PRAKSA B.Tasevski, B.

Momirov

PRACTICE

REPARATURA VRATILA POSTUPKOM METALIZACIJE SHAFT REPAIR BY METALLIZING

Struni rad/ Professional paper UDK/UDC: Oktobar 2004. Kljune rei: Metalizacija, reparatura, vratilo 621.793:621.824 Rad primljen / Paper received: Adresa autora / Author's address: Spec. Branko Tasevski, dipl. ing, Branislav Momirov, dipl. ing. NIS Naftagas Odravanje, Beogradski put 26, 23000 Zrenjanin, SCG Keywords: Metallizing, repair, shaft

Izvod Primena postupka metalizacije u odravanju opreme koristi se uglavnom prilikom obnavljanja istroenih delova sistema. U radu su izloene osnovne karakteristike i primena postupaka metalizacije u cilju produenja veka trajanja i reparature vratila kombinatora. Prikazan je pristup analizi problema pri reparaturi vratila. UVOD Vratilo kombinatora od visoko legiranog elika nabavljeno je za potrebe ugradnje u opremu koja se koristi u prehrambenoj industriji. U toku prijema vratila, ustanovljeno je oteenje vratila na mestu naleganja zaptivke za razdvajanje komora za hlaenje vratila. Vizuelnim pregledom ustanovljeno je da je:

Abstract Metallization process is applied in equipment servicing, especially in repairing of worn out parts. In the paper are presented base characteristics and application of the process. A problem of process application for the steel shaft repairing is analyzed.

IZBOR POSTUPKA METALIZACIJE Postupci metalizacije Do sada je razvijeno oko 200 raznih postupaka metalizacije koji se meu sobom razlikuju prema nainu rada ureaja za metalizaciju, vrsti materijala i vrsti gorivih gasova koji se koriste, a u osnovi se mogu podeliti na hladne i tople postupke [1, 2]. Ureaji za hladni postupak, u zavisnosti od konstrukcije, koriste dodatne materijale u obliku ice ili praha, a ureaji za topli postupak koriste dodatni materijal samo u obliku praha. Osnovne karakteristike hladnog postupka Hladna metalizacija podrazumeva nanoenje praha na hladnu povrinu. Hladna metalizacija se moe izvoditi sledeim postupcima: gasnim, plazma, supersoninim, gasno-detonacionim postupkom. Hladni postupak se moe primenjivati na svim metalnim materijalima osim istog bakra, stakla, nemetala. U zavisnosti od vrste metalizacije, materijali koji se nanose mogu biti u obliku ice ili praha. Sila vezivanja za osnovu kod gasnih postupaka: 3000 - 6000 N/cm2 . Tvrdoa metaliziranog sloja HRA : 82 (Al) - 1300 HV (WC, Al203). Debljina sloja koja se nanosi iznosi: 0,05 - 5 (20) mm. Dubina veze sa osnovom: maks. 0.05 mm. Poroznost sloja je 3 - 15%. Temperatura osnovnog materijala ne prelazi 250C, tako da osnovni materijal zadrava mehanike osobine koje je imao pre metalizacije [4].

oteenje nastalo udarom u toku transporta, povrina metalizirana pre prve ugradnje sa ciljem zatite od trenja zaptivke, povrina metalizirana keramike na bazi Al2O3, nanoenjem sloja od

priprema povrine je izvedena renderiranjem do dubine od 0.1 mm i peskarena, je na slici 1. Nakon vratila i opreme sanacija oteenja postupkom hladne

Izgled otreenja vratila prikazan dogovora sa proizvoaem ustanovljeno je da se uradi ponovnom metalizacijom i to metalizacije.

