Kapitalizam je unitio obrazovni sistem

Razgovarao: Duan Komarevi

Fakulteti se podreuju logici kapitalistikog trita, a pro esori se pretvaraju u preduzetnike: !ida Kneevi i "arko "ileti Unitavanje nekadanje socijalne drave i prelazak u kapitalistiko drutvo je proces koji traje barem dve decenije, i to nije samo ekonomska promena ve pre svega ideoloka. Godinama se promovie neophodnost privatizacije, komercijalizacije svih sektora drutvene proizvodnje, uspostavljanje otvorenog trita itd. !e promene su nedavno stigle i do stvari koje smatramo javnim dobrom, kao to je sistem obrazovanja, pa ne treba uditi to imamo i studente koji smatraju normalnim da plaaju skupe kolarine na svojim "akultetima. !o je prosto rezultat kampanje koja nas ube#uje da je potrebno uloiti puno novca u obrazovanje poto emo posle steeno znanje moi da unovimo na tritu rada $ kau u razgovoru za e$%ovine &ida Kneevi i 'arko 'ileti iz Kontekst kolektiva #lokada Filozo skog akulteta u #eogradu okonana je pre dve sedmice, nakon skoro mesec dana trajka koji je poeo $%& okto'ra na Filolokom akultetu, da 'i se nekoliko dana kasnije proirio na Filozo ski& (a razliku od akademaca okupljeni) oko konvencionalni) studentski) tela, pristalice *lenuma, pouene iskustvima iz pret)odni) godina, odluile su se na radikalniji nain trajka, odnosno zauzimenje zgrada akulteta i 'lokadu nastave& +uoeni sa takvom situacijom, uprave i Rektorat, ma koliko se trudili, nisu mogli da ignoriu prisustvo studenata& "eutim, umesto dijaloga, odluili su da se sa trajkaima o'raunaju 'rutalnom silom kojoj su u vie navrata pri'egavali& Rektor je dva puta pozvao dravu da intervenie, a Dekanat Filozo skog unajmio je dodatno privatno o'ez'eenje koje je tre'alo da ,zavede red-& Rektorov poziv uli su i )uligani iz redova neonacista okoji su upadali u akultete i nasrtali kamenicama i 'akljama na studente& *odrku trajkaima uputilo je svega nekoliko pro esora, nevladini) organizacija i umetniki) grupa, meu kojima je i Kontekst kolektiv& +a !idom Kneevi i "arkom "iletiem iz Kontekst kolektiva razgovarali smo o studentskom 'untu i njegovom irem drutvenom znaaju, ali i o Kontekst kolektivu, nezavisnoj kulturnoj sceni i izazovima sa kojima se ona suoava danas u +r'iji& ( )ili ste u kontaktu sa studentima koji su nedeljama protestovali na "akultetu. Kako biste sa ove distance opisali atmos"eru koja je tamo vladala* +ta su najvei uspesi blokade*

+vi lanovi Kontekst kolektiva .ima nas petoro/ su 'ili ili jo uvek jesu studenti istorije umetnosti na Filozo skom akultetu, u tom smislu smatramo da nam je i o'aveza da 'udemo direktno zainteresovani ta se na naem akultetu dogaa& !ie puta smo prisustvali plenumima, alternativnoj nastavi i protestima tokom 'lokade i mislimo da se pre svega tre'a istai injenica da se pojavila grupa mlai) kolega koji su spremni da diskutuju i argumentuju svoje stavove, mnogi od nji) su na plenumima prvi put do'ili priliku da sami priaju o svojim pro'lemima i da zajedno sa ostalim uesnicima pokuaju da nau reenja& 0o je svakako i najvei uspe) plenuma i 'lokade, ti ljudi e u nekom sledeem protestu 'iti mnogo spremniji da jasno postave ciljeve i da i) argumentovano 'rane& 0a samoedukacija koja se deavala 'i imala i mnogo vee e ekte da studenti koji su uestvovali u plenumu i 'lokadi nisu konstantno 'ili izloeni represiji koja je dolazila pre svega od uprave akulteta i 1niverziteta& ( Kako ocenjujete ponaanje nadlenih institucija tokom protesta* ,ektor je u svojim izjavama zazivao dravu, koristei konstrukcije -milom ili silom-. %a studente su u nekoliko navrata nasrnuli neonacisti. .e li paranoino uspostaviti uzrono$posledinu vezu u ovom sluaju* +ramotne izjave rektora i dekanke kojima su pokuavali da diskredituju studentski protest su posredno otvorile prostor za napade neonacista na studente tokom 'lokade Filozo skog akulteta .kao i Filolokog dok je 'io 'lokiran/& 2e tre'a za'oraviti i da su studente iziki napadali i pojedini pro esori, a kako 'i stvar 'ila jo gora oni su se krili iza svoji) studenata koje su vodili u direktan suko' sa kolegama i koleginicama koji su drali 'lokadu nastave& +tudente je napadalo i privatno o'ez'eenje koje je akultet unajmio& Deo istog tog sistemskog aparata su i lanovi +tudentskog parlamenta koji je u potpunosti instrumentalizovan od strane politiki) partija& ( Ko bi prema vaem miljenju trebalo da inicira reenje problema na koje su studenti ukazali*

