UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU FILOZOFSKI FAKULTET

Prof. dr Milan I. Miljevi

SKRIPTA IZ

METO!OLO"IJE NAUNO" RA!A

PALE# $%%&.

UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU FILOZOFSKI FAKULTET

Prof. dr Milan I. Miljevi

SKRIPTA IZ

METO!OLO"IJE NAUNO" RA!A

PALE# $%%&.

METODOLOGIJA NAUNOG RADA

Autor: Prof. dr Milan I. Miljevi

Re!en"enti: Prof. dr Ivan Rado#avljevi Prof. dr La"o Ri#ti I"dava$: %ilo"of#&i fa&ultet Univer"itet u I#to$no' (arajevu Pale )a i"dava$a: Prof. dr Milen&o Pi&ula Godina i"danja: *++,.

SADRAJ:

PRE!"OVOR .......................................................................................................... 7 Prvi deo O!RE'ENJE NAUKE............................................................................................ .. Prole/o'ena........................................................................................................ .+ *. Ele'enti nau&e..................................................................................................... .0 1. 2ate/orijalno34oj'ovni a4arat nau&e................................................................. .5. Po#tulati nau&e..................................................................................................... 1+ 6. 2la#ifi&a!ija nau&a............................................................................................... 11 0. Odno# nau&e i dru/i7 #i#te'a ideja8 verovanja i 4ra&#e..................................... 10 Dru/i deo POJAM I PRE!MET METO!OLO"IJE NAUNO" RA!A............................. .. Pret7odno odre9enje 'etodolo/ije nau$no/ rada.............................................. *. (a#tavni delovi 'etodolo/ije nau$no/ rada....................................................... 1. Lo/i$&e o#nove 'etodolo/ije nau$no/ rada....................................................... 5. Po#e;no#t 'etodolo/ije nau$no/ rada............................................................... 6. Nau$ne 'etode.................................................................................................... 0. I"vori 'etodolo<&i7 #a"nanja..............................................................................

6, 6: 60. 06 0, ,6

Tre i deo NAUNA ISTINA I PRAVILA ISTINITO" MI(LJENJA.................................. ,, .. Pret7odna odre9enja.......................................................................................... ,: *. Pravila i#tinito/ 'i<ljenja.................................................................................. :1. )a&oni i#tinito/ "a'i<ljanja 4red'eta............................................................... -, 5. Lo/i$&e vredno#ti =valen!ije>............................................................................ ..+ etvrti deo METO!E NAUNO" RA!A I ISTRA)IVANJA.............................................. ..6 .. Uvodne na4o'ene............................................................................................ ..0 *. Lo/i$&i deo 'etoda.......................................................................................... ..0 *... )ajedni$&a #voj#tva o#novni7 'etoda....................................................... ..: *.*. Analiti$&e o#novne 'etode........................................................................ .*+

*.*... .*+ *.*.*. .*1 *.*.1. .*6 *.*.5.

Metod anali"e...................................................................................... Metoda a4#tra&!ije.............................................................................. Metoda #4e!ijali"a!ije.........................................................................

Dedu&!ija &ao o#novna 'etoda........................................................... .*: *.1. (inteti$&e o#novne 'etode......................................................................... .11 *.1... (inte"a &ao o#novna 'etoda................................................................ .11 *.1.*. 2on&reti"a!ija &ao o#novna 'etoda.................................................... .16 *.1.1. Generali"a!ija &ao o#novna 'etoda.................................................... .10 *.1.5. Indu&!ija &ao o#novna 'etoda............................................................. .1,

1. Teorij#&o3e4i#te'olo<&i deo nau$no/ 'etoda................................................... .50 1... Pret7odna najava..................................................................................... .50 1.*. O#novni teorij#&o3'etodolo<&i 4rav!i...................................................... .5, 1.1. O4<tenau$ne 'etode ................................................................................ .61.1... ?i4oteti$&o3dedu&tivna 'etoda.......................................................... .0+ 1.1.*. (tati#ti$&a o4<tenau$na 'etoda.......................................................... .06 1.1.1. Metoda 'odelovanja........................................................................... .,* 1.1.5. A&#io'at#&a 'etoda........................................................................... .:0 1.1.6. 2o'4arativna 'etoda........................................................................ .:: 5. Metode i te7ni&e 4ri&u4ljanja 4odata&a............................................................. .-+ 5... I"vori i o#novni &riteriju'i &la#ifi&a!ije 4odata&a...................................... .-. 5.*. Do&u'enti &ao i"vori 4odata&a................................................................... .-5 5.1. Odre9enja 'etoda i te7ni&a 4ri&u4ljanja 4odata&a.................................... .-: 5.1... I#4itivanje................................................................................................ .-5.1.*. Po#'atranje............................................................................................ *** 5.1.1. E&#4eri'ent............................................................................................ **: 5.1.5. (tudija #lu$aja........................................................................................ *1+ 5.1.6. Anali"a #adr@aja do&u'enata ili 4o#'atranje do&u'enata................... *16 5.1.0. Aio/raf#&a 'etoda.................................................................................. *5: 5.5. O!ena i anali"a 4odata&a............................................................................. *6+ 6. Pravila i"rade in#tru'enata i te7ni&a i#tra@ivanja............................................. *6: Peti deo NAUNO PROJEKTOVANJE I FAZE ISTRA)IVANJA................................... *06 .. O4<ti 4o#tu4a& u nau$no' i#tra@ivanju............................................................. *00 *. %a"e nau$no/ 4roje&tovanja i i#tra@ivanja........................................................ *,* 1. Or/ani"ovanje 4ro!e#a reali"a!ije i#tra@ivanja................................................. 1+0 5. Do&a"ivanje i o4ovr/avanje............................................................................... 1.. 5... Br#te do&a"a................................................................................................ 1.5 5.*. Po/re<&e u do&a"ivanju............................................................................... 1.6 5.1. O4ovr/avanje.............................................................................................. 1.0 5.5. Proverljivo#t vredno#ni7 #udova................................................................. 1., 6. Merila8 nor'e ili &riteriju'i nala"a................................................................... 1.: SELEKTIVNA LITERATURA............................................................................... 1*6
6

PREDGOVOR
Metodolo/ija nau$no/ rada, koju italac ima u rukama, nastoji da da presek metodoloke teorijske misli i pouka i poruka konkretnih teorijsko-empirijskih iskustava. astojali smo da o!radimo, u meri u kojoj su namena i o!im ove skripte to do"voljavali, savremene metodoloke pravce i njihove su#estije, kao i istra$ivake kontraver"e. aa promiljanja, o!janjenja i ra"umevanja Metodolo/ije nau$no/ rada re"ultat su apstraktno-lo#iko# i konkretno-istorijsko# nivoa anali"e. a teorijskom, odnosno apstraktno-lo#ikom nivou nastojali smo da pre"entiramo savremena teorijska promiljanja %iloso%a nauke, lo#iara i metodolo#a, a re"ultate konkretnih istra$ivanja, pose!no pro%. dr &lavomira 'ilosavljevi(a, pro%. dr 'ihaila )ei(a, kao i vlastita, smo prila#o*avali sadr$aju predmeta 'etodolo#iji nauno# rada. &kripta sadr$i pet konceptualno i metodoloki pove"anih delova. + prvom delu pre"entira su odre*enja nauke, u dru#om su dati pojam i predmet metodolo#ije nauno# rada, u tre(em je anali"irana nauna istina i pravila istinito# miljenja, u etvrtom su anali"irane metode nauno# rada i istra$ivanja, a u petom nauno projektovanje i %a"e istra$ivanja. -sim sadr$aja skripte, potre!ama studenata prila#o*en je i nain o!rade i pre"entacije materije. astojali smo, dru#o je pitanje da li smo i koliko u tome uspeli, da slo$enu pro!lematiku, !olje ka"ano, sutinu nauke i"lo$imo na to jednostavniji i komunikativniji nain, i da time olakamo njeno ra"umevanje i savladavanje. -va skripta namenjena je u prvom redu studentima dodiplomskih i poslediplomskih studija %ilo"of#&o/ fa&ulteta Univer"iteta u I#to$no' (arajevu . .utor veruje da ona mo$e da poslu$i i studentima dru#ih %akulteta i viih kola na kojima se i"uava ova nauna disciplina. .utor $eli da i"ra"i veliku "ahvalnost recen"entima, pro%. dr /vanu 0adosavljevi(u i pro%. dr 1a"i 0isti(u, "a pomo( koju su mu pru$ili u o!likovanju ovo# dela i nje#ovoj po"itivnoj naunoj valori"aciji, kao i pro%. dr &lavomiru 'ilosavljevi(u i pro%. dr 'ihailu )ei(u na nese!inoj pomo(i i dra#ocenim strunim
7

savetima. )ose!nu "ahvalnost autor du#uje i"davaima pro%. dr 'ilenku )ikuli i pro%. dr 'ilanki 2a!i( u" iju je do"volu ova skripta pu!likovana. .utor je nei"merno "ahvalan mr 0anku 0enovici, odnosno 34ahorina osi#uranju ..5.6 )ale u" iju je materijalnu pomo( ova skripta tampana. )redaju(i ovu skriptu studentima, svesni njene manjkavosti i propusta, sa iskrenom "ahvalno(u oekujemo do!ronamerne naune, strune i peda#oke primed!e i predlo#e koji (e na(i mesto u de%initivnom uo!liavanju ud$!enika i" 'etodolo#ije nauno# rada. )ale, jun 2777. #odine .+8-0

PRBI DEO

O!RE'ENJA NAUKE

*. PROLE"OMENA

3 aivno #ledanje na nauku suprostavlja se svakom miljenju o nauci koje dola"i i"van nauke. eko mo$e da se !avi naukom a da se nikada ne pita ta je nauka, koja je njena struktura, po emu se ona ra"likuje od dru#ih o!lika sa"najno# i duhovno# propitivanja, na kakvim se temeljima ona #radi, ta je nauna revolucija, ta je istina i koja su merila istine u nauci, postoji li napredak u naunom sa"nanju, koje su mo#u(nosti i #ranice nauke u o!janjenju i ra"umevanju stvarnosti, ta je njen krajnji smisao ...6 ;uro <unji( -no sa ime valja otpoeti o!janjenje i ra"umevanje 'etodolo#ije nauno# rada jeste pitanje ta je to nauka= )rema savremenim teorijskim nala"ima 3nauka je relativno ne"avisan, "atvoren i iskljuiv sistem ideja, verovanja i prakse.6 > /" ovo# proi"la"i da je nauni rad, odnosno nauno miljenje samo jedan, speci%ian, nain ra"miljanja i promiljanja, a cilj mu je da !ude i#tinito C i#tinoidno. aime, !itnost i aktuelnost ovo# pitanja proi"la"i i" prisutno# ? a "ato ne i ka"ati: dosta proireno# @ u dilemi smo da li i vladaju(e#=A naivno# i predkritiko# #ledanja na nauku i nauni rad, prevashodno onih koji su 3u nauci6 ili se !ave naukom. -ni rade, ali ne mare "a 4ret4o#tav&e svo#a rada, oni odre*uju 4oj'ove8 ali se ne pitaju ta je pojam i isto# ne promiljaju @ na poetku kao prethodni pojam i odred!u, dok se pojam u smislu punije# "nanja mo$e do!iti tek kro" proces anali"e i na kraju, kao njen re"ultat, oni
1

;. <unji(: Nau&a &ao #i#te', .r#umenti, 3-4B>:92., 0ijeka, str. 64-99.

>7

postavljaju i proveravaju 7i4ote"e, ali se ne pitaju ta je to hipote"a i koje je njeno mesto u strukturi nauno# sa"nanja, oni otkrivaju "a&one, ali se ne pitaju "a njihove opte oso!ine i klasi%ikaciju, oni stvaraju teorije, ali i"!e#avaju da ka$u ta je teorija i kakva je njena ulo#a u procesu nauno#, odnosno istra$ivanja, oni ispituju odre*eni 4red'e, ali ne pitaju o prirodi stvarnosti i mo#u(nostima njene spo"naje, oni koriste ra"liite te7ni&e, ali o prirodi naune metode i"u"etno retko #ovore, oni dola"e do i#tiniti7 sa"nanja, ali pitanje ta je istina i koja su merila istine "a njih nije nauno pitanje, oni valjano rade svoj posao, ali ta je "adata& nau&e uopte, to ne smatraju svojim pro!lemom, !ave se naunim radom, ali krajnji #'i#ao svo#a rada oni ne vide, jer je smisao rada i"van rada. -tuda je ;. <unji( u pravu, u punom smislu rei, kada na osnovu prethodnih nala"a "!ori: 3ovek i" nauke ne pita ta je nauka, on misli da se to ve( "na, to pitanje preputa dru#imaC6 2 )reputati od#ovor na to pitanje dru#ima, ne imati #a u vidu svakodnevno @ u svim %a"ama procesa nauno# rada u sutini "nai: otvaranje puta, i hod po njemu, prema naunom !esmislu, prema apolo#etici sve#a i svae#a, a to je u sutini jedno te isto. 'e*utim, da !i se promislila ;it oveka, prirode i drutva i time ostvario stvarni po#led na oveka, prirodu i drutvo valja ukljuiti, uva$avati i vrednovati i dru#e sisteme ideja, verovanja i prakse @ "drav ra"um, reli#iju, ideolo#iju, umetnost itd. 4edino je time mo#u(e i"!e(i i prekoraiti dosada dosta prisutni neo!ini u#ao posmatranja i promiljanja prirode, oveka. i drutva. -vo valja imati na umu "!o# slede(e injenice: D+ odnosu na dru#e sisteme ideja, verovanja i prakse - "drav ra"um, reli#iju, ideolo#iju, umetnost i td. - nauka se ra"likuje s o!"irom na: vi"iju #veta ? t"v. nauni po#led na svetA, 4ret4o#tav&e od kojih pola"i, 'etode koje koristi, i#tine do kojih dola"i, 'erila koja primenjuje, je"i& kojim #ovori, nor'e kojih se pridr$ava, ra!ionalno#t koju !rani, fun&!ije koje vri, vredno#ti koje a%irmira, &ulturu koju stvaraD.3 Enai: miljenje jeste iri pojam od nauno# miljenja. aime, miljenje o prirodi, oveku i drutvu mo$e !iti i istinito i la$no, a nau$no 'i<ljenje je#te #4e!ifi$na vr#ta 'i<ljenja C 'i<ljenje &oje #'era da ;ude i#tinito . E!o# to#a se nauka esto i de%inie kao skup sistematskih i istinitih sa"nanja. 'e*utim, ovo i ovakva odre*enja su nedovoljno preci"na, jer i re#istar privrednih or#ani"acija, popis neprivrednih or#ani"acija i institucija, re#istarF, jeste skup istinitih podataka koje ne smemo krstiti naukom. + nameri da se pri!li$i do preci"nije de%inicije "a nauku se veli da je to suma "nanja o o!jektivnoj stvarnosti do koje se pristi#lo upotre!om odre*enih metoda istra$ivanja. + ovom sluaju, iako se pod metodama istra$ivanja podra"umevaju ra"liite stvari, misli se na metode koje su ve"ane "a veri%ikaciju. 8ada !i nauka !ila suma "nanja o o!jektivnoj stvarnosti, ili delu o!jektivne stvarnosti, iju istinitost mo$emo proveriti. 'e*utim, mo$emo proveriti i istinitost podataka u re#istru privrednih or#ani"acija, pa ni tada ne mo$emo ka"ati da je to nauni rad. 4er, kada !i svakom predmetu, pojavi, procesu, odnosu u stvarnosti od#ovarao podatak u nauci tada !i to "nailo samo jedno, a to je: ne4re/ledno' ;roju 4ojavno#ti u o;je&tivnoj #tvarno#ti od/ovara =#a/la#an je> ne4re/ledan ;roj 4odata&a u nau!i . /sto tako tre!a uka"ati da se de%inicija pojma DnaukeD ra"likuje od autora do autora, pa ak i u vie iska"a istih autora. )rimera radi, 2. <ei( nauku de%inie iska"om D...teorijsko-sa"najna i praktina, or#ani"ovana i planska istra$ivaka drutvena delatnost sa"nanja odre*enih o!lasti prirodnih, !iolokih, drutvenih, kao i duhovnokulturnih pojavaD koja ...Du svojoj strukturi pored predmeta ... sadr$i i odre*enu metoduD ... Gao sistematsko sa"nanje i sa"navanje ... predstavlja jedinstvo teorije i
2 3

;. <unji(: Metodolo/ija: &riti&a nau&e, Hi#oja, 2eo#rad, >:::., str. >3:. ;. <unji(: Nau&a &ao #i#te', navedeno i"danje.

>>

prakse i jedinstvo teorije i metodaD. )ostoje i mno#o kra(e, ak ekscesno kratke de%inicije. 8ako dr. . 'iloevi( ka$e: D auka je svrsishodna ljudska delatnost kojom se sa"naje istina o datom predmetu ?pojavi, o!jektuAD. &ve de%inicije su korisne, u odre*enoj meri tane i upotre!ljive. 'i, na osnovu teorijskih spo"naja i empirijskih veri%ikacija, nau&u de%iniemo kao: 'i#aono #re9ivanje o;je&tivne #tvarno#ti &oja ide dalje od 4odata&a o toj #tvarno#ti. auka se ne "austavlja na pojedinanom, ve( smera ka o!janjavanju veliko# !roja pojedinanih sluajeva. aime, nauka lo/i$&i o!janjava predmet koji prouava. . nauna misao preko i pomo(u 4oj'ova prodire i"a pojavnosti - misao na kvalitativno dru#aiji nain odra$ava stavrnost u svesti od neposrednih ula. -va ra"lika jeste u tome to miljenje uopteno odra$ava stvarnost. Mi<ljenje je Drefle&tirana #tvarno#tD u &oju ne ula"i ni jedan ato' 4rirode8 ali je "a#novana na D$ulnoj /ru;oj 4red'etno#tiD. =MarE> Enai: nae uoptavanje stvarnosti prirode, oveka i drutva na osnovu i pomo(u nauke nije deo te stvarnosti. -no pretstavlja i jeste misaona stvarnost. / to miljenjem posti$emo ve(u optost to smo sve dalje od o!jektivne stvarnosti. 8ime se pove(ava opasnost da misao i"#u!i ve"u sa o!jektivnom stvarno(u. 4er, iako je miljenje - Dre%lektirana stvarnostD - "asnovana na ulnoj predmetnosti, misaona stvarnost nije o#raniena ulnom predmetno(u. aime, kao to ide i"a pojavnosti misao mo$e da ide i mimo te i takve pojavnosti i da na taj nain neadekvatno o!janjava onaj deo o!jektivne stvarnosti o kojem misli. E!o# to#a nauno misao, na osnovu, u" pomo(, u" 4ri'enu nau$ni7 'etoda 4roverava i#tinito#t #vo/a 'i<ljenja. )ojam "nanja i pojam i#tine impliciraju ?I istinitost jedno# ukljuuje u se!e, odnosno uslovljava istinitost dru#o#A o!jekat na koji se odnose i koji je sa"nat i" odre*ene ljudske perspektive. 8o "nai da svaka nauka ima svoj predmet istra$ivanja koji je deo o!jektivne stvarnosti. -va dva pojma impliciraju i odre*eni nain sa"nanja, tj. su!jektivnu praksu preko i pomo(u koje se dola"i do svesti o o!jektu. 8o "nai da svaka nauka ima svoj metod. -no to u !itnom odre*uje nauku jeste da su 4red'et i 'etod nera"dvojno 4ove"ani i da #e jedno ;e" dru/o/ ne 'o@e &on#titui#ati. )rema tome, iako se metode dola$enja do novih sa"nanja s punim pravom smatraju konstitutivnim delom svake nauke, ipak se svaka nauka deli na predmet i metode. 'e*utim, ova i ovakva podela pridonosi odvajanju ?da li i ra"dvajanju=A metoda od predmeta istra$ivanja. 8u podelu, kako #ovore empirijska iskustva, u !itnom uslovljava i poma$e daleko ve(a usmerenost ljudi na re"ultate nauke ne#o na naine istra$ivanja, !e" o!"ira to se "a i"dvajanje neke nauke i" krila %iloso%ije postavljaju dva kriterijuma stvarno se "adovoljavalo i "adovoljava samo jednom. aime, de%inisao !i se i de%inie samo predmet nove nauke, a metode !i i dalje ostale !ri#a %iloso%ije. /" istorije nauke proi"la"i da onda kada se %iloso%i !ave metodama re je o 'etodolo/iji. )rema tome, 4red'et i#tra@ivanja 'etodolo/ije nau$no/ rada #u nau$ne 'etode8 a 4red'et i#tra@ivanja nau$ni7 'etoda #u deo o;je&tivne #tvarno#ti &oji je nau&a defini#ala i o#'i#lila &ao #voj 4red'et. . /" metodoloke literature, i" tradicionalne i nove istra$ivake paradi#me, proi"la"i vi<e 4oi'anja 'etodolo/ije i nau$ni7 'etoda. Jalja uka"ati na neke od njih, pose!no na osnovna. 8ako se pod metodolo#ijom jednom poima #veu&u4no#t 'etod#&i7 4o#tu4a&a koje primenjuje odre*ena nauka ili #rupa srodnih nauka sa ciljem da do*u do novih sa"nanja, a dru#i put se tako na"iva skup 'etod#&i7 4o#tu4a&a koje je neki istra$iva primenio u jednom istra$ivanju. )rema tome, metodolo#ija je termin sa vie "naenja. - tome se mora voditi rauna, jer, ukoliko se to ne ini neminovno dola"i do nespora"uma koji uslovljavaju #u!ljenje osnovnih

>2

o!ele$ja i !itnih svojstava nauke. )rema naim nala"ima, nauno je opravdano upotre!ljavati ovaj termin u prvom "naenju koji proi"la"i i" samo# na"iva. Metodolo/ija je nau&a o 'etoda'a8 dio lo/i&e &oji #e ;avi 4rou$avanje' #a"najni7 'etoda. / pod nau$ni' 'etoda'a ne 'i#li #e uve& i#to . 4ednom se naunim metodama o"naavaju lo#ike %orme miljenja, to dovodi do i"jednaavanja naunih metoda sa lo#ikom. 5ru#i put se ovim terminom o"naavaju opte teorije nauke, pa se "!ori o %unkcionalnoj metodi, dijalektiko-materijalistikoj metodi, o strukturalistikoj metodi i slino. 8re(i put se naunom metodm o"naavaju metode "a prikupljanje podataka kao to su: posmatranje, anketa, anali"a sadr$aja, ... . -snovno o!ele$je i !itno svojstvo nauke jeste da smera sa"naju naune istine kao predradnje "a spo"naju o!jektivne istine o prirodi, oveku i drutvu. 5a !i to ostvarila nauka, ukoliko to jeste, raspola$e pou"danim kriterijumima na osnovu kojih ili pomo(u kojih mo$e da proceni i oceni da li je jedan re"ultat istra$ivanja o!jektivno istinit ili ne. /" klasine i savremene literature o %iloso%skim osnovama nauke proi"la"i da je 4oja' nau&e teko preci"no odrediti ukoliko se ne po"naju opte karakteristike nau$no/ 'etoda, kao i da (emo se tom odre*enju najlake pri!li$iti preko i pomo(u anali"e i#tine. &avremena metodoloka misao promilja 'etode nau$ni7 i#tra@ivanja sa dva aspekta: sa stajalita 'etodolo/ije i sa stajalita 4red'eta i#tra@ivanja nau&e. Metodolo/ija, kao nauka o metodama, kao deo lo#ike koji se !avi prouavanjem sa"najnih metoda, ima "a cilj, ne samo da o4i#uje naunu praksu, ne#o i da 4ro4i#uje lo#ika, tehnika, or#ani"acijska i strate#ijska ?heuristkaA pravila ili norme o tome &a&o tre;a da se radi u nauci da !i njeni re"ultati !ili valjani. 'etodolo#ija je nu$no i nor'ativna nauka. /stovremeno je metodlo#ija i &riti&a nauke i nauno# metoda. Gao svestrana kritika anali"a lo#iko-epistemolokih osnova celokupne naune istra$ivake prakse metodolo#ija nauno# rada ne prouava samo puteve i sredstva kojima nauka, oslanjaju(i se na ve( dosti#nuto "nanje, nastoji da ide dalje. 'eodolo#ija nauno# rada prouava i nauni sistem, tj. nain na koji su sre*ena utvr*ena nauna "nanja i nauno "naajne pretpostavke. /"vor mno#ih sla!osti i teko(a koje mo#u da usporavaju i koe dalji ra"voj nauke mo$e da se nala"i u njenom sistemu, nje#ovim nedoslednostima i protivurenostima koje ne od#ovaraju nekim realnim protivurenostima u drutvu i stvarnosti uopte, ne#o proistiu i" nedostataka u uoptavanju i me*uso!nom pove"ivanju ono#a to se ve( "na o stvarnosti, ili i" do#matsko# prihvatanja ra"nih nedovoljno proverenih stavova, ak i takvih ija je netanost doka"ana. ., "atim, metodolo#ija nauno# rada anali"ira i sve konkretne istra$ivake postupke i ra"na tehnika sredstva koja nauka upotre!ljava u svojim ra"novrsnim istra$ivanjima. Enai, pored o4<te 'etodolo/ije, koju uopte nije mo#u(e i"dvojiti i" lo#ike, koja prouava sa"najne metode primenjive na svim podrujima, postoje 4o#e;ne 'etodolo/ije koje prouavaju metode odre*ene nauke ili #rupe nauka ?I metodolo#ija prirodnih nauka, metodolo#ija drutvenih nauka, metodolo#ija ...A. )rema tome, postoji ;itna ra"li&a i"'e9u 'etodolo/ije i 'etoda ra"lika koja, ukoliko se ne u"ima u o!"ir i ukoliko se prema istoj ne odnosi sa du$nom pa$njom, neminovno dovodi do ra"nih nespora"uma. Metod ? lat. - methodusA o"naava nain istra$ivanja ? nain, put, postupak koji upotre!ljavamo da !ismo doli do sa"nanja, da !ismo otkrili ili i"lo$ili naunu istinuA koji se primenjuje u nekoj nauci. 8ako metod o"naava i jeste na$in i#4itivanja8 na$in rada i na$in 'i<ljenja. + teorijskoj ri"nici postoji mno#o ra"liitih metoda. .utori ove metode ra"vrstavaju na ra"liite naine. )rimera radi, mo#u se sresti ove

>3

distinkcije: o4<te 'etode - one koje se primenjuju na svim podrujima, #4e!ijalne 'etode - one koje se mo#u primeniti samo na nekim podrujima, filo#of#&e 'etode one koje se primenjuju samo u %iloso%iji ?I dijalektika, transcendentalna, %enomenoloka, itd.A, nau$ne 'etode - one koje se primenjuju u nauci ?Iprirodnonaune, lin#inistike, ekonomske, socioloke, psiholoke, !ioloke, itd.A, 'etode nau$no/ i#tra@ivanja - one koje se upotre!ljavaju u procesu nauno# istra$ivanja ?Ianali"a, sinte"a, indukcija, dedukcija, posmatranje, eksperiment, !rojenje, merenje, analo#ija, hipote"a, i td.A, 'etode nau$no/ i"la/anja ili 'etode /otovo/ #a"nanja - one koje slu$e "a i"la#anje i o!ra"lo$enje ve( steeno# "nanja ?I de%inicija, divi"ija, klasi%ikacija, doka", itd.A, 4eda/o<&e 'etode - one koje slu$e "a prila#o*avanje i"la#anja naunih sa"nanja u o!ra"ovnom procesu ?Iakromatska, erotematska, deiktika, i td.A , ... + literaturi se esto susre(u i shva(anja da su metode neto posve i"van i, na taj nain, strano onom to se pomo(u njih prouava, otkriva ili i"la$e. Ke#el je, nasuprot navedenom shva(anju, insistirao na tome da metoda mora da od#ovara predmetu istra$ivanja - predmetu na koji se primenjuje. 5ru#im reima, Ke#el je smatrao da je 'etoda #a'o unutra<nja or/ani"a!ija ili #tru&tura #vo/ #adr@aja. 2o#dan <ei( metode deli na: .> 4o#e;ne nau$ne 'etode i nau$ne 4o#tu4&e, a to su: aA analitiko-sintetika metoda, !A metode apstrakcije i konkreti"acije, cA metode #enerali"acije i specijali"acije, dA metode klasi%ikacije, eA metode indukcije, %A dedukcija kao metoda sa"nanja i #A dijalektiko jedinstvo indukcije i dedukcije, *> o4<te nau$ne 'etode: aA statistika metoda, !A metoda modelovanja i cA analitikodeduktivna metoda, i 1> o#novne o4<te 'etode dru<tveni7 nau&a me*u koje u!raja: aA po"itivistike metode, !A metodu ra"umevanja. cA komparativnu metodu, dA metodu idealnih tipova, eA metodoloki strukturali"am i %unkcionali"am i %A dijalektike metode. 'etode istra$ivanja otkrivaju o!jektivnu stvarnost prirode, oveka i drutva. -vo njihovo !itno svojstvo proi"la"i i" 4ret7odno/ opte# odre*enja nauke kao o!jektivno#, kritiki, metodski i"vedeno# "nanja iji je cilj utvr9ivanje nau$ne i#tine o #tvarno#ti. Enai, metod je nain istra$ivanja koji se primenjuje u nekoj nauci - on je sastavni deo njene istra$ivake delatnosti. 5a !i posti#la taj cilj, nauka se slu$i odre*enim drutveno prihva(enim postupcima istra$ivanja i od#ovaraju(im kriterijumima ocenjivanja da li odre*eni re"ultat istra$ivanja tre!a prihvatiti kao o!jektivno istinit ili ne. 5a !i to vaistinu !io metod istra$ivanja mora da "adovolji lo/i$&e8 te7ni$&e8 or/ani"a!ij#&e i #trate/ij#&e a#4e&te. Lo/i$&i aspekti se odnose na lo#ika pravila koja istra$iva mora da upra$njava prilikom de%inisanja pojmova, pri stvaranju de%inicija, klasi%ikacija, pri donoenju sudova, "akljuaka i doka"a. + lo#ike aspekte nauno# metoda u!rajamo isto tako i sve one pro!leme ve"ane "a ispitivanje ulo#e hipote"a i naunih teorija u istra$ivanju kao i pro!leme u ve"i sa ispitivanjem lo#ike strukture naunih "akona i njihova pove"ivanja u lo#iki neprotivurean sistem. Pod te7ni$&i' aspektom nauno# metoda podra"umevaju se sva ona tehnika sredstva pomo(u kojih nauka, u "avisnosti od svojih ciljeva i svoje ra"vijenosti, nastoji do(i do novih sa"nanja. 8ako u o!lasti drutvenih nauka naje(e koristimo ove tehnike "a prikupljanje, klasi%ikaciju i anali"u injenica: posmatranje, intervju i anketa, istorio#ra%ska metoda, anali"a sadr$aja, eksperiment, statistike metode, uporedna metoda, tehnike skaliranja itd. )od or/ani"a!ij#&i' aspektima nauno# metoda podra"umevama optimalne or#ani"acione %orme nauno# rada, optimalne %orme komunikacije me*u naunicima, optimalne %orme "a vaspitanje mla*e# nauno# kadra, individualnu i kolektivnu produktivnost naunika itd..

>4

)od #trate/ij#&i' aspektima nauno# metoda podra"umeva se postavljanje i ostvarivanje du#oronih teorijskih !iljeva i "adovoljavanje praktinih potre!a ako se rei neki "naajan teorijski pro!lem u nauci. auno projektovanje i %a"e nauno# istra$ivanja or#ani"acija, kao i nauni rad uopte, moraju !iti "a#novani na 4rin!i4i'a lo/i&e @ moraju se "asnivati na nau$noj teoriji i moraju ukljuivati 4o#tu4&e i#&u#tveno/ 4roveravanja. E!o# to#a nauno projektovanje i %a"e nauno# istra$ivanja moraju ukljuivati i lo#iki pove"ivati tri nivoa nauno# miljenja u jedinstvenoj nauno-istra$ivakoj aktivnosti: aA najo4<tiji nivo nau$no/ 'i<ljenja 3 &vaka nauka B ?#r. episteme, lat. scientia, nem. Lissenscha%t, en#. scienceA ima ire i u$e "naenje. )o irem "naenju nauka je skup svih metodiki steenih i sistematski sre*enih sa"nanja, tako*e: delatnost kojom stiemo takva sa"nanja, a po u$em "naenju ona jeste: metodiki steena i sistematski sre*ena sa"nanja o odre*enom podruju ili aspektu stvarnosti, tako*e: delatnost kojom stiemo takva sa"nanja. &ve nauke u u$em "naenju ine nauku u irem smislu. ., nauka u o!a smisla, u o!a "naenja, ima ra"liite aspekte ili strane. 8ako je nauka jedinstvo istra$ivanja i i"la#anja, otkri(a i doka"a, metode i sistema - jeste tra$enje lo#ike unutar predmeta koji istra$uje, a na ta nas upo"orava i samo ime nauke. )rimera radi, ekonomija tra#a "a lo#ikom unutar ekonomskih procesa, sociolo#ija "a lo#ikom drutvenih procesa, or#ani"aciolo#ija "a lo#ikom unutar or#ani"acionih procesa unutar procesa i odnosa upravljanja, itd. Eato njihove spo"naje i"ra$ene pojmovima, "akonima i teorijama moraju da !udu lo#iki sre*ene. 8o "nai da su pojmovi pravilno de%inisani, "akoni pravilno klasi%ikovani, o!ra"lo$eni, neprotivureni i doka"ani. -vi principi imaju istu vredenost "a svaku nauku, !A nivo teorij#&e orijenta!ije 3 - tom se nivou o!ino #ovori kao o nivu opte teorijske orijentacije. 8u se ra"ra*uju osnovne naune teorije i njihova upotre!a u o!janjavanju predmeta istra$ivanja odre*ene nauke kao to su: dijalektike, !ihevioristike, %unkcionalistike, neo%unkcionalistike, psiholoko-spiritualistike, kritike, strukturalistike, %enomenoloke, teorije o industrijskom i postindustrijskom drutvu. 'e*utim, nauni rad se mora "asnivati na celokupnoj teoriji neke nauke, a ne samo na optim teorijama, jer je nauna teorija od i"u"etno# "naaja u dola$enju do novih sa"nanja. auna teorija je i cilj i sredstvo u naunom istra$ivanju, odnosno u naunom radu. )reko i pomo(u naune teorije jedino se mo$e do(i do novih otkri(a - do novih spo"naja i sa"nanja. 'e*utim, %iloso%ija nauke jasno "!ori da nauna misao ne ostaje samo na ideji otkri(a, ve( ide i u njenu veri%ikaciju. auna teorija je speci%ina "a svaku nauku, pa se ovaj nivo ra"likuje od nauke do nauke, cA nivo e'4irij#&o3'etod#&i7 4o#tu4a&a 3 )roces i"!ora i ra"rade metoda "a prikupljanje podataka "avisi od o!ele$ja pojave, procesa i odnosa koji se istra$uju. E!o# to#a se nauna misao na ovom nivou "asniva na teorijskom po"navanju predmeta i pro!lema koji se istra$uje kao i na po"navanju empirijskih metoda i postupaka. )rimena naunih metoda osi#urava naunoj misli inter#u;je&tivnu 4roverljivo#t.4
4

Jideti ire: '. Jujevi(+Uvo,enje - .nan/0veni rad8 /n%ormator, Ea#re!, >:93., J. 'ili(: (o!iolo<&i 'etod8 )rosveta, 2eo#rad, >:79., M. ej#el: (tru&tura na-1e# olit, 2eo#rad, >:74., N.&.O. ortrop: Lo/i&a 4rirodni7 i dr-20veni3 na-1a# -!od, Oetinje, >:69., 2. &ei(: Metodolo/ija dru<tveni7 nau&a8 auna knji#a, 2eo#rad, >:74., 2. <ei(: O4<la 'etodolo/ija8 auna knji#a, 2co#rad. >:7>., ;. <unji(: Metodolo/ija: &riti&a nau&e8 Oi#oja, 2eo#rad, >:::., &. 'ilosavljevi(, /. 0adosavljevi(: O#novi 'etodolo/ije 4oliti$&i7 nau&a8 &lu$!eni #lasnik, 2eo#rad, 2777., '. )ei(: (o!iolo<&e teorije8 /nstitut "a politike studije,

>5

E!o# to#a ?>A sve to se u nauci tvrdi mora da !ude ja#no8 4re!i"no i dru<tveno ra"u'ljivo, ?2A nauni sudovi moraju !iti o;ra"lo@eni i &o7erentni tako da se jedni sudovi mo#u lo#iki i"vesti i" dru#ih i ?3A nauna misao, odnosno nauna sa"nanja moraju da !udu 4ra&ti$no 4roverena.

$. ELEMENTI NAUKE
)rema re"ultatima istra$ivanja %iloso%ije nauke sve ono to smera da !ude nauka, 3mora sadr$avati ;ar ne&e od slede(ih elemenata: ?aA 4e"ik, tj. sistem sim!ola kojim se jedna nauka slu$i da !i o"naila kako o!jekte prouavanja tako i same operacije istra$ivanja. ?!A /skustvene injenice s jedno# podruja, tj. iska"e intersu!jektivno# karaktera koji su do!ijeni viestrukim posmatranjem, eksperimentisanjem i merenjem pojedinanih o!jektivnih pojava. ?cA &tavove kojima se utvr*uju i"vesne opte strukture i relacije ?tu spadaju i nauni "akoni, %ormule, idealne sheme i tipoviA. ?dA 'etodoloka pravila koja re#uliu i usmeravju proces istra$ivanja ?tu spadaju i najo4<tiji &on#titutivni 4rin!i4i nauno# sa"nanja i 4o#e;na 4ravila anali"e, proverarava itd., i konkretna te7ni$&a u4ut#tvaA. ?eA /ska"i koji %ormuliu norme praktine delatnosti na jednom odre*enom podruju ?takvi su, na primer, moralni iska"i koje nala"imo u normativnoj etici, ili norme umetnike delatnosti koje sadr$i estetika, ili mno#i iska"i tehnikih i medicinskih nauka koji propisuju nain terapije o!oljenja ili nain konstrukcije tehnikih o!jekataA. ?%A Nilo"o%ske pretpostavke jedne odre*ene koncepcije nauke: koncepcije njeno# predmeta, metoda, svrhe i mesta u sistemu nauka i ljudsko# $ivota uopte, merila "a selekciju aktuelnih pro!lema, itd. -ve pretpostavke su trojake: to su, najpre, ontolo<&e pretpostavke, kojima se odre*uje podruje o!jekta "a koje se smatra da realno postoje, "atim e4i#te'olo<&epretpostavke, kojima se ocenjuje ulo#a i "naaj pojedinih vrsta instrumenata sa"nanja i odre*uje jedna odre*ena koncepcija istine, i naj"ad @ a&#iolo<&e pretpostavke, kojima se vri jedan odre*eni i"!or hijerarhije vrednosti. 8o su ne samo sa"najne vrednosti @ kao o!jektivnost, plodnost, praktina primenjljivost, preci"nost, e#"aktnost, itd. @ ne#o i opte humane vrednosti od kojih "avisi ocena vrednosti nauke uopte i ocena praktinih implikacija jedne pose!ne nauke. ?#A -dre*en nain or#ani"acije injenica, hipote"a, "akona, normi. 8a or#ani"acija mo$e !iti vrlo la!ava i o#raniiti se samo na klasi%ikovanje injenino# materijala i teorija u nekoliko sla!o pove"anih podruja, ili mo$e !iti stro#a do te mere da celokupno "nanje s jedno# podruja !ude sistemati"ovano u okviru jedno# aksiomatsko# sistema.
2eo#rad, >::4., '. )ei(, 4. 2a"i(: (o!iolo/ija8 &in#idunum, 2eo#rad, 2774.

>6

?hA aj"ad, svaka nauka nosi u se!i i svoju sopstvenu istoriju. 'akar i ne !ila eksplicitno i"lo$ena, ona je tu, jer nauka ima kumulativni karakter: uspeh istra$ivanja "avisi od to#a u kojoj meri su u"eti u o!"ir ne samo svi ve( posti#nuti re"ultati ve( i ne#ativna iskustva proteklo# ra"voja.65 -d to#a do ko# stepena kao i od to#a koju vrstu od svih ovih elemenata je jedna nauka ukljuila u se!e, "avisi, kojoj vr#ti nauka ona pripada, kao i u kojoj meri je ona &on#titui#ana. aime, poeci nauke javaljaju se istovremeno sa poecima pismenosti. 'e*utim, sna$niji ra"voj nauke poinje tek u staroj Prkoj. 8ada su nauka i %ilo"o%ija inile jednu celinu @ celinu koja se na"ivala lju;av 4re'a 'udro#ti. Je( u to vreme poele su se osamostaljivati matematika, astronomija i mehanika. + novom veku od %iloso%ije su se odvojile i konstituisale u samostalna podruja i dru#e #rane %i"ike, kao i hemija, !ilo#ija, sociolo#ija, psiholo#ija. &a procesom odvajanja nauke od %iloso%ije i sa podelom nauka na !rojne #rane i pod#rane, postavlja se pitanje njihovo# konstituisanja. )re od#ovora na pitanje da li je jedna nauka konstituisana, a ako jeste u kojoj meri, valja prethodno od#ovoriti ta se podra"umeva pod rei 3konstituisanjem6. /" nala"a %iloso%ije nauke proi"la"i da 3tre!a ra"likovati tri ra"liita smisla rei 3konstituisati6, odnosno tri ra"liita nivoa konstituisanja jedne nauke. )rvi je kada je ona "adovoljila i"vestan !roj %ormalnih uslova !e" o!"ira na to da li se mi lino, s naom odre*enom %iloso%ijom, sla$emo s njenim %undamentalnim pretpostavkama, s nainom na koji su kljuni pro!lemi reeni, pa i s %unkcijom koja joj u sistemu nauka i ljudskom $ivotu pripada. 5ru#i je kad je ona i sadr$inski konstituisana u skladu s naim osnovnim %ilo"o%skim pretpostavkama. 8re(i je kad je jedna nauka potpuno ra"vila svoju kritiku svest o samoj se!i, o svojim teorijskim osnovama i metodama, o "akonitostima svo# ra"voja. -vaj tre(i smisao 3konstituisanja6 oevidno pretpostavlja mno#o jae, odnoso stro$e uslove koje jedna nauka tre!a da "adovolji.6 )a koji su to onda nu$ni i dovoljni uslovi da !i se mo#lo "!oriti o konstituisanju jedne nauke= Ea 4rvi nivo &on#titui#anja ti nu$ni i dovoljni uslovi !i !ili slede(i: )otre!no je da !ude utvr*eno podruje stvarnosti na koje se odnose iska"i date nauke. 8ime su odre*eni, prvo, vrsta iskustvenih injenica koje su relevantne u datoj nauci i, dru#o, podruje primene njenih re"ultata. 8re!a da !ude i"#ra*en je"ik, komunika!ilan "a sve ljude koji u datoj nauci rade. 8aj je"ik (e, pored i"ra"a o!ino# je"ika i pored %ilo"o%skih, lo#ikih i matematikih termina "ajednikih "a sve nauke, sadr$ati i i"vestan !roj specijalnih tehnikih termina ije je "naenje preci"no utvr*eno eksplicitnim de%inicijama. 8aj je"ik (e tako*e odr$ati ?makar implicitnoA kriterijume smisla i !esmisla svojih stavova. /"vestan !roj hipote"a koje su od kljuno# "naaja "a datu nauku i koje mo#u poslu$iti kao premise u cilju teorijsko# "asnivanja re"ultata kasnijih istra$ivanja @ moraju !iti proverene do te mere da ih mo$emo smatrati "akonima. ?8ime je implicirano da je ve( prikupljen i klasi%ikovan "natan !roj verodostojnih iskustvenih injenicaA. 5a !i se mo#la smatrati konstituisanom, jedna nauka tre!a da ve( raspola$emetodama i tehnikama istra$ivanja koje su adekvatne "a reavanje njenih pro!lema i koje su opteprihva(ene od naunika koji u njoj rade.6
5

'. 'arkovi(: %ilo"of#&i o#novi nau&e, 2/PE, Penes-s tampa, )rosveta, &GE, 2eo#rad, >::4., str.>6>7.

