1

Dr Smiljana Mirkov

POGLAVLJE

POJAM I OBAVEZNOST MORALA

Nakon ovog poglavlja znaete: ! Teo"#j$ke "azl#ke % o&"e'enj% poj(a )(o"al* +! Sa&",#n% poj(a )(o"al* -! Sa&",#n% poj(a )&o."o* /! 0o"(alno o&"e'enje poj(a )(o"al* 1! 2a"akte"#$t#ke %n%t"a3nje o.avezno$t# (o"ala 4! P"o5e$ $polja3nje o.avezno$t# (o"ala 6! O&"e'enje poj(a )(o"al*

! OP7TI POJAM MORALA Kao i mnoge druge rei, i re moral ima brojna znaenja. Sve razlike znaenja rei moral mogu se, po R.Lukiu Luki, R., !" # 11$% , razvrs&a&i u &ri velike grupe' 1. (rvu ine razlike s obzirom na o.#( pojave koja se oznaava &om reju # &ada se njome oznaava )iri ili u*i krug pojava. (rilikom )ireg oznaavanja ovog pojma, pod pojmom moral se podrazumeva sve )&o se &ie o+enjivanja oveka uop)&e, odnosno, sve )&o je za njega korisno, odnosno )&o dovodi do njegovog blagos&anja i dobrog *ivo&a. ,ako )iroko s-va&anje morala susreemo kod .erbere&a Spensera koji ka*e' /(ored vladanja koje je op)&e odobreno ili kri&ikovano kao dobro ili zlo, moral se pro)iruje na svako pona)anje koje, posredno ili neposredno doprinosi na)em blagos&anju ili blagos&anju drugi- ili ga spreava0. Drugi pak, daleko brojniji &eore&iari, ograniavaju moral samo na ono )&o se mo*e +eni&i kao dobro ili zlo. 1ini se da se re moral mora uze&i u )&o u*em znaenju, koje je is&ovremeno i spe+i2ino i najraspro&ranjenije. ,o se pos&i*e ako se kao karak&eris&ika morala uzme ili dobro odnosno zlo% ili gri*a saves&i. 2. Drugu grupu ine razlike s obzirom na v"$t% pojave oznaene ovom reju # &ada se njome oznaavaju ili norme ili ljudska pona)anja. Kao pona)anje moral bi se mogao odredi&i kao svesna samobitna samostalna, slobodna, samoprocenjivana aktivnost volje koja se izraava ili realizuje u spoljanjim radnjama, te preko njih vri uticaj na druge volje tako da i njih pobuuje na istu takvu aktivnost. Me3u&im, daleko najvei broj au&ora moral s-va&a kao jednu vrs&u dru)&veni- normi o ljudskom pona)anju. ,e norme usmeravaju ljudsko pona)anje ka vrednos&i dobra, a odvraaju ga od nega&ivne vrednos&i zla. ,eore&iari koji se zala*u za s-va&anje morala kao oblika ljudskog pona)anja mi)ljenja su da bi progla)avanje morala skupom normi o pona)anju bilo svo3enje morala samo na jedan njegov elemen&, ime bi se osiroma)io pojam moral. (o na)em mi)ljenju moral je skup dru)&veni- normi. Sma&ramo da moralom &reba nazva&i samo jedan odre3en skup normi o ljudskom pona)anju. 4apro&iv, nikakva ljudska pona)anja ne &reba zva&i moralom. Ljudska pona)anja koja su u vezi sa moralom, naravno da pos&oje, i &o su' a% primenjivanje morala pona)anja po moralo, moralno pona)anje%, b% o+enjivanje ljudskog pona)anja na osnovu moralni- normi ili
2