*)oto: picasa3e'&google&com +tudenti su kroz plenume tokom 'lokade akulteta otvorili ira drutvena pitanja koja se pre svega odnose na socijalnu nejednakost, a pitanje o'razovanja postavili u kontekst javnog do'ra& 1pueni za)tevi i kritike spram

sistema za)tevaju ukljuivanje gotovo itavog drutva kako 'i se dolo do reenja i u toj situaciji je licemerno smatrati da studenti sami mogu da ponude te odgovore& +voju podrku, produ'ljivanje kritike sistema, i poneke predloge su dale neke organizacije civilnog sektora, deo nezavisne kulturne scene, nekoliko radniki) sindikata i par intelektualaca& #itno je da su podrka i saveti stizali i iz regiona to pokazuje da su pro'lemi i 'or'e gotovo identini, ali i da ima solidarnosti na kojoj je potre'no graditi 'udue promene& "eutim, tre'a konstatovati i poraavajuu injenicu a to je nedostatak ne samo podrke nego i minimalnog razumevanja od strane pro esora i ire akademske zajednice 1niverziteta& +vega nekoliko pro esora je dalo jasnu podrku studentskoj 'lokadi i za)tevima, a neki od nji) su odrali i alternativna predavanja tokom 'lokade& ( Kako komentariete to utanje akademske zajednice* (akonske izmene u visokom o'razovanju su dovele do potpunog odvajanja pro esora i studenata& 0anije, drava sve manje ulae u visoko o'razovanje, a kako vidimo iz trenutni) diskusija o ovom pitanju ne ispunjava ni one o'aveze koje je preuzela na se'e& 4vo su sve neoli'eralni uinci u s eri visokog o'razovanja koji se poslednji) godina strukturalno implementiraju i kod nas& 4vi procesi prisiljavaju akultete da se podrede logici kapitalistikog trita, a nae pro esore pretvaraju u preduzetnike& 0ako i studenti postaju puki konzumenti usluga akulteta .znanje je postalo ro'a/, a pro esori potrona 5ro'a, u proizvodnom lancu koju je uvek mogue zameniti& 0ako sistem produkuje antagonizam i ogromni jaz izmeu pro esora i studenata& 4vo su samo neki od razloga preko koji) se moe o'jasniti utanje akademske zajednice i ne podravanje studentski) za)teva za smanjenjem kolarina& 6pak, oni ne mogu opravdati neosuivanje nasilja kojem su studenti 'ili izloeni tokom protesta& 7utanje pro esorskog kadra u tom sluaju je zaista nedopustivo i samo govori o potpunom gu'itku etiki) normi, integriteta i oekivane relevantnosti akademske zajednice u odnosu na opta drutvena deavanja& 4ve poraavajue injenice 8 da su studenti i pro esori postali neprijatelji, kao i da veliki deo studenata ne eli da podri iznesene za)teve koji i) se direktno tiu 8 su posledica sistemski) promena koje se sprovode u +r'iji, a i ire& ( Uporedo sa pro"esorima, utali su i studenti kojih se protest zapravo i ticao. &einu njih kao da nije zanimalo ta se deava na /lenumu. 0tkud tolika koliina apatije me#u onima koji bi trebalo da budu nosioci promena u drutvu* 1nitavanje nekadanje socijalne drave i prelazak u kapitalistiko drutvo je proces koji traje 'arem dve decenije, i to nije samo ekonomska promena ve pre svega ideoloka& 9odinama se promovie neop)odnost privatizacije, komercijalizacije svi) sektora drutvene proizvodnje, uspostavljanje otvorenog, trita itd& 0e promene su nedavno stigle i do stvari koje smatramo javnim do'rom, kao to je sistem o'razovanja, pa ne tre'a uditi to imamo i studente koji smatraju normalnim da plaaju skupe kolarine na svojim akultetima& 0o je prosto rezultat kampanje koja nas u'euje da je potre'no uloiti puno novca u o'razovanje poto emo posle steeno znanje moi da unovimo na tritu rada& 0o je jednostavno velika prevara o kojoj se moe dosta diskutovati& 2e tre'a za'oraviti da kapitalizam podrazumeva i klasnu podelu drutva u kojoj vladajuoj klasi nikako nije u interesu da o'razovanje 'ude dostupno svima& 0ako visoko o'razovanje sve vie postaje privilegija 'ogati) a nekadanja socijalna pokretljivost polako ali sigurno nestaje&

