Sinoloke kole Francuska je bila pionir u osnivanju sinolokih kola. U 17.

veku interesi za taoizam rastu; u Volterovom reniku postoji i referenca o taoizmu. 11.12.1814. javlja se prva katedra na Koled DFrans (pardon svim francuzima), poinju predavanja i od ovog datuma, kineske studije u Francuskoj imaju status naunih (transformacija studija Kine u Evropi). 1815. studija Kine, 1838. prva sinoloka kola u Rusiji, 1876. prva sinoloka kola u Velikoj Britaniji Profesor Dejan Razi - roen je u Kanjii, 1.12.1935. - upisao je svetsku knjievnost, na fakultetu u Beogradu, bio je stipendista (leto 1955. odlazi u Vels. Na Viktorija koledu studira engleski jezik i knjievnost. Ove kurseve zavrava 1957.) - Australija, 1958., gde etiri godine studira kineski jezik i pet godina japanski jezik. - 1964-6. u Japanu, na Vaseri, u Tokiju, slua kurseve japanskog jezika, knjievnosti i drame. - 1967. magistrira u Australiji i radi kao lektor za kineski i japanski jezik (nakon otga primljen je kao vii lektor za japansku knjievnosti i kineski jezik, 1967-1970.) - Maja 1971. vraa se u Jugoslaviju i od februara 1972. na Kolarcu predaje kineski jezik (kratki kursevi). -1974. poinje da radi kao lektor-predava za kineski jezik, od 1976. i kao lektor za japanski. -1974. godina je prva godina predavanja o Kini u Jugoslaviji. - doktorira 1982. u Beogradu (tema:Naturalizam u modernoj japanskoj knjievnosti) - 1983. postaje docent. - najzasluniji za osnivanje katedri za kineski i japanski jezik na Filolokom fakultetu u Beogradu, svojim radom profesora i prevodioca (uradio je vie prevoda sa japanskog jezika nego sa kineskog jezika) - 1986. u Beogradu umire, ne doekavi da odri predavanje na fakultetu u Beogradu, na kom i nije bilo mogue zapoeti studije Kine (bez nastavnog kadra, profesora sa asistentima) - 1985., polu-legalno, funkcionie katedra, sa 5 profesora Kineza, pa sa 3. - *sada su na katedri svi predavai lektori, ali su po svojim zvanjima vanredni profesori, docenti...* - na ovim prostorima- u Sloveniji postoji katedra za kineski jezik; - Kemal Mufti (BiH) prevodi dela sa kineskog jezika - katedre u Maarskoj, Rumuniji, Albaniji. + if possible: Sneana Geni 1988. Bibliografija dr Dejana Razia. Kulture Istoka, asopis za filozofiju, knjievnost i umetnost Istoka, V, broj XVIII, oktobar-decembar, str. 68.

Holandija - u 2. 17. veka, Holandija postaje jedan od glavnih centara za informacije o Kini u Evropi

(komercijalna uloga Holandsko-istonoindijske kompanije, koja obuhvata obale june Kine, a Amsterdam je centar meunarodne izdavake delatnosti) - 1665. izvetaj o prvoj holandskoj ambasadi u Pekingu (ambasada Holandsko-istonoindijske kompanije kod Velikog Khana, tadanjeg cara Kine) - Ovaj izvetaj predstavlja pregled tadanje Kine i svih kulturolokih i civilizacijskih elemenata (ilustracije+ gravure raene na osnovu skica iz Kine). - Knjiga (izvetaj) je prevoena i podsticala je na studije Kine u Evropi. - Interes Evrope za Kinu bio je stalan i u 18. veku, ali je tek u 19. veku nastala holandska sinologija. - Holandsko-istonoindijska kompanija sa kolonijalistima trai prevodioce i ljude sa znanjem kineskog jezika. - Modernizacija fakulteta dovodi do otvaranja katedre u Lajdenu (1876.) - Ovde se otvara mnogo katedri za studije o orijentalnom svetu. - Specijalizovani kolonijalni slubenici (uenici) ili su na praktinu nastavu u Kinu. Gustav legel (1840-1903) - prvi upravnik katedre (prvo je bio slubenik holandske vlade, pisao je tajnim drutvima Kine) - 27.10.1877. postaje profesor, dri (uvodno predavanje O vanosti studiranja kineskog jezika) i on se nada da e holandska vlada finansirati katedru. - Problemi: - znanje kineskog jezika moe biti na obostranu korist, - nije voleo duboko promiljanje kineske kulture- ... samo itajte, zaporavite na gramatiku..., to daje opti ton holandskoj sinologiji; insistiranje na stvaranju kontakata sa izvorima na kineskom jeziku. - Bio je zainteresovan za kineske igre na sreu, prostituciju, astronomiju, ali ne i za temelje Kine, ve samo za to kako Evropljani tada doivljavaju Kinu. - TongPao, 1890., asopis + Brazilska izdavaka kua. - Predvideo je da ovaj asopis izlazi i na kineskom jeziku i na holandskom jeziku (saradnici Denievo, Daj van deik, Grane) - Tekstovi su bili visokog kvaliteta i originalni + prikazi svih knjiga o kineskom svetu. - Nasleuje ga DeHrot (1854-1921) studira u Lajdenu, posetio je i Kinu i bio je u slubi kolonijalista. - 1890-1 bio je u Kini i vraa se da postane upravnik katedre. - Pred poetak Prvog svetskog rata odlazi u Berlin. - U Holandiji se bavio kineskom religijom- Religiozni sistemi u Kini, nastaje od 1892-1910. - kombinuje detalje opisa obiaja zapaenih pri boravku u Kini. - Studenti su mu bili ukljueni u rad Holandsko-istonoindijske kompanije. - Mnogi piu o kineskoj kulturi, venanjima, tajnim drutvima. - Jedan njegov uenik, Henri Borel (1869-1933), pisao je o raznim temam, na prvom mestu o rastuem nacionalizmu u Kini, kao i o Kinezima u dijaspori. - DeHrot za njega kae, 1912-13, ... ako na moje mesto budete primili Borela, potpuno ete diskreditovati sinologiju u Holandiji... Daj VenDaik (1889-1954)