Slika 1: Izgled oteenja vratila sa zatvorenim otvorima Figure 1: Damaged shaft with closed holes

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2005), str. 23-28

23

PRAKSA Osnovne karakteristike tople metalizacije Topla metalizacija moe se izvoditi sa nanoenjem praha na relativno hladnu povrinu i naknadnim zagrevanjem povrine i rastapanjem praha ili sa istovremenim zagrevanjem povrine, nanoenjem i rastapanjem praha. Toplim postupkom se mogu metalizirati samo materijali koji imaju taku topljenja iznad 1150C, odnosno iznad temperature topljenja dodatnog materijala. Prilikom tople metalizacije, zbog visoke radne temperature metalizacije, materijali koji su termiki obraeni (poboljanje, kaljenje, cementacija.) gube deo svojih svojstava u zavisnosti od debljine sloja koji se nanosi, a dodatni materijal koji se koristi je u obliku praha. Sila vezivanja za osnovu: 8000 - 10000 N/cm2. Tvrdoa metaliziranog sloja iznosi 160 HV (Ni) - 1500 HV (WC). Debljina sloja koja se nanosi je od 0,1 - 3 mm. Dubina veze sa osnovom: maks. 0.1 mm, a poroznost sloja je 0 - 3%. [3] Postupci hladne metalizacije Postupak metalizacije sa icom Ovim postupkom mogu se nanositi svi materijali u obliku ice ukoliko imaju taku topljenja niu od temperature plamena gorivih gasova. U toku nanoenja, dodatni materijal ima brzinu topljenja od 0,46 - 13,7 m/min. ica se kree kroz sredinu gasnog plamena pri emu se ona topi, a struja vazduha zahvata delie istopljenog metala koji su loptastog oblika i prenosi ih do povrine nanoenja. Toplota se dobija sagorevanjem gasa, kao to je: acetilen, propanbutan ili neki drugi gorivi gas, kao i meavine gorivih gasova. Ovim postupkom, slojevi se nanose veoma brzo i postupak ima visok uinak. Brzina estica prilikom nanoenja je oko 200 m/sek. Brzina deponovanja sloja je od 2 do 30 kg/h odnosno moe se naneti povrina do 120 m2/h pri debljini sloja od 0,25 mm, u zavisnosti od vrste i dimenzija dodatnog materijala. Ovaj postupak pripada hladnim postupcima jer ne dolazi do strukturnih promena u osnovnom materijalu. Maksimalna radna temperatura osnovnog materijala pri radu je do 250C. Veza sa osnovom ostvaruje se adhezijom i mehanikim ukljetenjem. Gasni postupak sa prahom Ovim postupkom nanose se metali, keramike, kermeti, karbidi metala i plastine mase koji se proizvode u obliku praha ili kod plastinih masa u vidu granula. estice praha su veoma fine (5 - 125m) i loptastog oblika to obezbeuje ravnomerno proticanje praha i fino nanoenje. Prah se u struju gorivog gasa dovodi prinudno ili sa ureajem za doziranje i dopremanje. Prah ulazi u struju gasa u ijem se plamenu topi i noen plamenom gasa prenosi do povrine na koju se nanosi sloj.. Delii praha prilikom prolaza kroz plamen prelaze u rastopljeno stanje. Pri udaru na osnovu dolazi do egzotermne reakcije i takastog usidravanja kombinovanih sa deliminim mikrozavarivanjem.. Veza sa osnovom zasniva se na fiziko hemijskom postupku sa egzotermnom reakcijom. Brzina praha kroz gas je

