ZAKON O ZATITI OD JONIZUJUIH ZRAENJA (Objavljeno u "Slubeni list SRJ", br. 46/96) I. OSNOVNE ODREDBE lan 1.

Ovim zakonom propisuju se mere zatite ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine od tetnog dejstva jonizujuih zraenja u proizvodnji, prometu i korienju izvora jonizujuih zraenja, mere sigurnosti pri korienju nuklearne energije i nadzor nad sprovoenjem tih mera i odgovornost za nuklearne tete. lan 2. Navedeni izrazi, u smislu ovog zakona, imaju sledee znaenje: 1) jonizujue zraenje je elektromagnetsko ili estino zraenje koje moe da jonizuje materiju i da izazove oteenje elija ivih organizama; 2) zatita ivotne sredine je skup mera kojima se spreava tetno dejstvo jonizujueg zraenja u ivotnoj sredini i otklanjaju posledice tog zraenja; 3) izvori jonizujueg zraenja su materije, ureaji i objekti koji emituju ili mogu da emitiju jonizujue zraenje; 4) radioaktivni materijal je materijal koji sadri jedan radionuklid ili vie radionuklida ija je ukupna i specifina aktivnost iznad propisanih granica; 5) radioaktivni otpadni materijal je radioaktivni materijal koji se ne planira za dalju upotrebu; 6) nuklearni materijal je materijal koji sadri uranijum, torijum ili plutonijum iznad propisanih granica; 7) nuklearni objekat je objekat u kome se koristi nuklearni materijal, osim nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnih goriva i postrojenja za preradu isluenog nuklearnog goriva; 8) nuklearna sigurnost je skup mera kojima se obezbeuju uslovi za rad nuklearnog objekta, spreavaju nuklearni udesi ili ublaavaju njihove posledice odnosno smanjuje radijacioni rizik na propisani nivo; 9) radijacioni rizik je opasnost ozraivanja izraena kao proizvod verovatnoe nastanka nuklearnog udesa i efektivne doze zraenja koju bi pri tom udesu primilo najizloenije lice izvan lokacije nuklearnog objekta; 10) vanredni dogaaj je neoekivani dogaaj pri kom moe doi ili je dolo do ozraenja stanovnitva i lica koja rade sa izvorom jonizujueg zraenja iznad propisanih doza; 11) apsorbovana doza jonizujueg zraenja je srednja energija koju jonizujuim zraenjem primi jedinica mase odreenog materijala;

12) ekvivalentna doza jonizujueg zraenja je proizvod apsorbovane doze u tkivu ili organu i odgovarajueg radijacionog teinskog faktora kojim se izraava razlika u biolokim efektima razliitih vrsta jonizujueg zraenja; 13) efektivna doza jonizujueg zraenja je zbir proizvoda ekvivalentne doze u tkivu ili organu i odgovarajueg tkivnog teinskog faktora kojim se izraava osetljivost pojedinih tkiva i organa na pojavu stohastikih efekata jonizujueg zraenja; 14) stohastiki efekti jonizujueg zraenja su efekti ija je verovatnoa pojave proporcionalna dozi. lan 3. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu koji se odnose na odgovornost za nuklearne tete imaju znaenje utvreno Zakonom o ratifikaciji Beke konvencije o graanskoj odgovornosti za nuklearne tete ("Slubeni list SFRJ", br. 5/77 - Meunarodni ugovori). II. MERE ZATITE OD JONIZUJUIH ZRAENJA lan 4. Sistem mera zatite od jonizujuih zraenja zasniva se na: 1) opravdanosti primene izvora jonizujuih zraenja; 2) optimizaciji zatite od tetnog dejstva jonizujuih zraenja; 3) granicama ekvivalentne i efektivne doze. Primena odreenog izvora jonizujueg zraenja smatra se opravdanom ako daje pozitivnu neto-korist. Sistem mera zatite od jonizujuih zraenja treba da obezbedi da izloenost jonizujuim zraenjima bude toliko niska koliko je to mogue s obzirom na drutvene i ekonomske faktore. lan 5. U sprovoenju zatite od jonizujuih zraenja preduzimaju se sledee mere: 1) otkrivanje prisustva i odreivanje aktivnosti radionuklida u ivotnoj sredini i merenje jaine apsorbovane doze gama zraenja u vazduhu; 2) odreivanje uslova za proizvodnju, promet i korienje izvora jonizujuih zraenja; 3) obezbeivanje i korienje opreme i sredstava za zatitu od jonizujuih zraenja i kontrola efikasnosti te zatite; 4) ogranienje ili zabrana proizvodnje, prometa i korienja proizvoda, sirovina i reproduktivnog materijala kontaminiranih radionuklidima; 5) voenje evidencije o izvorima jonizujuih zraenja;