. /hoto1 vaseljenska.com ( Uprava i 'inistarstvo okarakterisali su zahteve studenata kao nerealne i neprihvatljive. Kontekst kolektiv je, pak, podrao studente u nastojanju da se izbore za besplatno obrazovanje. Koliko je to ostvarivo u ovom trenutku* "i smo dali podrku ovom studentskom protestu i 'lokadi smatrajui da su za)tevi koje su studenti ispostavili sasvim legitimni a nji)ovo ispunjenje nuno kako 'i se sistem o'razovanja makar malo egalitarizovao& *ored toga u pokretanju *lenuma videli smo potencijal da vie ljudi zaista doe do mogunosti da diskutuje o pro'lemima kolstva& *lenum je omoguio studentima da artikuliu svoje stavove, da dou do argumentacije i da rade na traenju reenja& 1 naem pismu podrke smo i pozvali studente da odustanu od partikularni) za)teva i da nastave 'or'u sa za)tevom za 'esplatnim o'razovanjem za sve& 0o nije nikakva utopija, kroz razne poreze koje plaamo, svi punimo dravni 'udet iz koga deo odlazi na o'razovanje& *ro'lem je u nainu raspodele tog novca, moemo se samo zapitati koliko novca odlazi politikim partijama, crkvi itd& 2aravno, jasno je da drugaija raspodela dravnog 'udeta za)teva sistemske promene, ali sve je to mogue i u tom smislu nikako ne tre'a odustati& ( Kontekst galerija je zatvorena pre tano godinu dana. 'olim vas da nae itaoce ukratko podsetite na hronologiju i okolnosti koje se tiu zatvaranja* 1kratko, Kontekst galeriju smo poetkom :;;<& godine kao projekat pokrenuli u okviru tadanjeg =entra za kulturu ,+tari grad-& +am taj =entar je 'io vana i prepoznatljiva ustanova kulture u poslednji) nekoliko decenija i mnogi vai itaoci se sigurno seaju neki) programa koji su realizovani u njoj& 4d :;;<& godine do gaenja te institucije mi smo radili u njoj na projektu 5Kontekst galerija,, koji je izmeu ostalog i iniciran kao deo ire ideje da se =entar revitalizuje kao optinski kulturni centar to je i 'io nekada ranije& 2a predlog je 'io da se jedan deo =entra pretvori u prostor istraivanja i .samo/o'razovanja u o'lasti savremene vizuelne umetnosti i kulture& 6deja da =entar ponovo postane optinska institucija kulture nikad nije zaivela u ormalno8pravnom smislu, iako je veliki potencijal i potre'a za tim postojala > ono to nije postojalo jeste volja i vizija upravljaki) struktura u optini da se ovakva znaajna institucija kulture spasi& 4no to se desilo jeste da je tokom :;$;& godine =entar za kulturu 5+tari grad, ugaen, a u istom prostoru je otvorena nova ustanova kulture pod nazivom ,*aro'rod-& *ostavlja se pitanje zato je 'ilo potre'no da se jedna institucija kulture ugasi i ukine, ukoliko je njeno naslee i vrednost koju nosi sa so'om toliko vano, zato nije mogla samo ponovo da se prepozna kao vana optinska ustanova kulture, i nastavi da unkcionie sa svojim tekuim programima

