Obnovljivi izvori i kvaliteta elektrine energije

TP-16 o prikljuenju MHE na distributivni sistem

Za prikljuenje i bezbedan paralelan rad ME sa DS, ME mora da zadovolji sledee kriterijume: kriterijum dozvoljenog odstupanja (promene) napona, kriterijum snage kratkog spoja kriterijum flikera, kriterijum dozvoljenih struja viih harmonika, bezbedne sinhronizacije, kriterijum maksimalno dozvoljenog injektiranja jednosmerne struje,

TP-16 o prikljuenju MHE na distributivni sistem

Najvee dozvoljeno odstupanje (promena) napona (um) na mestu prikljuenja na DS, u odnosu na vrednosti nazivnih napona (Un = 0,4 kV (1 kV), 10 kV, 20 kV i 35 kV), u prelaznom reimu, pri ukljuenju na DS ili iskljuenju generatora iznosi:

TP-16 o prikljuenju MHE na distributivni sistem

Dozvoljeno odstupanje (promena) napona S ngm procenjuje se iz izraza:

u m k i , max

Za naponske nivoe 10, 20 i 35 kV vai: ki,max = 1 za sinhrone generatore; ki,max = 1,5 za asinhrone generatore sa finom regulacijom polazne struje do 1,5 In; ki,max = 4 za asinhrone generatore prikljuene na distributivnu mreu u granicama +/- 5% sinhrone brzine; ki,max = 8 za asinhrone generatore pokrenute kao asinhroni motor preko mree i sluajeve kada polazna struja nije data
4

S ks

TP-16 o prikljuenju MHE na distributivni sistem

ME ukupne instalisane snage svih generatora Smel= Sng moe da se prikljui na DS bez tetnog delovanja, ako ispunjava uslov: S S mel S ng ks 500

Kriterijum flikera se ocenjuje pomou faktora smetnji (Afs) ME, izazvanih flikerom dugog trajanja (preko dva sata) i prvenstveno ima znaaj kod elektrana na vetar i solarnih elektrana ME sa n generatora ukupne instalisane snage: Smel = Sng moe da se prikljui na DS ako je ispunjen uslov:

TP-16 o prikljuenju MHE na distributivni sistem

gde je: Alt dugotrajni faktor smetnji prozrokovanih flikerima; Plt - dugotrajni faktor brojnosti (emisije) flikera Smel - ukupna instalisana snaga ME, u [MVA] Sng - snaga jednog generatora, u [MVA] Sks - snaga trofaznog kratkog spoja (stvarna vrednost) na mestu prikljuenja na DS, u [MVA] n - broj generatora u ME cfmel - koeficijent flikera ME sa "n" generatora cf1 - koeficijent flikera ME sa jednim generatorom

TP-16 o prikljuenju MHE na distributivni sistem

Koeficijent flikera cf oznaava osobinu ME da proizvodi flikere Vrednost koeficijenta flikera cf daje proizvoa ME, odnosno ovlaena nezavisna institucija, posebno za svaki generator i elektranu kao celinu, na osnovu atesta o tipskom ispitivanju ME koja ima iste ili sline karakteristike kao ME koja se gradi Nakon zavrene gradnje ME i prikljuenja na DS, mora merenjem da se potvrdi da koeficijenti flikera cf1 (pojedinano za svaki generator) i cfmel (za celu ME) ne prelaze vrednosti koje su garantovane atestom o ispitivanju tipa

TP-16 o prikljuenju MHE na distributivni sistem

Merenje se vri u realnim pogonskim uslovima, tako da se ne uzimaju u obzir prelazne pojave Kriterijum flikera je zadovoljen ako je cf 20 Ovaj uslov ispunjavaju generatori koje pokreu: vodena, parna ili gasna turbine Kod elektrana na vetar i solarnih elektrana je cf > 20, a moe da ima vrednost i do 40, pa je obavezan dokaz (atest) da ME zadovoljava kriterijum flikera dugog trajanja: Alt 0,1, odnosno dokaz da prikljuenje ME na DS nee proizvesti tetno delovanje