PRACTICE od 30 - 250 m/sek. Protok praha i brzina deponovanja je od 1 - 9 kg/h. Slojevi naneeni ovim postupkom su heterogeni i mikroporozni. Poroznost naneenih slojeva je od 3 - 15%. Debljina sloja koji se nanosi je od 0.25 - 12 mm u zavisnosti od namene naneenog sloja. Toplota se dobilja sagorevanjem gorivih gasova. Ovaj postupak pripada hladnim postupcima jer se osnovni materijal ne zagreva vie od 200 C. Postupci tople metalizacije Plazma postupak Zbog visoke temperature u plazma luku, plazma postupkom mogu se nanositi svi materijali koji se proizvode u prahu, a ne menjaju osobine pri visokim temperaturama topljenja. Plazma postupkom nanose se metali, keramika, kermeti, karbidi metala i drugi teko topljivi materijali. Pobuivanje gasa (azot, argon ili helijum) i njegovo prevoenje u stanje plazme vri se jonizacijom gasa uz pomo visokonaponskog elektrinog luka koji se uspostavlja izmeu anode i katode. Kroz elektrini luk proputa se inertni gas (azot, argon ili helijum), gde dolazi do njegove disocijacije (razlaganja molekula gasa na atome) i jonizacije (obrazovanje naelektrisanih jona iz neutralnih atoma), te tako nastaje plazma gas. Gas dalje prolazi kroz mlaznicu (diznu) gde se vraa u prvobitno stanje i pri tome se oslobaa velika koliina toplote pri emu se dostie temperatura do 30 000 C [1]. Ureajem za doziranje, prah se pod odreenim pritiskom dovodi u plazma mlaz. estice se tope i nanose na pripremljenu povrinu. Osnovni materijal se zagreva od 60 - 200C, tako da plazma postupak pripada hladnim postupcima. Debljina sloja koja se nanosi plazma postupkom iznosi od 0.13 - 1.38 mm. Granulacija praha za nanoenje iznosi od 10 - 44 m u zavisnosti od namene praha. Poroznost sloja iznosi od 0 - 10%. Podeavanje ureaja vri se preko komandnog ureaja tako da se mogu unapred podeavati svi parametri za metalizaciju i time izbei greke operatera. Kod ovog postupka, potrebna je dodatna zatita zbog velike buke i jake svetlosti. Postupak elektrolune metalizacije Razlika izme|u elektrolunog i ostalih postupaka tople metalizacije je u tome to se kod elektrolunog postupka ne koriste gorivi gasovi nego samo elektrina energija, vazduh pod pritiskom i istovremeno dve ice prilikom nanoenja. Uz pomo elektromotora vri se transport dve ice na razliitim potencijalima kroz ureaj i vri se njihovo sueljavanje u glavi ureaja, na izlasku iz voica ice. Krajevi dve ice, koje su spojene na polovima izvora struje, obrazuju izmeu sebe elektrini luk koji topi ice pri temperaturi vioj od 4000C. Nanoenje ovako istopljenih estica i njihova projekcija na pripremljenu povrinu vri se komprimovanim vazduhom. ice se kreu brzinom koja zavisi od temperature topljenja metala ice i od koliine toplote koju razvije elektrini luk. Elektroluna metalizacija se koristi tamo gde je potrebno za kratko vreme naneti veoma debele slojeve na velikim

24

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2005), str. 23-28

PRAKSA povrinama. Brzina estica prilikom nanoenja je oko 200 m/sec. Brzina deponovanja sloja je od 5 do 50 kg/h u zavisnosti od vrste i dimenzija dodatnog materijala. irina mlaza istopljenog metala se moe podeavati od 50 - 280 mm. Poroznost sloja kod ovog postupka je oko 15%, a mogu se nanositi slojevi debljine od 0.30 - 30 mm zavisno od vrste primene i koriene vrste ice. Maksimalna radna temperatura osnovnog materijala pri radu je do 250C. Veza sa osnovom ostvaruje se adhezijom i mehanikim ukljetenjem. PRISTUP I TEHNIKA METALIZACIJE Da bi se odredila tehnologija nanoenja potrebno je: izabrati materijal, odrediti nain i uslove za nanoenje. Izbor sloja za nanoenje uslovljen je izborom postupka [5]. Sa promenom radnog predmeta koji treba metalizirati menja se i tehnologija, izuzev ako su dimenzije rukavca iste i ako se metalizacija izvodi pod istim uslovima.Pravilan pristup i tehnika metalizacije obuhvata: analizu problema ( dijagnostika );
izbor postupka metalizacije; izbor dodatnog materijala; pripremu za metalizaciju; izvoenje metalizacije; zavrnu obradu i kontrolu.