6) voenje evidencije o izloenosti jonizujuim zraenjima lica koja rade sa izvorima jonizujuih zraenja, pacijenata i stanovnitva; 7) utvrivanje uslova rada i kontrola i praenje zdravstvenog stanja lica koja rade sa izvorima jonizujuih zraenja i sprovoenje propisanih mera zatite na radu od tetnog dejstva jonizujuih zraenja; 8) obrazovanje i struno usavravanje kadrova u oblasti zatite od jonizujuih zraenja; 9) lina i kolektivna zatita ljudi od jonizujuih zraenja; 10) sprovoenje i primena mera iz plana za delovanje u vanrednom dogaaju; 11) sakupljanje, uvanje i skladitenje radioaktivnog otpadnog materijala; 12) obezbeivanje materijalnih, tehnikih i drugih uslova za sprovoenje sistematskog ispitivanja sadraja radionuklida u ivotnoj sredini (monitoring) i sprovoenje plana u sluaju vanrednog dogaaja; 13) sprovoenje programa mera osiguranja i kontrole kvaliteta mera zatite od jonizujuih zraenja. lan 6. Radi otkrivanja prisustva, utvrivanja opasnosti, obavetavanja i preduzimanja mera zatite od jonizujuih zraenja, vri se, po propisanim uslovima i na propisan nain, sistematsko ispitivanje sadraja radionuklida u vazduhu, boravinim prostorima, zemljitu, rekama, jezerima, moru, vrstim i tenim padavinama, biljnom i ivotinjskom svetu, graevinskom materijalu, predmetima opte upotrebe, vodi za pie, ivotnim namirnicama i stonoj hrani, i to u redovnim uslovima, u sluaju sumnje na vanredni dogaaj i u toku vanrednog dogaaja. Radi ranog otkrivanja vanrednog dogaaja koji ugroava ili moe ugroziti teritoriju Savezne Republike Jugoslavije, uspostavlja se sistem rane najave takvog dogaaja koji, po propisanim uslovima i na propisan nain, obezbeuje neprekidno merenje jaine apsorbovane doze gama zraenja u vazduhu. Reenjem nadlenog saveznog organa odreuju se pravna lica koja ispunjavaju propisane uslove za obavljanje poslova iz st. 1. i 2. ovog lana. Reenje iz stava 3. ovog lana objavljuje se u "Slubenom listu SRJ". lan 7. Pravna lica iz lana 6. stav 3. ovog zakona dostavljaju nadlenom saveznom organu godinje izvetaje o sistematskom ispitivanju sadraja radionuklida u ivotnoj sredini, najdocnije do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu, a u sluaju vanrednog dogaaja - odmah. Nadleni savezni organ objavljuje u posebnoj strunoj publikaciji godinji izvetaj o sadraju radionuklida u ivotnoj sredini. lan 8. Pravna lica i preduzetnici mogu proizvoditi, vriti promet i koristiti izvore jonizujuih zraenja ako

ispunjavaju sledee uslove: 1) da objekti i prostorije u kojima proizvode i skladite izvor jonizujuih zraenja ili s njima rade odgovaraju tehnikim, sigurnosnim, zdravstvenim i drugim propisanim uslovima koji obezbeuju zatitu ljudi i ivotne sredine od jonizujuih zraenja; 2) da licima koja rade sa izvorima jonizujuih zraenja obezbede odgovarajua sredstva za zatitu od jonizujuih zraenja, kao i opremu za merenje zraenja; 3) da obezbede da sa izvorima jonizujuih zraenja rade lica koja imaju propisanu strunu spremu i da ispunjavaju propisane zdravstvene uslove pre i u toku rada sa izvorima jonizujuih zraenja; 4) da preduzmu sve propisane mere kojima se spreava da radioaktivni otpadni materijal prouzrokuje kontaminaciju ivotne sredine iznad propisanih granica; 5) da obezbede radioaktivni materijal, rendgen aparate i druge ureaje koji proizvode jonizujua zraenja, u skladu sa propisanim uslovima za njihov promet i korienje. Reenjem nadlenog saveznog organa odreuju se pravna lica i preduzetnici koji ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog lana. Pravna lica i preduzetnici koji hoe da proizvode, vre promet i koriste izvore jonizujuih zraenja, ne mogu obavljati te delatnosti pre nego to dobiju reenje nadlenog saveznog organa o ispunjenosti uslova za obavljanje tih delatnosti, propisane stavom 1. ovog lana. Reenje iz stava 2. ovog lana objavljuje se u "Slubenom listu SRJ". Pravna lica i preduzetnici iz stava 1. ovog lana duni su da prilikom upisa u registar kod nadlenog organa podnesu i reenje iz stava 2. ovog lana. lan 9. Pravna lica i preduzetnici koji proizvode, vre promet i koriste izvore jonizujuih zraenja vode propisanu evidenciju o tim izvorima i duni su da o svakoj isporuci, odnosno nabavci izvora jonizujuih zraenja obaveste nadleni savezni organ. lan 10. Lica koja rade sa izvorima jonizujuih zraenja i stanovnitvo ne smeju biti izloeni zraenju iznad propisanih granica. Reenjem nadlenog saveznog organa odreuju se pravna lica koja ispunjavaju propisane uslove za vrenje merenja radi procene stepena izloenosti jonizujuim zraenjima lica koja rade sa izvorima zraenja, pacijenata i stanovnitva. Reenje iz stava 2. ovog lana objavljuje se u "Slubenom listu SRJ". lan 11. Pravna lica iz lana 10. stav 2. ovog zakona vode propisanu evidenciju o ozraenju stanovnitva, pacijenata i lica koja su pri radu izloena dejstvu jonizujuih zraenja i da izvetaj o tom ozraenju

