koji ima kabinu pod pritiskom doe do dekompresije kabine, voa vazduhoplova pristupie ubrzanom smanjenju visine leta do bezbedne visine i napustie vazduni put, ako se nalazi na njemu. Voa vazduhoplova nastavie dalje letenje prema dogovoru sa nadlenom slubom kontrole letenja. Ako je usled dekompresije kabine oteena osnovna struktura vazduhoplova, usled ega se moe ugroziti bezbednost daljeg letenja, voa vazduhoplova pristupa postupku za prinudno sletanje vazduhoplova.

lan 206. Posada vazduhoplova na kome je za vreme leta dolo do poara, mora bez odlaganja preduzeti mere predviene za sluaj poara, na nain utvren u tehnikom priruniku tog vazduhoplova (ukljuivanje protivpoarnih ureaja, smanjenje brzine, iskljuenje odnosnog motora, itd.). Pri pojavi poara na vazduhoplovu u letu, voa vazduhoplova pokuae da poar ugasi klizajuim letom vazduhoplova u suprotnu stranu od mesta izbijanja poara. Ako i pored svih preduzetih mera poar nije mogao biti ugaen, voa vazduhoplova je duan da pristupi postupku za prinudno sletanje vazduhoplova.

lan 207. Ako vazduhoplov za vreme leta pretrpi oteenje usled udara u neki letei objekt ili pticu, odnosno usled ulaska u gradonosne oblake, voa vazduhoplova mora smanjiti brzinu leta i preduzeti druge mere za bezbednost letenja.

Ako usled oteenja vazduhoplov nije sposoban za dalje bezbedno letenje, voa vazduhoplova pristupie postupku za prinudno sletanje vazduhoplova. Voa vazduhoplova obavetava nadlenu slubu kontrole letenja o oteenju vazduhoplova i preduzetim merama, odnosno o prinudnom sletanju vazduhoplova.

IX POSEBNE ODREDBE O LETENJU I SIGNALIZACIJI U SLUAJU VANREDNIH DOGAAJA

lan 208. Vazduhoplov koji uestvuje u pruanju pomoi vazduhoplovu u opasnosti leti ka podruju vanrednog dogaaja, odnosno ka mestu udesa najkraim putem. Presecanje vazdunog puta vri se prema odredbama ovog pravilnika o presecanju vazdunih puteva. Nadletanje mesta udesa vazduhoplova moe se vriti i ispod minimalnebezbedne visine propisane za nadletanje prepreka, ako se time ne ugroava bezbednost vazduhoplova, lica i imovine u vazduhoplovu i na zemlji.

lan 209. Ako voa vazduhoplova u letu primeti da se neki vazduhoplov nalazi u opasnosti duan je da o tome odmah obavesti nadlenu slubu kontrole letenja i da nastoji da stupi u vezu sa posadom vazduhoplova u opasnosti. Ako se veza sa vazduhoplovom u opasnosti nije mogla uspostaviti, voa vazduhoplova iz stava 1. ovog lana duan je da usmeri let svog vazduhoplova iznad mesta na kome se nalazi vazduhoplov u opasnosti, ako to naredi nadlena sluba kontrole letenja i toj slubi saoptava podatke o poziciji i tipu vazduhoplova, vrsti opasnosti, odnosno udesu vazduhoplova i druge podatke do kojih doe.

lan 210. Ako voa vazduhoplova u toku leta opazi da je neki vazduhoplov izvrio prinudno sletanje van aerodroma, duan je da o tome odmah obavesti nadlenu slubu kontrole letenja i saopti sledee podatke o vazduhoplovu koji je prinudno sleteo: 1) oznaku i tip vazduhoplova; 2) poloaj vazduhoplova prema geografskim koordinatama, ili udaljenost i magnetski kurs od neke poznate take na zemlji ili u odnosu na neko radionavigaciono sredstvo; 3) tano vreme prema Griniu (GMT) kad je vazduhoplov primeen; 4) stepen oteenja vazduhoplova i broj lica oko njega.

Voa vazduhoplova u letu duan je da signale primljene od vazduhoplova koji je prinudno sleteo odmah prenese nadlenoj slubi kontrole letenja.

lan 211. Ako voa vazduhoplova u letu primeti da je neki vazduhoplov izvrio prinudno sletanje na vodenu povrinu, duan je da o tome odmah obavesti i posadu broda koji se nalazi u blizini, radi pruanja pomoi vazduhoplovu u opasnosti. Ako voa vazduhoplova nije mogao da uspostavi radio-vezu sa posadom broda, obavestie posadu broda na taj nain to e usmeriti vazduhoplov u kruni let iznad broda, uz istovremenu promenu gasa motora ili koraka elise da bi skrenuo panju posade broda. Zatim e u pravolinijskom letu izvriti naizmenino naginjanje vazduhoplova u pravcu koji brod treba da sledi radi prilaenja mestu prinudnog sletanja. Ako se naknadno utvrdi da pomo broda nije potrebna, voa vazduhoplova u letu prenee to posadi broda na taj nain to e okomito na trag broda nadleteti blizinu krme broda na maloj visini, a zatim izvriti naizmenino naginjanje vazduhoplova oko uzdune ose, uz istovremenu promenu gasa motora ili koraka elise.

lan 212. Posada vazduhoplova koji je izvrio prinudno sletanje, duna je da koristi raspoloive ureaje i opremu na vazduhoplovu da bi privukla panju vazduhoplova u letu, broda ili spasilake ekipe.