PRACTICE sloja razlikuje se od tvrdoe pojedinih estica u sloju. estice su vee tvrdoe pa se slojevi u mnogim sluajevima ponaaju bolje nego to se od njih oekuje s obzirom na izmerenu tvrdou. Kod tankih slojeva, na rezultate merenja tvrdoe utie i tvrdoa osnove na koju je nanet sloj. Radi pouzdanosti rezultata, naneeni sloj treba da je deset puta deblji od dubine otiska dobijenog pri ispitivanju tvrdoe. Zatezna vrstoa sloja predstavlja jedno od najvanijih svojstava, zbog njene neposredne veze sa postojanou u eksploatacijskim uslovima. Zbog prisustva pora i oksida kao i zbog relativno slabe veze estica u sloju, zatezna vrstoa sloja je daleko nia od zatezne vrstoe materijala pre metalizacije. Zatezna vrstoa neposredno zavisi od vrstoe veza izme|u estica sloja i zaostalih unutranjih napona. Unutranji naponi zavise od veliine skupljanja slojeva prilikom hlaenja, odnosno od skupljanja samih estica i koliine toplote uneenih u sloj. Kako se naponi usled skupljanja pojedinih slojeva sabiraju to e naponi u debljim slojevima biti vei. Da bi obezbedili to veu zateznu vrstou sloja neophodno je odabrati materijal za nanoenje koji se malo skuplja pri hlaenju, unositi to manje toplote u sloj i teiti donjim graninim vrednostima debljine sloja. Slojevitost moe negativno da utie na mehanika svojstva i napone u sloju. Slojevitost nastaje kada se slojevi nanose jedan preko drugog sa velikim vremenskim razmacima. Tada je mogue da se u ve naneenim slojevima kondenzuje vlaga iz vazduha, ili se na povrini nahvata praina. Vlaga i praina teko se uklanjaju iz poroznog sloja i nepovoljno utiu na vezivanje estica koje se nanose preko njih. Zato treba izbegavati prekide rada prilikom metalizacije, osim kada su neophodni radi hlaenja osnove. Poroznost omoguava manju ili veu propustnost sloja koja kod zatite metala od korozije smanjuje zatitnu mo. Poveanjem debljine sloja, propusnost opada. Nju je mogue smanjiti ili potpuno ukloniti popunjavanjem pora uljem, bojom ili specijalnim materijalima za popunjavanje. Za smanjenje napona neophodno je ogranienje debljine sloja. Meutim, kako je u mnogim sluajevima potrebno nanositi debele slojeve, neophodno je pojaati vezu izmeu sloja i osnove. Ovo se postie na vie naina, najee hrapavljenjem osnove abrazivom ili nanoenjem vezivnih slojeva. Kod hladne metalizacije, veza izmeu sloja i osnove zasniva na adheziji, koja se poveava nanoenjem vezivnog sloja. Za to se najee koristi smea nikla i aluminijuma, pri emu nastaje mikrozavarivanje na 50% - 70% povrine dodira. Postoje i materijali koji u sebi sadre jedan deo egzotermnih smea to obezbeuje bolje vezivanje estica i slojeva meu sobom. Navedeni su materijali, za koje se iz prakse zna, da su otporni na uticaje koji se javljaju pri radu vratila kombinatora kao to su trenje metal-guma i hemijski uticaj vode i hrane.

Analiza problema Analiza problema mora da obuhvati: uslove rada sistema, uslove rada radnog dela, razloge nastanka oteenja, mogunosti za reavanje nastalih oteenja. Analizu moraju zajedno obaviti i osoblje zadueno za odravanje i osoblje za metalizaciju. Izbor postupka metalizacije Kod izbora postupka za metalizaciju potrebno je uvaavati sledee kriterijume:
uticaj radnog dela (ureaji i alati, oblik radnog

dela, dimenzije, namena),

vrstu troenja (korozija, nastajanje pukotina), osnovni materijal (vrsta, kvalitet, taka

topljenja, tvrdoa),
dodatni materijal (vrsta, namena, kvalitet), obradivost (kvalitet obraene povrine), zatita na radu (mere sigurnosti pri rukovanju

ureajem za metalizaciju). Izbor dodatnog materijala Na osnovu zahtevanih karakteristika i izabranog postupka, bira se dodatni materijal. Pri izboru moraju se uvaavati sledei kriterijumi : mogunost obrade; potreban kvalitet zavrne obrade; otpornost na troenje; doputena debljina naneenog sloja; poroznost sloja; vezivna vrstoa; namena sloja; karakteristike osnovnog materijala; oblik i veliina radnog predmeta i trokovi. Kod slojeva dobijenih metalizacijom, izmerena tvrdoa zavisi od stepena poroznosti i debljine sloja. Tvrdoa

