FAKTORI PROIZVODNJE

1. OPTI FAKTORI PROIZVODNJE

1.1 STANOVNITVO ovek i njegov rad temeljni su inilac svih ljudskih aktivnosti. Ljudi su osnovni subjekt proizvodnje. Pored uloge proizvoaa, ljudi se istovremeno pojavljuju i u ulozi potroaa. Stvorena materijalna dobra slu e svrsi podmirenja individualnih i drutvenih potreba ljudi, to znai da ljudi predstavljaju i osnovu i cilj ekonomske aktivnosti u drutvu. Postoji visok stepen korelacije izmeu broja i strukture stanovnitva s jedne strane, i razvijenosti privrede, s druge. ! tom smislu, zemlje i putem odreene demogra"ske politike nastoje ostvariti odreeni stepen privredne razvijenosti. #ako, pored prirodnog prirataja, i migracije mogu doprineti znaajnom porastu stanovnitva, bilo da su u pitanju pojedini kontitenti ili zemlje. Pod uticajem kapitalistikog drutvenog i ekonomskog sistema nastale su velike neravnomernosti u privrednom razvitku pojedinih oblasti. $ve razlike su prourokovala intenzivnija migraciona kretanja izmeu ekonomski zaostalih i privredno razvijenih krajeva. #ako je pojava nezaposlenosti u industrijski razvijenijim zemljama %vrope u &'& veku i pove(anje neravnomernosti u razvitku, kao i geogra"skom razmetaju proizvodnje uticala na ekonomske migracije stanovnitva iz evropskih zemalja u prekookeanske zemlje, naroito u Severnu i )u nu *meriku i *ustraliju. +roj stanovnika jedne zemlje predstavlja njen osnovni proizvodni potencijal. ,e(i broj stanovnika podrazumeva i ve(i broj ljudi ukljuen u stvaranje drutvenog proizvoda, a to omogu(uje i ve(u drutvenu proizvodnju. Sa druge strane, ovaj ve(i broj stanovnika iziskuje i ve(u koliinu proizvoda radi zadovoljavanja potreba. injenica da se velikim brojem proizvoaa mo e stvoriti velika proizvodnja ne znai bogatstvo i izobilje. Prvenstveno se radi o zemljama sa izrazito preovlauju(em poljoprivrednim stanovnitvom i primenom ekstenzivnog vida poljoprivredne proizvodnje. Pored broja stanovnika jedne zemlje, treba uzeti u obzir i njenu gustinu naseljenosti, tj. broj stanovnika na jednom kvadratnom kilometru povrine. ! zemljama sa velikom gustinom naseljenosti potrebno je ukljuiti veliki broj ljudi u proces proizvodnje. #o zahteva razvijenu industriju, ili, pak, ako je u pitanju prete no agrarna zemlja, prelazak na kapitalno intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. -aime, samo ovaj tip agrarne proizvodnje mo e u pomenutim uslovima da obezbedi podmirenje potreba stanovnitva, imaju(i u vidu limitiranost poljoprivrednog zemljita i ishranu ve(eg broja stanovnika. .ada posmatramo znaaj stanovntva u drutvenoj proizvodnji, ne treba izgubiti iz vida injenicu da u ovoj proizvodnji uestvuje samo radno aktivni deo stanovnitva, dok u potronji proizvedenih vrednosti uestvuje celokupno stanovnitvo jedne zemlje. *ktivno stanovnitvo je kreator drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, dok neaktivno stanovnitvo uestvuje u potronji ovih vrednosti, bez doprinosa u njihovom stvaranju. /bog toga je obim drutvene proizvodnje uslovljen ue(em aktivnog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu. !koliko naveden elemenat zauzima povoljno mjesto, tada je stanovnitvo izuzetno znaajan "aktor visoke proizvodnje. /emlje poput 0ongkonga, Singapura, ali i mnogih zemalja /apadne %vrope u mogu(nosti su da proizvode mnogo vie dobara od zemalja koje imaju i po nekoliko puta vie stanovnika. Struktura ekonomski aktivnog stanovnitva uslovljena je, pre svega, stepenom razvoja

proizvodnih snaga drutva, naroito u industriji i poljoprivredi. -a strukturu ekonomski aktivnog stanovnitva utiu i prirodni uslovi, tj. prirodna bogatstva koja znae materijalnu bazu za ekonomski razvoj. $dnos izmeu poljoprivrednog i nepoljoprivrednog stanovnitva zavisi od broja zaposlenih u sekundarnim i tercijarnim delatnostima. ! ekonomski nedovoljno razvijenim zemljama, poljoprivredno stanovnitvo preovlauje nad nepoljoprivrednim, dok je u ekonomski razvijenim zemljama dominantan udeo nepoljoprivrednog stanovnitva. Pored analize radno aktivnog stanovnitva, neophodno je sprovoditi i analaze strukture stanovnitva i po nekim drugim kriterijumima, kao to su pol, starost, obrazovanje i slino. Svrha ovakvih analiza jeste uvid u doprinos pojedinih populacionih grupa drutvenoj reprodukciji, ali i njihov polo aj u njoj. Paralelno sa optim drutvenim i privrednim razvojem pove(ava se broj stanovnika ukljuenih u proces proizvodnje, ali se i podi e starosna granica, jer savremeni tehnoloki procesi zahtevaju vie kvali"ikacija. Struno znanje se javlja kao speci"ini kapital iji se de"icit pokriva odgovaraju(om imigracionom politikom zemlje. ! poetnom periodu razvoja struktura tra nje za radnom snagom je takva da ne iziskuje masovnu primenu radne snage sa najviim kvali"ikacijama, ali se u kasnijim periodima razvoja visoko obrazovana radna snaga name(e kao nu nost. -a osnovu navedenog mo emo zakljuiti da ukupan broj stanovnika zemlje ili regiona pokazuje koliki je radni potencijal, starosna struktura pokazuje koliko je broj radno sposobnih, a struni nivo predstavlja realnu sliku o stvarno raspolo ivom potencijalu.