TP-16 o prikljuenju MHE na distributivni sistem

U sluaju vetrogeneratora, pored navedene formule koja definie kriterijum dugotrajni faktor brojnosti (emisije) flikera mora se izvriti i provera ovog kriterijuma i prema sledeoj formuli:

gde je: N broj generatora u ovkiru ME N120i maksimalni broj prekidnih operacija i te proizvodne jedinice u vremenskom intervalu od 120 min,

TP-16 o prikljuenju MHE na distributivni sistem

Kf faktor brojnosti (emisije) flikera koji daje proizvoa vetrogeneratora za fazne uglove impendanse distributivne mree od 30,50,70 i 85 Kriterijum dozvoljenih struja viih harmonika se proverava pomou izraza:

gde je: Ihdoz dozvoljena vrednost struje vieg harmonika na naponskom nivou generatora, u [A];

10

TP-16 o prikljuenju MHE na distributivni sistem

Ihs,v, vrednost struje vieg harmonika/interharmonika koja je svedena na snagu kratkog spoja na mestu prikljuenja na DS, u [A/MVA]; Sks snaga trofaznog kratkog spoja (stvarna vrednost) na mestu prikljuenja na DS, u [MVA]

11

Vrednosti struja viih harmonika svedenih na snagu kratkog spoja na mestu prikljuenja na DS

12

TP-16 o prikljuenju MHE na distributivni sistem

Ukoliko je nekoliko ME ili generatora prikljueno na DS u istoj taki prikljuenja primenjuje se sledea formula:

Si posmatrana ME/generator na mestu prikljuenja

S
gsum

i 1

- suma svih ME/generatora na mestu prikljuenja

13

Kriterijum dozvoljenih vrednosti napona viih harmonika se proverava prema sledeoj tabeli

14

TP-16 o prikljuenju MHE na distributivni sistem

Ukoliko nisu ispunjeni prethodno navedeni kriterijumi, vlasnik ME treba da obezbedi atest o tipskom ispitivanju nekog drugog generatora koji ispunjava prethodno navedene kriterijume i koji ima iste ili sline karakteristike kao generator koji e se ugradi u ME, ili da preduzme posebne zatitne mere, kao na primer: ugradnja filtra za odgovarajui red vieg harmonika; prikljuenje ME u taki sa veom vrednou snage kratkog spoja (prikljuenje na vii naponski nivo itd.).

15

Obnovljivi izvori i kvalitet elektrine energije

Upravljivi energetski poluprovodniki elementi se esto koriste u opremi za spajanje obnovljivih izvora energije na mreu Takvi sistemi mogu znaajno uticati na normalno funkcionisanje distributivne mree uzrokujui izoblienje napona Sa razvojem elektrane, kao to su vetroelektrane, gorive elije, male hidroelektrane, proizvedena elektrina energija nije tako "ista" kako je to uobiajeno kod sistema bez velike penetracije takvih izvora Od obnovljivih izvora energije najvei prodor su napravile vetroelektrane

16

Obnovljivi izvori i kvalitet elektrine energije

Iz planova razvoja pojedinih zemalja EU oekuje se da e se sledeih godina nastaviti rast proizvodnje elektrine energije iz energije vetra, to znai da e se penetracija vetroelektrana u distributivni sistem i dalje poveavati Vetroelektrane mogu u velikoj meri uticati na kvalitet elektrine energije U tabeli su prikazani osnovni problemi uzrokovani vetroelektranama koje utiu na kvalitet elektrine energije

17

Uticaj vetroelektrana na kvalitet elektrine energije

/

18

Uticaj vetroelektrana na kvalitet elektrine energije

Unutar projekata za razvoj obnovljivih izvora energije napravljeno je nekoliko studija o ponaanju obnovljivih izvora energije i njihov uticaj na elektroenergetsku mreu Utvreno je da odgovarajua primena komunikacijskih elemenata u upravljanju obnovljivim izvorima moe poboljati ne samo kvalitet napona ve i sigurnost i efikasnost proizvodnje, naroito u velikim distribucijskim mreama Ipak, poveana penetracija distribuirane proizvodnje u energetskoj mrei predstavlja izazov postojeoj opremi elektroenergetskog sistema da se prilagodi PQ standardima i da i dalje osigura pouzdano i sigurno funkcionisanje sistema

