Suverenost

Suverenost drave Prema anu Bodenu, suverenost podrazumeva apsolutnu i postojanu vlast. To znai da vlast spolja ne zavisi ni od jedne druge vlasti, a da je unutar same drave via od svake druge vlasti. Po njemu je suveren onaj koji je na najvioj vlasti, obavezan prirodnim i boanskim pravom Re suverenost potie od francuske rei souverainet najvii. Zakljuno iz Bodenovog odreenja, suverenitost je svojstvo drave i dravne vlasti da drava raspolae najviom vladu, zapravo da je dravna vlast najvia u granicama drave. Klasini elementi suverenosti su spoljna nezavisnost i unutranja suprematija dravne vlasti. Spoljni elemenat suverenosti znai da je drava nezavnisna, tj. da strane drave nemaju vlast na njenoj teritoriji, da ne mogu da se meaju u donoenje odluka i propise drave. Suverenost unutar drave znai da je dravna vlast najvia na njenoj teritoriji. Meunarodni sistem suverenih drava uspostavljen je Vestfalskim mirom iz 1648. kojim je okonan Tridesetogodinji rat u Evropi. Principi Vestfalskog mira su: princip suvereniteta drava-nacija, princip pravne jednakosti izmeu nacijama-dravama, princip obaveznosti meunarodnih ugovora meu dravama i princip nemeanja u unutranja pitanja drava.

Suverenost u dravi Vremenom se postavlja pitanje ko i zato u dravi ima najviu vlast i odakle ona potie? Kroz istoriju je postojalo vie teorija koje su ovo objanjavale. Teokratska teroija je bila nasjtarija i prema njoj sva vlast dolazi od Boga. To je podrazumevalo da je onaj koji vri vlast na zemlji boji izaslanik, pa su takve vlasti bile apsolutne, drava i vladar su bili izjednaeni. Teorije drutvenog ugovora su bile sasvim drugaije, prema njima se politika vlast uspostavlja saglasnodu onima nad kojima se vlada. Najvaniji predstavnik ove teorije je francuski filozof an ak Ruso ije se glavno delo iz 1762. tako i zove Drutveni ugovor. Po njemu je suveren onaj koji nosi najviu vlast, odnosno drutvo u celini, zajednica opte volje svih lanova drutva. To dovodi do teorije o narodnoj suverenosti, po kojoj vlast potie od naroda, svih lanova drutva. Ona moe pripadati narodu kao skupu svih lanova i naciji kao zbiru sadanjih, bududih i prolih generacija nacionalna suverenost.

Pojam, razvoj, oblici i ogranienja demokratije

Pojam i razvoj demokratije Reforme je u Atini prvo poeo da sprovodi Drakon. On je sastavio prvi pisani zakonik. Do tada su se zakoni saoptavali usmenim putem, a on je naloio da se oni objave. Njegovi zakoni su bili izuzetno strogi i otud naziv drakonski zakoni. Solon je bio izabran za arhonta i sproveo je znaajne reforme. Propisao je jednake zakone za demos i aristokratiju, onemogudio je samovoljno tumaenje zakona i dao graanima prava da uestvuju u radu suda. Bila je to isonomija jednak raspored politikih prava u polisu, ali bez ekonomske jednakosti. Prema Aristotelu je on zakone uinio narodnim. Poslednje reforme su bile Klistenove reforme. On je ukinuo robvsko-plemensku podelu polisa i uveo teritorijalnu podelu na file, ije su osnovne jedinice bile iskljuivo teritorijalnog karaktera, to je omogudilo da u samoupravi uestvuju i trgovci i zanatlije koje se nalaze na pteritoriji polisa i kisu pripadali ni jednom od rodova. Posle njegovih reformi poinje puna demokratija u Atini. Re demokratija nastaje iz rei demos (narod) i kratei (vladati) vladavina naroda. Jednakost je bila u sutini atinske demokratije, a nju je posebno isticao Perikle za vreme ije vladavine je Atina i njena demokratija bila na vrhu modi. Najvii organ vlasti u Atini je bila Skuptina koja je okupljala sve slobodne ljude, pa su tako svu uestvovali u vlasti. U skuptini se javno praspravljalo o tekudim pitanjima i problemima. Platon i Aristotel nisu demokratiju smatrali dobrim politikim poretkom. Platon je demokratiju smatrao kao vladavinu vedine siromanih i neobrazovanih koja je protivna vladi, dok je Aristotel demokratijom oznaavao vladavinu vedine siromanih na tetu manjine. Demokratija je poseban oblik politikog poretka grkog porekla. U teoriji je narod nosilac suverensoti. Mnogi kau da tokom istorije demokratija ima vie oblika, pa je re o demokratijama. Prema prof. Kosti avokom demokratija ima slededa naela: drava postoji radi naroda, jednakost gradjana koji su sposobni i zainteresovani da uestvuju u javnim poslovima, narod se poistoveduje s vladu u kojoj uestvuje, svaki graanin ima politika prava koja demokratiju ine dostupnom i mogudnost smenjivanja vlasti na izborima.

