SEMINARSKI RAD

LIZING
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
Sadraj:
1. Uvod..................................................................
.................................3
2. Istor|at ...............................................................................razvo|
znga 3
3. Defnc|a osnovne................karakterstke
znga 5
4.
........................................................................................................................................................................
Vrste
znga.............................................................................6
5.
..........................................................................................................................................................
Fnans|sk
zng........................................................................8
6. Fnans|sk zng.......................u Repubc
Srb| 10
Dodatak
1:
Pojmovnik.................................................................13
Dodatak 2: Najee nedoumice vezane za
lizing.............................14
7. Lteratura..............................................................................
........17
1. UVOD
Savremeno trzsno posovan|e se odku|e mnostvom novac|a, novh form
posovan|a, novh vdova posovne prakse organzac|e. Lzng, ako
vekovma prsutan, tek u posedn|em veku dob|a na znaca|u defntvno se
smatra trzsnom novac|om, pored fransznga, faktornga, forfetnga.
Smsao znga odskava se u Arstoteovo| tvrdn|: "Istinsko bogatstvo nije
u vlasnitvu nad imovinom, ve u !ravu da se ona koristi". Preduzece
preduzetnk ne mora|u posedovat odredeno sredstvo da b ostvarva
proft. Dovo|no |e raspoagat pravom korscen|a tog sredstva tokom
odredenog vremenskog peroda.
Lzng aranzman omogucava|u pravnm fzckm cma |ednostavn|, brz
|eftn| nacn nabavke opreme, narocto u usovma nedostatka sopstvenog
kaptaa, nedovo|no povo|nh bankarskh kredta, nefunkconsan|a pravne
drzave, kao zbog posto|an|a poreskh oaksca. Korsncma znga t
aranzman obezbedu|u fnansran|e kupovne sa pravom korscen|a predmeta
znga do steka ugovora, a pravo svo|ne prenos se na korsnka tek po
spat posedn|e rate.
Lzng se moze defnsat kao psan ugovor zmedu dve strane: zng
kompan|e (davaoca znga) korsnka opreme (prmaoca znga). U ovo|
transakc| davaac znga nabav|a opremu od dobav|aca da|e |e na
korscen|e prmaocu znga na odreden vremensk perod, dok |e korsnk
znga zauzvrat duzan da davaocu vrs perodcna pacan|a po usovma
defnsanm u ugovoru.
Osnovni !rin"i! li#ing !oslovanja je:
Davala" li#inga #adrava !ravno vlasnitvo nad !redmetom li#inga,
dok !rimala" li#inga sti$e ekonomsko vlasnitvo.
%. IS&O'I()& I ')*VO( +I*I,-)
Iako moze zgedat da |e zng |edan od nov|h metoda fnansran|a, prv
suca|ev praktcne prmene odgra su se u davno| prosost.
Sama rec zng (easng) potce od engeske rec "to ease", sto u prevodu
znac "dat pod zakup, na|am". U Egptu, oko 3.000 godna pre nove ere, u
vreme vadavne Tntesa Menesa, po|av su se prv obc davan|a stvar
pod zakup smatra se da |e to bo nastanak znga.
Pronaden su dokaz da su 2.000 p.n.e. Vavonc prmen |ednu vrstu
znga za camce stoku. |edan od prvh teoretskh opsa znga pronaden |e
u rmskm pravnm spsma.
Kroz stor|u su se, naravno, stvar da|e davae pod zakup, a se zng u
danasn|em smsu rec |av|a tek kra|em XIX veka u Amerc. Tamo, na
prmer, Be-Teephone Company, pocevs od 1877. godne, n|e prodavaa
teefone vec h |e davaa na korscen|e u obku znga.
U XX veku zng |e poceo da se prenos z Amerke u druge zem|e: Kanadu,
|apan, Engesku, Nemacku, Sva|carsku... Svakako, zem|e sa razv|en|om
trzsnom prvredom su ga posebno brzo usavrsavae.
Prvu pravu kompan|u za fnans|sk zng osnovao |e Henr Sofed 1952.
godne u SAD. Kompan|a |e osnovana sa c|em da reazu|e |ednu konkretnu
transakc|u u domenu zeeznckog transporta. Navedenom transakc|om
demonstrrana |e ekonomska efkasnost fnans|skog znga pa |e Sofed
oduco da nastav posovan|e osnu|e amercku zng kompan|u "Unted
States Leasng Corp." (ko|a se danas zove - "Unted States Leasng
Internatona Inc.").
Razvo| fnans|skog znga u Evrop poceo |e kra|em 50-th pocetkom 60-th
godna prosog veka. Nekoko faktora |e podstako brz razvo| fnans|skog
znga u Severno| Amerc zapadno| Evrop. Tehnoosk napredak stvoro |e
kod preduzeca potrebu da obnove sopstvena stana sredstva, a fnans|sk
zng |e pruzo neophodn mehanzam prbav|an|a stanh sredstava pod
povo|n|m usovma nego sto |e to suca| pr kupovn opreme.
U sto vreme, 50-th godna prosog veka doso |e do razvo|a trzsta
fnans|skh usuga znaca|n|e ponude za|mova uz nske kamatne stope, sto
|e posuzo kao nacn obuzdavan|a nfac|e cena roba. Naveden faktor, u
kombnac| s povo|nm poreskm stopama za posove znga, doprne su
atraktvnost fnans|skog znga za zng kompan|e. Povecan|e bro|a zng
kompan|a stmusao |e da| razvo| sektora fnans|skog znga u cen.