dostavljaju nadlenom saveznom organu. lan 12. Pravna lica i preduzetnici koji pri radu sa izvorima jonizujuih zraenja prouzrokuju kontaminaciju ivotne sredine iznad propisanih granica duni su da na propisan nain sprovedu dekontaminaciju. Pravna lica i preduzetnici koji su prouzrokovali kontaminaciju, odnosno sproveli dekontaminaciju duni su da o tome odmah izveste nadleni savezni organ. Reenjem nadlenog saveznog organa odreuju se pravna lica koja ispunjavaju propisane uslove za obavljanje dekontaminacije. Reenje iz stava 3. ovog lana objavljuje se u "Slubenom listu SRJ". lan 13. Pravna lica i preduzetnici koji proizvode, vre promet ili koriste izvore jonizujuih zraenja duni su da licima koja rade na mestima na kojima su izloeni jonizujuim zraenjima obezbede linu dozimetrijsku kontrolu, da ih opreme linim zatitnim sredstvima i da ih upuuju na redovne zdravstvene preglede, kao i da obezbede proveravanje ispravnosti tih sredstava i njihovo pravilno korienje. lan 14. Sa izvorima jonizujuih zraenja mogu raditi lica koja imaju propisanu strunu spremu i ispunjavaju propisane zdravstvene uslove. Lica iz stava 1. ovog lana stavljaju se pod zdravstveni nadzor i podleu zdravstvenim pregledima pre stupanja na rad sa izvorima jonizujuih zraenja i u toku rada a, po potrebi, i po prestanku rada sa izvorima jonizujuih zraenja. lan 15. Zabranjuje se rad sa izvorima jonizujuih zraenja: 1) licima mlaim od 18 godina, osim za vreme propisane obuke u toku redovnog kolovanja; 2) enama za vreme trudnoe; 3) enama za vreme dojenja deteta ako rade sa otvorenim izvorima jonizujuih zraenja. lan 16. Izvori jonizujuih zraenja mogu se primenjivati u medicini na propisani nain, ako doktor medicine odgovarajue specijalnosti izvri procenu medicinske opravdanosti njihove primene i odobri dijagnostiki ili terapijski postupak. lan 17. Zabranjeno je sistematsko rendgensko snimanje lica mlaih od 16 godina.

