You are on page 1of 16

SADRAJ:

1. Uvod ......................................................................................................................... 2. Eksploatacione karakteristike pojedinih saobraajnih rana !!!!!!!. 2.1. #r$ina prevo$a !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!.. 2.2. #e$bednost saobraaja & osnovne karakteristike i $na'aj !!!!!!! ". )sobine vo$ila koje *ti'* na be$bedno odvijanje saobraaja ............................. ".1. Ure+aji $a osvetljavanje i svetlosn* si nali$acij* !!!!!.!!!!!.. ".2. Ure+aji $a osvetljavanje p*ta !!!!!.!!!!!!!!!!!!!. ".". Ure+aji $a o$na'avanje vo$ila !!!!!!!!!!!!!!!!!!.. ".%. Ure+aji $a davanje svetlosnih $nakova !!!!!!!!!!!!!!! ".(. Ure+aji $a spajanje v*'no i priklj*'no vo$ila !!!!!!!!!!!.. "./. )stali delovi vo$ila od posebno $na'aja $a be$bednost saobraaja !!!.. %. Saobraajna si nali$acija * cilj* be$bednosti * dr*0sko0 saobraaj* !!!.. %.1. Saobraajni $nakovi !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! %.2. Se0a2ori !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!.... %.". )$nake na kolovo$* i trotoar* !!!!!!!!!!!!!!!!!!.. (. 3*'a vo$ila !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!. /. 4ehni'ka ispravnost vo$ila !!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!! ,. 5aklj*'ak ...................................................................................................................... 6iterat*ra .........................................................................................................................

2 " % ( ( , , . . 11 11 11 12 1" 1" 1( 1/

1. Uvod
Drumski saobraaj, zbog svojih optih karakteristika, mogunosti i sposobnosti prilagoavanja ima veliki znaaj u razvoju zemlje, posebno u ekonomskoj sferi. U mnogim delovima sveta, saobraaj je, uopte uzevi, organizovan: petljama, saobraajnim signalima, i zna ima na raskrima tako da olakava protok vozila. !akonom o bezbednosti saobraaja na putevima i njegovim osnovnim odredbama ureuje se pravila saobraaja, ponaanje uesnika u saobraaju na putu, ogranienja saobraaja, saobraajna signaliza ija, zna i i naredbe kojih se moraju pridr"avati uesni i u saobraaju, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozai za upravljanje vozilima, osposobljavanje kandidata za vozae, polaganje vozakih ispita, pravo na upravljanje vozilima, izdavanje vozakih dozvola, izdavanje nalepni a za vozila za osobe sa invaliditetom, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozila, tehniki pregledi, ispitivanje i registra ija vozila, posebne mere i ovlaenja koji se primenjuju u saobraaju na putu, kao i druga pitanja koja se odnose na bezbednost saobraaja na putevima #u daljem tekstu: bezbednost saobraaja$. %vim zakonom ureuju se osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi u pogledu bezbednosti saobraaja. &ontrolu i neposredno regulisanje saobraaja na putevima vri 'inistarstvo unutranjih poslova ( Uprava saobraajne poli ije i podrune poli ijske uprave. )zuzetno, kontrolu i neposredno regulisanje saobraaja vojnih vozila na putevima mogu da vre i nadle"ni vojni organi. *eposredno regulisanje saobraaja u zoni kole mogu vriti kolske saobraajne patrole i saobraajne patrole graana, a na delu puta na kome se izvode radovi neposredno regulisanje saobraaja mogu vriti li a ovlaena ovim zakonom. +li"e propise o nainu vrenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraaja na putevima donosi ministar unutranjih poslova, takoe propise o nainu vrenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraaja vojnih vozila na putevima donosi ministar nadle"an za poslove odbrane. ,ropise o nainu neposrednog regulisanja saobraaja na putevima u zoni kole donosi ministar unutranjih poslova uz pribavljeno miljenje ministra nadle"nog za poslove obrazovanja, kao i propise o nainu vrenja neposrednog regulisanja saobraaja na putevima na delu na kome se izvode radovi donosi ministar nadle"an za poslove saobraaja. !a bezbednu vo"nju i odr"avanje vozila treba poznavati funk ionisanje ureaja znaajnih za bezbednost saobraaja. U njih se ubrajaju: motor sa agregatima, prenosni mehanizam, sistem za upravljanje, sistem za koenje, tokovi sa pneumati ima, svetlosno-signalni ureaji, ureaji koji omoguavaju normalnu vidljivost, neki od pomonih ureaja i dr.

2. Eksploatacione karakteristike pojedinih saobraajnih rana


&oliina i kvalitet saobraajnih usluga, koje pru"a jedno saobraajno sredstvo zavisi od njegovih tehnikih, eksploata ionih i ekonomskih karakteristika. .ehnike, eksploata ione i ekonomske karakteristike pojedinih saobraajnih sredstava odreuju i uslovljavaju njihovo mesto u saobraajnom sistemu jedne zemlje. %sobine pojedinih saobraajnih sredstava naroito dolaze do izra"aja i mogu se meusobno uporeivati po pojedinim eksploata ionim odnosno ekonomskim karakteristikama usluga koje one pru"aju. !bog toga emo posmatrati te karakteristike uporeene na osnovu nekoliko najva"nijih eksploata ionih osobina, i to:/ transportnu sposobnost odnosno kapacitet prevoza; brzinu prevoza; bezbednost prevoza; urednost i tanost u obavljanju prevoza; mogunost prilagoavanja potrebama prevoza, i ekonominost odnosno cenu kotanja prevoznih usluga.