1.2 PRIRODNO BOGATSTVO ! prirodna bogatstva jedne zemlje ubrajamo ume, obradivo zemljite, energetske izvore, mineralne izvore, klimatske uslove, biljni i ivotinjski svet, stabilnost tla. $no ukljuuje celu prirodu koju je ovek u mogu(nosti da eksploatie radi odr anja i pove(anja drutvene proizvodnje. ovek svojim radom aktivno deluje na prirodu koriste(i je radi stvaranja upotrebnih vrednosti kojima podmiruje svoje raznovrsne potrebe. 1akle, proizvodnjom se odreeni oblici prirodnog bogatstva trans"ormiu u ekonomska dobra, dok se drugi vidovi koriste neposredno, kao slobodna dobra. Prirodno bogatstvo vri sna an uticaj kako na prizvodnju, tako i na ivotni standard stanovnitva. $no je ve an inilac "ormiranja potreba ljudi i razvoja drutva. ovek je zavisan od prirode, ali je sa razvojem ljudskog drutva ova zavisnost u izvesnoj meri smanjena. #ako je sa razvojem nauke i tehnike i njihovom primenom, dobijen irok asortiman vetakih materijala koja u potpunosti zamenjuju prirodna. Prirodno bogatstvo je temeljna pretpostavka bilo kakve proizvodnje. !loga prirodnog bogatstva u drutvenoj proizvodnji je odreena nizom "aktora, meu kojima su najznaajniji2 kvalitet i kvantitet samih resursa, njihov razmetaj, kao i dostignuti stepen razvoja proizvodnih snaga. .vantitativni i kvalitativni odnosi meu pojedinim resursima mogu se menjati zavisno od stepena istra enosti teritorije. *li, kada su ovi odnosi utvreni, onda eksploatacija pojedinih prirodnih bogatstava zavisi od dostignutog stepena razvoja proizvodnih snaga, komplementarnosti resursa i njihovog razmetaja. 3aspolo ivi resursi jedne zemlje ne moraju, istovremeno, biti i pokazatelj adekvatne joj proizvodnje. /emlje, sredine i drutva koja ne raspola u sa odgovaraju(im prirodnim bogatstvom naje(e nisu u mogu(nosti da ostvare ve(u proizvodnju, pa je u ve(ini takvih sredina proizvodnja nedovoljna..#reba naglasiti kako imamo dosta i primera gde nedostatak prirodnog bogatstva nije obavezno vodio i nedovoljnosti proizvodnje. /emlje poput )apana, #ajvana, 0ongkonga, Singapura, 4vajcarske, +elgije i dr. nemaju velika prirodna bogatstva. *li te zemlje su dostigle neslu(ene proizvodne sposobnosti. -edostatnost prirodnih resursa reava se putem uvoza, tj. kupovinom od onih koji raspola u s ve(im koliinama od onih koje su im samim potrebne. $vaj uvoz se prekriva

izvozom gotovih proizvoda visokog stepena obrade. #reba naglasiti kako nisu retki ni primjeri gde zemlje sa relativno velikim prirodnim bogatstvom imaju nedovoljnu proizvodnju, a samim tim i relativno veliko siromatvo. #akve su, primera radi zemlje poput2 #anzanije, -igerije, !gande,'ndonezije,+urme, 'ndije,3usije, 'raka. -aime, u uslovima izobilja prirodnog bogatstva i dare ljivosti prirode, obino nije bilo stimulansa za br i napredak drutva. 1rutveni progres je bio najbr i tamo gde priroda nije bila ni suvie dare ljiva ni suvie krta. #akvi su uslovi podstacali oveka na delatnost, pru aju(i mu mogu(nost da svoje zamisli ostvari u praksi, menjaju(i prirodu i samog sebe. Prirodno bogatstvo nema podjednak znaaj na svim nivoima ekonomskog razvoja. 5nogo ve(i znaaj ima u privredama koje karakterie ni i nivo razvijenosti proizvodnih snaga, koje su prete nije upu(ene na lako dostupne bioloke i druge resurse. Svaki vii stepen razvoja utie na ukljuivanje sve ve(eg broja izvora u eksploataciju i sve kompleksnije iskori(avanje sirovina. -a viim stepenima razvoja ova zavisnost od prirodnih uslova slabi, s obzirom na sve izra ajnije delovanje tehnikog progresa koji utie na supstituciju prirodnih sirovina materijalima koji su proli kroz odreene "aze prerade. $snovna podela prirodnog bogatstva jeste na materijalno i nematerijalno. 5aterijalno prirodno bogatstvo ukljuuje sva materijalna dobra koja se nalaze na zemljinoj povrini, utrobi zemlje i u vodi. -ematerijalna prirodna bogatstva se odnose na klimatske prilike koje povoljno ili nepovoljno utiu na kori(enje materijalnih prirodnih bogatstava. 5aterijalna bogastva se dalje dele na bioloka i mineralna. ! bioloka bogastva se ubrajaju "lora i "auna, a osnovna karakteristika ovih bogatstava jeste njihova sposobnost obnavljanja, odnosno uve(anja. 5ineralna bogastva obuhvataju minerale sa povrine zemlje ili iz njene utrobe. /a razliku od biolokih bogatstava, koja su svojoj osnovi obnovljiva, mineralalna bogatstva karakterie neobnovljivost njihovih resursa, to postaje ozbiljan problem u procesu njihove eksploatacije.