>7

Enai: na ovom, prvom, nivou konstitusanja: ?>A mno#i 4oj'ovi nisu jo preci"no de%inisani, !e" o!"ira na to to se ve( upotre!ljavaju u jednom odre*enom smislu, ?2A or/ani"a!ija $injeni$&o/ 'aterijala je dosta nesavrena, ?3A uenje o 'etodu date nauke ne mora da !ude ra"vijeno u svom teorijskom o!liku, !e" o!"ira to se taj i takav metod mo$e u praksi da uveliko primenjuje, ?4A i#torija date nauke mo$e da !ude jo uvek potpuno neprouena, i ?5A filo#of#&i temelji mo#u da !udu u neredu, a to "nai da mo$e da se do#odi da se u dvama ra"liitim podrujima iste nauke pola"i od dva me*uso!no nespojiva %iloso%ska principa. a dru#om nivou konstituisanja 3celokupno "nanje dato# podruja !i(e or#ani"ovano i sistemati"ovano pola"e(i od jedne jedinstvene %ilo"o%ske osnove. 8ada (emo re(i da je jedna nauka konstituisana kao marksistika, po"itivistika, %enomenoloka, strukturalistika ili mehanicistika, itd. a primer, politika ekonomija je u 2a4italu konstituisana kao marksistika nauka, mikro%i"ika je radovima 2ora, Kaj"en!er#a, <redin#era i dru#ih konstituisana kao po"itivistika nauka, psiholo#ija je radovima #etalista konstituisana kao %enomenoloka nauka, itd. a ovom nivou i"vesni metodoloki i dru#i principi su 4ri'enjeni, ali nisu nu$no i eksplicitno %ormulisani.6 8re(i nivo konstituisanja nauke "nai da je i"#ra*ena njena kritika samosvest. D aime, sada su, pored ranijih, "adovoljeni i slede(i dopunski uslovi: Nilo"o%ske pretpostavke su eksplicitno %ormulisane, sistemati"ovane i o!janjene. /"#ra*en je meta-je"ik date nauke, u kome su kljuni termini o!jekt-je"ika de%inisani i me*uso!no pove"ani. 0a"vijena je sistematska teorija o metodama i tehnikama date nauke. )rouena je njena istorija, utvr*ene tendencije njeno# ra"voja, prikupljena iskustva prolih #eneracija istra$ivaa. 5ata nauka do!ila je svoje odre*eno mesto u sistemu nauke. jeni re"ultati su dovedeni u sklad s re"ultatima dru#ih nauka, ukoliko su sve "asnovane na jednoj istoj odre*enoj %ilo"o%iji. 36 avedena promiljanja elemenata i nivoa konstituisanja jedne nauke omo#u(avaju od#ovor na pitanje kako se reava njen predmet. Nilo"o%ija nauke ka$e da se pitanje predmeta jedne nauke reava 3na slede(i nain: -d #otovo svake nauke oekujemo da nam pru$i "nanje o pojavama s neko# odre*eno# podruja stvarnosti. 'e*utim, tome tre!a dodati, prvo, da tu nije u pitanju stvarnost 3po se!i6 ve( stvarnost praksom trans%ormisana i naim pojmovnim aparatom shva(ena, dru#o, vie nauka mo#u prouavati pojave s isto# podruja sa ra"nih strana i na ra"ne naine, i tre(e, neke nauke nam ne pru$aju "nanje o stvarnosti ve( oru*a "a sticanje "nanja ili o!avetenja o onome to je nekad !ila stvarnost, ili uputstva "a uspenu delatnost. &tvarni predmet ispitivanja jedne nauke, u datom vremenskom periodu, jeste odre*eni skup pro!lema. )odruje realnih o!jekata i procesa o kojem tre!a da steknemo adekvatna, o!jektivna "nanja, osnovni je inilac koji odre*uje karakter ovih pro!lema, i ini ih jednom pose!nom #rupom. &vaki ovakav pro!lem nastaje !ilo "ato to neka iskustva o ovim o!jektima ne uspevamo da neposredno se!i o!jasnimo, !ilo "ato to nas neka iskustva "!unjuju jer protivuree naim ranijim verovanjima. + ovim sluajevima nova neo!janjiva iskustva jesu inilac koji dovodi do otvaranja pro!lema.
6

'. 'arkovi(: navedeno delo, str. 27-2>.

>9

.li, ima i dru#ih inilaca. 4edan deo pro!lema svake nauke nastaje i" potre!e da se ra"vije i usavri je"ik ?odnosno pojmovni aparatA kojim se slu$imo u procesu istra$ivanja. Ni"iar ne mo$e odrediti predmet svoje nauke dok ne preci"ira pojmove 'i&ro$e#ti!e8 tala#a8 #ile8 /ravita!ije8 4ro#tor3vre'ena. Gad ne !i "nao ta tano "nae ove i sline rei, on ne !i "nao ni ta mu je predmet istra$ivanja. eki kljuni pro!lemi svake nauke su metodoloke prirode. Goliko predmet jedne nauke "avisi od metoda, najlepe se mo$e pratiti u istoriji psiholo#ije "a poslednjih sto #odina. .ko je eksperimentalni metod !onditio #ine Fua non ove nauke, ona (e te$ite staviti na %i"iolo#iju i psiholo#iju oseta u prvom redu. .ko su do"voljene sve metode koje ukljuuju mo#u(nost intersu!jektivno# posmatranja, onda imamo !iheviori"am @ psiholo#iju ponaanja, pri emu ostaju van predmeta psiholo#ije sve one psihike pojave koje !i se mo#le prouavati introspektivnim metodom. Gada se i ovaj metod ukljui, predmet psiholo#ije se toliko proiruje da o!uhvata ak i dinamiku nesvesnih procesa. 5alje proirenje do!ijamo ako ukljuimo i moderne metode merenja i matematike anali"e. Goliko koncepcija o metodu - toliko odre*enja predmeta. 5o otvaranja "naajnih novih pro!lema i, na taj nain, do modi%ikacije predmeta jedne nauke dola"i kad se pri*e ispitivanju njenih temelja. )okuaj da se matematika lo#iki "asnuje dovelo je do identi%ikacije predmeta matematike i %ormalne lo#ike. /spitivanje kljuno# pojma klasine %i"ike @ etra, dovelo je do preispitivanja pojmova prostora, vremena, du$ine i mase, i stvaranja teorije relativnosti. + svim normativnim i primenjenim naukama, predmet istra$ivanja nesumnjivo konstituiu pro!lemi u ve"i s nala$enjem naje%ikasnijih, najcelishodnijih uputstava "a praktinu delatnost. aj"ad, katkad vrlo "naajni pro!lemi nastaju i" potre!e da se naa "nanja or#ani"uju i sistematiu. 0eavanje tih pro!lema mo$e dovesti do otkri(a dotle nepo"natih o!jekata stvarnosti, o kojima nismo imali nikakvo# prethodno# iskustva. 3 2e" o!"ira to ovim si#urno nisu iscrpljene sve vrste pro!lema koji se nastoje reiti naunim istra$ivanjem, ipak ima osnova da se "akljui slede(e: 3)redmet ma koje nauke jeste kompleks novih, aktuelnih, me*uso!no srodnih pro!lema koji nastaju u procesu praktine interakcije oveka i o!jektivno# sveta. + svakoj pojedinoj nauci odred!a njeno# predmeta je %unkcija praktino# iskustva o jednom odre*enom podruju stvarnosti, je"ika, metodolokih i %ilo"o%skih pretpostavki, normi "a praktinu delatnost, i speci%inih naina or#ani"acije podataka.6,

4. KATE"ORIJALNO5POJMOVNI APARAT NAUKE

auka na osnovu teorijsko-empirijskih istra$ivanja "asniva svoje miljenje o svom predmetu na injenicama stvarnosti. -tuda pitanje: <ta su to injenice= injeni!e #u $ulni do@ivljaji o 4red'etu i#tra@ivanja pomo(u i preko kojih
7

/sto, str. 23-25.

>:

odre*ujemo o!jektivno, realno postojanje i"vesne stvari, pojave procesa, do#a*anja, oso!ine ili odnosa. Hinjenica jeste iskustveno utvr*eni ili utvrdljivi o!jektivno postoje(i odnos me*u predmetima, predmet ili podatak. )ojam injenice se javlja u vie srodnih "naenja, pa pose!no "nai: ono to je "!iljsko ?"a ra"liku od %iktivno#A, ono to je aktuelno ?"a ra"liku od samo mo#u(e#A, ono to jest ali ne mora da !ude ?nasuprot onomo to je nu$noA, ono to jest tako kako jest, !e" o!"ira na to sa"najemo li mi to ?nasuprot onom to "avisi o aktu sa"nanjaA, ono to je vrednosno neutralno ?nasuprot onome to je do!ro ili loeA, ono to je o!jektivan korelat suda ?nasuprot predmetu kao o!jektivnom korelatu pojmaA. -!jektivna stvarnost or#ani"acije materije i materijalne or#ani"acije nudi o!ilje ra"nih injenica. 'e*utim, "a proveravanje jedne hipote"e ?njeno prihvatanje ili od!acivanjeA potre!an je odre*en !roj i odre*ene vrste injenica. E!o# to#a valja !iti i"u"etno opre"an u procesu i"!ora vrste i !roja injenica. 'etodolo"i upo"oravaju: da !i se dolo do istinitih sa"njanja o o!jektivnoj stvarnosti or#ani"acija materije i materijalne or#ani"acije nauno miljenje mora da !ude "asnovano na repre"entativnom u"orku empirijskih do$ivljaja te stvarnosti. 'etodolo#ija dalje insistira, da !i istra$ivanje !ilo nauno, da se vri re#istracija injenica. . re#istrovana injenica koje se odnosi na predmet istra$ivanja jeste 4odata&. -!ra*eni podaci su infor'a!ije. 8o su podaci koji imaju odre*eno "naenje. a osnovu podataka i in%ormacija svaka nauka #radi svoju nau$nu a4araturu8 #voj 4oj'ovni a4arat8 G#voja oru9a "a 4roi"vodnjuH. )ojmovni aparat nauke, promiljen sa lo/i$&o/ aspekta se sastoji od nau$ni7 #udova i #tavova8 #4e!ifi&ovani7 u 4oj'ove8 a domiljen sa #adr@in#&e strane i"ra$ava se u &on&retni' vr#ta'a 4oj'ova kao to su: &ate/orije8 a&#io'i8 4o#tulati8 teore'e i 4rin!i4i. (tavovi su, prema metodolokoj lektiri, osnova aparata nauke @ #4e!ifi$an #&u4 njeni7 radni7 oru9a. &tav je re$eni$&i i#&a", kom!inacija sim!ola, odnosno sim!oliko-reeniko# je karaktera. -n je uvek tvrdnja o #tvarno#ti 4rirode, $ove&a i dru<tva, ali se ne mo$e svesti na iste, ve( na predstavu o njima. + njemu se uoava postojanje #u;je&ta, koji u stavu i"ra$ava tvrdnju o prirodi, oveku, drutvu, odnosno o onome o emu se %ormira tvrdnja. -na mo$e !iti istinita ili la$na, ali ona nikad ne dovodi u pitanje ni su!jekt ni o!jekt. Eajedno oni ine termin stava koji ima svoj o;i' i #adr@aj. O;i' ter'ina #tava ili denota!ija odnosi se na o!jekt ili nje#ovu klasu. (adr@aj ter'ina #tava ili &onota!ija i"ra$ava skup atri!uta ili o!ele$ja o!jekta ili nje#ove klase. 8i atri!uti mo#u !iti: "!ir svih o!ele$ja o!jekata, skup sutinskih odlika o!jekta i celina "ajednikih crta o!jekta ili njenje#ove klase. Nau$ni #udovi jesu speci%ini stavovi u kojima se tvrdnje uvek i"ra$avaju pojmovima. + svom optem "naenju 4oja' je termin koji o"naava 'i#ao o ;itni' #voj#tvi'a ne&e 4ojave8 4ro!e#a8 odno#a8 odno#no anali"o' 4ojave8 4ro!e#a8 odno#a do;ijen ele'ent lo/i$&o/ #uda. -peracionalnom anali"om "naenja termina %ormira se pojam, odnosno donosi sud, tvrdnja o o!jektu.9 aime, nauka na osnovu injenica, podataka i in%ormacija i u" pomo( miljenja odvaja relevantne od irelevantnih elemenata pojava, procesa i odnosa. /relevantne elemente "anemaruje, apstrahira, a relevantne uoptava,
8

Jideti ire u '. )eujli(, J. 'ili(: Metodolo/ija dru<tveni7 nau&a, 52 Pra%ika, >::5.

27

#enerali"ira i na taj nain dola"i do !iti pojava, procesa, odnosa. Ait je ono po emu se pojave, procesi, odnosi ra"likuju od dru#ih pojava, procesa, odnosa. Enai, !it je ono to ini postojanu prirodu pojave, procesa i odnosa, temelj njihove odre*enosti i stalni i"vor njihovih !itnih svojstava. 2it o!ele$ava ta je pojava, proces, odnos, njihovu unutranju je"#ru po kojoj pojava, proces, odnos, opstoje, ono opte i nu$no to nadila"i sve pojedinano, iako nema "ase!no# opstanka i"van pojedinanih !i(a. osilac !iti jeste pojam. Poja' je misao o !iti pojave, procesa, odnosa, do koje# se dola"i naunim miljenjem na osnovu empirijskih do$ivljavanja pojave, procesa, odnosa. )ojam je re"ultat a i osnova miljenja. God pojma valja ra"likovati: #adr@aj, o;i' i 4odru$je primene. &adr$aj pojma neki metodolo"i odre*uju kao skup nje#ovih o"naka, a neki, ije miljenje i mi delimo, kao skup !itnih o"naka. -!im pojma je skup svih ni$ih pojmova koje on o!uhvata. )odruje primene je skup svih pojedinanih predmeta na koje se pojam odnosi. &adr$aj i o!im pojma su o!rnuto proporcionalni: to je sadr$aj pojma ve(i "a toliko je nje#ov o!im manji, a to je sadr$aj manji, to je o!im ve(i. 1o#iki postupak kojim se odre*uje odnosno utvr*uje sadr$aj neko# pojma jeste defini!ija8 a postupak kojim se utvr*uje nje#ov o!im jeste divi"ija. 1o#iari pojam iji se sadr$aj de%inicijom odre*uje na"ivaju definiendu'8 a pojmove pomo(u kojih se odre*uje definien#8 u iji sastav ula"i naj!li$i vii rodni pojama i di%%erentia speci%ica ?I vrsna ra"likaA. -tuda i osnovno pravila "a de%iniciju i #lasi: defini!ija valja da ;ude i"vedena 4o'o u nja;li@e/ vi<e/ rodno/ 4oj'a i vr#ne ra"li&e. . da !i de%inicija ?I je"i$&i i"ra" &oji' #e u#tanovljava #&u4 o#novni7 atri;uta #adr@aja o;je&ta> !ila valja neophodno je udovoljiti odre*enim "ahtevim a koji se %ormuliu u o!liku pravila: 5e%inicija ne sme !iti ni 4re<iro&a ni 4reu#&a. Enai, ona tre!a da !ude adekvatna. 5e%inicija je adekvatna samo onda kada su jednaki o!im de%iniensa i o!im de%inienduma, 5e%inicija ne sme da !ude 4reo;i'na. Enai, ona tre!a da !ude !r$ljiva, tana, uredna, ispravna. 4ednom reju, ona tre!a da !ude akuratna, 5e%inicija ne sme se &retati u &ru/. 8o "ahteva da pojam koji $elimo de%inisati ne smemo de%inisati pomo(u pojma koji je sam de%inisan u" pomo( ono# prvo#, 5e%inicija 4o"itivno/ 4oj'a ne #'e ;iti ne/ativna, 5e%inicija ne #'e ;iti #li&ovita, 5e%inicija mora !iti ja#na. auka mno#e pojmove, a to su oni najspecijalniji - njeni oso!eni, ne mo$e da de%inie u skladu sa navedenim pravilima, jer u tim sluajevima ne mo$emo da prona*emo vrsnu ra"liku. E!o# to#a se u nauci, pored osten"ivnih, #enetikih i implicitnih de%inicija, upotre!ljavaju pomo(ni postupci de%inicije odnosno postupci koji "amenju de%iniciju, a to su: opis ili deskripcija i ra"likovanje ili distinkcija. 8o "nai da se u okviru nauke kod opisa na!raju o"nake pojma i pritom se ne odre*uje njihov me*uso!ni ran#, a kod ra"likovanja upu(uje samo na one o"nake pojma po kojima se on ra"likuje od neko# srodno# pojma. + nauci upotre!ljavaju se slede(e de%inicije: realne - one kojima se rasvetljava !it stvari, &on!e4tualne - one kojima se odre*uje sadr$aj pojma, no'inalne - one kojima se o!janjava "naenje rei, ver;alne - one koje su i"ra$ene samo reima, odnosno one kojima se jedna re "amenjuje dru#om, po"natijom,
2>

4re#&ri4tivne =4ro4i#uju e>8 le/i#lativne ="a&onodavne> ili #ti4ulativne one kojima se odre*uje sa kojim sadr$ajem valja misliti neki pojam, odnosno u kom "naenju tre!a upotre!iti i upotre!ljavati neku re, de#&ri4tivne8 i#torij#&e ili le&#i$&e - one kojima se utvr*uje sadr$aj s kojim se neki pojam %aktiki misli, odnosno "naenje ili "naenja u kojima se neka re %aktino upotre!ljava, o#ten"ivne =4o&a"ne> - one koje ukljuuju i poka"ivanje predmeta, e&#4li!itne - one kojima se i"riito navodi sadr$aj pojma, i'4li!itne - one kojima se sadr$aj pojma ra"janjava nje#ovom upotre!om u sudu ili u ni"u sudova. 1o#iki postupak kojim se odre*uje o;i' 4oj'a nje#ovim ralanjivanjem na podre*ene ?vrsneA pojmove jeste divi"ija. &vaka divi"ija nu$no sadr$i pojmovnu deo!enu celinu koja se prema oda!ranom deo!enom principu deli na odre*ene deo!ene lanove. 5eo!eni princip jeste naj"naajnija karakteristika divi"ije. -n mo$e da !ude !itna ili manje !itna o"naka sadr$aja pojma koji se podvr#ava divi"iji, pa se prema tome o istom pojmu mo#u praviti ra"liite divi"ije ?paralelne ili kodivi"ijeA. . s o!"irom na prirodnost deo!eno# pola"ita neke divi"ije su prirodnije a neke vie vetake. + nauci upotre!ljavaju se slede(e divi"ije: dvo$lane ili di7oto'neI tro$lane ili tri7oto'neI $etvoro$lane ili tetrato'ne8 i vi<e$lane odno#no 4olito'ne. -ne su jedno od "naajnih lo#iko-sa"najnih sredstava. aime, nauku o!ele$ava te$nja "a sistematino(u "nanja. 8o veoma esto "ahteva da se ne samo odre*ene pojmovne celine ralane sa ra"liitih aspekata i stajalita u od#ovaraju(im paralelnim divi"ijama, ne#o i da se pojedini deo!eni lanovi dalje ralanjuju u podre*enim divi"ijama - su!divi"ijama i td., a to sve skupa sa poetnom #lavnom divi"ijom ini &la#ifi&a!iju. Glasi%ikacija u lo#ikom smislu pretstavlja postepeno sprovedenu divi"iju neko# vie# pojma kro" sve lestvice ni$ih pojmova do potpuno# sistematsko# pre#leda pojmova. 2itno je da klasi%ikacija !ude postepeno sprovedena !e" preskakanja !ilo koje su!divi"ije, kao i da se i"!e#nu #reke u procesu stvaranja divi"ija. 8o "nai da divi"ija ne sme da !ude kon%u"na, ve( tre!a da !ude dosledno sprovedena prema jednom te istom deo!enom principu, tako da se deo!eni lanovi me*uso!no iskljuuju. / dalje: dio!eni lanovi tre!a da potpuno iscrpe deo!enu celinu - da ih ne !ude ni premalo ni previe. auka sadr$i slede(e pojmove: jedno#tavne - imaju u svom sadr$aju samo jednu o"naku, #lo@ene - u svom sadr$aju imaju vie o"naka, 4o"itivne - sadr$e prisustvo nekih svojstava, stanja, procesa ili odnosa, ne/ativne - uka"uju na odsustvo nekih stanja, svojstava, procesa ili odnosa, individualne - odnose se na pojedinanost, speci%ini su "a vrstu, /eneri$&e - odnose se na sve, speci%ini su "a rod, univer"alne @ ukljuuju sve e#"emplare neko# roda ili vrste, 4arti&ularne @ ukljuuje samo neke e#"emplare roda ili vrste, &on&retne - pojmove o stvari, misli se itav implicitni sadr$aj, ukljuuju(i i sadr$aje svih ni$ih pojmova,
22

a4#tra&tne - pojmove o sutini, misle se samo !itne o"nake, ja#ne - kojima je tano po"nat o!im, ra"/ovetne - kojima je tano po"nat sadr$aj, 7o'olo/i$&e - one koji su deo svo# vlastito# o!ima, 7eterolo/i$&e - one koji nisu deo svo# vlastito# o!ima, e&vi4olentne - oni koji su sa ra"liitim sadr$ajem a istim o!imom, #u4erordinirane - nadre*ene u odnosu na ni$e pojmove koji su njima o!uhva(eni, #u;ordinirane - podre*ene u odnosu na vie pojomove koji ih o!uhvataju, interferiraju e =u&r<tene> - koji imaju delimino isti o!im, &oordinirane =#u4odre9ene> - koji su su!ordinirani istom viem pojmu, a nemaju ni delimino "ajedniki o!im, i di#4arativne =neu4oredive> 3 koji nemaju nijednu "ajedniku o"naku na osnovu koje !i se mo#li upore*ivati, a o!imi im se ne nadopunjavaju tako da !i "ajedniki omo#li o!uhvatiti skup svih mo#u(ih pojmova. /" ka"ano#a mo$e se i"vesti "akljuak: kao to se iskustveno do$ivljavanje kvalitativno ra"likuje od o!jektivne stvarnosti pojava, procesa, odnosa, tako se i pojam ?I miljenjeA ra"likuje od iskustveno# do$ivljavanja pojava, procesa, odnosa. aime, miljenje ?I pojamA uopteno odra$ava o!jektivnu stvarnost pojava, procesa, odnosa, i time ono prodire i"a pojavno#. E!o# to#a je neophodno da se materijali"ira u #ovoru, u je"iku, koji je deo kulturne stvarnosti, i koji omo#u(ava komunikaciju i nadiskustvene ve"e. -ve i ovakve ve"e proi"vode nove odnose i"me*u pojmova. . vaspostavljanje novih odnosa i"me*u pojmova jeste miljenje. 8om i takvom miljenju nedostaje empirijska veri%ikacija pa nas ono samo ne mo$e odvesti dalje od hipote"e. 5a !i takvo miljenje do!ilo o!ele$ja nauno# sa"nanja neophodno je da se proveri na injenicama o!jektivne stvarnosti o kojoj se misli. )rema tome, hipote"e su samo misaono o!janjenje o!jektivne stvarnosti koje jo nije provereno injenicama te iste stvarnosti. . !itna speci%inost nauno pojma sastoji se u tome to on stav o stvarnosti "asniva na podacima tako da su nje#ova iskustvena i lo#iko-teorijska strana ravnopravne. 2ate/orije su, u svom elementarnom "naenju koje je %iloso%sko# karaktera, najo4<tiji 4oj'ovi ;e" &oji7 ne'a "nanja. Ke#el pod kate#orijom podra"umeva sam pojam stvari, to je u stvari o!jektivni stav, a Gant tvrdi da su kate#orije kao osnovni pojmovi sa"nanja apriorne, poto odluuju o su*enju neke stvari. aime, Gant je smatrao da postoje slede(a etiri kate#orijalna pojma: kvalitet, kvantitet, relacija i modalitet. .ristotel, i da ne navodimo dalje, je i"neo tvrdnju da postoji deset osnovnih pojmova kate#orija stvarnosti, a to su: supstancija, koliko, kakav, odnos prema, #de, kada, polo$aj, stanje, delati i trpeti. 2ate/orije u nau$no' #'i#lu o"na$avaju najuo4<tenije 4oj'ove &oji inte/ralno o;ja<njavaju o;je&te i #tvarno#t u !elini. 8akve kate#orije su, primera radi, 3stvarnost6, 3priroda6, 3drutvo6, 3or#ani"acija6. E!o# svoje uoptenosti ovakve kate#orije su ve"a i"me*u nauno# i %iloso%sko# "nanja u onom smislu u kojem postoji relacija i"me*u svih o!lika racionalno# sa"nanja, a i miljenja. + tom smislu naune kate#orije sadr$e pojmove koje imaju "ajednike oso!ine svih predmeta i pojava o!jektivne stvarnosti. A&#io'i ?#r. aksioma I "ahtev, $elja, u#led, autoritet sam od se!eA #u 4oj'ovni #tavovi i"vorno/ &ara&tera. /"vorne tvrdnje sto#a predstavljaju pola"ite koje se ne dovodi u pitanje @ pretpostavlja se tanost suda. Gao takvi aksiomi slu$e kao 4rin!i4 ili 4re'i#a dedu&tivno/ do&a"ivanja. )rema tradicionalnom poimanju,
23

ije korene nala"imo kod .ristotela, aksiomima nije ni potre!an nikakav doka" @ njihova istinitost je neposredno oi#ledna. Gant (e, prihvataju(i ovakvo poimanje, pod aksiomima podra"umevati neposredno i"vesne sintetike principe a priori. + sim!olikoj lo#ici se smatra da nijedan princip ?sud, stav, iska"A nije sam po se!i aksiom, ve( da to mo$e postati samo unutar neko# aksiomatsko# ?deduktivno#A sistema. Enai, aksiom, ukoliko se poima na ovakav nain, ra"likuje od dru#ih principa ili sudova isto# sistema samo po tome to nije doka"an i ne mo$e se doka"ati, a slu$i kao osnova doka"ivanja. .ksiomi potiu i" oi#lednih istina, uoptene ljudske prakse, dedukcije, aksioloko# "nanja i i" uverenja. -snovna %unkcija aksioma i jeste da 4ute' dedu&tivni7 4ravila i"vodi ni"ove tvrdnji o4<te/8 vi<e/ i ni@e/ reda. Po#tulati #u 4oj'ovni #udovi &oji #e u"i'aju &ao #adr@ajno i lo/i$&i i#tiniti8 ali #e &ao i &od a&#io'a nji7ova i#tinito#t ne do&a"uje. )ostulat je "nai slian aksiomu, ali "a ra"liku od nje#a, on ne mora da !ude oi#ledan, ve( je naje(e re"ultat dedukcije, uverenja ili vrednosti. /stovremeno, i"me*u postulata i aksioma ne postoji ra"lika u slo$enosti stavova tako da se oni u"imaju kao sinonimi. Prin!i4i #u o4et 4oj'ovni #tavovi &oji &ao a&#io'i i 4o#tulati 4red#tavljaju i#7odi<ne #udove. &am termin vodi poreklo od latinske rei 4rin!i4iu' koja o"naava osnovu i" koje sve potie ? u ontolokom smisluA. )ored slinosti aksioma s postulatima, kod postulata je naroito na#laena vrednosna dimen"ija to je kriterijum "a procenjivanje. -tuda postulati slu$e "a vrednovanje svih stavova koji su i" nje#a i"vedeni kao do!ri ili loi. )ored vrednovanja kod principa je istaknut momenat lo#ike deduktivnosti i ispravnosti stavova ni$e# reda, pa i kriterijumi prema kojima se 3javljaju6 i prila#o*avaju dru#i stavovi. Gako aksiomi i postulati, tako su i principi metodoloki kriterijumi ?interpretativni i eksplikativniA koji uvode red u istra$ivanje i nauno-revi"ijsko o!janjenje. Hesto se od njih mora pola"iti u prikupljanju podataka, ali istovremeno i u i"noenju i "akljuivanju re"ultata. 2ao 4oj'ovni #tavovi 4o#toje8 naj"ad8 i teore'e &oje #u i"dvojene i" a&#io'a8 4o#tulata i 4rin!i4a. One 4red#tavljaju #lo@ene #tavove i"dvojene i" o#novni7 #tavova i nji7ova o#o;eno#t je#te da #e do&a"uju.- aime, teorema jeste re"ultat misaono# promiljanja i domiljanja, postavka, pravilo, tvrdnja koja je "akljuivanjem i"vedena i doka"ana na osnovu principa neke nauke. 8eorema jedne nauke ukoliko je preu"eta od dru#e nauke i prihvata se da je tamo doka"ana jeste lema. 5opunska teorema koja neposredno uverljivo proi"la"i i" prethodne teoreme jeste &orolar. Enai, i"vo*enje teorema se mo$e vriti ili direktno i" osnovnih navedenih stavova ili i" dru#ih srodnih teorema @ korolara. apomene "a o!janjenje neke teoreme jesu sholije. /stinito sa"nanje, kao sadr$aj nauke iska"uje se u oso!enom vidu kao iska"i o injenicama, nauni "akoni i naune teorije. auno spo"naja, ukoliko jeste nauna, vrsto je utemeljena u iskustvenim injenicama o pojavama, procesima, odnosima koje se mo#u ulno, iskustveno proveriti. /" ovo# proi"la"i da se nauka !avi onim to jeste @ to postoji. -no# trenutka kada hipote"e proverimo injenicama stvarnosti, kada se te misaone pretpostavke empirijski veri%ikuju tada one postaju "akon. )a&on o"na$ava trajnu8 nu@nu i ;itnu ve"u i"'e9u 4ojava8 4ro!e#a i odno#a. +temeljen na injenicama nauni "akon se$e i"nad puko# opisa injenica. -n te$i utvr*ivanju ve"a i"me*u pojava, procesa, odnosa. auni "akoni kao takvi imaju slede(e karakteristike: o4<to#t - ve"e koje oni otkrivaju va$e "a sve ili "a ve(inu pojava, procesa, odnosa, jedne vrste,
9

Jideti ire u '. )eujli(, J. 'ili(: navedeno delo.

24

4ravilno#t - ve"e i"me*u pojava, procesa, odnosa, nisu sluajne, nisu sporadine @ one se pojavljuju sa i"ra"itom pravilno(u, ve"e koje nauni "akoni utvr*uju su sutinske, !itne odlike pojava, procesa, odnosa, 4redvidljivo#t @ otkrivaju(i opte, stalne i sutinske ve"e i"me*u pojava, procesa, odnosa, nauni "akoni pru$aju mo#u(nosti "a predvi*anja, i "nanje koje nauni "akoni pru$aju od#ovara na temeljno, na presudno pitanje $ivota: "ato nastaju pojave, "ato nastaju procesi i odnosi, koji su predmet nae# interesovanja, nae istra$ivake rado"nalosti, nae# nauno projektovanja i istra$ivanja= )rema tome, osnovni cilj nauke jeste dola$enje do empirijske #ra*e neophodne "a otkrivanje pove"anosti i"me*u delova stvarnosti @ i"me*u pojava, procesa i odnosa -, odnosno "a donoenje naunih "akona. auni "akon jeste stav, ali stav koji je daleko slo$eniji od pojmova: 3s jedne strane, on u&lju$uje 4oj'ove8 ali # dru/e 4odra"u'eva i#&u#tveni #adr@aj. Ea ra"liku od dru#ih pojmova, nauni "akon jeste prvenstveno iskustveni, pa onda lo#iki stav, dok su svi ostali pojmovni stavovi u najve(oj meri lo#iko#, pa tek onda iskustveno# karaktera. /skustvenost nauno# "akona pretpostavlja da stvarnost postoji, te se ne doka"uje, a tako*e se ne dovodi u pitanje deterministika struktura, odnosno u"rona pove"anost delova stvarnosti. )rema tome, nauni "akon je dvostruko slo$en stav koji je sastavljen i" je"ika i pojmovno# aparata nauke i i" iskustveno# sadr$aja deterministike strukture. + i"ra"u nomos, to je #rka re, se i"ra$ava da je on sud o procesu stvari, pravilnosti "!ivanja i delovanja. &vaki "akon u tom smislu je odnos pojmova koji se odnose na stvarnost, ali i na realan odnos u okviru deterministike strukture stvarnosti. +lo#a naunih "akona je tro#tru&a. Prva nji7ova fun&!ija #e odno#i na 4ri'enu "a&ona u 4ra&ti$ni' ljud#&i' delatno#ti'a. +tvr*ivanje ve"a i"me*u pojava nije samo se!i cilj, ve( se na osnovu to# otkri(a usmerava ra"voj stvarnosti u $eljenom pravcu. Dru/a ulo/a nau$ni7 "a&ona odno#i #e na #re9ivanje e'4irij#&o/ 'aterijala. + "akonima injenice nala"e mesto u optenaunom sa"nanju: oni su sto$eri iskustva, sito kro" koje prola"e injenice i postaju deo nauno# materijala do!ivaju(i svoj nauni smisao. Inter4reta!ija "nanja je tre(a %unkcija naunih "akona. auni "akon ini je"#ro, "nanje vie# stepena koje se i"ra$ava u teoriji. Eakoni se i"me*u se!e pove"uju tako da #rade teoriju @ sistem pove"anih "akona. 8akav karakter "akona je od kapitalno# "naaja "a nauku, jer se i"#radnjom teorije stvara mo#u(nost da se i"vri istra$ivanje, odnosno da se nanovo proire "nanja. ije, me*utim, re samo o tome: stvaranjem teorije omo#u(eno je i nauno o!janjenje, odnosno tumaenje stvarnosti koje tra$i sistem pove"anih naunih "akona.6>7 Teorija je#te vi<i "a&on &oji o;ja<njava ve i o;roj trajni78 nu@ni7 i ;itni7 ve"a i"'e9u 4ojava8 4ro!e#a i odno#a o;je&tivne #tvarno#ti or/ani"a!ija 'aterije i 'aterijalne or/ani"a!ije. aime, ako je autenti$ni !ilj nauke da se pove$u nauni "akoni sa pojmovnim aparatom i je"ikom u vr(e celine, to proi"la"i i" prirode nauke kao pose!ne aktivnosti, tada je ot&ri e 'e9u#o;ni7 ve"a pojava, procesa, odnosa, kljuna taka sa"nanja koja do!ija svoj smisao tek u sklopu ire deterministike strukture. G(tvaranje ti7 !elina u o&viru #veo4<te jedin#tvene #tvarno#ti i $ini nau$nu teoriju8 &oja #e odno#i na ne&u 4red'etnu #tvarno#t8 vr#tu 4ojava. Teorija o;u7vata vi<e vr#ta 4ojava8 odno#no "a&ona &oji #e na nju odno#e. O#novna te@nja nau&e je da u #a"najno' 4ro!e#u inte/ri<e #ve teorije u jedin#tven
10

/sto.

25

#i#te' "nanja.H 8eorija ?#r. t7eorija I ra"matranje, rasprava o sutini neke stvariA u naunom smislu, 3predstavlja de;atu o 4rirodi 4ojava8 &oje #e "a#nivaju na utvr9eni' "a&onito#ti'a. &vakako da samo lo#ikom i praksom potvr*ene "akonitosti ula"e u njen sastav, te ona predstavlja uopteno iskustvo, ali u jo istijem vidu, ne#o to su to "akoni. 8e$ite teorije je na o!janjavanju pojava, "a ra"liku od "akona koji se vie !ave ve"ama i"me*u pojava. Eakoni o!janjavaju pojave, ali ne u potpunosti, jer se odnose na manji !roj ve"a. 8ek kada se sa#ledaju mno#o!rojne ve"e @ "akoni, tada se mo$e re(i ta je neka pojava. +nutranja svojstva pojave su u direktnom odnosu s celinom stvarnosti u kojoj, kao u kolevci, nastaje njihova sutina.3 -tuda pitanje i #lasi: ta je nauna teorija=, kakva je njena struktura, odnosno sastav= Nau$na teorija, prema savremenoj metodolokoj literaturi, je#te G#&u4 #i#te'at#&i78 4ove"ani78 i#&u#tveni7 #tavova8 naj$e< e "a&ona8 &oji o;ja<njavaju #u<tinu 4ojave i odno#e #e na !elinu ili deo 4red'etne #tvarno#ti =vr#te 4ojava>.H /" strukture, odnosno sastava naune teorije jasno se vidi da su "akoni njen najva$niji ali ne i jedini deo. 3)o sastavu nauna teorija je dvostruko# karaktera: ima lo#iki i predmetni sadr$aj. 1o#iki sadr$aj ine %ormali"ovani, a predmetni, kvalitativni elementi. Lo/i$&i #a#tav podra"umeva: je"ik i konotaciju pojmova i stavova. 4e"ik teorije ili tako"vani renik je sim!olina %ormula koja samo o"naava predmet, ali #a i ne otkriva. &im!olini i"ra"i teorije moraju da !udu krajnje preci"ni, jer samo takva teorija ima teorijski smisao. +" to je"ik mora da !ude ekonomian i da sa to manje sim!ola pove$e i i"ra"i "akone. &amo ra"vijen je"ik teorije nudi preci"nost i ekonominost i sto#a se stvaranju leksiko# %onda teorije u nauci pristupa na najo"!iljniji nain.6 aime, nauni je"ik jeste: nau$no #red#tvo "a i"ra@avanje nau$no/ #adr@ajaI #4e!ifi$an #i#te' "na&ova "a i"no<enje o#novni7 #udova o #tvarno#tiI oru9e 'i#li &oja je for'irana lo/i$&i' 4ute'I 4o#e;no/ #i';oli$&o/ "na$enja @ ukljuuje slede(e odlike nauno# "nanja: o4<to#t8 o;je&tivno#t8 #i#te'ati$no#t8 4roverljivo#t8 4re!i"no#t8 or/ani"ovano#t8 i#tinito#t. /"la$u(i navedene odlike nauno# "nanja na jasan i konkretan nain, nauni je"ik omo#u(ava ostvarivanje &o'uni&ativno#ti koja je neophodna "a nauni rad. &amo takav je"ik jeste produktivan. Gomunikativnost i produktivnost nauno# je"ika omo#u(avaju nje#ove i'en#&e =ter'inolo<&e> i "na$enj#&e #trane. 'etodoloka literatura uka"uje da i'en#&u #tranu je"i&a ?od latinske rei: ter'inu# @ na"iv, i"ra"A 3ine rei kao nje#ove osnovne jedinice. 0e je, "nai, o"naka "a neki nauni predmetni sadr$aj. )ove"ivanjem rei u reenike sklopove, a ovih u stavove, #rade se ire je"ike celine. + nauci su termini speci%ino# karaktera i odnose se na tako"vane tehnike termine ?ter'inu# te!7ni!u#>. /"ra" tehniki termin ? u "naenju te7ne @ vetinaA, o"naava sposo!nost da se jasno i"ra"i neka sutina nauno# predmeta. 8e$nja nauke je da de%inie odre*eni pojam u" pomo( je"ikih operacija sa to manje rei, sa ciljem da to !ude, ako je mo#u(e, i samo jedna re. Ter'ini u nauci ter!a da !udu u#taljeno/ &ara&tera8 ja#no/ #adr@aja i 4re4o"natljivi u svim je"icima koji se upotre!ljavaju u o!inoj komunikaciji, to omo#u(uje uvo*enje tehnikih termina. Eanimljivo je da je je"ik "nak stvaranja novo# "nanja, jer nove paradi#me uvek donose i nove termine. ...6 -no !itno to omo#u(avaju terminoloka svojstva nauno# je"ika jeste #re9ivanje nau$no/ "nanja. aime, !e" tehnikih termina i !e" sre*ivanja nauno# "nanja !ilo !i nemo#u(e %ormiranje pojmovno# aparata nauke, teorija i sistema, jer oni jednostavno ne !i mo#li da se i"ra"e. )ored ovo#, termini se koriste i "a nauna
26

o!janjenja. .ko se ima u vidu da je ra"umevanje stvarnosti konani "adatak nauke, kori(enje termina je od ne"amenjljivo# "naaja. +tvr*ivanje "akonitosti i njihovo pove"ivanje u celinu teorija i sistema, vri se na osnovu terminolo#ije. )na$enj#&a #trana je"i&a je esto va$nija od imenske, jer je direktni odra" predmetno# sadr$aja, prava supstanca nauke. Enaenje nauno# je"ika upu(uje na neku rela!iju u 4red'etu &oja #e i"ra@ava #i';oli'a. )na$enje ter'ina 4red#tavlja nje/ovu du;lju e&#4li&a!iju8 odno#no ve"u na &oju #e odno#i . Enaenje je"ika je u jo ve(oj meri pove"ano s pojedinim o"nakama nauke, ali i s naunim ciljem, odnosno sa utvr*ivanjem ve"a i"me*u pojava. -ne moraju !iti de%inisane jasno i konkretno, a traju onoliko koliko i traje u praksi potvr*ena teorija o ve"i prouavanih pojava. Enaenje je"ika, tako*e, omo#u(ava da se utvrdi i detaljna strana sa"najno# procesa, jer se ona odnosi na sadr$aj komunikacije i o!janjenja. + tom smislu "naenje je"ika se o#leda u preispitivanju o!jekata ?stvarnostiA koje# su!jekt ?naunikA otkriva i de%inie putem pojmovno# aparata, "akona teorija i sistema. Enaenje nauno# je"ika mo$e !iti ra"liito, ali je u#lavnom: 4red'etno i &on!e4tualno. Pred'etno "na$enje se odnosi na sadr$aj stvarnosti, pojava i injenica u njima, a &on!e4tualno "na$enje na lo#ika pravila miljenja kojima se %ormiraju stavovi nauke. )omo(u stavova se misli, i"ra$ava sadr$aj, komunicira, o!janjava. Gonceptualno "naenje je prava podlo#a sre*ivanja "nanja, njime se stvara pojmovni okvir nauke, pa i itav aparat, "akoni, teorije, sistemi.6 -d stepena ra"vijenosti teorije "avisi konotacija pojmova i stavova. + istom vidu teorije se sastoje od: 4o#tulata8 a&#io'a8 4rin!i4a8 &ate/orija8 teore'a i "a&ona. 3-snovni elementi ?od postulata do kate#orijaA #rade teoreme, a ove se pove"uju u teoriju "ajedno sa "akonima. 8ako se do!ijaju ni"ovi teorija koje i"ra$avaju konotaciju stavova. -na se ra"likuju od iska"a koje predstavljaju pojmovi, te stvarni stav teorije ini skup teorema i "akona. )ove"ivanjem s dru#im "akonima, "akoni u teoriji do$ivljavaju svoju trans%ormaciju. Pred'etni #a#tav teorije se odnosi na stvarnost i na iskustvo, odnosno ima dva svoja vida. + prvom se poka"uje da struktura teorije mora da od#ovara strukturi stvarnosti, odnosno skupu pojava. + stvari, da !i se "akoni u teoriji mo#li pove"ivati ovakva 4red#tava je nu@na, ona, me*utim, nije puki odra" stvarnosti. -na ne mo$e, pre sve#a, da o!uhvati sve ve"e, a ako !i to i htela, !ila !i samo mehaniki "!ir pojedinanih iskustvenosti. asuprot tome, ona je vi"ija stvarnosti u kojoj se on predstavlja u svojim sutinskim karakteristikama i ve"ama tako da se otkriva sutina pojave, procesa i odnosa. 5ru#i vid strukture teorije se ispoljava u iskustvenosti, odnosno, kao i svako nauno "nanje, i ona je upu(ena indirektno i direktno na i#&u#tvo. /ndirektna usmerenost se vri preko pojmova, od postulata do teorema i "akona u kojima je su!limirano iskustvo, a direktna samim istra$ivanjem. /"me*u mno#ih optih stavova, a naje(e "akona, postoji iskustvena pra"nina, te je utoliko neophodnija njihova dopuna neposrednim istra$ivakim iskustvom, koje se mo$e javiti i kao skup injenica koje nauka nije sti#la da uopti i kao skup hipote"a, nedoka"anih stavova "asnovanih na podacima. Gako je nauka deo $ive aktivnosti oveka, u 3telu6 teorije je sadr$ano i neprera*eno iskustvo ?injenice i hipote"eA, ali i prera*eno iskustvo @ "akoni. Hesto je prvo iskustvo opta !a"a nauke i "!o# nje dola"i do nespora"uma, jer laici od naune teorije oekuju samo istine, a re je o tome da je ona uvek u %a"i svoje i"#radnje i da ima vie !a"no# ne#o %inalno# "nanja. Ea teoriju je !itno da !a"na i %inalna "nanja nemaju haotian odnos, ve( da su ure*ena, sistemati"ovana i pove"ana, to im daje oso!enosti nauno "nanja. a osnovu sve#a to#a se mo$e %ormirati "akljuak da je teorija sistematski ure*en sklop lo#iko-predmetnih elemenata poev od postulata, do

27

"akona i da ukljuuje i injeniki i hipotetiki sadr$aj6 >>. . ako je teorija to, a videli smo i" metodoloke lektire da jeste, tada ono ima slde(e %unkcije: lo/i$&u8 i#&u#tvenu8 7euri#ti$&u i utilitarnu. .ko se u sklopu elementarne lo#ike prouavaju: pojam, sud, "akljuak, 3osnovni principi misli6, a u okviru metodolo#ije: de%inicija, divi"ija, indukacija, dedukcija, anali"a, sinte"a, doka", hipote"a, ... teorija, tada je lo/i$&a fun&!ija teorije da 4ove"uje nau$ni a4arat i "a&one u !elinu @ da &o'entari<e8 4ove"uje i tu'a$i "a&one. 8o "nai da rasprava 3podra"umeva primenu "akona na konkretne uslove, inte#racija ukljuuje utvr*ivanje redosleda "avisnosti, a pove"ivanje se odnosi na o!janjavanje samih "akona. )o svojoj lo#ikoj %unkciji teorija u stvari predstavlja ne samo sistemati"aciju ne#o i doprinos istinitosti naunih "akona. I#&u#tvena fun&!ija teorije ukljuuje proveru naunih "akona tako"vanom injenikom interpretacijom, ali ona i doprinosi pojanjavanju iskustva u odnosu na potvr*eno "nanje. ?euri#ti$&a fun&!ija teorije se odnosi na do!ijanje novih "akona. 2e" postavljanja teorije ne !i !ilo mo#u(e oekivati da (e se dalje sticati nauno "nanje, odnosno nauna teorija predstavlja i klju i "a dalja istra$ivanja. a kraju, utilitarna fun&!ija teorije o"naava njenu korisnu primenu u praksi. 8eorija ne "avisi neposredno od ostalih ljudskih aktivnosti, ali one "avise od nje, i to i" ra"lo#a koji le$i u samoj prirodi teorije. +koliko je, sre*eno, istinito sa"nanje, ona i jedino mo$e da pomo#ne $ivotu. 8eorija se !avi sutinom pojava na posredan nain ?neposredno to ine "akoniA, pove"uju(i "akone u celinu. 8ako je ona u stvari u mo#u(nosti da 3misaono6 proi"vede pojavu u svim njenim sastojcima, odnosno da je predvi*a. )redvi*anje pojava je mo#u(e samo na osnovu teorije, jer je pojava ?njen proces i odnosA o!janjena samo ako je otkrivena njena sveukupna "avisnost, odnosno pove"anost s celinom stvarnosti. )redvi*anje je od kapitalno# "naaja "a ljudsku praksu, jer se na osnovu nje#a mo#u preduprediti ne#ativne, a stvoriti po"itivne posledice javljanja i do#a*anja pojava u or#ani"aciji materije i materijalnoj or#ani"aciji. auna teorija nije poslednja karika u lancu nauno# "nanja. 8e$nja da se "nanja i dalje pove"uju, #rupiu, "asnovana je na samoj prirodi nauke koja nastoji da o!uhvati celokupnu stvarnost. Gao re"ultat to#a htenja u nauci se naune teorije i same pove"uju i to ne samo prema srodnosti pojava ve( i prema nji7ovi' odno#i'a. )o"nato je da %i"ike pojave, na primer, stoje u odre*enim relacijama s hemijskim, ove s !iolokim, one s psihikim, a psihike s drutvenim pojavama, one s ekonomskim i td. 8akve u@e ili <ire 4ove"ano#ti u nau$ni' di#!i4lina'a ili nau!i uo4<te8 na"ivaju #e nau$ni' #i#te'o' ili nau$ni' u$enje' i do&trino'. &tvaranje naunih sistema "apoinje u pojedinanim disciplinama #de se "dru$uju teorije 4o jedin#tvenoj 4red'etnoj o#novi pa se proces pove"ivanja i dalje nastavlja. Enanja te$e da se inte#riu i i"van disciplinarnih o!lasti: for'iraju #e jedin#teni #i#te'i8 do&trine8 &oje #e odno#e na 4rirodu ili na dru<tvo. a kraju, sva sa"nanja !i tre!alo da postanu deo jedinstveno# nauno# sistema. 'e*utim, valja upo"oriti na nala"e 0o!erta 'ertona po kojima jo uvek postoje slede(e tri vrste teorija: teorije daleko# dometa, teorije srednje# dometa i teorije krat#o# dometa. 5a "akljuimo: nau&a #e #a#toji od defini!ije 4red'eta8 'etode8 4odata&a8 4oj'ova8 je"i&a8 7i4ote"a8 "a&ona i teorija. Ove ele'ente #voje #tru&ture ona o;jedinjava u lo/i$&i #i#te' odre9uju i i' 'e#to i ulo/u. Pre'a to'e8 na o#novu defini!ije 4red'eta i#tra@ivanja u" 4o'o od/ovaraju i7 'etoda dola"i #e do
11

/sto.