+% pona)anje pro&ivno moralu nemoralno pona)anje%. 6ko se moralom nazove samo jedna vrs&a normi, onda je naredni zada&ak da se odredi u emu se sas&oji osobenos& morala, &anije ime se norme koje ine moral razlikuju od drugi- normi, koje nisu moral. 5. 4ajzad, &reu grupu razlika ine one koje po&iu iz onoga )&o re moral $a&",# i kakav o.l#k moralne norme imaju . a) Sadrinski pojam morala 7 $a&",#n$k# se moral odre3uje na razlii&e naine. 8bino se &o ini pomou pojma moralno dobro, odnosno dobro. (ored &oga se upo&rebljava i pojam ispravno, vrlo, vrlovito i drugi. R. Luki se zala*e za &o da se sadr*inski moral mo*e najbolje odredi&i pojmom ovetvo ili ojs&vo%, na osnovu ega bi se mo*da mogla pronai i odgovarajua srpska re za moral na primer, ljudskost ili ljudskoa. 4o, najvei broj au&ora odre3uje moral pojmom dobro, &e se &ako on sadr*inski naje)e de2ini)e kao sis&em normi koje odre3uju )&a je dobro, a )&a zlo i &ako reguli)e ljudsko pona)anje, odnosno ljudske odnose. 8dre3ivanje morala pomou pojma dobro nije uvek is&ove&no, jer se i samo dobro s-va&a na razlii&e naine. Razlii&o se, na primer, s-va&a kako dobro u&ie na oveka ili )&a je sadr*aj pojma dobro. 9&o se &ie razlike u s-va&anjima kako dobro u&ie na oveka, pos&oje dva naina s-va&anja pojma dobro , pa i morala koji se ovim pojmom de2ini)e. (o jednom s-va&anju, moral je samo neka vrs&a upu&s&va koje nam pokazuje koji je na) +ilj u *ivo&u, emu &reba da &e*imo, &anije, pokazuje nam )&a je vr-ovno dobro. ,o vr-ovno dobro se obino s-va&a kao srea, zadovoljs&vo i slino. (rema &ome, ono je &akvo da ovek po svojoj prirodi &e*i da ga os&vari. 8no privlai oveka. 7z &oga logino proizilazi, da ini&i dobro nije nikakva obaveza, du*nos&, koju namee moral. (rema ovom s-va&anju, moral nema impere&ivan ili obavezan karak&er, ve je moralno pos&upanje neka vrs&a prirodnog zakona, ak po nekim au&orima moralno pona)anje je s&var ins&ink&a ovekovog. (o drugim s-va&anjima, moral namee obavezu, du*nos& i &o o)&ru, po pravilu bezuslovnu, apsolu&nu da ovek ini dobro. ,o je moralna du*nos&. 8vo dolazi o&ud, )&o po ovim s-va&anjima dobro nije ne)&o emu ovek sam prirodno &e*i, nego je &o ne)&o )&o on mora nem&nu&i sebi, )&o osea kao &ere&. (o)&o se os&varenju dobra opiru neki prirodni elemen&i oveka, &o ovek s&alno vodi borbu sa samim sobom, kako bi ispunio moralnu du*nos&, os&vario moralno dobro. obro ovako s-vaeno, nema nikakvu prirodnu snagu da mo&ivi)e oveka, nego mu se namee odozgo, kao du*nos&, pro&iv supro&niprirodni- sila u njemu. Moral po &akvom s-va&anju nije nikakvo upu&s&vo # &o je zapoves&.
5

