@ITIJE SV.

VLADIKE NIKOLAJA VELIMIROVI]A

Ro|ewe i rano detiwstvo Vladika Nikolaj Velimirovi} ro|en je na Tucindan 23. decembra, po starom, ili 5. januara 1881. godine, po novom kalendaru. Rodno mesto Vladike Nikolaja je maleno planinsko selo Leli}, sme{teno na severnim padinama planine Povlena, nedaleko od Vaqeva. Roditeqi wegovi, Dragomir i Katarina, prosti {umadijski seqaci, imali su devetoro dece. Nikola (Vladi~ino svetovno ime) bio je prvo dete u roditeqa. Ostalih osmoro je poumiralo od raznih bolesti, a jedan od wih - Du{an (otac bla`enopo~iv{eg Vladike Jovana), poginuo je u ratu 1914. godine. Mali Nikola je kr{ten u manastiru ]elijama, koji je tada bio parohijska crkva sela Leli}. Znamenita porodica Velimirovi}a poti~e od Antonija - Ante Jovanovi}a, koji se u vaqevski kraj doselio iz Srebrenice u Bosni. I danas taj zaseok u Leli}u zovu "Bo{waci". Antonije je bio na~elnik sreza podgorskog i jedan od vi|enijih qudi u tada{woj Srbiji. Sahrawen je ispred severnih vrata manastira ]elija. Grob mu je do danas dobro o~uvan sa kamenom plo~om i krstom od crvenog mermera. Joakim Vuji}, u svome "Pute{estviju po Serbiji", zapisao je susret sa na~elnikom sreza podgorskog Antonijem Jovanovi}em u Leli}u.

srpski crkveni pisac i mislilac. Episkop Lavrentije je sabrao wegova dela i izdao u petnaest velikih tomova sa preko 12.000 stranica, po~asni doktor Glazgovskog i Kolumbijskog univerziteta, veliki otac crkve i duhovnik, od ~ijeg duhovnog kapitala Srpska crkva danas `ivi i `ive}e kroz vekove. Nema sumwe on je prvi posle Svetog Save. Leli}- novo srpsko svetili{te Zato prenos wegovih svetih mo{tiju u Srbiju, mo`e se samo uporediti sa prenosom mo{tiju Svetog Save iz Trnova u Mile{evu. Savremene srpske generacije do`ivele su posebnu Bo`iju milost da ih u isto vreme pohode dva najve}a Srbina - Sveti Sava, zidawem hrama na Vra~aru i Vladika Nikolaj povratkom iz Amerike. Neka bi dao Bog da wihov zagrqaj pod kupolama hrama na Vra~aru i u manastiru @i~i bude zagrqaj pra{tawa i izmirewa svih Srba {irom celoga sveta. Neka wegova zadu`bina u Leli}u, gde }e po~ivati wegove svete mo{ti, postane novo srpsko svetili{te - novi Ostrog i neka se {irom srpskih zemaqa ispuni Vladi~ina molitva, zavet i amanet svim Srbima: Da se Srpski narod OBO@I, SLO@I i UMNO@I. Molitvama Svetog Vladike na{eg Nikolaja, Gospode Isuse Hriste Sine Bo`iji, pomiluj i spasi nas AMIN. 19

