Sadraj:

Uvod........................................................................................................................... 3 Kjoto Protokol............................................................................................................. 3 Ciljevi Kjoto Protokola................................................................................................. 5 Ciljne emisije do 2012 i fleksibilni mehanizmi............................................................6 Tr ovanje emisijama.................................................................................................. ! "isoka #ena Kjoto Protokola $%ti#aj Kjoto Protokola na &oslovanje'............................( Uti#aj Kjoto Protokola na Poljo&rivred%.....................................................................10 )odatne Kritike Kjoto Protokola................................................................................ 12 Cost*benefit analiza.................................................................................................. 1+ Promene % emisiji asova staklene ba,te od 1((0. odine......................................15 -evizije Kjoto Protokola i dalji &lanovi......................................................................1. /aklj%0ak.................................................................................................................. 1( 1iterat%ra.................................................................................................................. 20

222.3es&latni4eminarski-adovi.#om

Uvod
Kjoto protokol je protokol koji je dodatak United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC), tj Konvenciji Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama, koji je smeren na !or! protiv glo!alnog "agrevanja# UNFCCC je me$ narodni ekolo%ki spora" m koji se ti&e posti"anja sta!ili"acije koncentracije gasova koji i"a"ivaj staklene !a%te) sistema (emlje# e'ekat staklene !a%te (gasovi atmos'eri, na nivo koji !i spre&io kriti&ne antropogene promene klimatskog

Kjoto Protokol
)rotokol je inicijalno svojen ** #+ecem!ra *,,-# godine ovaj spora" m# )o )rotokol , 5- ind strijali"ovanih "emalja ("vane 6(emlje 7neksa 89) o!ave"ale s dve gr pe gasova ('l oro gljovodonici i per'l orokar!onska jedinjenja) koje proi"vode# (emlje 7neksa 8, s se spora"mele da smanje svoj 2#0: od nivoa na kom s k pn emisij gasova staklene !a%te "a klj & je emisije pro "rokovane dodatk ind strijskim se na Kjoto , .apan , i st pio je na snag

*/# Fe!r ara 0112# godine# 3d Novem!ra 011,# godine *4- "emalja s ptpisale i reti'ikovale

smanjenje &etiri gasa staklene !a%te ( gljen dioksid, metan, a"ot oksid, s mporheksa'lorid) i

oni !ili *,,1# godine# 3vo ne

me$ narodnom aviotransportom i !rodskim sao!ra;ajem, ali s (<ontrealski protokol o s pstancama koje godine# Kao !enchmark, nivoi emisije i" *,,1# ?odine, s UNFCCC gde s (8ntergovernmental )anel on Climate Change) ekvivalente emisije gljendioksida "imaj ;i ti&

gasovima, kojima se !avi <ontreal )rotocol on S !stances that +eplete the 3"one =a>er na smanjenje o"onskog omota&a) i" *,4-#

prihva;eni Kon'erencijom potpisnica

vrednosti potencijala glo!alnog "agrevanja i"ra& nati od strane 8)CC svom Second 7ssessment @eport (dr gi

i"ve%taj o proceni)# 3ve ci're se koriste "a prevo$enje ra"nih gasova staklene !a%te o!"ir sve i"a"iva&e (i"vore)# 3

3vaj protokol do"voljava nekoliko tako"vanih 'leksi!ilnih mehani"ama, kao %to s emisijama, mehani"am &istog ra"voja, i "ajedni&k (emljama 7neksa 8 da isp ne svoje ciljeve smanj j

trgovanje

implementacij , da !i se onog ;ilo

smanjenj emisija gasova staklene !a%te, tako %to 7neks 8, od dr gih (emalja 7neksa 8, ili od

