UVOD

ovek ivi u sloenom socijalnom svetu okruen razliitim ljudima i razliitim uticajima. Da bi se to bre snaao u takvim uslovima oslanja se na prve utiske ili impresije.Ve nakon kratkog poznanstva na osnovu malo podataka stvara se prva slika o drugim osobama. Impresija se formira na osnovu manje ili vie spontanog ili nesvesnog zapaanja fizikog izgleda, glasa, gestova, izraza lica ili nekih postupaka u ponaanju. Neke osobine, poput srdanosti ili hladnoe su izraenije i uoljivije kod stva ranja prvog utiska nego neke druge, pa se zbog toga nazivaju centralnim osobinama. Srdana osoba, za razliku od hladne, doivljava se kao dobroduna, sretna, pristupana, pa se s njom lake i rae stupa u kontakt. Tek ei susreti i dui kontakti mogu promeniti prvi utisak zahvaljujui uticaju novih informacija. Poznat je i ''halo-efekat'' gde povoljan utisak o nekoj osobi uslovljava da se sve njene osobine procenjuju kao dobre i obrnuto. Drutvo u kome ivimo nalazi se u sveoptoj krizi, koja se odraava na materijalno stanje, identitet, vrednosti koje pokuava da uspostavi, a koja je u vezi sa kontinuiranim procesom tranzicije koji nikako da se zavri. U procesima koji su bolni, ali za cilj imaju poboljanje drutva na korist svih graana i graanki, pojedinac je preputen sam sebi usled otpora promenama koji se javlja u institucijama U ovim kriznim vremenima vie nego ikad je izraena potreba za pojednostavljivanjem drugih, usled prioriteta koji su diktirani svakodnevicom, pa se tako pojedinac oslanja na poznate mehanizme percepcije drugih. Istovremeno, dok posmatramo druge imamo u vidu i sebe i u odnosu na te druge pozicioniramo svoja dostignua. U vreme sveopte utakmice na globalnom planu pojedinac pokuava da pozicionira vrednost svog naroda/drave u odnosu na ostale narode/drave. Upravo se pod uticajem ovakvih okolnosti sve ee se javljaju i odre eni stereotipi prema nekim grupama i/ili ljudima. To je, ujedino i tema ovog rada koji se bavi istraivanjem i analizom stereotipa o loganju romske populacije. U prvom delu rada govori se o determinisanju samog pojma stereotipa i predrasuda, o grupaciji ljudi na osnovu nekih njihovih individualnih karakteristika. Drugi deo rada govori o osnovnim teorijama vezanim za pojam i nacin nastajanja predrasuda. U trecem delu rada objanjava se pojam tkz. skrivenih stereotipa stereotipa kojih pojedinac nije ni svestan, a prisutni su u njegovoj svakodnevnici. etvrti deo rada bavi se statistikok analizom podataka sa interpretacijom i zakljucima do kojih se tokom istraivanja dolo. Poslednji deo rada bavi se kompletnim zakljunim razmatranjima vezanim za sveopti pojam stereotipa i predrasuda.

1. Pojam stereotipa i predrasuda

Po analogiji, u drutvenim naukama pojam stereotipa se koristi za shematski, uproen i teko promenljiv odnos prema nekome ili neemu. 1 Stereotip se najee zasniva na pretpostavci da pripadnici druge grupe imaju odeene osobine koje su samo njima svojstvene i po kojima se razlikuju od drugih. Takoe, stereotip podrazumeva da osobine koje su karakteristine za neku grupu moraju imati svi pripadnici date grupe. Izraz je nastao u periodu javljanja i razvoja rasnih, etni kih, verskih i socijalnih netrpeljivosti. U osnovi stereotipa nalazi se pogrena i neopravdano iroka generalizacija. Sam termin stereotipa u drutvene nauke uveo je Volter Lipman, ameriki novinar, koji je pod tim terminom podrazumevao celovite slike o lanovima grupe, koje pored opaajnih karakteristika pojedinca sadre i neke osobine koje im se pripisuju. Osnovna odlika stereotipa ogleda se u generalizovanju karakteristika pojedinca na itavu grupu pojedinaca sa npr. istim etnikim poreklom. Stereotipi predstavljaju odraz nae kognicije, a njihova funkcija je lake snalaenje u moru informacija sa kojima se susreemo svakodnevno.