19

Uticaj vetroelektrana na kvalitet elektrine energije

Ureaji energetske elektronike koji se koriste u radu neke vetroelektrane mogu bitno uticati na kvalitet elektrine energije u taki prikljuenja na distributivni sistem Elementi za kompenzaciju reaktivne snage, statiki prekidai, ureaji za skladitenje energije, generatori promenljive brzine se esto mogu nai u savremenim postrojenjima sa vetrogeneratorima Koncept vetrogeneratora sa promenljivom brzinom obrtanja i energetskim pretvaraem u statorskom kolu omoguava upotrebu kako asinhronih generatora sa kaveznim rotorom, tako i sinhronih generatora sa velikim brojem pari polova
20

ema vetrogeneratora ( ) sa promenljivom brzinom obrtanja i energetskim pretvaraem u statorskom kolu

21

Uticaj vetroelektrana na kvalitet elektrine energije

Kompletna snaga generatora prolazi kroz energetski pretvara, zbog ega je potrebno da nazivna snaga pretvaraa bude jednaka nominalnoj snazi generatora, to poveava trokove u odnosu na koncept sa dvostrano napajanim asinhronim generatorom Upotrebom viepolnog sinhronog generatora, umesto asinhronog generatora sa kaveznim rotorom, mogue je izbei primenu reduktora, to predstavlja veliku prednost ovog koncepta u odnosu na ostale

22

Uticaj vetroelektrana na kvalitet elektrine energije

Uticaj vetrogeneratora na kvalitet elektrine energije moe se posmatrati sa dva aspekta Prvi predstavlja uticaj napojne mree na potroae koji se nalaze blizu take prikljuenja vetrogeneratora Drugi aspekt je zahtev distributivnog preduzea prema vlasniku vetrogeneratora kako bi se odrala stabilnost i pouzdanost isporuke elektrine energije u distributivnoj mrei
23

Uticaj vetroelektrana na kvalitet elektrine energije

Kvalitet elektrine energije se odnosi na kvalitet napona napajanja, prema standardu EN 50160: granina vrednost napona u opsegu Un 10%, za vreme usrednjavanja 10 min dozvoljenu ukupnu distorziju napona THDU < 8% (vie vrednosti odgovaraju mreama nieg naponskog nivoa), i dozvoljena odstupanja frekvencije 1% tokom 99,5% trajanja jedne godine, za vreme usrednjavanja 10 sekundi
24

Uticaj vetroelektrana na kvalitet elektrine energije

Merni instrument koji se koristi za merenje elektrinih veliina (napona i struja) i raunanje ostalih veliina (snage, faktor snage, faktori izoblienja, vii harmonici napona i struja) na osnovu kojih se odreuje kvalitet elektrine energije prema vaeim svetskim standardima je analizator kvaliteta elektrine energije ogu koristiti i reenja sa akvizicionim mernim sistemima

25

Oprema za merenje parametara KEE

1.

2. 3. 4.

Primeri opreme za merenje parametara KEE su: Austrijsko-amerika firma LEM (FLUKE) -FLUKE: MEMOBOX serije 800/808A i 300/300 smart, zatim FLUKE 1743/1744/1745 i 1760 i TOPAS 1000/2000/1019/1020/1040 (trofazni ureaji) i VLog (jednofazni ureaj) panske firme CIRCUTOR: AR5, trofazni priruni ureaj irokih mogunosti Nemake firme GOSSEN METRAWATT (npr. Mavowatt 30/40/50/70) Francuske firme Chauvin Arnoux

26

Oprema za merenje parametara KEE

27

Obnovljivi izvori i kvalitet elektrine energije

Osim pozitivnog uticaja u smislu rezerviranja napajanja i poboljanja naponskih prilika, distributivni obnovljivi izvori energije mogu imati negativan uticaj na ostale pokazatelje kvaliteta elektrine energije, od kojih su najbitniji vii harmonici struje (napona), flikeri i propadi napona Veina mreno povezanih obnovljivih izvora elektrine energije imaju ureaje energetske elektronike Glavna namena tih ureaja da se pomou njih vri upravljanje, kontrola i prikljuenje obnovljivih izvora elektrine energije na javnu distributivnu mreu i da se obezbede to bolji uslovi rada ovih proizvodnih jedinica