Zabranjeno je sistematsko rendgensko snimanje dojki. lan 18. Pravna lica iz lana 6. stav 3, lana 8. stav 2, lana 10. stav 2. i lana 12. stav 3. ovog zakona i preduzetnici iz lana 8. stav 2. i lana 12. stav 3. ovog zakona duni su da sprovode propisani program mera osiguranja i kontrolu kvaliteta mera zatite od jonizujuih zraenja. lan 19. Voda za pie, ivotne namirnice, stona hrana i predmeti opte upotrebe ne smeju se stavljati u promet ako sadre radionuklide iznad propisanih granica. lan 20. Zabranjuje se ugradnja radioaktivnih gromobrana na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. lan 21. Radioaktivni otpadni materijal sakuplja se, uva, evidentira, skladiti, obrauje i odlae na propisan nain i pod propisanim uslovima. Zabranjuje se uvoz radioaktivnog otpadnog materijala, kao i prerada, skladitenje i odlaganje radioaktivnog otpadnog materijala inostranog porekla na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Radi spreavanja nedozvoljenog prometa radioaktivnog materijala preko granice Savezne Republike Jugoslavije, na graninim prelazima postavljaju se monitori jonizujueg zraenja. lan 22. Promet izvora jonizujuih zraenja preko granice Savezne Republike Jugoslavije moe se vriti samo uz odobrenje nadlenog saveznog organa. Izvori jonizujuih zraenja mogu se uvoziti samo preko graninih prelaza na kojima je organizovan inspekcijski nadzor. Uvoznik je duan da o prispeu poiljke izvora jonizujueg zraenja blagovremeno obavesti saveznog inspektora. Organi carinske slube mogu izvriti carinjenje poiljke iz stava 3. ovog lana samo uz saglasnost saveznog inspektora. Na izvore jonizujuih zraenja koji se uvoze u slobodne i carinske zone ili u konsignaciona skladita u Saveznoj Republici Jugoslaviji odnose se odredbe st. 1. do 3. ovog lana. lan 23. Radi zatite ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine od jonizujuih zraenja u sluaju vanrednog dogaaja, Savezna vlada donosi plan za delovanje u vanrednom dogaaju. Vanredni dogaaj (radijacioni akcident) koji ugroava teritoriju Savezne Republike Jugoslavije utvruje

i proglaava Savezna vlada. Zatita ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine od jonizujuih zraenja u vanrednom dogaaju sprovodi se na osnovu propisanih mera za spreavanje i otklanjanje posledica koje prouzrokuje taj dogaaj. Ako se utvrdi da postoji opasnost od radioaktivne kontaminacije teritorije susednih drava, nadleni savezni organ obavestie o toj opasnosti nadlene organe tih drava i Meunarodnu agenciju za atomsku energiju. O traenju i primanju pomoi od druge drave i od Meunarodne agencije za atomsku energiju i pruanje pomoi drugim dravama u sluaju nuklearnog udesa i radioaktivne opasnosti odluuje Savezna vlada. III. MERE NUKLEARNE SIGURNOSTI lan 24. Prilikom lokacije, izgradnje, probnog rada, putanja u rad, korienja i trajnog prestanka rada nuklearnih objekata, preduzimaju se sledee mere nuklearne sigurnosti: 1) utvrivanje propisanih uslova za lokaciju, izgradnju, probni rad, putanje u rad, korienje i trajan prestanak rada nuklearnog objekta; 2) utvrivanje propisanih kriterijuma za ocenu sigurnosti nuklearnog objekta; 3) utvrivanje propisanih uslova za promet i korienje nuklearnih materijala; 4) obezbeivanje i sprovoenje mera zatite od jonizujuih zraenja u nuklearnom objektu i njegovoj okolini; 5) utvrivanje propisanih uslova koje moraju ispunjavati lica koja rade u nuklearnom objektu; 6) sakupljanje, evidentiranje, obraivanje, skladitenje i odlaganje radioaktivnog otpadnog materijala; 7) sprovoenje i priprema propisanih mera u sluaju nuklearnog udesa; 8) fizika zatita nuklearnog objekta i nuklearnih materijala. lan 25. Nuklearni objekat moe se graditi samo na lokaciji za koju je donesen prostorni i urbanistiki plan. Nuklearni objekat se ne moe locirati, izgraditi, pustiti u probni rad, pustiti u rad i trajno prestati s radom bez prethodnog odobrenja nadlenog saveznog organa. Odobrenje iz stava 2. ovog lana moe se izdati ako nadleni savezni organ utvrdi da su ispunjene sve mere nuklearne sigurnosti i na osnovu propisanog izvetaja o nuklearnoj sigurnosti i druge propisane dokumentacije. lan 26.