Kada govorimo o stereotipima bitno je napomenuti i dve osnovne nrste stereotipa i to: a) negativni stereotipi (npr. svi romi lau, sve ene su brbljive, svi lekari su korumpirani i sl.) b) pozitivni stereotipi (npr. svi romi su dobri muziari, sve ene su uredne i sl.). Ljudi esto ne shvataju da su ovo izjave koje se takoe ubrajaju u stereotipe. Shodno podeli na pozitivne i negativne, stereotipi ne moraju samo stavljati odreene nacije u inferiorni (povlaeni) poloaj, ve takoe veliaju i uzdiu odreene osobine i nacije. Treba napomenuti da razliite nacije mogu imati i upotrebljavati razliit e stereotipe. U literaturi, takoe, nailazimo i na podelu stereotipa na osnovu (ne)pripadnosti odreenim grupama (polna, etnika, starosna, sportsa itd.). Prema ovoj podeli, stereotipe moemo podeliti na: a) stereotipe o vlastitoj grupi - autostereotipe, b) i stereotipe o grupama kojima sami ne pripadamo - heterostereotipi. Istraivanja su pokazala da su autostereotipi uvek pozitivniji u odnosu na heterostereotipe, to se naziva stereotipnim narcizmom. Stereotipi su generalizacije koje se zasnivaju na minimalnom poznavanju grupe o kojoj se govori. Prilikom stvaranja stereotipa osobe se najee grupiu prema etnikoj pripadnosti, religiji, seksualnom opredeljenju, polu ili prema bilo kojoj drugoj kategoriji. Stereotipi se mogu bazirati na specifinoj osobini grupe ili osobe kojoj su pripisani. Kao posledica ovoga javlja se pogrena slika koja esto postoji o odreenoj osobi ili grupi.
11

http://sr.wikipedia.org/sr/stereotpip

Takoe, stereotipi negiraju individualnost osobe. Oni mogu predstaviti osobe dosta turo, povrno, samo na osnovu njihovog pola, nacionalnosti, seksualne orijentacije, neke mane ili telesnog nedostatka. Faktori koji su doveli do stvaranja stereotipa su istorijski faktori, generalizacija, prvi utisak, pojednostavljivanje, preterivanje, rasizam, homofobija i druge forme diskriminacije, povezanost sa drugim grupama. uri, Franceko i Kosti (2010) izdvajaju sledee karakteristike stereotipa:2 a) Efekat socijalizacije u velikoj meri odreuje nain komunikacije i interakcije sa lanovima druge grupe b) Zajedniki su, u znaajnoj meri, za pripadnike iste kulture ili neke grupe c) Odreene kognitivne eme koje snano utiu na neposrednu percepciju svakog lana grupe, pa se zbog toga veoma teko menjaju d) Uproene slike (sainjene od manjeg broja prideva) e) U prvi plan se stavljaju zajednike osobine

Na stereotipe, koji su samo miljenje o odreenoj drut venoj grupi, nadovezuju se, dalje, predrasude. Sam pojam predrasuda se esto mea i poistoveuje sa pojmom i pojavom streotipa. Predrasude su stavovi koji nisu bazirani na poznavanju stvari ili ozbiljnom promiljenju, ve na stereotipima na koje se nadovezuju pratee emocije i potreba da se deluje ili podri delovanje prema odreenim drutvenim grupama. Predrasude su poput stereotipa ali mogu predstavljati miljenje samo jedne individue, a ne cele grupe. Ponekad do predrasuda dolazi u ranom periodu kada dete usvaja stavove I vrednosti od roditelja I drugih autoriteta. One se mogu javiti I u kasnijem period I predstavljaju linu I mentalnu inerciju prihvatanja injenica zdravo za gotovo. Sociolozi smatraju da se u ove pojave nekada bile svrsishodne i od koristi zajednici. Bile su potrebne radi ouvanja ljudstva, kada je trebalo da se stvori slika o neprijat elju I podigne borbeni moral. U dananjoj civilizaciji, stereotipi I predrasude prestavljaju prepreku koja oneomoguava razvoj modernog drutva, pravei pogodno tle za razvoj novih konflikata. Sa predrasudama se svi mi svakodnevno susreemo. Na primer, m nogo ljudi formira stav prema romima, a da pri tome uopte ne stupa u kontakt sa njima. Sa druge strane, moete imati svakodnevne kontakte sa nekom grupom, pa i dalje biti podleni predrasudama to je, recimo, est sluaj kad su u pitanju ene. Veina lj udi ima oformljeno miljenje o enama u politici ili materinstvu, a da zapravo nije nikada ozbiljno razmislila kako su ga i na osnovu ega formirali. Kod predrasuda se na stereotipno miljenje da su, na primer, svi invalidi manje sposobni ili ene manje inteligentne, nadovezuje i emocije saaljenja i/ili prezira koje su u skladu sa ovakvim miljenjem. Kada se na sve to doda jo i volja, potreba da se prema takvim drutvenim grupama ponaa na odreeni nain da manje sposobne i intelogentne izbegavamo, ignoriemo, ismevamo ili prezatiujemo postaje jasno zato
2