im je omog ;eno da k p j smanjenja emisija, !ilo preko 'inansijske ra"mene, projekata koji emisije "emljama koje ne pripadaj (emalja 7neksa 8 koje s isp nile vi%e od predvi$enog# Svaka od (emalja 7neksa 8 je o!ave"na da oreda godi%nji i"ve%taj o svim emisijama gasova staklene !a%te i njihovim i"vorima, kao i o na&inima "a njihvo red kovanje i red kovanim koli&inama po UNFCCC i Kjoto )rotokol # 3ve "emlje odre$ j "emlje koje nis potpisnice 7neksa 8# Na slici *# je prika"ano &e%;e oso! ("van 6i"a!rani nacionalni a toritet9) da pravi ove i"ve%taje i da njima pravlja# 3vakv oso! s i"a!rale i sve Kjoto )rotokol , od . na 011,# godine gde s tamno "elenom prika"ane "emlje koje s potpisale i rati'ikovale spora" m (Kjoto )rotokol), siva predstavlja jo% ne odl &ene, a crvenom s prika"ane "emlje !e" namere da potpi% #

Slika *#

Ciljevi Kjoto Protokola

Kjoto )rotokol je predvi$en da smanji glo!alne emisije gasova staklene !a%te# Cilj je sta!ili"acija i rekonstr kcija koncentracije gsaova staklene !a%te spre&iti opasne antropogene promene klimatskog sistema# Cilj Kjoto )rotokola je !io da stanovi legalno o!ave" j ;i me$ narodni spora" m, sve nacije koje staklene !a%te &estv j , o!ave" j gasova staklene !a%te# Cilj oko koga s kome se stvari,

atmos'eri na nivo koji ;e

da se !ave pitanjem glo!alnog "agrevanja i emisije se potpisnice spora" mele je smanjenje gasova

prosek 2#0: do 01*0# godine od nivoa na kom s !ili *,,1# godine#

Nas prot pop larnom verovanj , )rotokol ne isti&e 01*0# godine, ve; se samo radi o o!ave"i da do 01*0# godine (emlje 7neksa 8 moraj isp niti svoje o!ave"e koje se ti& smanjenja emisije gasova staklene !a%te koje s stanovljene "a prvi period (0114A01*0)#

)et principa Kjoto )rotokola s : *# 3!ave"a smanjenja emisije gasova staklene !a%te koji s legalno o!ave" j ;i "a (emlje 7neksa 8, kao i o!ave"e "a ostale potpsnice spora" maB 0# 8mplementacije "a isp njenje ciljeva )rotokola# Spremanje politika, i mera koje smanj j emisij gasova staklene !a%te, kao i kori%;enje svih dost pnih mehani"ama, kao %to s "ajedni&ka implementacija, mehani"am &istog ra"voja, i trgovanje emisijama koji ;e !iti nagra$eni kreditima koji do"voljavaj vi%e emisija 5# <inimi"iranje ticaja na "emlje ra"voj svojoj "emlji#

stanovljavanjem 'onda "a adaptacij

klimatskih promena C# @a& novodstvo, i"ve%tavanje i revi"ija, cilj osig ranja integriteta )rotokola

2# Saglasnost (sa )rotokolom), o'ormljavanjem komiteta koji ;e osig ravati integritet )rotokola#

Ciljne emisije do 2012 i fleksibilni mehanizmi

5, od C1 (emalja 7neksa 8 s rati'ikovale )rotokol# 3d ovih, 5C s se o!ave"ale da smanje emisije gasova staklene !a%te koje prio"vode sklad sa 7neksom D )rotokola# )o )rotokol , (emlje 7neksa 8 s se o!ave"ale na naicionalne ili "ajedni&ke ciljeve smanjenja (ranije "vane, kvanti'ikovana ograni&enja emisije i emisioni ciljevi), koji i"nose: 4: "ajedni&kog smanjenja "a Evropsk 7 stralij Unij i dr ge, -: "a S7+ (ovo nije o!ave" j ;e jer S7+ nis klj & j emisije pro "rokovane avio i pootpisnice), /: "a .apan i 1: "a @ sij # Spora" m do"voljava pove;anje emisiije "a od 4: i *1: "a 8sland# 3ve emisije ne !rodskim sao!ra;ajem# )rotokol o!e"!e$ je nekoliko 'leksi!ilnih mehani"ama koji omog ;avaj (emljama 7neksa 8 da postign ciljne emisije gasova staklene !a%te, tako %to ;e sk pljati emisione kredite# 3vi krediti se mog prik piti 'inansiranjem projekata koji smanj j emisije 7neksa 8 ili "emljama koje nis potpisnice dr gim (emljama 7neksa 8 ili k povinom kredita od (emalja 7neksa 8 sa vi%kom odnos na njihove nivoe i" *,,1# godine,

