EKONOMIKA PREDUZEA

Predmetni nastavnik: Prof. dr Jasmina etkovi

5. Faktori ekonomije preduzea

Faktori ulaganja u reprodukciju Primarna klasifikacija faktora ekonomije preduzea je na:

eksterne (1) i interne (2) faktore.

Prema kriterijumu mogunosti uticaja na njihovu dinamiku na:

o o

objektivne (1) i subjektivne faktore (2).

Objektivne faktore ine:

1) drutveni, 2) tehniki, 3) prirodni, 4) objektivizirani ljudski faktori.

Subjektivne faktore ine neobjektivizirani ljudski faktori.

(1) Drutveni faktori

Drutveni faktori predstavljaju eksterne faktore ekonomije preduzea. To su faktori koji su sadrani u makroekonomiji, ali i u globalnoj ekonomiji. Kada se kae drutveni faktori, imaju se u vidu faktori okruenja (bez prirodnih faktora). U drutvene faktore ubrajaju se: 1) svi eksterni drutveni faktori sadrani u makroekonomiji, 2) trini faktori i 3) privredno sistemski faktori.

Razvojem makroekonomije odreeni su osnovni parametri ekonomskog razvoja u vidu nivoa produktivnosti, drutvenog proizvoda po stanovniku i zaposlenom, nivoa ivotnog standarda, kao i raspoloivost radne snage po broju i kvalifikovanosti. Faktori makroekonomije utiu na ekonomiju preduzea i na strani ulaganja i na strani rezultata preko prosjenih veliina koje se formiraju upravo na nivou prosjenih proizvoaa (1) i njihovog odstupanja od prosjenih veliina (2) uslovljenih ostalim faktorima ekonomije.

Trini faktori, naglaeno utiu na poslovanje preduzea u uslovima trine privrede. To su:
o o

odnos ponude i tranje (1) i obim trine ponude i tranje (2).

Uticaj trinih faktora manifestuje se kroz formiranje trinih cijena elemenata (faktora) proizvodnje, na strani ulaganja i trinih cijena proizvoda i usluga, na strani rezultata.

Privredno sistemski faktori (karakteristike privrednog sistema i ekonomske politike nacionalne ekonomije) predstavljaju posebnu grupu drutvenih faktora i imaju karakter eksternih faktora. Saglasno karakteristikama privrednog sistema i ekonomske politike (putem poreskog, carinskog, deviznog sistema i dr.), u vidu mjera dravne ingerencije ostvaruje se uticaj na ekonomiju preduzea i na strani ulaganja i na strani rezultata, ukljuujui i raspodjelu i upotrebu ostvarenih rezultata preduzea. Ovi faktori imaju objektivno uslovljen karakter odreen (ne)mogunou preduzea da utiu na njih, kao i na njihovu promjenu, naroito u kratkom i srednjem roku. Ako se obezbijedi jasno koncipiranje ovih faktora, kao to je to sluaj u veini razvijenih privreda, tada preduzea, iako ne mogu uticati na njihovu izmjenu, mogu vriti izbor mjera u svojoj strategiji rasta i razvoja koristei uslove koji su dati privredno sistemskim uslovima i mjerama ekonomske politike.

(2) Tehniki faktori

Obuhvataju sve inioce materijalne prirode koji uslovljavaju ulaganja i rezultate preduzea; Objektivno su odreeni i neizmijenjeni za posmatrani period; U tehnike faktore ubrajaju se: karakteristike proizvoda, karakteristike sredstava za rad, karakteristike predmeta rada (materijala), karakteristike tehnolokog procesa, uslovi rada, karakteristike proizvodnje, tehnika opremljenost rada

(3) Prirodni faktori

Neki od njih imaju karakter eksternih prirodnih faktora (npr. vremenske prilike), a neki, karakteristike internih faktora (uslovi eksploatacije rude u konkretnom rudniku); Preduzea nemaju uticaja na karakteristike ovih faktora ni u posmatranom periodu ni u dinamici. Mogu se podijeliti na: 1) obnovljive resursi i 2) neobnovljive resursi.