,ored ovih napred izlo"enih eksploata ionih i ekonomskih osobina pojedinih saobraajnih sredstava, koje utiu na polo"aj jedne saobraajne grane u saobraajnom sistemu, treba napomenuti, da jo neki elementi imaju uti aja na to. .ako, na primer, udobnost prevoza naroito pri prevozu putnika igra znaajnu ulogu. Udobnost putovanja ogleda se u pru"anju odreenih mogunosti da se putnik za vreme vo"nje to ugodnije osea. *a stepen udobnosti deluje itav niz elemenata kao na primer, mogunost pru"anja mesta svakom putniku, elastinost kretanja vozila #vibra ije$, ventila ija, miris, hladnoa, toplota itd. *aravno, da brzina putovanja takoe u znatnoj meri utie na kvalitet prevozne usluge i pru"a odreenu udobnost. 0to se tie ekonominosti prevoza, odnosno veliine ene kotanja prevoznih usluga na pojedinim saobraajnim sredstvima igra vr)o znaajnu ulogu u njihovom razvitku i odreivanju njihovog mesta. 1azlike u prevoznim kapa itetima izmeu pojedinih saobraajnih grana proistiu na prvom mestu iz razliitih tehnikih karakteristika i to kako saobraajnog puta, tako i samog saobraajnog sredstva. 2 obzirom na karakter saobraajnog puta, otpor pri kretanju vozila na "elezni i je znatno manji, pa je usled toga i mogunost istovremenog pokretanja velikih masa daleko vea. 'eutim, detaljnije analize, naroito koje bi uzimale u obzir odnos te"ine vozila prema vunoj snazi, zatim odnos tovarne sposobnosti koja otpada na jedan kilogram sopstvene te"ine vozila itd. ,okazale bi da je kvalitativno iskoriavanje vune snage i tovarnog prostora u auto saobraaju povoljnije nego u "eleznikom. ,ri uporeivanju transportne sposobnosti pojedinih saobraajnih grana potrebno je posmatratii brzinu obrta jednog vozila odnosno jedne kompozi ije jer i to u znatnoj meri utie na kapa itet
1

%pseni a '., Saobraajni sistemi, 3ia kola za menad"ment u saobraju i arini, *i, 4556.god

prevoza. 1eni, a naroito morski brodovi imaju, kao jedna eksploata iona jedini a, znatno vee transportne kapa itete od "elezni e, a pogotovu od automobila. 'eutim, ako posmatramo ukupan obim prevoza ( koliinu tona robe, udaljenost na koju se roba prevozi ( mi emo svakako doi do drugaijih rezultata nego ako statiki uporeujemo prevozni kapa itet. jednog broda i jedne kompozi ije voza. U svakom sluaju kada se radi o uporeivanju prevoznih kapa iteta pojedinih saobraajnih grana, mora se imati u vidu i kotanje saobraajnih sredstava, odnosno veliina investi ija po jednoj toni nosivosti odnosno po jednom putnikom mestu. %vo je va"an pokazatelj koga uvek treba imati uvidu kada se pristupa detaljnijim analizama, a naroito kada treba doneti odluku. 2.1. #r$ina prevo$a +rzina prevoza jeste jedna od vrlo znaajnih tehnikih i eksploata ionih osobina pojedinih saobraajnih sredstava. +rzina prevoza svih saobraajnih sredstava se neprekidno poveava, i ona naroito raste uporedo sa porastom kapa iteta pojedinih saobraajnih sredstava. &ada se govori o brzini saobraajnih sredstava, kao faktoru koji utiu na kvalitet prevozne usluge, a isto tako na prevoznu sposobnost pojedinih saobraajnih grana, treba imati u vidu razlikovanje nekoliko vrsta brzina. .ako, na primer, treba razlikovati:4 maksimalno moguu brzinu koju jedno saobraajno sredstvo prema svojim tehnikim karakteristikama moe da dostigne tehnika brzina!; brzinu vonje, brzinu sa kojom jedno saobraajno sredstvo proseno vozi; brzinu putovanja odnosno komercijalnu brzinu, tj. brzinu sa kojom se jedan putnik odnosno tona robe prevezu od polaznog do uputnog mesta.

Da bi tehnike brzine pojedinih saobraajnih sredstava stvarno mogle da dou do izra"aja, potrebno je da se organiza ijom prevoza obezbedi to povoljniji odnos izmeu maksimalnetehnike brzine i brzine vo"nje na jednoj strani, a na drugoj strani izmeu brzine vo"nje i brzine putovanja odnosno komer ijalne brzine. Ukoliko je komer ijalna brzina bli"e brzini vo"nje, utoliko vie dolaze do izra"aja tehnike karakteristike i prednosti jednog saobraajnog sredstva nad drugim. !bog toga je organiza ija prevoza, a naroito vreme zadr"avanja na usputnim stani ama, broj tih zadr"avanja, organiza ija prikljunih veza itd. 3rlo znaajna za uspostavljanje to ra ionalnijeg odnosa izmeu brzine stvarnog kretanja roba i putnika i tehnikih brzina saobraajnih sredstava.

2.2. #e$bednost saobraaja & osnovne karakteristike i $na'aj

Draga 1., "ezbednost saobraaja, 2aobraajni fakultet, +eograd, /768.god.

+ezbednost u saobraaju predstavlja jednu od najva"nijih predpostavki dobrog funk ionisanja saobraaja. 2 obzirom na to da se saobraaj manifestuje u kretanju prevoznog sredstva i prenoenju robe odnosno putnika sa jendog mesta na drugo, naravno javljaju se i odreene opasnosti. .e opasnosti mogu da se pojave u obliku oteenja ili unitenja robe ili pak ozlede ili usmrenja putnika. +ezbednost u saobraaju nam govori da se bezbednom vo"njom mo"e osigurati, da nema povrede vozaa kao i da vozai vozila ne pouzrokuju nikakvu tetu bilo kom drugom vozilo koje se kree u blizini. +ezbednost saobraaja se mo"e posmatrati sa dva aspekta, a to su:8 bezbednost osoblja koje obavlja proces prevoza po svojoj pro#esionalnoj dunosti; bezbednost robe i putnika koji se prevoze.

!akonom o bezbednosti u saobraaju se ureuju pravila saobraaja, ponaanje uesnika u saobraaju na putu, ogranienja saobraaja, saobraajna signaliza ija, zna i i naredbe kojih se moraju pridr"avati uesni i u saobraaju, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozai za upravljanje vozilima, osposobljavanje kandidata za vozae, polaganje vozakih ispita, pravo na upravljanje vozilima, izdavanje vozakih dozvola, izdavanje nalepni a za vozila za osobe sa invaliditetom, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozila, tehniki pregledi, ispitivanje i registra ija vozila, posebne mere i ovlaenja koji se primenjuju u saobraaju na putu, kao i druga pitanja koja se odnose na bezbednost saobraaja na putevima. !akonom se ureuju osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi u pogledu bezbednosti saobraaja.