Koncept fnans|skh znga |e 70-th godna prosog veka usvo|en u
zem|ama u razvo|u Az|e, |uzne Amerke Afrke, a 80-te |e obeezo sren|e
navedenog koncepta na svetskom nvou. Danas zng predstav|a efkasan
fnans|sk nstrument za prbav|an|e obnav|an|e stanh sredstava kako za
maa sredn|a preduzeca, tako za fnansran|e monskh doarskh
transakc|a u domenu transporta (na prmer, zng avona), u vaden|u nafte
(zng naftnh zvora) drugde.
.ross/border li#ing
Lzng transakc|a se vod kao cross-border zng transakc|a ako davaac
zakupa (zng kompan|a) prmaac znga ma|u sedsta u razctm
pravosudnm sstemma. U takvom suca|u, zem|a sedsta dobav|aca nema
nkakav znaca|. Na|sozen|e cross-border zng transakc|e mogu da
obuhvate neograncen bro| zema|a ucesnca.
Prve cross-border zng transakc|e reazovae su amercke zng kompan|e
50-th godna. Razct tpov opreme prozvedene u SAD su u skadu sa
ugovorma o cross-border zngu prebacvan u druge zem|e. U takvm
suca|evma davaac znga ostvarvao |e pravo na ubrzanu amortzac|u
predmeta znga dob|an|e odredenh poreskh benefc|a po osnovu
uagan|a, te su na ta| nacn sman|van troskov cross-border znga za
prmaoce znga sa sedstma u drugm zem|ama. Kasn|e su brtanske
evropske frme pocee da prmen|u|u ovu praksu, ko|a |e trenutno sroko
rasprostran|ena u Az|.
Prednost cross-border zng transakc|a |e u poreskm oakscama ko|e su
dostupne u odredenm zem|ama. Na ovu vrstu zng transakc|e moze se
gedat kao na zvoz poreskh benefc|a z zem|e davaoca znga u zem|u
prmaoca znga. Cross-border zng transakc|e takode suze kao
popuaran mehanzam za proda|u opreme prozvedene u zem| davaoca
znga.
Naveden mehanzm proda|e su prcno ekonomcn za prozvodace |er m
omogucava|u reazac|u transakc|a ko|e se praktcno u potpunost
fnansra|u putem znga. Zauzvrat, prmaoc znga takode ostvaru|u
prednost |er |e u zem| davaoca znga moguce obezbedt fnansran|e
posa uz nzu kamatnu stopu nego u zem| prmaoca znga, sto se naravno
odskava u troskovma transakc|e.
Medutm, posto| znaca|an nvo rzka u vez cross-border zng transakc|a,
ko| mora|u bt razmotren pre uaska u takav posao: rzk vezan za razcte
pravosudne ssteme, rzk dvostrukog oporezvan|a, pogresna procena
kredtnog rzka, potck rzk, vautn rzk, td.
Kod nas se zng |av|a od sredne XX veka to prvo u vdu uzman|a u zakup
eektronskh ureda|a. Od sedamdeseth godna na da|e zng posov su se
poce sroko uprazn|avat, obuhvata|uc mnostvo ob|ekata, na|pre
nvestconu opremu, pa zatm prozvode za stanovnstvo. Danas, sto zbog
stranh frm ko|e nastupa|u na nasem trzstu, sto zbog povecane trzsne
or|entac|e domach frm, posov znga su u nagom razvo|u.
0. D12I,I.I() I OS,OV,1 3)')3&1'IS&I31
+I*I,-)
+i#ing |e ugovor ko|m se |edna strana obavezu|e da ce drugo| stran
predat predmet znga na korscen|e, na odreden vremensk perod, dok se
druga strana obavezu|e da ce za to patt odgovara|ucu naknadu. Iz ove
defnc|e se na prv poged moze zak|uct da zng n|e nsta drugo do
obcan zakup stvar u tom suca|u se mozemo zaptat zasto onda
ekonomst kompku|u stvar korste strane rec, kada posto| vro
|ednostavna srpska rec - zakup. Odgovor ez u cn|enc da |e zng zapravo
mnogo vse od obcnog zakupa.
Lzng |e kompeksna mesavna pravnh posova: zakupa, kupoproda|e sa
pravom zadrzavan|a prava svo|ne, ugovora o deu, kredtran|u, pruzan|u
spec|azovanh usuga, ugovora o obucavan|u kadrova |os mnogo toga.
Ugovorom o zngu se preduzeca obcn gradan, umesto da kupe
komp|utere, ureda|e, automobe, neku drugu opremu samm tm pate
n|hovu punu cenu, obraca|u prozvodacu spec|azovanom zng
preduzecu da m tu opremu da u zakup, za odreden perod u kome ce
pacat ugovoren znos u ratama, s tm da on stcu pravo da tu opremu
korste do ugovorenog roka da |e pose toga eventuano otkupe. Davaac
znga moze bt drektno prozvodac, spec|azovana kompan|a ko|a
uzma opremu od prozvodaca da|e |e u zakup korsnku. Ugovorom se |os
moze defnsat mogucnost da, ako se rad o kompeksno| oprem, davaac
znga obezbed obuku kadrova, popravku eventuanh kvarova s.
Lzng |e veoma vazan zvor sredn|orocnog dugorocnog fnansran|a, |er
predstav|a
ekonomsk efkasno resen|e nabavke sredstava potrebnh za posovan|e
preduzeca.