Izvetaj o nuklearnoj sigurnosti iz lana 25. stav 3. ovog zakona sadri: informaciju o analizi mogueg uticaja nuklearnog objekta na ivotnu sredinu i mogueg uticaja dogaaja u ivotnoj sredini na taj objekat; opis projekta nuklearnog objekta; informaciju o kvalitetu ugraene opreme i graevinskog materijala i drugu tehniku dokumentaciju o nuklearnom objektu; analizu moguih udesa i mere koje su neophodne za njihovo otklanjanje; reenje za odlaganje i obezbeivanje radioaktivnih otpadnih materijala; podatke o fizikoj zatiti nuklearnog objekta i drugu propisanu dokumentaciju. Izvetaj o nuklearnoj sigurnosti mora se dopunjavati u skladu sa izmenama koje nastaju u projektu u toku izgradnje, probnog rada, putanja u rad, korienja i trajnog prestanka rada nuklearnog objekta. lan 27. Nuklearni objekat projektuje se, izgrauje, puta u rad, koristi, odrava i trajno prestaje sa radom po jugoslovenskim standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta proizvoda i usluga koji obezbeuju propisanu nuklearnu sigurnost objekta. Materijal i oprema za izradnju i odravanje nuklearnog objekta moraju u pogledu kvaliteta odgovarati propisanim jugoslovenskim standardima, tehnikim normativima, odnosno normama kvaliteta, a kvalitet usluga pri izgradnji i odravanju tih objekata mora odgovarati propisanim normativima. lan 28. Na poslovima i zadacima upravljanja proizvodnim procesom u nuklearnom objektu i na poslovima i zadacima nadzora nad tim procesom mogu raditi lica koja ispunjavaju propisane uslove. lan 29. Korisnik nuklearnog objekta moe biti samo pravno lice. Korisnik nuklearnog objekta je duan da organizuje slubu zatite od jonizujuih zraenja. Korisnik nuklearnog objekta duan je da na propisan nain i po propisanim uslovima vri sistematsko ispitivanje prisustva radionuklida u ivotnoj sredini u okolini objekta. lan 30. Ako korisnik nuklearnog objekta namerava da trajno prestane da koristi objekat, duan je da o tome prethodno obavesti nadleni savezni organ. Korisnik nuklearnog objekta iz stava 1. ovog lana duan je da, u roku koji odredi nadleni savezni organ, sprovede odgovarajue mere sanacije na lokaciji i objektu i u njihovoj okolini. lan 31. Pravno lice koje proizvodi, prerauje, koristi ili skladiti nuklearne materijale duno je da vodi propisanu evidenciju o tim materijalima po zonama materijalnih bilansa i da podatke iz te evidencije dostavlja nadlenom saveznom organu. Nadleni savezni organ vodi evidenciju o nuklearnim materijalima za sve propisane zone materijalnih bilansa i vri kontrolu evidencija koju vode pravna lica iz stava 1. ovog lana.

lan 32. Pravno lice koje koristi nuklearni objekat ili nuklearne materijale duno je da organizuje, odnosno obezbedi fiziku zatitu nuklearnog objekta, nuklearnog materijala i radioaktivnog otpadnog materijala. Pravno lice iz stava 1. ovog lana duno je da donese opti akt o merama fizike zatite nuklearnog objekta, nuklearnog materijala i radioaktivnog otpadnog materijala. IV. ODGOVORNOST ZA NUKLEARNE TETE lan 33. Korisnik nuklearnog postrojenja odgovara za nuklearnu tetu prouzrokovanu nuklearnim udesom u skladu sa Zakonom o ratifikaciji Beke konvencije o graanskoj odgovornosti za nuklearne tete i ovim zakonom. lan 34. Korisnik nuklearnog postrojenja odgovara za nuklearnu tetu do iznosa od 5,000.000 SAD dolara, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, po svakom nuklearnom udesu. lan 35. Korisnik nuklearnog postrojenja mora zakljuiti i odravati osiguranje za pokrie svoje odgovornosti za nuklearnu tetu u iznosu od 100.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti. Ako sredstva iz stava 1. ovog lana nisu dovoljna za naknadu nuklearne tete, izvori sredstava i nain podmirenja razlike u sredstvima za naknadu nastale nuklearne tete do iznosa iz lana 34. ovog zakona utvrdie se u skladu sa saveznim zakonom. lan 36. Osigurava ne sme obustaviti ni otkazati osiguranje pre nego to o tome, u roku od est meseci pre obustavljanja, odnosno otkazivanja osiguranja, pismeno obavesti korisnika nuklearnog postrojenja. lan 37. Pravo na naknadu nuklearne tete prestaje po isteku roka od deset godina od dana kad se dogodio nuklearni udes. Ako je nuklearna teta prouzrokovana nuklearnim udesom u vezi sa nuklearnim materijalom, koji je u vreme nuklearnog udesa bio ukraden, izgubljen, baen s broda ili naputen, rok utvren u stavu 1. ovog lana rauna se od dana nuklearnog udesa i iznosi 20 godina od dana krae, gubitka, bacanja sa broda ili naputanja nuklearnog materijala. lan 38. Tuba za naknadu nuklearne tete moe se podneti u roku od tri godine od dana kad je lice koje je pretprelo nuklearnu tetu saznalo ili je trebalo da sazna za nuklearnu tetu i korisnika koji je za nju odgovoran, s tim to se rokovi iz lana 37. ne mogu prekoraiti.