- Njegovim dolaskom u sinologiju, ona dobija vee razmere. - Nikada nije bio slubenik Holandsko-istonoindijske kompanije; studirao je sa DeHrotom. - 1912. zovu ga u ambasadu u Peking, kao prevodioca, ali Holandija kae da imaju prevodioca, ali ne i strunjaka... - Pisao je o savremenom stanju u Kini. - 1927., Kina protiva zapadnog horizonta, pie o tampi, misliocima Kine u 19/20. veku, o knjievnoj renesansi u Kini, izvetaj o usponu GongMing Tanga. - Kombinuje istraivanja i putopise. - 1935. na holandskom, Opta istorija Kine-putevi i figure kineske istorije. - Prevodi sa kineskog jezika, planira da radi studiju o kineskim karakterima, ali 1928. Knjiga gospodara Shang, prevod, i svet ga uzima za filologa za ranu Kinu. - Od oktobra 1930., kao profesor, predaje Istorija i konfucijanizam - Radi (Knjiga o Dao I De), 1942. - Prevodi (Knjiga o Dao I De) na francuski (1953.) i na engleski (1954.) - Kina + Zapad, odnosi i kontakti ekspedicija kineskih moreplovaca (o kontaktu Kine i Afrike). - Ugledan i potovan, na znaajnim funkcijama u Holandiji. - Bio je i u Kolumbiji. - U Drugom svetskom ratu, poduavao je uenike u svom domu, rizikujui svoj ivot. - Mnogi radovi njegovih uenika objavljeni su u biblioteci. - Pred Amsterdama, znaajan je i Utrecht. -Indoloki fakultet (1924.), ima za cilj obuavanje slubenika, za put u Indiju (nafta). - 1933-1939 kineski jezik poduava Ferguson, inenjer u Kini, koji objavljuje niz knjiga o modergnom kineskom jeziku. - U Utrechtu je osnovana katedra za Istoriju religije (Hekman dri predavanj o kineskoj filosofiji i religiji). - Prvo je predavao sociologiju u Lajdenu, pa je preao u Utrecht. - Posle Drugog svetskog rata, menja se situacija i moda je da studenti kineskog jezika moraju imati i pravnu diplomu, je kolonijalna vlast eli da vlada kineskim stanovnitvom u Holandiji (kineskim pravom i holandskim zakonima). Robert van Hulik - 1910-1967 - Studirao u Lajdenu, uspean sinolog, pisao je mnogo studija. - Doktorirao je (Utrecht), O indijskim studijama, svirao je guqin, vebao je kaligrafiju, (imao je majmune za kunog ljubimca). - otkrio je Evropi erotske albume dinastije Ming, 1961. (Sexual Life in Ancient China), zanima se za kinesko pravo (pie detektivske prie). - prevodi klasine kineske romane (Sudija Di, 1949.) i stare kineske detektivske prie. - i sam pie o sidiji Di-ju i ilustruje sve romane (koje objavljuje od 1950-1960) i oni postaju hit u Evropi. - ove tekstove prevode sa engleskog jezika na sve jezike, pa se prave i serije i film o sudiji Di. - bio je ambasador u Kini i u Japanu. - njegova biblioteka poklonjena je Sinolokom institutu u Lajdenu. - Posle 60-ih sinologija u Holandiji stagnira, pa polako opada ineteres za studije (1960-1980). - od 80-ih, interesovanje za Kinu se poveava, i ljudi se zanimaju za pravo i kontakte, ali i za