Oblici demokratije Klasina atinska demokratija je najstariji oblik demokratije. Nju je inilo maloborjno drutvo slobodnih ljudi koji su bili ukljueni u politiku. Javno se raspravljalo o svim znaajnijim pitanjima polisa. Politika u Rimu je bila sasvim suprotna onoj u Grkoj. Rim je bio imperija u kojoj su vladale politike elite koje su uvodile oligarhiju.

U sredjnem veku vladaju feudalne monarhije i shvatanja da sva vlast potie od Boga, pa demokratija nije bila zastupljena. Od Velike povelje sloboda zapoinje institucionalizacija predstavnitva. Javlja se tredi stale graanstvo. Ono tei ograniavanju apsolutizma monarha. Kada dovoljno ojaa, tei i da dobije politiku mod i tada izbijaju buroanske revolucije. Liberalna (graanska) demokratija nastaje posle buroanskih revolucija. Njene karakteristike su narodna suverenost sa irenjem prava glasa, to vremenom dovodi da de to pravo vaiti za sve, vladavina narodnih predstavnika izabranih na izborima i narodna suverenost. Fokus liberalne demokratije je sloboda linosti i privatna svojina. Po Do nu Loku treba da postoji razvijeno civilno drutvo koje kontrolie vlast. Totalna i direktna demokratija polazi iz Rusoovog shvatanja drutvenog ugovora i narodne suverenosti. Briu se razlike izmeu civilnog drutva i drave, pa je narod nosilac suverenosti i potpuno je ukljuen u javnu sferu. Dolazi do ekonomskog izjednaavanja ljudi. To njegovo shvatanje je imalo uticaj na revolucionarna uenja kao to je marksizam. Savremeni oblici demokratije su kompetetivni elitizam, demokratije nove desnice/levice i konsocijacija. Kompetetivni elitizam nastaje u 20. veku za vreme kapitalizma i moderne industrije. Zastupljen je parlamentarni sistem vlasti u okviru kog jaa uloga politikih stranaka i vlasti, pa mnogi zapaaju da demokratija postaje politika utakmica izmeu elita. U politikim partijama nema mnogo mogudnosti izbora, a masa moe da bira izmeu vie kandidata i programa partija. Legalna demokratija ili demokratija nove desnice se vezuje za radove Fridrika fon Hajeka. Zasnovan je na liberalnom poimanju slobode i demokratije. Njegova obeleja su ustavna drava, podela vlasti i garantovanje ljudske slobode, to znai da se drava ne mea u privatnu sferu pojedinca. Jednakost je prihvatljiva samo pred zakonom. Participativna demokratija govori o tome da povremeno uede graana na izborima nije dovoljno i da se oni moraju vie ukljuiti u proces odluivanja, posebno u lokalnoj zajednici, partijama, pa i na radnom mestu. Konsocijativni model demokratije se koristi u multietnikim drutvima (BiH). Iskljueno je vedinsko odluivanje, ved se pregovara izmeu politikih elita etnikih zajednica, odnosno nacija koje postoje u drutvu. Odluke se donose samo uz punu saglasnost elita.

Ogranienje demokratije Gledajudi demokratiju kroz istoriju, primeduju se odreeni sluajevi gde se primeduju odreena njena ogranienja, pa ak i opasnosti koje ona nosi. Vinston eril je govorio da je demokratija najgori oblik vladavine, ako se izuzmu svi ostali. To jeste tano, poto demokratija jeste najbolji oblik politikog poretka, ali on nije savren.

Jednakost je osnovna vrednost demokratije. Meutim, namede se pitanje da li je za demokratiju stvarno potrebna drutvena i ekonomska jednakost? Ruso je demokratiju smatrao da je demokratija dobra samo za male i siromane drave. Jo jedna protivrenost je izmeu slobode i jednakosti. Ukoliko se ostvaruje jednakost u svim sferama ivota, to moe da podrazumeva snanu dravu koja svojim merama temelji jednakost, ali to naruava ljudsku slobodu. To pitanje se prelama u modelima demokratije nove levice i nove desnice. Jo jedan od izazova demokratije je sposobnost naroda da vri vlast i objektivna mogudnost da je vri neposredno. I Ruso je bio svestan granica demokratije, pa je smatrao da i stinska demokratija nije moguda jer glas vedine potiskuje glas manjine koji se onda ne rauna. Upravo toga su se plaili Platon i Aristotel, da se vladavina vedine pretvori u teror nad manjinom, odnosno u vladavinu rulje, oloa olhokratiju. Suprotnost demokratiji je autokratija vlada pojedinca. U starom veku je zastupljena tiranija, a u 20. veku totalitarizam. Totalitarizam je poseban vid autokratije, vladavina jedna politike partije koja je sebi podredila celu dravu uz pomod zvanine ideologije i na osnovu nje kontrolie sve delove drutvenog i privatnog ivota. Zastupljen je progon dela stanovnitva koji je oznaen kao neprijatelj. Totalitarizam se javlja u obliku faizma i socijalizma. U faistikim zemljama mnogi ljudi su ubijeni i mueni jer su bili Jevreji, Romi, Srbi, komunisti. U socijalnim dravama su to narodni neprijatelji i ostaci poraenih snaga, kao i mnogi ostali koji se nisu slagali sa nacionalnom ideologijom, te su zavrili u logorima i istkama.