9&o se &ie sadr*ine pojma dobro i &u pos&oje razlii&a s-va&anja, pa i odre3ivanja morala pomou njega. 4aime, pojam dobro se mo*e odredi&i na konkre&an ili na aps&rak&an nain. Konkre&no odre3ivanje pojma dobro sas&oji se prvens&veno u navo3enju izvesni- konkre&ni- obele*ja. ,ako se, na primer, ka*e da je dobro # zadovoljs&vo, srea, znanje, du)evni mir i dr. 8vde se, dakle, polazi od pre&pos&vake da pos&oje razlii&a konkre&na dobra pa se izme3u nji- bira ono koje je najvi)e. 6ps&rak&ni nain odre3ivanja pojma dobro ne navodi njegovu konkre&nu sadr*inu, nego daje njenu aps&rak&nu odredbu, &ako da sve )&o odgovara &oj odredbi jes&e dobro. ,ipian primer &akve aps&rak&ne odredbe je Kan&ova odredba, koja pojam dobrog odre3uje kao pona)anje po zakonu normi% koji mo*e va*i&i kao op)&i za sve ljude, odnosno kao pon)anje koje oveka ne uzima kao sreds&vo nego kao +ilj. Kao )&o je pokazano, ni pojam dobro, ni pojam moralno dobro se ne mogu &ano sadr*inski odredi&i, pa se &ime ni moral ne mo*e sadr*inski odredi&i. ;a&o se mora ispi&a&i da li se moral mo*e uspe)nije odredi&i pomou 2orme. b) !ormalan pojam morala < novije doba se sve vi)e primenjuje 2ormalno odre3enje pojma morala, )&o znai da se poku)avaju pronai izvesna /spoljna0 obele*ja njegova, nezavisno od njegove sadr*ine, koja ga razlikuje od drugi- normi. 8vde se, dakle, ne vodi rauna o &ome 3ta moral odre3uje kao moralno ljudsko pona)anje, nego kako on &o odre3uje u obliku *elje, zapoves&i, preporuke i sl.% =edan od prvi- i najznaajniji- 2ilozo2a koji je moral odredio pre&e*no 2ormalno bio je nemaki 2ilozo2 7manuel Kan& Kan&, 7., 2$$$%. 8n je moral odredio kao ka&egoriki impera&iv, kao bezuslovnu zapoves&, koju razum sam sebi au&nomno nare3uje, pro&ivno ljudskim prirodnim sklonos&ima. Moral je, dakle, ne)&o )&o odre3uje du*nos&, pomou koje se os&varuje dobro kao svr-a sama po sebi # on nije sreds&vo za os&vrenje neke druge svr-e, vrednos&i, van sebe samog. Moralna je ona dela&nos& koja se vr)i radi nje same, &o jes&, iz po)&ovanja samog morala, a ne iz bilo kog drugog mo&iva srea, zadovoljs&vo, ljubav prema bli*njem i sl.%. 7li, kako &o D.4edeljkovi 4edeljkovi, D., 2$$$% ka*e' /Kada ovek ini dobro, ini ga sebe radi i dobra radi, pa ne &reba ni da oekuje blagodarnos&0. (o Kan&u, svaki ovek nosi moral u sebi i osea se njime obaveznim # on &rpi unu&ra)nju moralnu prinudu, koju sam nad sobom vr)i. 4ema sumnje da je Kan& u&vrdio jedno veoma va*no obele*je morala a &o je njegova bezuslovna obaveznos&. >erova&no iz &og razloga je i imao mnogo sledbenika u 2ilozo2iji. Slino njemu i ?mil Dirkem Dirkem, ?., 1!"1%, 2ran+uski so+iolog poku)ava da 2ormalno odredi pojam morala. ;a razliku od
:

Kan&a, Dirkem moralu, pored unu&ra)nje prinude, dodaje i spoljnu dru)&venu%. Moral, po ovom au&oru, je dru)&vena us&anova, &j. sis&em normi, odnosno naina pona)anja i mi)ljenja ljudi u dru)&vu i ima dva bi&na obele*ja. ,o su' dru)&vena prinudnos& i po*eljnos&. (rinudnos& je zajednika osobina svi- dru)&veni- pojava. 8na se sas&oji u pri&isku koje dru)&vo vr)i na pojedin+a da se pokorava moralu. ,aj pri&isak je praen sank+ijom za prekr)aj moralne norme. (o*eljnos& je, pak, osobeno obele*je morala, koje ga razlikuje od drugi- dru)&veni- normi. (ojam po*eljnos&i kod Dirkema nije sasvim jasno odre3en. Sa jedne s&rane, znai da moralni subjek& -oe sam ono )&o mu moral zapoveda. Sa druge s&rane, ona znai prinu3ivanje subjek&a samim sobom, jer ono )&o je moralno supro&s&avlja se prirodnim sklonos&ima oveka. 7 na kraju, po*eljnos& je is&ove&na sa samim dobrom, kao vr-ovnim +iljem morala. 6 kada se dobro razlo*i na elemen&e vidi se da je &o dru)&veno dobro, &anije da je &o dru)&vo samo koje se pojedin+u preds&avlja kao dobro. ,ako Dirkem, pored sve slinos&i svoga i Kan&ovog s-va&anja morala, ipak krajnj +ilj obaveznos&i, kao so+iolog, nalazi u dru)&vu a ne u linos&i, kao Kan&. (ojam obaveze, du*nos&i i po Dirkemu i po Kan&u pre&pos&avlja da mo*e pos&oja&i o&por u samom oveku u pogledu po)&ovanja moralni- normi. (o Dirkemu, pokoravajui se moralu, ovek se uzdi*e nad samim sobom, pri emu mora ulo*i&i napor i od ega osea muku i neprija&nos&. 4eki au&ori, kao >es&ermark, odre3uju moral pomou nezain&eresovanos&i, odnosno nepris&rasnos&i. (o njima, moralno je ono pona)anje u kome je ovek nepris&rasan, &anije nije lino zain&eresovan da se &ako pona)a. 4a primer, kad neko osu3uje vre3anje sops&venog de&e&a, on pos&upa van morala, ali kad osu3uje vre3anje &u3eg de&e&a, on pos&upa moralno. 8vakva odredba morala se ve pribli*ava onim odredbama po kojima on nije ka&egorino impera&ivna norma nego neka vrs&a upu&s&va. 8vde spada veina emo&ivis&iki- odredbi morala, prema kojima on samo preporuuje, save&uje i sl. Me3u&im, ovde se radi o pre)irokom s-va&anju pojma moral u kojem se moralne norme ne razlikuju dovoljno od drugi- vrs&a dru)&veni- normi kao )&o su, re+imo, norme pris&ojnos&i ili norme lepog pona)anja ili, pak, obiajne norme. +! OBAVEZNOST MORALA 4a osnovu napred izne&og, mo*emo da zakljuimo da je moral skup dru)&veni- normi, i &o obavezni- impera&ivni- normi, a ne preporuka i save&a. (rema &ome genus proAimum morala je norma, a jedna njegova di22eren&ia spe+i2i+a je obaveznos&. Sada je po&rebno da se sama ova obaveznos& bli*e
@