Prvi posle Svetog Save Svoje posledwe dane, Vladika Nikolaj je proveo u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu, u Pensilvaniji. Upokojio se mirno u Gospodu, rano u nedequ, na poklade 18. marta 1956.g. Smrt ga je zatekla na molitvi. Iz ruskog manastira, prenet je u srpski manastir Svetog Save u Libertvilu i sahrawen uz velike po~asti u srpskom narodnom grobqu pored manastira. Na vest o Vladi~inoj smrti zajecala su zvona sa torweva svih srpskih crkava {irom sveta. Naro~ito u wegovoj "Domaji". Tuga je obavila srpske manastire, monahe i monahiwe, sve{tenstvo i narod, naro~ito wegove verne bogomoqce. Tuga, ali istovremeno i radost. Svi su znali i du{om ose}ali da je Srbija dobila jo{jednog molitvenika pred prestolom Gospodwim. Narod mu se odmah po~eo moliti kao svetitequ. Veliki stradalnik za `ivota, postao je jo{ve}i stradalnik posle smrti. Progla{en je za izdajnika i neprijateqa svoga naroda. On, koji je pre`iveo sve strahote rata, i koji je bio zato~enik najzloglasnijeg fa{isti~kog logora, progla{en je za saradnika okupatora. Mnogi su se takmi~ili ko }e ga vi{e popquvati i poniziti. Pquvali su i poni`avali sebe. Nikolaj je ostao nedoku~iva veli~ina, duhovni stub i upori{te, najgenijalniji srpski besednik i bogoslov, najve}i
18

Po Antonijevom sinu Velimiru nastalo je prezime Velimirovi}. Mali Nikola je odgojen i vaspitan u uglednoj srpskoj patrijarhalnoj zadruzi koja je imala preko tridesetoro ~eqadi. Otac Dragomir, bio je retko pismen seqak za ono doba. Pored uobi~ajenih seoskih poslova, bio je pisar i delovo|a sreza podgorskog. Do danas su sa~uvane deobne presude pisane wegovim lepim i ~itkim rukopisom. Po{to je zbog poslova ~esto odsustvovao od ku}e, brigu o vaspitawu dece preuzela je wegova smerna supruga Katarina - potowa monahiwa Ekatarina. Ona je prvi u~iteq i vaspita~ malog Nikole. Jo{ kao dete vodila ga je za ru~icu u obli`wi manastir ]elije na bogoslu`ewe i pri~e{}e. U~ila ga da se prekrsti i kako se Bogu moli. Tih prvih detiwih dana pored toploga skuta materinog, Nikolaj se docnije ~esto se}ao. Jedan takav doga|aj, opisao je u svojoj autobiografskoj molitvenoj pesmi - "Molitva roba u tamnici".

Osnovna {kola i gimnazija Kada je Nikola malo odrastao, otac Dragomir re{i, da ga, kao najstarijeg i najbistrijeg od svoje dece, upi{e u {kolu. Osnovna {kola sela Leli}a bila je u manastiru ]elijama. Po{to su deca poha|ala {kolu iz drugih sela udaqenih i preko dvadeset kilometara, prostrani manastirski konak je pretvoren u internat. Nedeqom i praznikom roditeqi su dolazili u manastir na bogoslu`ewe, obilazili decu i donosili potrebne namirnice i ~istu preobuku. Ku}a Velimirovi}a udaqena je od manastira 4-5 kilometara. Nikola je po prirodi bio mali i sitan, te da ne bi pe{a~io svakodnevno toliki put, otac ga predade u {kolski internat. Tako otpo~e Nikolino {kolovawe i obrazovawe pod kupolama svetoarhangelskog hrama u manastiru ]elijama. ]elijski u~iteq, Mihailo Stuparevi}, uo~io je Nikolinu revnost i darovitost, pa je po zavr{enoj osnovnoj {koli, savetovao ocu Dragomiru da Nikolu po{aqe na daqe {kolovawe. Bistri i otresiti seqak poslu{a u~iteqa i Nikolu upisa u Vaqevsku gimnaziju. Gimnazija u Vaqevu je bila na dobrom glasu ali nije bila potpuna. Imala je samo {est razreda.