lingvistiku, knjievnost, politiku ekonomiju. Kristofer Shifer - jedan od vodeih strunjaka za taoizam. - 60-ih godina studirao je u Parizu, 8 godina bio je na Tajvanu, u Francuskoj poduava o kineskom svetu. - Njegove studije predstavljaju vrh sinolokih studija. - Peking kao tajni grad (projekat Kineza i Evropljana), - Prevoenje taoistike enciklopedije na francuski jezik (prvi prevog ove enciklopedije), veliki poduhvat. - 1930., Lajden, Sinoloki institut - biblioteka poseduje 800 knjiga na kineskom jeziku i 500 na drugim jezicima, o kineskom jeziku (sada ih ima oko 300 000 na kineskom i 30 000 na ostalim jezicima, preko 40 dnevnih novina, 30 000 slajdova i mnotvo mikrofilmova). Buda - potie iz plemike porodice iz Nepala. - Srea njegovog bezbrinog ivota je pomuena kada je video bolesti, starost, smrt. - u 29. godini, da bi reio krug nastanka i nestanka, odlazi, putem askete. - Ima mnogo uitelja, ali nijedno uenje ga ne zadovoljava do spasenja, pa svakog od njih naputa. - Kada ga je jedan kralj posetio i pitao ko je i odakle dolazi, Gotama mu je rekao: Na obronku Himalaja, povrh Kosale, postojbina je vladara bogatog i monog roda, postojbina suneva roda, Sakija, taj som sam napustio. Odvraen od enje, strasti, koren sam nesree prozreo u strasti, a izvor smirenja u odricanju. Polazim u naporan boj, duh mi se tome raduje. - Jedne noi, u trideset petoj godini, pod smokvinim drvetom, doiveo je prosvetljenje. - Do tada je bio bodhi-satto, bie u buenju, a od tada, zove se buddho (probueni). - Buda nije vlastito ime, ve ime za prosvetljene. - Samo osloboenje od patnje postaje bitno, a nirvana, konana istina o postojanju, daje odgovor. - Magatha, mesto u kom je proveo mnogo vremena. - Njegov uenik, nakon smrti mu, okuplja ostale uenike po prvi put i proglaavaju pravovanost uenja. - Na drugom okupljanju, sabiranje i okupljanje Budinih dela. - Na treem okupljanju, Tisa Mogaliputa (27. p.n.e.), nareuje da se uredi enciklopedijski zbornik budizma. - Tada nastaje Budistika enciklopedija, koja sadri Budina uenja, ali umnogome razliita od svega to je nastalo za vreme njegovog ivota (Buda je usmeno predavao, nita nije zapisao- ne postoji izvorni budistiki spis, pa su se njegova ulenja usmenim putem i prenosila, i menjala) Njegova pria: - Buda ima ulenje, koje je manje-vie isto ponavljao, a ono se centrira oko dva pitanja: - 12 uzroka, - 4 plemenite istine. - Svako je dodavao neto svoje budistikim spisima i tako su se zapis i uenje razili. - Postoje razliiti budistiki spisi (ne jedan izvorni), ali i budistike tradicije.

- Ovi spisi ne mogu se smatrati njegovim izvornim naukom. - U osnovi transformacija svih ovih spisa stoji trenutak kada je sanskrit postao zajedniki jezik (oko 2. veka p.n.e.). - Izvornost budistikih spisa: - pali, sanskrit, hibridni sanskrit, kineski jezik, tibetanski jezik. - Osnove filosofije su u Indiji. - iz SZ delova Indije, preko Pakistana, Avganistana i preko trgovaca dolazi i do Kine. - iako se Indija tada hvali filosofskim uenjima, budizam odlazi u Kinu... kako? - juni put preko Sumatre, Vijetnama, Malajskog poluostrva - Put svile, TuHuang, Turfan, Kua, Kagar, TaklaMakan. - postoje tri oblasti koje pripadaju Indiji, a iz kojih je budizam preao u Kinu. - To mesto je taka okruena Hunima (sever), Indijom (jug), Kinom (zapad) i Persijom (Iran istok). - Ovo mesto prima razne kulture, a iri se i umetnost Indije; Kina prima i druge kulturne obrasce. Na kinesku civilizaciju mnogo utiu: ulazak budizma, ulazak hrianstva, uplivi koji iz temelja preoblikuju kinesku civilizaciju. Tumai Budinog uenja: Nagrauna govori o uenju srednjeg puta Kumaraiva (343-413) - poetkom 5. veka preveo je sve Nagraunine spise na kineski jezik, blistavi prevodilac i tuma. - Majka mu je bila Kineskinja, a otac Indijac. - iveo je u XingJiang-u, sa brojnim narodima, pod uticajem Indije, Pakistana, Kine, Rusije, Avganistana (raskrsnica na Putu svile). - 401. odlazi u Changan, kada poinje svoj rad. - Bio je popularan, pa mu kasniji tumai pripisuju prevode svih spisa za koje se ne zna ko im je prevodilac. - Formirao je prevodilaku radionicu, za budistike spise, sa po par stotina prevodilaca (bio je i poznavalac sanskrita). - Himajana (Malo vozilo) i Mahajana (Veliko vozilo)- budizam je bio jednak svima, sve do njegovog doba. - Termine koje nije znao da prevede ostavljao je na kineskom jeziku, a neki spisi ostali su i samo na kineskom jeziku, kao jedinom preostalom jeziku.