lan 39. Za odluivanje o naknadi nuklearne tete mesno je nadlean sud na ijem podruju se nalazi nuklearno postrojenje. Ako je nuklearna teta nastala za vreme prevoza nuklearnog materijala, proizvoda ili otpadaka, mesno je nadlean sud na ijem se podruju dogodio nuklearni udes. V. NADZOR I OVLAENJA lan 40. U vrenju nadzora nad sprovoenjem mera zatite od jonizujuih zraenja i mera nuklearne sigurnosti, savezni inspektori imaju pravo i dunost da: 1) narede otklanjanje nedostataka u vezi s radom s izvorima jonizujuih zraenja i s fizikom zatitom nuklearnih objekata; 2) obustave rad sa izvorima jonizujuih zraenja i oduzmu odobrenje za korienje tih izvora dok se ne ispune propisani uslovi; 3) zabrane izbor lokacije, gradnju, putanje u rad, rad i prestanak rada nuklearnog objekta ako nisu ispunjene propisane mere nuklearne sigurnosti; 4) zabrane proizvodnju, promet i korienje izvora jonizujuih zraenja dok se ne ispune propisani uslovi; 5) zabrane promet ili prenos izvora jonizujuih zraenja preko granice, odnosno na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije dok se ne ispune propisani uslovi; 6) zabrane uvoz ivotinja, biljaka, ljudske i stone hrane, predmeta opte upotrebe i druge robe za koju se utvrdi da sadri radionuklide iznad propisanih granica i narede njihovo vraanje poiljaocu; 7) narede otklanjanje utvrenih nedostataka i ispunjavanje propisanih uslova pravnim licima koja vre merenje izloenosti jonizujuim zraenjima, sistematsko ispitivanje sadraja radionuklida u ivotnoj sredini, odnosno dekontaminaciju ivotne sredine; 8) narede ispunjavanje propisanih uslova i otklanjanje drugih nedostataka za koje se utvrdi da mogu izazvati tetne posledice za zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu. Mere iz stava 1. ovog lana odreuju se reenjem. Protiv reenja iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba nadlenom saveznom organu. alba na reenje ne zadrava njegovo izvrenje. lan 41. Pravna lica i preduzetnici koji proizvode, vre promet i koriste izvore jonizujuih zraenja, odnosno vre ispitivanje sadraja radionuklida u ivotnoj sredini ili dekontaminaciju ivotne sredine ili merenje

izloenosti jonizujuim zraenjima duni su da saveznom inspektoru omogue vrenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da mu obezbede podatke i materijal potrebne za vrenje inspekcijskog nadzora. lan 42. Savezni inspektori koji obavljaju poslove iz lana 40. stav 1. ovog zakona, moraju da imaju VII stepen strune spreme iz oblasti tehnike fizike, fizike, fizike hemije, medicine, veterine, poljoprivrede ili druge odgovarajue oblasti. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, savezni inspektori koji vre nadzor nad prometom izvora jonizujuih zraenja preko dravne granice, moraju da imaju VII ili VI stepen strune spreme iz odgovarajue oblasti. lan 43. U vrenju inspekcijskog nadzora savezni inspektori moraju imati slubenu legitimaciju kojom se potvruje njihovo slubeno svojstvo. lan 44. Ako savezni inspektor koji obavlja poslove iz lana 40. stav 1. ovog zakona utvrdi da je povredom propisa uinjen prekraj, privredni prestup ili krivino delo, duan je da bez odlaganja podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, odnosno prijavu za pokretanje postupka za privredni prestup, odnosno krivino delo. VI. KAZNENE ODREDBE Krivina dela lan 45. Ko sakuplja, obrauje, skladiti ili odlae radioaktivni materijal protivno propisanom nainu i propisanim uslovima kaznie se za krivino delo kaznom zatvora od est meseci do pet godina. Ko uvozi, prerauje, skladiti ili odlae radioaktivni otpadni materijal inostranog porekla na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije kaznie se za krivino delo kaznom zatvora od est meseci do pet godina. Privredni prestupi lan 46. Novanom kaznom od 45.000 do 450.000 novih dinara kaznie se za privredni prestup pravno lice: 1) ako pri radu sa izvorima jonizujuih zraenja prouzrokuje kontaminaciju ivotne sredine iznad propisanih granica ili ako ne sprovede dekontaminaciju na propisani nain ili ako o kontaminaciji koju je prouzrokovao i dekontaminaciji koju je izvrio odmah ne izvesti nadleni savezni organ (lan 12. st. 1. i 2); 2) ako stavi u promet vodu za pie, ivotne namirnice, stonu hranu i predmete opte upotrebe koji sadre radionuklide iznad propisanih granica (lan 19);