vrati u svoju voqenu Srbiju u kojoj je nasilno do{ao na vlast bezbo`ni~ki i bogobora~ki komunisti~ki re`im. Smatrao je da }e vi{e za svoj narod uraditi ako ostane u emigraciji i pokrene svoje prijateqe u Evropi i Americi da pomognu Srbiji. "Kada ku}a gori, po`ar se gasi spoqa" - ~esto je govorio. Preko Engleske stigao je u Ameriku. Tamo je nastavio svoj misionarski i spisateqski rad. Iz ovog vremena poti~u wegova dela: "Kasijana", "Zemqa nedo|ija", "@etve Gospodwe", "Divan" i wegovo posledwe nedovr{eno delo "Jedini ^ovekoqubac". Zajedno sa protom Aleksom Todorovi}em pokre}e religioznu biblioteku "Sve~anik" u kojoj objavquje bisere pravoslavne hri{}anske duhovnosti. Iz Amerike je slao pakete i pomo}crkvama i manastirima, monasima i monahiwama, sve{tenicima i narodu. Sve {to je imao, sve je poklonio svome narodu. Okupqao je i mirio Srbe u tu|ini i u~io ih da, samo ako budu vezani za svoju crkvu i svoje obi~aje, mogu sa~uvati svoje ime i svoje korene u dalekom svetu.

17

Vladika je u Qubostiwi ostao sve do 3. decembra 1942.g. kada je zajedno sa jeromonahom Vasilijem Kosti}em, potowim episkopom `i~kim, i svojim sinovcem Jovanom Velimirovi}em, preba~en u manastir Vojlovicu kod Pan~eva. Posle nekoliko meseci, krajem maja 1943.g. nemci su u Vojlovicu doveli i patrijarha Gavrila. Svoje tamni~ke dane, Vladika Nikolaj je ispunio danono}nim radom i molitvom. U Qubostiwi je napisao svoja poznata dela: "Teodul", "Srpski narod kao Teodul", "Sredwi sistem", "Indijska pisma", "Mudra igumanija qubostiwska", "Stoslov o qubavi" i druge kwige. U Vojlovici je ispravio Vukov prevod Svetog pisma Novog zaveta. Pred kraj rata, 15. septembra 1944.g. Nemci su Vladiku Nikolaja i Patrijarha Gavrila sproveli iz manastira Vojlovice u zloglasni koncentracioni logor Dahau u Nema~koj. Oni su bili jedina dva crkvena velikodostojnika u Evropi koji su bili zato~eni od nema~ke soldateske i koji su pro{li pakao logora Dahau. Oslobo|eni su 8. maja 1945.g. od strane savezni~ke 36. Ameri~ke divizije. Neko vreme potucali su se obojica po zemqama zapadne Evrope a zatim se Patrijarh vratio u zemqu i preuzeo du`nost poglavara Srpske crkve. Nikolaj je krenuo golgotskim stazama emigracije. Nije `eleo da se
16

Posle zavr{ene Gimnazije nastala je dilema: gde i kako nastaviti daqe {kolovawe. Uz odobrewe oca Dragomira, Nikola krene sa svojim drugom Petrom Kosi}em da se upi{e u Vojnu akademiju. Zbog neuhrawenosti i malog obima grudi Nikolu na konkursu odbiju, a Petar se upi{e i postane visoki oficir srpske i jugoslovenske vojske, poznat u doga|ajima oko pu~a generala Simovi}a 1941. godine. Upis u Bogosloviju Tragaju}i daqe za {kolom u koju da se upi{e, Nikola sazna da je objavqen poziv za upis u~enika u posledwu generaciju stare Beogradske bogoslovije. Promao se neograni~en broj u~enika. Nikola se prijavi i bude primqen i upisan u prvi razred. Wegovi drugovi su uglavnom bili upisani u bogosloviju sa po dva razreda gimnazije. Toliko je bilo potrebno. Nikola je zavr{io {est razreda i ve}bio prili~no oformqena mlada li~nost - mladi intelektualac. Odmah je u bogosloviji bio zapa`en. Odu{evqavao je svoje profesore i drugove razumevawem najzamr{enijih problema iz oblasti nauke, filosofije i teologije. Pored obaveznih