kredita ("emlje koje s pre!acile svoje ciljeve)# U ove mehani"me spadaj trgovina emisijama, mehani"am &istog ra"voja i "ajedni&ka implementacija# U praksi ovo "na&i da "emlje koje nis emisije, ali imaj potpisnice 7neksa 8 nemaj projekte koji ti& restrikcije vid nivoa

'inansijske podsticaje da ra"vijaj

na smanjenje emisiije

gasova staklene !a%te da !i do!ili emisione kredite koji mog !iti prodati (emljama 7neksa 8, podravaj ;i odrivi ra"voj# Kao dodatak, 'leksi!ini mehani"mi do"voljavaj (emljama 7neksa 8 sa e'ikasnim ind strijama koje emit j male nivoe gasova staklene !a%te, i visokim ekolo%kim standardima da k p j "emlji# (emlje 7neksa 8 ;e emisione kredite na svetskom tri%t , mesto da smanj j emisije

po pravil eleti da prik pljaj emisione kredite %to je je'tinije mog ;e, dok ;e "emlje koje nis potpisnice 7neksa 8 eleti da maksimi"iraj vrednost emisionih kredita koje s do!ili od svojih projekata "a smanjenje emisije gasova staklene !a%te#

UNFCCC je svojio princip tako"vanih "ajedni&kih, ali dr ga&ijih odgovornosti# 3vo "na&i da: Najve;i deo pro%lih i tren tnih glo!alnih emisija gasova staklene !a%te potekao i" ra"vijenih "emaljaB Emisije po glavi stanovnika "emljama ra"voj s jo% vek na niskom nivo B ra"voj ;e porasti skad sa dr %tvenim

+eo glo!alnih emisija koje poti& i ra"vojnim potre!amaB

i" "emalja

Kina, 8ndija i ostale "emlje period "emlje

ra"voj nis

klj &ene

!ilo koja n meri&ka ograni&enja

Kjoto )rotokola, "ato %to one nis glavni doprinosioci emisiji gasova staklene !a%te ind strijali"acije pre potpisivanja spora" ma (Kina je od tada postala najve;i Kjoto )rotokol , ra"voj s tako$e o!ave"ne da dele "ajedni&k odgovornost svih "emalja "a i"vor gasova staklene !a%te)# <e$ tim, &ak i !e" ovakve odgovornosti smanjenjem emisije# )rotokol de'ini%e mehani"am saglasnosti, kao saglasnost "a pra;enje isp njenja o!ave"a i penale "a ne isp njenje istih#

)rotokol tako$e rea'irmi%e princip po kom ra"vijene "emlje moraj da pla;aj milijarde dolara i da dopremaj tehnologij dr gim "emljama "a istraivanja i projekte ve"ane "a pro &avanje UNFCCC# klimatskih promena# 3vaj princip je prvo!itno !io svojen

Trgovanje emisijama
Najve;i k pci emisionih kredita s &esto individ alne kompanije koje o&ek j da prema%e svoj kvot poslovanj pa imaj vi%ak 'inansijskih res rsa ili jednostavno misle da ne;e mo;i da isp ne emisiona o&ekivanja# K pci ovih kredita mog !iti i vlade drava, koje nis o!ave"e# )o%to je ovim kreditima mog ;e trgovati i imaj transparentne cene, 'inansijski investitori mog da ih k p j na tri%t cilj %pek lacije, ili da ih ve" j "a ! d ;e govore# stanj da na dr gi na&in isp ne emisione

