METODOLOKI OKVIR ISTRAIVANJA

NACRT ISTRAIVANJA

1. Problem istra i!a"#a: Problem istraivanja se moe postaviti u obliku pitanja da li postoje razlike u stereotipima o laganju izmeu Romske i ne-romske dece.

$. O%&ti 'il#( Ispitati da li postoje razlike u stereotipima o laganju kod Romske i neromske dece. $.1. S%e'i)i*"i 'il#e!i( Ispitati da li postoje razlike u stereotipima vezanim za ponaanje osobe koja lae, izmeu Romske i ne-romske dece. Ispitati da li postoje razlike u stereotipima vezanim za sadraj pri a osobe koja lae, izmeu Romske i ne-romske dece. Ispitati da li postoje razlike u stereotipima vezanim za paralingvisti ke znake osobe koja lae, izmeu Romske i ne-romske dece. Ispitati da li postoje razlike u stereotipima vezanim za neverbalne signale tela i lica osobe koja lae, izmeu Romske i ne-romske dece. Ispitati da li postoje razlike u stereotipima vezanim za pol, uzrast, nacionalnost osobe koja lae, izmeu Romske i ne-romske dece. Ispitati da li postoje razlike u stereotipima vezanim za u estalost laganja !tipi ne osobe" koja lae, izmeu Romske i ne-romske dece. Ispitati da li postoje razlike u stereotipima vezanim za samoprocenu sposobnosti laganja i otkrivanja laganja kod druge osobe, izmeu Romske i ne-romske dece.

+. Vari#able istra i!a"#a( +.1. Ne,a!is"a !ari#abla( #ezavisnu varijablu ini nacionalna pripadnost odnosno Rom ii ne-romi. +.$. -a!is"a !ari#abla( $avisnu varijablu ini stereotipi o laganju.

.. Os"o!a"a /i%ote,a( %& - Postoje razlike u stereotipima o laganju kod Romske i ne-romske dece. ..1. S%e'i)i*"e /i%ote,e( %' - Postoje razlike u stereotipima vezanim za ponaanje osobe koja lae, izmeu Romske i ne-romske dece %( - Postoje razlike u stereotipima vezanim za sadraj pri a osobe koja lae, izmeu Romske i ne-romske dece %) - Postoje razlike u stereotipima vezanim za paralingvisti e znake osobe koja lae, izmeu Romske i ne-romske dece %* - postoje razlike u stereotipima vezanim za neverbalne signale tela i lica osobe koja lae, izmeu Romske i ne-romske dece %+ - Postoje razlike u stereotipima vezanim za pol, uzrast, nacionalnost osobe koja lae, izmeu Romske i ne-romske dece %, - Postoje razlike u stereotipima vezanim za u estalost laganja !tipi ne osobe" koja lae, izmeu Romske i ne-romske dece %Postoje razlike u stereotipima vezanim za samoprocenu sposobnosti laganja i otkrivanja laganja kod druge osobe, izmeu Romske i ne-romske dece

0. I"str1me"ti(
2

.pitnik /arlsa 0onda za ispitivanje stereotipa o laganju. 1adri &, stavki na koje ispitanik odgovara zaokruivanjem nekog od ponueni2 odgovora, dok se na stavkama &*, &+, i &,, upisuje broj ana vrednost. .pitnik ispituje razli ite aspekte stereotipa o laganju, neverbalne signale laganja, paralingvisti ke signale laganja, sadraje pri a osobe koja lae, u estalosti laganja itd.

2. 3,ora4( 3abela & Struktura uzorka s obzirom na poduzorke

#e-romi Romi 3otal 4rekvence (5 (5 +5 procenti *5,5 *5,5 &55,5

Iz 3abele & vidimo da je u istraivanju u estvovalo +5 ispitanika, od toga (5 6*578 ispitanika iz Romske populacije, i (5 6*578 ispitanika iz populacije neroma.