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2005), str. 23-28

25

PRAKSA Materijali otporni na trenje, oksidaciju i hemikalije U sluaju sistema gde se trae to manji otpori trenja najee se nanose slojevi od: istog hroma, ugljeninog elika, hromnih elika, hrom- nikl elika, molibdena, belog metala za leita, legure kalaja, keramike. Slojevi otporni na koroziju mogu biti otporni na oksidaciju pod uticajem vazduha i vode i otporni na hemikalije. Za otpornost od oksidacije se koriste: cink, aluminijum, bakar, kadmijum, kalaj, hrom, nikl, zlato, srebro i platina. Za otpornost na hemikalije koriste se: hrom- nikl elici, keramika, olovo, plastine mase i egzotermne smee. Kontrola metaliziranih slojeva Kvalitet sloja dobijen metalizacijom zavisi od kvaliteta veze sloja i osnove i kvaliteta naneenog materijala. Ukoliko se zahteva kvalifikacija tehnologije metalizacije, izvode se laboratorijska ispitivanja, a vizelna ispitivanja u toku i nakon nanoenja metaliziranog sloja. Prilikom kontrole kvaliteta metaliziranih slojeva proverava se kvalitet veze sloja i osnove i kvalitet naneenog sloja. Dodatni materijali su definisani na primer, standardima DIN 8566, DIN 32529, DIN 65097. Kontrola kvaliteta metaliziranog sloja moe da obuhvata sledee metode:
Kontrola kvaliteta veze sloja i osnove zatezanjem,

PRACTICE ili naunica. Ova zatita je obavezna samo kod metalizacije plazmom ili supersoninog postupka metalizacije. METALIZACIJA VRATILA KOMBINATORA Osnovni materijal Vratilo kombinatora na kome je vrena reparatura je duine 1980 mm i prenika 70 mm. Vratilo je cilindrinog oblika sa dva otvora za protok fluida. Vratilo se moe okretati na strugu tako da je mogua metalizacija svim postupcima. Uvidom u dokumentaciju ustanovljeno je da je vratilo kombinatora izraeno od elika oznake X6CrNiMoTi 17 12 2 (.4574) koji spada u grupu visokolegiranih hrom-nikl-molibden elika sa dodatkom titana, sa velikom korozionom postojanou prema organskim i neorganskim kiselinama, i primenjuje se do temperature 300C. Osnovne karakteristike elika X6CrNiMoTi 17 12 2 (.4574) su date u tabelama 1 i 2. Analizom uslova rada vratila kombinatora ustanovljeno je: radni fluid je voda za hlaenje; radna povrina zaptivka trpi trenje i pritisak; povrina od kraja zaptivke do noeva na vratilu dolazi u dodir sa hranom. Izbor postupka i dodatnog materijala Ukupna mogua debljina sloja odreena je najveom dozvoljenom dubinom habanja, minimalnom debljinom sloja koja se mora nanositi i veliinom dodatka za obradu koji se zahteva za zavrnu obradu. Minimalna debljina sloja zavisi od prenika osovine. Debljina potrebnog sloja za metalizaciju vratila kombinatora je do 2 mm. Mora se uzeti u obzir skupljanje naneenog sloja nakon metalizacije jer utie na debljinu krajnje nanetog sloja. Naponi mogu prouzrokovati obrazovanje prslina u debelim metalnim slojevima sa visokom vrednou skupljanja, to je sluaj kod austenitnih elika. Na osnovu iznetih karakteristika, zbog temperature metalizacije i debljine potrebnog sloja, za sanaciju vratila kombinatora izabrana je hladna metalizacija. Na osnovu karakteristika postupka metalizacije i dostupnih ureaja izvren je izbor postupka. Za sanaciju vratila izabran je hladni gasni postupak metalizacje jer je jednostavan za primenu, postie najmanju radnu temperaturu i mogu se nanositi slojevi dobrog kvaliteta koji odgovaraju nameni. Za rad je izabran ureaj komercijalnog naziva ROTOTEC 80. Za gasni postupak metalizacije i izabrani ureaj odabran je dodatni materijal: za osnovni sloj ULTRA BOND 5100 i za zavrni sloj ROTOTEC 19985. Karakteristike i primena dodatnog materijala data je u tabeli 3.