". )sobine vo$ila koje *ti'* na be$bedno odvijanje saobraaja


2va motorna vozila sastavljena su od osnovnih sklopova, mehanizama i sistema koji omoguavaju izvrenje osnovne funk ije vozila i imaju sledee glavne sisteme i mehanizme: pogonski agregat sa ureajima, sistem prenosa snage, hodni sistem sistem kretaa!, sistem za upravljanje, sistem oslanjanja, nadgradnju, noseu konstrukciju, elektrine ureaje i specijalne ureaje. &onstruk ijom i proizvodnjom vozilo dobija odreene elemente od kojih zavisi bezbednost saobraaja. &onstruk ija treba da omogui izradu to aerodinaminijeg, lakeg i bezbednijeg vozila, uz prihvatljivu enu. &od novijih vozila se u smislu poveane bezbednosti prednja konstruk ija deli u zone koje su napravljene od raznih vrsta elika, motor se uglavnom postavlja popreno, kabina se osigurava ipkama, pragovima, prednji delovi se rade od plastike radi zatite peaka i sl. Udeo vozila kao inio a saobraajnih nezgoda zvanina statistika svodi na 89 do :9, ali taj pro enat je znatno vei jer se pri uviaju nakon saobraajne nezgode ne mogu do kraja odrediti pojedini parametri vozila kao uzroni i saobraajne nezgode.; U proizvodnji vozila sve se vie koriste novi materijali. ,re svega se misli na plastine, kao i
3 4

2lu"beni glasnik 12, br. :8<45/5. god. ===.semafor.rs

re iklirane materijale. *a nekim vozilima odbojni i imaju praktino dekorativnu funk iju, a za izradu karoserije se koriste tanji limovi. )zrada vozila poinje na raunaru, pravljenjem modela. )zrada modela se zasniva na osnovu 8D tehnologije, raunarske tomografije ili na osnovu podataka dobijenih digitaliza ijom. &ao materijali mogu se koristiti: drvo, polimeri, metali, keramika i kompoziti u raznim obli ima.: 'odeli se izrauju u svrhu pro ene oblika i dimenzija, odreivanja funk ionalnosti, ergonomskih studija, izrade uzoraka za kup a ili ispitivanje tr"ita, testiranje u vazdunim tunelima i sl. &ada se prou sve faze i model pro eni kao uspean, pristupa se serijskoj proizvodnji. .ehniko odr"avanje motornih vozila obuhvata organiza iju radova iji je ilj odr"avanje funk ije vozila u elini u ispravnom stanju, a obuhvata tehniko opslu"ivanje i opravku. ,od tehnikim opslu"ivanjem podrazumeva se skup tehnikih poslova koji obezbeuju odr"avanje motornih vozila u stanju tehnike ispravnosti. > ,od opravkom se podrazumeva skup tehnikih poslova radi otklanjanja neispravnosti i ponovnog uspostavljanja tehniki ispravnog stanja i radne sposobnosti motornih vozila. .ehniko opslu"ivanje obuhvata: spoljnu negu #pranje, ienje i brisanje$, redovno tehniko odr"avanje #svakodnevni pregledi i kontrole opteg stanja vozila$ i snabdevanja pogonskim materijalima #gorivom, mazivom, vazduhom i raznim tenostima$. 2vako ko hoe da proda vozilo, mora da podnese dokaze da vozilo odgovara zahtevima odgovarajuih pravilnika. Da bi vozilo dobilo odobrenje tipa, mora da proe ispitivanje za sve pravilnike koji se odnose na tu vrstu vozila. .ako svako vozilo koje je homologovano u skladu sa ?3.@ #odobrenjem tipa elog vozila$, sigurno odgovara zahtevima bilo koje zemlje Avrope. )zmeu ostalog, tu se pojavljuju i pojmovi kategorija vozila po emisiji izduvnih gasova Auro /,4,8,;,:.. *akon uspenog testiranja vozila u laboratoriji za homologa iju vozila, vri se odobrenje tipa vozila u pogledu tetne emisije. B ,ored tehnike dokumenta ije, koja sadr"i deklarisane karakteristike posmatranog vozila, vozilu se dodeljuje i odgovarajua homologa iona oznaka. ,rema pravilniku ACA 68 ona mora da bude postavljena pored identifika ione ploi e vozila i treba da bude itka i neizbrisiva.

".1. Ure+aji $a osvetljavanje i svetlosn* si nali$acij* Ureaji za osvetljavanje i svetlosnu signaliza iju na motornim i prikljunim vozilima su:6
5 6

@damovi '., $vod u saobraaj, 2aobraajni fakultet, +eograd, /777.god. Draga 1., "ezbednost saobraaja, 2aobraajni fakultet, +eograd, /768.god. 7 ===.semafor.rs 8 2tani +., %lementi saobraajnog projektovanj&'orizontalna signalizacija, 2aobraajni fakultet, +eograd, /77;.god.

ureaji za osvetljavanje puta, ureaji za oznaavanje vozila i ureaji za davanje svetlosnih znakova.