8"vor ovih kredita s Clean +evelopment <echanism (C+<) tj mehani"am &istog ra"voja i .oint 8mplementation (.8) projekti "ajedni&ke implementacije# C+< omog ;ava stvaranje emisionih kredita ra"vijaj ;i projekte koji poma smanjenj emisija gasova staklene !a%te postoje;ih kredita n tar (emalja 7neksa 8# +odatni ra"log "a k povin )rotokola# 3vi penali s slede;i: (emlja koja nije isp nila svoj o!ave" se dodatno o!ave" je "a smanjenje od 51: i naravno da nadoknadi ra"lik koj prethodnom period nije isp nilaB ovih kredita jes penali sl &aj ne isp njenja o!ave"a i" "emljama koje nis potpisnice 7neksa 8# Sa dr ge strane .8 omog ;ava da krediti ! d konvertovani od

8 "a!ranj je joj se da tr g je kreditima dok ovaj penal ne podmiri#

Visoka cena Kjoto Protokola ( ticaj Kjoto Protokola na !oslovanje"

Kao primer ovom del s "ete S7+ jer s one jedan od najve;ih i"a"iva&a e'ekta staklene

!a%te i nis potpisnice protokola# 3vo je sled mi%ljenja da ;e potpisivanje ovog protokola imati i"ra"ito negatvan ticaj na cel ekonomij S7+# Negativne kritike 7meri&kih str &njaka i" o!lasti ekonomije s glavnom smerene na

negativan ticaj koji Kjoto )rotokol moe imati na celok pn ind strij , klj & j ;i postrojenja "a o!rad i pravljenje al minij ma i gvo$a, a i proi"vodnj papira, prerad na'te, a tomo!ilsk ind strij # 3ni smatraj da !i samo direktni tro%kovi enegrije porasli "a najmanje 21:, %to !i proisteklo i" smanjenja alternativna goriva# 3vo ne !i poga$alo samo navedene ind strije, ve; !i ovim rigoro"nim merama !ile pogo$ene i ve;e !olnice, %kole, hoteli i sli&no, tj svi koji na neki na&in "avise od 'oslinih goriva, a ona s im potre!na ve;oj meri, "a grejanj, hla$enje ili jednostavno proi"vodnj # tpotre!e 'osilnih goriva kao %to s galj i na'ta i prelaska na

)ored ovoga, da !i pratilo kako se svaki vat elektri&ne energije proi"vodi i tro%i, Environmental )rotection 7genc> (E)7), tj 7gencija "a "a%tit "ivotne sredine, !i morala da smisli sistem pore$enj sa kojim !i tren ti sistem pra;enja pore"a i"gledao sme%no jednostavno, a ka"ne !i mogle da ! d jako visoke ili &ak i da se pretvore ka"ne "atvorom# !olj po"icij "emlje

3vo !i moglo da gro"i po"icij S7+ na me$ narodnom tri%t i stavi

kao %tto s Kina i Dra"il, "ato %to oni ne moraj da pla;aj vi%e "a energij nego %to s do sada kao %to !i morale S7+, ako !i potpisale ovaj spora" m# Spora" m !i o!ave"ao i potro%a&e i pred "e;a da smanje emisije "a oko 51: do 01*0# Na sve ovo se &ak postavlja pitanje %ta !i se desilo ako S7+ ne !i spele po potpisivanj da ostvare planirane emisije, a ne ! d str &njaci smatraj ekonomij # mog ;nosti da k pe kredite# 8" ovih ra"loga 7meri&ki ticaj na njihov da !i potpisivanje moglo da ima i" "tno negativan odnos na to kolike !i ina&e !ile period od 0114

