Definicija i epidemiologija demencije Iako demecija predstavlja veoma est klini ki sindrom, do skora je bila u senci interesovanja iz dva

a razloga: 1. Pesimisti ki stav u pogledu ishoda 2. Po inje skoro neprimetnim simptomima koji se pripisuju prirodnom starenju Termin demencija izveden je od latinske fraze de mens (de izvan, mens duh), to u prevodu zna i abnormalnosti u mentalnim sposobnostima. Najvie prihva ena definicija je ameri ke asocijacije psihijatara; sutina

demencije je ote enje kratkoro ne i dugoro ne memorije koje moe biti pra eno jednim ili vie ote enja.
1. Apstraktnog miljenja 2. Rasuivanja 3. Viih kognitivnih funkcija 4. Li nosti Ovi poreme aji moraju biti dovoljno teki da ometaju obavljanje profesionalnih ili socijalnih aktivnosti ili komunikaiju sa drugim ljudima. Kumings i Benson ukazuju na 3 osnovna nedostatka ove definicije: 1) Ovom definicijom se isklju uju bolesnici sa pikovom bole u, jer je kod njih memorija o uvana u po etnom i srednjem stadijumu 2) Isticanje da demenciju ine socijalna i radna nesposobnost 3) Isklju enjem psihijatrijskih poreme aja kao mogu ih uzroka npr demencija koja se javlja u sindromu depresije Kumings i benoson daju svoju definiciju demencije. Demencija je ste eno trajno ote enje intelektualnih funkcija koje obuhvata najmanje 3 od slede ih oblasti mentalnih aktivnosti: 1. Jezik 2. Pam enje 3. Vizuospacijalne sposobnosti 4. Kogniciju

5. Emocije 6. Li nost Svetska zdravstvena organizacija (icd-10) dala je osnovne kriterijume za dijagnostifikovanje demencija: 1) Poreme aj pam enja koji je najizraeniji pri registrovanju, uvanju i reprodukciji novih informacija, u teim slu ajevima mogu biti obuhva eni i ranije nau ene i dobro poznati materijal. Poreme aj se odnosi na verbalni i neverbalni model. 2) Pd ostalih kognitivnih sposobnosti: miljenje, rasuivanje, redukcija toka ideja, usmeravanje paenj na vie stimulusa istovremeno, teko e u pomeranju panje sa jedne teme na drugu. 3) O uvana svest o okolini, kada je demencija jedina dijagnoza neophodna je potvrda o istoj svesti. Demencija moe biti udruena sa delirijumom pa treba odloiti dijagnostiku demencije. 4) Pogoranje emocionalne kontrole ili motivacije, ili promena u socijalnom ponaanju: emotivna labilnost, razdraljivost, apatija, ogrubelo socijalno ponaanje. 5) Simptomi i ote enja navedeni pod 1 i 2 treba da budu prisutni najmanje est meseci. Demencija se obi no javlja kao posledica hroni nog ili progresivnog oboljenja mozga. Epidemiologija Teka demencija 1-6% kod starijih od 65 godina Blaga do umerena demencija 2-15% kod starijih od 65 godina Kod starijih od 65 godina 3-11% dementnih Starijih od 85 godina 20-50% dementnih Meu stogodinjacima 60% dementnih

Demencija se e e javlja kod osoba koje ive u institucionalnim uslovima, nego kod osoba koje ive u porodici Incidenca kod starijih od 65 godina 1-2% novih slu ajeva godinje.

Etiologija Uzroci demencije mogu biti 1. Razne bolesti (alchajmerova bolest, parkinsonova bolest) 2. Infenktivna oboljenja 3. Traume 4. Vaskularna oboljenja mozga 5. Metaboli ki poreme aji 6. Intoksikacije Naj e i uzrok demencija je Alchajmerova bolest, kod skoro 60% pacijenata sa demencijom, zatim sledi vaskularna demencija koja se sre e kod 20% dementnih bolensika.