savijanjem, smicanjem Kontrola kvaliteta naneenog sloja zatezanjem, Ispitivanje tvrdoe i mikrotvrdoe, poroznosti, Ispitivanje otpornosti na kavitaciju, eroziju, abraziju, zamor, korozionu otpornost,otpornosti na poviene temperature i dr. Ispitivanje prisustva prslina, Ispitivanje elektrine otpornosti, Kontrola kvaliteta naneenih slojeva u eksploataciji.

Zatita na radu Prilikom izvoenja postupka metalizacije operater i prisutni u neposrednoj blizini izloeni su uticajima i to: plamena, elektrinog luka, esticama praha. Posebno su ugroeni : koa, od toplote zraenja i mlaza estica, disajni organi, od sagorevanja i isparenja estica i gasova, oi, od svetlosti koja se stvara pri sagorevanju gasova, ulo sluha, od poveanja buke. Zatita od toplote plamena i mlaza estica potrebna je u sluaju krajnje nepanje prilikom rukovanja. Zatita disajnih organa je obavezna zbog sagorevanja estica i isparavanja gasova. Najbolja zatita je maska sa dovodom vazduha za disanje ili odvoenje dimnih gasova. Zatita oiju je tako|e obavezna i sastoji se od noenja tamnih naoara kao kod gasnog zavarivanja (DIN 5 ili 6). Zatita sluha sastoji se od tampona za ui

Tabela 1: Hemijski sastav elika vratila X6CrNiMoTi 17 12 2 (.4574) u (mas. %) Table 1: Chemical composition of the steel for the shaft X6CrNiMoTi 17 12 2(.4574) (in mass. %) %C max. 0.08 %Si max. 1.00 %Mn max. 2.00 %Cr %Ni %S max. 0.015 %P max. 0.045 %Mo 2.00 - 2.50 %Ti 5x%C<= 0.70

16.50 - 18.50 10.50 - 13.50

26

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2005), str. 23-28

PRAKSA
Tabela 2: Mehanike osobine elika vratila Table 2: Mechanical properties of the steel for the shaft Zatezna vrstoa Rm, (N/mm2) 500-700 Napon teenja Rp02, (N/mm2) min 200 Izduenje A5, % 40 Kontrakcija Z, % 50

PRACTICE

Rad udara KV (ISO - V Charpy), J 100

Tabela 3: Karakteristike dodatnog materijala Table 3: Properties of the filler material NAZIV ROTOTEC 19985 ULTRA BOND 51000 OPIS I PODRUJE PRIMENE Sedita kuglilnih leajeva, vratila sa dvosednim klinom, leajni tit, otvori menjaa, klizalita i rukavci kliznog leaja. Tvrdoa 130 - 160 HB Izrada osnovnih prianjajuih slojeva na svim elicima, materijalima od aluminijuma i nikla. Tvrdoa cca 190 HB