I Nagarauna i Kumaraiva kau: - Buda nije istorijska linost, Buda je transcedentno poelo, van vremena i prostora. - Linost je fiktivna, sa idejom da se ivot proivi na najbolji mogui nain. - empirijski steeno znanje ne (u)vodi nas u svet realnosti, jer jedino to je stvarno i postoji je isprazno i praznoodsutno. - Buda nije nipta zapisao, ali je on poduavao i prenosio, iako je sam mislio da se podukom nita ne moe nauiti. - Buda, ovek: Nirvana, utrnue=sloboda u krajnjem redu. - neki prevode utrnue kao smrt i udaljavaju ga od znaenja, kao i budistiko uenje. - ono to je u temelju svega je i u temelju nirvane. Nirvana je osloboenje od iluzornog. - Duhovnost i materija su neodvojivi za naa ula. - empirijski steeno znanje je samo ono to se moe empirijskim putem. A ono to se ne moe ovim putem, to je Budino uenje. neki tumae da su istine budizma van realnog sveta, jer je sve to je dostupno naim ulima iluzija. - ako mi nismo onakvi kakvima se predstavljamo, onda irimo iluziju. Odsutnost kae da se iskorai iz te iluzije, da ne ivimo u svetU, ve u svetOVIMA, a enju ka spoznaji i istini imamo svi. - Buda je utao na pitanja gde su istine, da li su one teke ili lake. Onaj koji se pita, treba i da nae odgovor. Buda ne treba da nae odgovor umesto njega. Lini kontakt sa istinom je ono emu nas niko ne ui (i ne treba i ne moe da nas neko ui i naui), ve sami treba tome da se uimo i nauimo. + if possible Ksenija Premur 1991. V.P.Androsov. Nagaruna i njegovo uenje. Nauka, Moskva 1990.. Kulture Istoka, asopis za filozofiju, knjievnost i umetnost Istoka, VIII, broj 28, apriljuni, str. 71-3. I ostali brojevi ovog asopisa Jaspers Fizika i metafizika Da li moemo doi do istine ako u nju ne verujemo? Postoji bezbroj svetova i mi ivimo u svakome od njih i ivimo po njegovim pravilima. Nije realno gledati iz jednog sveta u drugi. Podruje vere je mesto sa kog smo mi vezani za ne-sebe, iz svog sveta. Kojim jezikom je govorio Buda? znao ih je mnogo i uvek se obraao jezikom mesta u kom se nalazio. Nagaruna razvija svoju dijalektiku i Budinu utnju kao ono neobjanjivo i neizrecivo. Zlatna sredina Ako svako nae svoju sredinu koja se ne uzima kao obrazac, ve je vezana za pojedinca-svako od nas je Buda, probueni. ... osmeh i utanje je jedino to ostaje za Budom. Nagaruna kae da se sve to nam se deava vrti oko: 1. da

2. ne 3. i da i ne 4. ni da ni ne. - on u osnovi ne negira realnost sveta, ve kae da krajnje istine nema. - ... postoji, prosjaci, potpuno prazan sredinji prolaz, koji posredstvom mudrosti uvida vodi do smirenja, utrnua, obuhvatnog znanja, kuda vas sada usmerava onaj koji je tim putem doao... - empirijsko znanja je ogranieno na delove, jer celina postoji, a delovi je ine i ne moemo ih odvajati. Ali Buda govori iz svog empirijskog iskustva...!!!.. vedska Kina je predmet interesovanja vedske vekovima i vedska sinologija ostavlja trag u Kini. Prvi izveta (1667.) kae da je Kina nastanjena mudrim i srenim ljudima. Par decenija kasnije, pojavljuju se prvi doktorati na Upslae univerzitetu. 1694. doktorat o Velikom zidu. 1697. (Erik Roland), doktorat- Velika kineska imperija Ova dela napisana su na latinskom jeziku (uticaj jeziuta). Doktorati idealizuju Kinu. Roland: Kina je drava o kojoj je Platon sanjao, na ijem elu je vladar. Uvodi nas u niz predrasuda i kliea o Kini. U 18. veku publikovani su radovi o kineskoj istoriji (zasnovani uglavnom na priama jezuita). 1732. osnovana je vedska-istonoindijska kompanija. 1806. vedska-istonoindijska kompanija organizuje putovanje do Kantona (130 punika). Krenuli su i naunici koji donose zanimljive podatke o kineskoj botanici, nainu ivota... Poseuju i Macao i kao rezultat putovanja pojavljuju se knjige koje iz prve ruke predstavljaju Kinu, Kineze civilizaciju i kulturu. 2. 18. VEKA Kina postaje bitna za politiku i kulturu vedske. Bila je drava-uzor, opteidealizovana. Lovisa Urlika, vedska kraljica dopisuje se sa Volterom, strastveni kolekcionar kineskih knjiga koje su zavrile u Kraljevskoj biblioteci u Stocholmu. Na njen 33. roendan (1753. godine), kao poklon, u vrtu carske palate, podignut je kineski paviljon. Tada je kraljica imala sastanak sa lanovima Akademije za istoriju pisma i antikvitete, i tada daje stipendije za sve koji podstiu razvoj vedske i njen kontakt sa svetom. Karl Fredrik efer, sinofil, znaajan u to vreme u vedskoj, imao je kontakt sa kraljicom, i kao vedski ministar u Parizu, bio je ideolog i zagovornik ideje da dravno ureenje u vedskoj treba da bude kao ono u Kini. 1772. u oktobru, pohvalno govori o Kini. Posle Opijumskih ratova (40-ih godina 19. veka), mnogo vedskih misionara odlazi u Kinu, ui kineski jezik, pie knjige o Kini. Erik Folke (1862-1939) - publikovao na vedskom jeziku prevod Chuang Zi i Lao Zi, kao i Istoriju miljenja stare Kine.