,ostavljanje ili korienje ureaja na vozilu koji daju, odnosno odbijaju svetlost vidljivu uesni ima u saobraaju u bojama koje nisu predviene propisima o uslovima koje moraju da ispunjavaju vozila u saobraaju na putu, nije dozvoljeno. Ureaji za osvetljavanje puta za davanje svetlosnih znakova, postavljeni na prednjoj strani motornog i prikljunog vozila, ne smeju davati svetlost rvene boje vidljivu sa prednje strane vozila, niti svetlost bele boje od svetala i reflektujuih materija postavljenih na zadnjoj strani vozila, odnosno vidljivih sa zadnje strane vozila. )zuzetno, ovo pravilo se ne odnosi na svetla za osvetljavanje puta pri vo"nji unazad, pokretno svetlo za istra"ivanje #reflektor$, svetla za osvetljavanje zadnje registarske tabli e i registarsku tabli u prevuenu belom reflektujuom materijom, kao i rveno trepue svetlo na posebnim motornim vozilima koja prate vozila pod pratnjom. ".2. Ure+aji $a osvetljavanje p*ta ,od ureajima za osvetljavanje puta podrazumevaju se: glavni #arovi, #arovi za maglu, svetlo za vonju unazad, dnevno svetlo, #arovi za osvetljavanje mesta gde se izvode radovi, pokretni #ar ( re#lektor. Ureaji za osvetljavanje puta na prednjoj strani vozila moraju biti povezani tako da se ne mogu ukljuiti dok se ne ukljue zadnja i prednja pozi iona svetla i svetla za osvetljavanje zadnje registarske tabli e. Dlavni farovi su ugraeni sa prednje strane motornih vozila i u njima su smetena duga i kratka svetla za osvetljavanje puta, a mogu biti ugraena i prednja pozi iona svetla, kao i pokazivai prav a. *a motornim vozilima na etiri ili vie tokova i na motornim vozilima na tri toka koja su ira od /,8 m, glavni farovi moraju biti ugraeni i izvedeni kao dva ili etiri glavna fara, od kojih su dva za kratko svetlo. 2vetlost glavnih farova mora biti bele boje. &ada je glavni far izveden tako da daje samo dugo ili samo kratko svetlo, far velikog svetla ne sme biti postavljen bli"e spoljnom gabaritu vozila. 3elika #duga$ svetla se upotrebljavaju za osvetljavanje puta, a kombinovano sa kratkim svetlom i za signaliza iju nou, dok se kratka svetla upotrebljavaju umesto dugih za osvetljavanje puta u odreenim sluajevima. &ada se ukljue velika svetla za osvetljavanje puta, automatski mora da se upali kontrolna plava lampa na kontrolnoj tabli u vozilu ili na kontrolnoj tabli moto ikla. Ureaj za ienje glavnih farova obavezan je samo na vozilima za prevoz putnika i teretnim vozilima, koja imaju kratka svetla sa gasnim izvorom svetlosti. Ureaj za nivela iju snopa glavnih svetala obavezan je na vozilima za prevoz putnika i teretnim vozilima. ".". Ure+aji $a o$na'avanje vo$ila 2lu"e da nou i danju i u drugim sluajevima smanjene vidljivosti vozila budu oznaena,
7

odnosno osvetljena od strane drugih uesnika u saobraaju. ,rema va"eim propisima, motorna vozila moraju posedovati: prednja i zadnja poziciona svetla od kojih su prednja svetla bele, a zadnja svetla crvene boje. %va svetla moraju biti ukljuena u isto vreme dok su ukljuena svetla za osvetljavanje putaE parkirna svetla mogu na motornim i prikljunim vozilima biti postavljena na dva naina: na bonoj strani vozila u vidu posebnog svetla koje napred daje svetlost bele, a pozadi rvene boje, ili su postavljena na prednjoj i zadnjoj strani vozila. *a motornom vozilu na etiri ili vie tokova, motornom vozilu na tri toka koja su ira od /,8 m i prikljunom vozilu irine preko /,> m, moraju biti ugraena dva prednja pozi iona svetla bele boje i dva zadnja pozi iona svetla rvene boje. *a prikljunom vozilu irine do /,> m ne moraju biti ugraena prednja pozi iona svetla, a moraju biti ugraena dva zadnja pozi iona svetla rvene boje. *a motornom vozilu na dva toka i motornom vozilu na tri toka koja nisu ira od /,8 m, mora biti ugraeno jedno prednje pozi iono svetlo bele boje. *a mopedu i moto iklu mora biti ugraeno jedno ili dva zadnja pozi iona svetla rvene boje. *a vozilima koja su prvi put registrovana u 1epubli i 2rbiji nakon /. jula 45//. godine, osim na traktorima i prikljunim vozilima za traktor, moraju biti ugraena gabaritna svetla kada njihova irina prelazi 4,/ m. Dabaritna svetla mogu biti postavljena i na vozilima ija irina iznosi od /,6 m do 4,/ m.7 Dabaritna svetla postavljena na gornjem prednjem delu daju svetlost bele boje, a gabaritna svetla postavljena na zadnjem gornjem delu daju svetlost rvene boje. ".%. Ure+aji $a davanje svetlosnih $nakova 2lu"e da druge uesnike u saobraaju obavestimo o naim namerama i radnjama koje inimo ili "elimo da uinimo sa vozilom. U ove ureaje spadaju:/5 Stop svetla, kojima voza pri upotrebi radne koni e najavljuje da namerava da smanji brzinu kretanja vozila ili da "eli da zaustavi vozilo. %na daju svetlost rvene boje i povezana su tako da se automatski ukljuuju pri upotrebi radne koni e. *a motornom vozilu na etiri ili vie tokova, motornom vozilu na tri toka koja su ira od /,8 m i prikljunom vozilu, na zadnjoj strani vozila moraju biti ugraena najmanje dva stop svetla, tako da daju svetlost rvene boje. *a mopedu, odnosno moto iklu, na zadnjoj strani vozila mora bit ugraeno najmanje jedno stop svetlo. ,utnika vozila koja su prvi put registrovana u 1epubli i 2rbiji nakon /. marta 45//. godine, moraju imati tree stop svetlo ugraeno simetrino u odnosu na srednju uzdu"nu ravan vozila. 'otorna vozila koja na ravnom putu ne mogu razviti brzinu veu od 4: km<h ne moraju imati stop svetla. )okazivai pravca slu"e za najavu promene smera kretanja. Ugrauju se po dva na prednjem i zadnjem, a po jedan na prednjem bonom delu vozila #vozila poslednjih genera ija imaju pokaziva prav a na vozakom ogledalu$. 2vetlost pokazivaa prav a mora biti "ute boje. *a vozilima koja su prvi put registrovana u 1epubli i 2rbiji pre /. jula 45//. godine, kontrola ukljuenosti pokazivaa prava a mora biti obezbeena