3abela ' Struktura uzorka s obzirom na uzrast poduzoraka

4rekvenc #e-romi 6, razred 9:8 Romi 6, razred 9:8 3otal e (5 (5 +5 procen ti *5,5 *5,5 &55,5

Iz 3abele & vidimo da je u istraivanju u estvovalo (5 6*578 ispitanika iz Romske populacije sedmog razreda osnovne kole, i (5 6*578 ispitanika iz populacije ne-roma, takoe sedmog razreda osnovne kole.

5. Statisti*4a a"li,a %o6ata4a( . cilju statisti ke analize rezultata koristi smo so4tverski paket 1P11 '5.5. Primenili smo 2i kvadrat test za testiranje postavljeni2 zadataka i 2ipoteza istraivanja. Postupak nazvan 2i-kvadrat test se upotrebljava u ve;ini slu ajeva ako se radi o kvalitativnim podacima ili ako tim podacima distribucija zna ajno odstupa od normalne. <e; u po etku treba naglasiti da se 2i-kvadrat test ra una samo s 4rekvencijama pa u ra un nije doputeno unositi nikakve merne jedinice. 9snovni podaci istraivanja mogu biti i merne vrednosti, ali u 2i-kvadrat unose se samo nji2ove 4rekvencije. %i-kvadrat test je vrlo prakti an test koji moe posluiti onda kad elimo utvrditi da li neke dobijene 6opaene8 4rekvencije odstupaju od 4rekvencija koje bismo o ekivali pod odreenom 2ipotezom. =od ovog testa nekada traimo postoji li povezanost izmeu dve varijable i on pokazuje verovatno;u povezanosti. >oemo pretpostaviti da neka teorijska raspodela dobro opisuje opaenu raspodelu 4rekvencija. ?a bismo tu pretpostavku 62ipotezu8 proverili, primenjujemo ovaj test. Rezultati dobijeni u uzorcima ne podudaraju se uvek s teoretskim rezultatima koji se o ekuju prema pravilima vervatno;e. #pr. iako prema teoriji o ekujemo da kad god bacimo valjan nov i; &55 puta dobijemo *5 @glava! i *5 @pisama!, ali retko kada se dobije ovakav rezultat. #aj e;e upotrebljavamo 2i-kvadrat test u ovim slu ajevima: &. =ad imamo 4rekvencije jednog uzorka pa elimo ustanoviti odstupaju li te 4rekvencije od 4rekvencija koje o ekujemo uz neku 2ipotezu. '. =ad imamo 4rekvencije dve ili vie nezavisni2 uzoraka pa elimo ustanoviti razlikuju li se uzorci u opaenim svojstvima. (. =ad imamo 4rekvenciju dva zavisna uzoraka, koji imaju di2otomna svojstva, te elimo ustanoviti razlikuju li se uzorci u mernim svojstvima, tj. je li dolo do promene. Pored 2i kvadrat testa upotrebili smo i t-test za ra unanje razlika u stepenu izraenosti na nekim varijablama izmeu Roma i ne-roma.

RE-3LTATI(

3abela ( Razlike izmeu Roma i ne-roma s obzirom na stereotipe vezane za ponaanje osobe koja lae
Ka6a l#16i la 17 o"i se %o"a&a#1 #eRomi 3otal A' romi , && &(-,B7 +&,&7 &55,5 7 &B B '+,,B7 (',&7 &55,5 7 ) &5 &) '-,+7 ,&,)7 &55,5 ,,5( 7 (5 (5 +5 *5,57 *5,57 &55,5 7 Ka6a l#16i la 17 o"i se %o"a&a#1 #eRomi 3otal A' romi ) , && (+,)7 +(,+7 &55,5 7 &&B (, )-,+7 *&,)7 &55,5 7 ) &' ++,,7 ((,(7 &55,5 2,17 7 (5 *5,57 (5 *5,57 +5 &55,5 7 df p

>irno #ervozno #i mirno, ni nervozno 3otal

0,0 30

df

0udalasto 9zbiljno #i budalasto, ni ozbiljno 3otal

0, !