Lzng pruza mogucnost preduzecma da modernzu|u svo|u opremu samm
tm
postanu efkasn| konkurentn|. Lzng |e narocto pogodan za maa
sredn|a
preduzeca, kao nova, tek osnovana preduzeca ko|a cesto ne mogu da
racuna|u na
druge mogucnost fnansran|a. Upravo zato vade mnogh zema|a
podrzava|u zng
kao vazan metod podstcan|a
nvestc|a.
Lzng ndustr|a |e danas u svetu veoma razv|ena. U mnogm zem|ama se
putem znga fnasra vse od cetvrtne svh nabavk posovne opreme.
Samo u zem|ama u razvo|u se godsn|e putem znga fnansra nabavka
nove opreme voza u vrednost od preko 40 m|ard doara.
Svak po|ednac preduzece ko|e se oduc da ude u zng aranzman, tu
oduku donose sagedava|uc prednost nedostatke znga u odnosu na
samofnansran|e kupovnu na kredt. Sedece prednost znga su u
na|vecem bro|u suca|eva oducu|uce:
- Nabavkom na zng se ne da|e gotov novac, kao kod samofnansran|a
nema zaduzvan|a unapred davan|a avansa, kao kod kupovne na kredt.
- Lzngom korsnku osta|e mogucnost korscen|a kredta u druge svrhe, |er
banke ce tesko odobrt kredt komtentma ko| vec korste nek drug kredt,
a zng n|e kredt.
- Dobrom organzac|om panom otpate moze se ukopt da se svaka rata
naknade korscen|a neke opreme na zng pokrva prvom sredstava po
osnovu reazac|e robe prozvedene tom opremom.
- U suca|u da |e neka stvar korsnku potrebna samo odredeno ogranceno
vreme, npr. sezonsk, zng |e mnogo bo|e resen|e od kupovne te stvar, |er
b dugorocna kupovna ba nerentabna.
- Odredena oprema ko|a, kao gradevnske masne na prmer, po svo|o| cen,
n|e dostupna korsncma, a ne moze se n dobt na kredt. U tom suca|u |e
zng |edno moguce resen|e za n|eno korscen|e.
- Pravne formanost u vez zak|ucen|a samog ugovora se mnogo brze
zavrsava|u nego kod bankarskh kredta.
Pored bro|nh prednost, zng ma odredene nedostatke. Bro|cano,
svakako da h |e man|e, a sustnsk nsu zanemar|v. Rad se o cn|enc da
se zng, kada posmatramo cfru dob|enu sabran|em svh rata nadoknade u
toku korscen|a predmeta znga, cn skupm nacnom nabavke dobara
opreme. Ta suma varra od suca|a do suca|a, a ako korsnk nema
gotovnu n|e kredtno sposoban zng osta|e sasvm dobro resen|e.
U vecn zema|a ugovor o zngu n|e pravno regusan. Zbog toga se u tm
zem|ama za zng prmen|u|e pravna reguatva ko|a se odnos na zakup.
Kod nas do skoro nsu posto|a props ko| regusu ovu mater|u. Pocetkom
|una 2003. godne |e stupo na snagu Zakon o fnans|skom zngu, a on se
prmen|u|e od 01. 01. 2004. godne. O ovome deta|n|e na str. 10
(podnasov: Fnans|sk zng u Repubc Srb|).
4. V'S&1 +I*I,-)
Dve osnovne vrste li#inga, ko|e se na|cesce srecu u praks, su:
1. 5inansijski li#ing
2. o!erativni li#ing
Fnans|sk zng |e skapan|e dugorocnog ugovora u kome se korsnk znga
obavezu|e da ce zvrst pacan|a tako da ukupan znos svh rata premasu|e
znos nabavne cene date stvar, tzv. fu-pay-out ugovor. Pr tome, rok
tra|an|a znga |e 70-90% ocekvanog veka tra|an|a te stvar, tako da |e
ogcno da se data stvar pose steka tog roka vse ne moze davat u zakup
nekom drugom korsnku (|er vred mnogo man|e). Rad se uvek o pokretno|
nepotrosno| stvar: oprema, voza, postro|en|a, komp|uter... Korsnk snos
sve troskove rzke vezane za datu opremu. Ovakav ugovor ne moze bt
otkazan.
O fnans|skom zngu cu govort deta|n|e u nastavku teksta (str. 8).
Operatvn zng |e, za razku od fnans|skog, kratkorocan otkazv u svako
doba. Tra|an|e ugovora |e krace od ekonomskog veka date opreme, a
naknada |e man|a od vrednost opreme. Sve troskove rzke snos davaac,
a to su rzk suca|ne propast stvar, zastareost, troskov osguran|a,
odrzavan|a, nabavke rezervnh deova, obuke kadrova, pruzan|e tehncke
pomoc... Kod operatvnog znga, nakon steka peroda znga, korsnk
vraca predmet znga davaocu znga.
'a#like i#me6u 5inansijskog i o!erativnog li#inga sasto|e se pre svega
u tome sto fnans|sk zng predstav|a fnansran|e kupovne, a operatvn
fnansran|e korscen|a predmeta znga sto kod fnans|skog znga posto|
movnsk rzk, odnosno rzk propast ostecen|a predmeta znga, ko|
snos korsnk znga, dok |e kod operatvnog ta| rzk na davaocu znga.
Za razku od operatvnog znga ko| |e veoma scan kascnom
zna|m|van|u, fnans|sk zng |e mnogo kompeksn|a transakc|a. To |e
obk kredtnog aranzmana ko| fnansra nabavku odredene opreme za
potrebe prmaoca znga.