uxbenika i skripti po~eo se uveliko koristiti bogoslovskom i filosofskom literaturom u savla|ivawu nastave. Svaki trenutak slobodnog vremena je koristio da {to vi{e pro~ita i nau~i. Od prvih bogoslovskih dana po~eo je ~itati dela svetskih klasika. Do kraja {kolovawa pro~itao je dela Wego{a, Dostojevskog, Pu{kina, Tolstoja, [ekspira, Getea, Igoa, Dantea, Voltera, Ni~ea... Duhom svojim nadnosio se i nad tajanstvenom mudro{}u delkog Istoka, ~itaju}i i prou~avaju}i sve{tene i filosofske kwige drevne Indije. I docnije, celog `ivota se vra}ao Indiji. @alio je {to hri{}anstvo nije uspelo da prodre u Aziju. Smatrao je da bi ga indijski duh sklon kontemplaciji i mistici jo{vi{e produbio i obogatio. Zato je napisao nekoliko poznatih dela na tu temu: "Hriste, do|i u Aziju", "Indijska pisma", "Indijski Savle" i dr. Posle zavr{ene bogoslovije, Nikolaj je postavqen za u~iteqa u selu Dra~i}i nedaleko od Vaqeva, na putu za Kosjeri}. Tu se upoznao i sprijateqio sa sve{tenikom Stevom Popovi}em, emigrantom iz Crne Gore. Sa wim je odlazio na razne sve{tene obrede u selo gde je upoznao duhovni `ivot srpskog sela i seqaka. Letwe raspuste je provodio u Boki na le~ewu. Pisao je iz Boke svome prijatequ, sve{teniku Stevi, i u tim pismima su ostali prekrasni opisi Boke Kotorske i `ivota naroda u Crnoj Gori i Dalmaciji. U to vreme, Nikola je
6

eparhije. Odmah se dao na obnavqawe manastira @i~e i ona je ubrzo zablistala starim Nemawi}skim sjajem. Obnovio je i mnoge druge manastire, naro~ito venac manastira u Ov~arsko-kablarskoj klisuri, koja je nazvana Srpska Sveta Gora. U vreme konkordatske borbe 1936.g. Nikolaj nije mogao ostati po strani. Ustao je u za{titu svoga naroda i svoje crkve i zahvaquju}i wegovom ogromnom ugledu i autoritetu Konkordat je pao. Na golgotskom putu Po~etkom 1941.g. ratni po`ar se uveliko {irio Evropom. Crni oblaci su krenuli ka jugu i po~eli se nadnositi nad Srbijom. Komandantu ju`nog fronta, generalu Aleksandar fon Leru, Hitler je li~no izdao nare|ewe: "Uni{titi srpsku inteligenciju, obezglaviti vrh Srpske pravoslavne crkve, i to u prvom redu patrijarha Do`i}a, mitropolita Zimowi}a i episkopa `i~kog Nikolaja Velimirovi}a, kao i kalu|ere i monahiwe srpskih manastira". ^im su Nemci okupirali zemqu, odmah su vojne i policijske snage upale u @i~u i izolovale Vladiku Nikolaja. 12. jula 1941.g. uhapsili su ga i prebacili u manastir Qubostiwu u zato~eni{tvo. Bio je to wegov rastanak sa @i~om. Pod jakom nema~kom stra`om
15

nekada Sveti Sava. Obnavqa ratom poru{ene crkve i manastire. Osniva siroti{ta za nezbrinutu decu. Da bi za{titio narod od agresivne sekta{ke propagande, osniva Pravoslavnu narodnu hri{}ansku zajednicu ili Bogomoqa~ki pokret kojim je rukovodio izme|u dva rata. Iz tog pokreta se regrutuje veliki broj monaha i monahiwa koji pune srpske manastire. Pod wegovim blagotvornim uticajem po~iwe u srpskom narodu veliko duhovno bu|ewe a u crkvenom `ivotu ogromno pregala{tvo. Zna~ajno je pomenuti da su Ohrid, sa svojim drevnim svetiwama na obalama Ohridskog jezera, susedna pravoslavna Gr~ka i Sveta Gora, izvr{ili ogroman uticaj na Nikolaja. On se sav okrenuo Svetim ocima i pravoslavnoj vizantijskoj klasici i duhovnosti. Uvideo je da su Sveti oci, sve one duhovne probleme koji su wega mu~ili i kojima je on tra`io odgonetku na zapadnim univerzitetima, re{ili pre mnogo vekova. U ovom ohridskom periodu nastaju wegova sjajna dela: "Re~i o Sve~oveku", "Molitve na jezeru", "Omilije" i "Ohridski prolog" - ta ~udesna i jedinstvena kwiga u celom pravoslavnom i hri{}anskom svetu. Po `eqi Arhijerejskog sabora i pravoslavnog narodna [umadije, Nikolaj je 1934.g. vra}en na tron @i~ke

