Gimnazija Svetozar Markovic Seminarski rad iz istorije Tema:

Kralj Dusan (1331-1346)

Predmet : Istorija

Ni,16.decembar 2013.

Ucenik: Nikola Zlatkovic

Profesor: Zoran Filipovic

SADRZAJ:
1: Dusan Nemanjic 2: Mladost 3: Stvaranje srpskog carstva 4: Kralj Dusan

Dusan Nemanjic
Stefan Uro IV Duan Nemanji, poznat i kao Duan Silni (1308 1355) je bio srpski srednjovekovni kralj (1331-1345)) i prvi srpski car (1346-1355), odnosno car Srba, Grka, i Bugara.

Bio je sin kralja Stefana Decanskog i otac cara Urosa Nejakog, poslednjeg vladara iz dinastije. Duan je sa vlasti zbacio svog oca Stefana Deanskog, uz pomo vlastele nezadovoljne politikom Stefana Deanskog prema Bugarskoj i Vizantiji, nakon bitke kod Velbuzda protiv Bugara. Duan je znaajno proirio granice srpske drave prema jugu, iskoristivi unutranje nemire u Vizantiji. Ratovao je i sa ugarskim kraljem Karlom Robertom. Po osvajanju velikih vizantijskih teritorija Stefan Duan se 1345. proglasio za cara Srba, Grka i Bugara, a srpsku crkvu je sa ranga arhiepiskopije uzdigao na rang patrijarhije.

1346. godine je samovoljno prisvojio titulu cara, a svojega dvorjanina je proglasio patrijarhom, da bi mu on stavio carsku krunu na glavu. Na srpsku patrijariju, stvorenu mimo volje Carigrada, vaseljenski patrijarh Kalikst je bacio anatemu, to je u narodu uinilo muan utisak. Narod je ovo prokletstvo dovodio u vezu s onim nesreama, koje posle smrti patrijarhove (1354) i Duanove (1355) poee da snalaze srpski narod.

Poznat je i po donoenju Dusanovog zakonika, najznaajnijeg srpskog srednjovekovnog pravnog akta. Zavrio je manastir Deane, zadubinu svoga oca, a njegova najznaajnija zadubina bio je manasitir Svetih Arhandjela kod Prizrena, gde se nalazio i njegov grob.

Duan Silni je zadavio Stefana Deanskog, svoga oca. Zbog oceubistva, Stefan Duan je jedini vladar iz dinastije Nemanjia koji nije bio proglaen za sveca posle smrti, ali se prikazuje na freskama i njegov kult se vekovima gaji u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Mladost
Kralj Milutin je zbog sukoba oko vlasti sa sinom Stefanom, ovoga uhvatio i proterao ga u Skoplje gde je naredio da se oslepi (u srednjem veku je postojalo verovanje da slep ovek ne moe da vodi dravu pa se oslepljivanje esto koristilo da se onemogui nekome da doe na vlast). Posle deliminog oslepljenja, Stefan je sa enom i dvoje dece Duicom i Duanom proteran na vizantijski dvor kod Milutinovog tasta cara Andronika II u Carigrad. Na zahtev Crkve Milutin doputa Stefanu da se vrati u Srbiju ali zadrava Duana kod sebe, najverovatnije kao taoca to je bila esta praksa u srednjem veku. Posle Milutinove smrti, Stefan je uz pomo crkve i arhiepiskopa Danila postao novi kralj pod imenom Stefan Uro III a istovremeno je krunisan njegov sin Stefan Duan kao "mlai kralj".