August Strinberg (1870) u Akademiji u Stocholmu nalazi kineske knjige koje je skupljala kraljica. Strinberg se interesuje za Kinu, ui kineski jezik i marta 1877. pravi popis knjiga sakupljenih (49 naslova). Poznavao je kineski jezik toliko da je mogao da prevede jednostavne tekstove na vedski jezik. - od tada, sve do 1900. (kada dolaze prve stipendije za Kinu) sinologija u vedskoj stagnira. Hejdin Svejn (1865-1922) Pionir u uenju geografije, arheologije Kine. 1893. organizuje ekspediciju u centralnu Aziju, karavanom. Druga ekspedicija (1899-1902) otkriva LouLan, na Putu svile, i nalaze rukopise. U treoj ekspediciji (1927-1935) iz vedske, Nemake i Kine, saradnici sa Hejdinom Svejnom otkrivaju i pronalaze mnogo arheolokih predmeta, papira i knjiga. Bio je multidisciplinarno orijentisan naulnik i kvalitet njegovih spisa je visok, privlai interes za Aziju i Kinu, posebno kod veana. Politiki konzervativan, favorizuje Adolfa Hitlera (oznaen je kao kontroverzna linost u vedskoj i svetu, zbog ega su neki hteli i da ospore njegov rad na polju sinologije). Postoji ansa da je on koristio nerede u Kini i odneo veliki broj soisa, ali mogue je i da je beio veoma sposoban istraiva i naunik.

Benhard Karlgren (1889-1979) 17, 18/19. vek je protosinoloki period, a od Karlgrena sinologija u vedskoj postaje nauno utemeljena. Njegov uenik, Goran Makvist ( u vedkoj akademiji za Nobelovu nagradu, zahvaljujui kome je Gao XingQian dobio Nobelovu nagradu) Interesuje ga fonologija. 1907. zavrava studije na ruskom jeziku (na Upsali). Uitelj mu je bio specijalist za komparativnu filologiju, a on je hteo da uporedi evropske jezike sa kineskim jezikom. Kineski jezik se tada nije uio u vedskoj, pa on odlazi u sanktPeterburg, kod profesora Ivanova. Dva meseca ui jezik, pa 1910. odlazi na dve godine u Kinu. Neplanirano, tamo ostaje 10 godina, sakupljajui materijal na 24 dijalekta. 1912. vraa se u London, pa ide za Pariz, pa sa Eduardom amaneom uli kineski jezik i razmatra ideje. 1915. doktorira na Upsali (studije kineske fonologije (izgovor oko 3 000 kineskih karaktera, drevni kineski jezik)). Renik napisan 604. godine posluio mu je kao predloka za rekonstrukciju starog kineskog jezika. Od 1917-1926 publikuje spise. 1918. u Geteborgu postaje uitelj japanskog jezika i fonetike kineskog jezika. 1935. postaje direktor Muzeja dalekoistonih antikviteta. Kae da se jezik koji rekonstruie klasikom Knjigom pesama zove arhaini i govorio se u 2.

milenijumu p.n.e. Rad objavljuje 1940. godine. Prvi je ozbiljno pristupio fonologiji kineskog jezika. Poznat je i priznat u svetu. Bavio se i kineskom religijom i ranom bronzom. 1940., pod pseudonimom Klas Vulman objavio je tri romana. U analizi kineskih tekstova blizak je analitiarima Qing-a. Cenio je kineske uenjake, ali nikada nije mistifikovao Kinu. Prema kineskim tekstovima odnosio se kao da su napisani na bilo kom drugom jeziku. Bio je kosmopolita. Nauka je bila jedan univerzum i mislio je da su studije komparativne analize jedine prave studije. Bio je veoma zainteresovan slinostima vie kultura, a ne ralikama tih kultura. Johan Guananderson geolog, 1914. poseuje Kinu da bi zavrio geoloke procene, ali ostaje u Kini 10 godina. Umean je u otkrie Pekinkog oveka. Jedan od utemeljivaa moderne arheologije u Kini. Smatra da su otkria Kalgrena o ranom neolitu na severu zemlje sjajna. Otkriva Yangshao kulturu sa svojim saradnicima. Prvi je direktor Istonoazijske kolekcije i prvi urednik Biltena ovog muzeja (objavljen 1929. godine). Uticao je na Evropljane, knjigom Deca ute zemlje, 1934. godine. 1933. objavljuje autobiografiju. Osvald Siren 1879-1966, umetnik, specijalist za italijansku umetnost. Od 1908-1923 radi na Stocholm univerzitetu. Pisao je o kineskom slikarstvu. Goran Makvist (1924...) predavao je kineski jezik u Australiji, profesor savremenog kineskog jezika na Stocholm. Od tada poinje interes za modernu Kinu i poinje nova era u vedskoj sinologiji. 1948-1950 u Kini skuplja materijal za studije o dijalektu SiChuan-a, ita stare spise, Anale prolea i jeseni, pisao je o navedenom. Jedan od najplodnijih prevodilaca savremenog jezika. Hodoae na zapad roman u kom je glavni lik majmun; klasik koji je Makvist preveo, a mogao bi biti pretea nauno-fantastinog romana. Prevodio je kinesku klasinu poeziju. Usmeravao je studente na to da se bave modernom Kinom. Istrauje i politiku ekonomiju. Period u kom je interesovanje za istraivanje Kine veliko. Tom Hart kineska politika i njen uticaj na svetske dogaaje. Danas se u vedskoj mnogo radi na istraivanju kineskog jezika na svim nivoima.

