Ekoloki kriminal i njegovo suzbijanje

Kosti, M. (2009), Ekoloki kriminal i njegovo suzbijanje, u Pravni ivot, tematski broj Pravo i vreme, br. 10, Udruenje pravnika Srbije, Beograd, str. 175-182, ISSN 0350-0500 I. Uvod

Ekoloki kriminal se odnosi na sve radnje kojima se kre odredbe ekolokih propisa i kojima se priinjava znaajna teta ili ugroava ivotna sredina i zdravlje ljudi. Najpoznatije manifestacije ove vrste kriminala javljaju se kao nelagalne emisije ili isputanja supstanci u vazduh, vodu ili zemljite, nelegalna trgovina ivotinjama i biljkama, nelegalna trgovina supstancama koje unitavaju ozonski omota ili pak opasnim otpadom i sl. Ekoloki kriminal donosi veoma visoke profite njegovim poiniocima, teko se otkriva i prouzrokuje izuzetno ozbiljne negativne posledice po ivotnu sredinu. Danas se on smatra ozbiljnim i iroko rasprostranjenim problemom sa kojim se mora boriti na evropskom nivou.

II.

Odreivanje pojma ekolokog kriminala i primarne uloge prava u njegovom suzbijanju

Problematikom ekolokog kriminala ne bave se samo pravnici, ve u velikoj meri i sociolozi, te se i sama definicija ove pojave javlja ne samo kao isto pravna, nego i u jednom irem drutvenom kontekstu.

ire znaenje ekolokog kriminala definisano je u navodima da on predstavlja svaki akt izvren sa namerom da se nanese teta ili potencijalom da se oteti ivotna sredina i / ili bioloki svet, a u cilju da se na taj nain pribavi poslovna ili lina korist1. Akcenat je na namernom ugroavanju ili oteenju ivotne sredine, dakle svesnom i voljnom inu koji

Clifford., M.: Environmental crime- enforcement, policy and social responsibility, Aspen Publ., 2008

poslovne i line (dakle, pojedinane interese) pretpostavlja optem drutvenom interesu koji se ogleda u zdravom prirodnom okruenju.

Usko pravno poimanje ekoloki kriminal definie kao svaki akt koji je suprotan ekolokopravnoj normi i osnovano se moe procesuirati. Sutina izloene definicije je u postojanju pravno normiranih pravila ponaanja u oblasti ivotne sredine, koja su opte obaveznog karaktera, unapred odreena i za ije krenje je propisana sankcija. Ovakvo pristup je posledica shvatanja da se zatita ivotne sredine, pre svega, ostvaruje kroz sistem preventivnih i represivnih zakonom propisanih mera u oblasti upravnog, graanskog, trgovakog i finansijskog prava, koje u nejveoj meri sprovode inspekcijski organi. Krivinopravna zatita ivotne sredine je krajnja, ali veoma efikasna i nuna opcija.

Efikasno sprovoenje ekoloko -pravne regulative je od vitalnog znaaja za suzbijanje i spreavanje ove vrste kriminala, a time i za samo ouvanje zdrave ivotne sredine. U najranijim fazama razvoja ekolokog prava, nasilje nad ivotnom sredinom bilo je sankcionisano ne ba strogim merama i kaznama upravnopravnog i graanskopravnog karaktera. Sami pravni propisi nisu imali nikakav ili je to bio minimalan uticaj na kompanije, dravne strukture i graane pojedince da se pridravaju ekolokih normi2. Njihovo potovanje i regularno sprovoenje je od izuzetnog znaaja za ouvanje ivotne sredine i prirodnih resursa u celosti. Svest na nivou pojedinaca, samog drutva, drava i nadnacionalnih tvorevina znatno je uznapredovala i danas sa sigurnou moemo rei da je ekoloki kriminal ozbiljan meunarodni problem koji je u porastu, a prepoznatljiv je ne samo kao zagaenje vazduha, vode i zemljita ili eksploatacija divljeg biljnog i ivotinjskog sveta u komercijalne svrhe koja vodi njihovom istrebljenju, ve u razvijenim zemljama i kao najobinije bacanje otpadaka na ulicu, iscrtavanje grafita ili vandalizam na javnim mestima!