ovladao ve{tinom pisawa i besedni{tva. Pored pisawa i saradwe u "Hri{}anskom vesniku", pisao je i u drugim crkvenim i svetovnim ~asopisima i novinama. Kao u~iteq u Dra~i}u napisao je jedan pozori{ni komad koji je izvo|en u vaqevskom pozori{tu. Na`alost to delo je izgubqeno. Posle kratkog u~iteqevawa u Dra~i}u postavqen je odlukom ministra prosvete Srbije za upravnika {kole u Dowim Leskovcima. No u~iteqska slu`ba nije bila ciq mladog Nikole. Dva doktorata Neposredno posle zavr{etka bogoslovije, kao odli~nom i darovitom u~eniku, nu|eno mu je da ide na studije u Rusiju. On je po{to-poto hteo na Zapad. Nije mogao odmah dobiti stipendiju. Re{io je da ~eka. I jednog dana stigla je odluka ministra prosvete da se Nikoli obezbe|uje stipendija za nastavak studija na starokatoli~kom fakultetu u Bernu u [vajcarskoj. @eqa je bila ispuwena. Nikola je spakovao kofere i otputovao u [vajcarsku. U Bernu je Nikola prvi put dobio potrebne uslove za u~ewe i studirawe. Imao je dr`avnu stipendiju koja mu je obezbe|ivala pristojan `ivot. Sa fotografija iz tog doba vidi se da je on ve}tada postao ugla|eni i lepo odeveni evropski student i gospodin. Dobro je nau~io nema~ki
7

14

jezik i pored svog mati~nog fakulteta u Bernu odlazio je da slu{a predavawa na drugim fakultetima {irom [vajcarske i Nema~ke. Ostajao je ~itave semestre na poznatim fakultetima slu{aju}i ~uvene profesore teologije i filosofije. Po zavr{enom fakultetu prijavio je doktorsku tezu i doktorirao na temu: "Vera u Vaskrsewe Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve". Iz [vajcarske, Nikola se vra}a u Beograd, sa namerom da studije nastavi na Oksfordu u Engleskoj. Nije odmah dobio stipendiju, ali on otputuje u Englesku. Verovatno intervencijom i vezama prote Ili}a, ubrzo mu je dodeqena stipendija. Bez velikih te{ko}a Nikola nau~i engleski jezik i zavr{i filosofki fakultet u Oksfordu i doktorira iz filosofije na temu: "Filosofija Berklija". Ovu temu je branio na francuskom jeziku u @enevi. I tako sa dva doktorata i perfektnim znawem tri glavna evropska jezika, Nikola se vra}a u Beograd. U Beogradu nije do~ekan sa odu{evqewem. Mala balkanska sredina do~ekala ga je sa zavi{}u a crkveni qudi su zazirali od wega zbog toga {to se {kolovao u rimokatoli~koj Evropi. Ni jedna diploma nije mu priznata, navodno zbog toga {to nije imao zavr{enu punu gimnaziju. I on, sa zavr{ena dva fakulteta i polo`ena dva doktorata na dva najznamenitija evropska univerziteta
8