UBACI REFERENCU!!! 3

su stereotipi i predrasude toliko vani za normalno funkcionisanje savremenog drutva. Stereotipi i predrasude u najoptijem smislu upuuju na naine reprezentacije drugih na unapred odreene i naizgled nepromenjive naine. Proizvodnja predrasuda i stereotipa o onima koji su razliiti, dakle o drugima, pre svega ima veze sa karakteristikama nekih pojedinaca i/ili pojedinki ili nekih grupa, koje se predstavljaju kao opte, sutinske i nepromenjljive Rasizam, seksizam, homofobija, kao i druge forme diskriminacije, kao svoju znaajnu pretpostavku imaju i podrazumevaju izmeu ostalog i proizvodnju stereotipa i predrasuda. U osnovi stereotipa nalazi se pogrena i neopravdano iroka generalizacija. Stoga se svaki grupni stereotip koji sadri izrazito emocionalno negativno ocenjivanje neke etnike, rasne, verske ili socijalne grupe tumai kao predrasuda. Sociolingvista arls E. Hurst sa Univerziteta Vuster tvrdi da je jedan od razloga zbog kojeg nastaju stereotipi nedostatak linog poznanstva sa osobama iz druge etnike grupe. Razliite discipline daju razliite podatke o tome kako se stereotipi razvijaju: Psiholozi istrauju kako se iskustvo koje neko ima o drugoj grupi ocrtava na poimanje i komentarisanje te grupe a kako na meugrupne konflikte. Smatra se da postoji vie negativnih nego pozitivnih stereotipa. Mogui negativni efekti stereotipa su opravdanje predrasuda ili neznanja, nepostojanje elje da se preispita ponaanje prema drugoj grupi, spreavanje nekih ljudi koji pripadaju grupi koja je stereotipizovana da uspeju u odreenim aktivnostima i poljima. Stereotipni nain razmiljanja podstie kultura putem agenasa socijalizacije kao to su porodica, kola, crkva, sredstva masovnih komunikacija. Podsticanje ovakvog naina percepcije drugih moe biti izvor sukoba pripadnika dve grupe, pa se zbog toga mora r aditi na istraivanju i smanjenju sistemske stereotipizacije pojedinih grupa.

2. Teorije o poreklu predrasuda

Odreena nacionalna pripadnost, pol, boja koe, nain odevanja esto izazivaju predrasude drugih ljudi. Ima vie pokuaja objanjenja izvora i porekla predrasuda. Teorije o predrasudama nastale su na osnovu najvie prouavanog fenomena etnikih i rasnih predrasuda a ima ih est:

2.1 Teorije opravdane reputacije Prvu grupu inile bi teorije koje se nazivaju terorijama opravdane. U osnovi je naklonost prema pojedinim narodima i neprijateljstva prema razliitim grupama gde lee stvarne razlike izmeu tih naroda i grupa i realna suprotnost izmeu njihovih osobina. Predrasude prema pojedinim manjinama postoje zbog toga to pripadn ici tih manjina posjeduju line osobine koje predstavljaju opasnost za drutvo i ometaju drutveni napredak. Takva shvatanja zastupaju, pre svega, pristalice razliitih rasistikih koncepcija. Prema miljenjima pristalica rasizma rase trebaju iveti odvojeno. Ovo je neprihvatljivo jer nema nijedne osobine linosti kod ma koje grupe po kojoj bi se oni razlikovali od svih lanova neke grupe, nacije ili rase. Danas se diskutuje o postojanju konzistentnih fizikih razlika izmeu tzv. rasa, a sasvim je sigurno da psiholokih razlika nema.