Oruzije koje se koristilo u bitci kod Velbuzda

Stvaranje srpskog carstva

Za Duanova vremena Srbija dostie vrhunac svoje moi. Bugarska zavisi od njegove milosti; Vizantija moli za njegovu pomo; Mleci trae njegovo prijateljstvo. Kao nekada bugarski car Simon, tako je i Duan svoju prvu mladost proveo u Carigradu, sa ocem u progonstvu, i tu je dobio prve i najsnanije utiske. Jedui izgnaniki hleb u jednoj sredini gde je bio zatoen, on, prirodno, nije mogao da tu sredinu posmatra bez izvesne primese ogorenja, koje e se docnije pretvoriti ako ne u mrnju, a ono ipak u izvesno zlopamenje. On je, iako jo vrlo mlad roen je negde oko 1308. god., u Carigradu je iveo od 1314-1320., imao ipak mogunosti da u prestonici izblie pozna tamonju publiku, punu strasti i niskih instikata a sa puno prohteva i ambicija. Nema sumnje, da je na mladu duu ostavljao naroit utisak sav blesak bogatog carskog grada i torenstvenost njegova dvorskog ceremonijala, na koje se u punom tradicija Carigradu mnogo pazilo. Kad se vratio u Srbiju Duan je ve bio razvijen deak, koji je sa razumevanjem pratio podvige svoga oca da dobije presto. God. 1322. on postaje "mladi kralj". Njegov prvi vojniki pohod, u kom je pokazao linu vrednost, to je bio njegov sukob sa bosanskim banom Stepanom, 1329. god. Studeniki iguman Nikola zabeleio je, kako je Stevan Deanski poslao Duana "na bezbone i pogane babune", i kako je mladi kralj odneo pobedu nad njima i dobio "besmisleni plen". Duanovo lino uee u velbukoj bitci be smo istakli. Nije, onda, udo, to je mladi kralj zadobio simpatije vojske i veeg dela vlastele, koja je u njegovoj borbi s ocem prela na njegovu stranu. Jedan opis Srbije, s poetka Duanove vladavine, pisan 1332. god., a posveen francuskom kralju Filipu VI, pisan, istina, tendenciozno, "antiizmatiki", daje ipak dosta grae za izvesnu sliku o stanju u njoj. "Ova kraljevina ili i nema nikakvih tvrdih mesta ni gradova, ili ih ima veoma malo; kraljevina je to jadna i alosna, gradovi su u njoj bez jaraka i bez zidova. Zgrade i dvorovi, kako kraljevski tako i ostalih plemia, sagraeni su od brvana i od drveta; niti ja tamo gde videh dvora ili kue od kamena ili od zemlje, manj u latinskim gradovima po primorju. A kraljevina je ta mnogo bogata itom, vinom, uljem i mesom; prijatno je ispresecana tekuim vodama, izvorima i rekama, okiena umama, planinama, dolinama i ravnicama, i puna svakovrsne divljai: u kratko rekavi, dobro je i odabrano sve to u njoj radi, naroito u krajevima primorskim. U Srbiji ima sada pet rudnika zlata, i toliko isto rudnika srebra, gde rudari neprestano rade. I osim toga ima ruda srebra, pomeanoga sa zlatom, koji su zaista tu skoro naeni na mnogim drugim i razliitim mestima i povrh svega ima doista prekrasnu i milu dragocenost, koja e imati skupu cenu u svemu ovom veku." Isti taj izvetaj kazuje, kako su Latini i Arbanasi nezadovoljni srpskim reimom; "i oni svi, i svaki pojedinci, kao da bi se posvetili, kad bi mogli ruke umoiti u krv pomenutih Slovena."

Da je ovo kazivanje bilo osnovano na neposrednom saznanju kazuju jasno opasne pobune te iste 1332. god. Promena na prestolu u Srbiji kao da bee ohrabrila izvesne neredima sklone ili Srbima neprijateljske elemente. Arbanas Dimitrije Suma i zetski vojvoda Blagoje digoe ustanak u Primorju s prolea 1322. god., pomagani od izvesnih velikaa u Zeti. Misli se, da je ustanak izbio s toga, to se ti ljudi nisu smatrali "dovoljno nagraeni za usluge u borbi protiv Uroa III." Drugi razlog moe biti i onaj esti i dosta obini, da se posle jedne pobune javljaju brzo i druge s ljudima koji samo u takvim promenama mogu da izbiju na povrinu ili da zadovolje svoje prohteve. Ovaj ustanak smiren je vrlo brzo, i to, kako se ini, mirnim sredstvima, ponajvie posredovanjem Dubrovana, iji su trgovci imali dosta veza i uticaja u tom kraju. Dubrovaka Republika, isto i strogo katolika, nije rado trpela pravoslavno svetenstvo i pravoslavnu veru u Stonu, u kojoj je jo Sv. Sava bio osnovao episkopiju sa vanom misijom u tom kraju, na granici pravoslavnog podruja. Za episkopsku crkvu odredila je Republika ve 22. avgusta 1335. god. katolikog svetenika, a 1349. dovela je franjevce u to mesto. Da ne bi izazvala Duana dubrovaka je vlada s poetka imala izvesnih obzira, ali je posle i toga nestalo. Kao sredstvo za potiskivanje pravoslavnih upotrebljena je, pored verske propagande, i agrarna reforma, koja je na stonsko zemljite dovodila dubrovake plemie i kao njihove radnike katolike seljake. Zahvaljujui tim merama Republika je postigla, da ve krajem XIV veka na Stonu nije bilo pravoslavnih. Jedan izvetaj iz 1394. god. kae: "Fratri, boijom pomou, onaj narod preobratie i pokrstie i sve dosad preobraaju one to svaki dan dolaze u taj kraj iz zemalja izmatika". Stonski dohodak od 500 perpera godinje primao je s poetka srpski dvor, a od 1350. god. ustupio ga je Duan srpskom manastiru Sv. Arhangela u Jerusalimu. Vizantiski car Andronik III pokazivao je mnogo energije, da obnovi posrnuli ugled Vizantije. Ali, iako je imao uspeha prema protivnicima manjeg znaaja, kao to behu enovljani, on ipak nije mogao da postigne ono to je eleo. Vizantija njegova vremena nalazila se izmeu dva protivnika, nabujala i neodoljiva, koji su premaili njenu snagu. Na jednoj strani, u Aziji, behu Turci, ija je snaga rasla svaki dan; na drugoj, u Evropi, Srbi, iji su prohtevi rasli sa svakim novim dobitkom. Sem toga, u Vizantiji samoj, kao posledice graanskog rata behu ostali mnogi nepodmireni rauni i line osvete, koji su morali dovoditi do sukoba i raznovrsnih pakosti. Jedna od takvih pakosti dovela je 1334. god. do srpskog posredovanja. Vizantiski namesnik na Zapadu, Sirgijan, koji je bio zapovednik i na srpskoj granici, bi u Carigradu osumnjien radi veleizdaje. Ogoren na dvorske doaptae, a i u opasnosti od kazne ili progona, on dobee Duanu i ponudi mu svoje usluge. Tako sad doista postade izdajnik svoje otadbine, ako to u vreme prve optube jo nije bio. Duan primi njegovu ponudu i odmah pree u napadaj protiv Grka. Jedan deo srpske vojske vodio je sam Sirgijan. Vest o tom napadaju uplai sve Grke, kojima je bila dobro poznata lina vrednost njihova odmetnika. Srbi, bez velike borbe, osvojie na jednoj strani Ohrid, a na drugoj Stumicu. Sirgijan zauze Kostur i druga neka mesta na albanskoj granici. Pobedonosna srpska vojska stie pod sam Solun, u kom je ve bilo izvesne sklonosti za predaju. Na vest o toj opasnosti krenu sam car Andronik, da spase svoj najvaniji grad posle prestonice. U isto vreme pleli su Grci sve mree, da uhvate ili upropaste Sirgijana. Lerinski zapovednik Sfrances, pretvarajui se kao da je i on odmetnik, doe Sirgijanu da toboe zajedniki rade, pa posle dosta muke uspe da ga teko rani u jednoj zasedi. Sirgijana, ve u samrtnom ropcu, donee pred Duana, koji ga je oplakao i sahranio kao najroenijeg. Sirgijanovi ljudi, obezglavljeni, a mamljeni od Grka i preklinjani da ne budu izdajnici, poee prelaziti Androniku i tako u dva-tri maha dovedoe svoje srpske saveznike u teak poloaj. To je bio jedan od razloga koji je
6

