Glava IV Pojam i osnovni elementi privrednog (ekonomskog) sistema

DEFINISANJE PRIVREDNOG
SISTEMA
Sve sisteme je mogue grubo podeliti na tri velike grupe i to na: prirodne, tehnike i organizacione sisteme Veliki organizacioni sistem, po navedenoj podeli sistema, svakako je privreda, odnosno privredni sistem
Vojislav Raki definie privredni sistem kao sistem odnosa, koji odreuju poloaj i funkcije razliitih subjekata u privrednom ivotu

 A.G. Aganbegjan privredu posmatra kao sloeni sistem sastavljen od vie podsistema (delova) izmeu kojih vladaju tehno-ekonomske i socijalnoekonomske veze R. Lang smatra da opta definicija "privrednog sistema obuhvata temeljne elemente ekonomskog procesa u okviru odreenog naina proizvodnje i odnosa meu tim elementima koji su karakteristini za oblike, institucije i nain organizacije, te funkcionisanje jedne privrede " Radmila Stojanovi privredu definie kao veliki ekonomski sistem koji je sastavljen od tri krupna podsisema i to: sistema privrednih oblasti, sistema privrednih regiona i sistema funkcionisanja privrede

 Prema V. Holesovskom postoje etiri glavne komponente privrednog sistema:

a) resursi - sredstva za proizvodnju, ljudski faktor, tehniko-tehnoloko znanje, preduzetnitvo i organizacione sposobnosti, prirodna bogatstva; b) uesnici - ljudi u razliitim situacijama i ulogama i sa razliitim ciljevima i preferencijama: kao proizvoake i potroake jedinice, kao firme i domainstva i kao drava u svojstvu proizvoaa i potroaa; c) procesori - to su pojedini aspekti i rezultati aktivnosti ekonomskih uesnika d) institucije - to su, relativno, stabilni tipovi veza i odnosa koji povezuju ekonomske uesnike i njihove aktivnosti

 Prema E. Neubergeru i W. Duffiju, privredni sistem je sastavljen od etiri, meusobno, povezane komponente: sistem donoenja odluka, informacioni sistem, sistem motivacija i koordinacioni mehanizam Oni smatraju da svaki privredni sistem raspolae posebnim koordinacionim mehanizmom. Odluke mnogih pojedinanih, ili, udruenih uesnika mogu se meusobno povezivati ili koordinisati na tri naina: snagom tradicije, tritem i planom Pod privrednim sistemom podrazumevamo skup institucionalnih reenja, mera, instrumenata i mehanizama kojima se reguliu meusobni odnosi privrednih subjekata u procesu proizvodnje, raspodele, razmene i potronje

OSNOVE PRIVREDNOG SISTEMA

Savremeni privredni sistem se danas najee shvata kao istorijska kategorija, kao najdinaminiji sistem, koji obuhvata i povezuje u skladnu celinu temeljne elemente drutvenoekonomskog procesa Za odreivanje sadraja privrednog sistema, pored osnovnog proizvodnog odnosa iskazanog u odreenom, dominantnom obliku i sadraju vlasnitva, bitno u kakvim se oblicima i preko kojih metoda organizuju privredne aktivnosti i uspostavlja korelacija njihovih razliitih oblika i procesa Za savremena drutva karakteristina je formalna samostalnost privrednih jedinica u oblasti proizvodnje i potronje, a s druge strane njihova velika izdiferenciranost i heterogenost

 Fundamentalne premise (osnove) savremenog privrednog sistema ine:

oblik i sadraj vlasnitva robno bie privrede integralna trita trite radne snage planiranje preduzee dobit vrsti principi pravne drave ogranieno struktumo prilagoavanje uloge drave u upravljanju privrednim sistemom