2.2 Fenomenoloke teorije predrasuda Predrasude i neprijateljstva prema pojedinim grupama javljaju se, prema shvatanjima koja zastupaju tzv. Fenomenoloke teorije predrasuda, zbog toga to se te grupe opaaju i ocenjuju kao nosioci negativnih osobina. Ne moraju te ocene biti ispravne, one, po pravilu, to i nisu, ali bitno je za nae reagovanje kako neto opaamo. Prema Crncima postoje od strane Amerikih belaca predrasude da su crnci lenji, neznalice, neuredni, neisti te se kao takve prenose sa generacije na generaciju. Ali ak i kada se fenomenoloko objanjenje kombinuje sa nekom drugom vrstom objanjenja, ne moe se prihvatiti, jer kao osnovni razlog postojanja predrasuda naglaava se nain kako neko opaa (jer inae ne bi bilo fenomenoloko), ili bar prihvata nain opaanja i uzroke naina opaanja kao jednako vane uzorke, ne razlikujui primarne od sekundarnih razlika.

2.3 Psihodinamika teorija Treu grupu teorija ine brojne varijante psihodinamikih teorija. Za sve njih je karakteristino da sutinu predrasuda vide u tome da su predrasude posledica i izraz delovanja odreenih unutranjih , dinamikih snaga i da se javljaju usled odreenih karakteristika onih koji imaju predrasude, a ne karakteristika onih prema kojima postoje predrasude. Jedan oblik ovih teorija je ve dosta stara instinktivistika koncepcija koja izvor predrasuda vidi u uroenoj agresivnosti ljudi. Takvo shvatanje nalazimo, na primer, kod Hobsa, po kome je fundamentalna ljudska tenja - tenja za moi.
5

Osnovni pojmovi koje koristi ova teorija jesu pojmovi frustracije, agresije i dinamikih mehanizama represije i projekcije. Spreavanjem zadovoljenja motiva dolazi do stanja frustracije. Izvori frustracije mogu biti razliiti. Nisu sve vrste frustraci ja u istoj meri izvor za javljanje predrasuda. u manjoj meri su to frustracije izazvane telesnim defektima ili aktivnim organskim potrebama, bolestima ili drugim nedostacima pojedinca. Ove vrste frustracija ee dovode do razliitih formi kompezacije nego do predrasuda. Sdruge strane, hronino spreavanje zadovoljenja nekih organskih potreba (za hranom, seksualne potrebe) moe dovesti do projekcije unutranjeg nezadovoljstva na neku grupu ljudi. Socijalne frustracije, predstavljaju ve ei izvor predrasuda. Kada dodje do frustracija, uvek i neizbeno dolazi i do javljanja agresivnosti. Ta se agresivnost potiskuuje zbog toga to ju je tetno ispoljiti. Kad ispoljavanje agresivnosti prema stvarnom izvoru frustracije krije potencijalnu opasnost da manifestovana agresivnost bude uzvraena, ona se pomera projektuje na neku grupu prema kojoj nije opasno ispoljiti agresivnost. Meu primedbama, navodi se da nije tano da je agresivnost jedina reakcija na frustraciju. esto je odgovor na frustraciju ponovljeni i bolje organizovani pokuaj da se savlada tekoa koja je izazvala frustraciju. Agresivnost je veinom usmerena prema drugim osobinama, ili odreenim grupama te ne dolazi do prestanka frustracije. Jedna varijanta psihodinamikih teorija u svom objanjenju naglaava postojanje odreene strukture linosti kao izvora predrasuda. Anksiozne, nesigurne u sebe ili autoritarne linosti razvijaju predrasude. Izvor takvih karakteristika linosti moe biti razliit ali po pravilu verovatno doivljaj iz detinstva. Psihodinamike teorije pomau da razumemo zato neke osobe, iako u slinim ili istim sredinama kao druge, imaju predrasude, a druge osobe ih nemaju. Ali, one nam ne mogu objasniti zato se predrasude javljaju u intenzivnijem obliku u odreenim dobima i u odreenim sredinama, i zato se agresija usmerava upravo na odreene grupe, a ne na neke druge grupe ljudi.

2.4 Situacione teorije Karakteristika situacione teorije jeste da, objanjenje porekla predrasuda vide, pre svega, u aktuelnoj situaciji u kojoj se pojedinac nalazi. Ova teorija ima vie varijanti, a takva je teorija atmosfere . Prema njoj, izvor predrasuda je u neposrednom uticaju i prenoenju shvatanja koja postoje u sredini u kojoj pojedinac ivi. Druga shvatanja naglaavaju neke druge momente: nezaposlenost, poveanu socijalnu mobilnost, ili neke druge aktuelne pojave u odreenoj sredini. Ni situacione teorije, ne mogu objasniti zato se predrasude kod nekih pojedinaca javljaju a kod nekih ne. One nam ne mogu objasniti relativnu trajnost odreenih vrsta predrasuda, eventualno mogu objasniti nakolonost prema nekoj grupi, ali ne mogu protumaiti najee i najintenzivnije predrasude koje su usmerene prema odreenim uvek istim etikim grupama.