+i#ing se u !raksi moe !ojaviti i u sledeim obli"ima:
Direktni i indirektni lizing
U drektnom zngu ( prozvodack zng) |e davaac znga u|edno
prozvodac stvar ko|a se da|e na zng. Na prmer, prozvodac automoba
da|e na zng automob drektno nekom gradannu preduzecu. Ovakav
zng |e vro scan proda| na kredt, s tm sto ovde na|cesce ne doaz do
prenosa prava svo|ne nad tom stvar.
U ndrektnom zngu davaac znga n|e stovremeno prozvodac te stvar.
Davaac znga |e tzv. zng drustvo, ko|e moze bt banka neko preduzece
spec|azovano za davan|e znga, a ko|e skapa dva ugovora: |edan sa
prozvodacem, a |edan sa korsnkom znga.
Lizing pokretnih i lizing nepokretnih stvari
Lzng pokretnh stvar za predmet znga ma obcno opremu. To moze bt
Pant Leasng, gde se na zng da|u cea postro|en|a. Equpment Leasng |e
zng po|ednacne opreme. U Second Hand Leasngu se na zng da|e stvar
ko|a |e vec ba data na zng, pa |e po steku roka vracena davaocu
(naravno, pod usovom da ta stvar da|e ma upotrebnu vrednost, t|. da se
moze korstt). Lzng nepokretnh stvar |e stuac|a kada se na zng da|u
nepokretnost, zgrade.
stale vrste lizinga
Sae-and-Lease-Back |e zng nekretnna veke vrednost. Vasnk proda|e
svo|u nekretnnu, ko|a ma veku vrednost, pa |e naknadno uzma u zng.
Znac, on prenos svo|nu na nekog drugoga, zadrzava|uc pravo korscen|a
preko znga.
Leveraged Leasng |e zng vro skupe pokretne opreme vekh
ekonomskh pro|ekata dugog veka (preko 30 godna). Ovde ucestvu|u
na|man|e tr ucesnka: korsnk, davaac kredtor na dug rok. Oprema se
otkup|u|e tako sto davaac obezbedu|e 20-40% vrednost opreme, a
preosta znos se nabav|a kredtnm n|ama od banke. Kredt se osgurava
pravom zaoge na ob|ektu znga.
7. 2I,),SI(S3I +I*I,-
U !raksi 5inansijski li#ing !odra#umeva sledee:
Davaac znga, uz prethodn dogovor sa prmaocem znga, kupu|e opremu
od dobav|aca da|e mu |e na korscen|e. Prmaac znga korst ovu opremu
u posovan|u stce prhode po tom osnovu, ko| mu omogucu|u da spacu|e
ugovorene obaveze ko|e ma prema davaocu znga. Tokom peroda otpate,
oprema osta|e u pravnom vasnstvu davaoca znga. Po steku ugovora,
prmaac znga moze da se oduc da vrat opremu davaocu, da |e kup za
cenu ko|a |e znatno nza od ocekvane trzsne vrednost opreme. U praks se
na|cesce (a ne obavezno) ugovor naprav tako da pacan|em posedn|e
zng rate, prmaac znga automatsk posta|e pravn vasnk predmeta
znga.
Pr tome treba znat sedece:
1. Fnansran|em kroz formu znga korsnk ne uaze sopstvena sredstva u
nabavku predmeta, vec nvestra u svo|e redovno posovan|e, sto mu
omogucu|e otpatu mesecnh zng rata;
2. Rate znga se otpacu|u mesecno z prhoda ko| preduzece ostvaru|e
korscen|em predmeta znga;
3. Lzng rate su fksne suze kao osnovca za |asnu kakuac|u troskova, sto
|e veoma vazno za preduzece, a za fzcko ce;
4. Fnans|sk zng obuhvata na|cesce fnansran|e sa mnmanm ucescem
od 10% za putncke automobe, 25% za ako teretno vozo 20% za tesko
teretno vozo, sa maksmanm rokom otpate do 60 mesec;
Pored upate ucesca, usov za uazak u sstem znga |e poztvna ocena
bonteta ca ko|e |e podneo zahtev za odobren|e znga.
*a vreme trajanja ugovora o 5inansijskom li#ingu !redmet ugovora
je vlasnitvo li#ing kue, #a ra#liku od slu$aja kada se neto ku!i na
kredit.
8ravo vlasnitva se !renosi na korisnika !o is!lati !oslednje rate, a
amorti#a"ija !redmeta li#inga vodi se u !oslovnim knjigama
!rimao"a li#inga.
Fnans|sk zng |e cesto defnsan kao aternatvn vd fnansran|a novh
nvestc|a preduzeca. U odnosu na bankarske kredte fnans|sk zng ma
vek bro| prednost kako za davaoca tako za prmaoca znga.
8rednosti #a !rimao"a li#inga:
+i#ing se naj$ee nudi be# dodatni9 sredstava obe#be6enja - |edna
od gavnh prednost znga |e ta sto davaac znga pruza fnansran|e bez
zahteva za dodatnm obezbeden|em (upravo z razoga sto |e on pravn
vasnk predmeta znga). U prvredama u tranzc| se cesto traz dodatno
obezbeden|e, a |e ono u ovom suca|u daeko man|e nego kod
tradconanog bankarskog kredtran|a.
8ogodnost i br#ina - Upravo z razoga sto dodatno obezbeden|e na|cesce
n|e potrebno, zng moze bt ugovoren daeko |ednostavn|e brze nego
kascn bankarsk kredt (u deanom suca|u za svega |edan dan).