2tani +., %lementi saobraajnog projektovanj&'orizontalna signalizacija, 2aobraajni fakultet, +eograd, /77;.god. 10 3ukievi 1., *egulisanje i bezbednost saobraaja, !avod za ud"benike i nastavna sredstva, +eograd, /76:.god.

pomou optike i zvune naprave u kabini vozaa(zvuk i kontrolna lampa koji se ukljuuju istovremeno #automatski$. ,rikljuna vozila imaju samo dva zadnja pokazivaa prav a, dok moto ikli mogu biti bez njih. Ugradnja svetlosnog ili zvunog znaka za kontrolu pokazivaa prav a na traktorima je obavezna na svim traktorima ija najvea konstruktivna brzina prelazi ;: km<h. $reaj za istovremeno ukljuivanje svih pokazivaa pravca na motornim vozilima sa tri, etiri ili vie tokova, mora biti ugraen, a kontrola ukljuenosti se obezbeuje putem kontrolne lampe rvene boje u vidnom polju vozaa. *a ovaj nain obavetavaju se ostali uesni i u saobraaju da je vozilo zaustavljeno na kolovozu #zbog kvara i sl.$ ili da se vue.

".(. Ure+aji $a spajanje v*'no i priklj*'no vo$ila Ureaj za spajanje vunog i prikljunog vozila, osim kod moto ikla sa bonom prikoli om, mora biti postavljen u uzdu"noj, simetrinoj, vertikalnoj ravni vozila i izveden zglobno, tako da omoguava pokretljivost ureaja u svim prav ima u prostoru. %sovini a ureaja za spajanje vunog i prikljunog vozila, pomou koje se spaja vozilo, mora imati osigura koji onemoguava, pri normalnoj upotrebi, razdvajanje spojenih vozila. Ureaj za spajanje vunog i prikljunog vozila mora biti privren za ojaani deo vunog vozila. "./. )stali delovi vo$ila od posebno $na'aja $a be$bednost saobraaja Unutranja rasveta u prostoru za vozae i putnike mora postojati u svim motornim i prikljunim vozilima za prevoz putnika, osim na turistikom vozu. +rave na vratima vozila, koja su prvi put registrovana nakon /.januara /76B. godine, moraju biti dvostepene i ugraene i izvedene tako da drugi stepen brave spreava otvaranje vrata, ako vrata nisu potpuno zatvorena. ,oklop i na svim spoljanjim stranama motornih i prikljunih vozila moraju biti izvedeni, odnosno osigurani tako da je onemogueno da se sami otvore za vreme vo"nje, pa ni pri jaim potresima vozila. +rani i na motornim vozilima, koji su najistureniji delovi vozila, moraju biti ugraeni i izvedeni na prednjoj i zadnjoj strani putnikih i teretnih vozila najvee dozvoljene mase do 8:55 kg. ,ostojanje prikljuka za vuu vozila u sluaju neispravnosti, koja omoguava spajanje u"eta, odnosno poluge za vuu, je obavezno na autobusima, putnikim i teretnim vozilima. ,ostojanje ureaja za obezbeenje vozila od neovlaene upotrebe je obavezno samo na putnikim vozilima. ,rozori na autobusima koji slu"e za izlaz u sluaju opasnosti moraju biti oznaeni natpisom i sa unutranje i sa spoljanje strane. @utobusi prvi put registrovani u 1epubli i 2rbiji nakon /. januara 45/8. godine, koji imaju vie od /> sedita za putnike, moraju imati otvor za izlaz u sluaju opasnosti na krovu, koji mora biti oznaen samo sa unutranje strane.// *a teretnim vozilima i autobusima koji su prvi put registrovani
11

3ukievi 1., *egulisanje i bezbednost saobraaja, /76:.god.

!avod za ud"benike i nastavna sredstva, +eograd,

u 1epubli i 2rbiji nakon /. jula 45//. godine, ugradnja graninika brzine je obavezna. *a autobusima i na teretnim vozilima ija najvea dozvoljena masa prelazi 8.:55 kg, a ne prelazi B:55 kg, na kojima je obavezna ugradnja graninika brzine, isti mora obezbediti da se vozilo ne mo"e kretati brzinom veom od /55 km<h. *a teretnim vozilima ija najvea dozvoljena masa prelazi B:55 kg, kao i na vozilima za prevoz opasnog tereta, graninik brzine mora obezbediti da se vozilo ne mo"e kretati brzinom veom od 75 km<h.

%. Saobraajna si nali$acija * cilj* be$bednosti * dr*0sko0 saobraaj*


Favni putevi moraju da se obele"e propisanom saobraajnom signaliza ijom, kojom se uesni i u saobraaju upozoravaju na opasnost koja im preti na putu, odnosno delu puta, stavljaju do znanja ogranienja, zabrane i obaveze kojih se uesni i u saobraaju moraju pridr"avati i daju potrebna obavetenja za bezbedno i nesmetano odvijanje saobraaja. /4 2aobraajnom signaliza ijom moraju da se obele"e i opasnosti privremenog karaktera, naroito one koje nastanu usled iznenadnog oteenja ili onesposobljavanja puta, kao i privremena ogranienja i privremene zabrane u saobraaju, a ti znakovi se moraju ukloniti im prestanu razlozi zbog kojih su postavljeni. Uesni i u saobraaju du"ni su da se pridr"avaju ogranienja, zabrana i obaveza izra"enih saobraajnom signaliza ijom i da postupe u skladu sa njihovim znaenjem, takoe su du"ni da na mestima, odnosno deoni ama puta koje su oznaene znakovima opasnosti, svoje kretanje prilagode opasnostima na koje ih ti znakovi upozoravaju. 'inistar nadle"an za poslove saobraaja donosi bli"e propise o saobraajnoj signaliza iji. 2aobraajnu signaliza iju ine:/8 saobraajni znakovi, oznake na kolovozu i trotoaru, ureaji za davanje svetlosnih saobraajnih znakova u daljem tekstu+ sema#ori!, svetlosne i druge oznake na putu. 2aobraajna signaliza ija se postavlja i odr"ava tako da uesni i u saobraaju mogu na vreme i lako da ih uoe danju i nou i da blagovremeno postupe u skladu sa njihovim znaenjem. 2aobraajna signaliza ija mora se ukloniti, dopuniti ili zameniti, ako njeno znaenje ne odgovara izmenjenim uslovima saobraaja na putu ili zahtevima bezbednosti saobraaja. 2adr"aj, oblik, boja i veliina saobraajne signaliza ije mora da bude ista u svim vremenskim uslovima, pri dnevnom svetlu i pri osvetljavanju farovima. *a saobraajnu signaliza iju i na njenom nosau, zabranjeno je postavljanje bilo ega to nije u vezi sa znaenjem same signaliza ije, zabranjeno je neovlaeno postavljanje, uklanjanje, oteivanje i izmena znaenja saobraajne signaliza ije kao i opreme puta, ne smeju da se postavljaju table, znakovi, svetla, stubovi ili drugi slini predmeti kojima se zaklanja ili umanjuje uoljivost postavljene saobraajne signaliza ije. !abranjeno je postavljati predmete koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mestom
12