29

odre9eni7 4odata&a8 a na o#novu 4odata&a i infor'a!ija i"/ra9uju #e 4oj'ovi8 je"i&8 7i4ote"e8 "a&oni i teorije. Lo/i&a nau&e je u o;ja<njavanju njeno/ 4red'eta ta&o da 4odat&e o;ja<njava 4oj'o'8 4oj'ove "a&ono'8 "a&one teorijo'8 teorije #i#te'o'. A filo#ofija je#te ta &oja o;ja<njava nau&u odre9uju i njeno 'e#to u !elo&u4no' #i#te'u nau&a. /" ovako de%inisane strukture nauke proi"la"i da je ona ada4tivni 4ro!e# $ove&a koji omo#u(ava: aA da #e $ove& 'enja na o#novu nau$ni7 #a"nanja8 i !A da ovek na osnovu naunih otkri(a i primene tih otkri(a 'enja 4rirodu i dru<tvo u skladu sa vlastitim potre!ama, $eljama i interesima. 5a !i u tome uspeo ovekovo sa"nanje mora da o;jedini teorijsku misao i praktinu delatnost, jer nauna istina jeste u uskla*ivanju miljenja i praktine delatnosti, a njena konana provera jeste u uspenosti ljudske prakse u or#ani"aciji materije i materijalnoj or#ani"aciji. .li, postojalo je i postoji, kao to je napred ka"ano, ra"liitih shvatanja istine koje o!ele$avaju jednostranosti. aime, istina se naje(e odvaja od stvarnosti ili se u istu utapa, pa se na osnovu to#a posmatrao i promiljao i sa"najni proces: umesto da se pojmi kao jedin#tvo teorij#&e 'i#li i 4ra&ti$ne delatno#ti u istoriji nauke su se ova dva aspekta ne samo ra"dvajala ne#o su se i otro suprostavljala, a to je prisutno i danas kro" suko! 3teoretiara6 i 3empiriara6. &a"najni proces se, ukoliko to jeste, mora da sastoji i od teorij#&o/ 'i<ljenja i od e'4irij#&o/ do@ivljavanja, jer nema otkri(a !e" od#ovaraju(e ve"e i"me*u teorijsko# miljenja i empirijsko# do$ivljavanja. -vo proi"la"i, na to smo ve( uka"ali, i" odre*enja nauke kao 4oj'ovne inter4reta!ije o;je&tivne #tvarno#ti. )ojmovi kao nosioci !iti pojava, procesa i odnosa transcendiraju i uopteno odra$avaju o!jektivnu stvarnost @ postaju misaona stvarnost. . misaona stvarnost pru$a nesa#ledive mo#u(nosti vaspostavljanja ra"liitih me*uso!nih odnosa i"me*u pojava i procesa u or#ani"aciji materije i materijalnoj or#ani"aciji, tako da miljenjem mo$emo anticipirati odnose u stvarnosti or#ani"acija koje jo uvek nismo empirijski do$iveli. Enai: stvaralaka mo#u(nost miljenja nu$no ne vodi do anticipacije odnosa u o!jektivnoj stvarnosti koji stvarno postoje. )rema tome, miljenje mo$e da !ude i netano, pa je nu$na empirijska veri%ikacija da !ismo #a mo#li prihvatiti kao nauno miljenje. )rema tome, nema otkri(a, nema nauke !e" empirijskih podataka. 'e*utim, sami empirijski podaci nisu dovoljni da !i se dolo do otkri(a, jer nije dovoljno da u sa"najnom procesu imamo misaonu i iskustvenu delatnost. -no to je potre!no jeste 'e9u#o;na u#&la9eno#t 'i#aone i i#&u#tvene delatno#ti C da #e odno#e na i#to u o;je&tivnoj #tvarno#ti. 'e*utim, valja imati na umu da se lo#os i praQis o!ino podudaraju, a kada to nije sluaj u konkretnom primeru, tada (emo daleko manje po#reiti ako se odluimo, odnosno opredelimo "a praQis. -vaj raskorak i"me*u empirijske i misaone delatnosti re"ultat je %ormalnolo#iko# miljenja. aime, %ormalnolo#iko miljenje ?valjano i"vo*enje jednih misli i" dru#ihA nije po#odno "a o!janjavanje promena i ra"voja, pa je u svim takvim sluajevima potre!no o!ra"lo$enje i o!janjenje "asnovano na dijale&ti$&oj8 a ne na for'alnoj lo/i!i. '. 'arkovi( lepo ka$e: 35ijalektika lo#ika se od %ormalne ra"likuje najpre po svojim %ilo"o%skim pretpostavkama @ ona pola"i od osnovnih principa materijalistike dijalektike. Oilj lo#ike nije e#"aktnost miljenja sama po se!i @ poto i i#ra sim!ola, !e" ve"e sa stvarno(u, mo$e !iti !esprekorno e#"aktna. Oilj lo#ike je takvo miljenje koje omo#u(uje oveku sa"nanje o!jektivne istine i uspeno menjanje stvarnosti. +sled to#a se lo#ika ne !avi 3istim6 %ormama ?tj. apstraktnim najoptijim shemama miljenjaA ve( #adr@in#&i' %ormama @ onima koje su nastale i" prethodne istra$ivake prakse i koje se mo#u e%ikasno upotre!iti u reavanju realnih teorijskih i

2:

praktinih pro!lema. -tud "ahtev da se u procesu miljenja, pored najoptijih pravila, stalno u"imaju u o!"ir i speci%inosti podruja primene: nje#ova pose!na struktura, odstupanje od optih "akonitosti, promene, "avisnost od datih uslova, itd. -vo 3unoenje sadr$aja6 u lo#iku naj!olje se mo$e o!aviti i"#radnjom specijalnih lo#ika "a pojedine odre*ene o!lasti. )oto se u dijalektikoj lo#ici ostvaruje jedinstvo lo#ike teorije i praktine primene, #u!i se ra"lika i"me*u lo#ike i teorije sa"nanja, s jedne strane, i lo#ike i metodolo#ije istra$ivanja, s dru#e. Gako je predmet dijalektike lo#ike utvr*ivanje uslova sa"nanja o!jektivne istine, ona se deli na onoliko pose!nih delova koliko ima osnovnih #rupa ovih uslova. )rema tome, ona sadr$i: ?>A teoriju "na$enja, koja odre*uje "naenje osnovnih kate#orija i utvr*uje pravila "a #ra*enje smisaonih stavova i "akljuaka, ?2A teoriju do&a"ivanja8 koja tre!a da odredi pravila pomo(u kojih se i" istinitih premisa mo#u do!iti istiniti "akljuci, i ?3A teoriju verifi&a!ije8 koja utvr*uje uslove koji tre!a da !udu "adovoljeni da !i jedan stav !io prihva(en kao ?intersu!jektivnoA proveren6>2.

6. POSTULATI NAUKE
/" opte odred!e nauke @ da se pod njom podra"umeva ljudsko sa"nanje o prirodi, oveku i drutvu koje relativno od#ovara o!jektivnoj stvarnosti @ proi"la"e njene slede(e tri osnovne karakteristike: da je ona ovekovo delo, re"ultat nje#ove misaone i praktike delatnosti, da je to sa"nanje o!jektivno, jer korespondira s o!jektivnom stvarno(u, i da je nauno sa"nanje relativno, jer ta korespondencija nikada nije potpuna, ve( je uvek delimina i aproksimativna. . i" ovih osnovnih karakteristika proi"la"e temelji nauno# sa"nanja. aime, prema nala"ima %iloso%ije nauke, odnosno nauke o naunom sa"nanju sistem nauno# sa"nanja o prirodi, oveku i drutvu "asniva se na slede(a etiri osnovna konstitutivna metodoloka principa ili postulata: O;je&tivno#ti8 Pou"dano#ti8 O4<to#ti8 (i#te'ati$no#ti. 'e*utim, valja imati na umu da ovi konstitutivni principi, odnosno metodoloki postulati naune delatnosti na kojima poiva nauno sa"nanje nisu univer"alni i opteva$e(i kao to su to, na primer, lo#ika pravila koja va$e !e" o!"ira na vreme i mesto. jihov sadr$aj i va$enje umno#ome "avise od speci%inih okolnosti istorijsko# ra"voja pojedinih nauka. 'e*utim, oni se isto tako ne mo#u proi"voljno menjati, jer propisuju koje je "nanje nauno a koje nije. &vaka njihova promena uvek "nai i promenu u shvatanju nauke i njenih #ranica prema dru#im o!licima ljudske delatnosti i ljudsko# sa"nanja. 4.>. -24MG8/J -&8 .+H -P &.E . 4.
12

'. 'arkovi(: %ilo"of#&i o#novi nau&e, navedeno i"danje, str. 356.

37

&vako ono ljudsko sa"nanje koje pretenduje da !ude nauno tre!a da !ude o!jektivno. . da !i !ilo o!jektivno, da !i "adovoljilo kriterijume o!jektivnosti, ono mora da !ude: Ne4ri#tra#no @ lieno linih suko!a, emocija, predrasuda, pojedinanih i #rupnih interesa, Inter#u;je&tivno 4roverljivo @ svih naunih iska"a, hipote"a i teorija. 5ru#im reima, svako ono sa"nanje koje pretenduje da !ude nauno mora pru$iti mo#u(nost da #a provere ne"avisni i "a to kompetentni pojedinci. ., da !i se ostvarila ova proverljivost neophodno je: aA da svi nauni iska"i, da svi nauni nala"i, odnosno nauno sa"nanje !ude iska"ano jasno i preci"no tako da je"iki termini i sim!oli !udu ra"umljivi lanovima naune "ajednice, !A o!e"!editi javnost sa"nanja @ javnost svih %a"a istra$ivanja, cA da nauno sa"nanje po svom karakteru !ude hipotetiko, relativno. -vo "!o# to#a to u nauci nema konanih reenja i istina. Enai: poto nauno sa"nanje mora !iti intersu!jektivno poverljivo, delatnost sticanja takvo# sa"nanja je oito proces kome nema kraja. D&vako nauno otkri(e je privremeno, nei"vesno i pro!lematino, jer uvek mo$e !iti o!esna$eno, preva"i*eno i "amenjeno nekim novim reenjemD. auka kao pose!na vrsta duhovne aktivnosti oveka, "ahvaljuju(i upravo metodolokom postulatu o!jektivnosti, stalno sama se!e ispravlja i time se sve potpunije pri!li$ava istini o stvarnosti. 4.2. )-+E5. -&8 .+H -P &.E . 4. &vako ono sa"nanje koje pretenduje da !ude nauno, pored o!jektivnosti, mora !iti pou"dano. 8o "nai da ono u svojoj osnovanosti mora da ima od#ovaraju(e empirijske doka"e. 'e*utim, to ne "nai da svi nauni iska"i, hipote"e i teorije moraju striktno da se temelje na empirijskim injenicama. auna delatnost ne trpi: ni&a&vo 4roi"voljno i neo#novano do'i<ljanje i i"'i<ljanje8 i ona ne /aji ni &ult #le4e 4rivr@eno#ti $injeni!a'a. apomena: prisutni "ahtevi striktnih o!jektivista, koji osporavaju naunu pou"danost svako# nauno# iska"a, hipote"e ili teorije koji se ne temelje na i"vornim podacima koje ne mo#u posmatrati ne"avisni posmatrai, kao i na pojmovima iji se sadr$aj ne mo$e ulno opa$ati, o!jektivno sputavaju ra"voj nauke. 8akvi "ahtevi onemo#u(avaju smelost i ori#inalnost u nauci, !e" kojih je nauna delatnost isto tako ne"amisliva kao i !e" pou"danosti svojih re"ultata. 0a"ume se, "ala#anje "a smelost i ori#inalnost u nauci ne tre!a shvatiti kao "ala#anje da se pou"danost nauno# sa"nanja "ameni nekakvim intuitivnim ose(anjem i"vesnosti. +!e*enje u osnovanost neko# iska"a ili hipote"e, ma koliko !ilo inten"ivno, nije u stanju da !ilo ta doka$e. 4.3. -)<8-&8 .+H -P &.E . 4. auka je usmerena na otkrivanje optih ve"a i odnosa me*u pojavama, procesima i predmetima u o!jektivnoj stvarnosti. Ea ra"liku od "dravora"umsko# sa"nanja koje se svodi na otkrivanje spoljanjih karakteristika i ve"a i odnosa me*u pojavama, nauka te$i da dokui unutranju, skrivenu sutinu pojava koje ispituje i da utvrdi opte i relativno stalne odnose i ve"e koje se me*u njima uspostavljaju. 5a !i to posti#la, ona se slu$i:
3>

 a4#tra&!ijo'8 anali"o'8 i #inte"o'. Enai, nauka !o#atu i !eskonano slo$enu stvarnost najpre rastavlja i ralanjuje na njene prostije elemente, da !i, potom, prouavaju(i te elemente odvojeno, dola do ono# to je u njima "ajedniko, trajno i relativno nepromenljivo. . #te4en o4<to#ti nau$no/ #a"nanja ra"liit je kod pojedinih naunih disciplina. -ptost nauno# sa"nanja i"ra$ava se otkrivanjem: nau$ni7 "a&ona8 i"/radnjo' nau$ni7 'odela8 i i"/radnjo' idealni7 ti4ova. Nau$ni "a&oni i"ra$avaju relativno konstantne, opte i nu$ne odnose me*u pojavama, procesima i odnosima. Eavisno od karaktera i vrsta, odnosa koje i"ra$avaju, "akoni mo#u !iti: de#&ri4tivni8 &au"alni =u"ro$ni>8 fun&!ionalni8 #tru&turalni i "a&oni ra"voja ili evolu!ije. )rema stepenu e#"aktnosti nauni "akoni se dele na #tro/o e/"a&tne, koji postoje u#lavnom u prirodnim naukama, i "a&one verovatno e i tenden!ij#&i7 4ravilno#ti. Nau$ni 'odeli predstavljaju idealne "nakovne sistema pomo(u kojih se matematikim proraunima, eksperimentom ili lo#ikom anali"om otkrivaju unutranji skriveni odnosi pojave koje se istra$uju. Gao i nauni "akoni i modeli, "avisno od oso!ine koja se u"ima kao osnov "a anali"u dele se na: o4i#ne i teorij#&e8 indu&tivne i dedu&tivne8 deter'ini#ti$&e i e4o7a#ti$&e itd. Gonstituisanju naunih modela u#lavnom te$e prirodne i matematike nauke, dok drutvene nauke to re*e ine. aime, umesto %ormali"ovanih naunih modela, drutvene i humanistike nauke, koje pola"e od istori"ma kao metodoloke osnove, nauno ra"umevanje unutranje sutine drutvenih i kulturnih pojava o!janjavaju pomo(u idealni7 ti4ova. 8o su apstraktni teorijski modeli koji se #rade ideali"acijom, tj. preuveliavanjem i prena#laavanjem !itnih konstitutivnih oso!ina odre*ene vrste pojava. /dealni tipovi, po miljenju '. Je!era, njihovo# teorijsko# utemeljivaa, imaju istu %unkciju u nainom o!janjenju kao i nauni "akoni, jer su "akoni koje je postavila socioloka i ekonomska teorija naj!olji primeri "a idealne tipove. 4.4. &/&8M'.8/H -&8 .+H -P &.E . 4. &istematinost je !itno svojstvo svake nauke, ne"avisno od stepena ra"voja koji je dosti#la. -na se i"ra@ava u &o7erentno#ti i &on"i#tentno#ti unutra<nje/ 4red'etno/8 #adr@ajno/8 lo/i$&o/ i 'etodolo<&o/ 4oret&a &on#titutivni7 delova nau&e8 nau$ni7 teorija8 nau$ni7 "a&ona8 nau$noteorij#&i7 4oj'ova i #li$no/. &istematinost naunih sa"nanja posti$e se:

32

u#4o#tavljanje' teorij#&o4oj'ovno/ 4oret&a &oji nala@e da #vi o#novni 4oj'ovi &oji'a #e ne4o#redno &ore#4ondira #a #tvarno< u ;udu <to &on&retniji i <to ade&vatniji #tvarno#ti na &oju #e odno#eI da #e i" ti7 o#novni7 4oj'ova 'o/u 4red'etno'8 #adr@in#&o' i lo/i$no' do#ledno< u i"ve#ti #lo@eniji8 o;u7vatniji8 o4<tiji i a4#tra&tniji 4oj'oviI u#tanovljavanje' &riteriju'a &la#ifi&a!ije &oji 4o #u<tin#&i' o#o;eno#ti'a /ru4i<u #rodne $inio!e 4red'eta nau&e do#ledno i#&a"uju i nji7ovu #rodno#t8 #li$no#ti8 ra"li&e8 #u4rotno#ti8 itd.8 i i"/ra9ivanje' nau$no/ #i#te'a u &o'e vlada unutra<nja #a/la#no#t i"'e9u nje/ovi7 o#novni7 4rin!i4a8 odno#no 4o#tulata8 i i#&u#tveni7 #a"nanja &on#titui#ani7 u nau$ni' i#&a"i'a8 "a&oni'a i teorija'a. apomena: Grajnji ideal nauke, na planu njene sistematinosti, jeste da stvori sveo!uhvatan i celovit sistem koji (e se "asnivati na jednom najoptijem naunom principu sa#lasnom sa iskustvenim sa"nanjima konstituisanim u relativno samostalnim naunim sistemima i podsistemima. 8re!a ista(i da je ovaj ideal nauke praktino neostvarljiv "!o# same prirode naune delatnosti.>3

7. KLASIFIKA8IJA NAUKA
/" istorije nauke proi"la"i da je sa procesom odvajanja nauke od %iloso%ije i sa podelom nauka na !rojne #rane i pod#rane, nastao je i pro!lem klasi%ikacije nauka. )od klasi%ikacijom, u lo#ikom smislu, podra"umevamo postepenu sprovedenu divi"iju neko# vie# pojma kro" sve lestvice ni$ih pojmova do potpuno# sistematsko# pre#leda pojmovno# materijala. )rema tome, divi"ija je lo#iki postupak pomo(u ko#a se odre*uje o!im pojma nje#ovim ralanjivanjem na podre*ene ?vrsneA pojmove. Jalja se podsetiti na veR kaSano da svaka divi"ija sadr$i: pojmovnu deo!enu celinu ?totum divisionisA koja se prema oda!ranom deo!enom principu ?principium divisionisA deli na odre*ene deo!ene lanove ?mem!ra divisionisA. 5eo!eni princip kao naj"naajnije svojstvo divi"ije mo$e da !ude vie ili manje !itna o"naka i" sadr$aja pojma koji se podvr#ava divi"iji. 8o "nai da se o istom pojmu mo#u sainiti ra"liite divi"ije @ paralelne ili kodivi"ije. & o!"irom na 3prirodnost6deo!eno# principa, neke divi"ije su prirodnije, a dru#e i"vetaene. . s o!"irom na !roj deo!enih lanova divi"ija mo$e da !ude: dvolana ili dihotomija, trolana ili trihotomija, etverolana ili tetratomija, odnosno vielana ili politomija. 5ivi"ija ne sme da !ude kon%u"na. -na tre!a da !ude u se!i dosledno sprovedena prema jednom te istom deo!enom principu, tako da se deo!eni lanovi me*uso!no iskljuuju. . deo!eni lanovi tre!a potpuno da iscrpe deo!enu celinu @ ne sme da ih !ude ni premalo ni previe. 8e$nja "a sistematino(u "nanja vema esto "ahteva ne samo da se odre*ene pojmovne celine ralane sa ra"liitih stajalita u od#ovaraju(im paralelnim divi"ijama ne#o i da se pojedini deo!eni lanovi dalje ralanjuju u podre*enim divi"ijama to sve skupa sa poetnom #lanom divi"ijom sainjava klasi%ikaciju. -no to je !itno jeste da klasi%ikacija !ude postepeno sprovedena !e" preskakivanja !ilo koje su!divi"ije. a osnovu ka"ano# nauke se naje(e klasi%ikuju ili po predmetu koji prouavaju ili po metodama kojima se slu$e ili po cilju kojem se usmeravaju.
13

'. )ei(, 4. 2a"i(: navedeno delo, str. 4-9.

33

aje(e se susre(u ove distinkcije: for'alne nau&e @ nauke koje prouavaju samo %ormalnu stranu realnih stvari i "!ivanja ?matematike nauke i si!olika lo#ikaA, realne nau&e @ nauke koje prouavaju realne predmete i "!ivanja ?sve ostale naukeA, 4rirodne nau&e - nauke koje prouavaju prirodne pojave ?%i"ika, hemija, !iolo#ija itd.A, dru<tvene =ili du7ovne> nau&e C nauke koje prouavaju drutvene pojave ?sociolo#ija, istorija, ekonomija itd., neki tu ukljuuju i psiholo#iju, a neki je stavljaju kao tre(u, pose!nu, #rupu, na sredini i"me*u prirodnih i drutvenih naukaA, teorij#&e nau&e @ nauke iji je cilj otkrivanje istine na jednom podruju istra$ivanja, 4ri'enjene ili 4ra&ti$ne nau&e @ nauke iji je cilj primena jedne ili vie teorijskih nauka radi posti"anja neke praktine koristi, /eneti$&e nau&e @ nauke koje i"uavaju nastanak i ra"voj predmeta i pojava odre*ene vrste, #i#te'at#&e nau&e @ nauke koje i"uavaju i nastoje da sistematski "aokru$e sa"nanja o jednom podruju, ... . /ma mislilaca koji u nauku ukljuuju i %iloso%iji pa tada prave ra"liku i"me*u o4<te nau&e =filo#ofije> i 4o#e;ni7 nau&a =#ve o#tale nau&e>. )ored ove, postoje i dru#e distinkcije i"me*u nauka, a dosta je prisutna ona i"me*u: %undamentalnih i primenjenih nauka, optih i specijalnih, %aktikih i normativnih, teorijskih i istorijskih, i deskriptivnih, eksplikativnih i instrumentalnih nauka. )oto se pitanje predmeta i metoda postavlja ra"liito "a navedene #rupe nauka valja o!jsniti postoje(e distinkcije i"me*u istih. -no to je !itna karakteristika funda'entalni7 nau&a jeste da njihovi re"ultati slu$e kao pola"ne premise "a i"vo*enje osnovnih stavova primenjenih nauka, odnosno kao aparat kojim se slu$imo da !ismo uspeno o!avili %unkciju sa"nanja i praktine kontrole o!jekata primenjenih nauka. 8akve nauke su lo#ika, matematika, teorijska %i"ika, opta hemija, opta !iolo#ija, itd. jihovi stavovi su visoko# stupnja optosti i apstraktnosti i odnose se na veoma iroko polje iskustvenih injenica, u sluaju opte lo#ike i matematike - ak na svako mo#u(e iskustvo, odnosno celokupnu stvarnost. 4e"ik je esto stro#o %ormali"ovan, a stepen or#ani"acije vrlo visok, na ovom podruju susre(emo se s vrlo e#"aktnim naunim sistemima. Pri'enjene nau&e se, "a ra"liku od %undamentalnih, direktno !ave praktinim pro!lemima i sadr$e ne samo o!janjenja neposrednih iskustvenih pojava ve( i uputstava "a kontrolu i praktino ovladavanje njima. Je(inu i"ra"a njihovo# je"ika ine i"ra"i deskriptivni, konkretni, pojedinani ili nisko# stepena optosti, metodoloki, te$ite je na tehnikom prikupljanju i klasi%ikovanju podataka. /ako se odnos o4<te/ i #4e!ijalno/ u i"vesnom smislu poklapa sa odnosom %undamentalno# i primenjljivo#, ipak postoje i"vesne ra"like. aime, pojmovi optepose!no su relativni. -tud se i %undamentalne i primenjene nauke mo#u dalje deliti na opte i specijalne. a primer, lo#ika je specijalno %ilo"o%ska, teorija "naenja je pose!no lo#ika disciplina, teorija in%ormacija je pose!na disciplina matematike, itd. & dru#e strane, i primenjene nauke se mo#u deliti na opte i specijalne, tako, na primer, ra"likujemo optu peda#o#iju od ra"nih specijalnih peda#okih disciplina ?didaktika, metodika, itd.A. / pored to#a to protivstav fa&ti$&o C nor'ativno insistira na ra"lici i"me*u "nanja o tome kakva stvarnost je#te i "nanja o tome kakva ;i tre;ala da ;ude, ili kako ;i tre;alo da deluje'o da !ismo posti#li neki odre*eni cilj u pojedinim nauka nala"imo prisustvo elemenata i jedno# i dru#o#. /pak se mo#u jasno ra"likovati normativne nauke i naune discipline od %aktikih nauka i naunih diciplina. -no po emu se ra"likuju teorij#&e i i#torij#&e nau&e jeste: ?>A svrha teorijskih nauka je sa"nanje strukture ono#a to je dato: pola"na taka je neposredno iskustvo o o!jektima, a cilj je utvr*ivanje "akona, tj. optih i konstantnih nu$nih odnosa, a istorijske nauke imaju prvenstveno "a cilj rekonstrukciju pojedinanih pojava u njihovoj maksimalnoj konkretnosti, ?2A prve tra#aju "a u"rocima koji na svakom

34

mestu i u svakom vremenu pod odre*enim uslovima dovode do odre*enih e%ekata, dru#e te$e da otkriju konkretne inioce koji su na jednom odre*enom mestu i u odre*enom vremenu doveli do i"vesno# istorijsko# do#a*aja. -vde se o pojavama koje te$imo da sa"namo vie ne mo$e imati nikakvo direktno iskustvo - one se ne mo#u posmatrati, sa njima se ne mo$e eksperimentisati. -ne "apravo vie i ne spadaju u stvarnost, i ako !i njihov predmet i !io neki deo stvarnosti @ one !i !ile !e" predmeta. -no to je u stvarnosti dato, njihove su manje ili vie daleke posledice. . "atim, to su njihovi materijalni ostaci @ %osili, stene, dokumenta, knji#e, "#rade, ra"ni dru#i predmeti. )otpuno speci%inim metodskim postupcima mi na osnovu ovih predmeta i"vodimo "akljuke o odavno ise"lim pojavama i do#a*ajima. + porodici nauka ve(ina njih ima "a cilj da o4i<e i o;ja#ni pojave s odre*eno# podruja stvarnosti. Jerovatno !i se mo#la praviti i distinkcija i"me*u nauka i naunih disciplina iji je cilj prvenstveno de#&ri4!ija ?#eo#ra%ija, etno#ra%ija, istorio#ra%ijaA i onih kojima je opis pojedinanih o!jekata samo sredstvo da !i se dolo do adekvatno# o;ja<njenja cele klase o!jekata kojoj opisani pojedinani sluajevi pripadaju. -ve dru#e su svakako ra"vijenije i vre "naajniju %unkciju u sistemu nauka. /pak, ova ra"lika nije toliko "naajna koliko jedna dru#a. )ostoje nauke koje imaju iskljuivo in#tru'entalni karakter. -ne se ne !ave ni opisivanjem ni o!janjavanjem iskustvenih injenica ve( i"#ra*ivanjem instrumenata sa"nanja kojima se sve dru#e nauke mo#u slu$iti u ostvarivanju svojih ciljeva. + ove nauke spadaju lo#ika i matematika pre sve#a. &vako lo#iko pravilo jeste jedan od instrumenata sa"nanja istine i jedan od uslova njeno# prihvatanja. 'atematike strukture sim!ola su mo(ne e#"aktne strukture miljenja o o!jektima. Gad #od na*u svoju interpretaciju i primenu, one postaju vie ili manje plodni i "naajni instrumenti sa"nanja. )itanje predmeta ovakvih nauka se nesumljivo postavlja na vrlo speci%ian nain @ ve( samim tim to se one ne !ave nijednim odre*enim delom, stranom ili aspektom realno# sveta. 'e*utim, valja imati na umu da je svaka podela nauka na vrste, odnosno njihova klasi%ikacija, vetaka i uslovna. -vo "!o# to#a to je svet u svojoj osnovi jedinstven - sve pojave u njemu su me*uso!no pove"ane i utiu jedna na dru#u. Eato je svako i"dvajanje pojedinih delova sveta, pojedinih vrsta pojava koje sainjavaju predmet pojedinanih nauka, uvek vetako i krajnje uslovno. )odeli nauka se pri!e#ava i" isto praktinih ra"lo#a - da !i se omo#u(ila ve(a specijali"acija i du!lje sa#ledavanje pojedinih se#menata !eskonano slo$ene i kompleksne stvarnosti. )rema nala"ima '. )ei(a, celokupan sistem nauka naje(e se deli na pet velikih kompleksa: filo"of#&e - podra"umevaju one nauke koje utvr*uju najoptija sa"nanja o prirodi, drutvu i ljudskom miljenju, kao jedinstvenim delovima univer"uma, 'ate'ati$&e nau&e su instrumentalne nauke - one se ne !ave ni opisivanjem ni o!janjenjem iskustvenih injenica, ve( i"#ra*ivanjem instrumenata sa"nanja kojima se dru#e nauke mo#u slu$iti u ostvarivanju svojih ciljeva, 4rirodne - prouavaju prirodu u u$em smislu, odnosno neor#anske i or#anske pojave, ukljuuju(i i oveka kao prirodno !i(e, 4#i7olo<&e - prouavaju psihiki $ivot oveka koji je delom prirodna, a delom drutvena pojava, i

35

dru<tvene nau&e @ prouavaju drutvo sa svim svojim mani%estacijama, ukljuuju(i i oveka kao drutveno !i(e. + svakom od navedenih kompleksa nauka, na osnovu tako"vanih klasi%ikacijskih analo#ona, i"dvajaju se pose!ne nauke, koje su #li$ne 4o &ara&teru i #tru&turi #voji7 4red'eta. a osnovu 4red'etni7 &la#ifi&a!ij#&i7 analo/ona, u svakom od ovih kompleksa ra"likuju se: o4<te - i"uavaju opta i "ajednika svojstva pojava koje ine odre*eni kompleks stvarnosti, 4o#e;ne nau&e - i"uavaju pojedine delove, odnosno se#mente stvarnosti u okviru tih kompleksa, e'4irij#&e - koje "a svoj predmet prouavanja imaju stvari i injenice koje su dostupne ulima i iskustvu, i e/"a&tne - one koje ispituju strukture, odnose i "akone koji mo#u !iti matematiki i"ra$eni. auke se, osim po predmetu, dele i 4o 'etodu. a osnovu metodskih klasi%ikacijskih analo#ona one se o!ino dele na: de#&ri4tivne @ su one nauke koje opisuju pojave, procese, odnose, i e&#4li&ativne nau&e - su one koje o!janjavaju pojave, procese i odnose. apomena: / ova podela je relativna, jer je deskripcija kao nu$na %a"a u postupku nauno# istra$ivanja "astupljena u svim naukama. 2e" temeljno#, svestrano# i preci"no# opisa !ilo kojih pojava nemo#u(e je njihovo nauno o!janjenje. /pak, eksplikacija i deskripcija nisu u svim naukama "astupljene u istoj sra"meri i "ato se mo#u uslovno i"dvojiti nauke koje imaju prete$no deskriptivni karakter ?#eo#ra%ija, anatomija itd.A od onih koje imaju prete$no eksplikativni karakter ?%i"ika, hemija, sociolo#ija, ekonomija i dr.A. )ored podele na osnovu predmetnih i metodskih klasi%ikacijskih analo#ona, nauke se jo dele i po ljud#&oj #vr#i. 8u se pre sve#a ra"likuju: indi&ativne nau&e iji su o!jekti istra$ivanja ne"avisni od oveka i nje#ovih $elja, stavova i vrednosti. ?8u se naje(e svrstavaju kompleksi prirodnih, matematikih i psiholokih naukaA, nor'ativne nau&e koje prouavaju drutvene pojave, procese i odnose i u ijoj osnovi le$e ljudske $elje, interesi i te$nje, funda'entalne nau&e koje istra$uju svoj predmet !e" o!"ira na neposrednu primenu svojih re"ultata u praksi. ? jihova otkri(a slu$e kao pola"na premisa "a i"vo*enje osnovnih stavova primenjenih nauka. 8akve nauke su, na primer, teorijska %i"ika, opta !iolo#ija, opta sociolo#ija i dr.A, i 4ri'enjene nau&e - istra$uju svoj predmet prvenstveno sa ciljem da njihovi re"ultati slu$e praksi, odnosno reenju odre*enih praktinih pro!lema. 8u spadaju ra"ne tehnike, "atim medicinske discipline, i td.. apomena: / ova ra"lika, kao i sve dru#e, jeste uslovna i "ato njeno prena#laavanje teti kako nauci tako i praksi. ema teorijsko# otkri(a koje pre ili kasnije ne slu$i praksi, kao to nema ni epohalnih teorijskih otkri(a !e" oslonca na praksu i primenjene nauke.

36

9. O!NOS NAUKE I !RU"I: SISTEMA I!EJA# VEROVANJA I PRAKSE

/" istorije filo#ofije proi"la"i da su ve( Keraklit i )armenid, a jo vie )laton i .ristotel isticali da filo#of#&o 'i<ljenje ot4o$inje divljenje' ono'e <to #e dru/i'a $ini ra"u'ljivi' #a'o 4o #e;i i ;e"na$ajni'8 divljenje' da #tvari uo4<te je#u8 a ne da ni#u. &tvari 3jesu6, i istovremeno se menjaju, nastaju i nestaju, pa otuda i pitanje: ta je u tom procesu menjanja postojano= 5elovanje oveka tako*e ne mo$e da !ude, isto tako, !e" vrsto# oslonca, merila "a sva delanja i radnje koje odluuju ta je ispravno a ta neipravno, ta je pravedno a ta nepravedno. -!u"etost tim divljenjem je stalni patos %iloso%ije. )itanje o poreklu svih stvari o!ave"no vodi ra"likovanju celine i delova u svemu. 0a"otkriva se da se celina ne da i"vesti i" pojedinano#, da se istina ne vaspostavlja naprosto u sa"navanju, pravednost ne nastaje neposrednim delovanjem, ne#o svemu tome u temeljima le$i 4edno to sve utemeljuje. -snovno iskustvo %iloso%ije jeste o!u"etost tim temeljem sve#a, i"vorom i poreklom rei, ina i delanja. adalje se uka"uje i poka"uje kako to 4edno jedino u svemu, uopte, !itno i temeljno stoji u dodiru s !iti oveka: !itak sam, !i(e i !it oveka neraskidivo su pove"ani. &vako iska"ivanje da neto 3jest6 ili pitanje 3ta6 je neto uka"uje na to podra"umevanje !itka kao temelja. -snovno pitanje %iloso%ije poinje i "avrava sa: ta 3je6 to 3!iti6= 2e" ra"umevanja to#a 3!iti6 nema istinito# miljenja niti pravedno# delovanja. 'e*utim, oveku se !itak ne iska"uje samo 3u vremenu6 ve( je sam tu kao istorija, i "ato svako istorijsko iskustvo !i(a se poka"uje kao dru#i lik i dru#aije artikulira. Niloso%ska misao ka$e da je !itak "a predsokratovske Prke priroda kao iskon odakle sve nie, raste i na kraju se tamo vra(a. 5ok Keraklit poima u lo#osu @ slo#u sam ra"lo# svih stvari dotle )armenid shvata u 4ednom istinu sve#a. Ea )latona !itak je ideja @ ono stalno i"a vidljivo# sveta, i do!ro emu te$i svaka radnja. .ristotel ra"umeva celinu !i(a i" najviih naela i u"roka, artikuliu(i #a kate#orijama @ najviim rodovima, i poimaju(i #a u stalnom kretanju, prela"u i" mo#u(e# u "!iljsko. 8ime se !avi 3prva %iloso%ija6 @ meta%i"ika. &rednjevekovna misao slu$i teolo#iji kao oru*e "a o!janjenje !i(a @ 2o# #a je stvorio i" nie#a. ovovekovna %ilo"o%ija otpoinje da shvata sve to 3jest6 kao mo#u(i od!jekt misaono# su!jekta. 8ako 5ekart ka$e: mislim, dakle jesam. Gant prtedmete poima kao proi"vode apriorne spo"naje. 2itak je "a Ke#ela apsolutno miljenje, a "a 'arksa proi"vodnja. &a vremenom se %iloso%ija #rana, u skladu sa ra"liitim pojmovima, u ra"liite 3discipline6, od kojih svaka postavlja osnovno %iloso%sko pitanje u odnosu na pose!ni o!lik ovekovo# susreta sa svetom. + okrilju srednjovekovne meta%i"ike ra"vile su se: ontolo/ija @ pita o !i(u kao takvom, ra!ionalna teolo/ija @ ra"matra najvie !i(e, ra!ionalna &o#'olo/ija @ promilja !i(e u celini, i ra!ionalna 4#i7olo/ija @ "ahvata duu kao mesto #de se ta celina o#leda. /" njih su se ra"vile novovekovne nauke u skladu sa osnovnom premisom novo# veka da je !i(e predmet misaopno# su!jekta. 8ako da vremenom nastaje nova %iloso%ska disciplina /no#eolo/ija8 a ra"voj pose!nih nauka nametnuo je potre!u "a e4i#te'olo/ijo' @ %iloso%skom re%leksijom o naukama kao takvim. ain na koji miljenje mo$e i"#ovoriti !i(e ra"matra lo/i&a, norme pravilno# i moralno# delovanja eti&a, a pravila umetniko# proi"vo*enja @ e#teti&a. +koliko se postavi pitanje koji je pojam %iloso%ije 3istinit6, odnosno koja je %iloso%ska disciplina 3osnovna6 tada nema jedno#lasno# od#ovora. -vo "!o# to#a to se %iloso%ija istorijski menja, a sa njom i %iloso%ska pitanja i od#ovori. 5ok se pose!ne nauke neprestano ra"vijaju, posmatrano sa aspekta predmeta i netoda istra$ivanja, to
37

uslovljava stalno irenje "nanja, sa %iloso%ijom to nije sluaj. aime, kao misao iskona nijedna i"vorna %iloso%ija vremenom ne "astareva, niti se mo$e kasnije prevladati, "ato to se uvek vra(a istim pro!lemima koje oveku name(e nje#ov opstanak u svetu. E!o# to#a i jeste najstarija %iloso%ija savremena koliko i dananja, a pitanja o smislu, istini, ra"lo#u, ... ostaju vena pitanja "a sve #eneracije. +pravo u tome le$i sutina 3poruke6 cele istorije %iloso%ije kao uspomene na misaono ra"raunavanje oveka sa svetom i sa samim so!om. / pored to#a to i nauka i %iloso%ija te$e istom cilju @ i#tinitoj spo"naji, one se, kao to smo poka"ali, me*uso!no dosta ra"likuju. )re sve#a ra"likuju se u predmetu istra$ivanja. aime, %iloso%ija te$i "a istinitom spo"najmom totaliteta. -na tra#a "a od#ovorima na najoptija pitanja o !itku, o karakteru "nanja, o mo#u(nostima "nanja i slino. )oto totalitet nije mo#u(e "ahvatiti ulno, %iloso%ija se u svom istra$ivanju slu$i samo racionalnim metodama. /" ovo# proi"la"i da %iloso%ska misao podle$e samo lo/i$&oj verifi&a!iji. Hulno do$ivljavanje je uvek o#ranieno na jedan deo totaliteta, pa svaka e'4irij#&a verifi&a!ija i"la"i i" okvira %iloso%ije. )oto se sa"nanja kre(u prema potpunoj veri%ikaciji, nu$no se i" okrilja %iloso%ije i"dvajaju pose!ne nauke. . da !i se neka nauka i"dvojila i" krila %iloso%ije tre!alo je: defini#ati vla#titi 4red'et i#tra@ivanja8 i ra"viti vla#tite 'etode i#tra@ivanja. ove nauke, koje su se i"dvojile i" krila %iloso%ije, daleko su uspenije u de%inisanju vlastito# predmeta istra$ivanja ne#o to su to u odre*ivanju svojih metoda istra$ivanja. -tuda u njima i dominira ra!ionalni 4ri#tu4. -va jednostarnost proi"vodi dru#u tako da u drutvenim naukama, dola"i do polari"acije naunih radnika u dve #rupe. a jednoj strani su teoretiari, o!ino poreklom %iloso%i, koji ne#uju iskljuivo racionalan pristup, a na dru#oj strani su empiriari koji taj i takav pristup "anemaruju. 'e*utim, i jedni i dru#i #ru!o #ree jer nauTni rad, u i"vornom smislu rei, o!jedinjava i sa!ira lo#iko ra"miljanje o predmetu koji se istra$uje i empirijsku veri%ikaciju to# i takvo# ra"miljanja. +ticaj %iloso%ije na nauku evidentan je i u interperatciji re"ultata istra$ivanja sa"nanja o jednom predmetu nastoje se prote#nuti i i"van nje#a. 8o "nai da se kompleksni drutveni procesi i odnosi nastoje o!jasniti, ra"jasniti i ra"a!rati pomo(u "akona jedne nauke, pa se "!o# to#a u nauci i javljaju !iolo#i"mi, psiholo#i"mi, sociolo#i"mi i td., umesto da se, na primer, drutvene i politike pojave, procesi i odnosi o!janjavaju interdisciplinarno. 4er, pojedinanim sa"nanjima o!janjava se predmet nauke, a on je uvek samo jedan deo o!jektivne stvarnosti. Enai, o!jektivnu stvarnost, totalitet, nije mo#u(e o!jasniti !e" pove"ivanja pojedinanih sa"nanja - !e" pove"ivanja re"ultata istra$ivanja svih nauka. Hovekova praksa je ta koja je nametnula potre!u "a du!ljim i speci%inim sa"nanjima o svetu koji nas okru$uje. ., da !i se do tih i takvih "nanja pristi#lo !ilo je nu$no da se totalitet ra"lo$i u lo#ike celine - predmete pojedinih nauka. 8o ne "nai da je totalitet nejedinstven, ve( naprotiv. Eato %iloso%ija i tre!a da o!janjava totalitet o!jedinjavanjem "nanja pose!nih nauka. )a kao to teorija i empirija ine or#ansko jedinstvo sa"najno# procesa, tako isto i %iloso%ija i pose!ne nauke, valja da ine dijalektiko jedinstvo u procesu o!janjavanja i ra"umevanja totaliteta. 5a !i se to ostvarilo nu$no je preva"i(i suko!e i"me*u %iloso%ije i nauke i unutar njih samih. aime, ne samo da se suprostavlja %iloso%ija nauci i nauka %iloso%ije, ve( su evidentni suko!i i unutar %iloso%ije i unutar nauke. +nutar %iloso%ije suko!ljavaju se %iloso%ija ideali"ma i %iloso%ija materijali"ma, a unutar nauke stara i nova paradi#ma, DteoretiariD i DempiriariD.
39

auna istina jeste vredno#t u dvostrukom smislu: ona "adovoljava "nati@elju jednu od osnovnih ovekovih potre!a, i ima in#tru'entalnu vrednost, jer se mo$e primeniti pri o!avljanju mno#ih praktinih delatnosti i aktivnosti. auka otkrivanjem "adovoljava "nati$elju - samo jednu ljudsku potre!u, a tehnika koriste(i se takvim otkri(em mo$e da "adovolji veliki !roj ljudskih $elja. aime, nauka je "asnovana na ot&ri u - otkriva "akonitosti koje postoje u o!jektivnoj stvarnosti, a tehnika se !a"ira na i"u'u - ona i"milja naine primene tih otkri(a kako !i pove(ala e%ikasnost ovekovo# delovanja. auka o;ja<njava o!jektivnu stvarnost, a tehnikom je ovek ovladava. aime, u najirem smislu rei te7ni&a je#te #&u4 odre9eni7 4o#tu4a&a i 4ri'ena #red#tava "a o#tvarivanje ne&i7 &ori#ni7 !iljeva. -vo antropolokoinstrumentalno ra"umevanje pojma tehnike mo$e da ima trostruko "naenje: ?>A tehnika je, nasuprot prirodi, svaka aktivna delatnost preo!ra$enja, o!likovanja i iskori(avanja prirodnih stvari i sila radi "adovoljenja ljudskih potre!a, $elja, ciljeva i ideja uopte, odnosno podruje ove delatnosti i njenih proi"voda, ?2A "a ra"liku od ove delatnosti same, %ormalna strana to# o!likovanja, nain postupaka, "!ir sredstava i pravila "a i"vo*enje nekih tehnikih ili dru#ih ciljeva, ?3A "a ra"liku od stvaralatva umetnosti i ume(a, tehnika je danas u prvom redu mainsko i in%omatiarsko iskori(avanje prirode na osnovu sa"nanja novovekovne matematiko-%i"ike prirodne nauke. /"ka"ana "naenja ne prela"e okvir instrumentalno# poimanja tehnike. 'e*utim, planetarna tenika UU veka, u svom univer"alnom domenu i dometu, ne mo$e se tumaiti antropoloki - kao sredstvo "a ostvarivanje tehnikih i vantehnikih ciljeva - ak u" o#ranienje da ona slu$i "adovoljavanju onih materijalnih potre!a koje jo ne ula"e u humanu s%eru. -tuda i sledi da ukoliko tehnika ?i"umA nije "asnovana na istinitim "nanjima o o!jektivnoj stvarnosti ona, kao takva, ne(e %unkcionisati i doprinosti e%ikasnosti, racionalnosti i ekonominosti ljudske prakse. )rema tome, nauka omo#u(ava oveku da pove(a e%ikasnost svo# delovanja uka"uju(i na potre!na sredstava, instrumente i umenosti i vetine. 8ehnika, promiljena i domiljena sa ovo# aspekta, mo$e da !ude o;je&tivna ?I tehniki instrumentiA i #u;je&tivna ?I umenost pojedinacaA. / u naunom radu se primenjuju tehnike u o!a smisla @ u o!jektivnom i u su!jektivnom smilu. 5anas je nauni rad ne"amisliv !e" tehnike u o!jektivnom smislu kao to su kompjuteri, mikroskopi, teleskopi i sl. 'e*utim, tehnika u su!jektivnom slislu ?umenost nauno# istra$ivanjaA ima jo ve(e "naenje, iako se ponekad ini suprotno. M%ikasnost i e%ektivnost nauno# rada mo#u se najvie pove(ati i pove(avaju se po"navanjem i kori(enjem "akona miljenja ?lo#ikeA, po"navanjem i kori(enjem "nanja o predmetu koji se istra$uje ?teorijeA i po"navanjem i kori(enjem empirijskih postupaka po(u kojih se istra$uje ?praktina proveraA. )rema tome, po!oljavanje tehnike nauno# rada u su!jektivnom smislu "ahteva pove"ivanje "nanja lo/i&e8 teorije i "nanja o e'4irij#&i' 4o#tu4!i'a. auni rad u okviru jedne nauke "avrava otkri(em, a tehnika delatnost otkri(em otpoinje i na njemu se temelji. /"ume je proi"vod ljudsko# uma. 8aj novi produkt, koji u kom!inaciji sa "nanjem ini dijalektiko jedinstvo, mo$e pove(ati i pove(ava ljudsku delatnost u ra"nim podrujima stvarnosti. )rema tome, mo$e se "akljuiti: nau&a o;ja<njava o;je&tivnu #tvarno#t8 a te7ni&a je ovladava 4ri'enjuju i "nanja nau&eI ovladavanje o;je&tivne #tvarno#ti ne 'o@e da ;ude u#4e<no u&oli&o #e ne "a#niva na i#tiniti' #a"nanji'a o njoj8 4a te7ni&a "na$i &ona$nu 4ra&ti$nu 4roveru i#tinito#ti nau$ni7 #a"nanjaI nau&a re"ultat #voje a&tivno#ti odre9uje i#tinito< u8 a te7ni&a #voj efi&a#no< u. E!o# to#a su istra$ivanja u tehnici prete$no eksperimentalna istra$ivanja. auku tre!a ra"likovati od tehnike. 'e*utim, te ra"like nisu tolike da se