Pojam i institucije neposredne demokratije

Pojam neposredne demokratije Neposredna demokratija bi bila oblik politikog poretka u kojoj itav narod, odnosno svi graani drave imaju vlast. Ovakav sistem je samo teorijski i nikada nije bio primenjivan, niti ga je mogude primeniti.

Institucije neposredne demokratije Narodna inicijativa je pravo odreenog proja graana da parlamentu predlae donoenje nekog akta (stav ili zakon) ili usvajanje neke odluke. Ustavom je odreeno koliko je graana potrebno da podri inicijativu. Parlament zatim mora da odlui o podnetoj inicijativi. Referendum je neposredno izjanjavanje graana o nekom pravnom aktu ili odluci. Graani odgovaraju na prosta pitanja sa da ili ne na tajnom glasanju. Postoje vie vrsta referenduma. Sa stanovita obaveznosti mogu biti obavezni (onaj koji se ustavom mora raspisati) i fakultativni (onaj koji se moe, ali i ne mora raspisati).

Sa stanovnita predmeta ili onoga o emu se odluuje na referendumu, mogu biti ustavotvorni, zakonodavni, meunarodni (prihvata se meunarodni ugovor ili lanstvo u nekoj meunarodnoj organizaciji) i arbitrani (reava sporove izmeu institucija). Prema dejstvu odluke koja se donosi moe biti obavezujudi i savetodavni. Referendum koji se odrava pre usvajanja nekog akta je prethodni, a nakon naknadni. Prethodni je samo konsultovanje biraa, dok je naknadni zaista pravi referendum. Zakon ili akt usvojen na referendumu ima istu pravnu snagu kao akt usvojen u parlamentu. Plebiscit je posebna vrsta referenduma, ali je takoe neposredno izjanjavanje biraa o nekoj odluci. Meutim, plebiscit je referendum na kome se birai izjanjavaju o politici i politikoj sudbini jedne linosti ili o najvanijim teritorijalnim i politikim pitanjima. Narodni veto je narodno glasanje kojim se osporava zakon usvojen u predstavnikom telu. Ukoliko u odreenom vremenskom roku graani zahtevaju referendum na kome osporavaju zakon, onda se on ponitava i kao da nikada nije donesen.

Pojam predstavnike demokratije

To je oblik politikog poretka u kome narod ostvaruje suverenst preko svojih predstavnika. Ona je dobra iz vie razloga. Prvo zato to neposredna demokratija nije moguda iz pratkine prirode, a i zato to narod nije sposoban da sam vlada, ved ovako to preputa politikoj eliti. Predstavnika demokratija se razvila iz nekadanjeg stalekog predstavnitva znaajnog u Engleskoj i Francuskoj u narodno predstavnitvo. U narodnom predstavnitvu se nalaze predstavnici naroda koji u ime naroda vre vlast. Izabrani predstavnici se periodino biraju. To pitanje je odreeno mandatom. On ne bi trebao da bude prekratak, jer onda bi esti izbori ugrozili funkcionisanje vlade, ali ni predugaak. Najede traje par godina, uglavnom etiri. Mandat je odreen u ustavu.

Birako pravo, izbori i politike stranke

Birako pravo Na izborima uestvuju graani koji imaju birako pravo. Svi graani imaju pravo da budu birako telo. Da bi Da bi birako telo stvarno oliavalo narod, potrebno je da bireko pravo bude opte i jednako. Graani koji imaju birako pravo su upisani u biraki spisak i samo oni mogu da uestvuju na izborima. Biraki spisak se vodi stalno, jedinstven je za itavu dravu i ima snagu javne isprave.