PRIRODNA BOGATSTVA

MATERIJALNA

NEMATERIJALNA

MINERALNA

BIOLOKA

FLORA

FAUNA

Slika br. 6 7 Podela prirodnog bogatstva Sa gledita mogu(nosti eksploatacije s obzirom na razvijenost proizvodnih snaga, prirodni resursi se mogu podeliti na2 a8 potencijalne, koji obuhvataju sve poznate resurse koji (e se nekada mo(i koristiti9 b8 resurse koji se mogu koristiti u dogledno vreme, raunaju(i sa odreenim tempom razvoja tehnike i tehnologije9 i c8 resurse koji se mogu e"ektivno koristiti na datom nivou razvoja proizvodnih snaga.

1.3 DRUTVENO BOGATSTVO 1rutveno bogatstvo ini celokupnost materijalnih dobara koja ine osnovicu proizvodnje i potronje drutva, a koja su ljudi svojom delatno(u stvorili tokom vekova radom niza generacija, te kojima drutvo raspola e. /bog toga se i ka e da su to nagomilani proizvodi ljudskog rada, za razliku od bogatstva koje pru a priroda bez sadejstva oveka. #ako na primer, energija vode u rekama je prirodno bogatstvo, sve dok ljudi regulacijom i branama ne osvoje tu energiju da im pokre(e hidrocentrale ili druge objekte. 3egulisana vodena energija nije dakle prirodno, nego drutveno bogatstvo. 5eutim, prisutna su i drugaija shvatanja meu teoretiarima, pa tako nailazimo na stav da drutveno bogatstvo treba da ukljui i raspolo ivo prirodno bogatstvo. pa ak i saldo potra ivanja i obaveza prema inostranstvu. 1rutveno bogatstvo je pokazatelj ekonomske snage jednog drutva. ,e(e drutveno bogatstvo neke zemlje stvara uslove za njegov br i rast i prosperitet. -a njegov obim i strukturu utiu obim i raznovrsnost prirodnog bogatstva, ali i drutveni odnosi u oblasti proizvodnje, raspodele i potronje. .ao takvo, ovo bogatstvo je istorijska kategorija, jer je njegov obim, struktura, raspodela i potronja uslovljena "aktorima podlo nim promenama u vremenu. Sa pojavom krize hiperprodukcije, dolo se do saznanja da, uprkos velikom drutvenom bogatstvu, ekonomska snaga i ivotni standard u razvijenim zemljama mogu znatno opadati, te da ove kategorije treba vezivati za obim realizovane proizvodnje, a ne samo za nacionalno bogatstvo zemlje. $d toga perioda, statistika i druga istra ivanja se usmeravaju na izraunavanje i pra(enje kategorija drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, dok se koncept drutvenog bogatstva lagano naputa. 5eutim, za potrebe pravilnog voenja ekonomske politike, ipak nije dovoljno poznavati veliinu i strukturu proizvodnje jedne zemlje, ve( je potrebno ste(i uvid i u njeno nacionalno bogatstvo u celini, kao i njegovu strukturu po privrednim oblastima, sektoru vlasnitva, njegov odnos prema nacionalnom dohotku i slino. ! praksi su prisutni i brojni statistiki problemi oko metoda izraunavanja nacionalnog bogatstva, valorizacije i probleme cena, osnovne strukture ovog bogatstva, njegove stope rasta i drugo. Prema sadr ini, drutveno bogatstvo se razvrstava na materijalno i duhovno bogatstvo. 5aterijalno bogatstvo se odnosi na sva proizvedena dobra koja se mogu upotrebiti u proizvodne ili potrone svrhe. 1uhovno bogatstvo ukljuuje sva duhovna dobra i kulturne tekovine nekog drutva, kao to su npr. umetnika dela. Prema nameni, drutveno bogatstvo se deli na proizvodne, potrone i rezervne "ondove. Proizvodne "ondove ine sva ona materijalna dobra namenjena budu(oj proizvodnji. Proizvodni "ondovi se dele na stalne i opticajne "ondove. ! okviru proizvodnih "ondova, stalni "ondovi su najznaajniji "aktor privrednog razvoja. .od najve(eg broja zemalja na stalne "ondove otpada od :;< do <;= ukupno proizvedenog bogatstva. Stalni "ondovi ukljuuju sredstva za rad koja se dalje dele na graevinske objekte >zgrade8 i opremu >maine, postrojenja, alati, transportna sredstva itd.8. $d kvaliteta opreme, kao aktivnog i najproduktivnijeg dela osnovnih proizvodnih "ondova, neposredno zavise proizvodne mogu(nosti. ?raevinski objekti su pasivni deo stalnih "ondova, te oni nemaju ve(i uticaj na e"ikasnost proizvodnje, iako su neophodni kao prostorni uslovi za rad. Stalni "ondovi mogu biti u upotrebi ili u izgradnji >investicije u toku8, a njihova procena mo e se vriti po novoj ili stvarnoj vrednosti. $pticajni "ondovi ukljuuju poslovne zalihe >sirovine, poluproizvodi, gotovi proizvodi, trgovaka roba8. $snovna razlika izmeu stalnih i opticajnih "ondova jeste to se opticajni "ondovi >zalihe8, po pravilu, utroe pri jednoj upotrebi, tj. prenesu u celosti svoju vrednost na nove proizvode u toku jednog proizvodnog ciklusa, dok "iksni "ondovi to ine postepeno, tokom velikog broja ciklusa.

Potroni "ondovi su namenjeni podmirenju potreba line potronje koja mo e biti pojedinana i opta >stambene zgrade, kole, bolnice, sudovi, pozorita, prehrambeni proizvodi, obu(a, knjige, itd.8. 3ezervni "ondovi se odnose na materijalna dobra koja slu e kao obezbeenje od neke eventualnosti, i koriste se u sluajevima vanrednih situacija poput elementarnih nepogoda. 5noge stavke koje imaju neosporni ekonomski e"ekat je teko raunski obuhvatiti, te je zbog toga konvencijom prihva(eno da ne ulaze u zvanini raun drutvenog bogatstva. ! pitanju su radna snaga, patenti, licence, nauna istra ivanja, prirodne lepote, istorijski spomenici, pesnika dela i slino.