lan 213. Posada vazduhoplova koji je prinudno sleteo na kopno ili vodenu povrinu, koristi za signalizaciju rakete za sluaj opasnosti, metalno ogledalo i radio-predajnik SOS. Ako je vazduhoplov prinudno sleteo na kopno koriste se, pored sredstava za signalizaciju iz stava 1. ovog lana otvoren padobran i vatra, odnosno dim rasporeen u obliku trougla. Ako je vazduhoplov prinudno sleteo na vodenu povrinu koriste se pored sredstava za signalizaciju iz stava 1. ovog lana, posebna pitaljka, boja za obeleavanje traga vazduhoplova i svetlosni signali iz amca ili splava za spasavanje.

lan 214. Optenje izmeu posade vazduhoplova u letu i posade vazduhoplova koji je izvrio prinudno sletanje, odnosno spasilake ekipe vri se znacima datim u prilogu b. 11 Vizuelni znaci zemlja-vazduh, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

X KAZNENE ODREDBE

lan 215. Novanom kaznom od 300 do 3.000 novih dinara kaznie se za vazduhoplovni prekraj voa vazduhoplova ili drugo odgovorno lice koje je upravljalo ili uestvovalo u upravljanju jugoslovenskog vazduhoplova ako svoje poslove u vezi sa letenjem vazduhoplova iznad otvorenog mora ne vri po odredbama ovog pravilnika (lan 1. stav 4).

lan 216. Novanom kaznom od 300 do 3.000 novih dinara kaznie se za vazduhoplovni prekraj voa vazduhoplova ili drugo odgovorno lice koje je upravljalo ili uestvovalo u upravljanju vazduhoplovom dok jugoslovenski vazduhoplov leti u vazdunom prostoru koji je pod suverenitetom druge drave ako se ne pridrava propisa o letenju i manevrisanju vazduhoplova koji se primenjuju na podruju suvereniteta te drave ili se, ako tih propisa nema ne pridrava odredaba ovog pravilnika (lan 1. stav 5). Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se ako je kaznu za vazduhoplovni prekraj izrekao nadleni organ drave u ijem je vazdunom prostoru vazduhoplovni prekraj uinjen.

XI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 217. Letaki prirunici vazduhoplova e se usaglasiti sa odredbama ovog pravilnika u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

lan 218. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae Pravila letenja (objavljena u Prilogu br. 7 uz "Slubeni list FNRJ", br. 92/49).

lan 219. Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku 30 dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

Br. 2581 27. jula 1978. godine Beograd Predsednik Saveznog komiteta za

saobraaj i veze, Ante Zeli, s.r.

Prilog br. 1 BRISAN - sa 4/83

Prilog br. 2

ZNACI SPORAZUMEVANJA 1. Znaci za opasnost, hitnost i predaju poruke

a) Znaci za opasnost Ako vazduhoplovu preti neposredna opasnost, sledei znaci dati bilo zajedno bilo pojedinano, predstavljaju poziv za pomo: 1) radio-telegrafska poruka po Morzeovom kodu SOS (... --- ...); 2) radio-telefonska poruka MAYDAY; 3) pojedinano ili u kratkim razmacima ispaljene crvene rakete ili petarde, odnosno padobrani sa crvenim dimnim ili svetleim petardama; 4) transponderska poruka, emitovana postavljanjem moda A, koda 7700; 5) ako se vazduhoplov nalazi u opasnosti a radio-veza sa kontrolom letenja je prekinuta, voa vazduhoplova moe neuobiajenim manevrom u letu ili bilo kakvim raspoloivim sredstvom da skrene panju na svoj vazduhoplov.

b) Znaci za hitnost Ako je voa vazduhoplova odluio da neodlono sleti vazduhoplovom koji je u tekoj situaciji a ne zahtevajui neposredno pruanje hitne pomoi upotrebie sledee svetlosne znake: 1) viekratno ukljuivanje i iskljuivanje reflektora za sletanje; 2) viekratno ukljuivanje i iskljuivanje navigacionih svetala tako da se razlikuje od migajuih svetala.

v) Znaci za predaju poruke

Ako voa vazduhoplova eli da d hitan izvetaj o ugroavanju bezbednosti vazduhoplova, upotrebie sledee znake: 1) radio-telegrafski ili na drugi nain predata poruka po Morzeovom kodu XXX (-..-..--..-); 2) radio-telefonska poruka PAN.

2. Svetlosni znaci upozorenja

Niz raketa koje u rasprskavanju daju crvenu i zelenu svetlost i zvezdice ispaljenih sa zemlje u razmacima od po 10 sekundi upozoravaju pilota vazduhoplova da se nalazi ili da ulazi u zabranjenu zonu, uslovno zabranjenu zonu ili opasnu zonu.

3. Znaci za aerodromski saobraaj

a) Svetlosni znaci kontrole letenja Svetlo Znaci koje kontrola letenja upuuje vazduhoplovu u letu 1. Svetlo zeleno 2. Stalno crveno Odobreno sletanje Produi na drugi krug. Prednost ima drugi vazduhoplov Produi i doi ponovo na sletanje Zabranjeno sletanje. Neupotrebljiva PSS Sleti na aerodrom i vozi na platformu* Ne slei bez obzira na ranija uputstva na zemlji Odobreno poletanje Zaustavi se i ekaj

3. Migajue zeleno svetlo 4. Migajue crveno svetlo 5. Migajue belo svetlo 6. Crvena raketa

Dozvoljeno voenje Oslobodi PSS Vrati se na taku poetka voenja

* Potrebna odobrenja dae se blagovremeno.

b) Znaci voenja vazduhoplova Posle prijema svetlosnih znakova kontrole letenja voa vazduhoplova potvruje njihov prijem i razumevanje na sledei nain: (1) iz vazduha danju: naizmeninim nagibom vazduhoplova oko uzdune ose;

(2) iz vazduha nou: dvokratnim iskljuivanjem i ukljuivanjem reflektora za sletanje, odnosno navigacionih svetala ako nema reflektora; (3) sa zemlje danju: naizmeninim davanjem punog otklona krilaca ili krme pravca; (4) sa zemlje nou: dvokratnim iskljuivanjem i ukljuivanjem reflektora za sletanje, odnosno navigacionih svetala ako nema reflektora. Potvrivanje prijema svetlosnih znakova ne vri se u zavrnoj fazi prilaenja.

v) Vizuelni znaci na zemlji

(1) "ZABRANA SLETANJA"

etvrtasta crvena horizontalna tabla sa utim dijagonalama oznaava da je sletanje na tom aerodromu zabranjeno i da se ta zabrana moe produiti.