odredi, kao i da se odrede druge spe+i2inos&i morala, koje ga razlikuju od drugi- normi. 8baveznos& moralni- normi je drugaija od obaveznos&i drugidru)&veni- normi. Ci&nos& moralne obaveznos&i sas&oji se u dvos&rukos&i' moral je obavezan dru)&veno spolja%, -e&eronomno, ali i individulano unu&ra)nje%, au&onomno. (ri &ome je unu&ra)nja, au&onomna obaveznos& spe+i2inija +r&a morala nego njegova spolja)nja, dru)&vena obaveznos&. +! ! 8n%t"a3nja o.avezno$t (o"ala Ci&na +r&a morala je njegova unu&ra)nja, au&onomna obaveznos&. ,o znai da moralan ovek osea da je moralno obavezan, da sam sebi izdaje odre3enu moralnu zapoves&, a ne oseanje name&anja &e zapoves&i od s&rane nekog drugog, spolja. 8vu obaveznos& &reba razlikova&i od *elje. 1ovek mo*e moral osea&i obaveznim za sebe i za&o 9tet# da po njemu pos&upi, iako ne ,el# da pos&upi onako kako moral propisuje. Dlavne karak&eris&ike unu&ra)nje obaveznos&i morala su sledee Luki, R., 111 # 11E%' a% Bezuslovnost samociljnost # ovo je jedna od najosobeniji- +r&a morala, koju su naroi&o is&i+ali 7manuel Kan& i njegovi sledbeni+i. 8na se sas&oji u &ome )&o moralna norma obavezuje po sebi i samom sobom, a ne kao sreds&vo za os&varenje neeg drugog, )&o je van morala. Drugim reima, moral je samo+ilj, +ilj samom sebi, dos&ojan os&varenja po svojim sops&venim karak&eris&ikama. Moralna norma se ne po)&uje, kako je is&i+ao Kan&, iz nekog drugog mo&iva do jedino i iskljuivo iz samog po)&ovanja morala kao &akvog. 6ko neko, na primer, spase davljenika iz samilos&i, iz ljubavi prema oveku uop)&e ili prema njemu lino, radi nagrade ili po-vale, radi slave, radi divljenja samom sebi i sl., a ne jedino i iskljuivo za&o )&o osea da mu je &o moralna du*nos&, onda on nije pos&upio &ako za&o )&o je po)&ovao moralnu normu, za&o )&o mu je ova bila sama +ilj, nego za&o da bi os&vario ne)&o drugo, da bi pos&igao neki drugi +ilj, koji le*i van morala. b% Vrednosnost # moral obavezuje jer se njime os&varuje jedna vrednos& # moralna vrednos&. Drugim reima, moral sam po sebi je jedna vrednos& i &o samos&alna, au&onomna, samonikla vrednos&, vrednos& koja nije izvedena ni iz kakve druge vrednos&i kojoj bi slu*ila kao sreds&vo. 1ovek po)&uje moral za&o )&o je moral sam po sebi vrednos&. (ri &om, po pravilu, pos&oji jedna vr-ovna moralna vrednos& za +elokupan moral i niz ni*i-, konkre&ni- vrednos&i, izvedeni- iz vr-ovne, koje slu*e kao sreds&va os&varenja vr-ovne moralne vrednos&i. +% Dobro kao vrhovna moralna vrednost # vr-ovna moralna vrednos& je &o."o kao &akvo, odnosno (o"alno &o."o u u*em smislu rei.
B

"