Alokacija, obim i kvalitet prirodnih faktora jeste objektivan faktor koji determinie osnivanje i funkcionisanje svakog preduzea.

Subjektivni faktori

Rije je o posebnoj vrsti faktora iji je nosilac ljudski faktor, a iji se uticaj manifestuje na osnovu odstupanja u aktivnostima ljudskog faktora od optimuma kao ekonomskog standarda; Pojavne manifestacije odstupanja stvarnih od potrebnih (standardnih optimalnih) karakteristika utroaka radne snage kao ljudskog faktora jesu u vidu odstupanja od standarda kvalifikovanosti, intenziteta i organizacije rada; Njihov efekat je po oblicima ulaganja (preko trokova i angaovanog kapitala) i putem pojedinih elemenata rezultata preduzea (proizvoda, prihoda i dobiti), kao i u efektima kriterijuma efikasnosti preduzea (putem poslovnog uspeha, produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti), te u efektima razvoja proizvodnih snaga; Potrebno je i mogue pratiti uticaj subjektivnih faktora po fazama reprodukcije (promet i proizvodnja), kao i po poslovnim i organizacionim jedinicama preduzea.

10

Dispozitivni faktori

To su faktori koji su sadrani u dispozitivnim resursima u vidu aktivnosti ljudskog rada, upravljanja (planiranje, organizovanje, voenje i kontrola) i inovativnosti; Planiranjem se odreuju ciljevi i politika njihovog ostvarivanja, na osnovu koncepta organizovanja i funkcionisanja reprodukcije; Na osnovu rukovoenja ostvaruje se koncept efikasnosti aktiviranja i realizovanja postavljenih ciljeva;

Na osnovu kontrole upravlja se sistemom efikasnosti poslovanja i ostvarivanjem postavljene strategije;

Inovativnost doprinosi pronalascima, unapreenju korisnosti ideja, ime se ostvaruje uticaj na ulaganja i rezultate preduzea.

11

Faktori ekonomije preduzea u globalizovanoj ekonomiji

Rije je o sve naglaenijem uticaju faktora okruenja preduzea na njegovo funkcionisanje, konkurentnost i opstanak na dinaminom i sve manje predvidivom trinom prostoru; U zavisnosti od intenziteta uticaja na preduzee, okruenje se moe podijeliti na:

domen preduzea (1), specifino (2) i opte okruenje (3).

12

Domen preduzea - onaj dio okruenja koji je preduzee izabralo za neposredno podruje svog poslovanja, odnosno radi realizacije svojih ciljeva;

Specifino okruenje ine sektori okruenja s kojima je preduzee u direktnoj interakciji i iji elementi neposredno utiu na poslovanje preduzea i mogunost preduzea da pribavi resurse. (najznaajniji elementi specifinog okruenja su: kupci, dobavljai, distributeri, sindikati, konkurencija, vlada, itd.);
Opte okruenje obuhvata sektore koji ne utiu direktno na preduzee, ali djelujui na specifino okruenje, posredno utie na poslovanje preduzea i mogunost preduzea da pribavi rijetke resurse.

13

 o o o

Okruenje predstavlja za preduzee neizvjesnost koja zavisi od: sloenosti, dinaminosti i bogatstva okruenja resursima.

Sloenost okruenja zavisi od elemenata okruenja, njihovog broja i slinosti, kao i broja i naina uspostavljanja veza izmeu elemenata i uticaja okruenja. Dinaminost okruenja zavisi od intenziteta i naina promjena njegovih elemenata i uticaja (okruenje je stabilno kada se njegovi elementi ne mijenjaju ili ako se promjene deavaju na predvidiv nain. I obratno, okruenje je promjenljivo ili dinamino ako se promjene u njemu deavaju na nepredvidiv nain). Bogatstvo okruenja resursima izraava se koliinom resursa raspoloivih za potrebe preduzea (u okruenju bogatom resursima manja je konkurencija preduzea za raspoloive resurse, pa je, time, i vea izjesnost preduzea da e obezbijediti potrebne resurse).