3:

nauka i tehnika iskljuuju. aprotiv, nauka i tehnika su me*uso!no neposredno pove"ane. 2e" o!"ira to nauka pola"i od: ontolo<&e 4ret4o#tav&e @ da svet postoji, /no#eolo<&e 4ret4o#tav&e @ svet se mo$e sa"nati, a&#iolo<&e 4ret4o#tav&e @ da je to sa"nanje od neke vrednosti, i to uvodi pretpostavke u$e# o!ima: o deter'inirano#ti #veta8 o &ontinuirano#ti 4ro!e#a8 o 'erljivo#ti 4ojava =&vantitativno na$elo> i o ;e"li$no' &ara&teru #a"nanja , njena vi"ija o'o/u ava nam da upo"najemo svet na jedan nain, ali nas u isto vreme #4re$ava da do$ivimo svet u itavom re#istru nje#ovih oso!ina i 'o/u no#ti. ain na koji nauka vidi svet u isto vreme je i nain na koji #a ne vidi u svom !o#atstvu nje#ovih dimen"ija. auna vi"ija sveta je o/rani$ena vi"ija i "!o# to#a pored nauke ravnopravno nude svoju vi"iju i dru#i sistemi ideja, verovanja i prakse. Je( to da i oni postoje, #ovori o tome da nauka ne mo$e da opie, o!jasni, ra"ume ili osmisli sve slojeve nae# sveta i nae# iskustva steeno# u odnosima prema tome svetu. .li i svet se ne mo$e posmatrati dru#aije ne#o sa neko# stanovita, jer ovek jo nije pronaao takvo o#ledalo u kome !i se odra"io itav svet, !e" ostatka. Ideolo/ija, pored la$nih i pristrasnih stavova sadr$i i istinite iska"e o drutvenoj stvarnosti i istie kako se svet mo$e tumaiti i menjati u skladu sa intere#o' neke #rupe ili klase, politika poka"uje ta je u svetu kadra da uini volja "a 'o i odlunost da se donesu i sprovedu va$ne odluke, pravo propisuje kako !i svet !io ure*en da se potuju nje#ove nor'e, etika upo"orava kakav !i svet tre!ao da !ude kada !i se pridr$avao vrline, reli#ija otkriva svet prema svetoj "amisli nje#ova tvor!a, %iloso%ija "amilja svet akakv !i i"#ledao da je nje#ov tvorac !io filo"of, umetnost nas tei da svet nije tako crn, jer ona #tvara lepi i slo!odniji, tehnika nam stvara mo#u(nosti da svet i"nova stvaramo i ra"ara'o ako njime nismo "adovoljni. )o#led na svet koji nam nudi nauka te$i da potisne i "ameni sve dru#e i dru#aije vi"ije sveta. 8o "nai da se nauka ne "adovoljava time da prikuplja injenice, da ih opisuje, sistemati"uje, klasi%ikuje, meri, de%inie, uoptava, doka"uje, o!janjava, predvi*a, kontrolie i td., ve( i da se name(e kao: nain orijenta!ije oveka u svetu, nain nje#ove ada4ta!ije na promenljive uslove prirodne, drutvene i kulturne sredine, nain tran#for'a!ije sveta, metoda &ontrole spoljanih sila, tehnika do'ina!ije nad silama koje su u oveku, umenost 'o;ili"a!ije masa radi ostvarivanja velikih drutvenih "adataka, vetina inte/ra!ije ljudi, stvari i ideja ?veliki sistemiA, put "a identifi&a!iju oveka u svetu dru#ih !i(a, nain &o'uni&a!ije sa prirodnim i drutvenim univer"umom. Gakvu vi"iju sveta nudi "drav ra"u'= o, pre od#ovora na ovo pitanje valja se "apitati i propitati ta je to "drav ra"um= Edrav ra"um jeste #4o#o;no#t #u9enja i ra#u9ivanja koju, po miljenju nekih %iloso%a, poseduje od prirode svaki normalan ovek. / dalje: "drav ra"um jeste skup opteprihva(enih istina koje su navedenom sposo!no(u otkrivene. 'e*utim, ima %iloso%a koji smatraju da "drav ra"um tre!a da !ude vrhovni sudija u %iloso%iji, ili do!ra %iloso%ija ne sme protivureiti "dravom ra"umu. 5ru#a #rupa %iloso%a misli da %iloso%ija mora esto ili !ar ponekad ne#irati "drav ra"um, a u svakom sluaju mora i(i dalje od nje#a, jer je "drav ra"um skup predrasuda jedne epohe ili, u naj!oljem sluaju, okamenjeni deo nauke i %iloso%ije @ skup 3nespornih6 trivijalnih istina. -ko ra"#raniavanja naune vi"ije sveta i "dravora"umsko# "nanja postoje jo uvek "natne teko(e. - tome reito "!ore slede(i nala"i:6 &vi mi odmalena primamo od odraslih veliki !roj sa"nanja o svetu, na#omilanih iskustvom mno#ih #eneracija. 8a "nanja mi dalje proirujemo sticanjem iskustva i ra"miljanjem o sve novim i dotle nepo"natim predmetima i procesima. Hime se ovo "dravora"umsko "nanje ra"likuje

47

od nauke= + o!a sluaja re ej o "nanjima o materijalnom svetu koja se temelje na iskustvu i slu$e nam kao rukovodstvo u praktinoj delatnosti. )a ipak, ra"lika je oevidna. 5a !i je to jasnije poka"ao na jednom oevidnom primeru, po"nati %i"iar Mdin#ton imao je o!iaj da upore*uje "dravora"umsko i nauno o!janjenje stola. + prvom sluaju immo posla s neim vrlo jednostavnim - vrstim masivnim predmetom koji miruje i koji je nepro!ojan, tako da se dru#i predmeti, i pored "akona #ravitacije, mo#u osloniti i "adr$ati na njemu. + dru#om sluaju, slika stola je sasvim ra"liita: imamo posla s jednim vrlo kompleksnim o!jektom koji se najve(im delom sastoji i" pra"no# prostora u kome vi!riraju itava sa"ve$*a estica sastavljenih od si(unih nevidljivih korpuskula to se kre(u o#romnim !r"inama, na velikim me*uso!nim udaljenostima. )itanje se postavlja: kako mo#u i nauka i o!ino "dravora"umsko sa"nanje pola"iti od iskustva a dola"iti do potpuno ra"liitih re"ultata= <ta je to to dovodi do ove ra"like= )ada odmah u oi da u naunoj slici stola potpuno ie"avaju konkretni pojmovi komada drveta i dru#ih predmeta koji se mo#u neposredno opa$ati. 'esto njih pojavljuju se apstraktni pojmovi molekula, atoma, elektrona, nuklearnih sila, elektrinih na!oja, itd. &ve su to sim!oli koji o"naavaju o!jekte koje #olim okom ne mo$emo videti. )a ipak, kad u"memo si(uno parence drveta i i"vedemo i"vesne eksperimente s njim, do$ive(emo ni" iskustava koja su u ra"nim knji#ama i" %i"ike i hemije opisana a "drav ra"um o njima ni pojma nema. -tkrivamo tako da nas ove apstrakcije, mada #ovore o odnosima koji su #olim okom nevidljivi, o!avetavaju o svetu tanije i du!lje ne#o nai uo!iajeni makroskopski pojmovi. -ne, dakle, imaju svoju iskustvenu osnovu i mo#u da o!jasne i ona iskustva pred kojima "drav ra"um ostaje nenmo(an i "apanje.6 -d e#a pola"i "dravora"umsko miljenje= /" prethodno ka"ano# oi#ledno je da je osnovna pretpostavka ovo# o!lika miljenja slede(a: ljudska svest jeste neka vrsta o#ledala u kome se odslikavaju predmeti spoljanje# sveta. 8o "nai da je ovo i ovakvo #ledite nekritino @ ne uspeva da o!jasni ulne ilu"ije, "a!lude, kao ni postojanje predstava i pojmova koji nemaju svoj korelat u stvarnosti sveta rada i sveta $ivota. 'e*utim, "drav ra"um 3je daleko od to#a da !ude ime "a celokupnost ljudskih ilu"ija i naivnih, neosnovanih verovanja. -n je i neophodna osnova svako# istinsko# sa"nanja. auka i %iloso%ija ne pola"e od nekih potpuno ra"liitih pretpostavki ne#o to su "dravora"umske, naprotiv, one su i pored sve svoje kritinosti u njima ukorenjene i revidiraju ih u#lavnom onda kada "a to postoje stvarni ra"lo"i, odnosno kada se mo$e poka"ati da nas "dravora"umska shvatanja vode da pro#laavamo istinitim neke stavove koji su nepo!itno i provereno la$ni, i o!ratno. 3>4 8ermin ideolo/ija je jedan od onih kojim se, jo uvek, iska"uju ra"liite stvari. )rethodni pojam ideolo#ije jeste da je to nauka o idejama. -vim terminom, koji se prvi put pojavljuje u Nrancuskoj krajem UJ/// veka, empirijski usmereni %iloso%i imenuju svoju nauku o osetima, sen"acijama iji je cilj i"nala$enje praktinih pravila "a vaspitanje, moral pravo, dr$avu, politiko delovanje i sl. -ni, "apravo, vre kritiku meta%i"ike i dotadanjih re"ultata duhovnih nauka. Jan njihovih kritikih opservacija nisu i"ostali ni apolenovi re"ultati na vojnom i politikom planu. -d#ovaraju(i na ove kritike apoleon ih na"iva 3"anesenjakim politikim idealistima6, $ivotu stranim teoretiarima, misle(i pritom kako oni nemaju nikakve ve"e s politikom i drutvenom stvarno(u. -tuda se i ideolo#ijom na"iva miljenje koje nema ve"e sa pravom stvarno(u. + teoriji se pojam ideolo#ije javlja kao: celokupni misaoni, duhovni $ivot jedne epohe, t"v. duhovna nad#radnja nad drutveno-ekonomskom osnovom jedno# sistema, politika doktrina, svesno ili nesvesno ideali"iranje ili
14

'. 'arkovi(: navedeno delo, str. 2>9 i dalje.

4>

prikrivanje vlastitih interesa ?#rupe, sloja, politike stranke, pokreta i td.A, t"v. la$na, kriva, i"opaena, %etii"irana svest i sa"nanja koja proi"la"e i" drutveno-istorijske odre*enosti i o#ranienosti njihovih realnih nosilaca, odre*enje ideja kao pokretaa istorijsko# ra"voja. + emu je !itna ra"lika i"me*u ideoloke i naune vi"ije sveta= 8a ra"lika nije samo u tome to je prva neistinita ?ili samo parcijalno istinitaA, dok je dru#a istinita. 3/ma i naunih stavova "a koje se, u vreme kad su !ili i"reeni, verovalo da su istiniti, pa se posle poka"alo da nisu. 2itna ra"lika je u tome to se do naunih stavova dola"i odre*enim o;je&tivni' @ i potpuno ra!ionalni' postupkom: pola"i se od drutveno prihva(eno# "nanja i od utvr*enih iskustvenih injenica, pa se i" njih "akljuci i"vode sasvim nepristrasno, na osnovu pravila lo#ike koja su jednaka "a sve ljude i sve drutvene klase i politike teorije. )ri tom se te$i iskljuivanju emocija, $elja, interesa. God ideolokih stavova, uoptavanja se ne vre lo#ikim putem ve( na nain kojim se najuspenije mo#u "adovoljiti interesi odre*ene drutvene #rupacije @ klase, kaste, naroda. -ni dakle nemaju o!jektivni, racionalni, ve( su!jektivni, a%ektivni karakter. + i"vesnim sluajevima, u njihovu stvarnu istinu ne veruje ni onaj koji ih utvr*uje: on prosto $eli da stimulie dru#e na takvu aktivnost koja (e doprineti reali"ovanju njihovih ciljeva. /pak, esto nije re o svesnoj o!mani radi ostvarivanja odre*enih ciljeva ve( o prividu istine, prividu da se ini neto to je sasvim korektno, to je mo$da ak i od koristi "a oveanstvo i nje#ov pro#res. 0eeno je"ikom moderne psiholo#ije, ovde je posredi jedna pose!na %orma racionali"acije nesvesnih psiholokih motiva @ koji u ovom sluaju imaju korene u materijalnim uslovima $ivota date drutvene #rupe.6>5 &vojom ideolo#ijom odluuju(a drutvena #rupa nastoji da prikriva istinu. E!o# to#a ona i ne trpi kritiko miljenje niti $eli veri%ikaciju. 2a"irana na verovanju i su"!ijanju kreativnosti ideolo#ija odluuju(e drutvene #rupe "ahteva 4o#lu<no#t. )rema tome ono to ideolo#ija prikriva nauka otkriva. aime, dok, primera radi, nauka o drutvu te$i "a istinitom spo"najom drutva, dotle ideolo#ija $eli da neko konkretno drutvo pro#lasi istinskim. auka je o!jektivna, jer njeno miljenje "avisi o onome o emu misli, a ideolo#ija je su!jektivna, jer njena misao "avisi o onome ko misli. /" ovo# proi"la"i neminovan #u&o; i"me*u ideolo#ije i nauke. 0a"lika i"me*u ideolo#ije i nauke je i u njihovim sna#ama. Jladaju(a ideolo#ija svoju sna#u temelji na politikoj mo(i i propa#andi, a nauka na istinskoj potre!i oveka da istinito o!jasni svet oko se!e @ svet rada i svet $ivota. 'e*utim, i pored pritiska politike mo(i i propa#ande nauka se stalno ra"vija, jer se istina ne mo$e unititi. . dok se nauka kontinuirano ra"vija, ideolo#ije se menjaju, nestaju, dola"e dru#e. +ticaj vladaju(e ideolo#ije na nauke se konkretno iska"uje kro" nastojanja da: se!e pro#lasi naukom, su"!ije nastanak i ra"voj pojedinih nauka, iskrivi nauna sa"nanja, usmerava nauku prema istra$ivanjima koja njoj od#ovaraju. 5a !i ovaj i ovaka uticaj neprestano pove(avala vladaju(a ideolo#ija nastoji da se o!likuje u %ormi nauno# miljenja. .li, ona tada od!acuje empirijsku veri%ikaciju pro#laavaju(i je !analnom, a privid istinitosti nastoji da posti#ne koherentno(u misli. 'e*utim, i neistinita miljenja mo#u me*uso!no da !udu koherentna. Ea pove(anje svo# uticaja na nauku ideolo#ija esto istie kao ar#ument svoje ispravnosti da je ona internacionalna. 8o je tano: ideolo#ije, kako poka"uju savremena iskustva
15

/sto.

42

mo#u !iti internacionalne, to se vidi i" veliko# !roja dr$ava svrstanih u !lokove na ideolokim principima. 'e*utim, ispravnost, na koju se po"iva, ideolo#ije vredi samo, i iskljuivo samo, unutar ideolokih !lokova. /deoloka misao nikad ne mo$e da !ude inter!lokovska, interpartikularna, opteoveanska kao to je sluaj sa naukom @ nauka je univer"alno ljudska, ona je sveopti duhovni proi"vod drutveno# ra"voja. /deoloki pritisak na nauku se mani%estuje i unutar same nauke. aime, ak i istaknuti nauni radnici nisu uvek uspevali, ili nisu mo#li da se ree ideoloko# prtlja#a, pa su se "!o# to#a u svom radu koristili jednostranim pristupom, apsoluti"irali samo pojedine naune teorije, cepali jedinstven sa"nanji proces i opredeljivali se "a teoriju ili empiriju u "avisnosti od to#a ta vie od#ovara njihovim ideolokim orijentacijama i percepcijama. Eajedniko o!ele$je i nauke i u'etno#ti jeste #4o"naja. 'e*utim, umetnost i umetnika sa"nanja se ra"likuju od nauke i naunih sa"nanja. + emu se o#leda ta ra"lika= &a"najni proces u nauci poinje odvajanjem irelevantnih od relevantnih o!ele$ja pojava, procesa i odnosa. /relevantna o!ele$ja apstrahujemo, a relevantna uoptavamo. a taj nain pristi$emo do ;iti istovetnih pojava, procesa i odnosa koju iska"ujemo 4oj'o'. auno sa"nanje u" pomo( lo#iko# miljenja transcendira pojavno i "avrava u apstraktnom miljenju. 'e*utim, umetnost se temelji i "adr$ava na $ulno' do@ivljavanju. )oto naa ula ?pet ula drutveno# oveka koje je stvarala celokupna dosadanja svetska istorija i koja se neprestano stvarajuA pru$aju nepre#ledne mo#u(nosti ra"liitih do$ivljaja, sa"nanja u umetnosti ne !i !ila mo#u(a da se ulno ne mo$e uoptavati. )rema tome: dok nauka miljenjem utvr*uje opte i i"ra$ava #a pojmom, umetnost intuicijom ?lat. intuor I #ledam uA u konkretnom pronala"i o4<te i i"ra$ava #a ti4o'. Enai: ono <to je 'i<ljenje i 4oja' u nau!i to je intui!ija i ti4 u u'etno#ti. +metnost je intuicija "a onoliko "a koliko pretstavlja o!lik sa"nanja, ne apstraktno# ne#o konkretno#, i u onoj meri koliko ona koristi stvarnost !e" da je menja ili %alsi%ikuje. jena sna#a je u tome to je tako #ola i ista. + naem duhu umetnost neprekidno o!navlja one aspekte stvari koje su misli predale re%leksiji, a intelekt apstrakciji. +metnost je koren celokupno# ovekovo# teoretsko# $ivota. jena %unkcija je da !ude koren, a ne cvet ili plod. auka sa"naje na teoretskom, a umetnost na estetskom kontinuumu. 1epe ka"ano: u kontinuumu sa"nanja umetnost se javlja prva, umetnika spo"naja je ulna, konkretna, su#estivna, a nauna spo"naja je apstraktna, misaona, lo#ina. auka istinu "ahvata misaono, a umetnost je ulno do$ivljava. 'isaono i"vo*enje smisla i" umetniko# do$ivljaja nije umetnost, ali ne mora da !ude ni nauka. + nauci se istinitost miljenja lo#iki i empirijski proverava, a u umetnosti istinski do$ivljaj se javlja ili ne javlja. /ntuicija u umetnosti vodi do umetnike istine, a u nauci samo do hipote"e. 'e*utim, poto samo do!re hipote"a vode u nauci spo"naja istine, intuicija ima i"u"etnu va$nost i u nauci. .li ona nije dovoljna sama po se!i da se otkrije istina. auka se u otkrivanju svojih sa"nanja slu$i #i';oli'a, a umetnost "na&ovi'a. )ostoji ra"lika i"me*u sim!ola i "nakova. &im!ole stvara ovek i on im odre*uje i daje "naenja. Enakovi su delovi stvarnosti koji sami neto "nae. E!o# to#a i jesu never!alne umetnosti svu#de ra"umljive. +metnost preko i pomo(u vrednih umetnikih dela otkriva mno#o du!lje istine o $ivotu, svetu i nama samima ne#o to to ini nauka. 'e*utim, umetnost kao i nauku ideolo#ija $eli pretvoriti u svoje sredstvo. .li valja imati na umu da je umetnost kao i nauka internacionalna, opteoveanska, a ono# trenutka kada postane sredstvo ideolo#ije, kao i nauka, prestaje da !ude ono to jeste.

43

Reli/ija, ukoliko se promisli i domisli u ra"vijenom o!liku, jeste pose!ni #i#te' #i';ola8 4ra en 4o#e;ni' =reli/io"ni'> do@ivljaje'8 &oji #e naj$e< e i#&a"uje &ao do@ivljaj #veto/. 0eli#ija kao sistem sim!ola ukljuuje: misaoni nivo i predstave, nivo ponaanja i materijali"ovanu sim!oliku. )o tome se ona i ra"likuje od nauke. 'isaoni nivo i predstave sadr$i predstave i po#lede o svetu i oveku u pove"anopsti s pose!nom 3viom6, ili 3osnovnom6, 3natprirodnom6, 3transcedentnom6, 3sasvim dru#om stvarno(u6. -no to ini !it reli#ije jeste da su te predstave i ti po#ledi %ormulisani u mitovima i mitolo#ijama, a iska"ani u 3svetim knji#ama6 i kodi%ikovani u do#mama. Gao takvi oni su neprikosnovene i neo!ori, a istovremeno se pokuavaju protumaiti racionalno-pojmovnim putem. Ea o!janjenje ovo# po#leda na svet jedino je merodavna crkva i njeni autoriteti. 0eli#ijske predstave i po#ledi sna#u svoje ar#umentacije crpe i" autoriteta onih koji ih i"nose, tvrde i "astupaju. + tom smislu do/'a je #u4rotna 'etodi$&oj #&e4#i8 &riti$&o' i#4itivanju8 filo#of#&o' i nau$no' i#tra@ivanju i #tvarala$&o' ot&rivanju i#tine &oja ni/de i ni&ada nije una4red data ili =G4rirodnoH odno#noHnat4rirodnoH> o;javljena i utvr9ena. -!redno, moralno i svako dru#o ponaanje se u reli#ijskom po#ledu na svet shvata kao priprema, kao uslov ili kao i"ra" pove"anosti oveka i natprirodne stvarnosti. 'aterijali"ovana sim!olika 3svete stvari6 @ !e" kojih ne mo#u da postoje niti reli#io"ni na"ori niti reli#io"no ponaanje @ sadr$i od 3svete rei6 u "vunom ili pisanom o!liku do ra"liitih prirodnih predmeta i ljudskih proi"voda. -vakvi sistemi sim!ola su uvek pove"ani sa odre*enom drutvenom "ajednicom i njenom strukturom. + %enomenolo#iji reli#ije reli#io"ni do$ivljaj, odnosno 3do$ivljaj sveto#6 se odre*uje kao do$ivljaj susreta s radiklano dru#aijom, tajanstvenom stvarno(u, koja preva"ila"i ljudsku mo(, a koja je ipak na pose!an nain okrenuta oveku. Ea reli#iju je speci%ina pove"anost odre*eno# sistema sim!ola s do$ivljajem sveto#. )ri tome neke predstave i neki pojmovi do!ivaju reli#io"ni karakter neke 3transcendentne6, 3poslednje6 stvarnosti samo onda kada ih prate pose!no reli#io"no ponaanje i do$ivljaji. 2e" to#a oni ostaju samo ?pseudoA%iloso%ski pojmovi ili predstave svakodnevno# miljenja. Ea onoliko "a koliko se ra"li&uju nauka i tehnika najamanje "a toliko se ra"likuje nau$ni i #tru$ni rad. auka i nauni rad dovode do sa"nanja, a tehnika i struni rad se na tom i takvom "nanju "asnivaju. 8o "nai da nauni rad otkri(em "akonitosti promilja i o!janjava veli&i ;roj pojava, procesa i odnosa, a struni rad na osnovu otkri(a promilja i o!janjava 4ojedina$no C pojedinanu pojavu, pojedinani proces, ili pojedinani odnos. E!o# to#a nauni rad i o!ele$ava /enerali"a!ija, a struni rad &on&reti"a!ija. /storija sveta i svetska istorija su poka"ale i doka"ale da nema promena, ra"voja i moderni"acije !e" dijalektiko# jedinstva #enerali"acija i konkreti"acija. aime, svet se ne mo$e menjati, ra"vijati i moderni"ovati samo na osnovu otkrivanja istinitih sa"nanja. -no to je potre!no jeste i akcija utemeljena na tim i takvim sa"nanjima. . a&!ija "a#novana na i#tiniti' #a"nanji'a je#te #tru$na a&tivno#t C je#te #tru$ni rad. / pored to#a to mo#u da slu$e istom cilju nauni i struni rad nisu identini. aime, na jednom otkri(u, kako poka"uje istorija nauke i ra"voj, promene i moderni"acija sveta, mo#u da se "asniva veliki !roj praktinih aktivnosti. E!o# to#a nauni rad i ima veliku 4oten!ijalnu korist koja se samo strunim radom trans%ormie i vaspostavlja kao stvarna korist. Enai: i#tinita #a"nanja #u o4<te do;ro8 ;la/o $ove$an#tva &oje #e #tru$ni' rado' 4retvara u ;la/o 4ojedni!a. Gale (e ka"ati da su oveku nauna sa"nanja 3poput neko# or#ana, sposo!nost koja mu omo#u(uje prila#o*avanje, opstanak, ali neuporediv sa !ilo kojim or#anom ili sposo!no(u u dru#ih $ivih !i(a, jer je tom sposo!no(u omo#u(ena jedna nova "!ilja putem koje se

44

ljudski rod prila#o*ava i odr$ava.6 )rema tome, nauni rad pove(ava potencijalne sposo!nosti vrste i, kao takav, svojim otkri(ima o!o#a(uju ?da li i oplemenjuje=A kulturnu stvarnost. &truni rad jeste proces ostvarivanja tih i takvih sposo!nosti kod individuma. )ojedinac je taj koji otkriva naune spo"naje. 8e spo"naje vrede "a sve ljude planete. 5a !i "aista vredele one moraju da !udu sa"nate @ nauene. ema potre!e da se otkriva ve( otkriveno, ali ima potre!e da se otkriveno naui. Hovek ui !itno dru#aije od dru#ih $ivih !i(a @ ui u" pomo( sim!ola !e" prisustva pojava, procesa i odnosa koje i"uava. 8o je ono to omo#u(ava oveku da !r"o i vie ui. 'e*utim, odsustvo ulnih do$ivljaja pri uenju po#oduje sticanju apstraktnih "nanja - "nanja koja se ne mo#u pove"ati sa pojavama, procesima i odnosima na koje se odnose ili se pak po#reno pove"uju, pa se onda na takvim ver!alnim "nanjima ne mo$e "asnivati struni rad. )a i onda kada nema ver!ali"ma u teorijskom o!ra"ovanju ono nije dovoljno "a uspean struni rad. -no to je potre!no "a uspean struni rad su #tru$na i#tra@ivanja. Jilj takvih istra$ivanja jeste u4o"navanje #a &on&retni'. Oilj naunih istra$ivanja jeste uo4<tavanje. )rema tome, ra"li&a i"'e9u nau$no/ i #tru$no/ rada je#te identi$na ra"li!i i"'e9u a4#tra&tno/ i &on&retno/. /" ovo#, dalje, proi"la"i da su nauni i struni rad dve ra"liite, ali i istovremeno me*uso!no usko pove"ane aktivnosti. 4er, primena sa"nanja u praksi je njihova konana veri%ikacija. +koliko u to i takvoj veri%ikaciji nastaju pro!lemi tada to nije nita dru#o do otvaranje pro!lema "a nova nauna istra$ivanja kako !i se na osnovu njihovih re"ultata dolo do novih, "a praksu upotre!ljivih, sa"nanja. Hesto su struna istra$ivanja i"u"etno !liska naunim istra$ivanjima. 8o je pose!no karakteristino "a istra$ivanja drutvenih i politikih pojava, pocesa i odnosa. -no po emu se ra"likuju ova istra$ivanja drutvenih i politikih pojava, procesa i odnosa jeste naje(e u u"or&u. aime, u"orak na kome se vre nauna istra$ivanja mora da !ude repre"entativan "a ve(i drutveni prostor, a u"orak strunih istra$ivanja mora da !ude repre"entativan "a jednu odre*enu #rupu pojava, procesa ili odnosa. /" ovo# proi"la"i da ve(i !roj strunih istra$ivanja mo$e da !ude validna osnova "a nauna uoptavanja. )rethodno je ka"ano da otkri(e pove(ava potencijalne sposo!nosti vrste, a da je primena otkri(a uvek konkretna i o#raniena. aime, nauni rad !e" otkri(a, !e" novi sa"nanja jeste !e"vredan @ jeste neproduktivan. 'e*utim, istinita sa"nanja nikad ne mo#u da !udu !e"vredna, jer u se!i nose stvarne ili potencijalne mo#u(nosti. -no to mo$e da !ude neplodno jeste praksa koja se tim i takvim "nanjima ne koristi. .ko se neke spo"naje ne koriste to ne "nai da one nemaju praktinu vrednost. )raktina vrednost i praktina korist se ostvaruje primenom naunih sa"nanja. 8ime se otvra set pitanja humani"ma i vrednosti i korpus moralnih dilema. 'e*utim, pre od#ovora na ova pitanja valja uka"ati na ra"li&u i"'e9u dru<tveni7 i 4rirodni7 4ojava. 2itna ra"lika i"me*u prirodnih i drutvenih pojava jeste: struktura drutvenih pojava, procesa, odnosa je "natno #lo@enija od strukture prirodnih pojava, procesa, odnosa. ije nam namera da poreknemo slo$enost prirodnih pojava ?procesa, odnosaA ve( da uka$emo na ra"li&u u #te4enu #lo@eno#ti. aime, dok su prirodne pojave ?procesi, odnosiA uslovljeni prirodnim %aktorima drutvene pojave ?procesi, odnosiA su u"rokovani istovremeno i prirodnim i drutvenim %aktorima. )rema nala"ima metodolo#a proi"la"i da ono to ra"likuje najprostiju drutvenu pojavu od najslo$enije prirodne pojave sastoji se u tome to je prva uslovljena velikim !rojem ra"novr#ni7 inilaca: %i"ikim, !iolokim, #eo#ra%skim, ekonomskim, pravnim, moralnim, ideolokim, politikim, istorijskim i individualnim, dok je dru#a uslovljena u#lavnom 4rirodni' iniocima. -va slo$enost drutvenih pojava !ila je vie u radikalnom od!acivanju pojmova u"ronosti i

45

"akonitosti drutvenih pojava. -tuda slo$enost drutvenih pojava upu(uje samo na teko(e u njihovom o!janjenju, ali nam nita ne #ovori o apsolutnoj nemo#u(nosti utvr*ivanja "akonitosti ve"a me*u njima. +koliko posmatrano sa aspekta stepena slo$enosti, odnosno ukoliko promiljamo tu slo$enost pomo(u kriterija !roja varija!li koje 3uestvuju u strukturi o!janjenja neke prirodne i drutvene pojava, onda se mo$e "apa"iti mno#o ve(i !roj varija!li kad je u pitanju drutvena pojava. 'o$emo ak re(i da se !roj varija!li nu$nih "a o!janjenje pove(ava ukoliko se kre(emo od prirodnih prema drutvenim pojavama. Eakoni mehanike i %i"ike dadu se i"ra"iti u relativno jednostavnim i lakim %ormulama, dok se "akoni drutvenih nauka teko mo#u i"ra"iti na tako jednostavan nain. -dnosi koji se pomo(u "akona prirodnih nauka utvr*uju relativno su prosti, !roj varija!li je o!ino minimalan, u"ajamno delovanje nije mno#ostruko, mo#u(nost i"nenadne inter%erencije nekih nepredvi*enih %aktora nije velika. Eakoni drutvenih nauka odnose se na veoma slo$ene sisteme u"ajamnih dejstava sa velikim !rojem %aktora koji ih odre*uju. &vi su ovi mno#o!rojni %aktori tesno isprepleteni i u stalnom su menjanju. -vde se, dakle, naputaju pro!lemi sa dve-tri promenljive ?3varija!le6A i pokuavaju se o;ja#niti i ra"u'eti pojave koje su odre*ene spletom ra"liitih inilaca, #de se svakom od njih nastoji i"meriti 3speci%ina te$ina6. .ko nauna teorija i "akoni tre!a da !udu adekvatni tako slo$enoj o!jektivnoj stvarnosti, kako se onda mo$e oekivati da teorije i "akoni !udu uvek prosti, jasni i oi#ledni=6 -vim se ne $eli ka"ati da nije 'o/u a jedno#tavna teorija o i"u"etno #lo@eni' 4ojava'a8 4ro!e#i'a8 odno#i'a8 kao i da nije 'o/u a #lo@ena teorija o jedno#tavni' 4ojava'a8 4ro!e#i'a8 odno#i'a. -no na ta $elimo upo"oriti jeste da se dosadanja rasprava o dijalektikom miljenju, sa"navanju i ra"umevanju &on&retno3i#torij#&o/ totatliteta 3usredsredila se na jednu polovinu %ormule. -na se usredsredila na pro!lem totatliteta8 teorij#&o/ 'i<ljenja koje !i !ilo duhovna reprodukcija celine, koje stvarnost ne !i su"ilo samo na neku od njenih dimen"ija. )o#led se sada mora okrenuti na dru#u polovinu 3%ormule6, ka &on&retno3i#torij#&o'. o, na tom putu duhovno# osvajanja celine krije se jedan veliki i"a"ov. Gako dopreti do slike celine a da ona istovremeno !ude utemeljena na iskustvenoj #ra*i, na #ustim empirijskim injenicama, da ne !ude pra"na spekulacija. 4er ako su injenice !e" slepe, teorija !e" injenica je pra"na ljutura. .hilova peta po"itivi"ma upravo je ta ko!na pocepanost i"me*u apstraktne, suve teorije na jednoj strani ponora i komadi(a empirije koji veoma malo #ovore o drutvu, na dru#oj strani. .li kako premostiti taj ja". 4er do!ro "namo da iskustvenim ?empirijskimA putem ne mo$emo "ahvatiti drutvo u nje#ovoj ukupnosti. 1judski duh nikada ne mo$e o!uhvatiti celinu u smislu iskustveno# istra$ivanja #vi7 crta stvarnosti. /stra$ivanje konkretno# totatliteta nije metoda koja naivno pretenduje da upo"na #ve aspekte stvarnosti !e" ostatka i da pru$i 3totalnu6 sliku stvarnosti u !eskrajnosti svih njenih momenata i oso!ina. /stra$ivanje drutvene celine nije po"iv na nemo#u(e. .li mi nismo osu*eni ni na dru#u krajnost, na mrvice $ivota. ismo osu*eni na opisivanje !e"naajnih, malih i i"olovanih iseaka koji nisu pove"ani sa celinom drutva, koji o njoj veoma malo ili nita ne #ovore. 8o je la$na dilema. &r$ teko(a je dakle kako uspostaviti ve"u koja je i"#u!ljena, &a&o u#4o#taviti 4ove"ano#t i"'e9u 'ali78 o/rani$eni7 i#tra@iva$&i7 4ro;le'a i dru<tvene !eline ?strukture i ra"vojnih tendencijaA. 0eenje le$i u preokretanju nae# odnosa, u naputanju ta dva pola i"olacije. 'i ne prouavamo ni jedno ni dru#o samo "a se!e, kao dve linije koje se dodiruju, ve( istra$ujemo jedno 4o'o u dru/o/a. 'isaono osvajanje sveta kako to do!ro opisuje 2o#i& u svojoj 35ijalektici konkretno#6 je 4ro!e# &on&reti"a!ije koji

46

neprekidno &re e od !eline &a delovi'a i od delova &a !elini8 od #u<tine &a 4ojavi i od 4ojave &a #u<tini. + tom napredovanju slinom spirali apstraktno ra"miljanje i vra(anje injenicama stalno se i"menjuju. U"aja'no #e o#vetljavaju oda!rani deli(i svakidanjice i celina drutvenih "!ivanja ?injenice i teorijaA. e!rojni deli(i stvarnosti stalno se uo!liavaju u teorijsku celinu, da !i teorijsko miljenje "atim ponovo i"la"ilo u svet koji oekuje nje#ov odla"ak i sa!iralo novu #ra*u. )onavljam %ormulaciju 3u"ajamno osvetljavanje6. 8o je klju koji otvara ona vrata koja nas vode u smisleno istra$ivanje stvarnosti, od !leska koji otkriva samo krajiak jedne sliek do velikih otkri(a. )ri tome ni jedna od ove dve %a"e ?radnjeA nije superiorna ili in%eriorna, primarna ili para"itska, ve( se u povratnom toku dopunjavaju, slede nei"!e$an ritam misli. 8a %ormula na prvi po#led i"#leda kao lo#iki, duhovni princip. 'e*utim, ona je i"vedena i" same stvarnosti, to je alatka do!ro prila#o*ena svom predmetu o!rade. 4er ta "apravo "nai upo"nati stvarnost, koji nas put tome vodi= &tvarnost, i to je pravi misaoni re" prema po"itivi"mu, #tvarno#t nije 'e7ani$&i ";ir $injeni!a. +po"nati realnost ne svodi se na !eskonano pridodavanje injenica. 4er ako je stvarnost samo mehaniki "!ir veliko# !roja injenica i ni i" e#a dru#o# i"vodljivih elemenata, tada je ona u svojoj konkretnosti "a nas principjelno nesa"natljiva. 4er svakoj pojavi se mo#u pridodavati nove strane i aspekti, proputene ili dosda neprona*ene injenice. 8om !eskrajnom prikljuivanju nema kraja. /stra$ivanje podse(a na oveka koji u"aludno #asi $e* stalno piju(i slanu morsku vodu. -snovno pitanje nije u potpunosti injenica, skupiti Dsve injenice jo ne "nai upo"nati pravu stvarnost6. &a"nanje nije samo o#ledalo stvarnosti, ve( re%lektor koji je o!asjava, koji see mrak. 5rutvena celina nije haotina, nije !eskraj nepove"anih injenica. 8otalitet je stvarnost, celina koja je strukurisana, koja ima lo#iku po kojoj se stvara, odr$ava ili menja, - lo#iku strukture, socijalno# sistema, ra"vojnih tendencija. +po"nati pravi karakter to# totaliteta to "nai ra"umeti stvarnost u njenim unutranjim "akonitostima, unutranjoj pove"anosti koja se otkriva ispod povrnih i sluajnih pojava, u dijalektici delova i celine, unutranje sutine i pojavnih strana. -vakvo shvatanje konkretno-istorijsko# je u suprotnosti sa sirovim empiri"mom koji prianja samo u" sluajne pojavne o!like i koji ne mo$e da prodre do unutranje# je"#ra ?struktureA, do ra"vojnih procesa koji odluuju o sud!ini jedno# drutva. &ve o!lasti stvarnosti u stvari su &o'4le&#i #a#toja&a koji utiu jedni na dru#e. )ravi pro!lem istra$ivanja le$i u do!rom i"!oru repre"entativnih iseaka, ni"ova kljunih, 3privile#ovanih6 injenica koje cepaju "avesu i otkrivaju strukturu i ra"vojne tendencije, koje !acaju svetlo na celinu, na ukupan tok. Mmpirijski istra$ivati to "nai tra#ati "a repre"entativnim celinama koje mo$emo neposredno ?iskustvenoA posmatrati i koje use!i sadr$e jake karakteristike drutvene celine, koje otkrivaju njenu prirodu. Hinjenice odra$avaju odre*ene komplekse. Eato je mo#u(e da jedan ni" injenica iska"uje vie a dru#i manje, ili da ista injenica !aca vie ili manje svetla "avisno od to#a kako istra$iva ume da im 3postavlja pitanja6, da shvati njihovo "naenje. 5a !i se do!ili "naajni i "animljivi od#ovori i pitanja upu(ena stvarnosti ?injenicamaA moraju !iti takva. 5ijalektika drutvene celine, njeno ra"umevanje, uvek je na krajni cilj, krajnji predmet istra$ivanja. .li do nje na $alost ili na sre(u nema direktno# puta. 5o nje se mo$e sti(i samo preko istra$ivanja u$e# predmeta koji predstavlja na neposredni i u$i istra$ivaki "adatak. 8eorijski okvir sa svoje strane odnosi se na oso!enosti celine, to je taj veliki posrednik koji upravo i spaja velike sa malim, svakodnevnim pro!lemima. 8eorijski okvir je dakle, po prirodi stvari, uvek iri od neposredno# empirijsko# "ahvata, ne "avisi iskljuivo od to#a ta (e se mo(i neposredno proveriti. a kraju krajeva ni ne postoji mehanika, #vo"dena,