2leksibilnost - zng da|e mogucnost da se zapocne razv|e bzns sa
mnmanm pocetnm uagan|em (ucescem). Pan otpate zng rata moze
bt podesen tako da odgovara specfcnm potrebama korsnka znga.
8reko davao"a li#inga se $esto mogu obe#bediti dodatne usluge kao
sto su
povo|n|e odrzavan|a masna opreme, sto se ne moze ocekvat u suca|u
bankarskog kredtran|a.
8rednosti #a davao"a li#inga:
Sigurnost - Vasnstvo nad opremom |ednostavn|a procedura povraca|a
da|u davaocu znga sgurnost ko|a |e mnogo veca nego sto b to ba bo
ko|a zaoga ko|a se korst kod osguran|a kredta banaka.
'elativno jednostavna dokumenta"ija - uzroku|e da transakcon
troskov budu nsk omogucava|uc zng kompan|ama da podgnu
efkasnost na vs nvo.
:anja regula"ija - zng kompan|ama obcno n|e dozvo|eno da prma|u
depozte, pa |e n|hovo posovan|e daeko man|e kontrosano nego sto |e to
suca| kod banaka. Man| nvo reguac|e m pruza mogucnost da budu
mnogo efkasn|e.
Treba nagast da zng kompan|, kao davaocu znga, pogodnost ko|e
uzva omogucu|u da postgne vecu efkasnost. Ovme se stvara prostor da
kompan|a snz cene svo|h usuga, sto automatsk predstav|a korst za
prmaoca znga. Na ta| nacn se praktcno sve prednost ko|e ma davaac
znga ndrektno prenose na prmaoca znga.
;. 2I,),SI(S3I +I*I,- U '18U<+I.I S'<I(I
U Srb| fnans|sk zng |e u pocetno| faz razvo|a. Na tertor| Srb|e
fnans|sk zng pravno |e regusan odredbama Zakona o fnans|skom
zngu.
Zakon o fnans|skom zngu Repubke Srb|e |e usvo|en pocekom |una
2003. godne , a prmen|u|e se od 01. 01. 2004. godne. Rad se o
modernom zakonu, ko| |e podstca|an za razvo| trzsta znga. N|me |e
defnsano pre svega sedece:
- U zngu ucestvu|u tr sub|ekta: davaac, prmaac znga - korsnk
sporucac predmeta znga. U ovo| kombnac|, davaac znga, uz
zadrzavan|e svo|ne nad datm predmetom znga, prenos na korsnka
ovascen|e drzan|a korscen|a tog predmeta, na dogovoreno vreme uz
ugovorenu naknadu.
- Predmet fnans|skog znga |e pokretna nepotrosna stvar (komp|uter,
oprema, postro|en|a, voza s.).
- Prmaac znga moze bt pravno f zcko ce.
- Davaac znga moze bt preduzece c| |e mnman osnovn kapta
100.000 evra. Isporucac znga uvek prenos pravo svo|ne na davaoca,
rad da|e preda|e korsnku.
- Mnman rok na ko| se ugovor o zngu zak|ucu|e ne moze bt krac od
dve godne od dana zak|ucen|a ugovora.
- Zakon defnse prava obaveze sva tr sub|ekta znga, eventuane
sankc|e,
prestana
k
ugovor
a.
U |unu 2004. godne |e formrana Asoc|ac|a Lzng Kompan|a Srb|e (ALCS).
U Srb| |e regstrovano vse zng kompan|a ko|e nude mogucnost znga
opreme, masna voza. U praks se u proseku na|cesce nude ugovor
tra|an|a 2-5 godna sa ucescem prmaoca znga od 10-25%.
U Repubc Srb| zng svakako ma na|vecu prmenu u c|u nabavke
automoba (novh poovnh), kako za fzcka, tako za pravna ca. Zato
ovom trendu posvecu|em duznu pazn|u.
,aj$ei minimalni uslovi koji moraju biti is!unjeni #a dobijanje
automobila u li#ing su:
- na|man|e tr godne radnog staza, a mnmum sest mesec na trenutnom
posu;
- pr|ava na adres stanovan|a na|man|e godnu dana;
- podnosac zahteva zrant ne mogu bt z ste frme, n bracn drugov;
- podnosac zahteva ne moze bt mad od 23 godne, nt star| od 65 godna
u trenutku kad bude stcaa posedn|a rata za otpatu kredta;
- neto zarada podnosoca kredta zranata ne moze bt man|a od oko 12.000
dnara, a rata kredta moze bt u vsn |edne poovne cnog dohotka.
&rokovi koje ima korisnik li#inga !ri skla!anju ugovora:
- troskov odobren|a ugovora u vsn od 1 do 2% vrednost predmeta znga,
- porez na promet prozvoda na putnck automob 10 dana nakon
potpsvan|a ugovora, odnosno nakon spostav|an|a fakture,
- sudska taksa za zapsnk o utvrdvan|u prava na preuzman|e pokretne
stvar u drzavnu,
- troskov tehnckog pregeda regstrac|e voza,
- troskov obaveznog osguran|a voza,
- troskov kasko osguran|a voza,
- ugradn|a atestranog aarma u vozo (ukoko n|e ugraden),
- opreman|e voza protvpozarnm aparatom.
U slu$aju ste$aja !rimao"a li#inga, davala" ima !ravo na i#dvajanje
!redmeta li#inga =i#lu$no !ravo> i# ste$ajne mase !rimao"a li#inga,
u skladu sa #akonom kojim se ure6uje ste$ajni !ostu!ak.