%pseni a '., 'ladevovi 3., ,snovi saobraaja i transporta, 3isoka kola strukovnih studija za menad"ment u saobraaju, *i, 45/5. god. 13 2lu"beni glasnik 12, br. :8<45/5. god.

10

postavljanja podra"avaju ili lie na saobraajnu signaliza iju, ili zaslepljuju uesnike u saobraaju ili odvraaju njihovu pa"nju u meri koja mo"e biti opasna za bezbednost saobraaja. %.1. Saobraajni $nakovi 2aobraajni znakovi su znakovi opasnosti, znakovi izriitih naredbi, znakovi obavetenja. Uz saobraajni znak mo"e biti postavljena dopunska tabla koja je sastavni deo saobraajnog znaka i koja bli"e odreuje njegovo znaenje. !nakovi opasnosti slu"e da se uesni i u saobraaju upozore na opasnost koja im preti na odreenom mestu, odnosno delu puta i da se obaveste o prirodi te opasnosti. !nakovi izriitih naredbi uesni ima u saobraaju na putu stavljaju do znanja zabrane, ogranienja i obaveze kojih se moraju pridr"avati. !nakovi obavetenja slu"e da pru"e uesni ima u saobraaju potrebna obavetenja o putu kojim se kreu i druga obavetenja koja im mogu biti korisna. Ukoliko bezbednost saobraaja ili saobraajno ( tehniki uslovi to zahtevaju uesni ima u saobraaju odreeni saobraajni znakovi, odnosno poruke mogu biti preneti putem znakova koji u elini ili delimino mogu da menjaju sadr"aj. *a znakovima sa izmenljivim sadr"ajem poruka, odnosno saobraajni znak mogu biti stalno aktivirane ili se aktiviraju prema potrebi i uslovima saobraaja na putu. Upravlja puta, koji je ovlaen za upravljanje saobraajem, obavlja promenu sadr"aja na znaku./; %.2. Se0a2ori !a regulisanje saobraaja i oznaavanje radova i prepreka na putu, upotrebljavaju se i semafori koji emituju svetlosne saobraajne znakove. 2vetlosni saobraajni znakovi su svetla rvene, "ute, zelene, odnosno bele boje. +rzina kretanja vozila mo"e se regulisati semaforom za regulisanje kretanja vozilom odreenom brzinom. 2emaforima sa trobojnim svetlima regulie se kretanje vozila, osim na prelazu puta preko "eleznike pruge saobraaj vozila se regulie samo svetlima rvene boje, a na mestima gde se regulie pristup vozila, dvobojnim svetlima rvene i zelene boje. &retanje tramvaja i vozila javnog prevoza putnika po putu mo"e biti regulisano i svetlosnim saobraajnim znakovima bele boje. &retanje peaka preko kolovoza se regulie dvobojnim svetlima rvene i zelene boje. *a semaforima sa trobojnim svetlima svetla su u obliku kruga, odnosno sa simbolom jedne ili vie streli a. 2emafori sa trobojnim svetlima u obliku kruga slu"e za regulisanje kretanja vozila na putu, odnosno raskrsni i. 2emaforima sa trobojnim svetlima, svetla se postavljaju po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: rveno gore, "uto u sredini, a zeleno dole. @ko je semafor postavljen iznad saobraajne trake, svetla mogu biti postavljena po horizontalnoj osi, jedno pored drugog i to: rveno levo, "uto u sredini, a zeleno desno. !a regulisanje kretanja bi ikala i mopeda na bi iklistikim trakama ili stazama, mogu se
14

Draga 1., "ezbednost saobraaja, 2aobraajni fakultet, +eograd, /768.god.

11

upotrebljavati semafori sa trobojnim svetlima./: Crveno i "uto svetlo su u obliku kruga sa simbolom bi ikla rne boje dok je zeleno svetlo sa simbolom bi ikla smeteno u krugu rne boje. *a prelasku bi iklistike staze za kretanje vozila iz stava /. ovog lana preko kolovoza, mogu se koristiti ureaji za regulisanje kretanja peaka, ako se staza nalazi uz obele"eni peaki prelaz. 3oza ne sme proi svetlosni saobraajni znak iz stava /. ovog lana kada mu je tim znakom zabranjen prolaz. @ko peaka ostrva, ostrva za usmeravanje saobraaja i drugi objekti na kolovozu nisu nou dovoljno vidljivi, moraju se obele"iti svetlima, tehnikim sredstvima za poboljanje uoljivosti #markeri, prizme, i sl.$, odnosno svetlosnim oznakama "ute boje. %.". )$nake na kolovo$* i trotoar* %znakama na kolovozu uesni ima u saobraaju stavljaju se do znanja ogranienja, zabrane i obaveze i daju obavetenja, odnosno vri se usmeravanje kretanja uesnika u saobraaju. 'ogu biti izvedene samostalno ili uz druge saobraajne znakove, pri emu njihovo znaenje mora biti meusobno usaglaeno. %znake na kolovozu ine linije, streli e, natpisi i druge oznake, na kolovozu mogu imati i reflektujua svojstva./> *a javnom putu van naselja, sa savremenim kolovozom za saobraaj u oba smera na kome postoje samo dve saobraajne trake, te trake moraju da budu odvojene odgovarajuom razdelnom linijom na kolovozu, a na dr"avnom putu prvog reda obele"ene i ivinim linijama. %znakama na trotoaru uesni ima u saobraaju stavljaju se do znanja ogranienja, zabrane i obaveze, kao i obavetenja. %znake mogu biti izvedene samostalno ili uz drugu saobraajnu signaliza iju pri emu njihovo znaenje mora biti meusobno usaglaeno.