28

Obnovljivi izvori i kvalitet elektrine energije

Jedan od osnovnih delova PV sistema je invertor, energetski DC/AC pretvara tako da ovi sistemi u mreu injektiraju jako izobliene struje znatnih vrednosti koje naruavaju ovaj pokazatelj kvaliteta elektrine energije Kod vetroelektrana se koristi veliki broj razliitih ureaja energetske elektronike, pa i ovaj tip distributivnog izvora elektrine energije na slian nain naruava talasni oblik napona i struje Upotrebu velikih sistema za kompenzaciju reaktivne snage i sistema za skladitenje energije, prati ista elektronska oprema

29

Naponski flikeri

Fluktuacije napona (flikeri) su periodine varijacije anvelope napona ili serija nasuminih promena napona, pri emu se amplituda nalazi u granicama od 0,9 r.j. do 1,1 r.j. (prema ANSI standardu) Frekvencijski opseg flikera je od 0 do 25 Hz Termin fliker potie od uticaja fluktuacije napona na izvore svetlosti, kada ljudsko oko primeuje treperenje (flicker) Fluktuacije napona predstavljaju elektromagnetsku pojavu, dok je treperenje (flicker) njihova neeljena posledica

30

Naponski flikeri

31

Naponski flikeri

Svetlosni fliker se ima onda kada se naponske promene deavaju jedna za drugom, sa odreenom frekvencijom ponavljanja, te dovodi do iste takve sukscesivne promene svetlosnog fluksa, to stvara neprijatan oseaj i uznemirenost kod ljudi Istraivanja su pokazala da ljudsko oko zapaa promene svetlosnog fluksa od 1%, uzrokovane iznenadnom varijacijom napona Naunim istraivanjima na odreenom uzorku ljudi odreen je prag opaaja svetlosnog flikera Prag opaaja ne zavisi samo od frekvencije promene svetlosnog fluksa ve i od naina te promene

32

Naponski flikeri

Najnii prag opaaja se ima na frekvencijama od 8 Hz do 10 Hz i sa tom frekvencijom se ak promene napona od 0,2% (samo 0,46 V za 230 V napajanje) mogu opaziti Nepravilne varijacije potranje za reaktivnom snagom u distributivnoj mrei izaziva fluktuirajue padove napona na mrenim impendansama to dovodi do naponskih treperenja odnosno flikera Polasci motora i pokretanje nekog proizvodnog procesa stvaraju promene u naponu, ali se ne mogu smatrati uzrokom svetlosnog flikera iz razloga to su takve promene relativno retke ili ne toliko velike da stvaraju probleme sa treperenjem svetla
33

Naponski flikeri

Uzroci flikera su velika optereenja ija se vrednost periodino menja, tj. fluktuira, sa frekvencijom ponavljanja u blizini maksimalne osetljivosti ljudskog oka, tj. oko deset ciklusa u sekundi (frekvencija oko 10Hz ) Klasian primer ovakvog optereenja su elektrolune pei, kod kojih je sluajan karakter promene struje optereenja usled stohastike prirode elektrinog luka Ove promene struje, bez obzira to su sluajnog karaktera sadre znatne komponente koje fluktuiraju sa frekvencijom od do perioda u sekundi Efektivna vrednost struje nije konstantna ve se menja sa frekvencijom od oko 8 Hz
34

Naponski flikeri

Iako promene efektivne vrednosti napona nee biti tako izrazite kao promene efektivne vrednosti struje, one e ipak biti vie nego dovoljne da dovedu do svetlosnog flikera Elektroluna pe locirana u urbanoj zoni, prikljuena na jaku distributivnu mreu, stvarae flikere ukoliko je optereenje reda ili vie 1MW Kada su elektrolune pei prikljuene na slabiju mreu mogu izazvati probleme i sa manjom snagom Pei izuzetno velike snage sigurno uzrokuju flikere bez obzira na krutost mree, pa je potrebno te probleme ublaiti i svesti na dozvoljeni minimum

35

Naponski flikeri

Flikere mogu stvoriti distributivni izvori u procesu proizvodnje elektrine energije Ostrvski sistemi (nisu povezani sa EES-om), napajani dizel generatorima relativno male snage, usled loe regulacije dotoka goriva moe doi do varijacije efektivne vrednosti napona to dovodi do svetlosnog flikera Vetroelektrane, zahvaljujui promenljivoj brzini vetroturbine tokom kontinuiranog rada predstavljaju izvor naponskih flikera u mrei na koju su prikljueni