(2) "NAROITA OPREZNOST PRILIKOM PRILAENJA I SLETANJA" etvrtasta, crvena horizontalna tabla sa samo jednom utom dijagonalom, oznaava da zbog ravog stanja manevarskih povrina ili zbog nekog drugog razloga treba biti naroito oprezan u toku prilaenja i sletanja.

(3) "UPOTREBA PSS I STAZA ZA VOENJE" Horizontalna bela tabla, u obliku dva kruga povezana prekom, oznaava da se poletanje, sletanje i voenje po zemlji vri iskljuivo po odreenim poletno-sletnim stazama i stazama za voenje.

Znak iz prethodnog stava koji ima preko svakog kruga poprenu crnu crtu, oznaava da se poletanje i sletanje vri samo na odreenoj poletno-sletnoj stazi, a da se drugi manevri mogu vriti slobodno po manevarskim povrinama aerodroma, osim po poletno-sletnim stazama i stazama za voenje.

(4) "PROSTOR ZA MANEVRISANJE VAN UPOTREBE" Krstovi nacrtani belom ili drugom uoljivom bojom postavljeni horizontalno, na prostoru za manevrisanje, oznaavaju zone upotrebljive za manevrisanje vazduhoplova. Isto znaenje imaju i crvene zastavice.

(5) "UPUTSTVA ZA SLETANJE I POLETANJE" Nie navedeni znaci, upotrebljeni pojedinano ili zajedno, oznaavaju pravac poletanja ili sletanja, i to: - horizontalno postavljeni znak u obliku slova "T" bele ili oran boje, oznaava da se poletanje i sletanje vri u pravcu koji je paralelan duoj vertikalnoj strani slova "T"

Za poletanje i sletanje nou, postavljaju se bele svetiljke u obliku slova "T" - grupa od dva broja postavljena vertikalno na kontrolnom tornju aerodromske kontrole letenja (AKL) ili u njegovoj blizini, vidljiva za sve vazduhoplove koji se nalaze na manevarskim povrinama tog aerodroma, oznaava pravac poletanja i

sletanja izraen u deseticama stepeni magnetskog pravca, zaokruen na bliu deseticu.

(6) "KRETANJE U DESNO" Strela uoljive boje (belo, oran) upravljena udesno i postavljena u signalnom prostoru, oznaava da kolske krugove ili delove ovih krugova pre sletanja i posle poletanja treba vriti udesno.

(7) "OPERATIVNI BIRO AERODROMSKE KONTROLE LETENJA" Tabla vertikalno postavljena sa crnim slovom "C" na utoj osnovi, oznaava mesto gde se predaju izvetaji o letu koji se odnose na vazdunu plovidbu.

(8) "JEDRILICE LETE" Dvostruki beli krst postavljen tako da je vidljiv iz vazduha, oznaava da se aerodrom upotrebljava za letenje jedrilica i da je letenje u toku.

4. Znaci za parkiranje vazduhoplova Znaci koje parker upuuje voi vazduhoplova

Znaci se daju rukama ili osvetljenim palicama. Prilikom davanja znakova parker mora biti okrenut licem prema vazduhoplovu. Ako se znaci upuuju avionu parker se

nalazi ispred levog krila u vidokrugu voe vazduhoplova, a ako se znaci upuuju helikopteru, ispred helikoptera na mestu gde ga voa vazduhoplova najbolje vidi. Motori se oznaavaju brojevima, s desne u levo u odnosu na parkera.

a) Znaci koji se upuuju avionu

(1) "POSTUPAJ PO UPUTSTVIMA PARKERA" Desna ruka ispruena vertikalno iznad glave parkera - od ovog trenutka parker vodi avion i upravlja njegovim kretanjem pomou znakova.

(2) "POSTAVI SE ISPRED MENE" Ruke ispruene vertikalno iznad glave a dlanovi okrenuti jedan prema drugome.

(3) "PRODUI DO SLEDEEG PARKERA" Leva ili desna ruka preko pojasa savijena u laktu dlanom okrenuta zemlji, a smerom ake oznaava poloaj sledeeg parkera.

(4) "NAPRED PRAVO"

Ruke uzdignute vertikalno, lako rairene, a dlanovi okrenuti unazad uz ponavljanje pokreta napred - nazad. Brzina pokreta oznaava brzinu kretanja aviona.

(5) "SKREI ULEVO" - "SKREI UDESNO" "ULEVO" - desna ruka sputena sa kaiprstom upravljenim ka zemlji, a levom rukom se ine pokreti navie i unazad. Brzina pokreta leve ruke oznaava poluprenik zaokreta.

"UDESNO" - leva ruka sputena sa kaiprstom upravljenim ka zemlji, a desnom rukom se ine pokreti navie i unazad. Brzina pokreta desne ruke oznaava poluprenik zaokreta.

(6) "STOJ" Ruke su ukrtene iznad glave sa ponavljanjem pokreta ukrtavanja. Brzina pokreta je u zavisnosti od hitnosti zaustavljanja. Ako zaustavljanje treba da bude bre, utoliko su bri i pokreti.

(7) "KONICE UPOTREBI" - " KONICE OTPUSTI" "UPOTREBI" - desna ruka preko pojasa savijena u laktu, dlan okrenut prema telu i prsti isprueni. Stezanje pesnice oznaava koenje.