Za zainteresovane preporuena (saeto) literatura: Kulture Istoka, asopis za filozofiju, knjievnost i umetnost Istoka. Francuska - u 18-om veku Montesje zavrava poglavlje o Kini u Dug zakona (prikazuje kineskog cara kao tiranina) - Voler zavrava poglavlje o Kini u svom delu (prikazuje kineskog cara kao prosveenog vladara) - Evropljani nisu upueni u stanje u Kini i zavise od izvetaja i rei jezuita na misijama u Kini. - Postoji grupa intelektualaca koja, iz neznanja, idealizuje Kinu. - Postoji grupa intelektualaca koja, iz neznanja, pogrdno govori o Kini. - Neke predrasude tada postavljene, postoje i danas, iako slabije izraene. an Pier Abel Remizu(1788-1832) - jedan od osnivaa francuske sinologije; 1814. postaje profesor na Koled dFrans. - Pie knjigu o ivotu Lao Zi-a. Stanislav ilijen (1797-1873) - nasledio je Remizua. - Pie o an budizmu, poljoprivredi i preko 40 godina predaje o kineskoj civilizaciji. Eduard avane (1865-1918) - 1888. zainteresovao se za religiju u Kini. - 1889. odlazi u Kinu. - Jedan je od najboljih sinologa - Primarne oblasti naunog istraivanja su mu istorija i filologija. - Profesor na Koled dFrans postaje 1814. - Knjiga o kineskim ritualima. - Zaetnik je naune francuske sinologije i jedan od prvih istraivaa taoizma. - Jedan je od prvih urednika TongBao asopisa. Pol Pelio - uenik avanea - ekspedicija u TunHuang (na Putu svile), u kojoj su otkrieni neki primerci najstarijih papira, murali, hramovi i uopte mnogo arheolokog materijala. - Ostavio je mnogo prevoda klasinih kineskih spisa. - Istraivao je religiju i drevnu kinesku misao. - Uio je kineski jezik u koli za ive orijentalne jezike, gde ga avane usmerava na nauku. - 1900. ide u Kinu, da bi prikupio to vie knjiga (u to vreme, u Kini traje Bokserski ustanak). - Iz opisa Pelioa, vidi se da je bio komunikativan ovek, koji je lako sklapao poznanstva i prijateljstva i dobro govorio kineski jezik. - U biltenu kole 1902. objavljuje prvu naunu studiju. - Vraa se u Fracusku 1904. i predstavlja svoju kolu u Aliru (na Kongresu za orijentalne jezike, 1905.)