3) ako sakuplja, obrauje, skladiti ili odlae radioaktivni otpadni materijal protivno propisanom nainu i propisanim uslovima (lan 21. stav 1); 4) ako uvozi radioaktivni otpadni materijal inostranog porekla ili ako taj materijal prerauje, skladiti i odlae na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije (lan 21. stav 2); 5) ako ne organizuje ili ne sprovede fiziku zatitu nuklearnog objekta, nuklearnog materijala ili radioaktivnog otpadnog materijala, ili ako ne donese opti akt o merama fizike zatite nuklearnog objekta, nuklearnog materijala i radioaktivnog otpadnog materijala (lan 32. st. 1. i 2). Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup novanom kaznom od 3.000 do 30.000 novih dinara i odgovorno lice u pravnom licu. lan 47. Novanom kaznom od 45.000 do 450.000 novih dinara kaznie se za privredni prestup korisnik nuklearnog postrojenja koji ne zakljui i ne odrava osiguranje za pokrie svoje odgovornosti za nuklearnu zatitu u iznosu od 100.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti. Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup i odgovorno lice korisnika nuklearnog postrojenja novanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara. Prekraji lan 48. Novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznie se za prekraj pravno lice: 1) ako ne vri sistematsko ispitivanje sadraja radionuklida u ivotnoj sredini ili ako ne vri neprekidno merenje apsorbovane doze gama zraenja u vazduhu na propisan nain i po propisanim uslovima (lan 6. st. 1. i 2); 2) ako ne ispunjava propisane uslove za proizvodnju, promet ili korienje izvora jonizujuih zraenja, ili ako proizvodi, vri promet ili koristi izvore jonizujuih zraenja pre nego to je od nadlenog saveznog organa dobilo reenje da su ispunjeni propisani uslovi ili ako to reenje prilikom upisa u registar ne dostavi nadlenom organu (lan 8); 3) ako licima zaposlenim na mestima na kojima su izloeni jonizujuem zraenju ne obezbedi linu dozimetrijsku kontrolu, ne opremi ih linim zatitnim sredstvima, ne upuuje ih na redovne zdravstvene preglede ili ne obezbedi proveravanje ispravnosti tih sredstava i njihovo korienje (lan 13); 4) ako primenjuje izvore jonizujuih zraenja u medicini protivno propisanim uslovima ili ako vri sistematski rendgenski pregled lica mlaih od 16 godina ili sistematsko rendgensko snimanje dojki (l. 16. i 17); 5) ako vri promet izvora jonizujuih zraenja preko granica Savezne Republike Jugoslavije bez odobrenja nadlenog saveznog organa ili ako vri promet izvora jonizujueg zraenja na graninim prelazima na kojima nije organizovan inspekcijski nadzor, ili ako o prispeu poiljke izvora jonizujueg zraenja na graninom prelazu blagovremeno ne obavesti saveznog inspektora

(lan 22. st. 1, 2. i 3); 6) ako ne sprovodi mere nuklearne sigurnosti propisane lanom 24. ovog zakona (lan 24); 7) ako utvrdi lokaciju, ili pristupi izgradnji, ili pusti u probni rad, ili pusti u rad ili trajno prestane sa radom nuklearnog objekta bez odobrenja nadlenog saveznog organa (lan 25. stav 2); 8) ako rasporedi na zadatke i poslove upravljanja proizvodnim procesom u nuklearnom objektu ili na zadatke i poslove nadzora nad tim procesom lica koja ne ispunjavaju propisane uslove (lan 28); 9) ako nema slubu zatite od jonizujuih zraenja (lan 29. stav 1); 10) ako ne vri sistematsko ispitivanje prisustva radionuklida u ivotnoj sredini u svojoj okolini na propisani nain i po propisanim uslovima (lan 29. stav 2); 11) ako u sluaju namere da trajno prestane s korienjem nuklearnog objekta o tome prethodno ne obavesti nadleni savezni organ, ili ako po trajnom prestanku korienja objekta u roku koji odredi nadleni savezni organ ne sprovede odgovarajue mere sanacije na lokaciji, objektu i njihovoj okolini (lan 30); 12) ako ne vodi propisanu evidenciju po zonama materijalnih bilansa o nuklearnim materijalima koje proizvodi, prerauje, koristi ili skladiti ili ne dostavlja podatke iz te evidencije nadlenom saveznom organu (lan 31. stav 1); 13) ako ne postupi po izvrnom reenju nadlenog saveznog organa kojim se odreuje neka od propisanih mera (lan 33. stav 2); 14) ako ne omogui saveznom inspektoru vrenje nadzora, nesmetan rad i uvid u dokumentaciju i ostale materijale potrebne za vrenje inspekcijskog nadzora (lan 34). Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj novanom kaznom od 900 do 4.500 novih dinara i odgovorno lice u pravnom licu. lan 49. Novanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kaznie se za prekraj pravno lice: 1) ako godinji izvetaj o sistematskom ispitivanju sadraja radionuklida u ivotnoj sredini ne dostavi nadlenom saveznom organu u propisanom roku ili ako u sluaju vanrednog dogaaja odmah ne izvesti nadleni savezni organ (lan 7. stav 1); 2) ako ne vodi propisanu evidenciju o izvorima jonizujuih zraenja koje proizvodi, iji promet vri, ili koje koristi, ili ako o svakoj isporuci ili nabavci izvora jonizujueg zraenja ne obavesti nadleni savezni organ (lan 9); 3) ako ne vri merenje radi procene stepena izloenosti jonizujuem zraenju lica koja rade sa izvorima jonizujueg zraenja, pacijenata i stanovnitva ili ako prilikom takvog merenja ne vodi propisanu evidenciju o ozraenju stanovnitva, pacijenata ili lica koja su pri radu izloena dejstvu jonizujuih zraenja ili ako izvetaj o ozraenosti ne dostavi nadlenom saveznom organu (lan 10. stav 2. i lan 11);