Obave#a !rimao"a li#inga:
Ako prmaac znga ne spun obavezu pacan|a zng naknade o dospeost u
skadu sa ugovorom davaocu znga ne preda dobrovo|no predmet znga,
davaac znga moze sudu podnet zahtev za donosen|e resen|a o oduzman|u
predmeta znga od prmaoca znga ca u c|o| se drzavn predmet znga
naaz preda| tog predmeta davaocu znga u drzavnu. Uz zahtev se
podnos zapsnk o sporazumu ugovornh strana.
Sud je obave#an da o #a9tevu davao"a li#inga odlu$i u roku od tri
dana od dana !odnoenja #a9teva. 8ostu!ak odu#imanja !redmeta
li#inga s!rovodi se u roku od tri dana od dana donoenja reenja.
Ugovor o li#ingu treba da sadri:
- preczno odreden|e predmeta znga,
- znos naknade ko|u paca prmaac znga, kao eventuane kauzue
-devzna, rast cena na mao...
- znos po|ednh rata naknade, n|hov bro| vreme pacan|a,
- rok na ko| |e ugovor zak|ucen,
- mesto, vreme nacn sporuke predmeta znga,
- rzke od ko|h treba da se osgura predmet znga,
- nacn prestanka ugovora, opc|u kupovne produzen|a znga uz ko|u
cenu,
- troskove,
- transport predmeta znga, n|egovu montazu, tekuce odrzavan|e,
- druge eemente o ko|ma ugovorne strane postgnu sagasnost.
8rimer li#inga:
Cena u dnarma
(1EUR - 82,30
dnara)
OS,OV,) .1,) )U&O:O<I+) ;?@.;AA,AA
CARINA 129.799,44
POREZ NA PROMET 163.479,60
CENA SA CARINOM I POREZOM NA
PROMET
980.879,04
UCESCE 25% 245.219,76
RAZLIKA ZA OTPLATE 735.659,28
KAMATNA STOPA 12%
ROK OTPLATE 60 mesec
RATA KREDITA 16.364,16
TROSKOVI:
Naknada 1%
Osguran|e kredta
3% Kasko osguran|e
3%
58.852,8
0
7.356,24
22.069,4
4
29.426,4
0
UKUPNA UPLATA U
GOTOVINI (ucesce+
troskov)
304.072,56
UKUPNA UPLATA NA RATE 981.860,40
UPLATA NA KRA|U
(porez na prenos
5%)
817,92
KUPOVINA ZA GOTOVINU 980.879,04
KUPOVINA NA LIZING 1.286.750,88
CENA LIZINGA 305.871,84
Dodatak 1: Pojmovnik
Davalac lizinga - |e zng kompan|a ko|a |e regstrovana za obav|an|e
zng posova ko|a korsnku znga da|e ovascen|a da predmet znga
korst na ugovoreno vreme uz ugovorenu naknadu, zadrzava|uc pr tome
pravo svo|ne nad predmetom znga.
Primalac lizinga - |e ce (pravno fzcko) ko|e na ugovoreno vreme uz
ugovorenu naknadu od davaoca znga uzma predmet znga na korscen|e.
Operativni lizing - obk zng posa kod koga |e uobca|eno da:
- vasnstvo opreme osta|e davaocu znga nakon steka ugovora o zngu;
- vreme tra|an|a ugovora znaca|no |e krace nego procen|en ekonomsk vek
tra|an|a opreme.
Finansijski lizing - obk zng posa kod koga |e uobca|eno da:
- vasnstvo nad predmetom znga po steku ugovora o zngu automatsk
preaz na prmaoca znga;
- tra|an|e ugovora o zngu |e uporedvo sa procen|enm ekonomskm vekom
opreme.
Isporuilac ! ili Do"avlja# - fzcko pravno ce regstrovano za
prozvodn|u, trgovnu / servsran|e predmeta znga.
Lizing rata - znos pacan|a ko| prmaac znga po osnovu korscen|a
predmeta znga perodcno paca davaocu znga prema usovma
navedenm u ugovoru o zngu.
Lizing registar - baza podataka ko|a sadrz nformac|e o svm skop|enm
zng ugovorma zak|ucenm zmedu svh korsnka znga (pravnh fzckh
ca) zng kompan|a. Regstar sadrz sve reevantne nformac|e o
prmaocu, davaocu predmetu znga.
Novani tok !as"-#lo$% - za razku od znosa dobt ko|a se u bansma
preduzeca po|av|u|e kao csto racunovodstvena kategor|a, zvesta| o
novcanom toku prkazu|e sva prman|a zdavan|a novca samm tm
predstav|a pravu sku novcanh sredstava ko|ma preduzece raspoaze.
Lzng kompan|e svo|e oduke o odobravan|u znga donose upravo na
osnovu pro|ekc|e buduceg novcanog toka potenc|anog korsnka znga.
Predmet lizinga - |e svako vozo, masna oprema ko| predstav|a|u
predmet Ugovora.
Primalac lizinga !ili korisnik lizinga# - |e pravno fzcko ce ko|e sa
Davaocem znga skapa Ugovor o zngu ko|e na ugovoreno vreme uz
ugovorenu naknadu od davaoca znga preuzma predmet znga na
korscen|e.
&ata - |e ugovoren znos ko| Prmaac znga upacu|e Davaocu znga za
korscen|e predmeta; rata se upacu|e prema panu otpate z Ugovora o
zngu pr cemu su uk|ucen deo duga prpada|uca kamata.