delovao na Duana da primi Andronikove ponude i sklopi s njim mir, pa ak i savez, 26. avgusta 1334. god. Savez, kao vra garancija mira, bio je u taj mah potreban za obe strane. Grcima je trebao da bi dobili slobodne ruke na drugoj strani, a Srbima s toga, to se na njih spremao maarski napadaj sa severa. Po ugovoru Grci su dobro proli, jer im je Duan vratio dobar deo osvojenog zemljita, a zadrao je samo pogranine gradove s uim oblastima: Ohrid, Prilep, u kom sazida svoj dvor, Kostur, Strumicu, Lerin, Sidirokastron (srpski eleznac), Voden i erman. "Ovo sve uze za tri godine svog kraljevstva" pie s ponosom kraljev biograf u Danilovu Zborniku. Car Andronik, za svaki sluaj, podie za odbranu Soluna novi grad, takozvani Ginekokastron, koji tako utvrdi, da bi ga ak i ene mogle braniti; otud mu je ostalo i ime "enski grad" ili "ensko", ouvano sve do Svetskog Rata sa dosta slovenskog stanovnitva. Maarski kralj Karlo Robert, koji se od ranije spremao protiv Srba, naiao je, za vreme tih Duanovih operacija na jugu, da je za nj najpogodniji momenat, da vaspostavi maarsku vlast u severnim oblastima Srbije. S toga je s velikom vojskom krenuo preko Dunava. Na glas o tom poao je Duan protiv njega sa svojim Srbima i jednim delom grkih eta, koje mu je dao car Andronik kao saveznik. Iz ie, gde se obavestio o maarskom kretanju, poao je Duan na neprijatelja, koji je na glas o dolasku njegove snane vojske poeo naglo uzmicati i guajui se beati preko Save, sa grdnim gubicima. itava ova borba vodila se od prolea do leta 1335. god. i zavrila se potiskivanjem Maara sa podruja Srbije. U njihovim rukama ostali su samo neki tvrdi gradovi kao Beograd, Golubac i mavanski grad. U ovo vreme pada i jedna zanimljiva i vrlo vana epizoda iz porodinog ivota Duanova. Njegov brak s kraljicom Jelenom nije imao dece; oko 1336. god. radilo se na tom da se on rastavi. Izmeu Duana i austrijskog vojvode Otona voeni su 1336. god. pregovori, da se Otonova sinovica Jelisaveta, ki nemakog kralja Fridriha Lepog, uda za Duana. Austriski poslanici doli su bili tog prolea u Srbiju, putujui morem od Istre do Kotora. Izgleda da je kao posrednik u toj stvari sluio vitez Palman, zapovednik nemakih najamnika u Srbiji. Mlada Jelisaveta, koja nije bila pitana za pristanak, zgrozila se od pomisli da biva gurnuta negde u nepoznat svet, u jednu varvarsku zemlju na istoku, za jednog kralja tue vere i ve enjena, i sva usplahirena ona se teko razbolela i umrla jo te jeseni. S njom je sahranjena jedna intimna sentimentalna tragedija, vezana za jednu nau historisku linost, neobina i po postanku i po vezama i po svojim upola mistikim posledicama. Kad je kraljica Jelena bila obavetena o tim planovima Duanovim, ona se pourila da rodi, i to ba sina, i da tako umiri Duana. I doista, u zimu 1336. ili poetkom 1337. god. Jelena je, na sumnjiv nain, dobila svog jedinog sina Uroa i tako uvrstila svoj poloaj na dvoru. Grci su 1336. god. proirili svoje posede na zapadu, zauzevi Tesaliju, u kojoj bee umro poslednji grki dinasta Stevan Gavrilopul. Duan se za to vreme nalazio na jugu svoje drave i u Radovitu se sastao s grkim carem kad se taj vraao iz Tesalije. Tom prilikom poznao se i s grkim vojvodom Jovanom Kantakuzenom. Izvesna pitanja na zapadnom delu Balkanskog Poluostrva behu tad postala prilino aktuelna. U Albaniji se spremao neki pokret protiv Srba, a Grci su, dobivi Tesaliju, hteli da dou i u posed Epira, gde, isto tako, bee nestalo gospodara. Zajednika akcija ili bar neukrtanje interesa na toj strani inilo se, da bi bilo od koristi i po Duana i po Andronika.

