UTICAJ STOARSTVA NA BIODIVERZITET

O biodiverzitetu
Bioloka raznolikost podrazumeva raznolikost ivih organizama koji nastanjuju kopno i vodu, kao i raznolikost unutar razliitih vrsta, izmedju vrsta i ekosistema. Biodiverzitet nije samo sveukupna raznolikost oblika i pojava biljnog i ivotinjskog sveta, vec i raznolikost funkcija ivih organizama.

Biodiverzitet i poljoprivreda
Savremena poljoprivreda zavisi od ouvanja biodiverziteta. Svakoj etvrtoj vrsti sisara na Zemlji preti istrebljenje, a pred izumiranjem je i oko 30% biljaka!

 Iskoriavanje prirode i njeno ouvanje oduvek su bili medjusobno suprotstavljeni. Bioloki resursi se moraju koristiti,ali ih ne smemo iscrpljivati. Oni nisu tako lako obnovljivi. Spora obnova prirodnih ekosistema I izumiranje vrsta govore nam da je ovaj problem jako komplikovan.

 Biodiverzitet obuhvata vie organizacijskih nivoa: genetiki, specijski i ekosistemski. genetiki diverzitet: raznovrsnost DNK strukture izmeu jedinki koje pripadaju istoj vrsti. Svaka jedinka na planeti poseduje specifinu kombinaciju gena koja je jedinstvena i neponovljiva;

 specijski diverzitet: raznolikost i specifinost svih pojedinanih organskih vrsta. Specijski diverzitet obuhvata ukupnu raznovrsnost svih organskih vrsta na Zemlji, od samog nastanka ivota na Planeti do danas. Opisano je i klasifikovano oko 1,8 miliona organskih vrsta na Zemlji. Insekti predstavljaju skoro polovinu opisanih vrsta. Meutim, pretpostavlja se da je to samo manji deo ukupnog broja vrsta na Planeti. Kao najrealnije smatraju se procene koje sugeriu postojanje 13 do 20 miliona vrsta na Zemlji.

 ekosistemski diverzitet: raznovrsnost ekosistema kojima razliiti organizmi pripadaju (raznovrsnost stanita, ivotnih zajednica, ekosistema i predela). Ovaj nivo biodiverziteta obuhvata ukupnu raznovrsnost stanita (abiotike komponente ekosistema) i ivotnih zajednica (biotike komponente ekosistema), kao i ekolokih procesa koji ih povezuju (kruenje supstanci, proticanje energije, trofiki odnosi itd.) na osnovu kojih se ostvaruje jedinstvenost i funkcionalnost ekosistema kao elementarne ekoloke jedinice biosfere.

 Podela na 3 organizacijska nivoa biodiverziteta trebala bi da se prihvataju okvirno,s obzirom da su sva 3 medjusobno povezana i uslovljena raznovrsnost na kojoj poiva ivot je jedinstvena i celovita. Razvoj oveanstva,industrializacija i moderne civilizacije koje su doivelinagli uspon proteklih vekova,zasnovani su na nekontrolisanom i prekomernom korienju prirodnih bogatstava.

STOARSTVO I BIODIVERZITET
Stoarstvo je grana poljoprivrede koja se bavi uzgojem domaih ivotinja u svrhu dobijanja proizvoda i sirovina za ljudsku upotrebu(hrana,koa,vuna,perje...). Stokom se uglavnom smatraju goveda,ovce,koze i svinje. Razlikujemo ekstenzivno stoarstvo(tetnije za biodiverzitet)koje se oslanja na broj i intenzivno stoarstvo koje se bazira na kvalitetu rase.

UTICAJ STOARSTVA
Na planeti se koristi oko 80% poljoprivrednog zemljita za potrebe stoarstva(zemljita gde stoka direktno pase i ona zemljita na kojima se uzgajaju biljne kulture za stoarstvo. U stoarstvu se isputa azot(N) u vodu i vazduh i fosfor(P) u vodu. Azot je odgovoran za oko 30% izgubljenog biodiverziteta na zemlji.

 Stoarstvo se koristi sa 2/3 poljoprivrednog zemljita u EU.

U totalu 130.000.000 Ha

Tipovi panjaka
Prirodni panjaci Fertilizovani panjaci(tetni po biodiverzitet unoenjem ubriva) Panjaci nedavno poseenih uma(direktno naruavanje biodiverziteta) Efekat na biodiverzitet

ta treba da se uradi da bi se smanjio uticaj stoarstva na biodiverzitet?

Smanjenje potronje mesa i mlenih proizvoda Smanjenje gubitaka u proizvodnj/potronji Zatita ugroenih podruja(uvanje uma) Smanjiti irenje stoarstva

 Viak azota i fosfata u poljoprivredi

Viak azota u dravama lanica EU stoarstvom na godinjem nivou

Potronja mesa u svetu

KRAJ