- Zanima ga Turkestan i 1906. sa jednim geografom i jednim fotografom odlazi u Peking, gde stie 1910. - Poseuje arheoloke lokalitete. - U TunHuang-u, u Peini hiljadu buda naeni su manuskripti - Pelio i tajn uzimaju najvredniji deo spisa (najznaajniji spisi danas se nalaze u Engleskoj i Francuskoj) - Pelio je veliki znalac budizma (imao je fotografsko pamenje) i znalac kineske tradicije + najstruniji od istraivaa. - Najbolja kolekcija iz TongHuanga je u Parizu (u Nacionalnoj biblioteci) - Sa avaneom je preveo deo tih spisa na francuski, to utie na sve francuske sinologe, da se okrenu ka kineskoj religiji. - Sutra o uzroku i posledicama budi veliko interesovanje Evrope i Francuske za Kinu. - Skree panju na vanost iranskih spisa, naroito u prenosu filozofskih religioznih ideja iz centralne Azije u Evropu. - 1910. O iranskom uticaju na centralnu Aziju, ime pokree interes Evrope za ova pitanja. - bio je kompetentan da govori na: mongolskom, turskom, francuskom, tibetanskom, sanskritu, kineskom. - 1911. na Koled dFrans otvorena je katedra, iskljuivo za njega (jezici centralne Azije). - imao je vie studenata kada je govorio o znaaju Irana u povezivanju Evrope i Kine, nego za sam kineski jezik. - U Drugom svetskom ratu, bio je vojni atae i uesnik ekspedicije na Sibir. - bio je aktivan lan Drutva Azije i ureivao je TongBao sa avaneom. - Znaajan je za razvoj evropske sinologije. - Pelio je bio urednik TongBao-a, pa ga je 1932. nasledio Daj van Dek. - TongBao je tada bio znaajan asopis sa holansko-francuskim peatom. - asopis se nije izdavao za vreme nemake okupacije 1940-1944, (osim 1942.), sve do 1947. godine. - kasnije su ga vog izdanja 1942. optuili da je bio profaistiki orijentisan. - posetio je i SAD. - Bez obzira na prie, njegov znaaj za sinologiju je velik, ostavio je velikitrag u prevoenju spisa sa arapskog, mongolskog, persijskog. - Tajna istorija Mongola, nikada nije bila objavljena. Anri Maspero (1882-1945) - avaneov uenik. - Sin egiptologa Gastona Masperoa. - Otac mu je hteo da se on bavi Egiptom, gde Anri i odlazi, kada je 1907. dobio dozvolu za advokaturu. - Voleo je kineski jezik i diplomirao je kineski jezik u koli za ive orijentalne jezike. - 1911. radi u koli kao profesor. - Istraivao je jezike i obiaje francuske Indokine i 1918. nasledio Pelioa kao upravnik katedre. - Mnogo izuava Aziju i daje neke ideje koje i Kolgren prihvata. - Napisao je znaajne radove o taoizmu, ali vie ga interesuje budizam i spisi o kontaktu sa hrianima. - 1922. objavljuje studiju (1922. njegova predavanja postaju knjiga Drvena Kina) - Istoriari kau da je imao duh za sintezu (to Peliou fali).

- Komunicirao je sa japanskim istraivaima. - Sreivao je sve to su Francuzi doneli o Kini i centralnoj Aziji. - Zbog Drugog svetskog rata, rad mu je objavljen tek 1951. godine. - Kau da je bio stidljiv i lo predava (nije uspevao da ispredaje ono to je planirao za ogranieno vreme) - Kursevi su bili otvoreni za sve i imao je mnogo slualaca. - Uhapen je od strana profaistikih strana, pa je bio pupten. - 1944. u junu, deportovan je u logor, pod optubom da je uestvovao u teroristikim akcijama. - U oktobru 1944. sin, koji je bio u amerikoj vojsci, ubijen je. - Erik Hemi, nemaki sinolog, bio je jedini koji je potpisao peticiju za Masperoovo putanje iz logor. - 1945., kada je osloboen Pariz, ubijen je u masovnom streljanju.

Pol Demijeu - bio je uenik Masperoa, prikupio je i sredio sve njegove radove koje je napisao tokom Drugog svetskog rata. - Bio je nadaren istraiva i opinjen taoizmom, koji je nazivao najdivnijom religijom. - Japansko interesovanje za ova istraivanja. Rene Etijambl (1902-2002) - zbirka tekstova Poznajemo li Kinu? - profesor komparativne knjievnosti, koji se kasno zainteresovao za Kinu (u tridesetim godinama), tek posle itanja klasinih kineskih romana. - eleo je sam da sagleda kinesku knjievnost. - Imao je enciklopedijski duh. - Doktorat na temu Mit o Rembol, 1952. - 1960. predaje kineski jezik i knjievnost. - 1957. prvi put putuje u Kinu. - U drugoj polovini 20-og veka objavljuje seriju tekstova Poznajemo li Istok? (o azijskim knjievnostima). - Studije kineskog romana- San o crvenom paviljonu - ljivin cvet u vazi od zlata - 1976. Moj etrdesetogodinji maoizam (1934-1974) - 1976. u Kini umire mnogo znaajnih i jakih ljudi. - 1988-9 objavio je studiju Pokineena Evropa, prevedena na kineski jezik 2000. godine (nsatala na osnovu predavanja 1958-9). - 1962. Konfucije - 1964. Poznajemo li Kinu? - 1966. Jezuiti u Kini - Umire u Parizu. - Poligota. - Predavanja iz komparativne knjievnosti zapoinjao bi sa ... zar jo uvek niste poeli da studirate kineski jezik?... Rusija