III.

Organizovani ekoloki kriminal

Tomkins., K.:Law Enforcement and Environment, Current Issues in Criminal Justice, Vol. 16, Issue 3, 2005

Ekoloki kriminal je po svojoj prirodi neretko transnacionalnog karaktera i moe se javiti i kao posebna vrsta organizovanog kriminala 3. U tim sluajevima manifestuje se kao trafiking prirodnim resursima, nelegalna trgovina biljkama i ivotinjama, nelegalno/nedozvoljeno ribarenje, nelegalna eksploatacija i trafiking mineralima i dragocenim kamenjem, drvetom ili opasnim otpadom, itd4.

iroko je prihvaen stav da je suzbijanje ekolokog kriminala izazov kako za razvijene, tako i za zemlje u razvoju5. Uticaj nelegalnih aktivnosti koje se podvode pod pojam ekolokog kriminala daleko prevazilazi granicu ugroavanja same ivotne sredine i biodiverziteta i esto dovodi do posledica ireg drutvenog i ekonomskog karaktera koje se negativno odraavaju na sveukupni razvoj. Zbog toga se u drava lanicama EU velika panja posveuje raavanju ovog problema, dok je u dravama kandidatima njegovo tretiranje jo uvek u poetnim fazama. U prilog ovoj tvrdnji istiemo injenicu da se podaci o organizovanom kriminalu u sferi ivot ne sredine ne mogu se nai u policijskim statistikama pomenutih drava. Ni ostale dravne institucije i njihovi organi (ministrarstva, sudovi, tuilatva) ne raspolau aurnim i detaljnim informacijama, ili ih ne ine dostupnim na adekvatan i standardizovan nain. Ako prihvatamo stav da je tanost procene stanja pojedinanog i organizovanog ekolokog kriminala srazmerno jednaka mogunosti pristupu informacijama o uestalosti i vrsti ovog kriminala i stanju na tritu ekolokih prozvoda i usluga, onda zakljuujemo da u dravama kandidatima jo uvek nije mogue formirati pouzdanu predstavu o predmetnoj pojavi. Situacija drastino drugaija u dravama lanicama, jer osim samih nacionalnih pravnih i institucionalnih okvira, borba protiv ovog vida kriminala je podstaknuta i sa nivoa Evropske unije, pri emu primarno mislimo na usvajanje Direktive o eko-kriminalu6 2008 godine.

Siegel, D.,Nelen, H.: Organized crime- Culture, Markets and Polices, SpringerVol. 7, 2008 Transnacionalna priroda ekolokog kriminala, kontinuirano delovanje organizovanih kriminalnih grupa i propusti vlada mnogih drava da spreavaju ove oblike kriminala uslovili su nunost reakcije na meunarodnom novou, i to ne samo Evropskih institucija, ve i Ujedinjenih nacija- posebno UN Kancelarija za droge i kriminal (UN Office on Drugs and Crime- UNODC) 5 Froehlich, T.: Organized crime in the sphere of environment in a few Candidate Countries, Final report, Betreungsgeselltschaft fuer Umweltfragen, Kassel, 2003 6 Directive 2008/99/EC of the European Parliament and of the Council on the Protection of the environment through criminal law, OJ L 328/28
4

IV.

Evropsko ekoloko krivino pravo, sa osvrtom na Direktivu o eko-kriminalu 2008/99/EC

Koncept evropskog ekolokog krivinog prava vrsto je ustanovljen usvajanjem Direktive 2008/99/EC o zatiti ivotne sredine kroz okvire krivinog prava.Evropska komisija je, voena idejom o nunosti uspostavljanja minimuma standarda u prevenciji i spreavanju ekolokog kriminala, jo u martu 2001 godine podnela predlog pomenute direktive na razmatranje i usvajanje Evropskom savetu7. Sutina predloga se sastojala u nameri da se drave lanice obaveu da e ozbiljne, namerne ili nehatne, povrede ekolokih pravnih propisa Evropske unije tretirati kao krivina dela8, jer se jedino primenom krivinog prava moe uticati na efikasniju primenu ekolokopravnih normi. Ovakav pristup je iz korena menjao tradicionalni model sprovoenja i primene Evropskog ekolokog prava, koji je poivao na principu da evropske ekoloka regulativa stvara pravne norme ali drave lanice zadravaju slobodu izbora naina kako e ih na svojim teritorijama implementirati, odnosno na koji nain e sankcionisati povrede tih normi9.