"OTPUSTI" - desna ruka preko pojasa savijena u laktu, a stegnuta pesnica okrenuta prema telu. Ispravljanje prstiju oznaava otputanje konica.

(8) "PODMETAI STAVLJENI" - "PODMETAI UKLONJENI" "STAVLJENI" - dlanovi okrenuti prema telu, pesnice stegnute i palci oprueni, a ruke oputene na dole sa pokretima prema sredini.

"UKLONJENI" - dlanovi okrenuti od tela, pesnice stegnute i palci oprueni, a ruke oputene na dole sa pokretima od sredine.

(9) "STAVI MOTORE U RAD" Desna ruka se kruno pokree u visini glave a prsti podignute leve ruke oznaavaju motor.

(10) "ZAUSTAVI RAD MOTORA" Ruka sa akom u visini ramena dlan okrenut ka zemlji. Prsti druge opruene ruke na dole oznaavaju motor.

(11) "SMANJI GAS MOTORIMA" Rukama skoro sputenim sa dlanovima okrenutim ka zemlji mae se vie puta goredole.

(12) "SMANJI GAS MOTORU (MOTORIMA) NA POKAZANOJ STRANI"

Ruke skoro sputene, dlanovi okrenuti ka zemlji, a desna ruka se die i sputa, to oznaava smanjivanje gasa motora na levoj strani i obrnuto.

(13) "IDI PRAVO UNAZAD" Ruke ispruene vertikalno iznad glave, dlanovi okrenuti napred, a ruke se sputaju i diu ponovljenim pokretima, do poloaja horizontalno ispruenih ruku unapred.

(14) "IDI U OKRETU UNAZAD" "REPOM UDESNO" - leva ruka ispruena ka zemlji a desna ruka se sputa i die ponovljenim pokretima, od vertikalnog poloaja iznad glave do horizontalnog poloaja unapred.

"REPOM ULEVO" - desna ruka ispruena ka zemlji a leva ruka se sputa i die ponovljenim pokretima, od vertikalnog poloaja iznad glave do horizontalnog poloaja unapred.

(15) "SVE JE U REDU, NASTAVI" Desna ruka uzdignuta na dlan okrenut prema avionu.

b) Znaci koji se upuuju helikopteru

(1) "LEBDI U MESTU" Ruke ispruene vodoravno ustranu.

(2) "DII SE" Ruke ispruene vodoravno ustranu sa dlanovima okrenutim na gore. Brzina pokretanja ruku od vodoravnog poloaja na gore pokazuje brzinu dizanja.

(3) "SPUTAJ SE" Ruke ispruene vodoravno ustranu sa dlanovima okrenutim dole. Brzina pokretanja ruku od vodoravnog poloaja na dole pokazuje brzinu sputanja.

(4) "KREI SE HORIZONTALNO" Odgovarajua ruka ispruena vodoravno ustranu u pravcu kretanja a druga ispruena ruka ispred tela se pokree u pravcu kretanja. Brzina kretanja ruke ispred tela pokazuje brzinu kretanja helikoptera. "ULEVO" "UDESNO"

(5) "SLETI" Ispruene ruke ukrtene ispod pojasa.

v) Znaci koje voa vazduhoplova upuuje parkeru Voa vazduhoplova iz pilotske kabine upuuje znake parkeru rukama i to tako da budu uoene od strane parkera.

(1) "KONICE UPOTREBLJENE" - "KONICE OTPUTENE" "UPOTREBLJENE" - stezanje pesnice iz ispruenog dlana pokazuje da su konice upotrebljene. "OTPUTENE" - ispravljanje dlana iz stisnute pesnice pokazuje otputanje konice.

(2) "PODMETAE POSTAVITI" - "PODMETAE UKLONITI" "POSTAVITI" - pokretanje lako rairenih ruku do poloaja sa ukrtenim nadlanicama ispred lica. "UKLONITI" - irenje ruku iz poloaja ukrtenih nadlanica ispred lica ka poloaju lako rairenih ruku.

(3) "SPREMAN ZA STAVLJANJE MOTORA U RAD" Dizanje odgovarajueg broja prstiju jedne ruke, oznaava da se odreeni motor sa strane te ruke eli pustiti u rad.

Prilog br. 3

ZNACI PRESRETANJA
I Znaci koje presreta daje presretnutom vazduhoplovu ZNAK PRESRETAA 1 1. DANJU 2 Pribliavanje na rastojanju do 100 m sa leve strane na visini leta vazduhoplova koji se presree. Mahanje krilima, a posle primljenog potvrdnog odgovora vri se lagani zaokret u eljenu stranu Isto kao i danju ali umesto mahanja krilima pale se i gase navigacijska svetla, odnosno reflektor za sletanje, u nejednakim intervalima. Energian manevar u levu stranu pod uglom od 90 stepeni od presretnutog vazduhoplova. "Moete produiti" DANJU I NOU Mahanje krilima "Razumeo" ZNAENJE 3 "Pratite me" ODGOVOR PRESRETNUTOG 4 DANJU Mahanjem krilima. NOU Paljenje i gaenje navigacijskih svetala, odnosno reflektora za sletanje. ZNAENJE 5 "Razumeo izvriu"

NOU

2. DANJU I NOU

3. DANJU

"Sletite na ovaj Kruenje iznad aerodrom" aerodroma, izvlaenje stajnog trapa i preletanje PSS u pravcu sletanja. Isto kao i danju, ali uz paljenje reflektora za sletanje u nejednakim intervalima.