- pre osnivanja Azijskog muzeja, studiranju kineskog jezika nije se posveivala naroita panja. - Akademik Bajer (1694-1738) i prva kompilacija evropske gramatike kineskog jezika. - 1741. nasleuje ga Roohin, koji je osnovao kolu za kineske i mandurske jezike pri Akademiji. - Prevodio je sa kineskog jezika. - Interesuje se za Mandurce. - 1762. zavrio je rad o Mandurcima, a objavljen je posthumno, 1784. godine. - Uestvovao je u kineskom fondu biblioteke Ruske akademije. - Leontijev, prevodi dvanaest knjiga sa kineskog, pie sinoloke tekstove u publikaciji Akademije (1771-1784). - Sastavio je prvi katalog svih spisa koje je Akademija posedovala na kineskom, mandurskom, mongolskom, japanskom. - Posle smrti Leontijeva, i uenje kineskog jezika staje na neko vreme u Akademiji. - Javljaju se Biurin, Kamenski, Leontijevski, Vasiljev, Kafarov. - Deluju van Azijskog muzeja i Akademije, ali su bili aktivni lanovi Muzeja. - Azijski muzej je bio ogranien na prikupljanje materijala iz linih kolekcija. - Kao rezultat ovog stava, 1369 tomova nalazi se u ovoj biblioteci i privlai ceo svet sinologa. - Biblioteka pri Muzeju postaje i zvanino biblioteka 1856. godine. - Vasiljev je 1886. izabran za akademika i publikovao je tri teksta o budizmu i arheologiji pri ovoj biblioteci. - Za Azijski muzej vezano je i: - Aleksejev dolazi sa putovanja po evropskim sinolokim centrima; 1906-1909, dolazi iz Kine. - Poeo je da razmilja o pravljenju ozbiljne kineske kolekcije i sve ekspedicije ka Kini imaju za zadatak da donose knjige u Rusiju. - 1917. na jugu Kine, prihvata da bude lan Azijskog muzeja i saradnik, i pravi spisak svih knjiga u saradnji sa Ruskom pravoslavnom crkvom u Pekingu. - Prvi put eli da se povee sa kineskim izdavaima i da ima direktnu saradnju sa njima (isto to je Rozenberg radio sa Japanom-prikupljanje knjiga o Japanu u Rusiji). - Kao rezultat, Rusi poetkom dvadesetog veka imaju najbogatiju kolekciju kineskih knjiga i materijala neophodnog za istraivanje Kine. - Transformacija u laboratoriju za eksperte za sinologiju (kao cilj ovog sakupljanja). - Katalozi drevnih izdanja. - Odreuje ta je nuno da se prevede na ruski jezik. - Da bi ostvario svoje ciljeve, bili su mu potrebni mladi, obrazovani ljudi. - Pored ovih zbirki, interesuje se za poeziju, tematski se prikupljaju kineski tekstovi (kao i kineski renici, koliko god su mogli da nau). - Najbolji renik je etvorotomi Kinesko-ruski renik. - Aleksejev je takoe oblikovao kolekcije kineskih antikviteta. - Kupio je mnogo kineskih knjiga i slika. - 1912. intenzivno izuava knjievnost i kulturu. - prvi nauno istrauje kinesku fonetiku. - Serija tekstova o folkloru i etnografiji. - bio je prvi prvi od najzanimljivijih predavaa i iri interesovanje za kinesku civilizaciju u Rusiji.

- Prvi prevodi poeziju i kratku prozu, PuSuLing (kratke prie). - Sa Rozenbergom planira kako da celovito istrae kulture Kine i Japana (1917.) - od 1917-1941. sinologija se tretira svesnije, Muzej postaje nauni institut sa ekspertima za filozofiju, ekonomiju, jezik. - Kinesko-japansko-rusko-engleski renik (projekat ija je dua bio Rozenberg; smru Rozenberga 1919. umire i dalji rad na reniku). - 1919. Aleksejev pravi seriju predavanja o Kini. - Maksim Gorki. Izdavaka kua Svetska knjievnost, u kojoj je Aleksejev bio pozvani lektor i strunjak za kineski jezik. - Odmah su objavljeni prevodi PuSunLinga, o kome istrauje i Vasiljev. - U Azijski muzej dolaze mladi ljudi: - ucki (1920) - Vasiljev (1921) - Flug (1925) - Dragunov (1928) - ucki (1930) - Vasiljev ui klasinu i modernu knjievnost; - ucki filozofija Tao-a - Dragunov kineski jezik i dijalekti - Flug kineska bibliografija i rukopisna kolekcija ucki (1897-1937) poliglota- pekinki i kantonki dijalekat, mandurski, japanski, nemaki, francuski, engleski, poljski, mogue i holandski, sanskrit i latinski. 1917. napu[ta Politehni;ki institut. 1918. ide da studira kineski jeyik. 1922. diplomira, sa Aleksejevim kao mentorom. 1922-1923 poezija dinastije Tang i izuzetni radovi. Specijalna komisija ga unapreuje u vanrednog profesora (1924.) Drao je razlilite kusreve na univerzitetu: - Istorija kineske filosofije - Serija predavanja o kinesko i japanskom jeziku - Kurs iz kantonkog i vijetnamskog (pie prve udbenike 1933.) 1920. radi pri Azujskom muzeju Akademije nauka (postaje i kustos) Najdublji interes imao je za YiJing () (prevod ove knjige 1924. godine). - kritiki se odnosio prema svim prevodima ove knjige i eleo je da vidi ta je originalno u ovoj knjizi, a ta je dopisano. Pored Vilhelma i Demsa Lega, stoji i ucki. Odreuje faze I 6.v.p.n.e. 1.v.n.e. II 2.v.n.e. 5. v. III 6 10. v. IV Song - ... Postoje biblioteke knjiga o YiJing (). Svaki heksagram za njega je bio simbol ive situacije u vremenu, a tekst ispod slike bio je opis tih situacija.

Voleo je taoizam i budizam.