Napuljski kralj Robert bee 22. maja 1335. god. zatraio od arbanakih poglavica, da poloe zakletvu novom knezu drakom Karlu, poto je umro njegov otac a njihov dotadanji gospodar, Jovan. Do godine, on je uzeo za svog kapelana i savetnika fra Dominika Topiju, lana jedne od najuglednijih albanskih porodica. Da je to inio s namerom da albanske prvake odbije od Duana i privue sebi, vidi se jasno po spletkama koje su naskoro nastale. 19. avgusta 1336. uputio je Kralj Robert jedno pismo albanskim poglavicama Duanove oblasti, u kom je izraavao svoje zadovoljstvo, to oni pokazuju spremnost da se odmetnu od svog gospodara i obeavao im na prolee veu vojniku akciju. Dotle, njihova je zadaa imala biti, da kao pele pribiraju u svoje kolo ostale poglavice, a on im upuuje za sva obavetenja svoje poverenike Jovana Sarda, koji je s njima ve pregovarao, i Korada Kapuanca. U sam Dra, radi boljeg uspeha cele stvari, imao je poi ili sam knez Karlo ili njegov mlai brat Lodoviko. Doista, te godine javili su se u Albaniji ozbiljni nemiri oko Berata, Kanine i Klisure; ali, kao to se vidi, ne u oblasti srpskoj, nego u vizantiskoj. Sve te pokrete pokuao je da presee car Andronik, koji bee poao da osvaja Epir, pa uz put napao i kaznio pobunjena albanska plemena. U prvi mah car je dobio Epir bez borbe, ali kad se on udaljio razvila se propaganda za samostalnu epirsku dravu, koju naroito pomagahu zapadni protivnici Vizantije. Kad ustanci uspee da proteraju vizantiske vlasti i da zauzmu Artu, krenu Andronik po drugi put na zapad i uvede red, 1340. god. U to vreme kralj Duan je bio teko bolestan. Sa boleu dola je i jedna kriza malodunosti. Zabrinut radi aktivnosti protivnika on je traio naslona kod Mleana i bio gotov na velike usluge i obaveze prema njima. Mleani su mu trebali u prvom redu radi njihove flote, koja bi imala da onemogui vojnike prevoze iz june Italije u Albaniju. Duan je obeavao Mleanima, u junu 1340. god., svoje pomone ete u jaini od 500 ljudi, i to ne samo u susedstvu Srbije, nego i u samoj Lombardiji. U velikom asu opasnosti on bi lino doao na elu svoje vojske. Mleci su, sem vojnike pomoi, trebali da obezbede sigurno sklonite Duanu i njegovoj porodici u sluaju nevolje. Mleani su, na taj poziv, uvrstili kralja i njegovu porodicu u svoje graane, ali se nisu odluili ni na kakve obaveze konkretnije vrste. Duanu se jedno vreme inilo da stvari idu protiv njega, i da on ne moe, ovako bolestan, da ih okrene na bolje. Vizantiski car postigao je poslednjih godina lepe uspehe i pripojio Carevini dve vane oblasti, Epir i Tesaliju. U Albaniji se javio pokret protiv Srba. Anujska kua tu i u Maarskoj radi protiv njega i ima uza se bosanskog bana Stepana II. U Maedoniji, u oblasti srpske drave, vojvoda Hrelja, jedan od najmonijih velikaa, izneverava Duana i prilazi Grcima. Predao im je svoja tri grada, s vanom Strumicom i za to dobio titulu esara. Ali, naskoro doe nenadan preokret. Grki car Andronik III, koji je pokazivao aktivnost jae energije i koji je Duanu mogao zadati dosta brige i spremiti mnogo prepona, umre jo mlad 15. juna 1341., od bolesti koju je zadobio vojujui po Epiru. S njim lee u grob poslednja nada Vizantije. Graanski ratovi, koji su nastali iza njegove smrti, istroie i ono malo snage to bee ostalo i doveli su zemlju bukvalno do ruba propasti. Andronikov sin i naslednik Jovan bio je jo maloletan. S toga mu kao savladara postavie oeva prijatelja i proslavljenog vojskovou Jovana Kantakuzena. Ali, protiv Kantakuzena, koji je bio svojevoljan i pokazivao sklonosti da ne samo odri u svojoj ruci svu vlast do careva punoletstva, nego da je obezbedi za sebe i za svoju porodicu i posle toga, die se carica majka, Ana, poreklom Talijanka, i sama vrlo ambiciozna i veoma lina. Borba izmeu njene i Kantakuzenove stranke izbi brzo i uze domalo opak oblik.