Priprema za metalizaciju Priprema povrine za metalizaciju vri se iz dva razloga: u cilju ienja osnove radi boljeg vezivanja sloja i radi stvaranja to grublje povrine, ime se poveava sila vezivanja sloja. Priprema se razlikuje za svaki postupak nanoenja, za pojedine dodatne materijale i zavisno od osnovnog materijala. Priprema se sastoji od odmaivanja povrine, zatite zone oko povrine i uklanjanja svih ostataka starog sloja obradom na strugu dopostizanja glatke cilindrine povrine. Bez obzira na dubinu oteenja, dubina obrade rukavca ne sme da bude manja od 0,5 mm po strani, koliko treba da bude i minimalna debljina prevlake posle zavrne obrade. Radi suprostavljanja aksijalnim smiuim silama u sloju, potrebno je u obraenu povrinu rukavca narezati zavojnicu (sl. 2). Otvore koji se nalaze na povrini treba zatvoriti (sl. 1). U okviru pripreme, treba zatititi vratilo levo i desno od rukavaca, kako bi se se naneeni sloj lake odvajao sa nepripremljenih povrina. Postoji vie naina za izvoenje ove zatite: premazivanje grafitnim premazima, oblaganje limom ili azbestnim platnom ili postavljanjem nepokretnih limova za zatitu povrina koje se ne metaliziraju. Postupak pripreme vratila kombinatora podrazumeva sledee: odmaivanje vratila, zatititu krajeve vratila sa pastom CASTOLIN R 103 u irini od 20 mm, presecanje starog metaliziranog sloja do zdrave povrine osnovnog materijala i pripremu vratila narezivanjem zavojnice prema slici 2. Parametri narezivanja zavojnice bili su: posmak noa: 0.75 mm/ob., dubina rezanja: 0.375 mm i zatvoreni su otvori u vratilu na mestu nanoenja sloja. Izvoenje metalizacije Pre nanoenja potrebno je izvriti podeavanje plamena i kontrolu protoka gasova, podeavanje brzine aksijalnog kretanja nosaa ureaja i pripremu praha. Metalizacija poinje nanoenjem vezivnog sloja Castolin 51000 (sl.3). Nanoenje zavrnog sloja Castolin 19985 treba poeti nakon nanoenja vezivnog sloja. Ukoliko je mogue,

ovo treba izvoditi aksijalnim kretanjem ureaja, uvek sa jednog kraja rukavca, a vraanje ureaja sa drugog kraja treba da je ubrzano, bez protoka praha i bez gaenja plamena, uz obavezno podizanje plamena iznad rukavca.

Slika 2: Priprema vratila narezivanjem zavojnice Figure 2: Shaft preparing for metallizing

Ovim se izbegava suvino zagrevanje naneenog sloja koje moe da izazove pojavu ljuspanja, prslina i odvajanje sloja od osnove. Ukoliko je vratilo zagrejano preko 200C, potrebno je prekinuti rad radi hlaenja. Bolje je da su prekidi kratkotrajni i esti nego dugotrajni a retki. Po zavretku, naneeni sloj treba zatititi od spoljnih uticaja, kao to su jaka promaja, prskanje vodom ili uljem. Izgled metaliziranog sloja dat je na slici 4. Primenjeni parametri metalizacije su bili:

obimna brzina vratila: 20-30 m/min, broj obrtaja vratila: 150 ob/min, pritisak kiseonika: 4 bara, pritisak acetilena: 0.7 bara, poloaj ventila: N, udaljenost vrha plamena od vratila: za prah 51000 - 150 mm, za prah 19985 - 200 mm, posmak gorionika: 3-5 mm/ob, debljina sloja za osnovu: 0.1-0.2 mm, dodatak za obradu: 0,4 0.6 mm.

Potronja dodatnog materijala u obliku praha, kod gasnog postupka sa prahom je izraunata prema obrascu:

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2005), str. 23-28

27

PRAKSA

PRACTICE

Kp =

( Ds + 2) 2 Du 2 kr (kg) 4 10000

Ukupno vreme za sanaciju vratila je izraunato prema obrascu: T = Tpz + to + tp + td (min), gde je: Tpz - pripremno - zavrno vreme; to - osnovno vreme, tp - pomono vreme; td - dodatno vreme. Ukupno vreme za sanaciju vratila kombinatora je oko 120 minuta.

gde je: Ds - spoljni prenik vratila (mm), Du - prenik pripreme vratila (mm), - specifina teina praha, krkoeficijent rastura praha. Potrebna koliina praha za metalizaciju vratila kombinatora je: Castolin 51000 20 grama i Castolin 19985 - 280 grama.