36

Dozvoljena jaina treperenja flikera

Prema Evropskoj normi EN 50160 , jaina treperenja kao intezitet smetnji izazvanih svetlosnim flikerom ocenjuje se i utvruje pomou sledeih veliina: Indeks kratkotrajne jaine treperenja koji se meri u toku desetominutnog intervala Pst Ovaj indeks se izraunava kao kombinacija pet procentualnih vrednosti, tj. vrednost nivoa flikera koji premauje za 0,1%, 3%, 5%, 10% i 50% u toku tih deset minuta

Pst 0,0314 P0 ,1 0,0525 P1 0,065 P3 0,28 P10 0,08 P50

37

Dozvoljena jaina treperenja flikera

Vrednost Pst 1 je vrednost flikera koji za veinu posmatraa predstavlja neugodnost Indeks dugotrajne jaine treperenja Plt koja se na osnovu niza od 12 vrednosti Pst tokom vremenskog intervala od dva sata rauna na osnovu izraza:

Plt

12 i 1

P 12

3 sti

38

Dozvoljena jaina treperenja flikera

Pri normalnim pogonskim uslovima , izazvana promenama napona, P lt ne sme tokom bilo koje nedelje u godini prelaziti vrednost 1 Zbog subjektivne reakcije na treperenje, koja zavisi od uzroka i razdoblja u kojem dolazi do treperenja, u pojedinim sluajevima smetnje su mogue ve kod P st 1 , dok ih u drugim nema ni pri veim vrednostima od 1

39

Uticaj PV sistema na osnovne pokazatelje kvaliteta elektrine energije

Fotonaponski sistemi imaju negativan uticaj pri prikljuenju na distributivni sistem koji se ogleda u odstupanju napona i struja od sinusoidalnog oblika Iako izlaz PV panela zavisi od inteziteta solarne iradijacije i vedrine dana, problemi u vezi sa kvalitetom elektrine energije ne zavise samo od tih faktora, ve i od ukupnih performansi solarnog PV sistema ukljuujui fotonaponske panele, invertore, filtre, kontrolna kola.... Harmonijska izoblienja, poreklom iz PV sistema, u taki zajednikog spoja sa niskonaponskom ili srednjenaponskom mreom, zavisi od karakteristika viih harmonika, koji potiu od mree i od komponenata koje su sastavni deo PV sistema

40

Uticaj PV sistema na osnovne pokazatelje kvaliteta elektrine energije

Osnovna komponenta PV sistema pored fotonaponskih panela je invertor iji harmonijski spektar treba analizirati Ukupan procenat uea PV sistema je bitan faktor pri analizi parametara kvaliteta elektrine energije Mogu se razlikovati dva koncepta PV sistema:

EES sa centralnom PV proizvodnjom (PV izvori posmatranog EES-a instalirani na malom prostoru) EES sa rasprostranjenom PV proizvodnjom (solarni izvori na irem podruju )

Glavni uzrok oscilovanja napona je uticaj prolazne oblanosti na oscilovanje snage, koje utie na stabilnost distributivne mree
41

Uticaj PV sistema na osnovne pokazatelje kvaliteta elektrine energije

Dozvoljeni nivo prodora centralnih PV sistema je samo 5% Kod raspodeljenih PV sistema na irem podruju, prolazno oblaenje ima manji uticaj na oscilacije snage pa se smatra da maksimalni nivo prodora od 15% nee ugroziti stabilnost mree Invertor je jedan od osnovnih delova mreno povezanih PV sistema, pa je kljuna tehnologija za pouzdanu i sigurnu interkonekciju i rad ovih sistema je upravo tehnologija invertora Invertor moe jednostavno da popravi napon na kome radi PV sistem

42

Uticaj PV sistema na osnovne pokazatelje kvaliteta elektrine energije

esto poseduje sistem za praenje take maksimalne snage (MPPT), koji obezbeuje radni napon za koji PV sistem proizvodi maksimalnu snagu Dostupno je vie tipova invertora s obzirom na oblik izlaznog signala Izbor odgovarajueg invertora za odreenu aplikaciju zavisi od zahteva potroaa koja se odnose na talasni oblik izlaznog napona i efikasnost invertora Zatim, bitno je da li je re o samostalnom ili mreno - povezanom PV sistemu

