Kalijum je neophodan za visok prinos i dobar kvalitet povra

Kalijum je neophodan elemenat za sve ive organizme. Biljke nedovoljno obezbeene kalijumom ne mogu normalno da zavre svoj ivotni ciklus. Potrebe biljaka u kalijumu su velike. U pepelu veine gajenih biljaka od svih mineralnih materija kalijum je zastupljen u najveoj koliini i ini esto preko 40% pepela. Njegova velika zastupljenost u biljkama i viestruka uloga u ivotnim procesima ukazuje na izuzetni znaaj optimalne obezbeenosti biljaka ovim elementom. Potrebe povrtarskih biljaka za kalijumom su naroito velike zbog ega se

mnoge od njih ubrajaju u kalifilne biljke. Pored kalijuma, azota i fosfora i drugi neophodni elementi imaju veliku vanost u povrtarskoj proizvodnji, meu kojima i magnezijum i sumpor.

Kalijum u zemljitu
Biljke kalijum usvajaju preko korena iz zemljinog rastvora. Najvei deo kalijuma u zemljitu je vezan za primarne minerale ili je prisutan u sekundarnim mineralima gline. Otuda se zemljita bogata u glini odlikuju veim sadrajem kalijuma od lakih peskovitih zemljita. Od ukupnog kalijuma u zemljitu samo je

mali deo pristupaan za biljke. Stoga se namee potreba za redovnom primenom kalijumovih ubriva. Upotreba ubriva, posebno kalijumovih u nas ve dui niz godina je nedovoljna. Hraniva koja se prinosom iznose iz zemljita znaajno premauju koliinu koja se zemljitu vraa u vidu ubriva ili etvenih ostataka. Stoga je bilans hraniva uopte, a posebno kalijuma u naim zemljitima ve dui niz godina negativan. Zalihe kalijuma u zemljitu nisu neiscrpne. Ako elimo da sauvamo plodnost naih zemljita i da postiemo visoke stabilne prinose najmanje to treba da uinimo je da ubrenjem vratimo prinosom iznetu koliinu hraniva zemljitu.

Uloga kalijuma u biljkama: Poveava prinos

kalijum neposredno ili posredno utie na proticanje brojnih ivotnih procesa u biljkama. Zahvaljujui tome genetski potencijal rodnosti biljaka moe da dolazi do potpunog izraaja samo u uslovima optimalne obezbeenosti biljaka kalijumom, potrebe biljaka u kalijumu su naroito velike u fazi intenzivnog porasta kada se stvaraju preduslovi (lisna povrina i dr.) za obrazovanje visokog prinosa. kalijum poveava otpornost biljaka prema niskim temperaturama i mrazu, kalijum povoljno utie na regulaciju vodnog reima biljaka i na taj nain na njihovu otpornost prema nedostatku vode, kalijum poveava otpornost biljaka prema bolestima i tetoinama, uopte ublaava negativno dejstvo nepovoljnih uslova na rastenje i razvie biljaka i time na prinos.

Poveava sigurnost prinosa

Poboljava kvalitet proizvoda

kalijum povoljno utie na sintezu bojenih materija i time na izgled proizvoda: paradajza, paprike, cvekle, mrkve, rotkve, crvenog kupusa i drugog povra, podstie stvaranje i transport eera i time poveava njihov sadraj u biljkama, to povoljno utie na ukus proizvoda npr. lubenice, dinje, paradajza i dr., kalijum poveava krupnou plodova i mogunost njihovog skladitenja, poboljava tehnoloki kvalitet proizvoda, poveava sadraj skroba u krtolama krompira i sadraj eera u kupusu, zahvaljujui tome takav kupus se bolje kiseli, poboljava bioloku vrednost povra kao hrane, poveava sadraj C vitamina, kalijum uopte povoljno utie na izgled i hemijski sastav povra i time na njegovu trinu vrednost.

Nedostatak kalijuma
Do pojave nedostataka kalijuma kod biljaka dolazi na zemljitima koja su prirodno siromana u kalijumu i na zemljitima koja se odlikuju velikom fiksacijom, prevoenjem kalijuma u nepristupane oblike za biljke. Ve pri malom, latentnom nedostatku kalijuma dolazi do smanjenja prinosa i pogoranja nje-

Nekroza lista kod pasulja.

Nekroza vrha lista kod mrkve.

Zelena kragna na plodu paradajza.

Nekrotine pege kod krastavca.

govog kvaliteta. Pri veem nedostaku prvo na starijim, donjim, a kasnije i na mlaim listovima dolazi do pojave nekroze koja se postepeno iri sa vrha i rubnog dela liske prema lisnoj drci, biljke zaostaju u porastu, a prinos se znaajno smanjuje. U sluaju akutnog nedostatka kalijuma dolazi do odumiranja biljaka. U proizvodnim uslovima obino se susree latentni oblik, slobodnim okom nevidljiv, ili samo teko uoljiv nedostak kalijuma.