Glas o smrti Andronikovoj prenuo je Duana. Ve radi Hreljina odmetnitva on se bio odluio da krene na jug, a sad, nenadano, stie pred Solun. Uplaeno namesnitvo u Carigradu pouri da ublai kralja, bojei se teih zapleta. Jer protiv Vizantije die se u isti mah i bugarski car Jovan Aleksandar, traei da mu se izda njegov protivnik iman, sin cara Mihajla. Bune izbie i u Epiru i u Albaniji; a na trakim obalama pojavie se turske gusarske lae plenei i pustoei. U toj tako tekoj situaciji, line borbe u Carevini, mesto da se stiaju, planue jo jae. Kantakuzena proglasie za izdajnika, svrgoe ga s vlasti, uzee mu imanja i sve asti i na kraju mu ak i dvore poharae. Svestan svoje vrednosti, prkosan, udan vlasti, a imajui uza se jedan deo vojske i velikaa, Kantakuzen se sam proglasi za cara (26. oktobra 1341.) i utvrdi se u Dimotici. Ne mogui da osvoji Adrijanopolj, Kantakuzen se bee poetkom 1342. god. uputio prema Solunu, da uzme taj drugi po vanosti grad Carevine, iako je znao da se tu, moda, moe sukobiti ne samo s Duanovim aspiracijama, nego i etama. Ali ni jedan ni drugi nisu imali sree. Duan je bio potisnut od Vodena, a Kantakuzen od Soluna. Kantakuzen, ta vie, bee stratekim operacijama grke vojske prisiljen da se povue na sever i pree Srbima. Sa dva svoja sina, Matijom i Manojlom, i sa 2.000 vojnika doao je on u Prosek i tu se predao srpskom zapovedniku grada. Iz Proseka bi upuen u Veles, na podruje njegova poznanika i prijatelja Vojvode Olivera. Kad je Duan, koji se ba nalazio na putu u pohode svom uraku u Bugarsku, dobio vest o tom, pozdravio je odmah vanog prebega i pozvao ga na svoj dvor. Jula 1342. god. primili su Duan i kraljica Jelena na svom dvoru, u Pritini, samozvanog vizantiskog cara sa mnogo panje. Lepo doekan, Kantakuzen je ostao na srpskom dvoru skoro godinu dana. Sklopio je sa Duanom i savez za bolji rad. Cena tog saveza i srpske pomoi Kantakuzenu da se doepa vlasti u Vizantiji imala je biti ta, da Grci ustupe Srbima sve gradove zapadno od Kavale, u kojima bi se veina stanovnitva izjasnila za srpsku vlast. Zlo graanskog rata davalo je nade na Duanovu dvoru, da bi ta kao neka vrsta plebiscita mogla ispasti u korist Srba. Obrt politike sree pokazivao se ve u ponaanju pojedinih ljudi. esar Hrelja, kraljev odmetnik, naao je za mudro da se opet povrati svom gospodaru i da mu kao dobitak preda jo i grad Melnik savladavi u njemu posadu sastavljenu od Kantakuzenovih ljudi. Ali, treba naroito naglasiti, da savez izmeu Kantakuzena i Duana nije bio nimalo iskren, od samog poetka. Kantakuzen je dobro znao, da e Srbi traiti naplatu za svoju pomo i da ta naplata moe biti samo na raun grkog podruja. to srpsko uee bude vee, bie prirodno, vei i njihov raun. Ali njemu je bilo stalo do toga, da srpskom pomou dobije vlast i slomi protivnike; posle e, kad se uvrsti, on gledati da vrati sve na to je morao pristati u tesnom poloaju. Ve i pri pregovorima u Srbiji bilo je dosta tekoa; i mada zavisan od Duana, Kantakuzen se dugo branio da primi uvete koji su mu postavljani. Za Kantakuzena se mnogo zauzimala kraljica Jelena. Da se nae reenje bio je ak sazvan i sabor od 24 srpska velikaa, na kome je glavnu re vodila kraljica. Njenom uticaju i potpori velikog vojvode Olivera uspelo je, da nau to posredno reenje, koje je ostavljalo otvorena vrata na obe strane. Kantakuzen se mogao teiti, da tim reenjem Srbima stvarno nije jo nita dao; pregovori i rasprave oko naina provoenja mogu trajati mesecima, a dotle moe izbiti sticajem prilika ili sluajem i neki po nj i Grke sreniji izlaz iz cele situacije. Duan je opet dobro video, da mu ova kriza u Vizantiji moe dobro posluiti da proiri Srbiju, i kad ve jedna strana trai njegovu pomo on je gledao da je i dobro naplati. Ponueno Kantakuzenovo reenje nije mu bilo mnogo po volji, ali ga je, pod uticajem kraljice i njenih jednomiljenika, primio, raunajui s tim da ipak sve obrne u svoju korist.