Uticaj Kjoto Protokola na Poljo!rivred

3vaj deo se tako$e odnosi na primer S7+# Usled &injenice da je poljoprivreda S7+ i"vor

emisije gotovo petine gasova staklene !a%te, potpisivanje Kjoto )rotokola !i moglo da pove;a tro%kove poljoprivrede i"me$ *1 i 01 miljardi dolara godi%nje, tj da smanji prihode 7meri&kih doma;instava i"me$ 0C i C4 procenata# Naravno, vi%e cene goriva, motornog lja, $ !riva i ostalih operativnih tro%kova !i "na&ili i i vi%e cene hrane, samim tim !i se smanjio i i"vo"# 3vaj protokol moe !iti najve;a tren tna pretnja 7meri&koj poljoprivredi# U Fa!eli * je prika"an ticaj vi%ih tor%kova energije na poljoprivred #

tro%ak promena neto pro'it promena tro%ak promena neto pro'it promena tro%ak promena neto pro'it promena

+olara po hektar o!ra$ivane povr%ine cena sa pore"om tren tna tren tna od 1#21G "a cena cena galon K k r " )am k *C-#14 *,5#/2 0-/#,2 5*#-1: ,, Soja -2#-/ *11#,* Svinje 54#C C#20#2C AC-: ,/#C2 0-#51: 41#00 A01#21: C0#C* *1#51: 1#-5 A42: Fa!ela *# <leko **#52 *#/ )%enica 2C#24 02#C4 *C5#5/

cena sa pore"om od 1#21G "a galon 5C-#54 02#C1: -0#,5 AC,#*1: /,#*2 0/#-1: *1#,* A2-#01: *0#0 -#21: 1#-2 A25#*1:

10

8" navedenog se moe "aklj &iti da, Kjoto )rotokol kadda !i ekonomski stres oko 21:,

se

veo, i"a"vao !i veliki prosek

poljoprivredi S7+# )ro'iti poljoprivrednika !i opali "a &ak 4C:, a

sl &aj da se cena godiva pove;a "a 1#21G po galon (5#-4 litara) da !i se smanjila 0C i C4 procenata# <nogo poljoprivrednici, a

emisija gasova staklene !a%te# Uk pni godi%nji rashodi poljoprivrednika !i se popeli "a *1 do 01 milijardi dolara dok !i neto pro'it opao i"me$ pose!no oni koji s tek na po&etk poslovanja !i !ili primorani da nap ste posao# Usled navedenog, poljoprivrednici imaj "na&ajan log de!ati oko glo!alnog "agrevanja#

<ilioni poslova i hiljade porodica "avise od ovoga# 8" ovoga se jasno vidi "a%to S7+ imaj negativan stav prema Kjoto )rotokol #

11

#odatne Kritike Kjoto Protokola

)ostoje "agovornici toga da ovaj protokol ne pred "ima dovoljno da !i kriva emisije gasova staklene !a%te dovela na eljeni nivo# +r gi smatraj da cena Kjoto )rotokola preva"ila"i korist koja se od njega do!ija, tre;i smatraj da s standardi koje postavlja Kjoto previ%e optimisti&ni# 7 postoje i oni koji smatraj da je prist p Kjoto )rotokola potp no pogr%an i da tre!a pred "eti potp no dr ga&ije mere# Na Slici 0# S prika"ane emisije gljen diokskida 0111# godine# period od *411# do

Slika 0#

3ni smtraj

da ra"vijene nacije nastavljaj

sa poslovanjem kao %to s

i do sada, "ato %to ra"voj # 3vim se ne

o&ek j da ;e mo;i da k pe kredite daj ;i male koli&ine novca "emljama

postie sam cilj Kjoto protokola a to je smanjenje emisije gasova staklene !a%te#

12

Hak i "emlje koje pre "ele na se!e najve;e o!ave"e, kao %to je .apan na primer, kada se "m o!"ir njihove stvarne emisije i kori%;enje 'osilnih goriva moe se videti da s pove;ale i to sve "aklj &iti da cilj se stvari vo$enja sistema koji tre!a da smanje emisije# 8" ovoga se moe o!"ir

vo$enje ovih sistema, koje je d goro&no, na kratki rok moe imati negativne smanjiti emisije i kom vremenskom period #

posledice po atmos'er , tj po sam cilj Kjoto protokola# 8 "!og toga ovo se mora "imati kada se prora& nava koliko se stvarno mog