Iz 3abele ( vidimo da postoji statisti ki zna ajna razlika izmeu Romske i

ne-romske dece u stereotipima vezanim za ponaanja osobe koja lae, najve;i procenat Romske dece smatra da je ponaanje osobe koja lae mirno, dok je miljenje najve;eg procenta ne-romske dece da je ponaanje osobe koja lae nervozno. #e postoji sttaisti ki zna ajna razlika izmeu Romske i ne-romske dece u pogledu da li se osoba koja lae ponaa budalasto, ozbiljno ili ni budalasto ni ozbiljno.

3abela ) Razlike izmeu Roma i ne-roma s obzirom na stereotipe vezane za sadraj pri"a osobe koja lae
Ka6a l#16i la 17 "#i/o!e %ri*e s1( #eRomi 3otal A' romi doslednije B B &nego obi no *5,5 *5,5 &55,5 7 7 7 manje &5 &5 '5 dosledne nego *5,5 *5,5 &55,5 obi no 7 7 7 ni manje ni && && '' vie dosledne *5,5 *5,5 &55,5 5,55 nego obi no 7 7 7 (5 (5 +5 3otal *5,5 *5,5 &55,5 7 7 7 Ka6a l#16i la 17 "#i/o!e %ri*e s1( #eRomi 3otal A' romi due nego &* &' ', obi no **,+ )),) &55,5 7 7 7 kra;e nego &5 &' '' obi no )*,* *),* &55,5 7 7 7 ni kra;e ni * + && 5,+5 due nego )*,* *),* &55,5 obi no 7 7 7 (5 (5 +5 3otal *5,5 *5,5 &55,5 7 7 7 df p

1,00

df

0,7 #

Iz 3abele ) vidimo da ne postoji statisti ki zna ajna razlika izmeu Romske i ne-romske dece u stereotipima vezanim za sadraje pri a osobe koja lae, takoe razlika nije naena ni u proceni duine pri e osobe koja lae.

3abela * Razlike izmeu Roma i ne-roma s obzirom na paralin$visti"ke znake osobe koja lae
Pre "e8o &to o68o!ore "a %ita"#a7 l#16i 4o#i %a1,e #eRomi 3otal A' romi due nego '* + (& obi no -5,+7 &B,) &55,5 7 7 kra;e nego ' &( &* obi no &(,(7 -+,, &55,5 7 7 ni due ni ( && &) '),'kra;e nego '&,)7 ,-,+ &55,5 obi no 7 7 (5 (5 +5 3otal *5,57 *5,5 &55,5 7 7 Ka6a l#16i la 17 o"i m1'a#1 #eRomi 3otal A' romi vie nego &B ', obi no ,5,)7 'B,+ &55,5 7 7 manje nego ) &' &+ obi no '*,57 ,*,5 &55,5 la 1 %ra!e df p

0,00 0

df

ni vie ni manje nego obi no 3otal

, )&,'7 (5 *5,57

7 &5 *-,7 (5 *5,5 7

7 &, &55,5 7 +5 &55,5 7

B,5&

2 0,01 1

Iz 3abele * vidimo da postoji statisti ki zna ajna razlika izmeu Romske i ne-romske dece u stereotipima vezanim za paralingvisti ke znake osobe koja lae, najve;i procenat ne-romske dece smatra da osobe koje lau prave due pauze nego obi no, dok najve;i procenat romske dece smatra da osobe koje lau prave kra;e pauze nego obi no. 3akoe razlika postoji u pogledu stereotipa da osobe koje lau mucaju, najve;i procenat ne-romske dece smatra da osobe koje lau vie mucaju nego obi no, dok Romska deca smtraju da osobe koje lau manje mucaju nego obi no.