KLJUNI ELEMENTI PRIVREDNOG SISTEMA

Resursi Sve raspoloive materijalne i nematerijalne izvore stvaranja materijalnog bogatstva i ekonomskog blagostanja nazivamo resursima jedne zemlje. Kod nabrajanja privrednih resursa jedne zemlje najee se polazi od: geografski poloaj tip zemljita rudno i mineralno bogatstvo bogatstvo vodotokovima prosena nadmorska visina bogatstvo umama, panjacima, vazduh i sve druge organske i neorganske stvari

Posebno treba istai stanovnitvo kao resurs nad resursima

Privredni sistem Postoje klasifikacije privrednih subjekata koje ne zavise od napred navedenih okolnosti, i to:
prema broju lica (pojedinani, grupni)

prema delatnosti (poljoprivredna, industrijska, zanatska, itd.)

prema ulozi (proizvoai ili potroai) prema drutvenom statusu (oni koji odluuju i oni koji ne odluuju) a mogue su i druge podele i klasifikacije

 Postoji i drugi pristup definisanju privrednih subjekata gde se ubrajaju pojedinci ili organizovanje grupe pojedinaca koje samostalno donose privredne odluke, uivaju koristi od njih i snose rizik, imaju svoje ekonomske ciljeve i nalaze su u meusobnom nadreenom ili podreenom odnosu. Iz toga proistiu tri vrste subjekata, a to su:
drava preduzee porodica

U akcionarskim privrednim drutvima je potrebno shvatiti razliku izmedu vlasnikog i upravljakog odnosa

Privredne aktivnosti
Opte je shvatanje, da se ukupna privredna (ekonomska) aktivnost svake zemlje sastoji iz proizvodnje, raspodele, razmene i potronje. Prioritet se u svakoj zemlji daje proizvodnji robe jer se sve ostale ekonomske aktivnosti baziraju upravo na njoj
Aktivnost proizvodnje ostvaruju proizvodna preduzea, dok u fazi razmene mogu da uestvuju i trgovinska i druga preduzea, s tim da istovremeno uestvuju i u raspodeli i potronji Posebna vrsta delatnosti je investiciona aktivnost koja u sebi sadri procese raspodele i razmene u sadanjosti u cilju poveanja proizvodnje u narednom periodu. Ovim putem se povezuje realna i monetama privreda posredstvom finansijskih aktivnosti

TIPOLOGIJA PRIVREDNIH SISTEMA

Mogu se izvesti etiri osnovna kriterija grupisanja privrednih sistema:
Prvo, prema karakteru vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju i oblicima prisvajanja koji iz njega proizilaze Drugo, prema sistemu donoenja (ekonomskih) odluka gde je osnovna razlika u nivoima njihove centralizacije,odnosno,decentralizacije

Tree, prema motivacionom sistemu

etvrto, prema nainu alokacije proizvodnih resursa i ekonomskih aktivnosti

 Na osnovu navedena etiri kriterija koja su, istovremeno, i kljune komponente svakog privrednog sistema, izvrena je tipologija privrednih sistema koja je sve do kraja 80-ih godina XX veka bila osnova za komparativnu analizu tri osnovne grupe privrednih sistema: Kapitalistiki privredni sistemi Socijalistiki centralnoplanski privredni sistemi Socijalistiki trini privredni sistemi

Prikaz nove tipologije privrednih sistema

 Imajui u vidu navedena opredeljenja i argumente nova tipologija privrednih sistema obuhvatila bi etiri grupe:
Socijalno-trine i participativne privrede Ostale razvijene zemlje Zemlje u tranziciji

Socijalistike reformske privrede

PRIVREDNI SISTEM I TRANZICIJA

Poslednja decenija XX veka ostae upamena kao vreme dubokih reformi i multiplikovanih transformacija u drutveno ekonomskom i socijalnom biu bivih socijalistikih zemalja Te promene kao kretanje ka trinoj privredi i demokratskom drutvu, opte je prihvaeno nazvane su tranzicjom Naputajui socijalistiko ureenje sve zemlje Centralne i Istone Evrope krenule su putem izgradnje trine privrede Nakon sloma njihovih doskoranjih ekonomskih, pravnih i politikih sistema, veina evropskih, takozvanih postsocijalistikih zemalja se nala na tekom i neizvesnom putu ka trinoj privredi