Naime, ako !i sve "emlje potpisnice, istovremeno "apo&ele vo$enje ovih promena, moglo !i se o&ekivati da se emisije pove;aj i to i"a"ove nenadoknadiv %tet , kao %to je i" miranje !iljnih i "ivotinjskih vrsta sled promena temperat re i topljenja lednika# 3vo !i se moglo dogoditi jer je "a promene koje s predvi$ene potre!na velika koli&ina energije, a tren tno sve najve;i deo sveta oslanja isklj &ivno na 'oslina goriva koja i"a"ivaj smanjenje po )rotokol # )redlog je da se vede dodatni pore" na emisij gasova staklene !a%te koji !i !io sra"meri sa pravo emisije koje s predvi$ene "a

ekolo%kim otiskom koji se tom emisijom i"a"iva# 7li se ovde postavlja pitanje kako !i taj pore" stvari ticao na ciljeve i naravno na poslovanje# (a o&ekivati je da !i se ovakvim merama stvari postiglo isto %to i pove;anjem cene goriva koji s S7+ predvidele ako !i potpisale Kjoto# +alje, postoje s ko!i mi%ljenja "imaj pogled toga %to se "a !a"ni period "ima *,,1# godina, a i ne

o!"ir emisije po glavi stanovnika nego k pne#

Sve navedeno implicira da je potre!no ra"matrati i stalno po!olj%avati ne samo sopstveno poslovanje, nego i sam )rotokol i ciljeve i na&ine na koje se oni mog ostvariti#

13

Cost$benefit analiza
Ekonomisti s pok %ali da anali"iraj k pn neto korist Kjoto )rotokola, kro" costA!ene'it

anali" # 3vde postoje neslaganja sled toga da postojie nei"vesnosti koje se ti& ekonomskih promenjivih# Neke od procena &ak tvrde da je posmatrati Kjoto )rotokol tj pratiti &inak, mnogo sk plje nego ne pratiti ga, tj da Kjoto protokol ima marginaln prednost kojoj !i se jednostavno adaptirali a glo!alno "agrevanje# Nedavni konce" sni projekat i" Kopenhagena, je predvideo da Kjoto protokol i ako smanj je emisije i sporava proces glo!alnog "agrevanja ima samo marginaln k pn korist# 3vo osporavaj protivnici ovi tvrdnje tako %to i"nose &injenic da s ovo samo po&etni !rojevi koje tre!a isp niti, i da ;e oni ! d ;nosti stvari imati mnogo ve;i ticaj na k pan re" ltat odnos na sit acij

1+

Promene godine

emisiji gasova staklene ba%te od 1&&0'

Sve mere Kjoto protokola s dovele do slede;ih re" latata: Fa!ela 0 prika" je list promena emisija gasova staklene !a%te od *,,1 do 011- godine nekih "emalja koje s potpisnice UNFCCC#

(emlja

+anska Nema&ka Kanada 7 stralija Kpanija Norve%ka Novi (eland Franc ska ?r&ka 8rska .apan Lelika Dritanija )ort gal EU

)romena emisiji gasova staklene !a%te (*,,1A011-) !e" kori%&enja "emlji%ta, promena kori%;enj "emlji%ta i % marstva -3.30% -21.30% 0/#01: 51#11: 25#21: *1#41: 00#*1: -5.30% 0C#,1: 02#11: 4#01: -17.30% 54#*1: -4.30%

)romena emisiji gasova staklene !a%te (*,,1A 011-) sa kori%&enjem "emlji%ta, promenom kori%;enj "emlji%ta i % marstvom -5.60% -20.80% C/#-1: 40#11: 22#51: -22.00% *4#51: -11.80% 02#01: 00#/1: 4#01: -17.80% 51#41: -5.60% Fa!ela 0#