3abela + Razlike izmeu Roma i ne-roma s obzirom na neverbalne si$nale ekstremiteta i li%a osobe koja lae
Ka6a l#16i la 17 o"i me"#a#1 s!o# %olo a# tela #eRomi 3otal A' df romi vie nego '& 'B obi no ,',)7 ',,+ &55,5 7 7 manje nego ) &) &obi no '','7 ,,,&55,5 7 7 ni vie ni * &( p

+&,* &55,5 &',5, 2 7 7 (5 (5 +5 3otal *5,57 *5,5 &55,5 7 7 Ka6a l#16i la 17 o"i 8le6a#1 1 o*i 6r18e osobe #eRomi 3otal A' df romi vie nego + B &* obi no )5,57 +5,5 &55,5 7 7 manje nego '5 &' (' obi no +',*7 (,,* &55,5 7 7 ni vie ni ) B &( ),*' 2 manje nego (5,-7 +B,' &55,5 obi no 7 7 (5 (5 +5 3otal *5,57 *5,5 &55,5 7 7 Ka6a l#16i la 17 o"i se 6o6ir1#1 i *e&4a#1 #eRomi 3otal A' df romi vie nego &, + '( obi no ,(,B7 '+,& &55,5 7 7 manje nego , &( '5 obi no (*,57 +*,5 &55,5 7 7 ni vie ni + && &, -,*( 2 manje nego (*,(7 +),, &55,5 obi no 7 7 (5 (5 +5 3otal *5,57 *5,5 &55,5 7 7 Ka6a l#16i la 17 o"i %o4re91 r14e #eRomi 3otal A' df romi vie nego '5 'obi no ,&,)7 '-,+ &55,5 7 7 manje nego * && &+ obi no (&,(7 +-,&55,5 7 7 ni vie ni * && &+ B,+) 2 manje nego (&,(7 +-,&55,5 obi no 7 7 (5 (5 +5 3otal *5,57 *5,5 &55,5 7 7

manje nego obi no

(-,*7

0,0 02

0,10 &

0,0 14

0,0 08

Iz 3abele + vidimo da postoji statisti ki zna ajna razlika izmeu Romske i

9

ne-romske dece u stereotipima vezanim za poloaj tele osobe koja lae, najve;i procenat ne-romske dece smatra da osobe koje lae vie nego obi no menja svoj poloaj tela, dok najve;i procenat romske dece smatra da osoba koja lae menja svoj poloaj tela manje nego obi no. 1tatisti ka razlika ne postoji u pogledu stereotipa da osobe koje lau manje ili vie gledaju u o i svog sagovornika, statisti ki zna ajna razlika postoji u pogledu neverbalni2 signala dodirivanja tela, najve;i provenat ne-romske dece smatra da osoba koja lae da se dodiruje i eka vie nego obi no, dok Romska deca smatra da se osoba koja lae da se dodiruje i eka manje nego obi no. 1tatisti ki zna ajna razlika postoji u pogledu pokretanja ekstremiteta, ne-romska deca u najve;em procentu smatraju da osoba koja lae pokre;e ruke vie nego obi no, dok Romska deca smatraju u podjednakom procentu da osoba koja lae pokre;e ruke manje nego obi no i ni vie ni manje nego obi no.

10

3abela , Razlike izmeu Roma i ne-roma s obzirom na stereotipe o polu, uzrastu, na%ionanalnosti, i bliskosti osoba koje lau
Ko !ero!at"i#e la e #eRomi 3otal A' romi &' + &++,,7 ((,( &55,5 7 7 * B &) (*,,7 +),( &55,5 7 7 &( &* '(,')+,)7 *(,+ &55,5 7 7 (5 +5 *5,5 &55,5 7 7 Ko !ero!at"i#e la e #eRomi 3otal A' romi &+ &5 '+ +&,*7 (-,* &55,5 7 7 , &, ') 'B,'7 ,5,&55,5 7 7 , ( &5 ,,&* ,5,57 (5,5 &55,5 7 7 (5 (5 +5 *5,57 *5,5 &55,5 7 7 Ko !ero!at"i#e la e #eRomi 3otal A' romi &( * &,','7 ',,&55,5 7 7 + &5 &+ (,,*7 +',* &55,5 7 7 (5 *5,57 df p

mukarac ena podjednako lau i mukarci i ene 3otal

0,1#

df

dete odrastao podjednako lau i dete i odrastao 3otal

0,0 28

df

Rom 1rbin

11

podjednako i Rom i 1rbin 3otal

&& )',(7

9soba koju znam 9soba koju ne znam podjednako ;e me lagati i osoba koju znam i osoba koju ne znam 3otal