(. 3*'a vo$ila
&ada nam je re o vui vozila, dozvoljeno nam je:/B jedno vozilo se sme vui drugo vozilo, osim prikljunih vozila, samo ako se ono zbog neispravnosti ne moe samo kretati; vozilom se ne sme vui motocikl bez bone prikolice ili drugo slino vozilo na dva kotaa; vuenim se vozilom ne smu prevoziti osobe.

15

%pseni a '., 'ladevovi 3., ,snovi saobraaja i transporta, 3isoka kola strukovnih studija za menad"ment u saobraaju, *i, 45/5. god. 16 3ukievi 1., *egulisanje i bezbednost saobraaja, !avod za ud"benike i nastavna sredstva, +eograd, /76:.god. 17 ===.ftn.uns.a .rs

12

3ozilo se sme vui nou, a i danju u sluaju smanjene vidljivosti, samo ako na svojoj zadnjoj strani ima upaljena rvena svetla za oznaavanje vozila ili ako ga vue motorno vozilo koje ima, i pri vui upotrebljava, "uto rota ijsko svetlo. !a vreme vue vozila, oba vozila moraju biti oznaena znakom kojim se oznaava zaustavljeno vozilo a to je sigurnosni trugao. *a vozilo koje vue drugo vozilo trougao se postavlja s prednje, a na vueno vozilo - sa zadnje strane. 3ozilo se na putu mo"e vui pomou u"eta, krute veze #rude$ i oslanjanjem vozila o vuno vozilo. ,omou u"eta ne smije se vui vozilo na kojem su neispravni ureaji za upravljanje ili ureaji za zaustavljanje, ni teretno motorno vozilo i autobus. &rutom vezom ne smije se vui vozilo koje nema ispravan ureaj za upravljanje ni vozilo koje je te"e od vunog vozila, ako mu je neispravna radna koni a. @ko se vozilo na motorni pogon vue pomou u"eta ili krute veze, osoba koja upravlja vuenim vozilom mora imati vozaku dozvolu za upravljanje onom kategorijom ili vrstom vozila kojoj pripada vozilo koje se vue. 3ua natovarenoga teretnog vozila s prikljunim vozilom ili bez prikljunog vozila, odnosno traktora s prikljunim vozilom doputena je samo do prvog mesta prikladnog za pretovar tereta, a izuzev i do prvog mesta na kojem se mo"e otkloniti neispravnost na vozilu. 1azmak izmeu vunoga i vuenog vozila, ako se vue u"etom, mora iznositi od tri do pet metara, a ako se vue pomou krute veze - mo"e iznositi i manje od tri metra.

/. 4ehni'ka ispravnost vo$ila


&ada uestvuje u saobraaju na putu, motorno, odnosno prikljuno vozilo mora da bude tehniki ispravno i da ispunjava druge tehnike propise i uslove. ,re poetka pregleda utvruje se da li odreeni tehniki poda i vozila, koji se upisuju u registra ioni list, odgovaraju poda ima koji su upisani u dokumenta vozila #saobraajna dozvola$. 3ozilo je tehniki ispravno ako ima ispravne sve propisane ureaje i opremu i ako zadovoljava sve tehnike normative za vozilo. 3ozilo koje je prepravljeno mo"e uestvovati u saobraaju nakon to se ispita i utvrdi da ispunjava propisane uslove. .ehniki pregledi vozila mogu biti: redovni, vanredni i kontrolni. 1edovni tehniki pregledi su godinji i estomeseni. 1edovnom godinjem tehnikom pregledu vozilo se podvrgava pre izdavanja saobraajne dozvole, odnosno izdavanja registra ione nalepni e. 1edovni godinji tehniki pregled se mo"e izvriti do 85 dana pre podnoenja zahteva za registra iju, odnosno nakon isteka roka va"enja saobraajne dozvole./6 *ovoproizvedeno vozilo nakon registra ije se podvrgava sledeem redovnom tehnikom pregledu nakon dve godine. *a tehnikom pregledu utvruje se da li motorno ili prikljuno vozilo ima propisane ureaje, kao i da li ispunjava i druge propisane uslove za bezbedno uestvovanje u saobraaju. 1edovni estomeseni tehniki pregled se mora obaviti pre isteka roka od est mese i od dana poetka va"enja saobraajne dozvole, odnosno registra ione nalepni e. 1edovni estomeseni tehniki pregled se mo"e obaviti najranije /: dana pre isteka roka od est mese i od dana poetka va"enja registra ione nalepni e.
18

2tani +., %lementi saobraajnog projektovanj&'orizontalna signalizacija , 2aobraajni fakultet, +eograd, /77;.god.

13

1edovnom estomesenom tehnikom pregledu se moraju podvrgavati: motorna i prikljuna vozila kojima se obavlja javni prevoz, autobusi, motorna i prikljuna vozila za prevoz opasnih materija, vozila koja se koriste za obuku kandidata za vozae, motorna vozila koja imaju ugraene ureaje za davanje posebnih svetlosnih i zvunih znakova ili se upotrebljavaju kao vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstva prolaza, motorna i prikljuna vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 8:55 kg, motorno, odnosno prikljuno vozilo za iznajmljivanje bez vozaa #rent-a- ar$, motorno vozilo starosti preko /: godina #starost vozila se utvruje u odnosu na godinu proizvodnje$./7 3anredni tehniki pregled obavlja se nakon popravke i pre putanja u saobraaj vozila, kod kojeg su u saobraanoj nezgodi ili na drugi nain oteeni vitalni sklopovi i ureaji bitni za bezbedno uestvovanje vozila u saobraaju, odnosno koje nakon toga nije bilo u voznom stanju, kao i vozila koje je iskljueno iz saobraaja zbog tehnike neispravnosti utvrene na kontrolnom tehnikom pregledu. .rokove vanrednog tehnikog pregleda snosi vlasnik, tj. korisnik vozila. &ontrolni tehniki pregled se vri po nalogu ovlaenog li a 'inistarstva unutranjih poslova, odnosno inspektora za drumski saobraaj, radi kontrole tehnike ispravnosti vozila. *a kontrolni tehniki pregled mo"e se uputiti samo vozilo koje je u voznom stanju, odnosno vozilo kod kojeg u saobraajnoj nezgodi nije dolo do mehanikih oteenja ureaja i sklopova od presudnog znaaja za bezbedno upravljanje vozilom. .rokove kontrolnog tehnikog pregleda, u sluaju da je na kontrolnom tehnikom pregledu utvreno da je vozilo neispravno, snosi vlasnik ili korisnik vozila, a u sluaju da je na pregledu utvreno da je vozilo ispravno, organ ije je slu"beno li e nalo"ilo kontrolni tehniki pregled.