kao i do sada > samo to 'i to u sluaju do'ijanja podrke i u pravno8 ormalnom i u inansijskom smislu od strane 4ptine 5+tari grad, uinilo tu instituciju mnogo jaom i sta'ilnijom& *ozadina svega toga jeste da se ovde ne radi ni o kakvoj ideji da se jedna institucija kulture podri i revitalizuje, ve se radi o neem sasvim drugom, a to u krajnjoj instanci nije samo pojedinaan sluaj, izuzetak od pravila, ve simptom za mnogo ire i oz'iljnije pro'leme koji se deavaju na polju kulture& 0akoe, 'itno je naglasiti da ti ,noviprocesi nisu vezani za na speci ini kontekst, ve se mogu locirati glo'alno& 6nstitucije kulture .kao i druge javne institucije/ se percipiraju kao partijski eudi, kao vane poluge za redistri'uiranje vladajue ideologije, a u irem smislu i u skladu sa glo'alnim trendovima, kao mesta kulturne komodi ikacije& ?judi koji se postavljaju da vode takve institucije nisu strunjaci u svojim o'lastima, ve ,perspektivni- partijski inovnici& 2aravno da oni nemaju svest o istoriji mesta, ne uzimaju ga uopte u razmatranje, nji) se to ne tie, kao to i) se ne tie ni znaaj institucije kao mesta projekcije 'udunosti& "i nismo )teli da uestvujemo u ovim procesima i to je naa politika odluka koju smo na vie mesta i u 'rojnim javnim diskusijama na ovu temu jasno isticali& *rojekat 5Kontekst galerija, je naim izlaskom iz nove institucije 5*aro'rod, zavren, ali na rad u okviru Kontekst kolektiva je nastavljen, pre svega kroz projekte koje smo inicirali nakon ovog dogaaja: 5#or'a za autonomni prostor, kao re leksija i dugorona analiza situacije u kojoj smo se nali ali i generalnijeg pitanja kulturne politike danas, kao i kroz projekat 5Kontekst u mesnoj zajednici, na kojem trenutno radimo& ( Kontekst kolektiv je deo %ezavisne kulturne scene 2rbije $ asocijacije koja okuplja oko 34 organizacija i inicijativa koje su potpisale deklaraciju u kojoj se resorni organi drave pozivaju na dijalog o problemima sa kojima se kao nezavisni kulturni akteri suoavate. Kakav je odgovor 'inistarstva kulture* Koji su glavni problemi %ezavisne kulturne scene danas u 2rbiji i ko je glavni krivac za to*

2ekadanji =entar za kulturu @+tari grad@, danas 1K *aro'rod *)oto: 3ikimedia&org *otpisivanjem protokola o saradnji sa "inistarstvom je uspostavljen zvanini dijalog i saradnja sa predstavnicima vlasti zaduenim za polje kulture na dravnom nivou& 0a saradnja se sporo razvija ali moe se rei da postoje neki