 Kljune faze procesa tranzicije u skoro svim zemljama Centralne i Istone Evrope, mogu se svesti na sledee etiri:
Liberalizacija
Makroekonomska stabilizacija

Restrukturiranje i privatizacija
Promene u politikom i privrednom sistemu

Proces tranzicije podrazumeva transformacije na makroekonomskom i mikroekonomskom nivou

DEO II Osnovni elementi mikroekonomije

Proizvodnja kao osnovna poluga ekonomije Trokovi proizvodnje Trite i konkurencija Osnovni elementi trine ponude i tranje Sistem i politika cena

Glava I Proizvodnja kao osnovna poluga ekonomije

OSNOVNA OBELEJA DRUTVENE PROIZVODNJE: PROIZVODNJA, RASPODELA, RAZMENA I POTRONJA

Moemo zakljuiti da je proizvodnja egzistencijalni temelj svakog drutva
Rezultat proizvodnje jeste odreena koliina materijalnih dobara koja se raspodeljuju meu lanovima zajednice, odnosno na sve pojedince u drutvu. To raspodeljivanje rezultata drutvene proizvodnje na pojedince ili razne socijalne grupacije u drutvu predstavlja raspodelu

 Osnovni kriteriji raspodele su:

raspodela prema obliku svojine raspodela prema funkciji i drutvenom poloaju i pojedinaca i grupa ljudi raspodela prema utroenom radu

Razmena predstavlja zamenu jednih proizvoda za druge proizvode. Razmena se moe vriti neposredno, kao trampa (jedan proizvod za drugi proizvod), ili posredno (kao robni promet), prodaja jednog proizvoda za novac i kupovina drugog proizvoda za taj novac

Kruni tok procesa proizvodnje

 Potronja je proces troenja proizvodnih materijalnih dobara i usluga radi zadovoljenja ljudskih ili proizvodnih potreba Neproizvodna potronja deli se na: linu i javnu potronju
kod line potronje materijalna dobra i usluge troe se od strane uesnika u primamoj raspodeli-radnici u privredi, vlasnik kapitala i vlasnik zemljita kod javne potronje odreena dobra se troe od strane veeg broja ljudi, kao to je: korienje univerzitetskih usluga - studiranje, osnovno i srednje obrazovanje, zdravstvene usluge, komunalne usluge, usluge socijalne zatite i td.

Proizvodna potronja podrazumeva korienje jednih upotrebnih vrednosti za proizvodnju novih upotrebnih vrednosti koje e dalje sluiti za linu potronju ili dalju proizvodnju

UKUPNA MARGINALNA I PROSENA

PROIZVODNJA
Rad, kapital i prirodni resursi se nazivaju ulaganjima ili faktorima proizvodnog procesa. Ipak, postoje neke zajednike karakteristike svih proizvodnih procesa:
Postoji granica preko koje nije mogue poveati obim proizvodnje neogranienim poveavanjem jedne vrste ulaganja, dok se sva ostala proizvodna ulaganja ne menjaju Jedna vrsta proizvodnih ulaganja esto mora da se koristi uz neka druga proizvodna ulaganja Ako vodimo rauna o vremenu unutar koga je praktino mogue izvesti u dugom roku zamenu jednog faktora proizvodnje sa drugim faktorom proizvodnje, onda uoavamo podelu na kratak rok i na dugi rok

Potencijalna proizvodnja peurki

Prosena i marginalna produktivnost rada

 Prosena produktivnost jednog faktora proizvodnje jeste odnos izmeu ukupnog obima proizvodnje i koliine upotrebljenog faktora proizvodnje