47

3stopostotna6 neposredna empirijska proverljivost ?veri%ikacijaA jedno# teorijsko# koncepta. )oslednja veri%ikacija je sama istorija, istorijska evidencija, sam $ivot. / naj"ad da pomenem i poslednju taku: va$no je da imamo na umu i o;rnut #'er. 0epre"entativne injenice !acaju svetlo na celinu drutveno# stanja. .li isto tako i pojedinane injenice postaju shvatljive samo u kontekstu celine, pomo(u celine se mo#u ra"umeti i o!jasniti. Hinjenica otkriva Ddru#oD3?totalitetA ali se pomo(u to# dru#o# i de%inie. /"olovane injenice su istr#nuti momenti i tek uklapanjem u od#ovaraju(u celinu do!ijaju o!janjenje, i vie od to#a @ istinitost. 3Hinjenice su i%re stvarnosti, one se dei%ruju pomo(u celine kojoj pripadaju6. &a"nanje jedno# "!ira injenica postaje potpuno kada sa"namo njihovo mesto u ukupnosti date stvarnosti. / naj"ad, ak i samo shvatanje neke injenice je uslovljeno i celokupnom koncepcijom stvarnosti. )rema tome, veliki !roj u"roka drutvenih pojava, procesa, odnosa - celina drutvenih "!ivanja, celina drutvene "!iljnosti, se o!likuje i iska"uje u u"ronom kompleksu koji je u svom delovanjuuo uvek neto vie i kvalitativno dru#aije od prosto# "!ira njihova. 8o (e opredeliti trovrstan metodoloki pristup u promiljanju i o!janjavanju slo$enih drutveni# pojava. >. Teoret#&i8 odre*ena drutvena pojava mo$e se posmatrati u sistemu sveopte uslovljenosti dru#im pojavama. 0e(i da je Dsve 3slovljeno svimD nij6 neistina, ali to nam jo nita ne ka"uje. )remda to "namo, mi smo ne"adovoljni i odluni da tra#amo "a speci%inim u"rocima. 4er stanje u"ajamno# usklovljavanja je suvie iroko i ne pru$a mo#u(nosti da vidimo kako to da su jedne pojave neposrednije i vr(e ve"ane jedna "a dru#u, dok su dru#e pove"ane posrednije i la!avije. Eakon ?teorijaA sveopte pove"anosti nita nam ne #ovori o inten"itetu delovanja jednih pojava na dru#e, 3odnosu mere6, 3indeksu delovanja6, ne pita se o #'eru to# delovanja, ne sadr$i ideje o ra"voju pojava, ne o!janjava &valitativne promene pojave, ne pru$a nikakve &riteriju'e "a ra"likovanje !itno# od neva$no#, nu$no# od sluajno#, opte# od pojedinano#. 2. -!janjenje odre*ene drutvene pojave nije u tome da se ka$e da je ona uslovljena svim i svaim, ve( da se i" o!ilja tih ve"a i"dvoje dovoljni i nu@ni u#lovi "a njeno o!janjenje, a da se svi ostali "anemare. )raktino je, dakle, !roj uslova koji odre*uju pojavu o#ranien i mno#o u$i od sveopte uslovljenosti. )rema tome, proces u"rono# istra$ivanja je proces utvr*ivanja #ranica, tj. proces od!acivanja ne!itnih elemenata i" situacije koja i njih o!uhvata. 0adi se, dakle, o seriji sukcesivnih diskriminacija. 3. 5o koje nas mere u o!janjenju pojave interesuju ve"e te pojave sa dru#im pojavama u konkretnoj situaciji nije samo stvar teorije, ve( i praktino# cilja istra$ivanja. &asvim je lo#ino pretpostaviti da se neka pojava dade o!jasniti u"imanjem u o!"ir jedno/ jedino/ u#lova, ali to je u naoj o!lasti re*i sluaj. Gada !i svaka posledica !ila i"a"vana uvek samo jednim u"rokom, onda !i utvr*ivanje drutvenih "akona !ilo lako i prosto. .li ovu pretpostavku odmah o!araju sluajevi: aA #de jedna posledica nastaje usled delovanja mnotva uslova, !A #de posledice ra"liitih u"roka mo#u da !udu sline ili istovetne, cA #de jedan uslov i"a"iva ni" posledica. )rirodne pojave imaju #talnu a drutvene pojave, drutvena do#a*anja, drutveni procesi, drutveni odnosi, dina'i$&u #tru&turu. + prirodnim naukama: hemiji, %i"ici, !iolo#iji, ..., prema nala"ima 4. G. Pal!raith-a promene su pove"ane s otkri(em, odnosno s napretkom "nanja. Pred'et &oji #e 4rou$ava ne 'enja #e. . u drutvenim naukama ne samo da se menja domet "nanja ne#o i 4red'et 4rou$avanja. /" dinaminosti strukture drutvene pojave proi"la"i da je potpuna deskripcija i o!janjenje samo ideal. E!o# to#a su metodolo"i u drutvenim naukama i skloni da

49

i"me*u ra"liitih inilaca koji tvore drutvenu pojavu i"a!eru jedan i da nje#a pro#lase odluuju(im, temeljnim, prvo!itnim, 3u krajnjoj instanci6, presudnim, dominantnim. 4ednom to mo#u da !udu prosti fi"i$&o 3'aterijalni u#lovi8 dru#i put 4#i7olo<&i ili ;iolo<&i elementi ?te$nje, motivi, na#oniA, tre(i put u#tanove i dru<tveni o;li!i #ve#ti8 etvrti put i#torij#&e $injeni!e8 a slede(i put /eo/raf#&e8 de'o/raf#&e8 4ravne8 'oralne ili 4a& ne&e dru/e. 'e*utim, 3im se oda!ire jedan inilac i pomo(u nje#a nastoji da se o!jasni sve ostale, onda selekcija inilaca implicira odre*eno stajalite, tj. odre9enu teoriju i vredno#nu 4o"i!iju. )ri tome se mora imati na umu da pitanje mere delovanja ili relativne sna#e uticaja pojedinih inilaca mora dovesti u ve"u sa stepenom ra"vitka drutva, pri emu (e se poka"ati da od stepena ra"vijenosti drutva "avisi i to koji (e inilac u sklopu dru#ih inilaca imati prete$an uticaj. 8o "nai da odnosi i"me*u ra"liitih inilaca i njihova 3kau"alna te$ina6 ostaju empirijski otvorena pitanja i mi ih tre!a da rd$imo otvorenim da !ismo mo#li o!jasniti svaku istorijsku epohu u pojmovima te epohe i njenih dominantnih o!lika socijalne promene. &a"nanje mere delovanja pojedinih socijalnih inilaca nije od "naaja iskljuivo "a drutvenu praksu i praktinu politiku, ve( pre sve#a "a drutvenu nauku. 5rutvena nauka dola"i do sa"nanja o "naajnosti pojedinih inilaca u drutvu u#lavnom na tri naina: aA samom orijentacijom prema socijalnim iniocima ?opadanje uticaja prirodnih uslova na drutvenu or#ani"aciju i odnoseA, !A putem sna$ne pojmovno-lo#ike anali"e, i cA na osnovu !rojnih empirijskih istra$ivanja.6 -vom valja dodati i imati na umu slede(e: poto se drutvena pojava, proces, odnos, menjaju u toku vremena, 3mi ne mo$emo, na osnovu po"navanja njenih oso!ina u jednom trenutku, donositi si#urne "akljuke o njenim oso!inama u !udu(nosti. Hak naa sa"nanja o datoj pojavi mo#u da utiu na ponaanje te pojave, tako da (e se ona mo$da ponaati dru#aije ne#o to mi predvi*amo na osnovu sa"nanja koja smo ve( stekli o njoj.6 )rema tome: dru<tvene 4ojave8 4ro!e#e8 odno#e8 je dale&o te@e e/"a&tno 'eriti ne/o 4rirodne. Ali 4otre;na e/"a&tno#t u dru<tveni' nau&a'a je "natno 'anja ne/o u 4rirodni'. + prirodnim naukama ko!na #reka mo$e da !ude manja od >V, a "a drutvenu praksu i po#reka od 27W to ne mora da !ude. 5rutvene pojave, procesi, odnosi, imaju i#torij#&u di'en"iju @ istorija ?tradicijaA jeste oso!ena dimen"ija drtveno# $ivota @ da su pod uticajem prolih "!ivanja. .ko je to tako tada ni jedno drutvo nije ist o!lik. aime, u svakom drutvu postoje elementi ra"liitih epoha kro" koje je ono u svom istorijskom ra"voju, u svojim promenama, prolo, a na"iv do!iva po dominantnim o!ele$jima. +va$avanje istorije, odnosno ukljuivanje istorijskih dimen"ija u naunom projektovanju i %a"ama istra$ivanja ima 'etodolo<&i i antro4olo<&i "na$aj. 'etodoloki "naaj proi"la"i i" du;ine o;ja<njavanja dru<tveni7 4ojava8 4ro!e#a8 odno#a. 3&vako du!lje o;ja<njenje drutvenih pojava i procesa mora voditi rauna o njihovoj istorijskoj dimen"iji, tj. o istorijskim uticajima ije sa"nanje poma$e potpunijem ra"umevanju #avre'eno/ drutveno# "!ivnja kao i 'o/u e/ drutveno# kretanja. 'i, dakle, "namo da se naa ljudska drama odvija unutar tri dimen"ije: 4ro<lo#ti8 #ada<njo#ti i ;udu no#ti. 'i ne mo$emo potpunije ra"umeti nita to je ljudsko ako stalno ne vodimo rauna o aA 4ro<lo' iskustvu pojedinaca i #rupa, !A #avre'eni' uslovima drame e#"istencije, i cA ;udu i' aspiracijama ?ciljevima, svrhama, vrednostimaA pojedinca i drutvenih #rupa. )otre!a "a kom!inacijom istorijsko#, strukturalno %unkcionalno# i antropoloko# pristupa u i"uavanju drutvenih pojava poka"uje se u svojoj neodlo$nosti. -vakav pristup, kako vidimo, prosto name(e sama priroda drutvenih pojava.

4:

'i "namo da naa sadanjost, a i !udu(nost, nisu !e" ve"e sa prolo(u. .li !ilo !i po#reno "akljuiti da se priroda drutvenih pojava mo$e najpotpunije na(i u njihovoj istoriji. 'isao da "a o!janjenje savremenih do#a*aja moramo tra$iti i u"roke prolosti, ne "nai da su proli u"roci uvek najodluniji "a o!janjenje. 5irkem upo"orava: 3.ko su, naprotiv, svi #lavni u"roci drutvenih do#a*aja u prolosti, svaki narod !i !io samo produ$etak ono# koji mu je prethodio i ra"na drutva i"#u!ila !i svoju individualnost da !i jedino postala ra"ni trenuci jedno# i isto# ra"voja.6 /mpresionirani du#om istorijom koja le$i i"a njih, istoriari su esto uvereni da se svaki savremeni do#a*aj mo$e o!jasniti jedino nje#ovom istorijom. /storiju tre!a uva$avati, ali ne i o!o$avati. ... Gasniji pisci su esto upo"oravali da postoji jedna neotu*iva i neiskorenjiva struktura shvatanja koja nije naa vlastita tvorevina, ve( nam je data i na'etnuta od strane drutva - itav jedan anapart pojmova i kate#orija u ijem okviru je individualno miljenje, koliko #od da je smelo i or#inalno, 4ri'orano da se kre(e. + tom smislu je 5irkem !io u pravu kada je #ovorio o 4rinudi koju na individualnu svest vre drutvene ustanove ?institucijeA. 3Golektivna svest6 u ovom kontekstu "nai samo to da u samim individualnim svestima postoji cela o!last predstava, te$nji, motiva i miljenja koja se ne o!janjavaju psiholo#ijom pojedinca, ve( samom injenicom drutveno# $ivota u ko#a pojedinac ula"i i ne "naju(i esto da se samo ukljuuje u ve( o%ormljenu strukturu proi"vodnje, ra"mene, potronje, u odre*enu strukturu miljenja, shvatanja, je"ika ... / ovih nekoliko metodolokih napomena sasvim je dovoljno da uka$u na speci%inost drutvenih pojava i na jo jedan elemenat ?%aktor tradicijeA koji se mora u"eti u o!"ir, i, koji si#urno ula"i u slo$enu strukturu nauno# o!janjenja. 4er, kako ka$e N. Nlora, nijedno do!a nije tako novo da se u njemu ne !i nala sva vremena. 8radicija je $ivi duh, istorijsko pam(enje to pove"uje $ive i mrtve, po!eda nad smr(u. &amo primitivna drutva nemaju istoriju ?prolostA ili ona drutva koja su "a!oravila svoju istoriju... /storija je, naime, sve ono to se desilo ?prolostA. 8radicija je sve ono to smo 'i i"a!rali i" te prolosti kao vredno#t. 8radicija je, prema tome, ono to smo oistili od istorije, jer je svako nekritiko identi%ikovanje sa celom istorijom osu*eno na ponavljanje istorije ?prolostiA i svih onih iracionalnosti na koje nas podse(a istorijsko pam(enje. &vakako da se i"!or i" prolosti mora o!uhvatiti na osnovu najra!ionalniji7 i naj7u'aniji7 kriterijuma. -no to i" istorije usvojimo s !"irom na te kriterijume predla$em da na"ivamo tradi!ija ili &riti$&a =nau$na> #ve#t o i#toriji. -va kritika ?naunaA svest o istoriji ne tre!a se !rkati sa i#torij#&o' #ve< u ?masaA, jer je ova poslednja optere(ena predrasudama, le#endama, nacionalnim mitovima, itd. / !a i" ovih ra"lo#a i#torij#&a #ve#t ?masaA se poka"uje delotvornija i sna$nija u odnosu na kritiku ?naunuA svest o istoriji. 4er mase ne prihvataju ideje "!o# to#a to su i#tinite, ve( "!o# to#a to su fun&!ionalne. .ko je re o potpunom raskidu sa prolo(u, onda to mora da "nai i pri"navanje da u prolosti nema ni<ta to !ismo "adr$ali kao vredno#t. .ko nije re o potpunom raskidanju sa prolo(u, onda to opet, mora da "nai da prolost sadr$i u se!i neku vrednost ili 'o/u no#t koju valja oslo!oditi i "a koju se vredi "alo$iti. 'oramo, dakle, pri"nati, da smo tim selekcionisanjem i" prolosti ?3"drava tradicija6A ouvali istorijski kontinuitet, to "nai i mo#u(nost da i" istorije neto nauimo. 4er, kako ree pesnik N. <iler, 3nema nijedno# me*u vama svima kome istorija ne !i imala neto va$no da ka$e.6 /nteresovanje "a istoriju u procesu projektovanja istra$ivanja nema samo metodoloku vrednost ve( je ono od ire# @ antro4olo<&o/ "na$aja. aime, ono to danas "namo jeste 3da ra"liita drutva ?ili ra"liiti tipovi drutvenih strukturaA

57

pru$aju i ra"liite 'o/u no#ti "a ra"vita& li$no#ti i &ulture. &i#urno je da pojedinac u de'o&rat#&o' drutvu mo$e svestranije ra"viti svoje intelektualne, voljne i emocionalne sposo!nosti ne#o to to mo$e u jednom totalitarno' drutvu ?drutvu u kome je nje#ov intelektualni, voljni i emocionalni $ivot stro#o kontrolisan i manipulisanA. Gada ne !ismo verovali i u iskustvu potvrdili da postoje i dru#i o!lici drutvene or#ani"acije, koji oveku omo#u(uju iri ra"mah nje#ovih ljudskih sposo!nosti i dispo"icija, ra"liiti od onih u kojima se ve( $ivelo ili sada $ivi, onda !i !ila !esmislena svaka !or!a "a smislenu i"menu postoje(e drutvene strukture. Hinjenica je, prema tome, da je i postoje(a struktura samo jedna od 'o/u no#ti koja se reali"ovala i da su isto tako postojale i dru#e mo#u(nosti. 3Oela istorija le$i i"a nas kao #i#antska la!oratorija u kojoj su svi mo#u(i eksperimenti !ili i"vreni da !i se nala %ormula drutveno# $ivota koja !i od#ovarala vrsti 3ovek6. 'i ne mo$emo menjati prolost, ali mo$emo !udu(nost, jer ona tek tre!a da se do#odi. 3 ae interesovanje "a istoriju nije re"ultat uverenja da je !udu(nost nei"!e$na, da je !udu(nost determinisana prolo(u. 8o to su ljudi u prolosti $iveli u drutvu odre*enih vrsti ne postavlja preci"ne a ni apsolutne limite u odnosu na vrstu drutva koje !i oni eventualno !ili u mo#u(nosti da stvore u !udu(nosti. 'i istoriju prouavamo da !ismo ra"umeli alternative u ijim su okvirima ljudski ra"um i ljudska slo!oda sada u stanju da stvaraju istoriju. 'i prouvamo istorijsku socijalnu strukturu da !ismo, ukratko reeno, kro" nju i"nali naine kako da se na nju utie, odnosno na koje se naine mo$e uticati. 4er, jedino (emo tako !iti u stanju da sa"namo dokle ljudska slo!oda mo$e da ide i kakav je njen stvarni smisao6. 4edno pitanje tre!a uvek i ponovo pitati: ako je to sve ve( !ilo tako u istoriji, da li je tako i moralo !iti= 'arksistika te"a o istorijskim mo#u(nostima od!ija stro#i deterministiki od#ovor. /storija je "!ir sve#a ono#a to je mo#lo da !ude i"!e#nuto. 32udimo mudriji da !ismo !ili manje !edni6 ?'arksA. Gonano, ako nismo "adovoljni istorijom koju smo propatili, onda joj jedino mo$emo uputiti onaj isti pri#ovor koji je &en &imon pre!acio Nrancuskoj revoluciji: 34a joj "ameram ne "a ono to je !ila, ne#o "a ono to nije !ila, a to je mo#la da !ude6. . mi "namo ta je istorija u#lavnom !ila. Hitaju(i istorijske opise pojedinih do#a*aja ne mo$emo se oteti utisku da je istorija jedno o#romno #ro!lje. 3/storija ovjeanstva pisana je krvlju i su"ama, a me*u hiljadu okrvavljenih statua u prolosti rijetko !i sinula jedna, prekrivena sre!rom do!rote. 5ema#o"i, varalice, oceu!ice, i u!ice prijatelja, silom opijeni e#oisti, %anatini proroci koji su lju!av propovijedali maem, !ilo je uvijek isto, i uvijek su !ili trpeljivi narodi, #onjeni jedni na dru#e u !esmislenom u!ijanju "a cara, kraljeve, reli#iju i ludake @ !e" kraja6 ?0emarkA. / na kraju ovo# nae# ra"miljanja o antro4olo<&o' "naaju i"uavanja istorije valja se "apitati: "ato je uvek nanovo potre!no i vredno ra"miljati o istoriji i istorijskim do#a*ajima= 5ru#im reima, "ato se istorija uvek i"nova pie= Eato svaka #eneracija nanovo pie istoriju= Eato je uopte potre!no da se reinter4retiraju istorijski do#a*aji= )otre!a "a stalnom rekonstrukcijom istorije i istorijskih do#a*aja poka"uje se dvostruko uslovljena: teorij#&i i 4ra&ti$no. aime, jedan istorijski do#a*aj mo$e se nanovo tumaiti s o!"irom na neku novu teoriju o istorijskom do#a*anju, u kom se sluaju itav do#a*aj javlja u jednom novom svetlu i novim dimen"ijama koje nisu mo#le da !udu "apa$ene primenom stare teorije. /sto tako istorijski do#a*aj se mo$e nanovo rekonstruisati u #&ladu # novoot&riveno' eviden!ijo'8 u kom sluaju se popunjava mo"aik istorijsko# o!janjenja onim podacima koji su do tada ostali u tami i !ili neotkriveni i nepo"nati. jihovim otkrivanjem !aca se novo svetlo na istorijski

5>

do#a*aj i on "a nas postaje neto dru#o ne#o to je !io u interpretacijama koje nisu u"imale u o!"ir te podatke ?dokumenteA. ije redak sluaj da se itava istorija ili pojedini istorijski do#a*aji reinterpretiraju s vremena na vreme u skladu sa praktinim intere#i'a neke drutvene #rupe ?o!ino #rupe na vlstiA. 8o je ideolo<&a interpretacija istorije i istorijskih do#a*aja. 'i "anamo da je ideolo#ija jedan speci%ian nain interpretacije drutvene stvarnosti @ u odnosu na #rupni interes. /stina se de%inie kao sve ono to ne protivurei interesima #rupe. eistina je sve ono to se kosi sa #rupnim ?klasnimA interesima. /deolo#ija se tako poka"uje kao koristan nain po#reno# shvatanja drutvene stvarnosti. 2ilo je pokuaja da se itava istorija ponovo pie u #&ladu #a nei&' ljud#&i' idealo' ili vredno< u. )o"nat je pokuaj Ke#elove %ilo"o%ije istorije #de je Ke#el nastojao da oceni istoriju i istorijske do#a*aje s o!"irom na to koliko su oni doprineli ljudskom oslo!a*anju. (lo;oda se javlja kao osnovni kriterijum ra"umnosti istorijsko# do#a*anja. arodi koji nisu doprineli idealu slo!ode @ nemaju istoriju. Ea Ke#ela je itava istorija na4redovanje u #ve#ti o #lo;odi. /nteresantno i instruktivno !ilo !i ponovno pisanje istorije s o!"irom na jedan osnovni kriterijum: 'o/u no#ti &oje #u 'o/le da #e o#tvare a ni#u #e o#tvarile u i#toriji. + istoriji su se e(e ostvarivale one ne/ativne mo#u(nosti koje su se mo#le i"!e(i u" vie do!re volje i samosvesti istorijskih su!jekata. 8akav nain pisanja istorije ostaje kao istorijski "adatak. )raktine i teorijske potre!e "a stalnom rekonstrukcijom istorije dovode nas do ne"ao!ila"no# pitanja: 35a li je istorija ono to se doista do#odilo, ukoliko smo mi, uopte, u stanju da sa"namo ta se doista do#odilo, ili je istorija ono to su ljudi "apamtili, i"mislili ili prepravili prema svome ukusu= ije li nacionalna svest po nekom svom tipu jedan vid reli#io"ne svesti koju nikkvi empirijski doka"i i racionalni ar#umenti ne mo#u da pokole!aju, i"vedu i" ravnote$e, pomute i uine dru#aijom= .ko je tako, a ma koliko $elili da ne !ude tako, primeri i" istorije #otovo svako# naroda su tu da nas uvere u to da je le#endarna istorija kao %aktor %ormiranja drutvene svesti nesumnjivo jaa od one naune i kritike, onda emu, "apravo, ta nauna i kritika istorija koja samo mo$e da povredi, ponekad, nacionalna ose(anja, da poremeti, privremeno, harmoniju i sklad koji svaka tradicija oliava, ali neto, !ar ono !itno, u istorijskoj svesti ne mo$e da i"meni6. .ko nauka "adovoljava jednu od osnovnih ljudskih potre!a i ako ona svojim otkri(em o!o#a(uje oveanstvo tada je nauka vredno#t, a nauna istina jedna od %undamentalnih vrednosti. -vo mno#i %iloso%i, 3ak i specijalisti u teoriji vrednosti, ne uvi*aju: kod njih (emo se esto sresti s tendencijom da se pro!lematika vrednosti ra"matra samo u okviru etike, kao sinonim do!ra. 5ru#i o!lik nera"umevanja istine kao vrednosti nala"imo kod svih savremenih 3realista6, koji istinu projektuju u s%eru !i(a van oveka, ili tvrde da su istina i injenice @ jedno isto. /stina je vrednost u istom smislu u kojem je vrednost moralno do!ro ili umetniko delo @ jer je predikat koji ocenjujemo, tamo ocenjujemo ljudske postupke ili umetnika dela, ovde ljudske tvrdnje. 0e(i da je jedan stav istinit, "nai ?i"me*u ostalo#A re(i da vredi, da se na nje#a mo$emo osloniti, da on "adovoljava nae intelektualne, ieventualno praktine potre!e. aravno, kada !ismo, kao Garl )oper ? imno#i savremeni 3realisti6A, smatrali da samo !o# "na istinu dok ljudi "a svoje teorije mo#u da ka$u samo to da dosad nisu po!ijene, ne !ismo mo#li da insistiramo na vrednosnom karakteru istine i" prosto# ra"lo#a to je u jednoj humanistikoj %ilo"o%iji pojam vrednosti "a koju samo !o# "na, uopte svaki transcendentalni pojam vrednosti, !esmislica. Hoveku dostupna, relativna istina jeste o;je&tivna ali ipak ljud#&a vrednost.

52

+ okvirima jedne koherentne humanistike %iloso%ije, ra"like i"me*u sa"najnih i vrednosnih stavova, pa ak i i"me*u stvari i vrednosti, ne mo#u !iti tako otre kao to neki %iloso%i ?naroito po"itivistiA misle. Potovo svaki o!jekat koji je ovek praksom preo!ra"io, "adovoljava i"vesnu ljudsku potre!u i utoli&o predstavlja vrednost. +pravo utoli&o praksa i jeste svrhovit delatnost @ svrha je stvaranje predmeta koji "adovoljavaju materijalne, kulturne i dru#e potre!e ljudi. aravno, praksa nije samo materijalna proi"vodnja ve( i delatnost posmatranja, interpretacije ulnih podataka, "akljuivanja, raunanja, stvaranja modela. 'i sa"najemo mno#e o!jekte koji trenutno ne "adovoljavaju nae potre!e. 'e*utim, sve su to !ar potencijalne vrednosti - ovek neprestano otkriva sve nove i nove naine da koristi stvari koje su nekad i"#ledale totalno ve"vredne . +koliko u datom trenutku i postoje isti 3!e"vredni6 o!jekti, oni su kontinuiranim prela"om ve"ani s oi#lednim vrednostima kao to su va"duh, hrana, ode(a, materijali od kojih pravimo svoje instrumente, "#rade, slike, knji#e. .ko, "ahvaljuju(i i"vesnim matematikim %ormulama, uspevamo da u nuklearnom reaktoru menjamo unutranju strukturu hemijskih elemenata i proi"vodimo i"otope, i ako, "ahvaljuju(i unoenju malih koliina i"otopa u ljudski or#ani"am, uspevamo da ostvarimo kontrolu nad ra"liitim %i"iolokim procesima i da u nekim sluajevima posti#nemo i"leenje od i"vesnih !olesti, onda ceo lanac u"ajamno pove"anih o!jekata @ od matematikih sim!ola do i"otopa @ tre!a tretirati kao vrednost. .ko jedan o!jekat postane "nak "a dru#i o!jekat, koji je sa svoje strane "nak "a neki tre(i to "adovoljava neku nau potre!u @ onda je ceo ovakav sistem "nakova u stvari sistem vrednosti. .ko je tako, %iloso% humanistike orijentacije se nala"i suoen s ni"om pro!lema, poev od de%inicije pojmova vrednosti do ra"matranja raliitih o!lika, vrsta i kriterijuma "a ocenu vrednosti u ra"nim podrujima. &ve su to prete$no teorijski pro!lemi, reavaju(i ih, ostajemo o#ranieni okvirima sa"najne delatnosti @ konstatujemo, o!janjavamo, anali"iramo.6>6 ., stvarni istra$ivaki pro!lemi, pose!no u o!lasti drutvenih nauka su: kako !iti o!jektivan=, da li nauna o!jektivnost "ahteva vrednosno neutralna nauna istra$ivanja, odnosno da li istra$iva u o!lastima drutvenih nauka mo$e da iska"uje vrednosne sudove a da ipak ostane o!jektivan= -vi pro!lemu su i !itni i aktuelni "!o# slede(e#: /stra$iva drutvenih pojava, procesa i odnosa je i sam deo tih pojava, procesa i odnosa @ 4o#'atra$ i u$e#ni&a. /stra$iva drutvenih pojava, procesa i odnosa ima li$ne intere#e i vredno#ti. 3-no to na"ivamo ne4o#rdni' posmatranjem jeste ista ilu"ija, ako mislimo da je ono to takvim posmatranjem do!ijemo neposredno, nepatvoreno, isto iskustvo. 'i nemamo neposredan ?o!jektivanA dodir sa injenicama u tom smislu da ih mo$emo posmatrati ne"avisno od naih iskustava, pojmova i teorija, nae# je"ika, na<i7 li$ni7 intere#a i vredno#ni7 orijenata!ija. -vo su apriorni elementi percepcije. )siholoka je injenica da ispitivai o!ino posmatraju ono to su i"ve$!ani da posmatraju i da istra$iva koji stalno vri posmatranje ne #leda samo u pojedinsot koju posmatra, ne#o je i tra$i. eko je do!ro primetio da nain na koji mi vidimo stvari i do#a*aje jeste u isto vreme i na in na koji ne uspevamo da vidimo dru#e, upravo "!o# navedenih apriornih elemenata te nae percepcije. 8o je si#urno istina da istorijsko i kulturno iskustvo, kao i celokupna struktura linosti, mo$e le$ati i"a naunikove hipote"e i uslovljavati nje#ovu percepciju do#a*aja. / tako se o!ino deava da,
16

'. 'arkovi(: navedeno delo, str. >5: i dalje.

53

o!janjavaju(i neku pojavu, unosimo u o!janjenjenae line interese i vrednosti. 8ako postaje ra"umljivo "ato se ista pojava opa$a i interpetira od #rupe posmatraa ra"liito, to "avisi od hetero#enosti njihovih linih iskustava i vrednosti, kao i od dru#ih %aktora.6 a istra$ivaa drutvenih pojava, procesa i odnosa deluje nje#ov 4olo@aj u dru<tvenoj #tru&turi. 3/stra$iva o!ino i sam pripada nekoj drutvenoj #rupi ?klasiA i teko se mo$e oslo!oditi dominantnih predrasuda i vrednosti svoje drutvene sredine ?#rupe, klaseA. ormativne ideje karakteristine "a nje#ovu drutvenu i kulturnu #rupu ?kalsuA po pravilu utiu na nje#ovo istra$ivanje opoev od i"!ora i %ormulacije pro!lema, pristupa, sakupljanja, klasi%ikacije, sistemati"acije, interpretacije i pu!likovanja podataka i nala"a. + ve(ini sluajeva istra$iva ak nije ni svestan uticaja to #a nje#ova drutvena #rupa ima na nje#a i nje#ov nauni rad.6 /stra$iva drutvenih pojava, procesa i odnosa naila"i na sna$an Got4or <to /a ra"ne dru<tvene /ru4e8 or/ani"a!ije i in#titu!ije 4ru@aju nau$no'8 tj. o;je&tivno' i javno' i#4itivanju.H )roces nauno# istra$ivanja, pored ostalo#, o!ele$ava suko! nauni i vannaunih interesa i vrednosti pa se istina veoma esto odre*uje kao sla#anje naunih ideja sa #rupnim interesima. Jrednosni stav u istra$ivanju drutvenih pojava, procesa, odnosa, 3nije mo#u(e i"!e(i u: o i"!oru podruja istra$ivanja ?svaki i"!or "ahteva vrednovanjeA, o oda!iranju pro!lema, o identi%ikovanju injenica, o or#ani"aciji materije, o %ormulaciji hipote"a, o proceni evidencije, odre*ivanju sadr$aja "akljuaka.6 5a !i nauka !ila vrednost, u punom "naenju te rei, neophodno je svesti pristrasnost istra$ivaa drutvenih pojava, procesa, odnosa, na najmanju mo#u(u meru. /" re"ultata metodolokih istra$ivanja i promiljanja proi"la"i da je "a ovo svo*ene neophodno: 5a istra$iva 3sasvim ja#no8 ra"/ovetno i e&#4li!itno i"ne#e vredno#ne 4ret4o#tav&e #vo/a i#tra@ivanja. 8e pretpostavke ne slu$e samo kao vrednosni okvir "a anali"u pojava, ve( i kao &riteriji "a o!enjivanje tih pojava.6-no to istra$iva drutvenih pojava, procesa, odnosa, 3tre!a i mo$e da uradi sastoji se u ja#no' i 4re!i"no' o/rani$avanju 4ro;le'a i#tra@ivanja8 4o#tavljanju najverovatniji7 7i4ote"a8 i#ti!anju 4rin!i4a "a #ele&!iju 4odata&a i defini#anju &lju$ni7 4oj'ova. )ri tome su od pose!no# "naaja one de%inicije kljunih pojmova koje omo#u(avaju uspenu o4era!ionali"a!iju, to "nai da se svi elementi pomo(u kojih se de%inie pojam mo#u empirijski i"meriti. )rela" sa isto pojmovno# na operacionalni nivo omo#u(uje 4roveravanje teorije.RR+spena operacionali"acija je uvek aktuelna jer, teorijski sistem !e" empirijske provere ne mo$e da sainjava teoriju o iskustvenim pojavama, procesima, odnosima. 5a istra$iva drutvenih pojava, procesa, odnosa, ta$no i 4re!i"no 4ri&u4lja 4odat&e. 3)ri tome on ne tre!a da iskljuivo prikuplja samo one podatke koji potvr*uju nje#ovu hipote"u, ve( i one podatke koji se ne sla$u sa nje#ovom hipote"om, poto (e #a pa$ljiva anali"a !a tih podataka mo#u(e odvesti do naputanja prvo!itne hipote"e i do postavljanja nove, koja (e se !olje sla#ati

54

sa injenicama. .ko istra$iva ima dovoljno sredstava, vremena i sna#e, do!ro je da podatke prikuplja ra"liitim tehnikama i da ih uvek upore*uje, to (e svakako doprineti vrednosti nje#ove kasnije anali"e.6 /stra$iva drutvenih pojava, procesa, odnosa, tre!a da u4ore9uje alternativne 7i4ote"e. 3 -n ne tre!a da eka da neko dru#i postavi dru#aiju hipote"u, ve( da sam po mo#u(nosti to e(e 4roverava svoju pola"nu hipote"u.6 /stra$iva drutvenih pojava, procesa, odnosa, mora da !ude uvek spreman, sposo!an i hra!ar da na4u#ti Gtradi!ionalno !enjene ideje u&oli&o nova eviden!ija to do"voljava.H /stra$iva drutvenih pojava, procesa, odnosa, tre!a da 4o#eduje #4o#o;no#t da vidi i u4ra@njava alternativne 'o/u no#ti inter4reta!ije. 3/stra$iva se ne tre!a ve"ati "a jedno jedino tumaenje prikupljenih podataka, ve( tre!a da mati pusti krila, da postane svestan 'o/u i7 tumaenja.6 /stra$iva drutvenih pojava, procesa i odnosa, tre!a #talno i na ;ri@ljiv na$in da dovodi u ve"u nje/ove "a&lju$&e #a 4ret4o#tav&a'a od &oji7 je 4o<ao. 3Hesto se neiskusan i neo!ra"ovan istra$iva i ne pita u kakvom odnosu stoje nje#ovi "akljuci prema pretpostavkama. -n ne ose(a potre!u "a lo/i$&o' 4rovero' svojih "akljuaka.6 /stra$iva drutvenih pojava, procesa, odnosa, tre!a da !ude #4re'an da #ledi odre9enu ideju #ve do njeno/ lo/i$&o/ "a&lju$&a. 3/stra$iva je du$an da na osnovu prikupljene evidencije i lo#ike ar#umentacije i"vede sve lo#iki mo#u(e "akljuke. -n ne tre!a da prav skokove i da namerno isputa one "akljuke koji mo$da o!araju nje#ovu hipote"u, ili se ne sla$u sa nje#ovim linim interesima i vrednosnom orijentacijom, ili pak "adiru u interese nekih mo(nih drutvenih #rupa.6 5a !i u!rao nauno validne plodove istra$iva drutvenih pojava, procesa, odnosa, mora da omo#u(i i ostvari G4roveravanje re"ultata i "a&lju$a&a od #trane dru/i7 i#tra@iva$a. / !a ova injenica da i dru#i istra$ivai, koriste(i iste hipote"e i iste metode, mo#u da provere !ilo ije istra$ivanje, #ovori o tome da naunik ne mo$e nita %alsi%ikovati u nauci, da je on po pravilu poten "ato to mora, a ne "ato to $eli ili to je moralniji od dru#ih.6 /stra$iva drutvenih pojava, procesa, odnosa, mora da !ude spreman i da upra$njava od/ovornu i #talnu &riti&u ideja i teorija8 i "a ra"'enu i#&u#tava kako sa istra$ivaima koji se !ave slinim ili istim pro!lemima tako i sa lo#iarima i %iloso%ima nauke. 1o#iari i %iloso%i nauke 3su u !oljem polo$aju da uoe nedostatke u istra$ivakom radu upravo "!o# to#a to sami nisu ukljueni u istra$ivanje i to su pro%esionalno upu(eni na &riti&u nauke. Gako "namo, ta kritika nauke jeste nau&a o nau!i.D/stra$iva drutvenih pojava, procesa, odnosa, u procesu istra$ivanja, a pose!no u nje#ovoj "avrnoj %a"i i"rie vredno#ni #udov. -no to je sada !itno jeste: sa ko# vrednosno# stanovita istra$iva to radi @ i"ri$e vredno#ni #udovK 3.ko on i"rie vrednosni sud u skladu sa nekim svojim li$ni' interesom ili interesom neke socijalne #rupe kojoj po ra"nim merilima pripada, onda je #otovo si#urno da je on pristrasan i neo!jektivan. .li ako on i"rie svoj vrednosni sud sa neko# univer"alno/ #tanovi<ta koje je dovoljno ra!ionalno i dovoljno 7u'ano da #a mo#u prihvatiti svi lanovi drutva, onda nje#ovo vrednosno rasu*ivanje nije u suprotnosti sa normama nje#ovo# nauno# rada. )rema tome, nauna o!jektivnost ne "ahteva nu$no vrednosno neutralnu nauku. aunik u ovom

55

sluaju mo$e da i"rie vrednosni sud, a da to ne ide na utr! nje#ove o!jektivnosti.6 ?;uro <unji(A. )roiruju(i ovekove vidike nauka jeste 'oralni $in. )osmatrano i promiljeno sa ovo# apsketa, a na osnovu prethodno ka"ano#, dola"imo do nala"a da u naunom istra$ivanju ne postoje moralne dileme. -ne nastaju i opstaju nakon otkri(a @ i"van nauno# rada. aime, primena sa"nanja jeste proces konkreti"acije otkri(a. 8o "nai, da u "avisnosti od to#a u kakvoj se aktivnosti konkreti"uju, otkri(a mo#u da doprinose e%ikasnosti moralnih i nemoralnih dela i delanja. Enai, u 4ri'eni C u te7ni!i C na'e u #e eti$&a 4itanja i dile'e C da li je 4ri'ena eti$&i 4o"itivna8 neutralna ili ne/ativnaK );o/ to/a i#tra@iva$ u 4ro!e#u ot&rivanja 'ora da i'a na u'u 'o/u u u4otre;u #vo/ ot&ri a8 jer #4o"naja u 4odeljeno' #vetu nije jedino o4<te do;ro &oje 'o@e da #e &ori#ti i &ori#ti #e "a o#tvarenje 4o#e;ni7 intere#a.

56

DRUGI DEO

POJAM I PRE!MET METO!OLO"IJE NAUNO" RA!A

57

*. PRET:O!NO O!RE'ENJE METO!OLO"IJE NAUNO" RA!A

2itan i aktelan deo nauke jeste njena 'etod. /" istorije i %iloso%ije nauke proi"la"i da su i predmet nauke i njen metod predmet nauno# sa"nanja odnosno predmet nauno# istra$ivanja. Nau&a &oja #e 4o#e;no ;avi nau$ni' i#tra@ivanji'a 'etoda =na$ina> &oji'a #e i#tra@uje 3 &oja #ti$e nau$no #a"nanje o 'etoda'a na"iva #e 'etodolo/ija. 5akle, 'etodolo/ija je nau&a o 'etodi'a #ti!anja nau$no/ #a"nanja odno#no o 'etodi'a nau$no/ i#tra@ivanja.>7 0a"voj naune misli i miljenja o!ele$ava pitanje da li je metodolo#ija kao pose!na nauka uopte mo#u(a i, ako jeste, koja je i kakva nauka= -vo pitanje nala"i svoje osnove u rasprostranjenim shvatanjima da je metodolo#ija lo#ika disciplina ili da je metodolo#ija disciplina epistemolo#ije ili #noseolo#oije, pa se smatra da: nauna disciplina dru#e nauke ?u ovom sluaju lo#ikeA ne mo$e da !ude pose!na nauka, i metod i predmet su !itni i nera"dvojni inioci svake nauke i naune discipline, pa su nauna sa"nanja i nauna istra$ivanja metode odre*ene nauke odnosno naune discipline, sastavni delovi te nauke, odnosno naune discipline. -!a su pola"ita na prvi po#led prihvatljiva. 'e*utim, u njima se previ*a da se radi o speci%inom predmetu metodolo#ije - metodu, odnosno nainu ?nainimaA nauno# sa"nanja i nauno# istra$ivanja predmeta nauke odnosno naune discipline. aime, na$in #ti!anja nau$no/ #a"nanja odno#no nau$no/ i#tra@ivanja nije $inila! 4red'eta nau&e 3 nau$ne di#!i4line8 ve 'e9u nji'a 4o#toji fun&!ionalni i nor'ativno3in#tru'entalni odno# u &o'e 'etod i'a 4olivalentnu ulo/u . 'e*u"avisnost predmeta i metoda mani%estuje se kao "avisnost i o!ima i nauno# sa"nanja o predmetu nauke od ra"vijenosti metode, dakle od naunih sa"nanja o prodornim i produktivnim nainima nauno# istra$ivanja i nauno# sa"nanja predmeta nauke. & dru#e strane, o!im i stepen nauno# sa"nanja o predmetu nauke omo#u(ava, odnosno o#raniava nauno sa"nanje i mo#u(nosti nauno# istra$ivanja metoda, tj. naina sticanja nauno# sa"nanja. 'e*u"avisnost predmeta i metoda nauke je neposredna, ali ona ne onemo#u(ava ve( "a7teva 4o#e;no #i#te'at#&o nau$no i#tra@ivanje i nau$no #a"nanje o 'etodu ='etoda'a>. eosporivo je da se u istra$ivanju ra"nih predmeta koriste iste metode u istim ili slinim varijantama i da se
17

)reu"imamo, operacionali"ujemo i prila#o*avamo nala"e &. 'ilosavljevi(a: I#tra@ivanje 4oliti$&i7 4ojava, /nstitut "a politike studije, 2eo#rad, >:97., i &. 'ilosavljevi(, /. 0adosavljevi(: O#novi 'etodolo/ije 4oliti$&i7 nau&a, &lu$!eni #lasnik, 2eo#rad, 2777.