2.5 Kulturoloke teorije Ove teorije kao izvor predrasuda naglaavaju odreene socijalne norme, vrednosti i shvatanja, karakteristina za neku kulturu. Faktor koji pokazuju kao izvor predrasuda ne posmatraju kao kratkotrajan, nego kao relativno trajnu karakteristiku nekog drutv a. Meu ove teorije moe se ubrojati i shvatanje koje izvor predrasuda vidi u naglom procesu urbanizacije odreenih drutava. Kulturoloka koncepcija u uem smislu jeste i koncepcija da su izvor predrasuda odreena tradicionalna grupna shvatanja, meutim n i ove teorije ne
6

mogu objasniti poreklo predrasuda.

2.6 Drutveno - istorijske teorije Ove teorije predrasuda trae uzrok u celokupnom drutveno -istorijskom procesu. Najvanija i najvrednija meu ovim teorijama jeste teorija koja izvor predrasuda vidi u produkcionim odnosima, konkretno, u klasnoj borbi izazvanoj odreenim klasnim odnosima koju Olport spominje kao teoriju eksplotacije. Predrasude se formiraju kod one drutvene grupe koja ima povlaeni poloaj i u ijem je interesu irenje predrasuda prema odreenim grupama. Iz sasvim odreenih ekonomskih razloga razvijau se, na primer, koncepcije o inferiornosti kolonijalnih naroda kojima vlada metropola. Takva inferiornost opravdava zadravanje vlasti nad kolonijama i ovoj teoriji se postavljaju razni prigovori. Navodi se: zato prema onom vlastitom delu naroda koji se eksploatie nema razvijenih predrasuda, nego su one usmerene, po pravilu prema pojedinim stranim grupama, zato u odreenim periodima postoje intenzivnije predrasude nego u drugim. Odakle razlike u predrasudama meu pojedincima. Iako su neki od ovih izgovora opravdani, oni ne mogu porei vrednost ove teorije. Tekoe ovih teorija kako smo videli jesu u osnovi koncepcije predrasuda koje su dvostruko funkcionalne. Predrasude kao drutvena po java imaju jednu funkciju, a kao osobine linosti drugu. Kao drutvena pojava predrasude se javljaju namerno i razvijaju se u skladu sa borbom za vlast i privilegije vladajue grupe kao i tenja za odranjem neke vladajue imperijalistike sile nad drugim zemljama. injenica da predrsude kod jednog pojedinca moemo razviti, a kod drugih ne objanjavaju se linom funkcionalnou predrasuda. predrasude pomau pojedincima da ostvare razliite za njih neostvarive elje, ili da pokuaju ublaiti stvoreno oseanje nesigurnosti i tenzije. Osim to su rasprostranjene, predrasude su i opasne. Jednostavan negativan odnos prema nekoj grupi moe biti nemilosrdan i moe prerasti u ekstremnu mrnju, u miljenje da su lanovi te grupe manje humani, torture, ubistva, pa ak i ge-nocid. Medutim, ak i kada ubistvo ili genocid nisu kulminacija predrasudnih verovanja, rtve predrasuda e patiti na manje dramatine naine.