Cilj "a EU do 01*0 I01: I0*: J J *2: J J 1: 02: *5: J I*0#2: 0-: J

3!ave"a po spora" m od 0114 do 01*0 I**: I4: I/: 4: I4: *: 1: I4: I4: I4: I/: I4: I4: I4:

15

U Fa!eli 5# s prika"ane emisije 01 "emalja najvi%e gasova staklene !a%te#

period od *,,0 do 0114 godine koje emit j

(emlja Kina S7+ 8ndija @ sjia .apan Nema&ka Kanada LD . na Koreja 8ran 8talija <eksiko . na 7'rika Sa dijska 7ra!ija Dra"il Franc ska 8ndone"ija 7 stralija Kpanija )oljska 3stale "emlje Uk pno na svetskom nivo

)romena emisiji ?SD od *,,0 do 0114 *//#21: */#41: *0C#*1: 23.1% 4#21: 17.0% 01#21: -6.80% 4*#41: ,4#21: 2#/1: *5#21: 5/#11: 20#/1: 4C#*1: 4.4% -4#,1: *4#41: C0#/1: 2.8% C2#*1: C*#-1: Fa!ela 5#

Emisije C30 metri&kim tonama po glavi stanovnika 0114# godini 2#5 *4#/ *#2 **#5 *1#5 ,#C *4#, *1#4 -#2 -#, C#* ,#* *2#2 0#* 2#, *#2 */#4 4#2 4#/ 5 C#-

Udeo k pnoj svetskoj emisiji C30 00#01: *-#41: 2#21: 2#11: C#*1: 0#C1: *#41: *#-1: *#/1: *#21: *#C1: *#C1: *#C1: *#C1: *#51: *#01: *#*1: *#*1: *#*1: *#11: 05#-1: *11#11:

16

(evizije Kjoto Protokola i dalji !lanovi

Kada je !io dono%en )rotokol je ostavio neka pitanja da ! d ra"matrana Mag krajem 0111# godine, na kojoj strane nis !ila EU (koja je !ila "agovornik teih ! d ;nosti# .edna

od sednica "a ovo pitanje je !ila %esta Kon'erencija potpisnica (C3)/)# Na C3)/, odranoj spele da se saglase, jer je sa jedne strane slova), a sa dr ge strane, S7+, Kanada, .apan i

7 stralija (koji s !ili "a to sa spora" m ! de manje "ahtevan i 'leksi!ilniji)# U 011*# godini odran je nastav predhodnog sastanka (C3)/!is), slovi !ili svojeni# C3)- je odravan od 0,# 3kto!ra 011*# do ,# Novem!ra 011*# godine stanovljavanja kona&nih detalja ve"anih "a )rotokol# )rvi sastanak potpisnica Fhe 'irst <eeting o' the )arties Kjoto )rotokola (<3)*), je odran <ontreal i trajao je od 04# Novem!ra 0112# do ,# +ecem!ra 0112# godine, "ajedno sa C3)**# 7 stralija je 5# +ecem!ra 011-# godine rati'ikovala )rotokol "a vreme prvog dana C3)*5 na Dalij # U neo!ave" j ;oj Na%ingtonskoj +eklaraciji, koja je dogovorena */# Fe!r ara 011-# godine, vlade drava Kanade, Franc ske, Nema&ke, 8talije, @ sije, Lelike Dritanije, S7+, Dra"ila, Kine, 8ndije, <eksika i . "ne 7'rike s se dogovorile oko naslednika Kjoto )rotokola# Na 55# samit ?4, -# . na 011-# godine, vo$e "emalja ?4 s se sloile da prepolove emisije gsaova staklene !a%te do 0121# godine# )oslednji sastanak ve"i sa ovim se odrao Kopenhagen , +anskoj, i trajao je od -# najmanj r k <akare% cilj Don , gde s "ahtevani

+ecem!ra 011,# do *4# +ecem!ra 011,# godine# Cilj C3)*2J<3)2 UNFCCC je !io da se stanovi am!icio"ni glo!alni klimatski spora" m "a period od 01*0, kada istekne Kjoto )rotokol# 3va kon'erencija jeste postigla ve" j ;i spora" m "a postAKjoto period# 7li ovaj spora" m nije do!io koncen" s#

1.