Preporuka za ubrenje kalijumom

Povre ima vee zahteve prema hranljivim materijama, posebno kalijumu, od ratarskih biljaka. Povre po jedinici povrine, posebno pri njegovom gajenju u stakleniku obrazuje veliku organsku masu. Uz to njegov korenov sistem je slabije razvijen, zbog ega je potrebno da zemljite sadri dovoljnu koliinu hraniva u pristupanom obliku za biljke. U povrtarstvu esto se smenjuju dve do tri biljne vrste u toku godine usled ega se zemljite znaajno osiromauje hranivima. Za obezbeenje biljaka kalijumom koriste se kalijum-hlorid ili kalijum-sulfat. Hlor i sumpor koji se nalaze u kalijumovim ubrivima kao balasna materija su takoe neophodni elementi za biljke. Reakcija pojedinih povrtarskih biljaka na njihovo prisustvo je razliita. Pri ubrenju vrsta koja se odlikuje veom osetljivou prema veim koncentracijama hlora kao to su: paradajz, krompir, luk, bostan i pasulj prednost treba dati primeni kalijum-sulfata. Na upotrebu kalijum-sulfata naroito povoljno reaguju: kupus, crni i beli luk, keleraba i rotkvica.

Odreivanje potrebe za kalijumom

Pri odreivanju potrebne koliine ubriva polazi se od potrebe biljke za hranivima, oekivanog prinosa i sadraja hraniva u zemljitu. Potrebna koliina kalijumovog ubriva odreuje se na taj nain to se potrebna koliina kalijuma za obrazovanje jedinice prinosa pomnoi sa oekivanim prinosom (tab. 1).

Tab 1. Potrebne koliine kalijuma za stvaranje jedne tone prinosa

Biljna vrsta Paprika Mrkva Cvekla Beli luk Karfiol Salata Krompir kg K2O/t 7,0 5,8 7,0 5,5 8,4 5,2 5,4 Biljna vrsta Paradajz Celer Crni luk Krastavac Kupus Spana kg K2O/t 6,1 6,3 4,9 4,0 5,0 5,0

Tako dobivena vrednost se koriguje sa nivoom obezbeenosti zemljita kalijumom. U sluaju odgovarajue obezbeenosti zemljita kalijumom primenjuje se izraunata koliina, pri visokoj obezbeenosti od 30 do 40%, a pri vrlo visokoj ne primenjuju se kalijumova ubriva. Pri srednjoj i niskoj i vrlo niskoj obezbeenosti zemljita primenjuje se od 10 do 20%, od 20 do 30% odnosno od 30 do 40% vea doza kalijuma nego pri odgovarajuoj obezbeenosti zemljita kalijumom (tab. 2). Pri odreivanju doze kalijuma potrebno je voditi

rauna i o specifinoj potrebi sorte za kalijumom, koja se moe znaajno razlikovati.

Tab. 2. Klasifikacija zemljita na osnovu sadraja lakopristupanog kalijuma za biljke

mg K2O/100 g zemljita Zemljite Vrlo nizak ernozem Ritska i aluvijalna zemljita
Al-rastvorljivi

Nizak

Srednji

Odgovarajui 25,1-30,0 30,1-38,0

Visok 30,1-35,0 38,1-45,0

Vrlo visok 35,0 < 45,0 <

< 12 < 15

12,1-20,0 20,1-25,0 15,1-21,0 21,1-30,0

Vreme primene kalijumovih ubriva

Vreme primene kalijumovih ubriva treba prilagodiiti pre svega potrebama biljaka za kalijumom u toku vegetacije. U povrtarstvu kalijumova ubriva koriste se kao osnovna u jesen, startna pred setvu ili sadnju i za prihranjivanje. Kod vrsta koje se odlikuju duom vegetacijom od ukupno planirane doze kalijuma oko 50% primenjuje se u jesen, oko 30% pred setvu odnosno sadnju, a preostalih 20% u vidu prihranjivanja. Kod vrsta sa kratkom vegetacijom dve

treine predviene doze kalijuma daje se kao osnovno ubrivo, a jedna treina u vidu startnog ubriva. Na zemljitima koja se odlikuju niim sadrajem kalijuma izvesna koliina kalijuma moe se primeniti i za prihranjivanje. Da bi efekat kalijumovih ubriva doao do punog izraaja potrebno je da su biljke optimalno obezbeene i sa drugim neophodnim hranljivim elementima (tab. 3). Samo harmonina, dobro izbalansirana ishrana obezbeuje visok i kvalitetan prinos povra.

Tab.3. Potreba za ubrenjem povrtarskih biljaka pri povoljnoj plodnosti zemljita

Biljna vrsta Paprika Paradajz Mrkva Celer Cvekla Crni luk Beli luk Krastavac Karfiol Kupus Salata Spana Krompir Prinos t/ha 20-30 25-40 25-35 20-30 15-25 15-30 10-20 30-40 15-25 30-45 20-30 10-20 25-40 N 80-120 85-135 90-120 110-150 75-115 80-120 70-110 80-110 90-130 120-160 80-120 70-100 100-140 Doza kg/ha P2O5 65-100 75-120 50-70 60-90 50-70 60-100 50-80 70-100 50-80 80-110 70-90 60-100 70-100 K2O MgO 30-45 25-40 20-35 30-35 25-35 20-30 20-30 25-35 35-45 10-20 25-35 20-30 30-35

140-210 150-245 145-205 125-190 105-175 75-150 55-110 120-160 125-210 150-225 105-155 80-120 135-215

Sastavio Prof. Dr. Rudolf Kastori, Poljoprivredni fakultet i Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8, Tel. 021-59-272

International Potash Institute, Coordinator Central/Eastern Europe CH-4001 Basel/Switzerland

P.O. Box 1609 Phone (41) 612612922/24, Telefax (41) 612612925 E-mail: ipi@iprolink.ch, website: www.ipipotash.org