59

ak kod ra"nih metoda javljaju isti inioci. 8ako*e, jasno je da ra"novrsna istra$ivanja koriste iste metode u ra"nim modalitetima, ali da "a sva nauna istra$ivanja postoje neka ista osnovna pravila. Nau$no #a"nanje o o4<ti'8 4o#e;ni' i #4e!ifi&ovani' 4ravili'a u #4rovo9enju nau$no/ i#tra@ivanja i #ti!anju nau$no/ #a"nanja o 4red'eti'a nau&e i nau$ni7 #a"nanja u4ravo "a7teva 4o#tojanje 4o#e;ne nau&e &a&va je 'etodolo/ija. /" sutine sa"nanja proi"la"i da je svako istinito i smisleno sa"nanje lo#ino, tj. da je u skladu sa normama lo#iko# miljenja. -vo po#otovu va$i "a nauno sa"nanje i nauno istra$ivanje. Eato se i metodolo#ija de%inie kao lo#ika disciplina. 'e*utim, 'etodolo/ija #e ne #a#toji #a'o od lo/i$&i7 4ravila . 8ako*e, uprkos univer"alnosti nekih od postavki lo#ike, ne 4o#toji #a'o jedan lo/i$&i #i#te' niti #a'o jedan lo/i$&i 4rava!. 1o#ika pravila su !itan sastavni deo metodolo#ije, koji je u primeni pove"an i uslovljen dru#im delovima metodolo#ije i dru#im metodolo#ijama i mo#u(nostima %ormiranja ra"nih spre#a lo#ikih pravila i inilaca dru#ih delova metodolo#ije. 8o je jo i"ra"itije kod metoda. -sim to#a neophodno je, ako i"lo$eni stav tre!a doka"ati, prethodno tano ra"#raniiti naunu disciplinu od nauka i nauku od nauke. 'etodolo#ija se de%inie kao nor'ativna nau&a. <ta "nai ovakvo odre*enje metodolo#ije= -no ka"uje da se metodolo#ija "asniva na sa"nanju da su njen 4red'et upravo 4roverena nau$na i#tra@iva$&a i#&u#tva i 4ravila o #ti!anju nau$no/ #a"nanja i o nau$no' i#tra@ivanju. Enai, 4red'et i#tra@ivanja u 'etodolo/iji #u nau$na #a"nanja o nau$no3i#tra@iva$&oj 4ra&#i i nor'e &oje 4ro4i#uju odre9ene a&tivno#ti i 4ona<anja u 4ro!e#i'a nau$no/ i#tra@ivanja i #ti!anja nau$no/ #a"nanja . 'etodolo#ija na osnovu svo# nauno# sa"nanja utvr9uje inter4reta!iju i 4ri'enu ve 4o#toje i7 i uvo9enje novi7 4ravila. )o tome metodolo#ija "aista jeste normativna nauka. 'e*utim, svaka nauka koja otkriva naune "akone, "akonitosti i pravilnosti koje slu$e "a i"#ra*ivanje odre*enih sistema i primenjivanje pravila, tako*e !i se mo#la smatrati normativnom. Potovo sve nauke !i se, po tako primenjenom kriterijumu, mo#le u!rajati u normativne. )ri de%inisanju metodolo#ije ne mo$e se i"!e(i pitanje: da li je ona 4reva#7odno teorij#&a ili e'4irij#&a nau&a= + tra$enju od#ovora na ovo pitanje valja imati u vidu da se u svim nauka pro$imaju teorijsko i empirijsko. &amo je u nekim naukama ve(a upu(enost na empirijske i"vore sa"nanja. &a"nanja nekih nauka su vie i neposrednije usmerena na primenu u stvarnosti svakodnevno# $ivota. /maju(i u vidu ulo#u empirijskih sa"nanja i primenu re"ultata istra$ivanja odnosno naunih sa"nanja metodolo#ije, ona se mo$e smatrati e'4irij#&o3teorij#&o' nau&o'.

$. SASTAVNI !ELOVI METO!OLO"IJE NAUNO" RA!A

/" ode*enja metodolo#ije kao empirijsko-teorijske nauka proi"la"i da u njen sastav ula"e sa"nanja mno#ih empirijskih i teorijskih istra$ivanja koja su se odnosila na predmete nauka, odnosno na predmet odre*ene nauke, "atim re"ultati empirijskih metodolokih istra$ivanja, teorijska istra$ivanja metoda, teorijska istra$ivanja predmeta nauka ?naukeA i, pose!no, lo#ika istra$ivanja. + tom smislu, sadr$aj sa"nanja koja ula"e u sastav metodolo#ije mo#la !i se svrstati u slede(e tri %unkcionalne celine, odnosno u tri pose!na dela:

5:

>. nau$na #a"nanja o 4ravili'a lo/i&e i odno#i'a 4ravila lo/i&e #a 'etoda'a i 4red'eto' i#tra@ivanja. 8aj deo !ismo na"vali lo#ikim delom. jime se vaspostavlja odnos i"me*u metodolo#ije i lo#ike. + ovom delu ra"reavaju se pitanja primene odre*enih lo#ikih postulata i pravila u okvirima utvre*nih paradi#mi nauke, sistema lo#ike, metodolokih pravaca i metode istra$ivanja u istra$ivanjima predmeta nauke i u istra$ivanjima metoda, 2. e4i#te'olo<&i ili #a"najni. + ovom delu ra"reavaju se pro!lemi odnosa i"me*u nauno# sa"nanja o predmetu i nauno# sa"nanja o metodu, kao i odnosi nauno# sa"nanja primenom odre*enih metoda u istra$ivanju predmeta nauka i pose!no u istra$ivanju metoda. -dnosi i"me*u ra"nih vrsta i tipova istra$ivanja i odnosi ra"nih metoda tako*e su inioci ovo# dela, i 3. nau$no3#trate/ij#&i. esporno je da je !itno svojstvo svake nauke ra"vojnost. 5akle, nauno sa"nanje se ra"vija pa se time ra"vija i nauka. + ovom delu se artikulie i ra"reava pitanje odnosa me*u"avisnosti ra"voja sa"nanja o predmetu i o metodu nauke. aime, ra"voj sa"nanja o predmetu nauke mo$e !iti usporen ili limitiran ra"voj sa"nanja o metodama istra$ivanja "aostajanjem ra"voja sa"nanja o predmetu nauke. Ea ovaj deo metodolo#ije mo#u se ve"ati i sadr$aji koji se odnose na tako"uvane naune revolucije. aime, pitanja odnosa nauno# sa"nanja o predmetu i metodu na odre*enom stepenu ra"voja otvara pitanje i %ormulie, ili !ar uka"uje na mo#u(nost od#ovora o valjanosti naunih paradi#mi ili njihovih delova. /" dosadanje istorije nauke proi"la"i da svaka radikalna promena u sistemu naunih sa"nanja o predmetu "ahteva du!oku promenu u naunom sa"nanju o metodu nauke, da svaka radikalna promena nauno# sa"nanja o metodu nauke vodi radikalnoj promeni u naunom sa"nanju o predmetu nauke. &kup velikih promena u naunom sa"nanju o predmetu i metodu nauke, naroito ako se promene odnose na postulativna i aksiomatska sa"nanja, vodi promenama u uspostavljenom sistemu nauno# sa"nanja, u nje#ovom poretku. 8ako se ostvaruje tok ulaska u tako"vanu naunu revoluciju odnosno u 4ro'enu nau$ne 4aradi/'e. Jeoma esto se, i opravdano, postavlja pitanje da li postoji samo jedna ili ima vie metodolo#ija - da li postoji samo jedna nauka o metodama nauno# istra$ivanja ili ih je vie= + od#ovoru na ovo pitanje valja po(i od to#a kako se metodolo#ija shvata. .ko metodolo#iju shvatamo kao nauku o metodama sticanja nauno# sa"nanja i nauno# istra$ivanja ure*enu u jedinstven sistem sa stro#o naunom sistemati"acijom i nauno utvr*enim strukturama, %unkcijama i odnosima, osnovano je #ovoriti o jednoj slo$enoj nauci koju ini vie delova - celinaC /ma osnova i "a suprotno shvatanje koje tvrdi da postoji vie metodolo#ija koje se me*uso!no "natno ra"likuju. )rema &riteriju'u odreda;a 4red'eta i odno#a 'etoda 4re'a nje'u naje(e se ra"likuju: O4<ta 'etodolo/ija @ i"uava opta pravila nauno# istra$ivanja, tj. ona koja va$e "a istra$ivanja svih vrsta i u svim naukama, Metodolo/ija 4rirodni7 nau&a @ istra$uje odnosno o!ra*uje metode nauno# sa"nanja i istra$ivanja koja se koriste u prirodnim naukama, Metodolo/ija dru<tveni7 nau&a @ !avi se metodama koje se upotre!ljavaju u drutvenim naukama,

67

Metodolo/ija 4ojedini7 nau&a =#4e!ijalne 'etodolo/ije8 &ao n4r 'etodolo/ija 4ravni7 nau&aA @ nauno i"uavaju metode koje se primenjuju u istra$ivanjima odnosno sticanju naunih sa"nanja u pojedinim naukama odnosno naunim disciplinama. -va klasi%ikacija, !e" o!"ira koliko i"#ledala uverljiva i koliko !ila korisna, ne opovr#ava stanovite da je metodolo#ija jedna nauka, jedan koherentan nauni sistem i poredak, u kome je samo predmet metodolo#ije klasi%ikovan po optosti. aime, nema doka"a "a eventualne tvrdnje da se pose!ne metodolo#ije !ave samo metodama koje se iskljuivo primenjuju u jednoj #rupi nauka ili samo jednoj nauci. )ose!ne metodolo#ije se, naprotiv, !ave naunim i"uavanjima svih metoda koje se koriste u istra$ivanjima - sticanju nauno# sa"nanja o pose!noj #rupi srodnih nauka odnosno u jednoj nauci ili jednoj naunoj disciplini. -snovni ra"lo# "a ovo je to se #&oro #ve 'etode &ori#te ili #e 'o/u 4ri'enjivati u i#tra@ivanji'a 4red'eta #va&e /ru4e #rodni7 nau&a8 ili #va&e nau&e odno#no nau$ne di#!i4line8 a #a'o #e 'odaliteti 4ri'ene 'anje ili vi<e 'e9u#o;no ra"li&uju. + metodolokoj literaturi "a ra"likovanje i klasi%ikaciju metodolo#ije koristiti se i &riteriju' 4aradi/'i8 odno#no 'etodolo<&o/ 4rav!a. 'e*utim, ni taj kriterijum ne opovr#ava jedinstvenost metodolo#ije kao nauke. -n samo uva@ava ra"li&e u 4ri#tu4i'a8 4o#tulati'a i a&#io'i'a 4ojedini7 'etodolo<&i7 4rava!a ili ta$nije nji7ove &on!e4tualne ra"li&e. Ali ni te &on!e4tualne ra"li&e8 'a &oli&o ;ile veli&e8 ne i#&lju$uju odno# o4<te/8 4o#e;no/ i 4ojedina$no/ $a& i &ada #e ra"li&uju u #tavovi'a o 'o/u no#ti'a i#tra@ivanja odre9eni7 4red'eta nau&e i valjano#ti i 4ri'enljivo#ti odre9eni7 'etoda. Gomparacija i"me*u stavova, na primer po"itivistikih i aksiolokih metodolokih pravaca, odnosno koncepcija, ilustruje to veoma jasno. )rema tome, 'etodolo/ija je #lo@ena nau&a $iji #i#te' i 4oreda& $ine 'no/i 'e9u"avi#ni i 'e9u#o;no u#lovljeni i 4ro@eti delovi &oji #e #a'o u#lovno 'o/u odvajati i tretirati &ao 4o#e;ni.

4. LO"IKE OSNOVE METO!OLO"IJE NAUNO" RA!A

-no to ini !itnu, lo/i$&u o#novu 'etodolo/ije nau$no/ rada je#u delovi lo/i&e &oji #e najne4o#rednije odno#e na 4ro!e#e i#tinito/ 'i<ljenja . -vi delovi lo#ike #adr@e ;itna 4ravila i u4ut#tva o i#tinito' 'i<ljenju . Gako je nauno miljenje po svojoj osnovnoj usmerenosti i te$njama u %unkciji sticanja i#tinito/ #a"nanja, neophodno je 4o"navanje i 4ri'ena lo/i$&i7 nor'i i#tinito/ 'i<ljenja. /" ovo#, kao i metodoloke literature, proi"la"i da lo#ike osnove metodolo#ije nauno# rada ine: defini!ije 'i<ljenja8 4rin!i4i i "a&oni i#tinito/ 'i<ljenja i 4itanja i'enovanja8 o"na$avanja8 "na$enja i je"i&a &ao #red#tva i 4red'eta 'i<ljenjaI o;li!i 'i<ljenja 3 u$enje o 4oj'u8 #tavu8 #udu i "a&lju$&u odno#no i#&a"ivanje8 #u9enje8 "a&lju$ivanje u&lju$uju i do&a"ivanje i o4ovr/avanjeI o#novne 'etode i nji7ovi 4o#tu4!i =anali"a 3 #inte"a8 a4#tra&!ija 3 &on&reti"a!ija8 #4e!ifi&a!ija 3 /enerali"a!ija8 dedu&!ija 3 indu&!ija i analo/ija odno#no &o'4ara!ija>.

6>

+ naunoj "ajednici 'i<ljenje se de%inie kao #lo@en 4ro!e# u &o'e #u #adr@ane 4#i7i$&e8 'entalne8 fi"i$&e i dru<tvene =L or/ani"a!ij#&e> &o'4onente . + procesu nauno# rada ono je uvek 4red'etno ?uvek se misli o neemuA, a odi#rava se kro" slede(e %a"e: o4a@anje 3 4red#tavljanje 3 4oi'anje =for'iranje 4oj'a> i 4ro'i<ljanje. I#tinito#t 'i<ljenja u procesu nauno# rada mo$e se na ra"ne naine odrediti, ali "a nae svrhe dovoljno je re(i da istinito miljenje i#tin#&i #a"naje 4red'et &oji #e i#tra@uje. -no saoptava tane tvrdnje o predmetu miljenja. 'e*utim, predmeti nauke su veoma slo$eni, pa se istinito miljenje ne mora odnositi na celu pojavu ili proces koji je predmet miljenja, ve( samo na neke nje#ove delove, svojstva, aspekte, momente, odnose. & o!"irom da je miljenje proces, kao i da su mno#i predmeti miljenja procesualni ?promenljivi i ra"vojniA, te da predmet miljenja nisu samo mani%estacioni o!lici pojava i samo aktuelna do#a*anja, i samo miljenje je, kao sa"nanje, ra"vojno. + tom smislu se mo$e #ovoriti o ra"liitim #te4eni'a i#tinito#ti odnosno po#renosti miljenja. 4edan od lo#ikih sistema valencije miljenja ra"likuje: aA mo#u(u istinitost, !A verovatnu, vA i"vesnu, i #A nu$nu istinitost. /sto tako ra"likuje: aA mo#u(u p#renost, !A verovatnu, vA i"vesnu, i #A nu$nu po#renost. /"me*u njih stavlja neodre*enost koja ih deli. 1o#ika po"naje i dru#e sisteme valencije kao to su dvovalentni ?istina i po#rekaA, trovalentni i polivalentni. u$no je ista(i da se u lo#ici javljaju i ra"li&e u 4rin!i4i'a pri emu se #u4rot#tavljaju 4rin!i4i for'alne8 ele'entarne lo/i&e 4rin!i4i'a dijale&ti$&e lo/i&e. Gao principi %ormalne lo#ike navodi se: aA prost identitet, !A prosta neprotivurenost, vA iskljuenje tre(e# i #A princip dovoljno# ra"lo#a. asuprot tome principi dijalektiko# miljenja !ili !i: aA princip slo$enosti, !A princip konkretno# dijalektiko# identiteta, vA jedinstvo suprotnosti, #A jedinstvo protivurenosti. & o!"irom da se 'i<ljenje u nau!i &re e od ra"li&ovanja8 4re&o #7vatanja odno#a8 4ore9enja do #jedinjavanja ra"li$ito/ , mo#u se evidentirati i mo#u(i "akoni istinito# miljenja. 8u se mo#u "apa"iti dve #rupe "akona. )rvu mo$emo na"vati "a&oni'a o#novni7 odlu&a i#tinito/ 'i<ljenja, a dru#u "a&oni'a i#itinito/ "a'i<ljanja 4red'eta. + prvu #rupu, me*u "akone osnovnih odlika istinito# miljenja mo$emo uvrstiti slede(e "akone: 4red'etno#ti - to "nai da je neophodno da se miljenje odnosi na neki predmet miljenja, #adr@ajno#ti - "ahtev da miljenje !ude ispunjeno odre*enim sadr$ajem,
62

odre9eno#ti - "ahtev da miljenje o predmetu nauke !ude odre*eno, o#novano#ti - "ahtev da miljenje !ude "asnovano, a ne proi"voljno, lo/i$&e 4ove"ano#ti - "ahtev "a lo#ikom kon"istentno(u i smisleno(u i #talno#ti i ra"vojno#ti. 5ru#u #rupu, u koje smo uvrstili "akone istinito# "amiljanja predmeta, ine dve pod#rupe, tanije jedan o4<ti "a&on o;je&tivno/ "a'i<ljanja 4red'eta i jedna pod#rupa koja o!uhvata pose!ne "a&one jedin#tva8 identiteta8 ra"novr#no#ti8 #u4rotno#ti8 4rotivure$no#ti odno#no ne4rotivure$no#ti i #talno#ti i ra"vojno#ti "a'i<ljanja 4red'eta. O4<ti "a&on o;je&tivno/ "a'i<ljanja 4red'eta "ahteva, kao to je ve( reeno, istinito "amiljanje predmeta predmeta - onakvo# kakav on "aista jeste. -vaj "akon ima univer"alno va@enje. )redmet nauke se mo$e, uopte u"ev, i nauno sa"nati samo ako je "amiljen tako da od#ovara realitetu na koji se odnosi. Jalja re(i, da se on veoma teko reali"uje kada su predmeti "amiljanja i"vesne duhovne tvorevine koje se tiu !udu(nosti, umetniki i dru#i sadr$aji, "naenje i smisao odre*enih poruka itd. Po#e;ni "a&oni su "natno jasniji i primenljiviji u procesu nauno# rada. )rema re"ultatima metodolokih istra$ivanja oni su: "a&on i#tinito/ "a'i<ljanja jedin#tva ra"novr#no/ - to podra"umeva shvatanja pove"anosti ra"nih inilaca kao istorodnih inilaca, "a&on identiteta, to podra"umeva shvatanje slo$enih, ali relativno i"dvojenih i relativno konstantnih pojava kao jednih. -vaj "akon se odnosi i na procese, deavanja, odnose, "a&on ra"li$ito#ti. -n se mo$e tretirati kao opti tj. posredstvom nje#a se identi%ikuju ra"liiti inioci u okvirima i sastavu jedno# i kao "akon proste ra"liitosti koji konstatuje ra"liku i"me*u odre*eno# predmeta u odnosu na sve dru#e predmete, "a&on #u4rotno#ti koji se tako*e mo$e posmatrati kao "akon opte i kao "akon proste suprotnosti. -pta suprotnost se konstatuje kada u jednoj pojavi imamo odred!e koje su me*uso!no suprotne, me*uso!no se uslovljavaju i prela"e jedna na dru#u. a primer: opte - pose!no, apstraktno - konkretno, itd. )rosto su suprotni inioci ili pojave kada su kvalitativno ili kvantitativno !itno ili maksimalno ra"iliti odnosno suprotni. "a&on 4rotivure$no#ti i ne4rotivure$no#ti koji se tako*e mo$e shvatiti kao opti i kao prost. +opte u"ev, svaki ra"vojan predmet sadr$i me*uso!no pove"ane, uslovljene i prela"ne protivurene inioce koji su neophodni nukleus ra"voja, i "a&on ra"vojno#ti i #talno#ti. -vaj "akon je usmeren na shvatanje procesualnosti odnosno ra"vojnosti svako# predmeta. 8ako*e, i miljenje o tom predmetu je ra"vojno. 0elativna stalnost je tako*e svojstvo svako# predmeta "amiljanja i ona se ispoljava kro" identitet i jedinstvo predmeta koji su relativno nepromenjivi, odnosno predmet je relativno identino jedan - stalan. Hesto se smatra da je osnovni, opti predmet miljenja stvarnost tj. sve komponente stvarnosti. -va odre*enje do"voljava ra"ne de%inicije stvarnosti. /" njih proi"la"i da je o4<ti 4red'et 'i<ljenja i #a"nanja u&u4no#t 4ojava8 4ro!e#a i odno#a do/a9anja i #tvari u 4ro<lo#ti8 #ada<njo#ti i ;udu no#ti. U@e odre9en8 &on&reti"ovan 4red'et 'i<ljenja i #a"nanja #u #vi $inio!i 4ojava8 4ro!e#a i odno#a i ;itni $inio!i
63

o&ru@enja u &oji'a #e oni odi/ravaju. 'o#li !ismo konstatovati da !i to !ili vre'e8 4ro#tor i 'aterija u &ojoj #e o#tvaruju8 "ati' $inio!i #tru&ture #tvarno#ti i #a#tava njeni7 4ro!e#a i 4ojava8 $inio!i fun&!ija i $inio!i odno#a i ve"a u 4ro<lo#ti8 #ada<njo#ti i ;udu no#ti. 'o#u(i su ra"ni kriterijumi "a klasi%ikaciju predmeta miljenja i sa"nanja u procesu nauno# rada. 'e*u njima su: #te4en i o;li& ra"voja 4red'eta. +nutar nje#a se ra"likuju: prirodne pojave, psihike pojave i drutvene ?or#ani"acioneA pojave i procesi. + okviru ovo# kriterijuma ra"likuju se i #tvari ?odre*eni materijalni sadr$aj u odre*enoj %ormi, relativno konstantne strukture i relativno samostalno# postojanjaA i 4ro!e# i kao 4ro'ena i ra"voj ije su komponente do#a*aji koji se javljaju kao momenti procesa koji je predmet nauno# rada. )o istom kriterijumu konstatujemo i pojavu koja je slo$enija i ima vii stupanj ra"vojnosti i udaljenosti od primarno#, ali "adr$ava svojstva neposredno# mani%estovanja odnosno odre*enih opa"ivih demonstracija, odno# 4re'a #u;je&tu. )o njemu ra"likuju se: aA predmeti ne"avisni od oveka, !A opa$eni predmeti i opa$aji, vA predstave i neulne slike i #A misli, a tome !ismo mo#li dodati i "amisli, ukoliko se ne uvr(uju u neulne slike. 0a"umljivo je da se ovde uvrste i ljudske tvorevine jer one nisu ne"avisne ili samo opa$ane, o;li& 4red'eta. )o tom kriteirjumu ra"likuju se: aA jednosni predmeti pod kojim se podra"umevaju jednosne celine i !A opti predmeti shva(eni kao: ?!aA jedno u mno#ome i ?!!A opte celine jednovrsno# ?mno#o jedno#A, #lo@eno#t 4red'eta. ajjednostavnija je podela na proste i slo$ene predmete. 'e*utim, u stvarnosti nema prostih ve( su svi predmeti slo$eni, samo je stepen slo$enosti nejednak. &lo$eni predmeti se ne ra"likuju samo po stepenima slo$enosti, koja se mo$e meriti !rojem komponenata, !rojem odnosa, slojevito(u itd. ve( i po karakteristikama unutranje pove"anosti inilaca. ajni$i o!lik slo$eno# predmeta je #&u4. Je"a i"me*u ra"novrnih inilaca skupa je sluajna i prete$no spoljanja. 'e*utim, insistiranje na ra"novrsnosti inilaca skupa, ovaj najni$i o!lik slo$eno# predmeta ini teko prihvatljivim "a nauku. &kupovi inae mo#u da !udu: aA konani, !A !eskonani, vA kontinuirani, #A diskretni. Mno<tvo je jedinstvo ra"novrsnih predmeta koji imaju neku "ajedniku kvalitativnu oso!inu ili !itni odnos. 'notvo !i mo#lo !iti jednovrsno @ dakle, mno#o jedno# i istovremeno jedno mno#o#a, ili ra"novrsno jedno mno#o#a. -no mo$e !iti i sre*eno i nesre*eno, itd. -!jektivno #ledano ra"like i"me*u skupa i mnotva teko je utvrditi na osnovu odreda!a ponu*enih de%inicija. )ojam mnotva u se!i sadr$i pojam
64

mno#o, a ta je to mno#o "avisi od okolnosti. A/re/at je mno$ina u kojoj su tano odre*eni odnosi lanova jednih prema dru#ima, ali unutar njih nije uspostavljen hijerarhijski red, tj. odnos viih i ni$ih lanova. .#re#ati mo#u !iti ra"ni, pa i or#ani"acioni. -r#ani"acioni a#re#ati su mno$ine koje nemaju uspostavljen unutranji vrst poredak, dinamine su i s pokretakom potencijom. Gru4a je mno$ina ma po emu jednovrsnih ili srodnih lanova or#ani"acije. Je"u i"me*u lanova #rupe mo#u initi !itne ili ne!itne oso!ine odnosno svojstva. -ve ve"e mo#u da !udu prostorne, %unkcionalne i td., a mo#u u jednu celinu da pove"uju ra"liite predmete. 8akve celine se na"ivaju !lok. 2la#a8 ra"red i rod su mnotva jednovrsnih lanova - inilaca koji ine celinu na osnovu nekih "ajednikih oso!ina odnosno svojstava. -va svojstva su !itna, a mo#u da !udu ve(e ili manje slo$enosti odnosno elementarnosti. Ni" i red imaju "ajedniku oso!inu da lanovi koji ih ine slede jedan dru#o# po nekom svojstvu. )ose!na karakteristika reda je da u se!i sadr$i hijerarhijsku odred!u "asnovanu na odre*enom svojstvu. Ea &ole&tiv je karakteristina unutranja pove"anost visoko# stepena i inten"ivni odnosi, a prvenstveno se odnosi na ljude i njihove ure*ene mno$ine. 8o je slo$en predmet a ine #a o!jedinjeni lanovi ra"nih ulo#a i %unkcija. Hlanovi, i ako ine delotvornu celinu, mo#u da !udu ra"novrsni i samostalni u dru#im %unkcijama i oso!inama. -snovi uspostavljanja kolektiva su ra"liiti, ali prvenstveno su %unkcionalni ili ciljni i svrsishodniC /" okvira kolektiva ne mo$e se iskljuiti ni pojam "ajednica, mada se on koristi u ra"nim "naenjima. (i#te' je u savremenim naunim istra$ivanjima !itan pojam, koji se de%inie se na ra"ne naine. Ea miljenje o sistemu !itne su odred!e: aA to je celina, !A u kojoj su uspostavljeni prete$no sa#lasni i %unkcionalni odnosi relativno stalnih inilaca strukture, vA u kome se vre odre*ene me*uso!no pove"ane %unkcije, #A koji kao celina vri odre*ene %unkcije u okru$enju, dA te$i odr$anju ravnote$e, *A prema okru$enju odnosi se kao pose!nost.

6. POSE;NOST METO!OLO"IJE NAUNO" RA!A

/" odre*enja da je metodolo#ija jedinstvena nauka, celovita, sa i"#ra*enim unutranjim sistemom i poretkom, proi"la"i upitanje da li je mo#u(a metodolo#ija nauno# rada= 5a !i se na validan nain od#ovorilo na ovo pitanje nu$no je prethodno od#ovoriti na slede(a !ar tri potpitanja: da li se uopte mo$e #ovoriti o jednoj metodolo#iji - dakle o jednoj metodolo#iji vie istovrsnih, srodnih nauka, da li je ta metodolo#ija pose!na nauka i kakav je njen odnos prema dru#im naukama, i kakav je njen odnos prema metodolo#iji kao nauci i ta nju ini pose!nom=
65

+ tra$enju od#ovora moramo po(i od de%inicije nauke i ponoviti da je nauka prete$no koherentan, slo$en i ra"vojan sistem i poredak aksioma naunih "akona, naunih "akonitosti i pravilnosti, naunih teorija, teorema i hipote"a i nauno# doka"ivanja i opovr#avanja. Nau&a i'a #voj utvr9eni 4red'et i #voj 'etod8 odno#no #voje 'etode. )rihvatimo li ovu de%iniciju kao valjanu, moramo da konstatujemo da jedan pravilno odre*en predmet lo#ino podra"umeva jednu nauku. 5ru#i "ahtev "a konstituisanje nauke je da svaka od njih tre!a da ima svoj metod sticanja nauno# sa"nanja odnosno nauno# istra$ivanja. 5a li je re o jednom metodu, ili se, kada se #ovori o metodu nauke podra"umeva sistemati"ovan korpus metoda i koncepcija istra$ivanja predmeta nauke= &ve anali"e dela koja se tim pitanjem !ave upu(uju na "akljuak da termin Dmetod naukeD ima svojstvo kumulativno# termina kome od#ovara sadr$ina pojma Dsistemati"ovan korpus koncepcija i metoda istra$ivanja predmeta naukaD. /"me*u speci%inosti predmeta nauke, odnosno naune discipline i naina istra$ivanja to# predmeta postoje "natne 'e9u"avi#no#ti. -ne se mani%estuju, !ar u tri vida: )rvo, kao koncepcija naina istra$ivanja predmeta koja mora da !ude ra"liita od dru#ih koncepcija !ar onoliko koliko im je predmet ra"liit od dru#ih i u onome u emu se predmet ra"likuje od dru#ih, 5ru#o, u speci%inosti primene metoda u istra$ivanju predmeta, tako da !udu primerene nje#ovim speci%inostima. 8re(e, u tehnikama, postupcima i naroito instrumentima, o!radi, interpretaciji podataka i "akljuivanju. .ko !ismo sledili sastavne delove metodolo#ije uopte, mo#li !ismo da utvrdimo slede(e #adr@aje #a#tavni7 delova 'etodolo/ije nau$no/ rada: )rvi, lo/i$&i deo ima isti osnovni sadr$aj kao i u svim metodolo#ijama drutvenih nauka u okviru istih lo#ikih sistema. 5ru#i, e4i#te'olo<&i deo, !a"iran je na sa"nanjima o pojavama, procesima i metodima njihovih istra$ivanja. 8re(i deo sadr$i sa"nanje o odnosima me*u"avisnosti ra"voja nauno# sa"nanja o procesima i pojavama, s jedne, i metodolo#ije odnosno metoda nauno# rada s dru#e strane. 'etodolo#ija nauno# rada istovremeno je deo - #rana metodolo#ije nauka i nauna disciplina. Njeni "ada!i proi"ila"e i" dve osnovne potre!e. )rvo, to su praktine potre!e i "ahtevi. 5ru#o, to su potre!e i "ahtevi nauke, nauno# sa"nanja i nauno# istra$ivanja, iji su predmet pojave, procesi i odnosi. /" to#a proistiu dva "ahteva upu(ena metodolo#iji: da o!e"!edi metode sticanja valjano# nauno# sa"nanja o pojavama i procesima koje se mo$e primeniti i u praktikovanju, i da i"na*e metode o sticanju sa"nanja i o nainima uspeno# osposo!ljavanja "a primenu naunih sa"nanja u praksi. /" konkretnih praksi proi"la"i da se ova dva "ahteva ne smeju pojednostavljivati i vul#ari"ovati, jer !i to vodilo ukidanju autonomije nauno# rada i nje#ovoj #ru!oj politikoj i dru#oj instrumentali"aciji to !i dovelo do #u!ljenja naunosti. 8a ista praksa #ovori o dru#oj i"vornoj potre!i, koja, tako*e, ima dva osnovna dela. )rvi je "ahtev "a naunim sa"nanjima o valjanim metodama istra$ivanja o predmetu nauke. 8o podra"umeva da 'etodolo/ija evidentira8 4rou$ava8 vrednuje i 4roverava 'etode &ori< ene u #ti!anju nau$no/ #a"nanja8 u#avr<ava i7 i re&on#trui<e i ot&riva nove 'etode $i'e ot&lanja 'etodolo<&a i 'etod#&a o/rani$enja u ra"voju nau&e. 5ru#i "ahtev je prou"rokovan prvim. /stra$ivanje i ra"voj metoda istra$ivanja

66

predmeta nauke "ahteva ra"voj teorije 'etodolo/ije i 'etoda i#tra@ivanja valjano#ti 'etoda i#tra@ivanja 4red'eta nau&e. )ada!i 'etodolo/ije, pojednostavljeno ka"ano, su da: ot&rije8 ra"vija i o'o/u i &ori< enje 'etoda "a #ti!anje nau$no/ #a"nanja o 4ojava'a8 4ro!e#i'a i 'etoda'a 4ra&ti&ovanja to/ #a"nanjaI ot&riva8 ra"vija i o'o/u i ra"voj 'etoda o#4o#o;ljavanja "a &ori< enje nau$no/ #a"nanja i 'etoda #ti!anja nau$no/ #a"nanjaI ot&riva8 ra"vija i o'o/u ava 'etode nau$no/ #a"nanja i nau$no/ i#tra@ivanja 4ojava8 4ro!e#a i odno#a &ao 4red'eta nau&ee i 'etode i"/ra9ivanja i 4rovere teorije o #tvarno#ti &ao 4red'eta nau&eI ot&riva8 ra"vija8 4roverava i verifi&uje 'etode i#tra@ivanja i da o to'e ra"vija teoriju.

7. NAUNE METO!E
7.*. Poja< na-=no> <e0oda
+ dosadanjem delu nae# i"la#anja upotre!ljavali smo veoma esto pojmove: nauno sa"nanje, nauno istra$ivanje i metod nauno# sa"nanja odnosno metod nauno# istra$ivanja. +potre!a pomenutih termina i pojmova u istim iska"ima uka"uje na ra"like u njihovom "naenju, ali i na njihovu pojmovnu i %unkcionalnu pove"anost. &vi ovi termini i pojmovi sadr$ani su i uslovljeni odred!ama pojma nauke odnosno nauno#. auka je ljudska-drutvena, u sutini intelektualna, dakle racionalna delatnost. /stovremeno ona je i re"ultat naune delatnosti. 4er, neosporivo je da deo nauke ine ve( steena, proverena, nauna sa"nanja, a deo smislena, ciljna, svrsishodna aktivnost sticanja nauno# sa"nanja. /" to#a mo$e da se i"vede "akljuak da je nauka istovremeno slo$en proces sticanja nauno# sa"nanja, ra"vojna struktura ve( steenih, kontinuisanih, proverenih i projiciranih i osnovano pretpostavljenih naunih sa"nanja o predmetu nauke i metodu sticanja nauno# sa"nanja o predmetu i o metodu nauke. &trukturu nauke, kao to je ve( ka"ano, ine: aksiomi, principi ?naelaA, nauni "akoni, naune teorije, naune teoreme, postulati, hipote"e, ar#umenti i kate#orijalno pojmovni aparat o predmetu nauke - po pravilu konstituisani kao sistem u okviru va$e(e paradi#me. &astavni deo te strukture - to# sistema su procedure istra$ivanja, doka"ivanja i opovr#avanja i procedure konstituisanja naunih i sa"najnih injenica. 4ednom reju, nau$ni 'etod #7vata #e &ao #i#te'at#&a !elina &on!e4!ija i na$ina i#tra@ivanja doti$no/ 4red'eta nau&e. 8o nam omo#u(uje da konstatujemo da je nau&a ela#ti$an i ra"vojan8 ali &on"i#tentan #i#te' &oje/ $ine dva 'e9u"avi#na i 'e9u#o;no 4ro@eta8 #lo@ena 4od#i#te'a. -vom !i se mo#lo dodati da u svakom od pomenuta dva podsistema otkrivamo teorijsku, duhovnu, intelektualnu komponentu i s njom pove"anu praktinu komponentu. 8ako*e, vidimo &o'4onente #a"nanja i &o'4onente 4ri'ene #a"nanja. Gomponente primene sa"nanja odnose se kako na primenu sa"nanja o predmetu "a delovanje i uspostavljanje odnosa prema predmetu nauke u svakodnevnom praktikovanju $ivljenja, tako i na metode sticanja nauno# i praktikovano# sa"nanja.

67

+ osnovi nauke nala"i se proces sticanja, demonstracije i primene nauno# sa"nanja. )okuamo li da de%iniemo pojam nauno# sa"nanja, nai(i (emo na slede(e naje(e stavove: prvo, da je nau$no #a"nanje ono &oje #e ti$e 4red'eta nau&e i do &o/a #e dola"i nau$ni' i#tra@ivanji'a i 4ri'eno' nau$ni7 'etoda, dru#o, da je nau$no #a"nanje i#tinito ili ;ar verovatno tj. naj;li@e i#tini o 4red'etu nau&e . -va dva naje(e i"ra$ena shvatanja sadr$e !itne injenice valjane de%inicije. -na jasno poka"uju da je nauno sa"nanje deo ukupno# ljudsko# sa"nanja. + sastav nauno# sa"nanja ula"e mno#i inioci ljudsko# sa"nanja kao to su odnos su!jekt - o!jekt sa"nanja, opa$anje, predstavljanje, miljenje, pove"anost i me*u"avisnost ulnosti i intelektualnosti, %i"iko# i psihiko#, itd. Gao i "a svako dru#o sa"nanje ljudi i "a nauno sa"nanje va$e "ahtevi da ono !ude 4red'etno8 lo/i$no - dakle smisleno, da !ude o#novano i 4ou"dano. /pak, postoje "natne i "naajne ra"like i"me*u ljudsko# sa"nanja uopte i nauno# sa"nanja. Ea nauno sa"nanje !itne odred!e su: odre9eno#t 4red'eta #a"nanja &oja je dovoljna da #e ono ra"li&uje od #vi7 dru/i7 4red'eta #a"nanjaI nau$no #a"nanje je #a"nanje &oje #e #ti$e verifi&ovani' 4ro!edura'aI ono je #i#te'at#&o i #i#te'ati"ovanoI ono je 4rete@no u#'ereno i 4lan#&oI nau$no #a"nanje je 4rovereno i 4odlo@no #talnoj 4roveri8 te je i#tovre'eno 4ou"danije od dru/i78 &riti$&o je i ra"vojno. )ose!no je va$na odlika nauno# sa"nanja da se ono, u savremenim uslovima, prvenstveno, stie nau$ni' i#tra@ivanji'a. . nauna istra$ivanja su ona koja se i"vode u okviru prepo"natljive paradi#me, odnose se na predmet odnosno de%inisane predmete de%inisanih nauka ili naunih disciplina i primenjuju od#ovaraju(e metode nauno# istra$ivanja. -vakva de%inicija nauno# istra$ivanja otvara !ar dva pitanja: ?>A da li pojam nauno# istra$ivanja podra"umeva ?ukljuuje u se!eA i naune re"ultate koje tim istra$ivanjem ?istra$ivanjimaA tre!a ostvariti=, i ?2A da li su mo#u(a nauna istra$ivanja o predmetima koji jo nisu o!uhva(eni odre*enim naukama - koji se jo nisu konstituisali kao nauni jer se jo nije konstituisala nauka o njima, pa se shodno tome, nije konstituisao ni njihov nauni metod= -d#ovor na prvo pitanje je oi#ledan: nauno sa"nanje je, u delu u kojem #a ine konstituisana nauna sa"nanja, re"ultat nauno# istra$ivanja. 0a"lo# "a i"vo*enje nauno# istra$ivanja je sticanje nauno# sa"nanja a "avrna %a"a nauno# istra$ivanja je utvr*ivanje re"ultata nauno# istra$ivanja - ostvareno# nauno# sa"nanja istra$ivanjem. 5ru#o pitanje je, u sutini, pitanje o ra"vojnosti nauke i nauno# metoda. 5va su osnovna naina umno$avanja nauka i naunih disciplina odnosno njihovih predmeta kao o!lika ra"voja nauke. )rvi je i"dvajanje nauka i naunih disciplina i njihovih predmeta i" dru#ih nauka. + tom smislu istra$ivanja su nauna jer se odi#ravaju u okviru ve( postoje(ih nauka i naunih disciplina. 5ru#i sluaj je nastanak potpuno novih, do tada nauno neistra$ivanih pojava i procesa, koje "ato nisu !ile predmet ni jedne nauke. a sadanjem nivou ra"voja ovo je malo verovatna mo#u(nost, ali i u tom sluaju se istra$ivanja mo#u "asnovati na analo#ijama, iskustvima i naunim sa"nanjima srodnih nauka kori(enjem njihovih metoda. )rilikom de%inisanja metodolo#ije kao nauke o metodu tvrdili smo da je metod nain dola$enja do istinito# nauno# sa"nanja. 8ermin metod vodi poreklo od #rke rei D'etodo#D ije je "naenje put, tra$enje. / naa re DnainD i #rka DmetodosD, ma koliko i"#ledale jasne na prvi po#led, ostaju nedovoljno preci"ne !e" !li$e# odre*enja

69

njihovo# sadr$aja. ain, u najirem "naenju podra"umeva ukupnost predu"etih radnji i upotre!u sredstava svih vrsta da !i se dolo do istinito# sa"nanja. )ostupci i sredstva sticanja istinito# sa"nanja veoma su rasprostranjeni u svakodnevnom $ivotu i u %unkciji su ra"nih vrsta istra$ivanja i ciljeva. -sim to#a, ako se nain - metod de%inie kao u&u4no#t radnji i #red#tava &oji' #e #ti$e i#tinito #a"nanje , ne ostaje nita i"van metoda tj. naina. 'o#li !ismo re(i da je ovakva de%inicija preiroka, ali je nju ipak teko o#raniiti. 'o#li !ismo da pokuamo da o#raniimo sadr$aj pojma pove"uju(i nameru da se stekne sa"nanje o unapred odre*enom predmetu, o!jektu sa"nanja, ali !i time sluajno, stihijno i u"#red nastalo sa"nanje !ilo i"van i odvojeno od naina. -no !i se, u tom sluaju, sticalo !e" ikakvo# naina, to !i !ila potpuno neosnovana tvrdnja. Eato de%inicija pojma Dnain sa"nanjaD kao opte#, mora da ostane vrlo elastina i da omo#u(i intuitivno ra"likovanje radnji i sredstava u %unkciji sticanja sa"nanja od ukupnosti procesa sa"nanja o odre*enom predmetu ?o o!jektu sa"nanjaA. 5e%inisanje pojma nauno# metoda tj. metoda nauno# sa"nanja neto je olakano postojanjem de%inicija nauke i predmeta nauke, kao i de%inicije nauno# sa"nanja. ajoptije reeno, 'etod nau$no/ #a"nanja je #'i#leno i #vr#i#7odno8 ra!ionalno &on#titui#an #i#te' ideja8 &on!e4!ija8 radnji =4o#tu4a&a> i #red#tava oda;ran 4o nau$ni' &riteriju'i'a i nau$no 4roveren u !ilju #ti!anja nau$no/ #a"nanja8 odno#no nau$no/ i#tra@ivanja o 4red'etu ili 'etodu nau&e. -snove ove de%inicije i"vodimo i" slede(ih postulata: Nau$na delatno#t8 a&tivno#t na #ti!anju nau$no/ #a"nanja8 na'erna je8 ra!ionalna8 u#'erena na o#tvarivanje nau$ni7 !iljeva i u to' #'i#lu 4lan#&a. )rema tome, ona nije stihijna, sluajna, nesistematska i proi"voljna. 8o su !itne ra"like u odnosu na sticanje sa"nanja uopte, (ti!anje nau$no/ #a"nanja u#'ereno je na nau$no defini#an 4red'et =nau$no3defini#ane 4red'ete> odre9en &ao 4red'et i 'etod nau&e, Po#tu4!i8 #red#tva8 &on!e4!ije i o4redeljenja ;iraju #e 4o utvr9eni' nau$ni' 4ravili'a i &riteriju'i'a i" reda ve 4rovereni7 =4roveravani7>, Pri'ena &on!e4!ije8 4ravila8 &riteriju'a8 4o#tu4a&a i #red#tava u 4ro!e#i'a #ti!anja nau$no/ #a"nanja u 4rvo' redu nau$ni' i#tra@ivanji'a #tro/o je &ontroli#ana i &riti$&i 4roveravana . aroito se pa$nja usmerava na odnos primenjeno# naina i do!ijeno# re"ultata u naunom sa"nanju. )rema tome, ;itna o;ele@ja 'etode nau$no/ #a"nanja 3 i#tra@ivanja odno#no nau$no/ 'etoda #u: nau$no#t8 ra!ionalno#t8 !iljno#t8 #i#te'ati$no#t8 &ontroli#ano#t i &riti$&o vrednovanje na'erno oda;rani7 &on!e4!ija8 4o#tu4a&a i #red#tava u o&viri'a odre9ene nau&e. 8ime dola"imo do slede(ih stavova: pojednostavljeno #ledano, najo4<tiji na$in #ti!anja nau$no/ #a"nanja je nau$no i#tra@ivanje, postoje ra"like i"me*u nauno# metoda istra$ivanja tj. metoda odre*ene nauke ?naukaA i metoda sticanja nauno# sa"nanja. Nau$ni 'etod i#&lju$uje #ve na$ine &oji ne'aju o;ele@ja nau$no#ti i nau$ne o#novano#ti , a metoda sticanja nauno# sa"nanja o!uhvata sve metode, sve naine kojima mo$e, namerno ili sluajno, racionalno ili intuitivno da se do*e do sa"nanja koje mo$e da do!ije status nauno#. -vo shvatanje omo#u(ava nam da ra"likujemo racionalno predu"ete radnje i i"a!rana sredstva radi sticanja nauno# sa"nanja o de%inisanom predmetu od podsvesnih,

6:

nadsvesnih, intuitivnih i dru#ih procesa koji se odi#ravaju nekontrolisani umom i voljom naunika - istra$ivaa a mo#u dovesti do sa"nanja, i naune metode u naunom istra$ivanju "ahtevaju &valifi&ovane #u;je&te nauno# sa"nanja.