Marginalni proizvod pokazuje promenu u ukupnom obimu proizvodnje koja je nastala zbog toga to je zaposlenost porasla za jedan radni sat

Ukupni, proseni i marginalni proizvod

Odnos marginalmnog i prosenog proizvoda

ALTERNATIVNE PROIZVODNE MOGUNOSTI

Proizvodnja je stalni proces transformacije inputa u outpute Najvaniji razlog koji je doveo do organizovanja proizvodnje u preduzeima, proizilazi iz efekata koji se postiu masovnom proizvodnjom ili tzv. ekonomijom obima Danas, u trinim privredama, preovlauju mala preduzea Glavne karakteristike modemog akcionarskog preduzea ogledaju se u vlasnikoj strukturi, kontroli poslovanja i nainu upravljanja Vlasnici akcija (akcionari) kontroliu preduzee iji su vlasnici. U zavisnosti od broja akcija kojima raspolau, ostvaruju dobit (dividendu), biraju direktore i odluuju o mnogim vanim pitanjima

Tehnoloki napredak i produktivnost rada

Alternativne proizvodne mogunosti

Kriva maksimalnih proizvodnih mogunosti privrede ili kriva transformacije

 U svetu kakav je na, gde su sva materijalna dobra relativno retka (zakon retkosti), zbog ega su i svrstana u tzv. ekonomska dobra, sasvim je prirodno to je stalno prisutan problem izbora i supstitucije Za jednu privredu se moe rei da je proizvodno efikasna kada se nalazi na granici svojih proizvodnih mogunosti Granina stopa (proizvodne) transformacije (MRPT) robe B u R:

Granina stopa transformacije pokazuje za koliko se mora smanjiti proizvodnja QB da bi se poveala proizvodnja QR, uz punu zaposlenost postojeih, datih proizvodnih faktora

PROIZVODNA FUNKCIJA
Odnos ukupne proizvodnje i inputa je proizvodna funkcija Proizvodna funkcija pokazuje maksimalnu koliinu proizvoda (outputa) koju odreeno preduzee moe da proizvede uz datu kombinaciju inputa U sluaju da su inputi rad L i kapital K, proizvodna funkcija je:

Kretanje obima proizvodnje koji je rezultat angaovanja dodajnih radnika

 Doprinos rada u proizvodnom procesu moe se iskazati pomou prosenog i graninog doprinosa
Proseni proizvod rada (APL) se izraunava deljenjem ukupne proizvodnje Q sa ukupnim inputom rada L. Proseni proizvod rada, tj. koliina proizvodnje koju svaki radnik proizvede u proseku, meri produktivnost radne snage Granini proizvod rada (MPL) predstavlja dodatnu koliinu proizvodnje koja nastaje dodavanjem dodatne jedinice inputa rada

Proizvodna funkcija: jedan fiksni jedan varijabilni faktor

EKONOMSKI KRITERIJUMI

USPENOSTI PROIZVODNJE

Osnovni ekonomski kriterijumi uspenosti proizvodnje u uslovima trine privrede su:

produktivnost ekonominost i rentabilnost

Produktivnost
Prema teoriji, produktivnost rada je odnos izmedu ostvarene proizvodnje i rada uloenog u tu proizvodnju

Savremena definicija glasi da je produktivnost ekonomski princip koji izraava tenju ili zahtev da se ostvari odredeni obim proizvodnje, obim prometa ili obim izvrenih usluga sa to manjim utrokom radne snage
Prema definiciji produktivnost se moe izraziti na sledei nain:

Maksimalni nivo produktivnosti ostvaruje se onda kada je stvami utroak radne snage jednak potrebnom radu za datu proizvodnju

Ekonominost
Ekonominost, kao jedan od ekonomskih kriterijuma uspenosti proizvodnje izraava tenju da se odreeni, kvantitativno izraeni, zadaci proizvodnje roba ili usluga, obave sa to manjim utrocima: (1) materijala, (2) sredstava za rad i (3) radne snage