'e()e - |e znos ko| se u ugovoreno| vsn upacu|e na racun davaoca
znga. Mnman maksman znos ucesca zavse od ugovorenog tra|an|a
znga.
*aloga - deo movne u vasnstvu za|moprmaoca ko|a suz za obezbeden|e
duga ka za|modavaocu, a ko|u za|modavc moze prenet u svo|e vasnstvo
ukoko za|moprmac prestane da spun|ava obaveze po osnovu duga.
Dodatak +: N,-./01/ N/DO'2I!/ 3/*,N/ *,
LI*IN4
5 *a(to je lizing interesantan6
- Lzng predstav|a aternatvu eksternom fnansran|u nabavke odredenog
sredstva. Na prmer, posto| nekoko mogucnost za fnansran|e kaptanh
uagan|a u preduzece - sopstvena sredstva preduzeca, trzste hart|a od
vrednost, bankarsk za|am. Lzng |e cetvrta mogucnost. U suca|u kada
preduzece ( po|ednac) ne raspoaze sa dovo|no gotovne za nabavku
neophodnog sredstva, ne moze da se kvafku|e za za|am used nedovo|ne
garanc|e, tada potrebno sredstvo moze da prbav kroz mehanzam znga.
Davaac znga kupu|e sredstvo, ko|e |e zabrao prmaac znga, od
dobav|aca, ko|eg takode moze da zabere prmaac znga, prenos ga na
korsnka znga za korscen|e u toku konkretnog peroda, u zamenu za
ugovorenu naknadu. U ovom suca|u, c| prmaoca znga |e da otkup
sredstvo da sto korst u vecem deu n|egovog ekonomskog veka.
Prmaac znga namerava da pokr|e sve na|vec deo ukupne cene
sredstva u toku tra|an|a znga stoga |e verovatno da ce po steku peroda
znga preuzet pravo svo|ne nad predmetom znga. Prmaac znga moze
da ostvar pravo svo|ne nad predmetom znga ran|e, a ne pre nego sto
otpat ukupnu cenu predmeta znga. Zauzvrat, napacu|e marzu (kamatu)
za usugu pruzan|a fnans|skh sredstava prmaocu znga. Razka od
bankarskog za|ma |e u tome sto davaac znga zadrzava pravo svo|ne nad
predmetom znga sve do momenta otpate svh zng naknada - sam
predmet znga posta|e zaog. Dake, u pogedu obezbeden|a davaac znga
se naaz u bo|o| stuac| od kredtora obcno zaog n|e neophodan ako
|este onda |e to znatno man|a vrednost nego u suca|u za|ma.
* 3o koristi usluge li#ingaB
- Sv! Uzmmo prmer S|edn|enh Amerckh Drzava, gde |e nastaa moderna
praksa znga. Osamdeset odsto preduzeca u SAD putem znga obezbedu|u
kompetnu deo sopstvene opreme. Ta preduzeca korste zng na
kontnurano| osnov -popun|avan|e, unapredvan|e, korscen|e feksbnost
ko|u zng pruza to u c|u ostvarvan|a na|efkasn|eg posovan|a. Preduzeca
ko|e korste zng su obcno man|a po vecn, usmerena na razvo|, fokusrana
na produktvnost u veco| mer tehnoosk or|entsana. To su preduzeca ko|a
ma|u mnostvo de|a, man|ak kaptaa potrebna m |e feksbnost u toku
rasta promena kroz ko|e proaze. Preduzeca ko|a se oducu|u na zng
obcno stvara|u vse novh radnh mesta stcu se po preduzetnstvu
konkurentnost.
* 3o !rua usluge li#ingaB
- Na|vec bro| zng kompan|a osnovan |e u obku f|aa banaka. Posto|e
zng kompan|e osnovane od strane vekh kompan|a - prozvodaca opreme,
kao sto su Boeng (prozvodac avona) Vokswagen (prozvodac automoba)
td. Posto| man| bro| nezavsnh zng kompan|a. Po svo|o| vecn, zng
kompan|e mogu bt mae veke. Neke od n|h se spec|azu|u za odredenu
vrstu opreme prvredne grane, a nude srok spektar opreme pratech
usuga od |ednostavnog obezbedvan|a kaptaa kroz zng, pa do odrzavan|a
opreme, korscen|a, uprav|an|a ponovnog stav|an|a na trzste.
U toku 2003. godne u Srb| |e zapoceo sa radom 7 zng kompan|a. Oceku|e
se da ce u skoro| buducnost n|hov bro| bt daeko vec.
Prema Zakonu o fnans|skom zngu, ko| |e na snaz u Srb|, ne posto|
razka zmedu domach stranh zng kompan|a. Srpsko preduzece moze
reazovat zng posao kroz cross-border transakc|u u ko|o| |e davaac znga
strana zng kompan|a banka.
* 3oliko traje !eriod li#ingaB
- Zavs od pro|ekta. Na ugovornm stranama |e da utvrde perod znga u
zavsnost od sposobnost prmaoca znga da otpat ugovorenu naknadu.
Obcno ta| perod rok znos nekoko godna, a prema srpskom
zakonodavstvu ta| rok nkada ne moze bt krac od dve godne po datumu
potpsvan|a ugovora o zngu.