14

Postoje 3 teorije koje, sa svog aspekta, objanjavaju kako se preduzee moe prilagoditi neizvesnostima okruenja i kako moe upravljati svojim vezama sa njim. (1) Prema kontigentnoj teoriji polazi od toga da ne postoji univerzalno i najbolje rjeenje, ve da sve zavisi od situacije. Empirijska istraivanja su pokazala da preduzea fokusiraju 5 aspekata u borbi sa neizvesnou okruenja: - poveavaju broj organizacionih jedinica - diversifikuju org.jed. i jaaju integrativne uloge - prilagoavaju nain upravljanja (mehaniki/organski model) - imitiraju uspena preduzea - uvaavaju znaaj strategijskog planiranja. Cilj ovih promjena je smanjenje rizika i neizvesnosti koji postoje u okruenju.

15

(2) Prema teoriji zavisnosti od resursa, cilj preduzea je da smanji zavisnost od okruenja u pogledu snabdijevanja rijetkim resursima, kao i da utie na okruenje da bi se poveala raspoloivost resursa. Cilj preduzea je da stekne kontrolu nad resursima da bi minimiziralo svoju zavisnost od okruenja.

One to najee rade preko strategija za uspostavljanje veza izmeu preduzea: (1) strategije upravljanja simbiotskom meuzavisnou preduzea; (2) strategije upravljanja konkurentskom meuzavisnou.

16

(1) Strategija simbiotske meuzavisnosti preduzea postoji izmeu preduzea koja posluju u istom proizvodno-prometnom lancu.

Mogue strategije upravljanja su:

razvoj reputacije kooptiranje strategijske alijanse merder i preuzimanje

17

Razvoj reputacije je najneformalniji oblik upravljanja simbiotskom meuzavisnou, gde se razvija pozitivan odnos i poverenje drugih uesnika u preduzee zbog potene i korektne poslovne prakse tog preduzea (promocija, pregovori sa dobavljaima i sl.) Kooptiranje je davanje udela ili nekih prava I zadovoljenje interesa stejkholdera. Do kooptiranja dolazi kada preduzee bira u UO predstavnike vanog kupca, dobavljaa ili drugog stejkholdera,ime oni stiu uvid u nain poslovanja preduzea ili se mogu zaposliti lica bliska kljunim stejkholderima. Strategijske alijanse ukljuuju sporazum izmeu preduzea o zajednikom korienju resursa u cilju razvoja novih poslovnih mogunosti

Mogui oblici te saradnje su:

- dugoroni ugovori o saradnji preduzea - mrene strukture (preduzeca koja su povezana u proizvodno-prometnom lancu) i klasteri (skupovi povezanih preduzeca i institucija za podrsku njihovom poslovanju) - meusobno manjinsko ulaganje kapitala - zajednika ulaganja (osnovanje novog preduzeca sa preciziranim pravima i obavezama)

18

Merder i preuzimanje kao najformalnija strategija upravljanja, podrazumijeva spajanje ili pripajanje preduzea u lancu. Zahtijeva velike investicije, te je ova strategija opravdano samo ako je neophodna kontrola veoma vanih resursa.

(2) Strategija upravljanja konkurentskom meuzavisnou resursa:

Tajni dogovori - podrazmijevaju sporazum o razmjeni informacija za nezakonite svrhe, gdje se definiu standardi ponaanja konkurenata u vezi cijena, osobina proizvoda, visine profita i sl. (standarde obino namee najjae preduzee). Karteli znae povezivanje preduzea radi koordinacije njihovih aktivnosti. Povezivanje preko treih organizacija podrazumijeva da gransko udruenje koje povezuje lanice kroz razmjenu informacija, dogovor lanica o zajednikim ciljevima i sl. (definiu se standardi i pravila ponaanja, kao i odnosi izmeu lanica).

19

Strategijske alijanse povezuju preduzea radi realizacije nekog projekta koji zahtijeva specifina struna znanja ili radi smanjenja trokova kroz saradnju.

Merderi i preuzimanje podrazumevaju spajanje i pripajanje konkurentskih preduzea u cilju irenja domena poslovanja uz istovremeno smanjenje konkurencije (to vodi u stvaranje monopola koji su zabranjeni u veini zemalja)

20