8&ud se i pos&up+i ljudi s gledi)&a morala o+enjuju kao dobri ili zli, a nasupro& moralnoj vr-ovnoj vrednos&i, dobrom, supro&s&valja se nega&ivna vrednos& # zlo. < svim moralima se zais&a kao osnovna vrednos& uzima dobro i kao njegova supro&nos& # zlo. 8vde se ne ulazi u analizu sadr*ine dobrog, odnosno zlog. =er svaki moral za sebe odre3uje sadr*inu &og dobrog. d% Posebno moralno oseanje # obaveznos& moralne norme se uvi3a razumom ali se ona jo) i o$ea. 8na nije samo sazna&a razumom # ona se osea /sr+em0 i +elim oseajnim biem oveka. < &ome le*i ira+ionalnos& moralne norme. 1ak i kada bi razum bio pro&iv morala, kada bi dokazivao da je nerazumno da se pos&upi po moralu, pos&ojalo bi moralno oseanje, kao mani2es&a+ija norme u ljudskoj psi-i, koje bi se opiralo razumu. 4aravno, ovo oseanje nije podjednako razvijeno kod svi- ljudi, a kod neki- mo*e i da nepos&oji. 8va +r&a morala mo*e se najbolje uoi&i ako se posma&ra kako &ee pos&upak njegove primene u praksi. Kada moralan ovek u moralnoj si&ua+iji do3e u priliku da primeni moralnu normu, on o$ea njenu bezuslovnu obaveznos&, sves&an je &e obaveznos&i i bez razmi)ljanja da li moral &u obavezuje ili ne # on &o osea neposredno. Me3u&im, kada posle &oga pre3e na samu primenu moralne norme iju obaveznos& osea, on, po pravilu, poinje da razmi)lja o sreds&vima kojima e najbolje ispuni&i svoju moralnu du*nos&. ,ako, ako se neko davi u re+i pored koje prolazimo, mi oseamo odma- i neposredno svoju moralnu du*nos& da ga spasavamo, i bez ikakvog razmi)ljanja o &ome. 6li kada po&om pre3emo na samo spasavanje, mi razmi)ljamo da li je u +ilju spasavanja bolje skoi&i u vodu ili upo&rebi&i ama+, u*e i sl. 8vo, naravno, ne znai da u ovoj obaveznos&i morala nema i ra+ionalni- elemena&a. 4apro&iv, njisvakako ima. 7 razum zapoveda oveku da bude moralan. 6li bi&no je da se moral ne javlja kao is&o saznanje nego kao +elo jedno posebno oseajno s&anje # ne samo uvi3anje da &reba na odre3eni nain pos&upi&i, nego i oseanje da se &ako mora pos&upi&i. Moralno oseanje, dakle, pos&oji. ,o je iskus&vo svakog normalnog oveka. 4iko normalan nije os&ao bez &og iskus&va # svako je do*iveo si&au+ije u kojima je ose&io neodoljivo oseanje moralne obaveze. < vezi sa ovim s&oji i injeni+a sa moral ne mo*e razumski dokaziva&i. 4apros&o se ne mogu navodi&i razlozi da se pos&upa po moralu. 8seanju ne &reba razumski dokaz. 8ve je, is&ovremeno, i posledi+a samo+iljnos&i morala # ono )&o je samo+ilj, )&o samo sebe zasniva i opravdava ne mo*e se nikako dokaziva&i. Svako dokazivanje je u s&vari povezivanje sa neim drugim i

"