43

Uticaj PV sistema na osnovne pokazatelje kvaliteta elektrine energije

Postoje etiri osnovna parametra koji opisuju karakteristike svakog invertora:

nazivna izlazna snaga, maksimalno udarno optereenje, efikasnost i harmonijsko izoblienje Invertori koji se najee koriste su:

1) invertor sa kvadratnim talasnim oblikom (square wave) 2) invertor sa modifikovanim talasnim oblikom (modified sine wave) 3) impulsni irinski invertor (pulse width modulated PWM) 4) invertor sa istim sinusnim oblikom izlaznog napona (sine wave)
44

Karakteristike invertora

45

Invertor sa kvadratnim talasnim oblikom (square wave)

Invertor sa kvadratnim talasnim oblikom napona je najjednostavniji invertor koji se koristi u fotonaponskim sistemima Nije skup i relativno je efikasan Obino se koristi kada naizmenini potroai nisu previe zahtevni u pogledu istoe ulaznog signala jer vidimo da mu je glavna slabost veliko harmonijsko izoblienje napona koje moe ii i do 40% Velika nazivna snaga i maksimalno udarno optereenje karakteristini su za ovaj tip

46

Invertor sa modifikovanim talasnim oblikom (modified sine wave)

Invertor sa modifikovanim talasnim oblikom napona ima takoe pravougaoni talasni oblik ali modifikovan tako da je vie nalik na sinusni talas Ova modifikacija ima za posledicu drastino smanjenje izoblienja izlaznog napona na vrednost od 5 % Mana ovih invertora su male nazivne snage: od 300W do 2500W

47

Impulsni irinski invertor (pulse width modulated PWM)

Impulsno irinski tip invertora ima dobre sposobnosti u pogledu nazivnih snaga koje idu i do 20 kW po jedinici Mali udarni kapacitet od 2,5 puta nazivne snage je slaba taka PWM invertora Efikasnost se kree uglavnom iznad 90 % Izoblienje izlaznog naizmeninog napona je manje od 5% Invertor se dosta koristi tamo gde je potrebno da se ima sinusni oblik napona bez velikih harmoniskih izoblienja

48

Invertor sa istim sinusnim oblikom izlaznog napona (sine wave)

Najkvalitetniji ali i najskuplji invertori su invertori s istim sinusnim oblikom izlaznog napona Oni imaju najmanju efikasnost kod samostalnih PV sistema i minimalno izoblienje Dve najvanije karakteristike invertora su efikasnost i kvalitet elektrine energije kojom snabdeva mreu Stepen efikasnost invertora je definisana kao odnos njegove izlazne i ulazne snage, dok se kvalitet posmatra kroz ukupno harmonijsko izoblienje strije

49

Uticaj PV sistema na osnovne pokazatelje kvaliteta elektrine energije

Kako je ulazna snaga invertora pre svega odreena solarnom iradijacijom ona nije konstantna, pa zato se efikasnost kao funkcija ulazne snage ne smatra konstantnom Maksimalna efikasnost moe se postii praenjem DC izlaza, odnosno praenjem take maksimalne snage u zavisnosti od uslova rada celokupnog solarnog sistema MPPT (Maximum power point tracker) je sistem koji kontinuirano podeava radnu taku na DC strani za dobijanje maksimalne snage PV panela u svakom trenutku

50

Uticaj PV sistema na osnovne pokazatelje kvaliteta elektrine energije

Pri THDi=0 invertor daje struju idalnog sinusnog oblika Za mreno povezani invertor talasni oblik izlaznog napona je sinhronizovan sa talasnim oblikom mrenog napona, pa je potrebno imati to manje THDi Osim toga, talasni oblik struje je pod uticajem harmonijske distorzije napona u taki konekcije

51

THD izlazne struje invertora Sun Profi 2400 u funkciji izlazne snage

52

THD kod PV sistema

Moe se zakljuiti da THDi dosta zavisi od izlazne snage invertora i zato se predlae izraz, koji je takoe dobijen eksperimentalno i pomou koga moe da se izrauna THDi za svaki invertor pri bili kojoj izlaznoj snazi Vano je da svaki invertor, kao sistem koji je povezan na mreu ni na koji znaajan nain ne degradira kvalitet snabdevanja elektrinom energijom u taki konekcije Bitno je razviti najbolje reenje invertora, jer njegove loe karakeristike su osnovni razlog slabih performansi PV sistema u pogledu kvaliteta elektrine energije
53