U jesen 1342. god. poela je saveznika akcija protiv Sera. Na elu vojske bee sam Kantakuzen i srpske vojvode Oliver i Vratko. Pohod je, izgleda, bio shvaen malo olako. Srpski vojnici sa uivanjem su pili mlado vino, kome nisu bili mnogo vini, i zbog toga su se u velikom broju poboleli od srdobolje; na 1.500 ljudi platilo je glavom bez ijednog neprijateljskog udarca. Kantakuzenovi ljudi osuivali su to nepaenje na uvanje svoje snage i kad se, zbog osetnih gubitaka, vojska morala vraati ne svrivi nita, jedan dobar deo Grka ostavi saveznike i poe svojim poslom. Duan je meutim, pomou mita, dobio Voden. Taj uspeh ojaao je Kantakuzenovu stranku na zapadu i jugu Balkana i jo te jeseni, pomou svog neaka Jovana Anela, koji je tamo bio namesnik, Kantakuzen osigura Tesaliju za sebe. U Carigradu su za to vreme radili svima sredstvima, da razbiju savez izmeu Duana i Kantakuzena. Delovali su ak i preko bugarskog cara Aleksandra, svog prijatelja a Duanovog uraka. Duanu je stranka carice Ane nudila odmah sve, to mu je imao da obezbedi savez sa Kantakuzenom, to jest itavo podruje zapadno od Kavale i Filipija sem Soluna, samo ako im izda, ubije ili bar zasunji protivnika. Veran datoj rei Duan je odbio dva grka poslanstva i na prolee 1343. god. ponovo je, zajedno s Kantakuzenom, preduzeo ratni pohod. Jedno vreme vodio je vojsku sam Duan. Kako je krajem 1342. god u decembru umro prevrtljivi esar Hrelja, koga su verovatno prilike i Duanovo nezadovoljstvo s njim nagnali da ode u Filski Manastir, gde je postao monah Hariton i gde je i sahranjen, to je kralj podvrgao sebi njegovu vanu pograninu oblast. Posle toga je naroitu panju obratio Albaniji, u kojoj je od lanjske godine njegova vojska s uspehom delovala, tako da je u junu 1343. god. Kroja, kao glavni grad srednje Albanije bila ve u Duanovim rukama. On je tad potvrdio gradu sve ranije povlastice. Kantakuzen je ratovao i opet pod Serom, koji se uporno branio. Da pokau svoju tvrdu odluku istrajnosti u borbi, oni su Kantakuzenova poslanika, koji je doao da pregovara o predaji, ne samo ubili nego ak i raereili i njegove komade tela izvesili na gradske zidine, da budu opomena i spoljanjem i unutranjem neprijatelju. Kantakuzen nije imao naina da ih savlada i kazni. Postoji i injenica, da se srpski vojnici pod njim nisu borili sa voljom i da su mu u dva-tri maha otkazivali poslunost. To i neuspesi pod Serom uinie, da se Kantakuzen poe oseati nelagodno meu Srbima. Javila se sumnja. Ona se pojavila naroito od onda, kad je Kantakuzen prevarom dobio Ber, na koji je ve ranije Duan bio stavio ruku. Sigurno je sem toga znao i za poruke iz Carigrada, a u sumnji ga je pojaao naroito dolazak mletakog poslanika Marina Venijera (u leto 1343.) od koga se bojao da e, po eljama i molbama iz Carigrada, uticati na Duana, da se dotadanji savez raskine. Verovatno se u Srbiji bila malo ohladila i ona stranka, koja je ranije radila za nj. Za Duana je ve uo, da ga je zauzimanje Bera, u kom se Kantakuzen nastanio, dovelo u veliku jarost. Zbog svega toga Kantakuzen se rei da napusti Srbe i potrai sreu na drugoj strani. Uputio se protiv Soluna. Na kraljev poziv, da doe na nove pregovore, nije se hteo odazvati. To onda izazva Duana, koji je to moda jedva doekao, da poe na nj. U isto vreme stizala je i carigradska flota u pomo Solunu. Da ne bi doao meu dva neprijatelja, Kantakuzen se brzo povukao u Ber. Prirodna je stvar, da je posle toga dolo lako do sporazuma izmeu Duana i carice Ane. Da bi sporazum postao vri bi, krajem avgusta, veren mali estogodinji kraljevi Uro sa sestrom mladog cara Jovana Paleologa. Gonjen od Vizantije i naputen od Duana, Kantakuzen se bee naao u vrlo tekom poloaju. Njegova odluka stvorena je, meutim, brzo. Jedini aktivni neprijatelj carigradskih gospodara behu u taj mah Turci. Protiv njih traila je Vizantija ba ove, 1343. god., pomo mletake flote.
10