samim &im s&avljanje onoiga )&o se dokazuje u zavisnos& od &og drugog, izvo3enje iz njega. e% Trenutanost # s navedenim obele*jima s&oji u vezi s&oji i oble*je &renu&anos&iF &j. &akve osobine moralne obaveze, da se ona osea &renu&no, im se ovek na3e u moralnoj si&ua+iji, bez po&rebe da se o njoj razmi)lja, da se ona dugo i pos&upno o&kriva. 1ovek mo*e dugo i pos&upno da o&kriva sreds&va za os&varenje morala, za primenu moralne norme, ali obavezu on osea &renu&no, bez ikakvog vremenskog razmaka, im se na)ao u moralnoj si&ua+iji. ,u kao da u moralu ima neeg podsvesnog, ak ins&i&ik&ivnog. 2% Pritisak na ljudsku prirodu # moralna obaveza je au&onomna, nju ovek osea kao zapoves& koju sam sebi izdaje. 6li, ovek es&o is&ovremeno osea i o&por samog sebe pro&iv &e obaveze. Moralna obaveza je &e)ka, ona vr)i pri&isak na oveka da po njoj pos&upi, i on pos&upa po njoj uz napor, es&o vrlo veliki, kojim suzbija svoje spon&ane, prirodne *elje i sklonos&i. ;bog &oga es&o dolazi do prekr)aja morala # ovek, iako osea moralnu obavezu, suvi)e je slab da bi po njoj pos&upio, on popu)&a svojim prirodnim sklonos&ima i kr)i moral. Drugim reima, moralna obaveza je obaveza .oljeg dela oveka. < moralnom do*ivljaju, po pravilu, pos&oji jedna pro&ivurenos& i borba izme3u dobra i zla u oveku, izme3u njegovog oseanja moralne obaveze i njegovi- prirodni- sklonos&i i *elja. Moral, dakle, es&o &ra*i *r&ve od oveka. 1ovek moralnu obavezu osea i kao pri&isak na sebe i svoju prirodu, a ne samo kao izraz &e prirode, kao ne)&o )&o je u punom skladu sa njom. ,ek posle izvr)enja moralne obaveze nas&upa jedna vrs&a zadovoljs&va i sree za&o )&o se pos&upilo moralno. 6li &o zadovoljs&vo je &i-o i blago i daleko od one snage koju bi es&o imalo zadovoljs&vo od zadovoljenja prirodni- sklonos&i koje moral zabranjuje. 7s&ina je da je ovek pro&ivurean u sebi i po sebi, da mu je moral za&o u skladu sa jednim delom njegove prirode, a u neskladu sa drugim. 6ko ljudima moral nare3uje da ne ubijaju, ili da vr)e svoj rodi&eljske du*nos&i, ili da ne la*u i sl., &o naje)e nee bi&i u sukobu sa nji-ovom prirodom, kao )&o e bi&i u sukobu sa njom ako &reba da *r&vuju svoj *ivo& za drugog. g% Ljudskoa # moralnu obavezu uvek pra&i jedno posebno oseanje subjek&a da je on jedno osobeno bie, ovek, &e da za&o mora da po)&uje moral. ;a&o nam se ini da bi &u njegovu osobinu najbolje bilo nazva&i ovetvo ili ljudskoa, kako bi se mogao mo*da nazva&i i moral uop)&e. 7 &o je us&vari ono )&o moral razlikuje od svi- drugi- normi' oseanje moralnog subjek&a da je &o spe+i2ino ljudska obaveza, ijim
E

se izvr)enjem os&varuje ovek kao osobeno bie, jedins&veno u sve&u. S druge s&rane, nemoralno pos&upanje se osea kao neljudsko, nedos&ojno oveka, kao pori+anje oveka u sebi, kao spu)&anje na ni*i s&upanj od oveka. Me3u&im, pogre)no je da se ovde ovek supro&s&valja *ivo&inji, kao da je nemoralnos& *ivo&injska +r&a, a moralnos& ljudska. 4apro&iv, i nemoralnos& je is&o ljudska +r&a, jer su *ivo&inje amoralne bezmoralne%. 8vde se supro&s&valja ovek neoveku, ideal oveka njegovom neove)&vu. =er, neosporno samo ovek mo*e, na *alos&, da bude # neovek. Givo&inja &o ne mo*e nikako. Snaga moralne obaveze upravo je i vezana za &o oseanje ljudskos&i, ove)&va # njeno kr)enje se do*ivljava kao gubljenje svog ove)&va, kao ispadanje iz ljudske vrs&e, kao odba+ivanje svega )&o je ljudsko, kao gubljenje svog sops&venog iden&i&e&a. Moralnos& je ono )&o oveka najvi)e ini ovekom, &o je najvi)a ljudska osobina. 4emoralnos& jednog moralnog oveka ini da on sebe ne sma&ra dos&ojnim da bude ovek, da sebe s-va&a kao moralnu nakazu, a ovakva nakaza se sma&ra gorom i &e*om modi2ika+ijom oveka nego )&o je 2izika nakaza. Moralnoj nakazi nedos&aje unu&ra)nja, su)&inska bi&nos& oveka, dok 2izikoj nakazi nedos&aje samo spoljni njegov oblik. -% ri!a savesti kao sankcija # au&onomsno& morala ogleda se jasno u posebnoj unu&ra)njoj sank+iji # gri*i saves&i. ,a sank+ija je au&onomna, nju sam sebi izrie i sam je na sebi primenjuje moralni ovek koji je prekr)io moralnu normu. Dri*a saves&i je slo*ena psi-ika pojava, sas&avljena iz vi)e razlii&i- elemena&a. 8na se, pre svega, sas&oji iz izvesnog broja oseanja, kao )&o su' oseanje s&ida zbog uinjenog prekr)aja, oseanje neodre3enog s&ra-a zbog neodre3eni- posledi+a koje e nes&upi&i &o nije s&ra- zbog javni- # re+imo dru)&veni- # posledi+a, nego neodre3en s&ra- zbog neodre3eni- unu&ra)njiposledi+a%, oseanje ga3enja zbog uinjenog prekr)aja, oseanje prezira samog sebe i samoosude, oseanje bola, po&i)&enos&i, bezizlaznos&i, op)&e nelagodnos&i, oseanje *elje za samosa*aljevanjem, koja mo*e odves&i do samoubi&s&va, oseanje nemira, lju&nje, s&repnje, brige. 4eki pis+i naroi&o is&iu njenu neprekidnos& ona ne daje ni &runke preda-a oveku%, kao i mono&oniju i oseanje bespomonos&i koje za-va&a oveka,