Predlog Direktive nije naiao na pozitivnu rekciju Evropskog Saveta, najverovatnije upravo iz razloga to uvodi prethodno pomenutu izmenu tradicionalnog modela primene Evropskog zakonodavstva. Zbog toga je u januaru 2003 godine Evropski Savet usvojio Okvirnu Odluku o zatiti ivotne sredine kroz okvire krivinog pr ava10. Odlukom je jedino bila predviena meudravna saradnja na nivou vlada, policija, pravosua i upravnih organa u spreavanju i suzbijanju ekolokog kriminala.

Comte, F.: Criminal Environmental Law and Community Competence, European Environmental Law Review, 2003 8 Environmental Crime, http://www.euractiv.com/en/environment/environmental-crime/article-117479 9 Faure., M.: European Environmental Criminal Law, European Environmental Law Review, 2004 10 Framework Decision of the European Council 2003/80/JHA on the protection of the environment through criminal law of 27 Januarz 2003, OJ 05.02.2003 L29/55

Oigledna i nepomirljiva razlika u stavovima Komisije i Saveta oko pitanja sutinskog koncepta Evropskog ekolokog krivinog prava nije mogla biti godinama pomirena i njihovo razmimoilaenje je rezultiralo sporom pred Evropskim sudom pravde, na inicijativu Komisije protiv Okvirne Odluke Saveta. Stav Evropskog suda pravde, iznet u presudi, konstituie pravo Komisije da zahteva od drava lanica primenu krivinih sankcija za ekoloke tete, s tim da nije ujedno ovlaena i da nalae konkretne vrste i visine kazni. Presuda Evropskog suda pravde ila je u korist stava Komisije i njome je ponitena Okvirna Odluka Saveta11, ime je otvoren put za podnoenje novog predloga Direktive Komisije koji je prihvaen i od Saveta i od Evropskog parlamenta. Direktiva 2008/99/EC o zatiti ivotne sredine kroz okvire krivinog prava je formalno usvojena 24. oktobra 2008 godine i mora biti inkorporirana u okvire nacionalnih zakonodavstva drava lanica EU do decembra 2010 god.

V.

Razlozi za usvajanje Direktive o zatiti ivotne sredine kroz okvire krivinog prava i njen sutinski znaaj

Ekoloko pravo Evropske unije je staro vie od 30 godina. Za to vreme je stupilo na snagu preko 200 direktiva koje reguliu pitanja zatite ivotne sredine koje, meutim, jo uvek nisu pokrile, odnosno pravno zatitile sve postojee oblasti u domenu pomenute problematike12.

Sa druge strane, postojea ekoloka regulativa mora biti implementirana na efikasan nain, i to je jedan od osnovnih razloga zbog ega je Evropska komisija predloila usvajanje direktive koja e drave lanice EU obavezati da sankcioniu najozbiljnija krivina dela protiv ivotne sredine, jer smatra da se jedino ovakvom vrstom mera moe doi do kontinuirane, pravilne i efikasne primene svih ekolokih pravnih propisa. Neretko drave lanice, iz raznoraznih razloga, nekorektno primenjuju standarde i izvravaju obaveze propisane ekolokim direktivama. Razlog za to je ili tenja da se zatite interesi
Sluaj Komisija protiv Saveta C-176/03 doneta 13. septembra 2005 (The case of Commission v Council (C-176/03), decided on 13 September 2005, involved an action for annulment of Council Framework Decision 2003/80 on the protection of the environment through criminal law) 12 Vidi web sajt Evropske komisije, tzv. Implementation website: http://ec.europa.eu/environment/legal/implementation_en.htm
11