Kantakuzen, koji je i od ranije imao veza s njima, zatrai tursku zatitu. Omar, ajdinski emir, jedan izmeu najmonijih u Maloj Aziji, brzo se odazva vapaju ugroenog, kao to je godinu pre spasavao u Dimotici i enu Kantakuzenovu od Bugara. Turci s Omarom i sa svojom velikom flotom amaca izbie nenadano na ue Vardara. S Kantakuzenom zajedno pokuae uzalud novi napad na Solun. Ali ujedinjena hrianska flota Mleia, rodskih vitezova i kiparskog kralja, koje je okupio i bodrio sam papa, uniti kod Halkidike turske lae. Turci, odseeni od svoje baze, naoe se na muci. Kralj Duan, koji je za to vreme osvajao po Albaniji i Maedoniji i bio, u taj mah, blizu Zihne, posla protiv tih Turaka, kojih je bilo oko 3.000 ljudi, svoga vojvodu Preljuba, sa tekom konjicom. Kod Stefanijane, izmeu Soluna i Sera, doe do sukoba. Tu Turci veto prevarie Srbe. Povueni na jedan breuljak, pun grmlja, oni su saekali da srpski konjanici odsednu s konja i da se s naporom, u tekim oklopima, stanu peti uz brdo. Onda su oni, za tili as, sleteli niz brdo, na drugu stranu, doepali se srpskih konja, pobili neto ljudi i odjurili u Trakiju, gde se nalazio Kantakuzen (1344. god.). U Trakiji je Kantakuzen i bez njih imao uspeha, a sad je postao ozbiljna opasnost. Iz Carigrada su zvali u pomo i Srbe i Bugare. Za vreme tih borbi u Trakiji ee se pominje neki vojvoda Momilo. To je jedan od onih na Balkanu dosta obinih epskih avanturista, koji je kao etnik sluio i Srbima i Grcima, delujui u glavnom u Radopi i po junoj Maedoniji. God. 1344. ostavio je Duana i preao Kantakuzenu. Njegova eta bila je u stvari prava, i to vrlo ozbiljna, vojska i imala je na 5.000 peaka i na 300 konjanika. Kantakuzen ga odlikuje inom sevastokratora, a carica Ana inom despota, samo da bi ga pridobila na svoju stranu i vezala vre. Ali on nije veran nikom. Napustio je doskora i Kantakuzena i proglasio se kao potpuno samostalan. Samovoljan je bio nesumnjivo uvek. Ostavivi Kantakuzena napao je odmah njegove turske saveznike, pa i njega sama. Ali to mu bee pred glavu. Ozlojeeni Turci, zajedno s Kantakuzenom, napadoe ga nepotedno. Momilo je traio sklonita u tvrdom primorskom gradu Periteorionu, ali ga grki stanovnici nisu hteli primiti, i on je, nedovoljno spreman, morao da ue u borbu na polju. Zasuti turskim strelama popadali su on i njegovi drugovi posle hrabre odbrane (1345. god.). Epska pesma srpska prenela je tog rodopskog vojvodu u hercegovaki Pirlitor i dala o njemu i njegovom krilatom Jabuilu jednu od najlepih svojih tvorevina. Dok se Kantakuzen bavio na istoku, zauzimao je Duan polagano zapadne delove Balkanskog Poluostrva i junu Maedoniju. U jesen 1345. god. behu u njegovim rukama Berat, Valona i Kanina u Albaniji, i Kostur, Drama, Filipi, i Hrizopolj u Maedoniji. Uzeo je i Ber, Kantakuzenovu bazu u tom kraju. Kavala, odnosno tad zvani Krstopolj, postade krajnja taka vizantiske zapadne granice. Neosvojiv za Srbe ostade bedemima dobro opasani i uporno branjeni Solun, za kojim je Duan udio celog ivota. Uspesi koje je kralj postigao od 1331.-1345. behu doista veliki. Na Balkanu Duan nije imao takmaca. Fiziki vei od svih ljudi on je to bio i kao vladar balkanskog podruja. Prema Srbiji sve su druge drave ile u drugi i trei red. Bugarska se privijala uza nj, Vizantija se hvatala za njegov skut. Bosna ga se bojala. Duan osea svoju snagu i prevlast Srbije. Osvojivi i znaajni Serez, najvaniji grad izmeu Carigrada i Soluna, kralj 15. oktobra 1345. pie Mletakoj Republici sa puno ponosa, da je postao "gospodar gotovo celog Carstva Romejskog."

11

Kralj Duan
Jo kao mladi kralj komandovao je jednim delom vojske u glavnom napadu u bici kod Velbuda (1330), u kojoj se Srbija izborila za vodeu ulogu na Balkanu. Odnosi izmeu starog i mladog kralja su se pogorali januara 1331. godine.