3. Skriveni stereotipi
Nova nauna istraivanja pokazuju da mnogi stereotipi, kojih uopte nismo svesni, postoje u nama na dubljem psiholokom nivou. ak i ljudi koji se svesno zalau za egalitarizam, i koji u svakodnevnom ponaanju pokazuju osloboenost od stereotipa i liberalan stav, i dalje poseduju skrivene negativne stereotipe i predrasude. ak i kada verujemo da druge ljude vidimo kao jednake i tako se prema njima i ponaamo, skrivene i nesvesne tendencije preferiranja postoje. Psiholozi sa Harvarda, Univerziteta u Virdini ji i Univerziteta u Vaingtonu su zajedniki pokrenuli istraivaki projekat (Project Implicit) koji je rezutlirao kreiranjem testova za otkrivanje nesvesnih stereotipa, a koji su nazvani Implicit Association Tests (IATs). Naunici veruju da e nam ovakvi testovi pomoi u razumevanju stereotipa kako one nastaju, odakle potiu, kako na njih moemo uticati, da li ih moemo iskoreniti? Savremene studije pokazuju da postoji povezanost izmeu nesvesnih, automatskih stereotipa i svakodnevnog ponaanja. Dakle, skriveni stereotipi se mogu probiti na svetlost dana kroz nae rei i dela, i to najee u situacijama kada imamo smanjenu kontrolu nad sopstvenim ponaanjem kada smo umorni, pod stresom, pod dejstvom alkohola, tokom perioda relaksacije ili takmienja. Jo ee od toga, skrivene stereotipne tendencije oitavaju se na neverbalnom nivou u brzini treptanja, osmehivanju, kontaktu oima i slino. Jedan skoriji eskperiment u Americi je pokazao da kada poslodavac bele boje intervjuie kandidate crne boje sedi fiziki dalje od njih, pravi vie greaka u govoru, a intervju zavrava za 25 odsto krae vreme. Naroito bitno pitanje ispitivanja socijalne distance u Srbiji jeste distanca prema Romima. Naime, iako su ranija istraivanja uglavnom bila bazirana na istraivanjima koja se tiu socijalne distance prema etnikim grupama sa kojima je Srbija bila u sukobu (Biro i sar., 2002; Turjaanin i sar. , 2002; Puhalo, 2003), ono to se kao konstanta pojavljivalo u tim istraivanjima jeste izuzetno visoka socij alna distanca prema Romima, iako sa njima stanovnici Srbije nikada nisu imali ozbiljne konflikte. Ovaj podatak je meutim najee zanemarivan i prihvatan kao dosledna datost bez nekih ozbiljnijih analiza. No, ako prihvatimo da je socijalna distanca osetljiva na konflikte meu grupama i da stoga najvia distanca prema Albancima, kao ni relativno visoke prema Hrvatima i Muslimanima ne treba da ude, onda se zaista postavlja pitanje odakle tako visoka socijalna distanca prema jednoj grupi

koja je ne samo vremenski dugo prisutna u Srbiji, ve i rasprostranjena na celoj njenoj teritoriji? Naravno, specifinost ove grupe koja se mora uzeti u obzir ini njihov socijalni i ekonomski status. Po nekim istraivanjima, ak polovina romske dece ko ja je upisana u prvi razred napusti osnovnu kolu u prvih nekoliko godina, a kraj osmog razreda u koli doeka tek svako peto romsko dete. Procenat zaposlenosti kod Romske populacije je samo 17% u odnosu na 60% neromske populacije u Srbiji, a tek svaki stoti Rom upie Fakultet (UNDP, 2005). Pa ipak, i pored toga, Romi su prisutni u svakodnevnom ivotu veine stanovnika Srbiji, ali naalost u neodgovarajuem kontekstu. Ono to bi trebalo da je makar teorijski tano, jeste da kontakt izmeu dve grupe dovodi do smanjenja predrasuda (i socijalne distance) (Sherif i Sherif, 1958; Petigrew, 1998; Eller i Abrams, 2002; Zervoulis, Lyons, 2002; Mihi i Mihi, 2004b), ali isto tako hipoteza kontakta (Olport) koja se obino poziva u ovim sluajevima predvia da nee svaki kontakt izmeu dve grupe biti pozitivan i uticati na smanjenje predrasuda. Kontakt izmeu dve grupe bie uspean samo ako se ispuni niz uslova od kojih je verovatno najvaniji onaj po kome grupe moraju u kontaktu biti ravnopravne, dakle kontakt izmeu dve grupe nee dovesti do Socijalna distanca i stereotipi o Romima kod dece novosadskih osnovnih kola

169 smanjenja predrasuda ako je jedna grupa u superiornom, a druga u inferiornom poloaju. Zbog toga bi u stvari pravu sliku socijalne distance prema Romima trebalo da da istraivanje koje bi bilo sprovedeno u uslovima u kojima i romska i neromska deca imaju svakodnevni, ali ravnopravan kontakt, kao to je kolsko odeljenje. Istraivanje socijalne distance dece prema razliitim etnikim grupama je neto to je izuzetno zahtevan, ali istovremeno i zahvalan posao poto nam ovakva istraivanja mogu pruiti odgovor na pitanje kako se, kada i zbog ega stvara i
9

razvija socijalna distanca prema grupama koje nisu nae. Ovaj rad pokuae da da makar delimian odgovor na ovo pitanje.

10