NOU

DANJU Izvlaenje stajnog trapa, praenje presretaa i posle preleta PSS odlazak na sletanje. NOU - Isto kao i danju uz paljenje reflektora za sletanje

"Razumeo izvriu"

4. DANJU

Sa rastojanja veeg od 100 m, na visini presretnutog vazduhoplova, u pravcu leta Ispaljivanje dva kratka rafala. Isto kao i danju, uz paljenje i gaenje navigacijskih svetala, odnosno reflektora za sletanje.

"Sledi me, ovo je zadnja opomena, ne garantujem za vau bezbednost"

DANJU Mahanjem krilima. NOU Paljenje i gaenje navigacijskih svetala, odnosno reflektora za sletanje.

"Razumeo izvriu"

NOU

II Znaci koje presretnuti vazduhoplov daje presretau 5. DANJU Uvlaenje stajnog trapa "Aerodrom koji iznad PSS na ste odredili ne visini 300-600 m odgovara". (1000-2000 st.) i nastavljanje kruenja iznad aerodroma. Paljenje i gaenje reflektora za sletanje na visini od 300 do 600 m (1000 do 2000 stopa) i kruenje oko aerodroma. Ako se ne poseduje reflektor, moe se dati znak nekim drugim svetlom. Uzastopno propinjanje i "U opasnosti obruavanje. sam" Ako se eli da presretnuti vazduhoplov prati presretaa na alternativni aerodrom presreta uvlai stajni trap i daje signal "prati me". "Razumeo pratite me"

NOU

6. DANJU

Daje signal "pratite me" ili "moete

"Razumeo pratite me" ili "moete produ-

NOU

Paljenje i gaenje reflektora za sletanje u duim intervalima.

produiti"

iti"

Prilog br. 4

JEDINICE MERE U SFRJ UNITS OF MEASUREMENT IN SFRY

Br. No. Veliina Quantity Osnovna jedinica (oznaka) Primary unit (symbol) 3 m km m m m o (stepen) m o (stepen) o (stepen degree) Nestandardna me. alter. jedinica Non-Si alter. unit (symbol) 4 ft (a) NM -

1 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 1.8 1.9 Apsolutna visina Altitude

Rastojanje (vee) (b) Distance (long) Rastojanje (krae) Distance (short) Nadmorska visina Elevation Relativna visina Height Geografska irina Latitude Duina Length Geografska duina Longitude Ugao (kada je potrebno, koristie se deseti delovi stepena) Plane angle (when required decimal subdivisions of the degree shall be used)

1.10 Duina poletno-sletne staze Runway Length

1.11 Vidljivost du poletno-sletne staze Runway Visual range 1.12 Vidljivost Visibility 1.13 Pravac vetra (pravac vetra, osim za sletanje i poletanje bie izraen u pravim stepenima; za sletanje i poletanje se izraava u magnetnim stepenima) Wind direction(wind directions, other than for a landing and take-off shall be expressed in degrees true; for landing and take-off wind directions shall be expressed in degrees magnetic) 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 3.1 4.1 5.1 Brzina kroz vazduh Airspeed Talasna duina Frequency Brzina u odnosu na zemlju Ground speed Vertikalna brzina Vertical speed Brzina vetra Wind speed Temperatura Temperature Nivo buke (zvuka) Noise level (sound) Vreme Time

m km o (stepen degree)

km/h Hz km/h m/s km/h oC dB as i min. po Griniu Hour and min. by Grennich

kt ft/min kt -

(a) Samo za visinu leta vazduhoplova ispod prelazne apsolutne visine, odnosno prelaznog nivoa leta For flights below transition altitude, i.e. transition level. (b) Za upotrebu u navigaciji, uglavnom za rastojanja vea od 4.000 m. As used in navigation, generally in excess of 4000 m.

Prilog br. 5. BRISAN - sa 4/83

NAPOMENA INTERMEXA: VIDETI 3. NAPOMENU -> PRESTAO JE DA VAI lan 20. Pravilnika (ima drugi Pravilnik - 68/2001), a koji je upuivao na primenu Priloga br. 6. Videti novi Pravilnik u 68/2001, koji sadri novu tabelu nivoa leta.

Prilog br. 6

TABELA NIVOA LETA (TABLE OF FLIGHT LEVELS)

Magnetski kurs leta (Magnetic track) Od 000 do 179 stepeni Instrumentalno letenje (IFR flights) Nivo leta (Fligh t level) metri Meters 10 30 50 70 90 110 130 150 170 190 210 300 900 1500 2150 2750 3350 3950 4550 5200 5800 6400 Vizuelno letenje (VFR flights) Od 180 do 359 stepeni Instrumentalno letenje (IFR flights) Vizuelno letenje (VFR flights)

Apsolutna visina Nivo leta leta (Altitude) (Flight level) stope Feets 1000 3000 5000 7000 9000 11000 13000 15000 17000 19000 21000 metri Meters 35 55 75 95 115 135 155 175 195 215

Apsolutna visina Nivo leta leta (Altitude) (Flight level) stope Feets 1050 1700 2300 2900 3500 4100 4700 5350 5950 6550 3500 5550 7500 9500 11500 13500 15500 17500 19500 21500 metri Meters 0 20 40 60 80 100 120 140 150 180 200 220

Apsolutna visina Nivo leta leta (Altitude) (Flight level) stope Feets 600 1200 1850 2450 3050 3650 4250 4900 5500 6100 6700 2000 4000 6000 8000 10000 12000 14000 16000 18000 20000 22000 metri Meters 45 65 85 105 125 145 165 185 205 225

Apsolutna visin leta (Altitude)

stope Feets 1350 2000 2600 3200 3800 4400 5050 5650 6250 6850 -

4500

6500

8500

10500

12500

14500

16500

18500

20500

2250

230 250 270 290 330 370 410 450 490 etc.

7000 7600 8250 8850 10050 11300 12500 13700 14950 etc.

23000 25000 27000 29000 33000 37000 41000 45000 49000 etc.