nacionalnih industrija ili pak jednostavna nemogunost drave da ispuni administrativne obaveze koje su u korelaciji sa njenom obavezom implementacije direktive 13. Takoe, dosadanja praksa je pokazala da postoje velike razlike u vrsti i visini krivinih sankcija za ista ili slina ekoloka krivina dela u pojedinanim dravama lanicama EU, to je u u okvirima jedne ovako ojaale nadnacionalne tvorevine svakako nuno ujednaavati (iako se u literaturei sreu i sasvim suprotna miljenja 14).

vrst stav Komisije je da u mnogim sluajevima samo zapreenost krivinim sankcijama moe dovesti do eljenog odgovarajueg efekta u cilju zatite ivotne sredine, jer odailje znatno jai signal potencijalnim prekriocima propisanih normi. Istovremeno, treba naglasiti i neospornu injenicu da je krivino gonjenje znatno snanije sredstvo suzbijanja svih oblika neeljenih ponaanja (pa tako i u oblasti ekologije) od mera predvienih u okvirima upravnog ili graanskog prava. Prepoznajui i prihvatajui navedene razloge, Komisija je ustanovila i kroz okvire Direktive 2008/99/EC uinila obaveznim primenu osnovnih standarda u okvirima nacionalnih krivinih zakonodavstava drava lanica. Direktiva sadri listu ekolokih krivinih dela koja, ukoliko su izvrena (ili je njihovo izvrenje pomagano ili podsticano) u nameri ili iz krajnje nepanje, kao takva moraju biti definisana nacionalnim zakonima drava lanica15:

Drave lanice e obezbediti da se sledei protivzakoniti poduhvati kvalifikuju kao krivina dela / prekraji, ukoliko su izvreni sa namerom ili iz krajnje nepanje:

(a) isputanje, emisija ili odlaganje vrstog materijala ili jonizirajue radijacije u vazduh, zemljite ili vodu, koje dovodi ili moe dovesti do smrti ili ozbiljnih povreda ljudi, odnosno sutinski nanosi tetu kvalitetu vazduha, zemljita ili vode, kao i biljkama i ivotinjama

13

Faure., M.: European Environmental Criminal Law, European Environmental Law Review, 2004 Npr. Corstens, G., Pradel. J.: European Criminal Law, Kluwer Law International, The Hague, 2002 15 lan 3 Direktive 2008/99/EC
14

(b) sakupljanje, transport, oporavak ili odlaganje otpada, ukljuujui i nadzor nad takvim operacijama i kasniju brigu o deponijama, kao i sve aktivnosti koje se poduzimaju u svojstvu dilera i brokera (menadment otpada), a koje dovode ili mogu dovesti do smrti ili ozbiljnih povreda ljudi, odnosno sutinski naneti tetu kvalitetu vazduha, zemljita ili vode, kao i biljkama i ivotinjama

(c) transport otpada, u smislu lana 2(35) Uredbe (EC) br 1013/2006 Evropskog parlamenta i Saveta o transportu otpada (1)

(d) rad fabrike u kojoj se odvijaju opasne aktivnosti ili u kojoj se upotrebljavaju ili skladite ili pripremaju za skladitenje opasne supstance koje izvan fabrike dovode ili mogu dovesti do smrti ili ozbiljnih povreda ljudi, odnosno sutinski naneti tetu kvalitetu vazduha, zemljita ili vode, kao i biljkama i ivotinjama

(e) proizvodnja, obrada, upotreba, dranje, skladitenje, transport, uvoz, izvoz ili odlaganje nuklearnih materijala ili drugih otrovnih radioaktivnih supstanci koje dovode ili mogu dovesti do smrti ili ozbiljnih povreda ljudi, odnosno sutinski naneti tetu kvalitetu vazduha, zemljita ili vode, kao i biljkama i ivotinjama