(a vreme kon'erencije, neke "emlje s spora" m prihvati# Na kraj sastanici koji se ti& ovog pitanja

istakle koje akcije predla

sl &aj

da se ovaj

takav spora" m ipak nije prihva;en, ali s 01*1, 01** i 01*0# godini#

dogovoreni slede;i

C3)*/ se o&ek je da ;e !iti odran godine# C3)*- je planiran da se odri godine#

<eksik od 0,# Novem!ra 01*1# do *1# +ecem!ra 01*1#

. noj 7'rici od 04# Novem!ra 01**# do ,# +ecm!ra 01**#

1!

)aklj *ak
8" svega navedenog moe se "aklj &iti da je Kjoto )rotokol tj slede;i koji ;e do;i posle njega neophodan cilj o& vanja ivota kavim ga po"najemo, jer sada%nja ind strijali"acija proi"vodi s vi%e velik koli&in "aga$enja koja ima "a posledic promene na%e klime tj glo!alno "agrevanje# 3vim tempom ;e relatvino !r"o do;i do ta&ke na kojoj ;e se temperat ra promeniti dovoljno da se lednici na polovima potp nosti otope, ?ol'ska str ja ;e sled toga stati i nast pi;e novo ledeno do!a# Ceo ovaj proces preti i i" miranj !raojnih ivotinjskih i !iljnih vrsta sled promena klimi, tj atmos'eri# 3vo "na&i da je nekakva promena neophodna, ali se postavlja pitanje njene isplativosti i e'ektivnosti# Kako je ve; i"loeno, neke "emlje se pla%e da ;e ovakav prist p imati ve;e %tete nego koristi, i to ne samo po njihove ekonomije nego i po stanovni%tvo koje ne !i sled pove;anih tro%kova energije moglo da ostvari pro'it od svojih pred "etni&kih pod hvata# )roi"vodi koji !i dola"ili i" ovih "emalja !i imali "natno vi% cen , i samim tim ne !i imali konk rentski poloaj koji s imali pre spora" ma# 3vo !i impliciralo da Kjoto protokol odre$ je konk retnske sposo!nosti modernog poslovanja i moe se prot ma&iti kao i"ra"ito negativan ticaj ovog )rotokola# <e$ tim s o!"irom na op%te prihva;eno na &no mi%ljenje koje se ti&e emisije gasova staklene !a%te ne moe se ignorisati pro!lem koji imamo i ovakve ili sli&ne mere s neophodne cilj o& vanja )lanete (emlje# 3staje da se vidi da li ;e nekakav spora" m !iti postign t na nardenim sednicama UNFCCC#

1(

+iterat ra
*# http:JJwww# car#ed JnewsJrecordJOk>oto pose;en 15#1*#01*1# 0# http:JJ'indarticles#comJpJarticlesJmiPmC1-1JisPn*52JaiP014/1*//J pose;en 15#1*#01*1# 5# http:JJen#wikipedia#orgJwikiJK>otoP)rotocol pose;en 12#1*#01*1# C# http:JJ n'ccc#intJ'ilesJessentialP!ackgro ndJk>otoPprotocolJapplicationJpd'Jkpstats#pd' pre "et 51#*0#011,# 2# http:JJwww#acc'#orgJp !licationsJ21JimpactAo'Ak>otoAprotocolAonAagric lt re pose;en 15#1*#01*1# /# http:JJ n'ccc#intJk>otoPprotocolJitemsJ5*C2#php pose;en 15#1*#01*1# -# http:JJwww#eea#e ropa#e Jp !licationsJeeaPreportP011/P,JeeaPreportP,P011/#pd' pre "et 51#*0#011,# 4# http:JJwww#g ardian#co# kJenvironmentJ011-J'e!J*/J snews#greenpolitics pose;en 1/#1*#01*1#

222.3es&latni4eminarski-adovi.#om

20