7.$. Sa/0avni delovi na-=no> <e0oda

/" de%inicije da je metod nauke: nau$no o#novan i verifi&ovan #i#te' &on!e4!ija8 &riteriju'a8 4ravila8 4o#tu4a&a i #red#tava 4ri'ereni7 4otre;a'a efi&a#no/ nau$no/ i#tra@ivanja defini#ano/ 4red'eta i 'etoda odre9ene nau&e , proi"la"e dve va$ne konstatacije. )rvo, nau$ni 'etod nau&e je u #tvari #lo@ena !elovito#t C #&u4 ra!ionalno i fun&!ionalno 'e9u#o;no 4ove"ani7 'etoda u od/ovaraju i 4oreda&. 5ru#o, #va&i od 'etoda u&lju$eni7 u 4oreda& &oji na"iva'o 'etod nau&e8 i'a i#tu o#novnu #tru&turu. &ve ovo odnosi se i na metod revi"ije. ., ovaj metod, kao i nauni metod nauke, ima tri osnovna sastavna dela: >. lo/i$&i deo, 2. e4i#te'olo<&i, i 3. o4erativno3te7ni$&i deo. Lo/i$&i deo sadr$i, odnosno o!ra*uje lo#ike osnove, lo#ika pravila metoda. 'ada se ne mo$e poricati stav da su lo#ika pravila jedno# sistema u sutini ista i da ona ne "avise od metoda, ipak se u okviru ra"nih metoda lo#ika pravila ra"liito primenjuju i interpretiraju. 8o se mo$da naj!olje vidi kada se uporede ra"ni metodoloki pravci, metode sakupljanja podataka, o!rada podataka i "akljuivanje na osnovu njih. 'e*uso!na pore*enja po"natih shvatanja o odnosu teorije i prakse, o teorijskim i empirijskim istra$ivanjima tako*e uka"uju da lo#ika pravila moraju da !udu pose!no odre*ena u okviru svako# metoda sa#lasno svojstvima predmeta istra$ivanja i svojstvima metoda. -vo se naroito odnosi na delove koji se odnose na lo#ike %unkcije, valencije, su*enja i "akljuivanja. E4i#te'olo<&i deo o!ra*uje odnos teorije i dru#ih delova nauke o predmetu nauke sa realitetima stvarnosti i metoda istra$ivanja. + taj deo spada i &ate/orijalno3 4oj'ovni #i#te'. -vaj deo metoda veoma je va$an "ato to na osnovu nauno# sa"nanja o predmetu kao realitetu i mo#u(em realitetu otkriva ta je to to je potre!no i mo#u(e istra$ivati odre*enim vrstama istra$ivanja, kakve su mo#u(nosti primene dotine metode, kako u!la$iti i otkloniti mo#u(e teko(e i prepreke, a kako stimulisati prednosti te metode. -vaj deo uspostavlja kriterijume i"!ora i"me*u vie mo#u(ih koncepcija i metoda istra$ivanja. + okviru ovo# dela uspostavljaju se odnosi i i"me*u kate#orijalno-pojmovno# aparata kojim se o!ra*uje predmet nauke i metodolo#ije. )rilikom konkretne primene, ovaj deo metode omo#u(uje potre!ne operacionali"acije i sistemati"acije kate#orija, pojmova i termina u projektima istra$ivanja utvr*uju(i pravila o o!ra"ovanju njihovih poredaka. O4erativno3te7ni$&i deo o!ra*uje odnos i"me*u prethodnih delova metoda i njihovih tehnika, "atim pravila konstruisanja i primene tehnika istra$ivanja. + naim svakodnevnim komunikacijama esto se susre(emo sa po#renom upotre!om pojmova metodolo#ije, metoda i postupka, tako da se metodolo#ija esto po#reno poistove(uje sa metodom i postupkom. Eato je potre!no jasno odrediti njihova pojmovna "naenja. . ta su: 'etodolo/ija je nau&a o 'etodi'aI 'etod je na$in =nau$ni> #ti!anja =nau$no/> #a"nanja. -i#ledno je da se nauka ne mo$e poistovetiti i svesti na svoj predmet. 8ako*e, ni metodolo#ija ni metod se ne mo#u svesti na postupak. + lo#ici je mo#u(e proces miljenja odrediti i kao misaoni
77

postupak u promiljanju odnosno u miljenju odre*eno# predmeta. 8ako*e, nesporno je da svako, a naroito racionalno sa"nanje ne mo$e da !ude ostvareno !e" miljenja. )rema tome, uslovno reeno, miljenje u najra"novrsnijim o!licima, mo$e se smatrati optim nainom racionalno#, a time i nauno# sa"nanja. /" teorijsko-empirijskih istra$ivanja proi"la"i da jedna 'etoda i#tra@ivanja 'o@e i'ati vi<e te7ni&a i#tra@ivanja. 8o je naroito oi#ledno kod metoda prikupljanja podataka. 8ako na primer, ispitivanje kao metoda prikupljanja podataka ima vie svojih tipova i vie svojih tehnika. jene su tehnike nauni intervju, nauna anketa itd., koje se javljaju u praksi istra$ivanja u vie tipskih i praktinih modaliteta. .li svaka od ovih tehnika istra$ivanja sastoji se od postupaka i instrumenata istra$ivanja. 8ako je, na primer, instrument "a prikupljanje podataka anketom anketni upitnik. )ostupak !i u ovom sluaju !io sistem operacija i ponaanja u rukovanju upitnikom, tj. u uspostavljanju kontakta sa ispitanikom, postavljanju pitanja, evidentiranju od#ovora itd. + tom smislu, opravdano je konstatovati: 'etodi i#tra@ivanja 'o/u da i'aju vi<e 'odaliteta8 a u nji7ovo' #a#tavu 'o@e da ;ude vi<e te7ni&a i#tra@ivanja, 4od te7ni&a'a i#tra@ivanja 4odra"u'eva'o #lo@ene8 ne4o#redno 4ri'enjene o4erativne o;li&e 'etoda. (va&u te7ni&u $ine8 njeni nau$ni #a#tavni delovi8 in#tru'enti i 4o#tu4!i, 4od in#tru'enti'a 4odra"u'eva'o #va #red#tva8 #ve #tvari &oje &ori#ti'o 4rili&o' 4ri'ene 'etoda u i#tra@ivanju, 4o#tu4!i #u, u ovom sluaju, i"vr<avanje odre9eni7 radnji u #&ladu #a 4ravili'a 'etoda i i#tra@iva$&e te7ni&e i #a/la#no u4ut#tvu u o&viru &on&retno/ 4roje&ta i#tra@ivanja. /" metodoloke #ra*e i istra$ivanja proi"al"i da u o&viru #vi7 'etoda i#tra@ivanja deo &oji #e ti$e te7ni&e i#tra@ivanja nije 4odjedna&o o;ra9en. Na4rotiv8 <to je 'etoda o4<tija ovaj deo je 'anje o;ra9en . 8ako*e, <to je 'etoda o#novnija i o4<tija in#tru'enti #u 'anje8 a 4o#tu4!i vi<e o;ra9eni. 0a"lo# tome je to se osnovne i opte metode konkreti"uju !ilo kro" metode sakupljanja i o!rade podataka, !ilo kro" dru#e delove istra$ivanja. &tepen ra"rade i konkreti"acije tehnike - instrumenata i postupaka u procesu istra$ivanja "avisi u velikoj meri od vrste istra$ivanja. )o pravilu ve(i je stepen ra"rade i konkreti"acije instrumenata i postupaka u empirijskim istra$ivanjima. /sto tako, ima metoda koje nemaju svoje tehnike istra$ivanja ili nemaju svoje instrumente, ve( su iskljuivo misaoni postupak.

7.4.

Kla/ifi1a?ija na-=ni3 <e0oda

+ metodolo#iji postoji vie kriterijuma klasi%ikacije metod. aje(i kriterijumi su o4<to#t 'etoda - nje/ova u4otre;ljivo#t i 4red'et &oji #e 'etodo' i#tra@uje. + literaturi se naje(e susre(u slede(e klasi%ikacije: O#novne 'etode u koje spadaju anali"a, sinte"a, apstrahovanje, konkreti"acija, specijali"acija, #enerali"acija, dedukcija i indukcija. -sim pomenutih u ove metode !i se mo#la u!rojati i analo#ija odnosno komparacija koja je inte#risana sa svim napred pomenutim. -snovne metode na"ivaju se i osnovnim pose!nim ili samo pose!nim. -ve metode su osnovi svih dru#ih metoda, te ih to kvali%ikuje kao osnovne, O4<tenau$ne 'etode su one koje se primenjuju ili se mo#u primenjivati u svim naukama. + te metode se po pravilu u!rajaju: statistika metoda

7>

modelovanja, aksiomatska, analitiko-deduktivna i hipotetiko-deduktivna. ije jasno "ato u ove metode nije uvr(ena i istorijsko-komparativna metoda iako istra$ivaka i nauna praksa demonstriraju njenu estu upotre!u, Po#e;ne 'etode pojedinih #rupa nauka ?na primer drutvenihA pri emu se poistove(uju pojedini metodoloki pravci sa pose!nim metodama. -vome se mo$e pri#ovoriti nedovoljna korektnost u koncipiranju, de%inisanju i primeni kriterijuma klasi%ikacije. aime, svaka od "naajnih metodolokih orijentacija sadr$i u svojoj odred!i i sopstvene metode, a neke od ovih orijentacija, mada su i"vorno !ile koncipirane "a odre*ene nauke, mo#u se primeniti i u istra$ivanjima dru#ih nauka. 8ako se u pose!ne metode drutvenih nauka u!rajaju strukturali"am, aksiolo#i"am, dijalektiki metod itd. .ko pa$ljivo anali"iramo pomenute koncepte, vide(emo da se njihove !itne postavke mo#u primeniti u istra$ivanju !ilo ko# predmeta !ilo koje nauke. /"u"etak ini aksiolo#i"am ije se postavke u prirodnim naukama uopte ne mo#u primeniti. &uprotnost njemu je dijalektiki koncept ije odred!e imaju univer"alne mo#u(nosti primene, Metode 4ri&u4ljanja 4odata&a su, kako im samo ime ka$e, one metode kojima se koristimo u prikupljanju podataka. 'e*utim, prikupljanje podataka podra"umeva i sre*ivanje i o!radu podataka i "akljuivanje na osnovu njih. + tom po#ledu postoji i"vesna pove"anost i me*u"avisnost i"me*u metoda prikupljanja i metoda o!rade podataka. &vojstva podataka su ono to te metode pove"uje. + metode prikupljanja podataka naje(e se u!rajaju: metode ispitivanja, metode posmatranja i metode eksperimenta. 'etoda anali"e dokumenta i metoda studije sluaja se tako*e mo#u svrstati u metode prikupljanja podataka, ali su one po svojim svojstvima speci%ine pa ih jo na"ivamo i operativnim metodama. 'o#u(e je o%ormiti kao pose!nu #rupu metoda 'etode o;rade 4odata&a. 'e*utim, istra$ivaka praksa ka"uje da se one naje(e javljaju &ao delovi o4<ti7 'etoda i#tra@ivanja8 &ao 'odaliteti nji7ove 4ri'ene ili &ao nji7ovi 4rodu@e!i . a primer, ra"ne vrste anali"e podataka, !e" e#a nema istra$ivanja, samo su varijante anali"e kao osnovne metode. /sto je i sa metodama "akljuivanja. Eato se 4re 'o@e /ovoriti o 4o#tu4!i'a ili 'odaliteti'a 4ri'ene ve 4o'injani7 'etoda. + metodolo#ije je uo!iajena klasi%ikacija metoda "asnovana na &riteriju'i'a 4ri4adno#ti 4red'eta i#tra@ivanja odre9eni' nau&a'a. 8ako se pominju metodi prirodnih i metodi drutvenih nauka. e retko susre(emo se i sa podelom na kvantitativne i kvalitativne metode. -va podela nam se ini nedovoljno osnovanom. aime, nema Dpra"nih kvantitetaD - nema malo ili mno#o nie#a, ve( je uvek u pitanju koliina, veliina nee#a - neko# kvaliteta. 8ako*e, svim metodama se nastoji da se posti#ne i"vesna kvalitativna i kvantitativna odre*enost i"vesne pojave. /stina je da su neke metode vie koncipirane i usmerene ka utvr*ivanju kvantiteta, pa preko nje#a i kvaliteta ?na primer statistika metodaA ali je, sa i"u"etkom matematike, svuda na poetku utvr*ivanje kvaliteta i nje#ovih jedinica.

7.6. Odno/ na-=ne 0eorije i na-=no> <e0oda

-d#ovor na pitanje odnosa naune teorije i nauno# metoda smo, na prethodnim stranicama, "apoeli. &ada to pitanje ra"dvojamo na slede(a dva: na

72

pitanje odnosa naune teorije o predmetu nauke i metoda i na pitanje naune teorije o metodu i metoda nauno# istra$ivanja. + od#ovorima na ista ponavljamo ve( po"nato: i"me*u naune teorije i nauno# metoda ?naunih metoda naukeA postoji odnos interakcije i me*u"avisnosti. .li da !i se takav od#ovor o!jasnio i ar#umentovao tre!a prvo jasno odrediti ta je teorija odnosno nauna teorija o predmetu nauke, a ta teorija odnosno nauna teorija o metodu. &amo uslovno ka"ano, svako ljudsko sa"nanje je prete$no neposredno iskustveno i steeno neposrednim dodirom ula i stvarnosti ili je prete$no teorijsko do ko#a se dolo promiljanjem. -ve dve vrste sa"nanja nikada nisu potpuno odvojene. &tavrnost, drutvena ?or#ani"acionaA praksa, stalni je predmet teorije i njen stalni veri%ikator. 8eorija je sistemati"ovano misaono sa"nanje o praksi - sa"nanje do ko#a se dola"i miljenjem. + metodolokoj literaturi se operie u#lavnom sa tri osnovna "naenja termina odnosno pojma teorija: teorija je svako, dakle i nenauno, misaono sa"nanje o nekoj vrsti pojava i procesa. +slov je da ove pojave i procesi !udu srodni ?tre!a da ine odre*enu vrstuA kako !i mo#li da !udu predmet teorije. )ojam teorije podra"umeva odre*en stepen optosti teorijsko#, teorija "nai i o!janjenje odre*ene vrste pojava i procesa. 8eorijsko o!janjenje u ovom sluaju podra"umeva osnovanost na naunim principima, "akonima i hipote"ama, u najdirektnijem i naju$em "naenju nauna teorija "nai proveren hipotetiki stav "akona ili hipote"u primenjenu na itavu o!last ili vrstu pojava u cilju njihovo# sa"nanja. ., osnovni sastavni delovi teorije su: 4red'et 3 vr#te 4ojava i 4ro!e#a na &oje #e teorija odno#iI o#novni 4oj'ovi =&ate/orije> &oji'a #e teorija #lu@iI o#novni 4rin!i4i8 4o#tulati i #tavovi teorijeI nau$ni "a&oni &oji #e odno#e na 4red'et nau$ne teorijeI i"ve#tan ;roj 7i4ote"aI teore'e &ao i"vedene i 4roverene nau$ne 4o#tav&e. Nau$na teorija je #i#te' nau$ni7 4o#tav&i 3 #tavova i #udova o odre9enoj vr#ti 4ojava. ju ine opti i pose!ni nauni stavovi, a mo#u se otkriti i i"vesni individualni stavovi preko kojih teorija ostvaruje ve"u sa konkretnim realitetima na koje se odnosi. auna teorija se mo$e smatrati najviim o!likom i krajnjim re"ultatom svih sa"najnih procesa. + nauci je postojalo i postoji ?to direktno "avisi od stepena njene ra"vijenosti i ra"umevanja ulo#e teorijeA vie poimanja i"ra"a teorije od kojih su naje(a i naj"naajnija slede(a: nau$na 7i4ote"a &oja jo< uve& nije 4roverenaI vi<e#tru&o 4roverena 7i4ote"a8 i ni" e'4irij#&i7 /enerali"a!ija. 0adi teorijsko-metodoloke discipline, a samim tim i i"!e#avanja nespora"uma, pod i"ra"om teorija u nauci valja podra"umevati ni" e'4irij#&i7 /enerali"a!ija &oje #u 'e9u#o;no 4ove"ane u jedan lo/i$&i ne4rotivure$an #i#te' na $ije' vr7u #toji ne&o o;jedinjavaju e na$elo ili 4ret4o#tav&a . + tom smislu sama re teorija ?theos @ !o# A sadr$i u se!i !o$anski po#led na svet, po#led odo"#o, sa visine, odakle se sve pojave or#ani"acije, pojave u or#ani"aciji, or#ani"acioni procesi i

73

or#ani"acioni odnosi 3vide u okviru celine, a ne odvojene jedna od dru#e, kao u o!inom iskustvu.6 /" ka"ano# nemonovno se name(e pitanje u &a&vo' #u odno#u teorije i $injeni!e o 4ojavi8 o 4ro!e#i'a8 o odno#i'a #tvarno#ti = .ktueli"aciju ovo# pitanja "adaju i, pored ostalo#, metodoloki nala"i po kojima je jasno 3da unapre*enje nauno# rada i promene u nauci esto dola"e od naunih teorija, a retko od strane iskustveno# posmatranja stvarnosti6. aime do otkri(a 3retko se dola"i pukim #ledanjem ili opa$anjem: injenica se upravo "apa"i ako se tra$i, ako postoji vodi u tra#anju "a njom @ hipote"a ili teorija6. Gonkretno: istra$iva posmatra, anali"ira i promilja injenice kro" ve( stvorene pojmove i teorije. + tom smislu se mo$e i ka"ati da opservacija injenica ukljuuje inter4reta!iju. /stu injenicu ? odnosno isti skup injenica ili podataka mo#u(e je tumaiti, o!jasniti i ra"umeti pomo(u ra"liitih teorija. 3Gada !i injenice odre*ivale ta (emo misliti o njima, to jeste kako (emo ih o!jasniti i ra"umeti, onda ne !i !ilo mo#u(e imati vi<e teorija o i#ti' injenicama ?ili istoj injeniciA. .ko je i#tu $injeni!u ?ili isti skup injenicaA mo#u(e tumaiti ra"li$iti' teorija'a, onda je jasno da injenice "adr$avaju svoju vrednost: one va$e ne"avisno od teorijeC Hinjenice se ne mo#u od!aciti ili osporiti, ve( samo na teorijski stav prema njima. Hinjenice ?odnosno podaci kao iska"i o injenicamaA ostaju iste, ali se "au"ima dru#aiji stav prema njima: isti podaci se mo#u uvrstiti sad u ovaj okvir tumaenja6. 4er, istra$iva pojava, procesa, odnosa, ne mo$e "nati da li su prikupljeni podaci "naajni, ako ih ne protumai u okviru odre*ene teorije. I#ti skup injenica ili podataka mo$e se o!jasniti ili ra"umeti pomo(u ra"li$iti7 teorija. Gada se ka$e da nije va$na injenica koliko njeno tumaenje, onda se i nesvesno pri"na da je teorija, u ijem se svetlu tumai injenica, ono !itno, a ne sama injenica6. 8eorija otvara injenice da #ovore o se!i. Hinjenice postoje, ali je to nemo postojanje u odvojenosti: tek u okviru neke teorije one pro#ovaraju i neto "nae. aime, mo#u se, a to se i do#a*a, svi istra$ivai slo$iti o injenicama, ali ne i u tumaenju injenica: ovde se pojavljuju ra"likeC 8o "anai da iako teorije daju "naenja iskustvenim injenicama - one ih o!janjavaju i ra"umevaju - one se ne stiu putem neposredno# iskustva, jer nisu nita iskustveno, kao to nisu, na primer, ni !rojevi. 2rojevi su proi"vod isto# miljenja, nastali !e" ve"e sa spoljanjom stvarno(u: oni se i" nje ne mo#u i"vesti i ra"umeti, iako je mo#u sre*ivati i o!janjavati. &vi nai najoptiji pojmovi, klasi%ikacije i tipolo#ije ne potiu i" spoljanje stvarnosti, ne#o se unose u nju, da !ismo je opisali i sredili. -vo je potre!no na#lasiti, jer u empirijskoj nauci vlada predrasuda da se teorije mo#u na neki nain i"vesti i" iskustvenih injenica6. -dnos teorije i injenica opisao je %rancuski matematiar i %ilo"o% .nri )oenkare na slede(i nain: 3 auka je i"#ra*ena od injenica, kao to je ku(a sa#ra*ena od opeke, ali #omila injenica nije nauka, kao to ni hrpa opeka nije ku(a6. Po/re<no je 4oi#tovetiti nau$ni 'etod #a e'4irij#&i' 'etodo'8 jer je nau$ni 'etod u i#toj 'eri i teorij#&i. 8eorije predstavljaju pojmovne mre$e kojima su ljudi i" nauke prekrili stvarnost. .ko je nauka relativno "atvoren sistem ideja, verovanja i prakse, tada se njena istina ne poklapa sa onim to samo opa$amo u i o stvarnosti, ne#o u istinu o stvarnosti spada i ono to se naim ulima ne mo$e "apa"iti, evidentirati. )rimera radi, ponaanje pojedinaca i #rupa ?%ormalnih ili ne%ormalnihA u or#ani"aciji jeste ono to se mo$e o4a"iti jer je 4ojavno, a motivi i ra"lo"i takvo# ponaanja su ono #u<tin#&o ?to se ne mo$e opa"itiA. )rema tome, istra$iva istovremeno i opa$a i tumai pojave, procese, odnose. + tom smislu nauka i jeste nauka o "na$enji'a. aime, #va&i opis neke injenice jeste i njeno tu'a$enje =Lnjeno "na$enje>. /" ovo# proi"la"i pitanje

74

koje su to %unkcije teorije u istra$ivanju= )rema nala"ima ;. <unji(a te %unkcije su slede(e: 3orijenti<e istra$ivaa kako ne !i "alutao me*u injenicama6 pojava, procesa, odnosa, 34ove"uje inae rasute empirijske #enerali"acije u sistem i tako ove do!ivaju sistematski ili nu$ni karakter ?lo#ika nu$nostA6, 3preko o;ja<njenja "a&ona, ona o!janjava i injenice6 o stvarnosti @ njihove procese i odnose, 3pove"uju(i "akone u teorijski sistem ona omo#u(ava njihovo 4roveravanje i sla#anje sa ostalim sa"nanjima6 o or#ani"acijama, o stvarnosti, 3do!ar "akon omo#u(ava predvi*anje6 pojava, procesa, odnosa, 3a do!ra teorija 4redvi9anje "a&onaHI 3mo$da je "a istra$ivaa najprivlanija ona teorija koja #a in#4iri<e na postavljanje mo#u(ih hipote"a i njihovo iskustveno proveravanje6, ja#no defini<e 4oj'ove, kako apstraktne tako i opisne.>9 /" metodolokih istra$ivanja proi"la"i da je nauna teorija najvia sinte"a sa"nanja steenih o metodu kro" ra"ne o!like miljenja, doka"ivanja i opovr#avanja i teorijsku i praktinu proveru. 8ime je odnos teorije o metodu i metoda odre*en. 'e*utim, ostaje pitanje odnosa teorije o predmetu nauke i metoda. -vde se mo$e #ovoriti o najmanje dva sloja odnosa. )rvi sloj odnosa proi"ila"i i" injenice da naune teorije nisu date, kao i da u sastavu jedne nauke nije samo jedna teorija i da su o!im, predmet i mesto svake od teorija dru#aiji u poretku teorija odnosno u #lo!alnoj, #eneralnoj teoriji o predmetu nauke. 5ru#i sloj je da svaka teorija nastaje na neki nain odnosno na neke naine, te da se uvek mo$e posmatrati povratna spre#a i"me*u osnova i naina nastanka teorije i same teorije. - prvom sloju pitanja mo$emo da %ormuliemo, na osnovu dosadanjih metodlokih iskustava, pou"dan od#ovor: #voj#tva 4red'eta teorije i #voj#tva teorije "a7tevaju odre9en na$in i"vo9enja teorije tj. 4ri'ena ade&vatno/ na$ina i"vo9enja teorije ;itan je u#lov o;e";e9ivanja odre9eni7 #voj#tava teorije. + ve"i sa dru#im slojem pitanja mo$e se tvrditi da sa"nanja teorije i sa"nanja o teoriji jesu !itan uslov sa"nanja i o metodu i o nje#ovim ra"voju. -vo se tie koliko metoda istra$ivanja predmeta nauke, toliko i metoda istra$ivanja teorije. aime, nauka i nauna teorija mo#u da !udu predmet istra$ivanja, to podra"umeva od#ovaraju(e metode odnosno od#ovaraju(u primenu metoda. &astavni deo ovo# pitanja je i odnos i"me*u metoda istra$ivanja i naina nastajanja teorije o metodama istra$ivanja metoda. 8o su u stvari metode istra$ivanja i metode i"vo*enja metodolokih teorija. + sutini, sve to va$i "a odnos metoda i teorije, tanije nauno# metoda i naune teorije va$i, shodno tome, i "a pitanje odnosa metodolokih teorija i metoda njihovo# istra$ivanja.

9. IZVORI METO!OLO(KI: SAZNANJA

'etodolo#ija, odnosno metodolo#ija nauno# rada je "asnovana na mno#im, mno#o puta na ra"nim mestima, od mno#ih istra$ivaa sticanim, proveravanim, sistemati"ovanim i promiljanim, iskustvenim i teorijskim sa"nanjima. ije !ilo empirijsko# ili teorijsko# istra$ivanja a da ono nije vreno na neki nain, da nije
18

Jideti ire u ;. <unji(: Metodolo/ija: &riti&a nau&e8 navedeno i"danje, str. :2->75.

75

kori(ena neka koncepcija o istra$ivanju, da na neke naine nisu prikupljeni podaci, da oni nisu o!ra*ivani i da na osnovu njih nisu %ormirani nekakvi nauni "akljuci. &vaka ljudska i prirodna tvorevina nastala je na neki nain i istra$ivanjem te tvorevine mo#u(e je do(i do od#ovora kako je ona nastala. ., sutinska odred!a predmeta metodolo#ije upravo je nastojanje da se meritorno od#ovori na pitanje kako nauno sa"nati istinu. )itanje da li je mo#u(e sa"nanje istine i da li je istina uopte mo#u(a, ime se %iloso%ija ?pose!no #noseolo#ijaA veoma du#o !avi, metodolo#ija uopte ne postavlja. -na pola"i sa stanovita da im postoji smisleno pitanje verovatno je da postoji i istinit od#ovor na nje#a, im postoje mani%estacije pojava i procesa, direktne ili indirektne, mo#u(no je i istinito sa"nanje o njima, samo tre!a na(i pravi nain da se do*e do nje#a. 8o stanovite opredeljuje i i"vore metodolo#ije. )rvi opti i"vor metodolokih sa"nanja je filo#ofija kao sistemati"ovano opte promiljanje celokupno# iskustva i predvi*anja ra"voja oveka, prirode i ljudsko# drutva. - ljudskom drutvu, o procesima i odnosima u njemu, uvek se mislilo pola"e(i od nekih premisa i u okvirima nekih postavki i nekih sistema miljenja, dakle na neki nain. /ska"ivana miljenja su uvek doka"ivana ili po!ijana nekakvim ar#umentima, a stanje i situacije su opisivani, upore*ivani, klasi%ikovani i o!janjavani odre*enim procedurama. +pravo ta injenica ini %iloso%iju ne"amenjivim i"vorom metodolokih sa"nanja, a pose!no njenu disciplinu epistemolo#iju. 5ru#i nei"!e$an i"vor metodolokih sa"nanja je lo/i&a, koja sadr$i "natne komponente osnova metodolo#ije. )ravila i kriterijumi istinito# miljenja sadr$ani i i"#ra*eni u lo#ici su ne"ao!ila"ni strukturni inioci metodolokih sa"nanja. 8re(i i"vor metodolokih sa"nanja je #o!iolo/ija #a"nanja koja se !avi me*u"avisnostima i"me*u svojstava drutva, svojstava or#ani"acija i drutvenih sa"nanja ukljuuju(i i nauno sa"nanje o or#ani"aciji i upravljanju. Hetvrti i"vor su 4o#toje a nau$na #a"nanja o ra"ni' 4red'eti'a nau&e i o 'etoda'a #a"nanja u o&viri'a ra"ni7 nau&a. Ea nauni rad pose!no su va$na nauna sa"nanja u drutvenim naukama. )eti i"vor su #i#te'ati"ovana i ne#i#te'ati"ovana i#tra@iva$&a i#&u#tva8 odno#no evidentirana 4ra&#a i#tra@ivanja #adr@ana i i#&a"ana u 'no/i' reali"ovani' i#tra@iva$&i' 4roje&ti'a #a ra"ni' 4red'eti'a i 'etoda'a i#tra@ivanja u o&viru ra"ni7 nau&a. <esti i"vor su #4e!ijalna 'etodolo<&a i#tra@ivanja. )redmet ovih istra$ivanja su procesi, tj. procedure konceptuali"acije i"rade projekata istra$ivanja i struktura i %orme tih projekata, tokovi reali"acije istra$ivanja, karakteristike, mo#u(nosti i praktikovanje odre*enih metodolokih koncepata i metode istra$ivanja, itd. &vi ovi i"vori se koriste istovremeno u ra"voju metodolo#ije nauno# rada i metoda nauke, ali se mo#u korisititi i u ra"nim spre#ama i pojedinano. + nas su veoma "apostavljena metodoloka istra$ivanja mada su ona najprodornija i po svojim svojstvima su sintetika. -na nu$no u se!e ukljuuju metodoloka sa"nanja i" svih o!lasti i i"vora. + pitanje odnosa metodolo#ije nauno# rada i drutvenih nauka spada, nesumnjivo i pitanje njene samostalnosti. )ored dosada ka"ano# nu$no je jo jednom uka"ati: metodolo#ija je srodna %iloso%iji ?epistemolo#ijiA i lo#ici, ali se ne mo$e smatrati njihovim disciplinama.

76

TREMI DEO

NAUNA ISTINA I PRAVILA ISTINITOG MILJENJA

77

*. PRET:O!NA O!RE'ENJA
-snovni smisao nauno# rada jeste utvr*ivanje i#tine o relacijama, o odnosima: idejaNteorije C or/ani"a!ija C nor'e C or/ani"a!iona a&!ija =Lor/ani"a!ioni 4ro!e#i> C re"ultat. Mmpirijska iskustva "!ore da su mno#e pojave, procesi i odnosi u drutvu u kri"i ili su de%ormisani "!o# neadekvatnosti navedenih odnosa. aime, pod pretpostavkom da su mno#e ili da su neke idejeBteorije o navedenim odnosima savremeni ?humaniA, to samo po se!i nije dovoljno da se one kao takve reali"uju @ da se do*e do $eljenih re"ultata. / naj!olje ideje se reali"uju tako to se kvare, ali njihovo kvarenje ne nastaje toliko u or#ani"acionoj socijalnoj akciji koliko u prethodnim %a"ama @ u %a"ama or#ani"aciono# o!likovanja ideja o Gor/ani"a!iji 'aterijeH i G'aterijalnoj or/ani"a!ijiH.-, "atim u %a"i normativno# ure*enja odnosa. a pomenutim relacijama nastaju slede(i pro!lemi: 8eko(e trans%ormacije ideje o pojavama, procesima i odnosima ?prirodnim, drutvenim, ovekovimA na nivo or#ani"acije nastaju tako to ni najadekvatnija, pa ni naj!olja or#ani"acija materije i materijalna or#ani"acija ne mo$e da i"ra"i svo !o#atstvo ideje, pa nastaju redukcije @ or#ani"acije reduciraju mno#e sadr$aje ideja, 4o ve(e su teko(e ako se "a odre*ene ideje ponude i o!likuju neadekvatne or#ani"acije materije ili materijalna or#ani"acija koje vul#ari"uju sadr$aj procesa i odnosa, 8eko(e nastaju i tada kada se or#ani"acije od sredstva, od alatke "a reali"aciju ideja pretvore u ciljeve, kada do!ije primat or#ani"acija nad idejom, kad na mesto cilja ?na mesto idejeA do*e sredstvo ?or#ani"acijaA, to je est sluaj u praksi @ kada po!e*uje or#ani"acija umesto ideje,

19

Or/ani"a!ija 'aterije je stvaralaki proces i odnos na osnovu ko#a ljudi stvaraju sva oru*a i sve medije, ili te7ne, 'aterijalna or/ani"a!ija je stvaralaki princip na osnovu ko#a se stvaraju "nanje, institucije, o!lici #rupisanja, predu"e(a itd, ili &ultura.

79

)od pretpostavkom da su uskla*eni odnosi i"me*u ideje i or#ani"acije materije i materijalne or#ani"acije, teko(e u reali"aciji ideje mo#u nastati na relaciji ideja @ norma, to jeste kada preterani i neadekvatni normativi"am pri#ui ideju i or#ani"aciju, kada se nepotre!no normira svaki detalj umesto da se ostavi dovoljno prostora "a slo!odno delanje @ "a slo!odniju i spontaniju socijalnu akciju, i eadekvatna or#ani"aciona akcija ?Ior#ani"acioni procesiA mo$e komprovitovati ideju i u sluajevima kada nema pro!lema na relaciji ideja @ or#ani"acija @ norma, s jedne, a mo$e do(i do "a#uenja or#ani"acione akcije i kada prethodni odnosi nisu adekvatno konstituisani, s dru#e strane. &ve to je ka"ano upu(uje na potre!u suptilnije# i produ!ljenije# promiljanja relacije: ideja @ or#ani"acija @ norma @ or#ani"aciona akcija ?Ior#ani"acioni proces i odnosA @ re"ultat, tim pre jer se radi ne o jednoj vrsti odnosa ne#o o korpusu skoro sveukupnih odnosa. Pree oni istra$ivai koji istra$uju samo relaciju ideje i reali"acije, a preskau tako va$ne me*u%a"e kao to su or#ani"acije @ norme @ or#ani"acione akcije ?Ior#ani"acioni procesi i odnosiA: ne mo$e svaka or#ani"acija materije, odnosno materijalna or#ani"acija, niti svaka norma da prihvati i da reali"uje odre*enu ideju niti se mo$e i"vesti reali"acijaIor#ani"acioni proces u neadekvatnoj or#ani"aciji i pomo(u neadekvatnih normi, naroito ne mo$e pomo(u onih normi i or#ani"acija koje pri#uuju socijanu akciju, inicijativu i samoinicijativu. )ored strukture i %unkcija normi !itno je promisliti i istinito domisliti i #o!ijalni "a'or i 4re'or @ i#!r4ljeno#t or/ani"a!iono/ i nor'ativno/ #i#te'a, jer takav sistem ne mo$e da osve$ava, inovira i moderni"uje procese i odnose, kao niti da kro" iscrpljene odnose proputa od#ovaraju(e procese. .ko je !ilj nau&e utvr*ivanje naune i#tine o materijalnoj or#ani"aciji i or#ani"aciji materije ?o prirodi, drutvu i oveku, o or#ani"acionim procesima i odnosima, o navedenim relacijama, koja je od svestrano# "naajaA tada se postavlja pitanje ta je to istina ?#r. aletheia, lat. veritasA= + procesu sa"nanja istine o or#ani"aciji materije i materijalnoj or#ani"aciji i njenim procesima i odnosima, kao vredno#ti C &ao ret&e vredno#ti, pola"imo od pretpostavke da ona, kao takva, 4o#toji i da se mo$e #4o"nati. -snovna svojstva istine su da se skriva, "!o# to#a se i veoma teko mo$e sa"nati, i da ne #u!i na svojoj vrednosti onda kada se deli sa dru#im ljudima. 8o je jedan od temeljnih pojmova %iloso%ije i jedna od osnova empirijsko# $ivljenja @ &lju$na &ate/orija #ve&oli&e nau$ne delatno#ti. 8o "nai da %iloso%ija i nauke nisu mo#u(e ako je istina stvar pojedinca. -snovni "adatak lo#iara i epistemolo#a jeste utvr*ivanje o4<ti7 uslova koje jedan sa"najni proces tre!a da "adovolji da !i se nje#ov re"ultat mo#ao smatrati nau$no' istinom. /storija %iloso%ije, kao i istorija nauke pre!o#ata je sporovima oko pitanja <ta je i#tina. 8o !o#atstvo ilustruju mno#e teorije: kao misaono-spo"najne aktivnosti, ukoliko se teorija "amilja kao 3ista3, tj. kao pronala$enje, sa"revanje i pove"ivanje smislenih likova !e" o!"ira na njihovu primenu, na njihovo iskori(avanje pri ostvarivanju odre*enih ciljeva, kao podruje recepcije i unutranje ?noetikeA ela!oracije racionalnih sadr$aja ?I teorija se po pravilu suprostavlja praksi kao podruju vidljive, vanjske delatnosti, iako ova dva podruja stoje u odnosu u"ajamne i dijalektike pove"anostiA, kao opta postavka ili koherentna #rupa optih postavki na osnovu kojih se o!janjava neko podruje pojava, injenica, podataka ?I teorija je veri%ikovano o!janjenje po"natih injenica i podatakaA i kao deo nauke ili struke, vetine, umetnosti koji se odnosi na njene principe i metode i tako se ra"likuje od njene primene ?teorija knji$evnosti, teorija slikarstva, ...A. &ve teorije istine, koje su me*uso!no ra"liite ?svaki "naajniji %iloso%ski pravac ima svoju vlastitu koncepciju,
7:

svaki od njih prila"i pro!lemu istine s o!"irom na jedan odre*eni aspekt i#noriu(i pritom dru#e aspekte A, manje ili vie su jednostrane "!o# e#a i posti$u potpunu koncentraciju u anali"i jedne jedine strane pro!lema, mo#u se podeliti u dve osnovne #rupe - u o;je&tivi#ti$&e i #u;je&tivi#ti$&e teorije istine. Po o;je&tivi#ti$&i' teorija'a istina postoji u o!jektivnoj stvarnosti - stvarnosti koja je ne"avisna i od oveka i od oveanstva. )rema ovoj teorijskoj koncepciji samim inom otkri(a "akona 3ljudi su samo postali svesni nee#a to je, ne"avisno od njih, va$ilo po se!i. a prvi po#led, ovo #ledite koje su "astupali mno#i %ilo"o%i )laton, Ke#el, Kuserl - "vui u!edljivo. 'e*utim, ono je !ilo u!edljivo kritikovano slede(im protivar#umentima: 'aterijalne stvari i procesi mo#u da postoje ne"avisno od neije svesti o njima. 5a !i neto va$ilo kao istinito, tre!a da !ude data neka svest "a koju ta istina va$i, koja je te istine svesna. .ko to nije ljudska svest, morala !i !iti neka natprirodna !o$anska svest: dakle, ova o!jektivistika koncepcija vue u mistiku. 'i, u jednom trenutku, u istoriji nauno# sa"nanja verujemo da su neki stavovi istiniti, kasnija iskustva, injenice koje otkrivamo daljim ra"vitkom nauke, esto poka$u da su ti stavovi !ili samo parcijalno istiniti, ili direktno la$ni. )rema tome, naune istine su otvorene "a dalju korekciju i revi"iju. 5a je istina ne"avisna od nae# sa"nanja, data po se!i, to oi#ledno ne !i !ilo mo#u(e - ono to je istinito !ilo !i dato jednom "a sva#da. )rema tome, o!jektivistiki pojam istine po se!i ne mo$e !iti uskla*en s neospornom injenicom ra"vitka nauke. &em to#a, pojam naune istine sadr$i u se!i momenat relativnosti i u jednom dru#om smislu. 'o#u(e je da u jednom istom istorijskom trenutku postoje dve suprotne teorije o istom predmetu, i da svaka !ude potvr*ena nekim injenicama, iako se njih dve iskljuuju - npr. Gopernikova i )tolomejeva teorija o kretanjima ne!eskih tela, jutnova i Kaj#ensova teorija svetlosti. 'i ne mo$emo u takvom sluaju, re(i ni da su o!e tane ni da je samo jedna od njih apsolutno istinita, a dru#a apsolutno la$na. 8akvu situaciju mo$emo adekvatno opisati jedino ako ka$emo da su o!e relativno istinite u odnosu prema datoj sumi iskustvenih injenica. 5alje prikupljanje injenica dalo !i prednsot jednoj ili dru#oj, ili !i poka"alo da svaka od njih opisuje samo jedan vid date pojave. 8akve situacije esto nastaju u nauci, i one se ne mo#u adekvatno o!jasniti pola"e(i od o!jektivistike koncepcije istine kao nee# apsolutno#, 3po se!i3 dato#3. 5a !i premostili ove teko(e koje sa so!om nose o!jektivistike teorije istine mno#i mislioci su otili u dru#u krajnost - u #u;je&tivi"a'. aime, oni su svoju istra$ivaku rado"nalost usmerili ka i"nala$enju neko# merila po kome !i svaki pojedinac sam "a se!e mo#ao da utvrdi ta jeste a ta nije istina. + tom smislu su jedni pre%erirali kriterijum neposredne jasnosti, oevidnosti, ose(anje nei"vesnosti i nu$de, dru#i su doli do "akljuka da je istina sve ono to se u praksi poka"uje kao korisno, a tre(i da je istina svako ono sa"nanje koje je i"vedeno u sa#lasnosti s odre*enim pravilima miljenja koje smo sami propisali, ili koje je uskla*eno s dru#im naim verovanjima ?I teorija &o7erentno#tiA. 'e*u teorijama istine najpo"natija je teorija ade&va!ije =L teorija &ore#4odentno#ti 3 &la#i$na teorija i#tine> po kojoj je istina svojstvo suda, a sastoji se u sla#anju miljenja sa stvarno(u ?adaeXutio intellectus et reiA, u sa#lasnosti suda sa onim o emu sudimo, !e" o!"ira to je ono onakvo kakvo jeste i !e" o!"ira na to kako mi o tome sudimo. )o ovoj teoriji istina nije neko interno #voj#tvo #uda, ve( je
97

svojstvo koje on poseduje u odnosu prema realnosti, prema stvarima, prema predmetima, prema !i(ima, prema o!jektivnom stanju - prema onome to jest. )o )latonu je istinit onaj stav koji istie !i(e o onome to jest. -vu teoriju "astupa i .ristotel po kome: 3istina je re(i o onom to jeste da jeste, a neistina je re(i o onom to nije da jeste3. 8eoriju korespodentnosti prihva(a i ve(ina srednjovekovnih i novovekovnih %iloso%a sve do polovine >: veka, a svoje pristalice ima i danas. Jeliki skolastiari: .l!ert Jeliki, 8oma .kvinski, &uarec i dru#i naje(e su de%inisali istinu kao adekvatnost intelekta sa stvarima. Ea 1oka, u pravom smislu rei, istina 3ne o"naava nita dru#o do spajanje ili ra"dvanje "nakova prema tome da li se stvari koje su "nakovima o"naene me*uso!no sla$u ili ne sla$u.3 1aj!nic de%inie istinu kao korespodentnost naih stavova sa stvarima, i ova koncepcija se odr$ala do dananje# dana. + modi%ikovanom o!liku, kao teoriju odra"a8 prihvatili su je i marksisti N. Mn#els, P.J. )lehanov, J./. 1enjin, 8.)avlov i dru#i. + neomarksistikoj %ilo"o%iji 27 veka teoriju korespodentnosti "astupaju 2ertrand 0asl, 5$ord$ Mdvard 'ur, lo#iki po"itivisti i dru#i realistiki i empiristiki orijentisani %ilo"o%i. )rimera radi, 'ur je smatrao da nije pravi pro!lem tradicionalno epistemoloko pitanje: 3Gako mo$emo i"a(i i"van kru#a naih ideja ili oseta3= 4er, po njemu imati jedan oset ve( "nai !iti i"van kru#a, to "nai "nati neto to "aista nije deo mo# iskustva. 8eorija korespodentnosti, prema suptilnim anali"ama i dija#no"ama %iloso%a, ;oluje od do/'ati"'a sadr$ano# u tvr*enju da nai stavovi, stavovi "a koje smatramo da su istiniti, od#ovaraju stavrnosti. Gritiari ove teorije, prema nala"ima 'ihaila 'arkovi(a, spravom uka"uju na to da ma 3koliko verovali u o!jektivno postojanje stvarnosti, sve ono to mi "na'o o njoj uvek nosi u se!i i su!jektivne elemente. 'i nismo u stanju da te su!jektivne elemente i"dvojimo i da do*emo do sa"nanja o stvarnosti tano onakvoj kakva ona o!jektivno jeste. )ostavlja se onda pitanje: kako (emo upore*ivati stavove nae# miljenja s o!jektivnim predmetima da !ismo videli da li postoji sla#anje prvih sa dru#ima= +pore*ivanje je mo#u(e samo i"me*u naih stavova i ono#a to o stvarnosti "namo, a to su opet neki stavovi - usled e#a se pri aktu upore*ivanja nikad ne mo$e i"i(i i"van #ranica miljenja. .ko se pak ka$e da upore*ivanje nije mo#u(e i da ono nije ni potre!no, ostalo !i da se u sla#anju miljenja sa stvarno(u samo veruje. 8akvo do#matiko reenje !ilo je, naravno, neprihvatljivo "a mno#e %iloso%e. 5ru#a teko(a teorije korespodentnosti sastoji se u njenoj nepripremljenosti na sve one apstraktne stavove koji nisu neposredno uopteni i" iskustva, ve( su i"vedeni i" dru#ih stavova na osnovu i"vesnih opteusvojenih pravila ?na primer, u lo#ici i matematici A, i koji mo$da vrlo e%ikasno slu$e kao rukovodstvo "a praktinu delatnost, ali je nemo#u(e re(i kakvom injenikom stanju od#ovaraju. 8o u prvom redu va$i "a mno#e matematike %ormule. 1aj!nic je prvi uvideo da postoji ra"lika i"me*u onih istinitih stavova koji se neposredno odnose na injenice ? kao, na primer, 3Garlo veliki je !io krunisan u .Qenu3A i onih kod kojih je odnos prema injenicama toliko posredan da se o njemu ne mo$e nita re(i ... )rve je on na"vao $injeni$&i' istinama, a dru#e ra"u'#&i' istinama.3 5a !i preva"ili navedene teko(e teorije korespodentnosti veliki !roj %iloso%a, naroito od Ganta pa naovamo, svoja kritika promiljanja su usmerili na utvr*ivanje preci"nije# sadr$aja pojma istine. )ritom su nastojali da i"!e#nu protivstav miljenja i !i(a B ?#r. to on, lat. ens A I to to jest, sve ono o emu se mo$e i"re(i da na neki nain 3jest3, ma to ono !ilo: kamen ili ku(a, !iljka ili $ivotinja, ovek, umetniko delo, istorijski do#a*aj, maina, pojam ili !roj B. -vi pokuaji su operacionali"ovani kao dva krajnje suprostavljena koncepta, kao dve suprotne doktrine - #u;je&tivi"a' i