Izbori Postoji vie vrsta izbora. Oni mogu biti predsedniki (bira se predsednik drave), parlamentarni (biraju se predstavnici u skuptini), pokrajinski i lokalni (biraju se lanovi pokrajinskih i lokalnih skuptina). Zavisno od toga za koga graani mogu glasati, postoje uninominalni (glasa se za jednu linost) i izbori sa listama (glasa se za politike liste). Mogu biti i posredni i neposredni. Sprovoenje izbora je regulisano ustavom i zakonima. Izbori se raspisuju pre isteka tekudeg mandata organa koji se bira. Tada poinje predizborna kampanja u kojoj politike partije podnose kandidature, javno istiu svoje kandidate i kampanje. Lice ili lista koja se predlae obino treba da ima odreen broj potpisa kako bi se priznao status kandidata. Izbori se dele u okviru drave na manje izborne jedinice. Izborne jedinice mogu da se razlikuju ili poklapaju sa ved postojedim politiko-administrativnim jedinicama koje postoje u dravi. Na predsednikim izborima ne postoje izborne jedinice, dok su zastupljene u parlamentarnim izborima. Ako u dravi postoje vedinski izbori, to znai da de se obrazovati onoliko izbornih jedinica koliko se kandidata bira i one de biti manje. Ako su izbori po listama na kojima se mandati dele po proporcionalnom sistemu, tada je mogude da se obrazuje nekoliko vedih izbornih jedinica ili da cela drava bude jedna izborna jedinica. Glavni in u sprovoenju izbora je glasanje u kome svaki glasa glasa za odreenog kandidata. Da bi izbori bili demokratski, glasanje mora da bude tajno. Obavlja se na birakim mestima, a oni koji nisu u mogudnosti mogu da glasaju i preko pisma. Postoje dva naina utvrivanja rezultata izbora, odnosno raspodele mandata. Prvi sistem su vedinski izbori i njih dobija onaj kandidat koji je dobio vedinu glasova. Po sistemu relativne vedine mandat dobija kandidat sa najvie glasova, makar i za jedan glas vie od drugoplasiranog. Ovakav sistem je zastupljen u Velikoj Britaniji. U sistemu apsolutne vedine je propisana velina potrebna za dobijanje izbora i takav sistem postoji u Francuskoj. Ukoliko ni jedan kandidat ne osvoji potrebnu vedinu, organizuje se drugi krug u kome uestvuju dva kandidata koja su bila sa najvie glasova u prvom krugu. Drugi sistem su proporcionalni izbori. Mandati se dele srazmerno sa dobijenim brojem glasova.

Politike stranke Prve politike stranke nastaju u Engleskoj u 17. veku i tada su se poslanici delili na one koji su se zalagali za parlament i one koji su bili za kralja. U 19. veku se politike stranke stvaraju kao organizacije. Savremene politike partije se odlikuju postojanjem odreene politike ideologije i nastoje da legalnim i demokratskim putem osvoje vlast u dravi. Osnovni elementi politike stranke su njena ideologija, organizacija i cilj legalnog osvajanja vlasti su stvari po kojima se stranke razlikuju od interesnih grupa koje nelegalno ele da osvoje vlast. Politike partije se dele na masovne (imaju veliki broj lanova i jaku partijsku disciplinu) i kadrovske (okupljaju ih uticajne linosti, kvalitetni kadrovi, bez jae stranake strukture). N a osnovu okupljanja lanova mogu da budu nacionalne, verske, regionalne... Prema socijalnoj osnovi zbog koje prihupljaju lanove mogu da budu radnike (okupljaju radnitvo) i graanske (okupljaju buroaziju), a negde ima i seljakih. Prema ideologiji mogu biti socijalistike, socijaldemokratske, partije centra, liberalne, demohridanske, konzervativne... Prema ideologiji se partije dele na levicu i desnicu. Levica se odluuje za jednakost kao osnovnu drutvenu podelu to ostvaraju jakom dravom u socijalizmu. Te partije su komunistike, socijalistike i socijaldemokratske ideologije. Desnica vrednuje slobodu i nejednakost. Tu se smetaju konzervativne, liberalne, nacionalne i ostale stranke. Partijski sistemi se razlikuju po broju stranaka u njihovom odnosu. Tako postoje jednopartijski, dvopartijski i viepartijski stranaki sistemi. Kod jednopartijskih sistema postoji samo jedna vlast koja nema opoziciju i oni su zastupljeni u totalitarnom politikom poretku. U dvopartijskim sistemima postoje dve stranke (UK i SAD). Kod viestranakog sistema postoje vie stranaka za koje se moe glasati na izborima. Uloga politikih stranaka u demokratiji je nezaobilazna, iako se u njima razvija prevlast vostva nad lanstvom, to pobija slobodno miljenje i zahteva poslunost voi partije. Na izborima mogu da uestvuju i pojedinci bez stranakog lasnstva, ali onda imaju male anse za pobedu. Politike stranke ne smeju da se zalau za ukidanje ljudskih prava i demokratskih sloboda, ili tee nasilnom preuzimanju vlasti. Zato su zabranjene partije koje promoviu nacionalnu i versku mrnju. O tome najede odluuju ustavi.