Ukoliko se, pak, pojednostavljivanja radi, sve tri vrste trokova iskau vrednosno, (koliinski izraz ekonominosti) formula za izraunavanje ekonominosti bi bila:

Rentabilnost
Rentabilnost se izraava kao zahtev da se ostvari maksimalni dohodak sa to manje angaovanih sredstava u procesu reprodukcije Kvantitativni izraz rentabilnosti je odnos izmeu ostvarenog dohotka i angaovanih sredstava. Za rentabilnost nije vano koliki je proizvod dobijen nego visina ostvarenog dohotka. Otuda se rentabilnost u robnoj proizvodnji meri ostvarenim profitom

Formula za izraunavanje rentabilnosti bila bi:

Glava II Trokovi proizvodnje

EKSPLICITNI I IMPLICITNI
TROKOVI
Prinosi faktora proizvodnje, koji se moraju isplatiti njihovim nosiocima, smatraju se istovremeno i trokovima Svi trokovi, koje preduzee plaa treim licima (na primer, najamnine radnicima, kupljene sirovine, gorenje energije i si.), nazivaju se eksplicitnim kovima. Prema tome, eksplicitni trokovi obuhvataju sve novane izdatke preduzea u vezi nabavke (u datoj proizvodnji utroenih proizvodnih inilaca) zemlje, rada i kapitala Implicitni trokovi nazivaju se jo i trokovima oportuniteta

UKUPNI TROKOVI- FIKSNI I

VARIJABILNI
Jedna od optih podela trokova jeste sa gledita duine vremenskog perioda: na trokove u dugom roku i trokove u kratkom roku Fiksni trokovi su nepromenjeni u ukupnom iznosu bez obzira na promene obima proizvodnje, ali se po jedinici proizvoda stalno smanjuju ako se obim proizvodnje poveava
Obrazac za izraunavanje fiksnih trokova:
gde je: CF = ukupni fiksni troak; ACF = proseni fiksni troak; X = obim proizvodnje

Ukupni fiksni i proseni fiksni trokovi

 Osnovne zakonitosti fiksnih trokova:

U kratkom roku ukupni fiksni trokovi su uvek konstantni Stepen reagibilnosti ukupnih fiksnih trokova ravan je nuli

Proseni fiksni trokovi su stalno opadajui

 Varijabilni trokovi u ukupnom iznosu menjaju se

prema promenama obima proizvodnje
Kretanje varijabilnih trokova po fazama

 Varijabilnost jednog troka pojmovno se ne odreuje na bazi posmatranja prosenog, ve ukupnog troka
Proseni varijabini troak (praktian primer)

 Najvei broj ekonomista u teoriji operie sa sledeom krivom prosenog varijabilnog troka:
Proseni varijabini troak (teorijski primer)
AVC

PROSENI I MARGINALNI
TROKOVI
Ukupni trokovi proizvodnje

 Ukupni trokovi predstavljaju zbir fiksnih i varijabilnih trokova

Osim ukupnih veliina postoje i prosene veliine Proseni trokovi dobijaju kada ukupne trokove podelimo sa odgovarajuim obimom proizvodnje

Kada se podeli prirataj trokova sa priratajem obima proizvodnje dobijamo marginalne trokove

Proseni i marginalni trokovi

Odnos prosenih i marginalnih trokova

ODNOSI IZMEU UKUPNIH, PROSENIH i MARGINALNIH TROKOVA

Kada su poznate cene inputa i njihove utroene koliine u proizvodnji odreenog outputa, jednostavna je aritmetika utvrditi sve ukupne trokove. Takoe, iz njih je lako izvesti prosene i granine trokove Na dijagramu (a) prikazano je kretanje ukupnih trokova (fiksnih i varijabilnih) dijagramu Na dijagram (b) prikazano je kretanje svih prosenih trokova i graninog troka jednog preduzea