pomaci& "oda je najosetniji taj da su predstavnici nezavisne scene zvanino do'ili mesto u komisijama koje odluuju o raspodeli 'udeta namenjenog za produkciju umetniki) programa i projekata& 0re'a rei da nisu sve organizacije sa nezavisne scene ule u mreu 52ezavisna kulturna scena +r'ije,& 1 samoj mrei je veliki 'roj organizacija to je ini veoma )eterogenom, postoje velike razlike u kapacitetima, stavovima, projektima itd koje razliite organizacije predstavljaju& "iljenja smo da e se teko ostvariti neki napredak u poloaju itave nezavisne scene, odnosno poloaju radnika i radnica u kulturi, i nji)ovi) projekata ukoliko se u okviru same mree ne razree ta pitanja& "oramo da skrenemo panju na zaista 'ednu poziciju u kome se nalazi nezavisna scena > sam poloaj u koji je postavljena .nemanje prostora, ne prepoznavanje njene vrednosti, ne inansiranje, itd/& 4vakav ,neregulisan- poloaj autonomni) organizacija i pojedinaca sa umetnike scene otvara zapravo prostor za zavisnost od ,do're voljepojedinaca i interesni) grupa koje imaju mo da odluuju o dodeljivanju sredstava, prostora&&& Dalje to vodi suko'ima i manjku solidarnosti meu samim akterima scene, a potencijal otpora takvoj politici je gotovo i nestao jer se mnogi nadaju da e svojim ne injenjem zadrati sadanje pozicije .nivo grantova, ili prostor/& (apravo je najvea sla'ost nezavisne kulturne scene veliki manjak kritikog promiljanja sopstvene pozicije& ( 5ini se da je organizovanost nevladinih organizacija, nezavisnih kulturnih inicijativa, zelenih i studentskih pokreta u zemljama regiona 6 prvenstveno mislim na 7rvatsku 6 na mnogo veem nivou, kao i ira participacija gra#ana u njihovim borbama* Kakva je saradnja na regionalnom nivou* Razlike u stepenu organizovanosti u uea u razliitim drutvenim pokretima koje postoje ako poredimo zemlje 'ive Augoslavije su deo iri) politiko8ekonomski) promena koje se deavaju u naim zemljama& 0o za)teva jednu oz'iljniju analizu u koju sada ne 'i smo ulazili& Kada govorimo o regionalnoj saradnji, preko primera studentski) 'or'i moemo videti koliko je ta saradnja do'ra i neop)odna& *lenum Filozo skog akulteta u (agre'u koji je sve zadivio svojim uspe)om je delimino nastao po uglednu na 'lokadu Filozo skog akulteta u #eogradu :;;<, ali je stvar razvijena i do'ila je artikulisanije o'like& +ada se ta loptica na kratko pre'acila ponovo do #eograda, ali 'or'a se vodi i u drugim gradovima Brvatske i +r'ije& +lina saradnja postoji i na polju kulture, a verovatno emo je videti i u radnikim pokretima& ( %a koji nain koncept %ove kulturne politike8 utie na nezavisnu kulturnu scenu u 2rbiji* Koje su njene posledice na lokalnu kulturnu produkciju* 'olim vas da naim itaocima pojasnite u emu se ogleda radikalizacija programa Kontekst kolektiva o kojoj govorite u jednom intervjuu* *rincipe nove kulturne politike to jest, neoli'eralne kulturne politike moemo da detektujemo svugde oko nas& 1 ovako postavljenoj kulturnoj politici kljuni za)tevi se vode ekonomskimCtrinim principima, a oni su: komercijalizacija i komodi ikacija kulturne i umetnike proizvodnje, kompeticija .trina utakmica/, estivalizacija kulturne proizvodnje, za)tev za velikim 'rojem pu'like u kome se pu'lika posmatra kao konzument, itd&&&4vde se mora istai da se radi o kompleksnom odnosu izmeu lokalni) drutveno8politiki) enomena i glo'alni) pojava, zatim o sinergiji dravne vlasti, civilnog sektora i privatni) interesa upregnuti) u kreiranje mogunosti za generisanje novog pro ita kroz polje kulture& 1 takvom okruenju ne samo nezavisna umetnika i kulturna praksa, ve i itava savremena umetnost koja ne poiva na gore navedenim principima gu'i svoj oslonac, podrku, svoju autonomiju i 'rutalno se marginalizuje& 9ovorimo o onoj umetnikoj praksi koja je nepro itna, nekonzumerska, nematerijalna, konceptualna, eksperimentalna, alternativna, istraivaka, kritika, politika, angaovana, i koja kao takva gu'i mogunost svog postojanja& 4na ne moe da se takmii sa kreativnim industrijama na tritu kulture& 4na je upravo z'og svega ovoga to smo naveli javno do'ro i kao takva mora 'iti podravana od strane javni) ondova i javni) institucija& 6ako se ovim principima pre svega odlikuje nezavisna umetnika proizvodnja, to nije uvek tako i toga svi mi koji participiramo na sceni moramo da 'udemo svesni& Desto i sami njeni akteri pristaju da uestvuju u takvoj proizvodnji& +a druge strane, ima puno primera u okviru institucionalni) praksi gde se pokuava na odreen nain ouvati autonomija umetnosti, iako je jasno da je takvi) primera sve manje i manje&

Kada govorimo o pitanju radikalizacije i repolitizacije nae prakse u kontekstu nove kulturne politike tu prevas)odno mislimo na svesnost i nunost da se kroz na rad 'avimo kritikom analizom proizvodnje i protoka neoli'eralnog diskursa ne samo u polju kulture ve u irokom polju drutvenosti& 2ama se konstantno namee kako kroz mainsteam akademski okvir tako i kroz dominantnu kulturnu politiku da neoli'eralizam nema alternativu& 0o ni u kom sluaju nije tako& Dini nam se da je danas gorua potre'a konstantno i uporno proizvoenje kritike analize neoli'eralni) procedura preko koji) se ta vizija sveta proizvodi, iri i usauje, kao i proizvoenje novog znanja koje e sluiti od'rani one kulturne .i umetnike/ proizvodnje koja je javno do'ro i od opteg interesa&