Slika 3: Postupak nanoenja Figure3: Metallizing process Tabela 4: Parametri mainske obrade struganjem Table 4: Parameters for lathe turning Vrsta praha 19985 Brzina rezanja m/min 50 Br. obrtaja ob/min 225

Slika 4: Izgled metaliziranog sloja nakon nanoenja Figure 4: Metallized surface after process

Uglovi noa () grudni +5 leni +5

Posmak (mm) gruba 0,2 fina 0,8

Dubina rezanja (mm) gruba 1 fina 0.05

Zavrna obrada metaliziranih slojeva Zavrna obrada metaliziranih slojeva moe predstavljati veliki problem ukoliko se ne poznaju karakteristike metaliziranih slojeva koje su do sada navedene [2]. Metalizirani slojevi se mogu mainski obraditi bruenjem, glodanjem, rendisanjem, buenjem. Svaki proizvo|a opreme dodatnog materijala daje parametre za obradu sloja i toga se treba pridravati. Za vratilo je predviena zavrna obrada, fino struganje, a u tabeli 4 dati su parametri za obradu struganjem. Kvalitet ploice za zavrnu obradu je ISO K10. Obradu struganjem radena je od sredine ka krajevima do postizanja obrade po celoj povrini. Nakon toga je obrada raena od jednog kraja vratila bez prekida. Kontrola i ispitivanje vratila kombinatora Za ispitivanje i kontrolu kvaliteta metaliziranog sloja na vratilu kombinatora nije postojao zahtev, tako da je primenjena sledee: vizuelno dimenziona kontrola pripreme povrine za nanoenje, podeavanje parametara i kontrola izvoenja metalizacije i izgled i dimenzije metaliziranog sloja nakon metalizacije. Zavrna obrada je kontrolisana mernim instrumentima. ZAKLJUAK Osnovni kriterijumi koje treba da zadovolje svaki postupak obnavljanja radnog dela tehnikog sistema su: pouzdanost, bezbednost i ekonominost. Primena postupaka metalizacije je velika i u odravanju opreme

kojom se mogu utedeti velika sredstva. Prilikom sanacije vratila kombinatora, metalizacija je zadovoljila sve ove kriterijume. Treba naglasiti da uspeno nanoenje slojeva metalizacijom zavisi od pravilne primene i izbora dodatnog materijala prema optereenju radnog dela. Najvee greke se upravo deavaju u tim segmentima postupka metalizacije. LITERATURA
[1] [2] [3] Gaji D., Mrdak M.: Properties of Metal Alloy coatings deposited by plasma spraying, Savetovanje o plazma postupku, Kotor,1996. Hermant V.,Feler J.:Mezogazdasagi gepalkatreszek felujitasa, Konyvkiado, Budapest, 1986, str. 31-83. Miloevi T.,Tasevski B., Janovljev M.: Iskustva u zatiti poljoprivrednih alatki i delova poljoprivrednih maina od habanja postupkom tople metalizacije, XX savetovanje poljoprivredne tehnike Vojvodine, Donji Milanovac, 1994, str. 21-23. Tasevski B., Janovljev M., Milenov D.: Primena postupaka metalizacije u reparaturi elemenata i armatura u procesnoj industriji, Procesna tehnika 1997/3,Tivat,1997, str. 313-315. Tasevski B.: Primena metalizacije za reparaciju hidraulikih i pneumatskih komponenti, Seminar Hidraulika i pneumatika 2001, CD izdanje., V.Banja, 2001. Katalozi proizvoaa opreme i dodatnih materijala: SULZER METCO, CASTOLIN, UTP, BOHLER, ROSKO, INTERWELD....

[4]

[5]

[6]

28

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2005), str. 23-28