Kretanje i odnosi izmeu ukupnih, prosenih i graninih trokova

 Implicitni zakljuak bio bi sledei:

Za output vei od Q4 granini trokovi bi bili vei od prosenih, te bi se (uz visinu cene od p2) obim proizvodnje morao smanjiti I obrnuto, ako bi granini trokovi bili manji od prosenih ukupnih (uz nivo cene od p2) obim proizvodnje bi trebalo poveati, jer e nii granini trokovi od prosenih ukupnih vui krivu prosenih ukupnih trokova nanie

Glava III Trite i konkurencija

TRITE, VRSTE I FUNKCIJE

TRITA
Kao ureeni skup odnosa razmene, trite uvek podrazumeva postojanje odreenog mehanizma na osnovu koga se povezuju kupci i prodavci Sva trita mogu podeliti na:
trita roba i usluga trita faktora proizvodnje (rada, kapitala i zemljita) trita novca, hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata

 Osnovna funkcija trita jeste da povezuje proizvodnju i potronju Osnovna trina funkcija moe se ralaniti na etiri konktretne trine funkcije. To su:
informativna funkcija,

selektivna funkcija,
alokativna funkcija i

distributivna funkcija.

KLASIFIKACIJA I MORFOLOGIJA

TRITA
Postoje sledee vrste trita:
S obzirom na prostomu komponentu, odnosno prostomu lokaciju zamene, trite moe biti lokalno, regionalno, nacionalno i meunarodno - svetsko trite S obzirom na vrstu proizvoda (robni aspekt trita), odnosno s obzirom na karakter upotrebnih vrednosti, tj. vrstu i namenu robe koja je predmet razmene, trite se deli na trite potronih dobara, trite proizvodnih dobara, trite usluga, trite novca, trite radne snage i sl S obzirom na uslove razmene moemo govoriti o slobodnom tritu i tzv. vezanom tritu. S obzirom na karakter dominirajuih odnosa proizvodnje odnosno prema razvojnim komponentama proizvodnih odnosa. u ekonomskoj literaturi esto susreemo podelu trista na monopolsko, oligopolsko i konkurentno S obzirom na pravne propise kojima se regulie kupovina i prodaja roba, trite moe biti otvoreno i zatvoreno Na kraju, trita mogu biti homogena i heterogena

 Na veliinu i strukturu trita dominantno utiu sledei faktori:

obim i struktura proizvodnje veliina nacionalnog dohotka i njegova raspodela na linu, optu i investicionu potronju

tehnika opremljenost trita

institucionalni i organizacioni uslovi razmene na tritu razvijenost saobraajne mree i broj stanovnika i struktura stanovnitva

OSNOVNA OBELEJA SAVRENE TRINE KONKURENCIJE

Trite potpune konkurencije karakterie:
Veliki broj uesnika (kupaca i prodavaca) Visok stepen homogenosti, odnosno standardizovane robe Potpuno slobodno ulaenje i izlaenje iz grane

Savrena informisanost o trinim kretanjima

Pokretljivost inputa u duem vremenskom periodu

Preduzea u uslovima potpune konkurencije konkurentska preduzea ne mogu obezbediti znaajniji prostor na tritu, jer im je udeo suvie mali na ukupnu koliinu ponude

NEPOTPUNA TRINA
KONKURENCIJA
Monopol je osnovni oblik nepotpune trine konkurencije. To je sluaj kada postoji jedan prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom Naziv potie od grke rei "mono" - jedan i "polist" prodavac. Re je o preduzeu koje jedino proizvodi proizvod u privrednom sektoru, a niko drugi ne proizvodi ni supstitut Monopolska pozicija u praksi najee je rezultat ekskluzivne kontrole nad ulaznim sirovinama koje se ne mogu jednostavno duplirati, ukljuujui tu i preference i ukuse potroaa