4) ako na mestu izloenom jonizujuem zraenju zaposli ili zadri na radu lice koje nema propisanu strunu spremu ili ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad sa izvorima jonizujuih zraenja (lan 14. stav 1); 5) ako lice koje radi sa izvorom jonizujueg zraenja ne stavi pod propisani zdravstveni nadzor (lan 14. stav 2); 6) ako primi na rad sa izvorima jonizujueg zraenja lice kojem je na osnovu lana 15. ovog zakona zabranjeno da radi s tim izvorima (lan 15); 7) ako ne sprovodi na propisan nain program mera osiguranja i kontrolu kvaliteta mera zatite od jonizujuih zraenja (lan 18); 8) ako posle stupanja na snagu ovog zakona ugradi radioaktivni gromobran na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije i ako iz radioaktivnih gromobrana ne ukloni izvor jonizujueg zraenja do isteka propisanog roka (l. 20. i 53). Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj novanom kaznom od 600 do 6.000 novih dinara i odgovorno lice u pravnom licu. lan 50. Ako radnju iz lana 46. stav 1. ta. 1. i 2. lana 48. stav 1. ta. 2, 3, 4, 5, 13. i 14, lana 49. stav 1. ta. 2, 4, 5, 6, 7. i 8. ovog zakona uini preduzetnik koji proizvodi, vri promet ili koristi izvore jonizujuih zraenja, kaznie se za prekraj novanom kaznom od 750 do 7.500 novih dinara. lan 51. Novanom kaznom od 300 novih dinara kaznie se za prekraj lice koje radi sa izvorima jonizujuih zraenja ako se u toku takvog rada ne podvrgne redovnom pregledu u odreenom roku ili ako ne upotrebljava lina i druga zatitna sredstva za zatitu od jonizujuih zraenja (lan 13). Novanu kaznu za prekraj iz stava 1. ovog lana naplauje na licu mesta savezni inspektor od lica koja zatekne u prekraju prilikom vrenja inspekcijskog nadzora. VII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 52. Savezna vlada, korisnik nuklearnog objekta i drugi korisnici izvora jonizujueg zraenja obezbedie uslove za trajno odlaganje radioaktivnog otpadnog materijala u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 53. Izvori jonizujuih zraenja iz radioaktivnih gromobrana moraju se ukloniti u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 54. Propisi za izvravanje ovog zakona donee se u roku od est meseci od dana njegovog stupanja na

snagu. lan 55. Pravna lica i preduzetnici koji se bave proizvodnjom, prometom i korienjem izvora jonizujuih zraenja ili vre druge poslove u vezi sa zatitom od jonizujuih zraenja duni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu. lan 56. Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da vae Zakon o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti ("Slubeni list SFRJ", br. 53/91 i "Slubeni list SRJ", br. 45/92), Zakon o odgovornosti za nuklearne tete ("Slubeni list SFRJ", br. 22/78 i 34/79), lan 18. Zakona o izmenama saveznih zakona kojima su odreene novane kazne za privredne prestupe i prekraje ("Slubeni list SRJ", br. 28/96) i Odluka o iznosu ogranienja odgovornosti korisnika nuklearnih postrojenja za nuklearnu tetu ("Slubeni list SFRJ", br. 49/87, 76/88 i 5/90). lan 57. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".