Sukob oca I sina

U vreme bitke kod Velbuda Duan se veoma istakao, pa je kralj Stefan oseajui da mu je sin miljenik kod vlastele, te da bi mu moda moglo pasti na pamet da pokua da preuzme kraljevski presto jo dok je on iv, dodelio na vladanje Zetu koja brzo postaje pravo leglo nezadovoljstva i buntovnika. Vlastela okupljena oko Duana neprestano ga je nagovarala da se pobuni protiv oca i da uzme vlast. Na neki nain Orbin pokuava da baci krivicu na Stefana Deanskog zbog toga to je imao sa Marijom Paleolog sina Siniu kojeg je po nagovoru kraljice Marije poeo da priprema za prestolonaslednika, dok je prema Duanu odjednom ohladneo. Veoma slinu verziju iznosi i Niifor Grigora. Poto se pak sam kralj, kome je bilo pedeset godina, oeni nanovo erkom carevom (iz Carigrada), kojoj je bilo tek dvanaest godina, a meutim ne oeni sina, i poto s tom erkom carevom poe i decu raati, sin kraljev, mladi due vatrene, podraen i podbunjivan od vrnjaka svojih, poe smiljati odmetanje od oca i bunu protiv njega. Ipak to treba uzeti sa rezervom, osnovni pokreta Stefanovog pada nije bio Duan, ve iskljuivo nezadovoljna vlastela zbog Stefanovog ponaanja nakon Velbuda kada on nije iskoristio plodove ove velike pobede ne doputajui svojoj vlasteli zadobijanje novih teritorija i pljaku. Ve u jesen 1330. godine dolo je do otvorenog sukoba sina "mladog kralja" Duana i oca kralja Stefana Deanskog koji je sakupio vojsku i uao u Zetu, doavi sve do Skadra. Sam Stefan je na skoro identinom mestu ratovao sa svojim ocem, kraljem Milutinom, iz istih razloga kao i on sada sa svojim sinom samo u zamenjenim ulogama. Kao to se i onda sin nije suprotstavio ocu i povukao preko Bojane, tako se i sada Duan povlai a Stefan razori Duanov dvorac na obali reke Drimca i opljaka ceo taj kraj. Stefan se verovatno setio svoje pobune kada se isto tako povlaio pred Milutinom, koji ga je na prevaru uhvatio, okovao, oslepio i proterao u Carigrad pa je pokuao neto slino i poeo pozivati Duana na razgovor. Duan ipak saznaje da mu otac sprema likvidaciju pa se posle mnogo nekanja na nagovor vlastele ipak odluuje da pokua da obori Stefana iznenadnim napadom. Sa manjom grupom odabranih vojnika i verne vlastele napadne Duan svoga oca Stefana, dok je ovaj sa porodicom boravio u svom dvorcu Nerodimlju.

12

Preuzimanje vlasti
Radilo se o dobro pripremljenoj akciji u kojoj su bili samo oni koji su bili vojniki najspremniji, pravi iznenadni napad. Kralj Stefan nije mogao verovati da bi Duan bio u stanju izvriti tako drsku gerilsku akciju i napasti sa malim brojem vojnika u centru njegove drave Srbije (Rake). 21. avgusta 1331. godine Duan je napao Stefanov dvor dok je ovaj bio u lovu kod tvrave Peterco sa nekoliko slugu. Stefan na konju bei sa neto malo svoje vlastele, zaboravivi ak i na kraljicu i decu, a Duanova potera ga bez otpora uhvati u tvravi Petri i zatoi zajedno sa celom porodicom u tvravi Zvean.

Krunisanje Dusana
Nakon toga ponu pripreme za Duanovo krunisanje bez nekih veih problema, tako da otpora u dravi nije bilo. Stefan Deanski oigledno nije bio omiljen i njegov pad nije prouzrokovao nikakva uznemirenja, ali imajui na umu ulogu Crkve i samog arhiepiskopa Danila II u dovoenju Stefana na kraljevski presto, Duan zamoli Danila II da doe i da ga krunie za kralja. Ovaj je mirno primio ovu smenu na prestolu i veoma sveano, krunisao Duana za kralja svih srpskih i pomorskih zemalja na dan 8. septembra 1331. godine na dvoru u Svrinu. Neposredno nakon Duanovog krunisanja Stefan Deanski je umro 11. novembra 1331. godine i sahranjen je u svojoj zadubini manastiru Visoki Deani. Po Danilovom ueniku umro je prirodnom smru dok drugi izvori tvrde da je Duan popustio pred navaljivanjem mone vlastele i odobrio, ako ve i nije naredio, da se Stefan pogubi.

Grob cara Duana u manastiru Svetih Arhanela u Prizrenu

13

Literatura
1. Sh.wikipedia.org/wiki/Dusan_Nemanjic 2. Vladimir Corovic,Istorija Srba,Izdavac Zograf,Izdato 2007. Godine 3. www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_7_l.html

14

15

16

17

18