235 255 275 300 340 380 420 460 500 etc.

7150 7750 8400 9150 10350 11600 12800 14000 15250 etc.

23500 25500 27500 30000 34000 38000 42000 46000 50000 etc.

240 260 280 310 350 390 430 470 510 etc.

7300 7900 8550 9450 10650 11900 13100 14350 15550 etc.

24000 26000 28000 31000 35000 39000 43000 47000 51000 etc.

245 265 285 320 360 400 440 480 520 etc.

7450 8100 8700 9750 10959 12200 13400 14650 15850 etc.

24500

26500

28500

32000

36000

40000

44000

48000

52000 etc.

Prilog br. 7

SVETLA NA VAZDUHOPLOVU

A. Svetla na avionu
Osnovna svetla na avionu (slika 1) 1) Na levom krilu aviona - stalno crveno svetlo koje isijava iznad i ispod horizontalne ravni pod uglom od 110 mereno od prednjeg pravca u levo (svetlo za plovidbu i uoavanje vazduhoplova). 2) Na desnom krilu aviona - stalno zeleno svetlo koje isijava iznad i ispod horizontalne ravni pod uglom od 110 mereno od prednjeg pravca u desno (svetlo za plovidbu). 3) Na repu aviona - stalno belo svetlo koje isijava podjednako levo i desno, unazad iznad i ispod horizontalne ravni pod uglom od 140 svetlo za uoavanje vazduhoplova).

Dodatna svetla na avionu Ako svetla iz stava 1. ovog priloga ne svetle neprekidno ve se naizmenino pale i gase, mogu se postaviti jedno ili dva dodatna svetla: 1) zadnje crveno svetlo koje isijava naizmenino sa zadnjim belim svetlom iz take 3) stava 1. ovog priloga; 2) belo svetlo vidljivo sa svih strana ije se isijavanje smenjuje sa isijavanjima svetla iz stava 1. ovog priloga.

Posebna svetla na avionu Ako vazduhoplov ima osnovna svetla sa stalnim isijavanjem, mogu se postaviti i posebna crvena svetla za uoavanje vazduhoplova (svetla protiv sudara - Anticollision lights) sa migajuim ili obrnuto usmerenim isijavanjem. Vidljivost ovih crvenih svetala treba da bude to je mogue vea iz pravaca koji su 30 iznad ili ispod horizontalne ravni aviona.

B. Svetla na hidroavionu
Osnovna svetla na hidroavionu su ista kao i svetla na avionu (slika 1)

Dodatna svetla na hidroavionu Na neprivezanim hidroavionima dodaje se na prednjem delu vazduhoplova stalno belo svetlo vidljivo sa svih strana pod uglom od 220 ija simetrala lei u vertikalnoj ravni uzdune ose hidroaviona (slika 2). Svetlo mora da bude vidljivo sa udaljenosti od najmanje 3 NM za vreme tamne noi i iste atmosfere (Svetlo za uoavanje hidroaviona).

Ako hidroavion vue neki drugi hidroavion ili brod on treba da ima jo i dodatno belo svetlo najmanje 2 metra (6 st) iznad ili ispod njega (Svetlo za uoavanje).

Hidroavion koga vue drugi hidroavion treba da ima bela svetla na repu i krilu (slika 3 - Svetla za uoavanje).

Ako hidroavion ne moe sam da vri manevrisanje istaknue na najpogodnijem mestu dva stalna crvena svetla na odstojanju od najmanje 1 m (3 st) jedno iznad drugog na istoj vertikali, s tim da su vidljiva sa udaljenosti od najmanje 2 NM (slika 4).

Ako se hidroavion ne kree nee se paliti svetla za plovidbu (crveno i zeleno svetlo). Ostala svetla oznaavaju drugim vazduhoplovima da im hidroavion ne moe ustupiti prolaz, a ne da je u opasnosti ili da trai pomo (slika 5).

Ako je duina privezanog hidroaviona manja od 50 metara (150 st), istaknue se na najpogodnijem mestu stalno belo svetlo vidljivo sa svih strana sa udaljenosti od najmanje 2 NM (slika 6).

Ako je duina hidroaviona vea od 50 metara (150 st) istaknue se na najpogodnijim mestima po jedno stalno belo svetlo na prednjoj i zadnjoj strani hidroaviona, vidljiva sa udaljenosti od najmanje 3 NM (slika 7).

Ako je raspon krila hidroaviona 50 metara (150 st) ili vei, istaknue se sa svake strane krila po jedno stalno belo svetlo da bi se oznaio maksimalni raspon krila. Ta svetla treba da budu vidljiva sa svih strana sa udaljenosti od najmanje 1 NM (slika 8). Na nasukanom hidroavionu pored svetala propisanih za privezane hidroavione, moraju postojati jo i dva stalna crvena svetla na najpogodnijem mestu u istoj vertikali, udaljena najmanje 1 m (3 st) jedno od drugoga i vidljiva sa svih strana hidroaviona.

Prilog br. 8

IME PREVOZIOCA I ADRESA DATUM IZRADE PLANA_________________________ DATUM ODOBRENJA PLANA_____________________ DRAVA ILI OBLAST (FIR) AERODROM POLASKA PLAN VAI OD________ DO ________ ODNOSI SE NA SVE LETOVE ILI NA ODREBENI TIP VAZDUHOPLOVA Dan polaska* 1 2 3 4 5 6 7 OZNAKA TIP AERODRO BRZINA, NIVO I AERODROM PRIMEDBE VAZDU- VAZDUHO- M POLETA- RUTA OPREDELJENJA HOPLOVA PLOVA NJA VAZDUHOPLOVA

* Dani polaska su oznaeni brojkama prema njihovom redosledu u sedmici, s tim to je ponedeljak oznaen brojem 1.