(f) ubijanje, unitavanje, posedovanje ili uzimanje primeraka zasticenih vrsta divljeg ivotinjskog ili biljnog sveta, izuzev sluajeva kada se takvi poduhvati izvode spram zanemarljivog stepena kvantitea tih vrsta ili imaju zanemarljiv uticaj na njigovo ocuvanje

(g) trgovina zatienim biljnim i ivotinjskim vrstama ili njihovim delovima i derivatima, izuzev sluajeva kada se takvi poduhvati izvode spram zanemarljivog stepena kvantitea tih vrsta ili imaju zanemarljiv uticaj na njigovo ocuvanje (h) svaki poduhvat koji ima znaajan uticaj na izmetanje stanita unutar zatiene zone

(i) prouzvodnja, uvoz, izvoz, plasiranje na trite ili upotreba supstanci koje unitavaju ozonski omota.

Drave lanice su obavezne da obezbede efikasno, srazmerno i odgovarajue kanjavanje kako fizikih, tako i pravnih lica za izvrene protivpravne akte. Naglaena je obaveza uvoenja odgovornost pravnih lica za izvrenje protivpravnih akata u oblasti ivotne sredine koji su bili usmereni u pravcu ostvarenja profita ili pribavljanja koristi16. Njihova odgovornost moe biti krivinopravne ili druge prirode.

Usvojena Direktiva uspostavlja samo minimum standarda koji u oblasti zatite ivotne sredine moraju biti inkorporirani u nacionalna prava drava lanica, dok se svakoj od njih pojedinano ostavlja i velika sloboda u smislu eventualnog stroeg naina kanjavanja. Porecesna pitanja u reavanju problema ekolokog kriminala, ovlaenja tuilatava i sudstva nisu predmet regulisanja Direktive, ve su u apsolutnoj nadlenosti nacionalnih pravnih sistema.

VI. Zakljuak

Vie od dvadeset godina kriminolozi, pravnici i sociolozi ukazuju na neophodnost intenzivnog spreavanja, suzbijanja i sankcionisanja ekolokog kriminala. Istraivai, politiari, ekolozi i razliite grupe graana izraavaju zabrinutost zbog delatnosti i aktivnosti koje sutinski tete prirodi i ivotnoj sredini. Kada graane pitate ta misle o problemima promene klime, otpada ili zagaenja vazduha i vode, jasno iskazuju svoju elju za veim stepenom zatite- to znai da ele usvajanje i sprovoenje zakona koji e im garantovati zdrav i bezbedan ivot u svom prirodnom okruenju. Dakle, svaki vid zagaenja ivotne sredine je neeljena drutvena pojava koja u svojim ekstremnim oblicima postaje krajnje opasna ili pogubna. Kada pree granicu drutvene tolerancije zalazi u zonu opte drutveno opsanih radnji i vie ne moe biti sankcionisana drutvenom osudom, ve iziskuje intervenciju drave a na teritoriji Evrope i same
16

lan 6 Direktive 2008/99/EC

Evropske unije. Ova intervencija se ogleda u stvaranju pravnog okvira (na nacionalnom i nadnacionalnom nivou) za zatitu ivotne sredine i sankcionisanju svih akata koji su u suprotnosti sa tom vrstom pozitivnopravnih normi.

VII.

Summary

More than twenty years criminologists, lawyers and sociologists point to the necessity of intensive prevention, combating and punishing of environmental crime. Researchers, politicians, environmentalists and various citizens groups expressed concern about activities that substantially damage the nature and the environment. When people being asked what they think about the problems of climate change, waste or pollution of air and water, almost all of them clearly express their desire for a higher level of protectionwhich means they want the adoption and implementation of the law that will guarantee them a healthy and safe life in their natural environment. Therefore, every aspect of environmental pollution is the unwanted social phenomenon, which in its extreme forms becomes extremely dangerous or detrimental. When it exceeds the limit of social tolerance cross over into socially dangerous actions and can no longer be sanctioned by social condemnation, but requires a state intervention at national as well as European Union level. This intervention is reflected in the creation of legal framework (national and supranational level) for the protection of environment and punishing all acts that are inconsistent with environmental laws.