2. POSEBNI FAKTORI PROIZVODNJE

2.1 PRODUKTIVNOST RADA Produktivnost rada se identi"ikuje sa stvaralakom mo(i zaposlenih. 3e je o sposobnosti pojedinca da, pod odreenim uslovima, u datoj jedinici vremena, stvori ve(u ili, manju koliinu materijalnih dobara. .od intenzivnosti rada pove(ani uinak ostvaruje se zahvaljuju(i ve(em naprezanju radnika, tj.ve(em troenju raspolo ive energije u datom vremenu. .od produktivnosti imamo, meutim, ostvarenje ve(eg uinka u posmatranom vremenu. Produktivnost se izraunava stavljanjem u odnos dobijenog rezultata proizvodnje izra enog u odreenoj koliini materijalnih dobara, i utroka radne snage u obliku utroenih asova rada, ili odreenog broja zaposlenih. P = Q/L ?de je2 P 7 produktivnost rada, @ 7 ostvarena proizvodnja, a L 7 utroena radna snaga. 5era produktivnosti jeste koliina proizvoda koja se proizvede za odreeno vreme, odnosno, vreme utroeno za proizvodnju jedne jedinice proizvoda. ,e(a produktivnost znai da se sa manjom koliinom utroene radne snage ostvari ve(i obim proizvodnje, odnosno da se za jednu jedinicu proizvoda utroi manje rada. Produktivnost se mo e posmatrati na makro i mikro nivou, u zavisnosti od toga da li razmatramo odnos ostvarene proizvodnje i utroene radne snage na nivou jedne organizacije, ili je "okus pa nje usmeren na drutveni nivo. -a rast produktivnosti utie ve(i broj "aktora. #o su2 radno iskustvo, stepen naune spoznaje i mogu(nost primjene dostignutog znanja, sposobnost organizovanja proizvodnje, razvijenost sredstava za proizvodnju, prirodni uslovi i drugi "aktori. 3adno iskustvo je prva i temeljna pretpostavka ve(eg proizvodnog uinka. 'skustvo se stie procesom uenja. -ije od posebnog znaaja da li se do znanja dolazi putem redovnog kolovanja ili, pak, uenjem u toku samog rada. +itno je da je radnik vet u poslovima koje obavlja i da mu rad, odnosno, pokreti koje pravi prilikom obavljanja posla ne prave smetnje. .omplikovaniji poslovi zahtevaju du i proces poduavanja, prakse i usavravanja, i obrnuto. 4to je ve(i nivo iskustva >znanja8 u poslovima koji se obavljaju, ve(a je produktivnost, tj. uinak.

-auna spoznaja i mogu(nost njene primene imaju takoe znaajan uticaj na produktivnost rada. 3azvijenija nauka i tehnika omogu(uju ve(u vlast oveka nad prirodom, odnosno, bolje kori(enje prirodnih resursa radi drutvene proizvodnje. #ehnoloka otkri(a ne moraju uvijek biti i primenljiva. ! nekim sluajevima za primenu visokih znanja ne(e biti dovoljno materijalnih pretpostavki, u drugim prilikama ne postoji dovoljno ljudi koji su sposobni da masovnije operacionalizuju ta znanja, ponekad to mo e da bude i problem izgradnje skupe in"rastrukture koja bi trebala da daje novu tehnologiju i tome slino. Sve to zajedno treba da bude relevantan inilac primene onog to je nauka ve( otkrila i spoznala. Sve do momenta masovnije primene dostignutog nivoa znanja nije mogu(e ni oekivati djelovanja tog "aktora na rast produktivnosti. $rganizovanost kao inilac produktivnosti u direktnoj je vezi sa znanjem i iskustvom proizvoaa. $rganizacione sposobnosti stiu se,iskustvom,odnosno uenjem.3e je o onoj ovjekovoj sposobnosti da pri istim inputima,zahvaljuju(i ve(oj i boljoj organizovanosti, ostvari ve(e autpute, tj.stvori vie materijalnih dobara. .arakteristian bi bio sluaj dva preduze(a sa identinom kvali"ikacionom strukturom u kojima uinak nije istovetan, zbog razliito sprovedene organizacije rada. injenica da bolja organizovanost u radu u mnogim sluajevima doprinosi ve(oj produktivnosti uticala je da se tom problemu danas pridaje izuzetna pa nja. 'stini za volju, organizacione sposobnosti su prirodni talenat. -e sme se zaboraviti da se ta sposobnost mo e uve(ati i do ABC zahvaljuju(i uenju. #ako se u u dananje vreme masovno izuava organizacija. Pri istim ostalim uslovima rada, organizacija je odluuju(i "aktor produktivnosti rada. $na se javlja kao zaseban "aktor, ne samo u okviru pojedinane proizvodne jedinice, ve( i u razmerama drutva kao celine. 3azvijenost sredstava za proizvodnju takoe je jedan od "aktora produktivnosti. 3adi se o injenici da je s razvijenijim i savrenijim sredstvima za proizvodnju mogu(e stvoriti vie materijalnih dobara, pa ak i u sluaju nepovoljnijih prirodnih uslova. 5odernija maina i sirovine boljeg kvaliteta ostvari(e uvek ve(u produktivnost nego amortizovana maina i sirovine loijeg kvaliteta, pri jednakim ostalim uslovima.#reba naglasiti kako su se sredstva za proizvodnju kroz relativno dugu istoriju svesno organizovane proizvodnje stalno razvijala i unapreivala. $tuda se i mo e zakljuiti da su sredstva za proizvodnju, odnosno visoke tehnologije, samo nagomilano znanje i iskustvo mnogih generacija ljudi. .rupni, epohalni skokovi u produktivnosti rada naj(e(e poetni impuls dobijaju upravo od tehnike opremljenosti rada. Prirodni uslovi, od plodnosti tla, preko dubine nalazita pojedinih ruda i procenta korisnih sastojaka u njima , pa sve do klimatskih uslova, takoe predstavljaju inioce koji, pod ostalim jednakim uslovima utiu na proizvodnu snagu rada. Povoljniji prirodni uslovi omogu(uju da se sa manjim utrokom radne snage ostvari ista ili ve(a koliina proizvoda. $vi uslovi najvie dolaze do izra aja u delatnostima vezanim za kvalitet zemlje i klimatske uslove poput poljoprivrede i rudarstva. Plodna zemlja i optimalnost atmos"erskih padavina, na primer, omogu(uje ve(i prinos od prinosa na nekom drugom nepovoljnijem klimatsko7geogra"skom podruju, uprkos istom utroku radne snage. .njige iz oblasti ekonomije nastale u periodu nakon '' svjetskog rata govorile su o uticaju drutvenih odnosa na produktivnost, a time i na sam obim drutvene proizvodnje. Pritom se uvek isticala prednost socijalistikog sistema privreivanja nad zapadnim, tj. kapitalistikim. 5eutim, praksa je pokazala da je stanje potpuno obrnuto. Proizvoai u zapadnoevropskim zemljama, *merici i *ziji,bili su daleko produktivniji od onih iz zemalja socijalistikog sveta. injenica da se u socijalizmu daleko manje proizvodilo i da je takvom stanju ponajvie doprinosila niska produktivnost, uinilo je da je socijalizam, onakav kakvog ga pamtimo vie zbog ekonomije, a manje zbog ideologije, naprosto nestao. Sa privrednim razvojem neprekidno raste i apsolutni i relativni znaaj produktivnosti rada /ato se razvijene i nerazvijene zemlje, izmeu ostalog, razlikuju i po tome to u prvima produktivnost rada, a u drugim upoljavanje nove radne snage i otvaranje novih kapaciteta predstavljaju glavni inilac porasta drutvenog proizvoda, to i razlikuje intenzivni od ekstenzivnog privrednog razvoja

