Asertivno ponaanje Ana Mirkovi, Diplomirani psiholog Asertivno ponaanje, koje mnogi smatraju vetinom, omogudide vam da se u svakoj

od situacija ponaate u skladu sa svojim eljama i da pri tom izbegnete svae. Osedadete se dobro zbog toga to dete, za promenu, odbiti nerealne zahteve drugih, pri emu dete izbedi rasprave i svae koje nikom nisu prijatne.

Smatrate li da drugi trae od vas previe, a da ne umete da im kaete ne? Pozajmljujete li prijateljima novac i onda kada ga nemate dovoljno za sebe? Da li ste nekada stajali u redu u banci ili poti, a da je neko ko je doao nakon, stao ispred vas? Osedate li se neprestano nezadovoljno, nedovoljno vrednom osobom, jer svi od vas uvek dobiju ta im treba, a vi ostajete bez svega? Ukoliko je va odgovor na vedinu ovih pitanja da, imate problem sa asertivnodu! Tekst koji sledi pokuade da vam pomogne da neke svoje kvalitete jo jednom ispitate. Shvatidete da se ne radi o manjku vaih vrlina i sposobnosti, ved samo o vetini komuniciranja sa drugima i adekvatnog izraavanja vaih potreba i elja. Ponaanje koje nije u skladu sa vaim potrebama i eljama naziva se neasertivno ponaanje, a komunikacija koja ga prati je nesamopouzdana komunikacija. Ovi termini opisuju ljude koji su tokom svog ivota naueni da reaguju pre svega na potrebe i zahteve drugih. Uobiajeno je shvatanje da ako sluate i inite onako kako drugi kau, time pokazujete potovanje. Meutim, mnogo je tanije da na taj nain pokazujete koliko malo potujete sebe, svoje miljenje, stavove i potrebe. A ako ne cenite sebe, ne moete ceniti ni druge. A drugi vas takve, zasigurno, nede ceniti. Asertivnost je sposobnost ili vetina osobe da se zauzme za sebe i da efikasno ispunjava sopstvene

potrebe. To je vrsta ponaanja u kojem osoba aktivno napreduje prema svom cilju i sama preduzima korake za njegovo ostvarenje, za razliku od pasivnog ponaanja u kojem je osoba neaktivan objekt koji reaguje na situacije koje mu ivot namede. Asertivna osoba kroji svoju sudbinu i upravlja svojim ivotom, bez obzira o kom se aspektu ivota radi (posao, meuljudski odnosi, bliske veze, roditeljstvo...). Agresivno ponaanje karaktere zauzimanje za sopstvene interese na vrlo direktan nain, ali i istovremeno nepriznavanje tuih prava. Osobe koje nastupaju agresivno, izraavaju vrlo jake emocije i to viudi, psujudi i koristedi gestove koje vreaju. U takvim situacijama esto dolazi i do fizikih obrauna. Agresivna osoba ovakvim ponaanjem moe postidi svoje ciljeve, ali ne dugorono. Naime, nakon nekog vremena otedena osoba de pokuati da se osveti, to vodi u novi i dublji sukob. U isto vreme, agresivna osoba je najede percipirana kao nedovoljno zrela osoba. Potpuna suprotnost ovakvom izraavanju interesa je submisivno ponaanje. Karakterie ga izbegavanje direktne komunikacije i sakrivanje pravih problema. Submisivne osobe nikada ne zapoinju razgovore prve, to jest, uvek reaguju na neije zahteve i elje. Submisivnost ne treba uporeivati sa pasivnodu, iako ima nekih slinosti. Naime, pasivno ponaanje poeljno je u nekim situacijama, dok je submisivno ponaanje apsolutno neprihvatljivo u svim vidovima komunikacije. To pokazuje i rezultat submisivnog ponaanja - problem ili konflikt se uspeva odstraniti na kratko razdoblje, dok dugorono, submisivna osoba gubi samopouzdanje i postaje veoma frustrirana. Postoje ljudi koji uvek i po svaku cenu izbegavaju svae. Da bi izbegli konflikte na poslu, rade sve to im se kae, a za svoj rad nikad nisu poteno nagraeni. Kod kude udovoljavaju zahtevima unutar porodice iz straha da ne povrede osedanja partnera ili roditelja. Teko uspostavljaju vezu sa suprotnim polom, izbegavaju kontakt oima, dive se drugim ljudima koji sa ovakvom komunikacijom nemaju problema. Naravno, sve se to moe promeniti. Asertivno ponaanje se moe uiti! Kako postati asertivan Asertivno ponaanje, koje mnogi smatraju vetinom, omogudide vam da se u svakoj od situacija ponaate u skladu sa svojim eljama i da pri tom izbegnete svae. Osedadete se dobro zbog toga to dete, za promenu, odbiti nerealne zahteve drugih, pri emu dete izbedi rasprave i svae koje nikom nisu prijatne. Asertivne osobe se ponaaju u skladu sa odreenim pravilima koja su za sva ljudska bida u drutvu jednaka. Asertivna osoba svoje misli i stavove izraava jasno, glasno i bez dvoumljenja. I pritom, zahvaljujudi naelima asertivne komunikacije, veto izbegava konflikt. Da bi se osoba uspeno transformisala u asertivnu osobu nuno je da promeni miljenje i odnos prema onima sa kojima ima problem u komunikaciji. Nikada ne moemo udovoljiti zahtevima svih ljudi i nerealno je misliti da de nas svi voleti i imati lepo miljenje o nama ako inimo ono to oni trae od nas. Postoji verovanje da oni koji ispunjavaju tue elje dobijaju na vrednosti. Na alost, upravo je suprotno. Okruenje se takvim osobama obrada upravo zato to zna da ih nikada nede odbiti. Drugim reima, iskoritavaju ih. Ako svom efu na poslu nikada ne skrenete panju na to da su pojedini zahtevi i zadaci koje od njega dobijate nerealni i nisu deo vaih obaveza, nede vas vie ceniti. Samo nede imati osedaj o vaem opteredenju i dobidete jo vie posla. Naime, da bi takav nepopularan trend o sebi promenili nuno je da se pozabavite svojim asertivnim pravima (potovati sebe; prepoznati svoje individualne potrebe; dozvoliti sebi greke; promeniti miljenje).