velikom zboru u ^ikagu, avgusta 1915. pridobio je za srpsku stvar znatan deo naroda i sve{tenstva i to ne samo pravoslavnog nego i rimokatolo~kog, protestantskog i unijatskog. Veliki broj dobrovoqaca, Srba i Hrvata, oti{ao je tada na Solunski front da pomogne srpskom i savezni~kim armijama u osloba|awu Srbije. Na~elnik engleske armije izjavio je posle rata, da je "otac Nikolaj bio tre}a armija" za srpsku stvar. Neka od svojih predavawa i beseda iz tog vremena objavio je u ~etiri kwige na engleskom jeziku: Du{a Srbije, Srbija u svetlosti i mraku, Duhovna preporod Evrope i Agonija crkve. Vladika @i~ki i Ohridski Po zavr{etku rata, dok je bio u Engleskoj, izabran je 25.marta 1919.g. za episkopa @i~kog, odakle je krajem 1920. preme{ten na drevnu Ohridsku episkopiju. Tih godina, bila je `iva diplomatska aktivnost i crkve i dr`ave, pa je Episkop Nikolaj bio ~lan brojnih delegacija i misija u Atini, Carigradu, Svetoj Gori, kao i u Americi i Engleskoj. Tek kao episkop Ohridski i @i~ki, Vladika Nikolaj razvija svoju punu misionarsku i jevan|elsku delatnost. Iako pod te{kim uslovima, on svakodnevno putuje po eparhiji, pou~ava narod i propoveda. Kao
13

Misija u Engleskoj i Americi Nastupilo je vreme kada su malena Srbija I Veliki srpski narod krenuli ka Golgoti, u sudbonosne dane stradawa i ratovawa za ujediwewe svih srpskih zemaqa i svih ju`noslovenskih naroda. U svim doga|ajima 1912-1914.g., Nikolaj `ivo i aktivno u~estvuje. Wegove besede nose pe~at herojstva i patriotizma. Stradawe i nacionalni stoicizam srpskog naroda upore|uje sa golgotskom `rtvom Hristovom i sa stradawem hri{}anskih mu~enika i svetiteqa. Po~etkom 1915.g., predsednik srpske vlade Nikola Pa{i}, poziva Nikolaja u Ni{i upu}uje ga u Englesku i Ameriku da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija austrijsku propagandu protiv Srbije. "Pa {ta da im ka`em?" - tra`io je Nikolaj instrukcije od Pa{i}a. "Ka{}e ti se samo" posle du`eg }utawa odgovorio je }utqivi Pa{i}. Imao je puno poverewe u Nikolaja, koji je ve}bio stekao slavu velikog besednika i bogoslova, {irom celog pravoslavnog i hri{}anskog sveta. Pune ~etiri godine, od aprila 1915. do aprila 1919.g. Nikolaj je po Americi i Engleskoj dr`ao brojna predavawa: u crkvama, univerzitetima, kolexima, bioskopskim dvoranama, hotelima i po drugim ustanovama, obja{wavaju}i srpsku pravednu i oslobodila~ku borbu protiv austrougarske carevine. Na
12

vra}a se u sredwu {kolu i pola`e sedmi i osmi razred gimnazije u Drugoj beogradskoj gimnaziji. Posle toga je postavqen za suplenta Beogradske bogoslovije kao svr{eni student filosofije. Predavao je svetovne predmete i jezike. Mona{ewe Tek {to je po~eo predavawa u bogosloviji, Nikola se ponovo razboleo. Bolovao je dugo i te{ko. U bolnici se zavetuje, da }e, ukoliko pre`ivi, primiti mona{ki ~in i celog sebe staviti na slu`bu srpskoj crkvi i svome narodu. I ~im je iza{ao iz bolnice, odlazi u manastir Rakovicu, nadomak Beograda, i tu 20.decembra 1909.g. prima mona{ki ~in, dodav{i svome svetovnom imenu samo jedno slovo "j". Dobio je mona{ko ime - Nikolaj. Odmah posle mona{ewa, na predlog tada{weg Mitropolita Srbije Dimitrija, mladi jeromonah Nikolaj odlazi na studije u pravoslavnu Rusiju na ~uvenu Duhovnu akademiju u Petrograd. Da se "opravoslavi", kako je govorio Mitropolit. Kada je stigao u Petrograd, Nikolaj se upi{e na Akademiju kao svr{eni beogradski bogoslov ne pomiwu}i svr{ene fakultete i doktorske titule,