2.2 INTENZIVNOST RADA .ao "aktor proizvodnje, intenzivnost se iskazuje kroz troenje ovekove energije u toku radnog procesa, odnosno, predstavlja stepen troenja ljudske radne snage u jedinici vremena. 1a bi se proizvela to ve(a koliina dobara, ljudi se maksimalno napre u, tj. troe ve(u koliinu svoje radne energije. 'ntenzivnost je, zahtev da se u istom vremenskom periodu obavi ve(i posao zahvaljuju(i ve(em troenju radne energije oveka. Pove(anjem intenziteta rada ovek u kra(em vremenskom periodu troi onoliko rada koliko je ranije troio u du em periodu. $vo troenje ve(e koliine rada u kra(em periodu radnik posti e ve(im naprezanjem i zgunjavanjem rada, kako bi korisno ispunio svaki deli radnog vremena. #ako dolazimo do situacije u kojoj je ve(a koliina rada zbijenija u datom vremenu. S obzirom da radno vreme, osim ekstenzivne dimenzije ima i dimenziju Dgusto(eD, intenzivniji as osmoasovnog radnog vremena mo e sadr ati ve(u koliinu rada nego oputeniji as desetoasovnog radnog vremena. 'maaju(i u vidu navedeno, zakljuujemo da se pove(anjem intenzivnosti rada u datom radnom vremenu posti e isti e"ekat koji se dobija i sa produ enjem radnog vremena, pod nepromenjenim troenjem rada. /a razliku od produktivnosti gde se pove(ava koliina proizvoda, ali tako da se smanjuje koliina rada po jedinici proizvoda, kod pove(anja intenzivnosti pove(ava se koliina proizvoda u jedinici vremena, ali se istovremeno u istoj srazmeri pove(ava i utroak rada, tako da koliina rada po jedinici ostaje nepromenjena. Promena radnog uinka se ne odvija proporcionalno promeni intenzivnosti rada. .ada se intenzivnost rada spusti na odreenu minimalnu granicu, uinak pada na nulu. #aj nivo intenzivnosti rada pri kojem se radni uinak sputa na nulu predstavlja donju granicu intenzivnosti rada. Sa pove(anjem intenzivnosti rada u odnosu na donju granicu, uinak najpre raste progresivno u odnosu na porast intenzivnosti rada, a zatim degresivno. -a odreenoj granici prestaje svako dalje pove(anje uinka, uprkos tome to se uroak radnikove bioenergije i dalje pove(ava. -ivo intenzivnosti rada na kome pove(anje intenzivnosti rada ne dovodi do daljeg porasta uinka predstavlja gornju granicu intenzivnosti rada. 'zmeu gornje i donje granice intenzivnosti rada nalazi se i standardni intenzitet rada. ! pitanju je onaj intenzitet rada pri kome se posti u minimalni utroci radnikove bioenergije po jedinici proizvoda. Svako odstupanje od standardnog intenziteta rada ima za posledicu suvieno organizaciono uslovljeno troenje radne snage.
!#3$4*. +'$%-%3?')%, ,%L''-* !'-.*