,. 5aklj*'ak
%sobine pojedinih saobraajnih sredstava naroito dolaze do izra"aja i mogu se meusobno uporeivati po pojedinim eksploata ionim odnosno ekonomskim karakteristikama usluga koje one pru"aju. !bog toga emo posmatrati te karakteristike uporeene na osnovu nekoliko najva"nijih eksploata ionih osobina, i to: transportnu sposobnost odnosno kapa itet prevozaE brzinu prevozaE bezbednost prevozaE urednost i tanost u obavljanju prevozaE mogunost prilagoavanja potrebama prevoza, i ekonominost odnosno enu kotanja prevoznih usluga. +ezbednost saobraaja se mo"e posmatrati sa dva aspekta, a to su: bezbednost osoblja koje obavlja pro es prevoza po svojoj profesionalnoj du"nostiE bezbednost robe i putnika koji se prevoze. Ureaji za osvetljavanje i svetlosnu signaliza iju na motornim i prikljunim vozilima su: ureaji za osvetljavanje puta, ureaji za oznaavanje vozila i ureaji za davanje svetlosnih znakova. ,ostavljanje ili korienje ureaja na vozilu koji daju, odnosno odbijaju svetlost vidljivu uesni ima u saobraaju u bojama koje nisu predviene propisima o uslovima koje
19

%pseni a '., *egulisanje i kontrola putnog saobraaja, 3ojna akademija, +eograd, 4558.god.

14

moraju da ispunjavaju vozila u saobraaju ureajima za osvetljavanje puta podrazumevaju se: glavni farovi, farovi za maglu, svetlo za vo"nju unazad, dnevno svetlo, farovi za osvetljavanje mesta gde se izvode radovi, pokretni far (reflektor , na putu, nije dozvoljeno. Ureaj za spajanje vunog i prikljunog vozila, osim kod moto ikla sa bonom prikoli om, mora biti postavljen u uzdu"noj, simetrinoj, vertikalnoj ravni vozila i izveden zglobno, tako da omoguava pokretljivost ureaja u svim prav ima u prostoru. +rzina prevoza jeste jedna od vrlo znaajnih tehnikih i eksploata ionih osobina pojedinih saobraajnih sredstava. +rzina prevoza svih saobraajnih sredstava se neprekidno poveava, i ona naroito raste uporedo sa porastom kapa iteta pojedinih saobraajnih sredstava. Uesni i u saobraaju du"ni su da se pridr"avaju ogranienja, zabrana i obaveza izra"enih saobraajnom signaliza ijom i da postupe u skladu sa njihovim znaenjem, takoe su du"ni da na mestima, odnosno deoni ama puta koje su oznaene znakovima opasnosti, svoje kretanje prilagode opasnostima na koje ih ti znakovi upozoravaju. 'inistar nadle"an za poslove saobraaja donosi bli"e propise o saobraajnoj signaliza iji. 2aobraajnu signaliza iju ine: saobraajni znakovi, oznake na kolovozu i trotoaru, ureaji za davanje svetlosnih saobraajnih znakova #u daljem tekstu: semafori$, svetlosne i druge oznake na putu. &ada nam je re o vui vozila, dozvoljeno nam je: jedno vozilo se sme vui drugo vozilo, osim prikljunih vozila, samo ako se ono zbog neispravnosti ne mo"e samo kretatiE vozilom se ne sme vui moto ikl bez bone prikoli e ili drugo slino vozilo na dva kotaaE vuenim se vozilom ne smu prevoziti osobe. &ada uestvuje u saobraaju na putu, motorno, odnosno prikljuno vozilo mora da bude tehniki ispravno i da ispunjava druge tehnike propise i uslove. ,re poetka pregleda utvruje se da li odreeni tehniki poda i vozila, koji se upisuju u registra ioni list, odgovaraju poda ima koji su upisani u dokumenta vozila #saobraajna dozvola$.

674ERA4URA:

Ada0ovi 8.9 Uvod u saobraaj9 Saobraajni 2ak*ltet9 #eo rad9 1.... od. 3*kievi R.9 Regulisanje i bezbednost saobraaja9 5avod $a *d:benike i nastavna sredstva9 #eo rad9 1.-(. od. Dra a' R.9 Bezbednost saobraaja9 Saobraajni 2ak*ltet9 #eo rad9 1.-". od. )psenica 8.9 Regulisanje i kontrola putnog saobraaja9 3ojna akade0ija9 #eo rad9 211". od. )psenica 8.9 Saobraajni sistemi9 3i;a ;kola $a 0enad:0ent * saobraj* i carini9 <i;9 211-. od
15

)psenica 8.9 8ladevovi 3.9 Osnovi saobraaja i transporta, 3isoka ;kola str*kovnih st*dija $a 0enad:0ent * saobraaj*9 <i;9 2111. od. Stani #.9 Elementi saobraajnog projektovanj-Horizontalna signalizacija 9 Saobraajni 2ak*ltet9 #eo rad9 1..%. od. Sl*:beni lasnik RS9 br. ("=2111. od. >>>. oo le.co0 >>>.se0a2or.rs >>>.2tn.*ns.ac.rs

16