&* '+ *,&, *,,, &55,5 7 7 (5 (5 +5 *5,57 *5,5 &55,5 7 7 Ko 9e !as !ero!at"i#e sla8ati #eRomi 3otal A' romi &5 , &, *-,-7 )&,' &55,5 7 7 &' &5 '' *),*7 )*,* &55,5 7 7 &( '& (-,&7 +&,B &55,5 7 7 &,B5 (5 *5,57 (5 *5,5 7 +5 &55,5 7

0,07 '

df

0, ( !

Iz 3abele , vidimo da ne postoji statisti ki zna ajna razlika izmeu neroma i Roma u stereotipima o laganju vezano za pol, nacionalnost i poznanstvo sa nekom osobom. 1tatisti ki zna ajna razlika postoji u vezi sa stereotipijama o laganju i uzrasta, ne-romi smatraju u najve;em procentu da dete lae vie nego li odrastao ovek, dok Romi smatraju u najve;em procentu da odrasli lau vie nego li deca.

3abela Razlika u stepenu izraenosti pro%ene o la$anju )tipi"ne osobe*

=oliko puta nedeljno tipi na osoba lae #e-romi Romi > ),(( 57: ; 1? (,', (,B* t (,-5 df ' ( p 0,00 0

Iz 3abele - vidimo da postoji statisti ki zna ajna razlika u stepenu izraenosti procene o laganju @tipi ne osobe, izmeu ne-romski2 i romski2 ispitanika. Romski ispitanici u proseku procenjuju da @tipi na osoba! lae >C,,B5 puta u toku nedelje, dok ne-romski ispitanici procenjuju da @tipi na
12

osoba! koja lae to ini >C),(( puta u toku nedelje.

3abela B Razlika u stepenu izraenosti pro%ene sposobnosti otkrivanja lai

Pretpostavite da vas je slagalo &5 ljudi.=oliko biste od &5 lai otkrili #eromi Romi > +,(( *,55 1? ',,5 ',,B t &,-, df ' ( p 0,0! '

Iz

3abele B vidimo da ne postoji statisti ki zna ajna razlika u stepenu

izraenosti procene ispitanika o sposobnosti otkrivanja lai, izmeu ne-romski2 i Romski2 ispitanika.

3abela &5 Razlika u stepenu izraenosti pro%ene sposobnosti la$anja

=oliko puta nedeljno tipi na osoba lae Romi #e-romi > 07$ ; (,&5 1? (,'( ',-' t ',+df ' ( p 0,01 0

Iz 3abele &5 vidimo da postoji statisti ki zna ajna razlika u stepenu izraenosti procene sposobnosti laganju izmeu ne-romski2 i romski2 ispitanika. #e-romski ispitanici u proseku procenjuju da kada bi eleli da slau desetoro ljudi, drugi ljudi bi otkrili >C*,'5 nji2ovi2 lai, dok Romski ispitanici smatraju da bi od &5 bilo otkriveno >C(,&5 lai. Iz ovoga zaklju ujemo da je procena Roma da bi i2 tee otkrili u laganju, nego li procena ne-Roma.

LITERAT3RA( 1. 3enjovi;, D.6'55'8. Statistika u psi+olo$iji, Eentar za primenjenu

psi2ologiju, 0eograd

13

2. 3odorovi;,

?.

6&BB*8.

,snovi

metodolo$ije

psi+oloki+

istraivanja ,

Daboratorija za psi2oloka istraivanja, 0eograd

14