Potpis voe vazduhoplova ili ovlaenog predstavnika prevozioca,

____________________________

Prilog br. 9

SOCIJALISTIKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA SAVEZNA UPRAVA ZA KONTROLU LETENJA

SOCIALIST FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA DIRECTORATE GENERAL OF AIR TRAFIC CONTRO

PLAN LETA* OZNAKA PREDNOSTI PRIORITY INDICATOR VREME FILING TIME OZNAKE ADRESA ADDRESSEE (S)

FLIGHT PLAN*

INDICATOR (S)

MESTO POLASKA

ORIGINATOR INDICATOR TANE OZNAKE ADRESA I ILI MESTA POLASKA SPECIFIC IDENTIFICATION OF ADDRESSEE (S) AND/OR ORIGINATOR 6/ OZNAKA 1/ VRSTA VAZDUHOPLOVA PORUKE AIRCRAFT DESCRIPTION IDENTIFCATIONS FPL --8/ PRAVILA LETENJA I KARAKTER SPECIJALNOG LETA FLIGHT RULES AND STATUS ---

9/ 10/ BROJ I TIP OPREMA - EQUIPMENT VAZDUHOPLOV COM NAV SSR A NUMBER AND TYPE OF AIRCRAFT ----13/ AERODROM POLASKA AERODROME OF DEPARTURE --15/ BRZINA SPEED --NIVO LETA LEVEL RUTA ROUTE / VREME TIME / GRANICA FIR I PREDVIENA VREMENA FIR BOUNDAIRES AND ESTIMATED TIMES

17/ AERODROM OPREDELJENJA AERODROME OF DESTINATION --18/ RAZNA OBAVETENJA OTHER INFORMATION ---

VREME TIME

ALTERNATIVNI AERODROMI ALTERNATE AERODROME (S)

19/ DOPUNSKA SUPPLEMENTARY OPREMA ZA PRVU OBAVETENJA INFORMATION POMO I PREIVELE AUTONOMIJA LICA NA VAZDUHOPLOVU EMERGENCY & SURVIVAL ENDURANCE PERSONS ON BOARD EQUIPMENT --- GORIVO POB/ RDO/121,5 243 500 8364 FUEL OPREMA POJASI ZA SPASAVANJE FREKVENCIJA EQUIPMENT LIFE JACKETS FREQUENCY POLARNI PUSTINJA POMORSKI DUNGLA POJASI SVETLO FLUOR POLAR DESERT MARITIME JUNGLE JACKETS LIGHT FLUORESCEIN AMCI BOJA BROJ NOSIVOST RAZNA OPREMA DINGHIES COLOUR NUMBER TOTAL CAPACITY OTHER EQUIPMENT AMCI POKRIVA RMK DING COVER

IME VOE POTPIS VOE ILI NJEGOVOG VAZDUHOPLOVA ZAMENIKA NAME OF PILOT IN - SIGNATURE OF PILOT OR COMMAND DESIGNATED REPRESENTATIVE

* OVAJ STANDARDNI OBRAZAC SE KORISTI ZA PODNOENJE PLANA LETA DOMAIH I STRANIH VAZDUHOPLOVA.

Prilog br. 10

PRIJAVA O UGROAVANJU BEZBEDNOSTI U VAZDUNOJ PLOVIDBI AIR TRAFFIC INCIDENT REPORT

Ispunite ovaj obrazac i poaljite ga Komisiji za ispitivanje ugroavanja bezbednosti vazduhoplova u letu, SUKL, Brankova 25/V, 11000 Beograd Complete this form and send it to Commision for Aircraft Incident Investigation, SUKL, Brankova 25/V 11000 Belgrad Yugoslavia

Odeljak I - OPTI PODACI Section I - GENERAL INFORMATION Vrsta ugroavanja Type of incident Ime voe vazduhoplova Name of pilot in command Prevozilac Operator Registarske oznake vazduhoplova Identification markings of aircraft Tip vazduhoplova Aircraft type Pozivni znak i frekvencija u vreme ugroavanja Radio call sign-in communication withfrequency at F E D C B A

time of incident Aerodrom poletanja Aerodrome of departure Aerodrom prvog nameravanog sletanja Aerodrome of first intended landing Vrsta plana leta Type of flight plan Pozicija u vreme ugroavanja kurs ili ruta TAS Position at time of incident - heading or route - TAS Nivo leta, visina ili relativna visina podeavanje visinomera - poloaj vazduhoplova Flight level altitude or height - altimeter setting - altitude Meteoroloki uslovi u vreme ugroavanja Flight weather conditions at time of incident L K J I H G

Datum i vreme (GMT) ugroavanja Date and time (GMT) of incident Prijavljeno radijem Reported by radio to___________________

M __________________________________ __________________________________

Odeljak II - DETALJNI PODACI Section II - DETAILED INFORMATION Opis drugog relevantnog vazduhoplova N

Tip, visoko/niskokrilac, broj motora, pozivni znak, registarske oznake, boja, osvetljenje. Ostali raspoloivi podaci Description of other aircraft if relevant Type, high/low wing, number of engines, call sign, registration markings, colour, lighting. Other available details Opis ugroavanja, ako smatrate potrebnim, priloite komentar ili sugestiju, ukljuujui vae miljenje o verovatnom uzroku incidenta (u sluaju izbegavanja sudara navedite odgovarajue putanje leta, procenjena vertikalna i horizontalna rastojanja u trenutku uoavanja vazduhoplova i pri izbegavanju sudara, kao i akcije koje je preuzeo svaki vazduhoplov). Description of incident if desired add comment or suggestion, including your opinion on the probable of the incident (in case of near-collision give information of respective flight paths, estimated vertical and horizontal sighting and miss distances between aircraft and avoiding action taken by elther aircraft). Datum ____________________ Date Vreme ____________________ Time Mesto ____________________ Place Popunjavanje prijave of completion of form Funkcija i potpis lica koje podnosi prijavu Function and signature of person submitting report _________________________ _________________________ O