* Cta moe biti !redmet li#ingaB
- Sva pokretna nepotrosna stvar - oprema, masne, voza, td. Srpsk Zakon o
zngu ne dozvo|ava zng nepokretnost. Sto se tce tra|nost sredstva -
podrazumeva se da n|e moguc zng srovna |er one presta|u da posto|e po
upotreb, te u suca|u zostanka pacan|a naknade od strane prmaoca znga,
davaac znga ne b bo u mogucnost da zvrs povraca| predmeta znga.
Dake, to mogu da budu sv predmet ko| nsu predvden za |ednokratnu
upotrebu.
* 3o moe biti davala" li#ingaB
- Svako pravno ce ko|e prmaocu znga pover predmet znga na cuvan|e u
toku odredenog vremenskog peroda u zamenu za ugovorenu naknadu, a
stovremeno zadrz pravo svo|ne nad predmetom znga. Davaac znga
moze bt strana domaca kompan|a (ko|a n|e banka), s upacenm
gotovnskm deom kaptaa od na|man|e 100.000 evra u momentu skapan|a
ugovora o zngu.
* 3o moe biti !rimala" li#ingaB
- Svako pravno fzcko ce na ko|e davaac znga prenese pravo da cuva
korst predmet znga u toku defnsanog vremenskog peroda u zamenu za
ugovorenu naknadu.
* 3o moe biti is!oru$ila"B
- Svako pravno fzcko ce ko|e na davaoca znga prenese svo|e pravo
poseda nad predmetom znga, u svrhu obezbedvan|a stog za prmaoca
znga kroz ugovor o zngu.
* Cta se deava u slu$aju kad !rimala" li#inga nije u stanju da !laa
naknaduB
- Davaac znga ma pravo da zvrs povraca| predmeta znga uz pomoc
suda, a u skadu s ubrzanom procedurom utvrdenom Zakonom o zngu.
Predmetom znga se zatm raspoaze tako da se pokr|u troskov davaoca
znga. Prmaac znga nema pravo na povraca| ran|e upacenh rata po
osnovu ugovora o zngu, |er |e predmet znga korscen prmaac znga |e
stekao dobt na osnovu korscen|a navedenog predmeta.
* Cta se deava ako !rimala" li#inga bankrotiraB
- Predmet znga se zostav|a z steca|ne mase prmaoca znga vrs se
n|egovo vracan|e davaocu znga na da|e raspoagan|e.
* 3o je odgovoran #a nedostatke na !redmetu li#ingaB
- Isporucac predmeta znga, a ne davaac znga bce odgovorn prmaocu
znga za sve mater|ane nedostatke na predmetu znga, osm ukoko n|e
drukc|e defnsano ugovorom o zngu. U vecn suca|eva, predmet znga se
sporucu|e drektno prmaocu, a ne davaocu znga. Davaac znga b trebao
da obavest sporucoca da |e sredstvo prbav|eno u svrhu znga konkretnom
prmaocu znga, a prmaac znga ma pravo da zahteva spun|avan|e
obaveza sporucoca, ko|e prostcu z kupoproda|nog ugovora, |ednako kao
da |e prmaac znga |edna od strana u tom ugovoru.
* 3oje su obave#e davao"a li#ingaB
- Davaac znga |e obavezan da zvrs prenos poseda nad predmetom znga
na prmaoca znga da omoguco n|egovo neometano neogranceno
raspoagan|e stm za vreme tra|an|a peroda znga.
* Cta se deava s !redmetom li#inga !o isteku !erioda li#ingaB
- U vecn suca|eva na trzstma u nasta|an|u, kao sto |e to suca| u Srb|,
ugovor o zngu pruza mogucnost prenosa prava svo|ne nad predmetom
znga sa davaoca na prmaoca znga po steku peroda znga. Posto
na|cesce prmaac znga u potpunost otpat nabavnu cenu predmeta
znga, tada |e vo|an da preuzme pravo svo|ne nad predmetom znga po
steku peroda znga. Medutm, to n|e obavezno na ugovornm stranama |e
da oduce da ce u ugovor ugradt mogucnost otkupa predmeta znga.
* 8ostoji li obave#no osiguranje #a !redmet li#ingaB
- Da, predmet znga mora bt osguran. Obcno |e obaveza prmaoca znga
da osgura predmet znga, osm ukoko n|e drukc|e uredeno ugovorom o
zngu.
* :oe li davala" li#inga !rodati !redmet li#ingaB
- Da, a prava prmaoca znga osta|u nepromen|ena s obzrom na novog
vasnka.
Nov vasnk ne moze preuzet u posed predmet znga, osm u suca|u kad
prmaac znga ne paca naknade. To znac da sve dok prmaac znga
uredno paca naknade, ugovor o zngu osta|e na snaz za novog vasnka.
* 8ostoje li !osebne registra"ije, li"en"e ili do#vole #a li#ing !osloveB
- U Srb| za posove znga nsu neophodne cence. Ne posto|e dozvoe ko|e
b be obavezne za zng transakc|e. Medutm, Zakonom o zngu |e
defnsano osnvan|e Regstra fnans|skog znga (od 1. |anuara 2004.
godne). Potrebno |e da sve zng transakc|e budu regstrovane |avno
dostupne. Generano |e obaveza davaoca znga da zvrs pomenutu
regstrac|u, a se ugovorne strane mogu dogovort drukc|e.
+iteratura
1. Prof. Dr Persa Ivanovc: Zastta od rzka devznog kursa,
ACCOUNT, Nov Sad, 1994.
2. Prof. Dr Persa Ivanovc: Teor|a novca bankarstvo, Nov
Sad, 2005.
3. Internet.
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com