 Monopol kao olienje nesavrene konkurencije predstavlja odreeni trinu mo

Prirodni monopol

 Nepotpuna konkurencija preovladava u nekom sektoru kad god pojedini prozvoai ili prodavci imaju neku meru kontrole nad cenom prozvoda u tom sektoru, i uz to vre segmentaciju trita
Tranja preduzea u potpunoj i nepotpunoj konkurenciji

Oligopol
Oligopol je takvo stanje na tritu kada samo nekoliko prodavaca nudi proizvod koji je slian ili identian drugim proizvodima Karakteristika oligopola je da sva (ili skoro sva) proizvodnja otpada na samo nekoliko preduzea

Karakteristika oligopolistikog trita je da preduzea moraju da donose strateke odluke.

To znai da prilikom donoenja odluka o visini cene, obimu proizvodnje, investicijama, menadment mora da preduzme strateko razmatranje Na oligopolistikom tritu preduzea odreuju cenu i obim proizvodnje jednim delom uzimajui u obzir ponaanje svojih konkurenata

Glava IV Osnovna elementi trine ponude i tranje

OSNOVNA OBELEJA TRINE PUNUDE

Ponuda jedne robe, na odreenom tritu i u odreenom vremenu, predstavlja koliinu te robe koju su proizvoai spremni da prodaju pri razliitim nivoima cene Izmeu ponuene koliine i nivoa cene nekog dobra prisutan je odnos uzajamne zavisnosti.

Promene u obimu ponuene koliine utiu na nivo cene, kao to i promena cene utie na ponuenu koliinu. Osobenost tog funkcionalnog odnosa kretanja nivoa cene (p) i ponuene koliine (Q) nekog dobra izraava tzv. ZAKON PONUDE

Zavisnost izmeu kretanja trinih cena i ponuenih koliina izraava SKALA PONUDE

Skala ponude obuhvata numeriki niz koji pokazuje koje bi koliine neke robe preduzea na tritu ponudila pri razliitim nivoima cene
Skala individualne ponude

 Kretanje cene i ponuene koliine u istom smeru (kad cena raste - raste ponuena koliina, kad cena pada pada ponuena koliina), naziva se zakon rastue ponude Glavni faktor koji odluuje o ponudi jesu trokovi proizvodnje
Kriva individualne ponude

Porast ponude zbog smanjenja trokova proizvodnje

Smanjenje ponude zbog poveanja trokova proizvodnje

ELASTINOST PONUDE
Elastinost ponude izraava relativne promene u ponuenim koliinama proizvoda koje su uzrokovane relativnim promenama cena tih proizvoda

Ekonomsko tumaenje koeficijenta elastinosti ponude jeste sledee: to je broj koji pokazuje za koliko se procenata menja ponuda na 1% promene cene Elastinost ponude zavisi: a) od kretanja graninog troka i meusobnog odnosa graninog troka i cene; i b) od duine vremenskog perioda

Potpuno neelastina ponuda

Kratkorona kriva ponude

Savreno elastina ponuda

OSNOVNA OBELEJE TRANJE NA TRITU

Tranja odreene robe, na odreenom tritu i u odreeno vreme, pokazuje koliinu te robe koju su kupci spremni da kupe pri razliitim nivoim cena Ako skala tranje pokazuje potrebne koliine pojedinog potroaa ili odreene grupe potroaa u zavisnosti od variranja cene, onda se govori o skali individualne tranje. Agregatna ili ukupna tranja, koja izraava nabavnu spremnost svih kupaca da kupe razliite koliine jedne robe, u zavisnosti od razliitog nivoa cene te robe, obrazuje skalu tzv. trine, odnosno ukupne ili agregatne tranje

Individualna skala potranje suvih ljiva

Bitna karakteristika tranje, da se kriva tranje kree iz gonjeg levog dela ka donjem desnom delu koordinatnog sistema, odnosno da ima negativan nagib, zove se ZAKON OPADAJUE TRANJE