niti pokazuju}i pismo i preporuku Mitropolita Dimitrija koje je ovaj uputio petrogradskom mitropolitu da se Nikolaju na|e pri ruci. Nikolaj je slu{ao predavawa i ostao potpuno nepoznat me|u studentima sve do svog prvog u~e{}a u diskusiji na jednoj od brojnih kwi`evno - duhovnih ve~eri koje su redovno odr`avane na Akademiji. Svojim znawem, govorni~kim darom i talentom zadivio je profesore i studente, a posebno petrogradskog Mitropolita, koji odmah od ruske vlade za Nikolaja izdejstvuje besplatnu voznu kartu za putovawe po celoj Rusiji. I Nikolaj tako krene u obilazak velike ruske zemqe i wenih svetiwa. Neposredno je upoznao {iroku i duboku pravoslavnu slovensku rusku du{u. Iz Petrograda, Nikolaj se vra}a u Beogradsku bogosloviju. Me|utim, {kolska u~ionica bila je pretesna za wega. On po~iwe seriju svojih propovedi po beogradskim crkvama. Po tematici i na~inu proizno{ewa one su bile prvorazredni duhovni i kulturni doga|aji u Beogradu. Uzimao je teme iz `ivota sa originalnom obradom: "Lagano kora~a Hristos", "O mislima u ogledalu", "^ija je zemqa, "O omladinskom pesimizmu", i dr. Istovremeno po~iwe objavqivati svoja pisana dela: "Religija Wego{eva", "Besede pod Gorom", "Iznad greha i smrti" i dr. Wegove propovedi i kwige zatalasale su na{u crkvenu i kulturnu javnost i postale
10

prvorazredna duhovna i kulturna senzacija. Brzo je postao poznat {irom svih srpskih zemaqa.Godine 1912. Nikolaj je pozvan u Sarajevo na proslavu desetogodi{wice srpskog kulturnog dru{tva "Prosveta". Do{ao je u centar Herceg Bosne sa glasom proslavqenog propovednika. Do~ekala ga je prepuna crkva i porta svega onoga {to je Bosna i Hercegovina imala srpskog i kulturnog. Propoved je po~eo re~ima: "Dolazim iz Srbije, tog ostrva slobode, da vama, na{oj bra}i u ropstvu, donesem pozdrave Beograda". Pozdravqen je ovacijama. Posebno je odu{evio bosansko-hercegova~ku omladinu i ~lanove "Mlade Bosne", koji }e se 1914. godine, uo~i sarajevskog atentata, na grobu Bogdana @eraji}a i nad Nikolajevim "Besedama pod Gorom" kao nad Jevan|eqem Hristovim, zakleti na vernost i istrajnost. U Sarajevu se Nikolaj tada upoznao sa najvi|enijim predstavnicima tamo{wih porobqenih Srba: Du~i}em, [anti}em, ]orovi}em, Gr|i}em, Qubibrati}em I drugima. To je bilo vreme austrijske aneksije Bosne i Hercegovine, pa je Nikolaj obrnuv{i ~itavu stvar izgovorio re~i koje su u{le u legendu: "Svojom velikom qubavqu i velikim srcem, Vi, Srbi Bosanci, anektirali ste Srbiju Bosni". Austrijske vlasti su ga na povratku u Beograd nekoliko dana zadr`ale na pretresu u Zemunu. Slede}e godine nisu mu dozvolile da poseti Zagreb o proslavi godi{wice Wego{a.
11