?$3-)* ?3*-'G* '-#%-/'#%#*

utroak bioenergije po jedinici obima proizvodnje

S#*-1*31-' '-#%-/'#%# 3*1*

utroak bioenergije radnika

ostvareni obim proizvodnje ,3%5%

Slika br.E F 5euzavisnost utroka radnikove bioenergije i intenziteta rada

Pove(anje proizvodnje u datom radnom vremenu putem pove(anja intenzivnosti rada ima svoje granice. $na ne sme dovesti do prekomernog troenja i iscrpljivanje radnika, jer na taj nain mo e ugroziti njegove sposobnosti i zdravlje, to se kosi sa etikim drutvenim principima. -eoklasina teorija smatra da intenzitet rada radnika zavisi od 68 radnikovih motiva, umenosti, izdr ljivosti i sklonosti za ve(e naprezanje u okviru odreenog radnog vremena9 E8 stepena tehnike opremljenosti proizvodnog procesa, i :8 naina raspodele rezultata pove(ane proizvodnje izmeu vlasnika kapitala i radnika. 'ntenzivnost u velikoj meri zavisi od odnosa zaposlenog prema poslu koji obavlja.,e(a intenzivnost rada koja dolazi iz "izike prinude, kao relevantan "aktor proizvodnje, bila je prisutna u robovlasnikom drutvenom sistemu. ! uslovima niskog stepena razvijenosti sredstava za rad, intenzivnost je zavisila od radnikovih motiva, sklonosti, umenosti i izdr ljivosti, odnosno od organizacije rada na mikro nivou. 'ntenzivnost rada mo e biti izuzetno znaajan "aktor rasta proizvodnje u onim sluajevima kada se rad obavlja sa zadovoljstvom i iz ljubavi. #akvu pojavu imamo uvek kada zaposleni radi na poslovima za koje sam pokre(e inicijativu ulaze(i u vlastiti biznis ili realizuju(i projekte koje je sam osmislio. -a intenzivnost rada mo e da utie tehnika, odnosno tehnologija koja se koristi pri radu. 3azvoj i primena nauno tehnikog progresa u proizvodnji iz osnova menja nain proizvodnje. ! tom je pogledu posebnu ulogu imalo otkri(e pokretne trake.Pokretna traka je, nametnula brzinu pokreta radnika u procesu rada. #ime je organizacionim karakteristikama automatski odreen i sam stepen intenzivnosti kao jedinstven proces. ! takvim uslovima tano je odreena vrsta pokreta koju pravi radnik, njihov broj i brzina. 1rutveno ekonomski odnosi utiu na pove(anje ili smanjenje intenzivnosti rada preko motiva neposrednih proizvoaa. !koliko radnik ima koristi u vidu prisvajanja dela rezultata pove(ane proizvodnje usled ve(e intenzivnosti rada, on je i motivisaniji za ve(e naprezanje u radnom procesu. 5euzavisnost izmeu intenzivnosti rada i produktivnosti rada razliita je kod pojedinih utroka radne snage zavisno od vida proizvodnje >pojedinana, serijska, lanana, masovna, automatska8, vrste utroka, slo enosti proizvodnje, opremljenosti sredstvima i slino. #ako, npr., smanjenje intenziteta rada radnika u pojedinanoj proizvodnji za EBC ispod standardnog nivoa, za pribli no isto toliko smanjuje produktivnost. 5eutim, smanjenje intenzivnosti rada za isti procenat u lananoj proizvodnji dove(e do zastoja u proizvodnji na itavoj liniji i smanjenja radnog uinka i ostalih radnika. $vo dokazuje da se negativni e"ekti odstupanja od standardne intenzivnosti rada pove(avaju kod prelaska na vie vidove organizacije proizvodnje. Po istom principu, negativni e"ekti odstupanja od standardne intenzivnosti razliiti su u zavisnosti od vrste i slo enosti rada na pojedinim radnim mestima. Pad intenzivnosti rada za 6BC ispod standardnog nivoa kod konstruktora ili projektanta ima(e viestruko ve(e negativne e"ekte nego to (e to prouzrokovati isti procenat pada intenzivnosti kod proizvodnih radnika u pojedinanoj proizvodnji. 'sto tako, pri jednakom odstupanju od standardne intenzivnosti rada pri istom stepenu kvali"ikovanosti radnika, obim negativnih e"ekata se pove(ava s pove(anjem opremljenosti rada sredstvima, i obrnuto.

2.3 TEHNIKI PROGRES #ehniki progres je jedan od osnovnih pokretaa drutvene proizvodnje. $n se ogleda u stvaranju nove i unapreenju postoje(e tehnike i tehnologije, odnosno stvaranju novih i poboljanju postoje(ih sredstava i metoda proizvodnje koji obezbeuju utedu u radu, pronalascima i uvoenju i poboljanju svojstava postoje(ih proizvoda i unapreenju organizacije i uprvljanju proizvodnjom. 1akle, radi se o uvoenju novih orua za rad, novi metoda proizvodnje i prenoenju postoje(ih metoda iz naprednijih proizvodnih jedinica u manje napredne. 1elovanje tehnikog progresa podrazumeva nastajanje strukturnih promena u celokupnoj materijalnoj proizvodnji, to omogu(uje