Prilog br. 11

ZEMLJA - VAZDUH VIZUELNI KORIDORI SIGNALI KOJE UPOTREBLJAVAJU PREIVELI

A. Meunarodni kod za nudu zemlja - vazduh

Zahteva se pomo

Zahteva se medicinska pomo Require medical assistance

Require assistance

Uputstva za upotrebu: 1. Napraviti signale ne ispod 2,5 metra. 2. Voditi rauna o tome da signali budu poloeni tano kao to je prikazano. 3. Obezbediti to vei kontrast boja izmeu signala i zemlje kao podloge. 4. Uiniti sve da se skrene panja i drugim sredstvima kao to su radio, raketa, dim, svetlosni reflektor.

GROUND/AIR VISUAL SIGNAL CODES FOR USE BY SURVIVORS

A. International Ground/Air Emergency Code

Ne (odreno)

Da (potvrdno)

Produiti u ovom pravcu Proceeding in this direction

No (negative)

Yes (affirmative)

Instructions for use: 1. Make signals not less then 2,5 meters.

2. Take care to lay out signals exactly as shown. 3. Provide as much colour as possible between signals and background. 4. Make every effort to atract attention by other means such as radio, flares, smoke, reflected lights.

Prilog br. 12

MINIMALNA KOLIINA GORIVA I MAZIVA POTREBNA ZA LET AVIONA

Minimalna utroiva*) koliina goriva i maziva u avionu potrebna za odreeni let mora biti dovoljna da se, pored koliine potrebne za zaputanje i zagrevanje motora i rulanje aviona do linije poletanja na poletno-sletnoj stazi, obezbede: za klipnu i eliso-turbinsku pogonsku grupu: 1) kad nije predvien alternativni aerodrom: gorivo i mazivo za let do aerodroma sletanja navedenog u planu leta, plus za let u trajanju od 45 minuta na visini i reimu krstarenja; 2) kad je predvien alternativni aerodrom: a) gorivo i mazivo za let do planiranog aerodroma sletanja, plus za let do najkritinijeg po potronji alternativnog aerodroma navedenog u planu leta, plus za let u trajanju od 45 minuta; ili b) gorivo i mazivo za let do planiranog alternativnog aerodroma preko neke unapred odreene take navedene u planu leta, plus za let u trajanju od 45 minuta, s tim da ta koliina ne sme biti manja od koliine koja je potrebna za let do planiranog aerodroma sletanja, plus za let u trajanju od 45 minuta, plus za let u trajanju od 15% vremena planiranog za trajanje krstarenja. Ako je 45 minuta plus 15% vremena planiranog za krstarenje vee od dva asa, moe se dozvoliti trajanje leta od dva asa, odnosno dozvoliti let sa koliinom goriva i maziva manjom od koliine izraunate pod a) ili b); 3) kad je aerodrom planiran za sletanje izolovan, pa nema odgovarajueg alternativnog aerodroma: gorivo i mazivo za let do aerodroma planiranog za sletanje, plus za let u trajanju od 45 minuta, plus 15% vremena planiranog za krstarenje ako je 45 minuta plus 15% vremena planiranog za krstarenje krae od dva asa, ili za dva asa leta ako je navedeni zbir iznosio vie od dva asa; za mlaznu pogonsku grupu:

1) kad nije predvien alternativni aerodrom: gorivo i mazivo za let i sletanje na aerodrom planiran za sletanje, plus za let u trajanju od 30 minuta brzinom propisanom za krug ekanja na visini od 45 metara (1500 feet) iznad aerodroma sletanja i pri uslovima standardne temperature, u koliini uveanoj za 6% od koliine goriva, odnosno maziva potrebne za prelet od aerodroma planiranog za poletanje do aerodroma planiranog za sletanje ("putna rezerva"); 2) kad je predvien alternativni aerodrom: a) gorivo i mazivo za let do aerodroma planiranog za sletanje, ukljuujui i jedan neuspeo prilaz plus za let do najkritinijeg po potronji alternativnog aerodroma navedenog u planu leta, plus za let u trajanju od 30 minuta brzinom propisanom za krug ekanja na visini od 450 metara (1500 feet) iznad tog alternativnog aerodroma i pri uslovima standardne procedure, u koliini uveanoj za 6% od koliine goriva, odnosno maziva potrebne za prelet od aerodroma planiranog za poletanje do aerodroma planiranog za sletanje ("putna rezerva"); ili b) gorivo i mazivo za let do planiranog alternativnog aerodroma preko neke unapred odreene take navedene u planu leta, plus za let u trajanju od 30 minuta brzinom propisanom za krug ekanja, na visini od 450 metara (1500 feet) iznad aerodroma za sletanje i pri uslovima standardne temperature, u koliini uveanoj za 6% od koliine goriva, odnosno maziva potrebne za prelet od aerodroma planiranog za poletanje do planiranog alternativnog aerodroma ("putna rezerva"), s tim da ta koliina ne sme biti manja od koliine koja je potrebna za let do aerodroma planiranog za sletanje, plus za let u trajanju od dva sata na reimu standardnog krstarenja (normal cruise consumption); 3) kad je predvieni aerodrom sletanja izolovan, pa nema odgovarajueg alternativnog aerodroma: gorivo i mazivo za let do aerodroma planiranog za sletanje, plus za let u trajanju od dva asa na reimu standardnog krstarenja. _______________________ ** Pod utroivom koliinom goriva i maziva ne podrazumeva se koliina goriva i maziva koja se u normalnim uslovima letenja ne moe koristiti, s obzirom na to da ta koliina ostaje u sistemima - instalacijama goriva i maziva.