THD kod PV sistema

Osobenost PV sistema je to to njihov rad zavisi od klimatskih uslova (temperatura, solarno zraenje i efekat zasenenja), koji ograniavaju vremenski interval rada tokom dana i znaajno utiu na izgled talasnog oblika napona i struje Na kvalitet talasnog oblika struje PV invertora dosta utie intezitet Sunevog zraenja koji pada na PV panele Varijacije solarnog zraenja su prisutne tokom jednog dana Izlazak i zalazak Sunca dovode do generisanje znatno manje snage u jutarnjim i veernjim asovima u odnosu na period tokom centralnih sati tog dana
54

THD kod PV sistema

Takoe, uticaj vedrosti dana na nivo generisane snage je jako izraen, pa se tako moe desiti da tokom leta, dva dana za redom PV sistem radi sa potpuno razliitom snagom Primeuje se da je THDi i do pet puta vei u jutarnjim i veernjim satima Oblik THDi karakterie visoka vrednost pri niskom nivou generisane snage, dok ta vrednost ostaje ispod 10% kada izlazna AC snaga PV sistema prelazi 18-20% nazivne vrednosti Individualni harmonici pokazuju slina ponaanja

55

THD kod PV sistema

Na slici je prikazano totalno harmonijsko izoblienje struje (THDi) i generisana snaga PV invertora ija je nominalna izlazna AC snaga 5kW

56

Relativne vrednosti individualnih neparnih harmonika struje PV sistema

(AC snage 5 kW merene za razliita optereenja tokom etiri dana

57

Relativne vrednosti individualnih neparnih harmonika struje PV sistema

Poveanjem izlazne snage PV invertora, relativne vrednosti harmonika struje opadaju, to znai da su apsolutne vrednosti tih harmonika male u odnosu na vrednosti struje osnovnog harmonika koji je u porastu i tei nominalnoj vrednosti Ovo ponanje je opto za svaki tip invertora Harmonici struje pokazuju jaku zavisnost od optereenja koje je prikljueno na invertor Sa slike se moe zakljuiti da je za klasu, kod koje je odnos p<5% , deset puta vea, emisija treeg, petog, sedmog i devetog harmonika u odnosu na klasu za odnos p oko 100% , dok je za ostale neparne harmonike emisija vea est puta
58

Solarna iradijacija I(W/m2) i vrednost THDi(%) pri vedrom (slika levo) i delimino oblanom (slika desno) danu za PV sistem sa invertorom

59

Solarna iradijacija I(W/m2) i vrednost THDi(%)

Prvi tip dana je za vedro nebo ili tip dana u kojima invertor dostie nominalnu snagu tokom centralnih sati Drugi tip dana su delimino oblani dani, tokom kojih postoje velike promene solarnog zraenja koje pada na PV module Kao to se moe videti, tokom vedrog dana (slika levo) za izlazak i zalazak Sunca, totalno harmonijsko izoblienje ima visoke vrednosti, dok za preostali deo dana vrednosti THDi su ispod 5% Na slici desno, tokom delimino oblanog dana vrednosti variraju dosta tokom dana

60

THDi struje na izlazu PV sistema u funkciji nivoa insolacije

Na slici je prikazana zavisnost THDi od nivoa insolacije u toku dana Totalna harmonijska distorzija struje koju posmatrani PV sistem injektira u mreu na visokim nivoima insolacije je manje od , dok se na niskim nivoima ta vrednost znatno poveava Meutim, stvarno harmonijsko izoblienje struje je tada slabo, jer su amplitude tih harmonika neznatne

61

THDi struje na izlazu PV sistema u funkciji nivoa insolacije

62

(1) Uticaj vetrogeneratora na kvalitet elektrine energije u taki prikljuenja na distributivnu mreu, Branka Kosti, Aleksandar Nikoli, Elektrotehniki institut Nikola Tesla (2) Uticaj PV sistema na osnovne pokazatelje kvaliteta elektrine energije, diplomski rad, Milan Filipovi, Elektrotehniki fakultet u Beogradu

63