Zakon opadajue tranje pokazuje sledee: kada se cena neke robe smanjuje, uz uslov da sve ostalo ostane nepromenjeno, potravana koliina e se poveavati. I obmuto, kada se cena neke robe poveava, kupci e kupovati manju koliinu te robe Kriva individualne tranje

 Kretanja kod kojih se potraivana koliina smanjuje kada cena raste, izraavaju tzv. efekta supstitucije i efekat dohotka
Skala agregatne tranje

Agregatna tranja

 Sa stanovita povezanosti kretanja cena pojedinih roba sa kretanjem tranje za njima, razlikuju se zavisna i nezavisna dobra Zavisna dobra su ona kod kojih se na tritu ispoljava zavisnost tranje jednih od kretanja cena drugih Zavisne robe su supstituti i komplementi Supstituti su robe slinih svojstava i na slian nain mogu zadovoljiti istu potrebu, te su zbog toga u meusobno konkurentskim odnosima Komplementi su robe koje se u zadovoljenju odreenih potreba ljudi meusobno dopunjuju, te se moraju istovremeno koristiti

Poveanje tranje

Smanjenje tranje

 Gifenov paradoks govori o poveanju potraivane koliine jedne robe kada se cena poveava Spekulativni uticaji se zasnivaju na predvianju cena u budunosti Veblenov efekat pokazuje smanjivanje potraivane koliine neke robe kada joj se cena smanjuje

ELASTINOST TRANJE
Cenovna elastinost tranje izraava relativne promene u tranji u odnosu na relativne promene u ceni. Formula cenovne elastinosti tranje glasi

Razlikujemo pet oblika cenovne elastinosti tranje:

jedinino elastinu tranju (E = 1); srazmemo elastinu tranju (E>1); srazmemo neelastinu tranju (E<1); potpuno neelastinu tranju (E=0) savreno elastinu tranju (E=)

Jedinina elastinost tranje

Srazmemo elastina tranja

Srazmemo neelastina tranja

Potpuno neelastina tranja

Savreno elastina tranja

 Faktori od kojih zavisi elastinost tranje su:

visina dohotka potroaa (vei dohodak manja elastinost i obratno);
navike potroaa (izraenije navike, manja elastinost);

postojanje supstituta datom proizvodu ini tranju elastinijom, dok je manja elastinost kod komplementamih roba;
vee mogunosti korienja proizvoda za viestruke namene znai i veu elastinost tranje i obratno; elastinost tranje bitno zavisi od mesta proizvoda u strukturi tranje, kao i od toga koje potrebe zadovoljava

URAVNOTEENOST PONUDE I TRANJE (TRINA RAVNOTEA)

Na tritu se susreu trina tranja i trina ponuda. Njihov meusobni odnos odreuje trine cene U stanju trine ravnotee ispunjena su oba uslova za ravnoteu i objektivni i subjektivni uslov Razliku izmeu trine cene nekog proizvoda i minimalne cene po kojoj bi privredno drutvo bilo spremno da ponudi na prodaju jo jednu njegovu jedinicu naziva se proizvoaki viak

Proizvoaki viak bi se mogao shvatiti kao razlika izmeu trine cene proizvoda i oportunitetnih trokova faktora proizvodnje angaovanih u njegovoj proizvodnji Trina ravnotea predstavlja cenovni i koliinski odnos gde su sile ponude i tranje u ravnotei

 Ravnotena cena se uspostavlja na onom nivou gde je dobrovoljno ponuena koliina jednaka dobrovoljno traenoj koliini

U uslovima slobodne konkurencije, ta ravnotea se nalazi u preseku kriva ponude tranje

Pri ravnotenoj ceni nema ni vikova, ni manjkova

Trina ravnotea

Trina privreda reava osnovne ekonomske probleme pomou delovanja zakona ponude i tranje, ali uz odreene dravne regulative