1$

uprkos *elji i naporu da se sve &o izbegne, a )&o izaziva nemir i muenje. < gri*i saves&i pos&oje i in&elek&ualni elemen&i # sudovi. ,o su sudovi vrednos&i kojima se osu3uje prekr)aj i kojama sam sebe ovek osu3uje kao neoveka, kao nedos&ojno bie i slino. ,reba, me3u&im is&ai da jedan broj au&ora sma&ra da se gri*a saves&i ne mo*e uze&i kao obele*je morala. (o &im au&orima, sve se ku&ure dela na dve vrs&e # na one u kojima pos&oji oseanje krivi+e zbog uinjenog prekr)aja guil&%, odnosno gri*a saves&i, i one gde pos&oji samo s&id s-ame%. (o &akvim s-va&anjima, moral pos&oji i kada je jedina unu&ra)nja sank+ija oseanje s&ida. 1ak i kada bi &akvo razlikovanje bilo &ano, ono ni)&a ne bi menjalo u pogledu s-va&anja morala. Moralom se nazivaju one dru)&vene norme gde se pojavljuje gri*a saves&i, a norme sank+ionisane samo s&idom se nazivaju normama pris&ojnos&. Dri*a saves&i je po&puno au&onomno oseanje, koje se pojavljuje au&oma&ski, im se prekr)i moralna norma, bez obzira na volju, odnosno i pro&iv volje prekr)io+a. ,o njeno au&oma&sko nas&upanje izazvalo je i najvi)e in&eresa kod ljudi, pa i divljenja i s&ra-opo)&ovanja. 8da&le se izvlaio zakljuak da je ona ne)&o na&prirodno u oveku, da /glas bo*iji0 u njemu, da je re2leks bo*ijeg du-a i sl. Kan& je glas saves&i s-va&ao pros&o kao neobja)njivo uzvi)eno udo, is&o onoliko koliko je &o i +eo prirodni poredak /zvezdano nebo nad nama0%. Saves& se +enila kao najdrago+enija, najljudskija osobina oveka, ono )&o ga ini ovekom. +!+! Spolja3nja o.avezno$t (o"ala Spolja)nja, dru)&vena obaveznos& morala je obele*je koje je u su)&ini zajedniko moralu i drugim dru)&venim normama. Sve dru)&vene norme su spolja)nje, dru)&veno obavezne, )&o znai da dru)&vo za-&eva od svojilanova da se po njima pona)aju i da ono na nji- primenjuje svoj spolja)nje, dru)&vene sank+ije zbog nji-ovog kr)enja. 4ezavisno od un&ra)nje sank+ije, dru)&vo samo primenjuje dru)&venu sank+iju na prekr)io+a morala. >rs&e moralni- dru)&veni- sank+ija vrlo su brojne i raznolike. Skoro da nema sank+ije koju dru)&vo i inae primenjuje a da se ona ne mo*e primeni&i i kao moralna sank+ija. 7pak, pos&oji i spe+i2ino moralna dru)&vena sank+ija # ona koja se, dakle, primenjuje samo na moralni i ni na kakav drugi prekr)aj. (rema &ome, mogu se razlikova&i dve vrs&e moralni- sank+ija # spe+i2ine i nespe+i2ine.