porast drutvene produktivnosti i ve(u e"ikasnost u kori(enju raspolo ivih resursa. Pored rasta produktivnosti, tehniki progres daje ve(u masu proizvoda, skra(uje vreme proizvodnje, tedi sirovine, sni ava trokove po jedinici i podi e kvalitet. #ehniki progres je nedeljiv od ekonomskih rezultata, a zasniva se, prvenstveno, na dostignu(ima nauke. !ticaj socijalnih implikacija tehnikog progresa je ogroman i neizmerljiv. $n smanjuje razlike izmeu umnog i "izikog rada, dovodi do porasta slobodnog vremena, poboljava uslove rada, uzrokuje porast zdravstvenog i kulturnog standarda, zadovoljava rastu(e ljudske potrebe, ali i stvara nove. Solidnu osnovu za tumaenje delovanja tehnikog progresa u robnoj privredi daje 4umpeter. Po njemu, osnovni nosilac tehnikog progresa je preduzetnik koji uvodi inovaciju u proces proizvodnje. 'novacija daje impuls celoj kapitalistikog privredi i period prosperiteta traje sve dok se ova inovacija ne iscrpi. #ehniki progres tako prouzrokuje ciklina kretanja u kapilistikoj privredi. Po njemu, u budu(nosti (e tehniki progres postati sve vie izvestan i sistematski, to (e dovesti do potkopavanja uloge kapitalistikog preduzetnika i bur oazije kao klase. Socijalistiko drutvo koje (e stupiti na istorijsku scenu, omogu(i(e planiranje tehnikog progresa sistematskom koordinacijom, ime (e se izbe(i ciklino kretanje privrede. Po 5arksu, kapitalistika borba za prisvajanje ekstra vika vrednosti predstavlja autonomnu pokretaku snagu tehnikog progresa. $no preduze(e koje prvo primeni inovaciju, iji kriterijum predstavlja rast individualne produktivnosti, prisvaja ve(i viak vrednosti od ostalih preduze(a iz privredne grane. $stala preduze(a su primorana da pove(aju svoju produktivnost, uvode(i najproduktivniju tehnologiju, slede(i primer prvog inovatora, ime se tehniki progres iri na celu kapitalistiku privredu. -a taj nain se tehniki progres mani"estuje kao kontinuirani proces koji se sam stvara, bez ikakvog spoljanjeg uticaja. ! praksi se tehniki progres svodi na supstituciju ivog rada opredme(enim, odnosno porastom tehnike opremljenosti. #aj proces se mani"estuje u stalnom porastu investicija po radnom mestu. .omponente tehnikog progresa su2 6. pronalazak ili inovacija E. primena pronalaska :. irenje primene pronalaska F di"uzija 'novacija znai primenu neke nove ideje, tehnike, procesa, postupka u procesu proizvodnje, odnosno njihovu kombinaciju. 'novaciji prethodi invencija koja predstavlja stvaranje pomenutih ideja, tehnika, procesa i postupaka. 1akle, invencija, za razliku od inovacije predstavlja samo potencijalni tehniki napredak, jer je za proizvodne svrhe potrebna praktina primena novih znanja u obliku nove tehnike i tehnologije, novih proizvoda ili usavrenja postoje(ih. Postoji vie kategorija inovacija2 novi proizvodi, novi metodi proizvodnje, nove sirovine i materijali, nova organizacija. 'novacije i invencije nastaju kao rezultat "undamentalnih, primenjenih i razvojnih istra ivanja. ,reme izmeu invencije i uvoenja u proizvodnju se stalno skra(uje, i nalazi se pod neposrednim dejstvom razvoja proizvodnih snaga, nauke i njene primenljivosti. Poslednja "aza u evoluciji neke invencije jeste di"uzija, u toku koje se njena upotreba iri sve dok ne dobije optu primenu u celoj privredi. 1i"uzija se odvija u horizontalnom i vertikalnom pravcu.

PRONALAZAK
veina se nikada ne a!vi"e # $ %i&ni ' (i!v(d

NAU)NO OTKRI*E
ne+a $ en#$n# k(+e ,i"a-n# v edn(s$

INOVA.IJA
' i/va$an"e ' (na-aska

TR0ITE
' i/va$an"e i-i i1n( isan"e in(va,i"e Slika br. : F $d naunog otkri(a do tr ita -ajznaajniji "aktori irenja tehnikog napretka su2 68 drutveno ekonomski odnosi, E8 stalno rastu(e potrebe drutva, :8 neprekidni porast znanja i iskustva, <8 napori na polju istra ivanja i razvoja, =8 ekonomska e"ikasnost pronalazaka, H8 nivo obrazovanja, A8 materijalne mogu(nosti drutva, I8 tr ite J8 privredna struktura. Savremeni tehniki progres se najbolje ogleda u automatizaciji "izikih i intelektualnih procesa, velikim skokovima u proizvodnji sintetikih materijala i novih proizvoda, mobilnosti energije, kontroli biolokih procesa i slino. Pronalazak -astanka Po !o"#$%& 1'2(. Pisa(a maina 6A6<. Kotogra"ija 6AEA. ,ideo rekorder 6J=H. Laser 6J=<. 5ikro procesor 6J=J. .omunik.satelit 6J=A. -ajlon 6J:<. 'nsulin 6JE6. Po,$-$#$,.,o"$ 1)31. ?odina Primene 1)**. 6IAB. 6I:J. 6JAB. 6JHA. 6JA6. 6JHE. 6J:I. 6JE:. 1)32. /emlja inovator SAD 1anska Krancuska 0olandija S*1 S*1 S*1 S*1 .anada N/!&01&

3azlika 2+' 6=H 66E 6< 6: 6E = < E 1

#abela br. 6 F Prikaz vremenske razlike izmeu nastanka pronalaska i njegove primene kod pojedinih pronalazaka Prisutno je vie pokazatelja merenja tehnikog progresa F njegovog nivoa i brzine. ! praksi se naje(e vri kombinacija ve(eg broja metoda, jer ni jedna metoda ne mo e poslu iti za sve sluajeve merenja. 5eu najznaajnije pokazatelje tehnikog progres spadaju2

brzina rasta i nivo produktivnosti rada9

brzina i stepen di"uzije novih i savremenih tehnologija9 stepen razvijenosti i rast nauno7istra ivake i razvojne aktivnosti9 broj i kretanje inovacija i brzina uvoenja novih proizvoda.

!laganja u nauna istra ivanja se pove(avaju iz dana u dan. !laganje u znanje se smatra investicijom, te je znanje i njegovo iskori(avanje danas osnovni izvor blagostanja i progresa. Piter 1raker najavljuje dolazak postindustrijskog drutva u kome (e znanje zameniti kapital. #ehniki progres je u uskoj korelaciji sa produktivno(u i intenzivno(u rada, i spada u posebne "aktore proizvodnje. 1oprinosi smanjenju utroaka rada, sredstava za rad i predmeta rada, uz neizbe ni trans"er tehnologije. $vaj trans"er predstavlja jedan od osnovnih odlika privrednog razvoja i sve manje va i samo za nerazvijene zemlje. #rans"er tehnologije mo emo de"inisati kao proces protoka tehnologije od izvora do primaoca, a mo e biti meunarodni, regionalni, meugranski ili meusektorski, meukompanijski i unutar kompanijski trans"er. .ao kanali tehnolokog toka javljaju se licenciranje, "ranizing, zajednika ulaganja, projekat Lklju u rukeM, strane direktne investicije i zajedniki istra ivako7 razvojni projekti.