Osoba koja se ponaa neasertivno daje drugima pravo da budu agresivni prema njoj. Pored toga, neasertivne osobe ne mogu izbedi konflikt od kog toliko strahuju. Sa druge strane, osobe koje se ponaaju asertivno, ne samo da zadovoljavaju vlastite potrebe ved zaobilaze i konflikt. Stalno udovoljavanje drugima je nemogude, jer zahtevima, u tom sluaju, nede biti nikad kraja. Podsedanja radi: biti asertivan znai uvaavati i potrebe drugih i to vrlo jasno zapoinjudi reenice sa: Razumem da elite da to uradim, ali Vam zaista ne mogu pomodi U asertivnoj komunikaciji uvek treba istadi i tua prava, tako da na reenicu: Ti si jedno sebino, samoivo stvorenje uvek moete odgovoriti sa: Zaista imate pravo da tako mislite. Dok god ste iskljuivi procenjivai svog ponaanja ovakve izjave vas nikada nede pogoditi toliko da na kraju ipak pozajmite svoj novac ili automobil koji vam je potreban. Korisne asertivne tehnike Pokvarena ploa Vrlo korisna tehnika kada je na zahtev jasan i kratak. Sastoji se u tome da kao pokvarena ploa ponavljamo zahtev. Odbijanje tueg zahteva Kada elimo da odbijemo neki zahtev u tome treba biti odluan. Dovoljno je redi ne, objasniti svoje razloge (vrlo kratko) i zatim ponavljati odluno - Ne. Asertivnost ukljuuje:

Izraavanje vlastitog miljenja Izraavanje vlastitih osedaja Naglaavanje posledica neeljenog ponaanja (ako se ponaanje nastavi tada ...) Izraavanje razumevanja za drugu osobu (razumem da ... ALI ja ...) Ponavljanje jasnog zahteva

Asertivnost u nauci i u praksi Istina je da se u naem poslovnom okruenju malo ko ponaa asertivno. Moglo bi se pomisliti da je razlog taj to je opisano ponaanje idealizovano, da mu nema mesta u praksi, ved samo na papiru. Za mnoge ono i ostaje na papiru. Strunjaci smatraju da postoje tri najede barijere prema asertivnosti. Pre svega, mnogi veruju da uopte nemaju prava da budu asertivni. Naime, takvim ponaanjem bi mogli ostaviti utisak uobraene osobe. Drugi razlog je strah od asertivnosti, jer takvo ponaanje moda nede naidi na odobravanje kolega, to bi, smatraju mnogi, moglo izazvati negativne posledice. I tredi razlog, moda i najvaniji, nedostatak je socijalnih vetina za efikasno samoizraavanje. Na kraju se moe utvrditi da je granica asertivnosti za mnoge maglovita, to jest teko je na samom sebi uvideti kad je preena granica asertivnosti. Naizgled oito agresivno ponaanje, za nas bi u nekoj situaciji moglo izgledati kao

asertivnost. Ovde izgleda treba uiniti nemogude i postati objektivan ili se moda posluiti jo jednom preicom i pitati nekoga sa strane za miljenje o naem ponaanju, na taj nain utedeti vreme i poneto nauiti. Moe se redi da je asertivnost nuna za zdravo funkcionisanje kako pojedinca tako i kompanije. Upravo je zato asertivnost jedan od retkih fenomena koji je gotovo podjednako zanimljiv i naunicima i praktiarima. Nauna istraivanja su pokazala da asertivni pojedinci znatno bre napreduju u poslovnoj karijeri nego njihove jednako strune neasertivne kolege, to je i glavni razlog to su vodede svetske kompanije uvrstile trening asertivnosti u bazini edukacijski paket za svoje zaposlene. Treninzi imaju za cilj unapreenje meuljudskih odnosa, stvaranje efikasnije i fleksibilnije komunikacije, te smanjivanje stresa. Oni mogu pomodi svim stidljivim ljudima i svima koji imaju osedaj da ih drugi iskoridavaju i da se ne znaju dovoljno dobro izboriti za svoja prava. Asertivno komuniciranje pomae oveku da bude efikasniji u zauzimanju za sebe i da razvije kvalitetne odnose s drugim ljudima. Ana Mirkovid, Diplomirani psiholog je Client service director, Preduzede za kreativne komunikacije Razor d.o.o. http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_6.56.html