1$

11

a% "peci#ine moralne dru$tvene sankcije # spe+i2ini- moralnidru)&veni- sank+ija ima dve. ,o je moralni prezir i moralno ga3enje. Mo"aln# p"ez#" je prezir koje dru)&vo pokazuje prema prekr)io+u moralne norme. 8vo je spe+i2ian prezir, koji se sas&oji u pori+anju moralnog subjek&ivi&e&a prekr)io+u i, &ime, u pori+anju njegove osnovne ljudske spe+i2inos&i. Moralni prezir se sas&oji u &ome da dru)&vo moralnog prekr)io+a +eni kao ni*e bie, kao neoveka, odnosno kao po&oveka. 8vaj prezir, naravno, mo*e bi&i jai ili slabiji, bla*i ili o)&riji, zavisno od &e*ine prekr)aja i drugi- okolnos&i, kao i moralnog dru)&venog suda o vrednosni odnosne norme. Moralni prezir povlai za sobom i odgovarajue dr*anje prema prekr)io+u. Mo"alno ga'enje je druga spe+i2ina dru)&vena moralna sank+ija, koja je u izvesnoj meri posledi+a prve # prezira. Da3enje je spe+i2ino oseanje neprija&nos&i i pri samoj pomisli na prekr)io+a, koje se, naravno, pojaava kad se on vidi i s&upi se njim u dodir. ,o moralno ga3enje podsea na ga3enje koje izazivaju odre3ene 2izike pojave # prljav)&ina, rugoba. 6li je ono mnogo jae od ovoga. b% %especi#ine moralne dru$tvene sankcije nespe+i2ine moralne sank+ije se sas&oje u smanjenju dodira, odnosa i veza sa prekr)io+em, koje mo*e da dovede i do po&punog nji-ovog prekida. 7zbegava se ak i da se prekr)io+ vidi. Dosledno sprovedena od svi- lanova dru)&va ova sank+ija mo*e bi&i veoma ozbiljna # ona prekr)io+u mo*e onemogui&i *ivo& u odnosnoj dru)&venoj sredini. Druge nespe+i2ine dru)&vene sank+ije jesu javno izra*avanje prezira, osude i ukora, a za&im preduzimanje izvesni- prinudni- mera neposredno prema imovini, &elu ili *ivo&u prekr)io+a. < sluaju neorganizovanog, di2uznog dru)&va kao sank+ija se primenjuju najraznovrsnija sreds&va nasilja, po pravilu, na grub, surov, nemilosrdan i nagao nain. H H H 4a osnovu svega do sada reenog moral se mo*e ovako 2ormalno odredi&i' to je $k%p &"%3tven#9 no"(# koje $%.jekt: kao $op$tven% .ez%$lovn%: $a(o5#ljn% o.avez%: za$novan% na &o."o( kao $a(o$talnoj v"9ovnoj v"e&no$t#: % (o"alnoj $#t%a5#j# o$ea t"en%tno: 5el#( .#e(: koja ;e$to v"3# p"#t#$ak na njegove p"#"o&ne $klono$t# # o$tva"%je njegovo ;ove3tvo: a za ;#j# p"ek"3aj on o$ea g"#,% $ave$t#: &ok &"%3tvo na njega p"#(enj%je $polja3nje $ank5#je %z #$tov"e(en# za9tev &a on o$ea g"#,% $ave$t#! Li&era&ura'
11

12

Luki, R., 1!":%, So+iologija morala, Srpska akademija nauka i ume&nos&i, Ceograd Dirkem, ?., 1!"1%, 8 dru)&venoj podeli rada, (rosve&a, Ceograd 4edeljkovi, D., 2$$$%, Sve&los& iz bliza, Dragini, Ceograd Kan&, 7 2$$$%, ,-e Me&ap-Isi+s o2 Morals, Jambridge <niversi&I (ress, Jambridge PITANJA ZA PRESLI7AVANJE: 1. 8bjasni razlike u odre3enju pojma moral s obzirom na obim i vrs&u pojave koja se oznaava &om reju. 2. 9&a ini sadr*aj pojma /moral0K 5. 8dredi sadr*inu pojma /dobro0. :. 8bjasni Kan&ovo i Dirkemovo odre3enje pojma /moral0. @. Cezuslovnos&, samo+iljnos&, dobro kao vr-ovna moralna vrednos& su karak&eris&ike unu&ra)nje obaveznos&i morala. 9&a zna) o njimaK B. 8bjasni sledee karak&eris&ike unu&ra)nje obaveznos&i morala' posebno moralno oseanje, &renu&anos&, pri&isak na ljudsku prirodu i ljudskoa. ". 8pi)i 2enomen gri*e saves&i. E. < emu se sas&oji spolja)nja obaveznos& moralaK

12

15

15