ZAKLJUAK

Kaktori drutvene proizvodnje se dele na opte i posebne. ! opte spada stanovnitvo, prirodno i drutveno bogatstvo, a u posebne produktivnost rada, intenzivnost rada i tehniki progres. ,e(i broj stnovnika istovremeno znai i ve(i proizvodni potencijal, ali to istovremeno podrazumeva i ve(u potronju. 1ok u proizvodnji uestvuje samo radno aktivno stanovnitvo, u potronji uestvuje celokupno stanovnitvo jedne zemlje. Potrebno je vriti polnu, starosnu, obrazovnu i drugu analizu strukture stnovnitva, radi ocene doprinosa pojedinih segmenata stanovnitva drutvenoj reprodukciji. Prirodno bogatstvo ukljuuje celu prirodu koju je ovek u stanju da koristi radi ostvarenja drutvene proizvodnje. ! dananje vreme, zavisnost od prirodnog bogatstva je smanjena putem tehnikog progresa koji vri supstituciji prirodnih materijala vetakim, ali i putem spoljnotrgovinske razmene u kojoj zemlje sa oskudnim prirodnim bogatstvom uvoze potrebne sirovine. /naaj prirodnog bogatstva za proizvodnju je najve(i u poetnim etapama razvoja. $vo bogastvo nije uvek garant obimne drutvene proizvodnje. Prirodna bogatstva se dele na materijalna i nematerijalna, a materijlna na mineralna i bioloka. 1rutveno bogatstvo ini celokupnost materijalnih dobara koja ine osnovicu proizvodnje i potronje drutva, a koja su ljudi svojom delatno(u stvorili tokom vekova radom niza generacija. -a njegov obim i strukturu utiu kako obim i raznovrsnost prirodnog bogatstva, tako i vladaju(i drutveni odnosi. !prkos velikom drutvenom bogatstvu, ekonomska snaga i ivotni standard u razvijenim zemljama mogu znatno opadati. Prema sadr ini, drutveno bogatstvo se deli na materijalno i duhovno, a prema nameni na proizvodne, potrone i rezervne "ondove. Produktivnost rada podrazumeva sposobnosti pojedinca da, pod odreenim uslovima, u datoj jedinici vremena, stvori ve(u ili, manju koliinu materijalnih dobara. 5o e se posmatrati na makro i mikro nivou, a uslovljena je radnim iskustvom, stepenom naune spoznaje i mogu(no(u primene dostignutog znanja, sposobno(u organizovanja proizvodnje, razvijeno(u sredstava za rad i prirodnim uslovima. 'ntenzivnost rada se de"inie kao stepen troenja ljudske radne snage u jedinici vremena. Pove(anjem intenzivnosti rada u datom radnom vremenu posti e isti e"ekat koji se dobija i sa produ enjem radnog vremena. Promena radnog uinka ne raste proporcionalno sa promenom intenzivnosti rada. 'ntenzivnost rada radnika je uslovljena radnikovom umeno(u i izdr ljivo(u, stepenom tehnike opremljenosti i nainom raspodele rezultata proizvodnje. #ehniki progres se ogleda u stvaranju nove i unapreenju postoje(e tehnike i tehnologije, odnosno stvaranju novih i poboljanju postoje(ih sredstava i metoda proizvodnje koji obezbeuju utedu u radu, pronalascima i uvoenju i poboljanju svojstava postoje(ih proizvoda i unapreenju organizacije i uprvljanju proizvodnjom. $vaj progres omogu(uje rast produktivnosti, skra(uje vreme proizvodnje, doprinosi utedi sirovina, sni enju trokova i stvara bolji kvalitet. .omponente tehnikog progresa su pronalazak, primena pronalaska i irenje te primene. ,reme izmeu nastanka pronalska i njegove primene se sve vie skra(uje.

LITERATURA

6. )oki(, Slobodan, Osnovi ekonomije, +eograd2 Proinkom, EBB<. E. 1ragii(, 1ragoljub9 'li(, +ogdan9 5edojevi(, +ranko9 Pavlovi(, 5ilovan9 Osnovi ekonomije, +eograd2 Gentar za izdavaku delatnost ekonomskog "akulteta, EBB=. :. Labus, 5iroljub, Osnovi politike ekonomije, +eograd2 -omos, 6JJE. <. )ames *. Gaporaso, 1avid P. Levine, Theories of Political Economy, Gambridge !niversitN Press, 6JA=. =. *l"redo Saad7Kilho, Value of Marx, 3outledge >!.8, EBBE.

SADR2AJ

!,$133333333333333333333333.3333.333331 FAKTORI PROIZVODNJE333333333333.3333333332 1. OPTI FAKTORI PROIZVODNJE333333333333333332

1.1 1.2 1.3 STANOVNITVO.............................................................................................................2 PRIRODNO BOGATSTVO.............................................................................................3 DRUTVENO BOGATSTVO..........................................................................................4 PRODUKTIVNOST RADA..............................................................................................' INTENZITNOVNOST RADA..........................................................................................5 TEHNIKI PROGRES.....................................................................................................)

2.

POSEBNI FAKTORI PROIZVODNJE..............................................................'

2.1 2.2 2.3

/*.L)!*......................................................................................................................6: L'#%3*#!3*...................................................................................................................6<