9>

o;je&tivi"a'. 38e$nja da se istina odredi van odnosa prema o!jektivnom svetu, tra$e(i iskljuivo u sa"nanju neke odlike koje su !ile "a taj svet karakteristine kad je ono istinito, navodila je do ra"nih o!lika #u;je&tivi"'a. /stina je onda i"jednaavana s linim uverenjem, samooevidno(u, uspeno(u u individualnoj praktinoj delatnosti, koherentno(u miljenja, itd. &u!jektivistika proi"voljnost i relativi"am ovakvih koncepcija nisu mo#li da "adovolje sve one %iloso%e koji su sasvim prirodno ose(ali da u svakoj istini ima nee# o!jektivno va$e(e# i postojano#. jih je njihov opravdan revolt o!ino odvodio u dru#u krajnost - u o;je&tivi"a' i apsoluti"ovanje istine. /stini je onda pripisivano veito, vanvremensko va$enje, ne"avisno od ljudsko# iskustva i uopte od sa"nanja oveka i oveanstva.3 + najnovije vreme sve vie dola"i do i"ra$aja #e'anti$&a teorija, iji je tvorac .l%red 8arski, koja predstavlja novu varijantu teorije &ore#4ondentno#ti - pokuaj njeno# ponovno# o$ivljavanja na osnovu ve(ih ili manjih modi%ikacija. )o ovoj teoriji, u je"iku sa speci%inom strukturom re$eni!a je i#tinita a&o je "adovoljavaju #vi o;je&ti8 a nei#tinita ina$e. aime, po"nati poljski lo#iar .. 8arski je u delu 3pojmu istine u %ormali"ovanim deduktivnim naukama3 i u dru#im raspravama dao naj!olji postoje(i primer uspene primene semantiko# metoda u reavanju neko# %ilo"o%sko# metoda, kao i naje#"aktniji re"ultat u dosadanjim naporima da se na "adovoljavaju(i nain odredi pojam istine. 8arski je se!i postavio "adatak da na*e 3takve de%inicije istine koja (e "adovoljiti dva %undamentalna uslova: >. da !udu u skladu s duhom upotre!e termina 3istina3 u o!inom #ovoru, odnosno da se sla$e sa "naenjem koje svi mi terminu 3istina3 intuitivno pridajemo, 2. da posti#ne maksimalnu preci"nost i e#"aktnost koriste(i sve tekovine savremene %ormalne lo#ike.3 + procesu to# nala$enja 8arski i" klasine teorije korespodentnosti u"ima "a osnovu ono to ona na najadekvatniji nain i"ra$ava, a to je "naenje koje u o!inom $ivotu ima termin 3istina3. )ola"e(i od te i takve osnove 8arski ide korak dalje nastoje(i da i"!e#ne neodre*enost i nepreci"nost ove teorije koja jedan nejasan pojam ?IistinaA de%inie pomo(u dru#o# isto tako nejasno# pojma - stvarnosti. 0e"ultat do ko#a je on doao jeste vrlo prosta opta de%inicija istine koja #lasi: GJedna re$eni!a je i#tinita onda i #a'o onda a&o je "adovoljavaju #vi od/ovaraju i o;je&ti8 la@na je a&o je ne"adovoljava nijedan.G 8eorija istine 8arsko#, "!o# svoje preci"nosti i jasno(e, !ila je i jeste premet svestrano# promiljanja. 0e"ultati tih promiljanja su otvaranje slede(ih pitanja: da li je to to je 8arski de%inisao "aista 4ravi pojam istine, da li je semantika teorija potpuno korektna, da li je ona potpuna, da li je ona i"lina, da li ona vodi naivnom i nekritikom reali"mu, da li uvodi u lo#iku elemente meta%i"ike, i da li je ona "aista toliko jalova da teko mo$e raunati na primenu u naunom istraYivanju= -vakva pitanja su esto nepravedno postavljana. )ravi pri#ovor semantikoj teoriji 8arsko# jeste njena preterana irina i tolerantnost prema meta%i"ici i nenaunim teorijama, kao i u tome to pojam istine ne dovodi ni u kakav odnos prema iskustvu, prema praksi. 8o, u sutini, "nai da 38arski nije dao jednu "avrnu, opteprihvatljivu teoriju istine, ali je o!avio i"vanredno "naajan preliminarni posao. -n je poka"ao da se pri i"#radnji teorije istine mora po(i od anali"e je"ika. )ri tom je uka"ao na opasnosti paradoksa koji vre!aju u pokuajima da se termin 3istina3 de%inie u o!inom je"iku. 5a !i se ti paradoksi i"!e#li, predlo$eno je pravljenje ra"like i"me*u ra"liitih nivoa je"ika, koja je od %undamentalno# "naaja. /stina je okarakterisana kao predikat reenica o!jekt-je"ika. &ve ovo je prihvatljivo. 'e*utim, dva kljuna pojma 3o!jekt3 i 3"adovoljavanje3 ostali su neodre*eni. 0eenje 8arsko# je u stvari samo shema "a i"#radnju opte de%inicije istine, a ne sama ta de%inicija istine. Eato nam semantika

92

teorija i ne daje kriterijum "a ra"likovanje istinitih stavova od la$nih, ona ne uspeva da oredi o!im pojma istine. 5alji napredak u reavanju ovo# pro!lema mo$e se napraviti jedino preci"iranjem pojma o!jekta, ra"#rani*avanjem realnih i nerealnih ?ima#inarnih, idealnih i dru#ihA o!jekata, utvr*ivanjem uslova koje jedna reenica tre!a da "adovolji da !ismo je mo#li smatrati iska"om o realnim o!jektima.3 + teorijskom opusu nekih predstavnika teorije korespodencije nala"imo ve( i "aetke dru#ih teorija istine. )rimera radi, to je prisutno kod .ristotela, 5ekarta, &pino"e, a pose!no kod Ganta i Ke#ela koji od klasine teorije korespodencije kre(u u sasvim suprotnim smerovima. Ea Ganta istina ne mo$e !iti sla#anje s nesa"natljivim 3stvarima o se!i3, ve( samo s predmetima mo#u(e# iskustva, a ti nisu nita dru#o do feno'eni ljud#&e #ve#ti8 i #la/anje #a nji'a #vodi #e u &rajnjoj in#tan!i na #la/anje 'i#li jedni7 #a dru/i'a i #a "a&oni'a 'i<ljenja . /stinit je sud koji je opteva$e(i. /" sasvim dru#ih ra"lo#a teorija korespodencije ne "adovoljava ?e/ela po kome sla#anje predod$!e sa predmetom je mo#u(e, ali je to samo 3tanost3 ili 3istina u su!jektivnom smislu3. /stina u o!jektivnom smislu nije sla#anje predod$!e sa predmetom, ve( sla#anje predmeta sa samim so!om. )a je istinit onaj predmet koji je "!iljski - ije se realno postojanje sla$e sa nje#ovim pojmom. &avremena teorijska promiljanja o!ele$avaju koncepcije koje u potpunosti od!acuju teoriju korespodencije. /ako se sla$u u kritici teorije korespodencije predstavnici ovih koncepcija se ra"likuju po po"itivnim doktrinama koje joj suprostavljaju. 8eorija eviden!ije ?lat. evidens I oZevidnostA prihvata tradicionalno miljenje da je istina u sudu, ali smatraju da ona nije u sla#anju suda sa stvarno(u, ne#o u jednom internom svojstvu suda - u neposrednom uvi*anju, #a'oo$evidno#ti I 3evidenciji3. -va teorija, koja po svojoj sutini pripada su!jektivistikim teorijama istine, ima svoje i"vorite jo kod so%ista. )rimera radi, )rota#ora je tvrdio da je istina sve ono to se tvrdi kako se pojedincu pojavljuje, a 8eo%rast da je istina u neposrednoj i"vesnosti ono#a o emu se misli. Enatan !roj %ilo"o%a U/U veka na elu sa <openhauerom tvrdio je da je istina u sla#anju suda s neposrednim opa$anjem - i to t"v. 3materijalna3 istina, "a ra"liku od 3%ormalne3 istine. + #rupu su!jektivistikih i relativistikih teorija spada i tako"vana i'anentna ?lat. immanens I koji ostaje unutar odere*eno# podruja, koji je u neemu sadr$anA teorija i#tine. jeni "astupnici Gristo% Ei#vart, 0udol% Kerman 1oce i dru#i uka"uju da jedan stav tre!a smatrati istinitim samo onda kada smo ne4o#redno #ve#ni da je on lo#iki nu$no proistekao i" i"ve#ni7 4re'i#a. 8o "nai da nije !itno da se stav mo$e stvarno i"vesti i doka"ati, ve( je !itno samo ovo nae neposredno uverenje. -vome se, prema 'ihailu 'arkovi(u, 3mo$e pri#ovoriti da takvo ose(anje uverenosti do$ivljavaju na vrlo ra"liit, suprotan nain ra"liiti ljudi, vaspitani u ra"liitim drutvenim sredinama, ra"liito# stupnja o!ra"ovanja, ideoloke usmerenosti, itd. /storija je !ila veoma surova prema svim tim 3istinama3 koje se nisu "asnivale ni na emu dru#om sem na uverenju ljudi da je u pitanju neto to je samo po se!i oevidno. Jremenom se poka"alo da je najve(i !roj ovakvih stavova po#rean, ma koliko ljudi jedne odre*ene epohe !ili uvereni u njihovu nu$nost. ... )rema tome, mada je uverenje o i"vesnosti esto pratilac stvarno# otkri(a istine, ono je isto tako i pratilac o#romno# !roja "a!luda: "ato nam ono samo po se!i o istini ne ka"uje nita, isto kao to su!jektivna sumnja u vrednost jedno# stava ne "nai sama so!om da je on o!jektivno istinit.3 &tajalite da se istina lo#ikih i matematikih stavova mo$e svesti na samooevidnost je u#lavnom naputeno u savremenoj %ilo"o%iji. /stina, od ovo# odstupaju mno#i po"itivisti koji smatraju da je ovo identi%ikovanje u o!lasti ulno#

93

sa"nanja do"voljeno. 38ano je to da su stavovi koji se odnose na direktno opa$anje injenica naje(e istiniti i da su oni #otovo uvek pra(eni ose(anjem i"vesnosti i samooevidnosti. 'e*utim, da se ak i ovi najprostiji i najverodostojniji stavovi ne mo#u smatrati istinitim #a'i' ti' to su oevidni, vidi se ve( i" to#a to nas nae su!jektivno uverenje ak i ovde mo$e prevariti. .ko i ostavimo po strani pojavu ilu"ija i halucinacija, stoji injenica da se sudovima neposredno# opa$anja nikada ne vri samo %oto#ra%sko re#istrovanje i"vesnih 3datih3 sadr$aja ulno# sa"nanja, ve( se vri i njihovo tumaenje, podvo*enje pod i"vesne opte kate#orije.3 8eorija &o7erentno#ti ?/manuel Gant, 2rand 2lenar, 0udol% Garnap,...A "astupa stajalite da je istina interno svojstvo misli, ali istovremeno pocrtavaju da to svojstvo ne mo$e pripadati pojedinim sudovima u"etim i"olovano, ne#o samo jednom misaonoj celini. )a je istina sistematska koherentnost koja je karakteristina "a takvu celinu, a pojedini sud mo$e !iti relativno istinit samo kao deo koherentno# sistema. Enai, istina se svodi na unutranji sklad miljenja - na sla#anje jednih misli i stavova s dru#ima, na neophodnoj pove"anosti jedno# stava sa svim dru#im elementima celokupno# skupa "nanja. /" ovo# proi"la"io da su "astupnici ove teorije $eleli da istinu odrede ne"avisno od odnosa prema o!jektivnoj stvarnosti. /stovremeno, njima se nije svi*ao otvoreni su!jektivi"am svo*enja istine na neposredno uverenje ili ose(anje samooevidnosti. E!o# to#a su i pri!e#avali teoriji koherentnosti. -snovna "aslu#a teorije koherentnosti jeste u uka"ivanju da se nita ne mo$e "nati niti sa smislom ka"ati o istini jedno# pojedinano# stava koji !i !io posmatran i"olovano od svih dru#ih naih "nanja i iskustava - istina uvek predstavlja i"vestan kontekst u kojem se dati stav posmatra. )o 'ihailu 'arkovi(u teorija koherentnosti ukoliko ima i"vesne po"itivne elemente 3ima i o#romne nedostatke: ?aA )re sve#a, nijedan predstavnik ove teorije nije uspeo da odredi preci"no, nedvosmisleno i pri tom na dovoljno o!uhvatan nain ta "nai termin 3koherentnost3 i u kakvim odnosima jedan stav tre!a da stoji prema dru#im stavovima da !i !io smatran istinom. ?!A &vaki dosadanji pokuaj odre*ivanja vodio je ili prekoraivanju okvira teorije ili paradoksalnim posledicama. )redpostavimo da se pod koherentno(u misli na odnos u kome stoji jedan opti stav prema konkretnim iskustvenim stavovima koji #a potvr*uju, tj. i" kojih je on i"veden na induktivan nain, ili koji su nje#ove empirijske konsekvence kad se on shvati kao hipote"a. + svim ovakvim sluajevima konkretni stavovi mo#u potvr*ivati apstraktne jedino ako su oni sami ve( istiniti, jer ako su la$ni - i stavovi koji se na njima "asnivaju !i(e la$ni. ... Enai, koherentnost u ovom smislu, da !i imali "naaja "a pro!lem istine, mora ve( unapred pretpostaviti istinitost stavova neposredno# opa$anja. )rema tome, cela teorija je ili apsurdna ili predstavlja 3o!rtanje u la$nom kru#u3: jedna stvar se o!janjava dru#om, a ta dru#a u se!i nu$no pretpostavlja prvu. ?cA .ko koherentnost shvatimo kao mo#u(nost deduktivno# i"vo*enja jedno# stava i" dru#ih, opet se postavlja pitanje istinitosti tih dru#ih stavova. 'o#u(e su dve alternative. 4edna je: ti dru#i stavovi, kao i pravila na osnovu kojih se dedukcija vri, ve( su pretpostavljeni kao istiniti u nekom dru#om smislu, kao samooevidni. + tom sluaju, kao i u prethodnoj anali"i, teorija koherentnosti se poka"uje nedovoljnom i postaje oevidno da joj je potre!na dopuna. 5ru#a je alternativa: pola"ni stavovi i pravila dedukcije nisu pretpostavljeni kao istiniti ve( su proi"voljno i"a!rani ili usvojeni kao konvencije. -vaj vid je do!ila teorija koherencije u delima neopo"itivista tridesetih #odina ovo# veka. 8ako je Garnap postavio svoj uveni princip tolerancije, po kome je svako slo!odan da i"#radi

94

svoj sopstveni sistem lo#ike, to jest da proi"voljno oda!ere pola"ne principe i pravila, pod uslovom da ih eksplicitno %ormulie i da ih se "atim dosledno pridr$ava.3 Gada se proanali"iraju neopo"itivistike koncepcije istine onda se dola"i do slede(ih "akljuaka: ?aA eopo"itivisti su uspeli da do maksimuma podi#nu e#"aktnost u odre*ivanju %ormalnih uslova koje jedan sistem stavova mora da "adovoljava da !i se mo#ao o"naiti koherentnim. ?!A -ni su istovremeno i poka"ali i doka"ali do kakavih apsurdnih posledica vodi teorija koja ho(e da se iska$e samodovoljnom i ne"avisnom od elemenata dru#ih teorija. .ko je svako slo!odan da proi"voljno oda!ere pola"ne principe i pravila dedukovanja sa kojima su nje#ovi stavovi koherentni ?proi"voljno i"a!rane konvencijeA i ako taj isti pojedinac mo$e da #radi svoju sopstvenu lo#iku, tada on posti$e korentnost samo #vo/ miljenja - koherentnost i"olovano# miljenja i na taj nain nestaje koherentnost i"me*u miljenja to# pojedinca i miljenja svih dru#ih pojedinaca. 0e"ultat to#a jeste da svako ima svoju vlastitu istinu i da je nemo#u(e nauno de%inisanje istine od neistine. ?cA + neopo"itivistikom ka"ivanju teorija koherentnosti jeste !itno jednostrana. -va jednostranost 3sastoji se pre sve#a u tome to je sva pa$nja orijentisana na o!e"!e*ivanje doslednosti u miljenju pojedinca, a isputeno je i" vida da istina ima drutveni karakter i da ona pretpostavlja i sla#anje u miljenju ra"liitih pojedinaca i drutvenih #rupa. &em to#a, %undamentalna jednostranost je ve( samo svo*enje istine na koherentnost. + stvari, pola"ni principi i pravila dedukovanja u jednom sistemu miljenja nisu samo konvencije i proi"voljno i"a!rani aparat. -ni moraju "adovoljiti i"vesne sadr$inske uslove - ali nam o njima teorija koherentnosti ne ka$e nita. &ve ono po"itivno to ova teorija ima da nam saopti, do!ija svoju vrednost tek kad se, kao jedan od elemenata, ukljui u neku iru sintetiku koncepciju.3 Pra/'ati$&a ? #r. pra#ma I delo, delovanje, radnja, in, uspehA teorija i#tine i njoj !liski teoretiari poimaju istinu ne u me*uso!nom sla#anju ideja niti u njihovom sla#anju sa stvarno(u, ve( u njihovom sla#anju sa ovekovim potre!ama - u njihovoj praktinoj korisnosti. 5a li je ideja istinita ili nestinita jedino se mo$e videti i utvrditi po njenim posledicama. /stina je, prema tome, ideja koja donosi praktinu korist. )ra#mati"am kao %ilo"o%ski pravac, koji sna$no dola"i do i"ra$aja poetkom UU veka, o!uhvata, u u$em smislu, koncepciju Jiljema 5$emsa, a u irem smislu: pra#matici"am Harls &anders )ersa, humani"am Nerdinand Ganin# &kot <ilera, eksperimentali"am ili instrumentali"am 5$on 5juia. )ers, u poetku svoju %iloso%iju na"iva pra#mati"mom, a kasnije, da !i se ra"likovao od Jiljema 5$emsa, preimenuje je u 3pra#matici"am3, pod pra#mati"mom je podra"umevao teoriju "naenja iji je osnovni princip da je "naenje suda skup praktinih konsekvencija koje nu$no slede ako se pretpostavi da je sud istinit. Jiljem 5$ems poima pra#mati"am kao metodu i kao teoriju istine. )ra#mati"am kao metoda slu$i "a reavanje nai"#led nereivih meta%i"ikih sporova, a sastoji se u tome da se pita u emu !i !ila praktina ra"lika kada !i ova a ne ona sporna koncepcija !ila istinita. .ko nema praktinih ra"lika i"me*u alternativa onda su o!je podjednako do!re, a ako su njihove praktine posledice ra"liite tada valja prihvatiti onu koja nam je korisnija. )ra#mati"am kao teorija istine pola"i od tradicionalno# shvatanja istine kao sla#anja ideje sa stvarno(u. 'e*utim, sla#ati se sa stvarno(u "nai snala"iti se u istoj, umeti upravljati njom, uspeno je iskori(avati. 8o "nai da su istinite samo one ideje koje su nam korisne u $ivotu. Jiljem 5$ems ka$e: 34edna ideja je istinita utoliko ukoliko se veruje da je korisna "a nae $ivote.3 -vu korisnost 5$ems ponekad poima

95

iroko kao socijalnu korisnost, esto kao korisnost s aspekta ra"voja ljudske spo"naje, ali je ponekad shva(a i vrlo usko, kao korisnost "a pojedinca. + skladu sa ovim poslednjim aspektom poimanja 5$ems ponekad #otovo potpuno su!jektivi"ira i relativi"ira istinu, pa, na primer, tvrdi da su reli#io"na verovanja istinita "a ono#a kome su potre!na a neistinita "a ono#a kome ne tre!aju. -vakvom su!jektivistikom poimanju veoma je !li"ak <iler, a od!acuje #a )ers i 5jui. Enai, neki od pra#matista poimaju korisnost veoma iroko, kao sve ono to koristi ljudskom rodu i proiruje i produ!ljuje nje#ova sa"nanja, a dru#i veoma usko, kao ono to samo materijalno koristi pojedincu. -vom uskom pra#matistikom shvatanju !lisko je poimanje N. iea po kome je istinito, u pravom smislu te rei, samo ono to je !ioloki korisno to slu$i $ivotnim ciljevima i potre!ama, to odr$ava i unapre*uje $ivot pojedinca i vrste. 3+ pra#matikoj teoriji ima jedna neosporno tana i pri tom neo!ino va$na injenica: ona naa sa"nanja koja su istinita slu$e kao e%ikasni instrumenti u naem naporu stvaralako# menjanja prirodne i drutvene sredine. + tom smislu istina je, uopte u"ev, "a jedan dovoljno veliki vremenski period - praktino uspena, i samim tim !ioloki korisna. a $alost, o!rnuto nije tano: svako !ioloki korisno #ledite nije samim tim istinito. +opte, uspenost u praksi ne stoji u o!ave"noj %unkcionalnoj ve"i s istinom. ... aj"ad, pra#matika teorija istine je neodr$iva i i" pra#matikih ra"lo#a: vodi sveoptoj kon%u"iji u po#ledu to#a ta je istinito a ta nije. 4asno je da dva me*uso!no protivre*na stava mo#u o!a !iti 3praktino uspena3 i 3korisna3 ukoliko "adovoljavaju ra"liite interese. /" to#a sledi mo#u(nost ve(e# !roja istina kada je re o istom pitanju - plurali"am istina. 'e*utim, mo$e se lako doka"ati da svaka teorija koja do"voljava plurali"am istina kao svoju konsekvencu, nosi u se!i jednu nera"reivu protivurenost. )ostavlja se pitanje ta tre!a jedan pra#matist da misli o nekom stavu koji je tetan "a nje#a ali koristan "a neko# dru#o# oveka koji ima suprotne interese. -n tre!a da takav stav smatra la$nim, ali u isto vreme, ukoliko je pra#matist i ukoliko veruje u pluralitet istina, on mora pri"nati i da je istinit. &ve postaje i istina i neistina u isti mah. &am pojam istine postao !i toliko kon%u"an i viesmislen da !i #a tre!alo i"!aciti i" upotre!e. Ea teoriju koja dovodi do ovakve "!rke teko se mo$e re(i da do!ro 3radi3 i da je uspena u praksi, pa se samim tim, po njenom sopstvenom kriterijumu, ne mo$e re(i ni da je istinita.3 Ea ra"liku od su!jektivistikih teorija, koje nastoje de%inisati istinu !e" pomo(i pojma o stvarnosti ne"avisnoj od oveka, i kao takvo dosledno sprovedeno stanovite se ne mo$e o%ormiti u teoriju a da se pritom i"!e#nu apsurdne konsekvence, o!jektivistike teorije pokuavaju odrediti istinu kao neto to je potpuno ne"avisno od oveka i od nje#ovo# miljenja. + ovu #rupu teorija spadaju: ?aA o;je&tivno3ideali#ti$&a, ?!A a4riori#ti$&a teorija Ganta i novokantovaca i ?cA eidet#&a ili lo/i!i#ti$&a teorija istine, teorija 3istine po se!i3 karakteristina "a 2. 2olcana i "a rane radove M. Kuserla. 3/stina o se!i3 ? 3die Lahrheit an sich3A, koja je to da neto jest i da je tako i tako odre*eno, predstavlja nu$an korelat !itka o se!i, i postoji veno, tanije: i"van vremena, !e" o!"ira na to sa"naje li je ko ili ne. 2lisko ovakvom shvatanju je i ono aksioloko neokantovaca aksiolo#a 2adenske kole prema kome je istina vrednost, pa kao takva ne postoji ni u stvarnosti ni u miljenju, ve( "ajedno sa ostalim vrednostima ini pose!no tre(e carstvo idealno# va$enja.

96

O;je&tivni ideali#ti pola"e od pretpostavke apsolutno# identiteta i"me*u !i(a i istinito# miljenja. Ea njih je sa"nanje istinito svako ono koje posredno ili neposredno i"rie apsolutnu identinost o!jektivno# i su!jektivno# ?<elin#A. &lede(a ra"lika i"me*u klasine teorije korespodentnosti i o!jektivno-idealistike teorije istine jeste u tome to o!jektivni idealisti hiposta"iraju pojam istine. Kiposta"irati "nai pretvoriti u samostalnost, u supstancijalnost, tj. u neto to ne postoji materijalno, na primer pojmove o predmetima. )a istina po njima ne tre!a da "nai sla#anje ljudsko# miljenja s o!jektivnim materijalnim predmetima. /stina je sla#anje stvari s idejama i pojmovima koji predstavljaju njihove sutine, i koji postoje na o!jektivan nain van njih a isto tako i van ovekovo# miljenja. Ke#el, klasian predstavnik ovo# miljenja, ra"likuje istinu u su!jektivnom i o!jektivnom smislu. /stina u su!jektivnom smislu jeste sla#anje predstave s predmetom. /stina 3u o!jektivnom smislu je sla#anje o!jekta, stvari sa so!om samom, tako da je stvarnost odmerena prema svom pojmu. )ojam je tako istinita /deja, !o$anska ideja o svetu, koja je jedina stvarna. 8ako je jedino !o# istina.3 /" Ke#elovo# odre*ena istine proi"la"i da je ona van i vremena i prostora. 4er je, po njemu, ono to je istinito sadr$ano 3samo u mislima, nije istinito samo danas i sutra, ve( i"van svako# vremena, a ukoliko je to u vremenu, istinito je uvek i "a svako vreme.3 2lisko o!jektivnim idealistima je, prema re"ultatima anali"e 'ihaila 'arkovi(a, 3jedna struja reali"ma ? mo#li !ismo je na"vati 3nekritikim3, "a ra"liku od t"v. 3kritiko#3 reali"maA koja se u stilu srednjovekovnih skolastiara-realista "ala$e "a o!jektivno, vanvremensko i vanprostorno postojanje optih pojmova ?univer"alijaA i koja do"voljava mo#u(nost apsolutno verno# re%lektovanja !i(a u miljenju - naroito u lo#ici i matematici.... &ve teorije ovo# tipa, koje do"voljavaju mo#u(nost apsolutne istovetnosti i"me*u miljenja i !i(a, pripisuju savrenu statinost nauci i ljudskom sa"nanju uopte. &vako "na, me*utim, da smo mi stalno prinu*eni da kori#ujemo i upotpunjavamo, pa i temeljito revidiramo naa "nanja. Gako o!jasniti ovu injenicu sa stanovita o!jektivno# ideali"ma= )rva je mo#u(nost do"voliti da smo !ili u "a!ludi kad smo u prolosti mislili da je ovaj ili onaj stav istinit, ali ostati pri tome da su svi oni stavovi koje danas smatramo istinitim - apsolutno adekvatni stvarnosti i prema tome !e"uslovno i vanvremenski istiniti. edoslednost ovakvo# stava pada odmah u oi. .ko nas iskustvo istorije nauka ui da smo morali da unosimo korekcije ak i u sluajevima naunih "akona koji su nam i"#ledali apsolutno si#urno utvr*eni i provereni ..., kakvo# !ismo osnova imali da pretpostavimo da je jedno# odre*eno# dana i sata evolucija nae# sa"nanja prestala= 5ru#a je mo#u(nost pretpostaviti da je svaka promena u naim "nanjima uslovljena promenama u samoj stvarnosti. eki sluajevi se neosporno mo#u o!jasniti na ovaj nain. ... 'e*utim, esto mi do!ro "namo da se nija sama stvarnost promenila ve( da je naa prvo!itna slika o njoj !ila nepotpuna i samo aproksimativno tana. aj"ad, tre(a mo#u(nost: potpuno promeniti uo!iajeni sadr$aj pojma istine i o istini #ovoriti na nain koji se ne mo$e nikakvim injenicama ni potvrditi ni opovr#nuti. 8akav je sluaj kada se istina odre*uje kao sla#anje stvari s idejama koje o!jektivno postoje, ne"avisno od ljudsko# miljenja. -vakvo %iloso%iranje se ne mo$e po!iti injenicama, ali to je "ato to se ono i ne odnosi ni na kakve injenice, ideje o kojima je ovde re mo#u !iti samo predmet verovanja. + svakom sluaju, ako de%inicije istine ove vrste uopte imaju neko# smisla, on je ra"liit od smisla koji se terminu 3istina3 pridaje u nauci i o!inom $ivotu...3 A4riori#ti$&a teorija jeste jedna od varijanti teorije koherentnosti. &i#urne o"nake apriorno# "nanja "a Ganta su 3nu$nost i stro#a sveoptost3, a "a -to 1i!mana

97

3ono to je "a nas i "a svaku dru#u homo#enu inteli#enciju stro#o opte i nu$no, ono to se dru#aije ne mo$e misliti.3 )rema tome, ova teorijska struja nastoji da i"!e#ne relativi"am kome 3nei"!e$no vodi "ahtev koherentnosti sam po se!i, kad nije dopunjen nikakvim daljim i stro$im uslovima. ovokantovci, koji "astupaju aprioristiku teoriju, ra"likuju se od lo#ikih po"itivista ?koji stoje na konvencionalistikom #ledituA utoliko to, po njima, principi s kojima miljenje tre!a da je sa#lasno da !i vodilo istini nisu proi"voljno oda!rane ljudske konvencije ve( i"vesne 3transcendentalne3 norme koje va$e o!jektivno i nu$no, ne"avisno od iskustva, i imaju optu vrednost "a sve ljude.3 0elativno noviju ontoloku varijantu 3o!jektivistike3 teorije istine nala"imo kod %iloso%a e#"isten"ije. Ea e#"istencijaliste istina je !ivstvovanje u svojoj nesakrivenosti. Prka re alet7eia i"vorno "nai neskrivenost, a Kajde#er (e je prevesti, a mi po#reno tumaiti, kao istina. Ea Prke !ivstvuju(e je !a kao !ivstvuju(e istinito. Kajde#er se sa tim sla$e kada ka$e da istina kao neskrivenost nije nikakav dodatak !ivstvovanju. 3/stina pripada !iti !ivstvovanja.3 2lisko ovom o!jektivistikom poimanju je i jedno shva(anje koje je prisutno me*u savremenim marksistima po kome teoriju korespodencije ne mo$e spasiti ni usavravanje pojma korespodencije ni uvo*enje prakse kao kriterija istine. )o njima praksa nije kriterij istine, ve( istina sama. /stina je, prema tome, praksa ili, to je isto, ovek. /ako se teoretiari teorije korespodencije u !itnom ra"likuju u po"itivnim de%inicijama istine, oni se u velikoj meri sla$u u nainu na koji kritikuju tradicionalnu de%iniciju istine kao sla#anja suda i stvarnosti. -ni po#renost ove de%inicije doka"uju u#lavnom na dva naina: odre*enje istine kao 3korespodencije suda i stvarnosti3 je neodr$ivo, jer je ili unutranje protivureno ili praktino neupotre!ljivo, s jedne strane, pri"naje se da to odre*enje mo$e !iti prikladno "a neke vrste sudova, ali ne "a sve, jer kod nekih vrsta sudova ? kod istinitih ne#ativnih e#"istencijalnih sudovaA je i praktino i lo#iki nemo#u(e "amisliti stvar s kojom !i se sla#ao istinit sud te vrste, s dru#e strane. 'e*utim, tre!a uka"ati da neki %iloso%i nastoje pomiriti ra"liite teorije istine na taj nain to ra"likuju: meta%i"iku ili ontoloku, #noseoloku, %ormalnolo#iku, aksioloku, antropoloku, psiholoku i dru#e vrste istine, i pokuavaju da odrede me*uso!ni odnos tih ra"liitih 3istina3. )ored pitanja ta je istina otvorena su i pitanja da li postoji jedna ili vie istina, da li je istina o!jektivna ili su!jektivna, apsolutna ili relativna, apstraktna ili konkretna, vena ili prola"na itd., kao i pitanja da li je, ako jeste u kojoj meri i kako mo#u(a spo"naja istine, postoji li i u emu je kriterij istine itd. + naunim promiljanjima pod #u;je&tivno' i#tino' se o!ino misli istina kojoj ne od#ovara nita o!jektivno i koja vredi samo "a jedno# ili samo "a neke 3su!jekte3, dok se pod o;je&tivno' i#tino' misli istina koja od#ovara nekim o!jektivnim odnosima i koja jednako vredi "a sve ljude. 'e*u %iloso%ima postoje oni koji smatraju da je svaka istina 3su!jektivna3, tj. da svaki ovek ima svoju istinu, i da su te ra"liite istine me*uso!no ravnopravne i podjednako vredne. 5ru#a #rupa %iloso%a smatra da samo o!jektivna, "a sve jednaka, opteva$e(a istina jedina "aslu$uje da se na"iva istinom. 8re(i tra$e neko srednje reenje, ili 3sintetiko3 reenje, tvrde(i da je svaka istina 3su!jektivna po %ormi3, a 3o!jektivna po sadr$aju3. A4#olutna ili !e"uslovna i#tina !ila !i potpuna, sveo!uhvatna i iscrpna istina, kojoj se ne mo$e, kao takvoj, nita dodati i koja je "!o# to#a nepromenjljiva i vena. ., relativna ili uslovna i#tina !ila !i ona koja je nepotpuna, delimina istina, koja sadr$i i elemente neistine, pa "!o# to#a mo$e !iti kori#ovana, dopunjena i usavrena. eki od %ilo"o%a smatraju da je samo aspolutna istina 3prava3, a da, prema tome, relativna istina nije nikakva istina, dru#i misle da je, pak, mo#u(a samo relativna

99

istina, a da je 3apsolutna istina3 idealistiko-meta%i"ika ilu"ija. 8re(i od njih smatraju da se apsolutna i relativna istina ne iskljuuju, ve( da svaka relativna istina sadr$i deli( apsolutne istine ili predstavlja put ka apsolutnoj istini, kojoj se u !eskonanom pro#resu ljudsko# sa"nanja asimptotski sve vie pri!li$avamo da je nikada ne dosti#nemo. )rema dijalektiko-humanistikoj teoriji istine istina je: 4oja' ljud#&o/ #veta8 odno# i to odno# dva o;je&ta = 4re'a jedno' #'o u ne4o#redno' a 4re'a dru/o' u 4o#redno' odno#u>8 o#novna ljud#&a vredno#t $iji 4oja' o;u7vata dva ra"li$ita vredno#na atri;uta: i#tin#&i i i#tinit8 relativna ali i#tovre'eno i o;je&tivna i i#tina je i#torij#&a &ate/orija. . da !i jedan iska" mo#ao da !ude prihva(en kao nauno istinit moraju se ispuniti slede(i prethodni uslovi: on mora da !ude infor'ativan @ njime se mora neto tvrditi, on mora o!avljati in%ormativnu, a ne ekspresivnu ili preskriptivnu %unkciju, da !ude dru<tveno #'i#aon C dru<tveno &o'uni&ati;ilan, i da je o;ra"lo@en. -nda kada jedan iska"a "adovoljava sve ove prethodne uslove tek tada on se mo$e o"!iljno u"eti u ra"matranje kao hipote"a ija je nauna istina mo#u(a.27

$. PRAVILA ISTINITO" MI(LJENJA

/" dijalektiko-humanistiko# pojma istine proi"la"e 4ravila i#tinito/ 'i<ljenja. 8a pravila pose!nu vrednost imaju u procesu nauno# rada. 0adna de%inicija istine, promiljenja i domiljena sa aspekta metodolo#ije nauno# rada #lasi: I#tina je ljud#&o #a"nanje o 4red'eti'a 'i<ljenja i nau$no/ i#tra@ivanja &oje o;je&tivno #7vata i ra"u'e te 4red'ete &a&vi oni "ai#ta je#u. -voj de%iniciji mo#u se staviti ra"ni pri#ovori i u ve"i sa njom se mo#u postaviti mno#a pitanja, ali nju, prema nala"ima &. 'ilosavljevi(a, ipak opravdavaju !ar slede(i ar#umenti: ljud#&o #a"nanje8 'i<ljenje i nau$no i#tra@ivanje #u #a#tavni deo ljud#&e 4ra&#eI i#tina je #adr@aj i &valitet #ve#ti ljudi i ona 4o#toji #a'o "a nji7 i nji7ov je 4roi"vodI i#tina je o;je&tivna8 da&le inter#u;je&tivnaI do nje #e dola"i i#&u#tvo' i 'i<ljenje'8 odno#no 4ra&#o'I i#tinito#t 'i<ljenja i #a"nanja 'o@e #e na ra"ne na$ine 4roveravati. avedeni ?i dru#i, ovde nenavedeniA ar#umenti upu(uju nas na stanovite da je na osnovu dosadanje# nauno# sa"nanja, "nanja lo#ike i metodolo#ije, mo#u(e postaviti odre*ena 4ravila o 4ro!edura'a 'i<ljenja koja ljude vode sa"nanju istine. + ovom sluaju mi prvenstveno imamo u vidu naunu istinu. ., lo#ika je u tom smislu %ormulisala o#novne "a&one i#tinito/ 'i<ljenja, shvataju(i ih kao o;je&tivni &ate/orijalni odno# &oji $ini #u<tinu odre9ene /ru4e 4red'eta8 4ro!e#a ili 4ojava ?njihova nastajanja, deavanja, postojanja, ra"vitakA, o4<ti nu@an #tav &oji je o;je&tivan u odno#u na odre9enu o;la#t 4red'eta8 4ro!e#a ili 4ojava8 tj. #tav &oji
20

'. 'arkovi(: navedeno delo, str. :3->5:.

9:

va@i "a #va&i 4red'et8 odno#no 4ojavu te o;la#ti . &vaki "akon je misaoni i"ra", u o!liku stava, odre*eno# o!jektivno kate#orijalno# odnosa. Eakoni istinito# miljenja su, sa o!jektivne strane, o;je&tivni &ate/orijalni odno#i &oji $ine #u<tinu lo/i$&i7 4ro!e#a i o;li&a 'i<ljenja &ao i#tinito/ #7vatanja 4red'eta8 4ro!e#a ili 4ojave, a sa su!jektivno sa"najne strane, "a&oni 'i<ljenja #u o#novni o4<ti #tavovi &oji #u o;je&tivni u odno#u na !elo&u4nu o;la#t i#tinito/ 'i<ljenja. 5ve su osnovne vrste "akona istinito# miljenja: >. "a&oni o#novni7 odli&a i#tinito/ 'i<ljenja, koji su optiji, i 2. "a&oni i#tinito/ "a'i<ljanja 4red'eta, koji su pose!niji.2> )a&oni o#novni7 odli&a i#tinito/ 'i<ljenja, koji se !ave nje#ovim svojstvima su: "a&on 4red'etno#ti8 "a&on #adr@ajno#ti8 "a&on odre9eno#ti8 "a&on lo/i$&e "a#novano#ti8 "a&on lo/i$&e 4ove"ano#ti8 i "a&on relativne #talno#ti i ra"vojno#ti. Prvi u#lov koji stvarno ispunjava i mora da ispuni istinito nauno miljenje o pojavavama, procesima i odnosima jeste 4red'etno#t 'i<ljenja. &vaki istinit pojam, sud, stav i "akljuak, kao i svaka istinita teorija, pre sve#a su u4ravljeni na 4red'et i oni #7vataju o;je&tivno #voj 4red'et8 tj. oni #u 4red'etni u ovo' dvo#tru&o' #'i#lu . +pravo ovo je smisao "akona o predmetnosti istinito# miljenja koji se mo$e i"ra"iti stavom: I#tinito 'i<ljenje je 4red'etno u dvo#tru&o' #'i#lu: 4rvo8 <to je u4ravljeno na 4red'et =Lor/ani"a!iju8 or/ani"a!ioni 4ro!e#> o &o'e #e 'i#li i8 dru/o8 <to taj 4red'et =Lor/ani"a!iju8 or/ani"a!ioni 4ro!e#> o;je&tivno "a'i<lja ona&vi' &a&av on #tvarno je#te. +niver"alna tanost ovo# "akona doka"uje se, najpre, uka"ivanjem na predmetnu upravljenost svako# istinito# miljenja i na nepostojanje apsolutno !espredmetno# miljenja. &vaki stav, !ilo o predmetima opa$anja ili o nepostoje(em uvek je predmetan u tom smislu to se odnosi na i"vestan predmet, to se njime "amilja i"vestan predmet, to cilja na odre*eni predmet. +koliko i"vesno miljenje nije o!jektivno u smislu tano#, o!jektivno# shvatanja predmeta ono je po#reno. .li, apsolutno neo!jektivno, uopte !espredmetno miljenje ne postoji. 8o!o$nji pojam takvo# miljenja predstavlja !ontradi!tio in adje!to. &tvarno on je uopte nemo#u(, jer je nemo#u(e misliti o neem a ne "amiljati nita. Eakon o!jektivnosti miljenja je osnovni "akon istinito# miljenja, ali taj "akon je veoma opte# karaktera. &lede(a dva "akona miljenja, a to su "a&on #adr@ajno#ti i "a&on odre9eno#ti 'i<ljenja8 &on&reti"uju o4<ti "a&on o;je&tivno#ti i#itinito/ 'i<ljenja. 5a !i miljenje !ilo istinito ono mora, ne samo uopte !iti predmetno ne#o i shvatiti predmet onakvim kakav on jeste, to (e !iti sluaj samo ukoliko lo/i$&i #adr@aj 4oj'a8 #uda i "a&lju$&a od/ovara #vo'e 4red'etu . 'iljenje, da !i !ilo istinito mora !iti ne samo #adr@ajno uo4<te ne/o 'ora ;iti #adr@ajno u vi<e' #'i#lu8 nai'e u #'i#lu ade&vatno#ti lo/i$&o/ #adr@aja 'i<ljenja #adr@aju 4red'eta . +pravo ovo je smisao "akona sadr$ajnosti miljenja koji se mo$e i"ra"iti stavom:
21

)reu"imamo, operacionali"ujemo i prila#o*avamo nala"e 2. <ei(a: O#novi lo/i&e, 2eo#rad, >:93.

auna knji#a,

:7

I#tinito 'i<ljenje je #adr@ajno u to' #'i#lu <to je #adr@aj i#tinito/ 'i<ljenja #adr@ajno ade&vatan #adr@aju 4red'eta =Lor/ani"a!ije 'aterije i 'aterijalne or/ani"a!ije8 nji7ovi7 4ro!e#a i odno#a> 'i<ljenja u dvo#tru&o' #'i#lu: 4rvo8 <to #va&o 'i<ljenje 'ora i'ati 'a &a&av #adr@aj8 tj. ono ne 'o@e ;iti $i#to for'alno i8 dru/o8 <to je #adr@aj i#tinito/ 'i<ljenja ade&vatno#t #adr@aju 4red'eta 'i<ljenja. (a'o ovo #adr@ajno ade&vatno#t "na$i &on&retno#t i #ve#trano#t 'i<ljenja i to ta&o da u&oli&o je #adr@aj 'i<ljenja ade&vatniji #adr@aju 4red'eta utoli&o je 'i<ljenje i#tinitije. 5a su konkretnost i svestranost odlike sadr$ajne adekvatnosti miljenja predmetu jasno je otud to su pra"na apstraktnost i jednostranost odlike upravo lo#iko# %ormali"ma. 8ako je jednostrano, elementarno lo#iko "amiljanje svih predmeta kao prosto jednih ili kao slo$enih i" jedno#, kao neprotivrenih i statikih, u stvari jednostrano i %ormalno, dok je dijale&ti$&o #ve#trano 'i<ljenje &on&retno i #adr@ajno ade&vatnije 4red'eti'a C 4ojava'a8 4ro!e#i'a8 odno#i'a. .li, i dijalektiko miljenje, tj. ono koje shvata sve pojave or#ani"acije materija i materijalne or#ani"acije i sve pojave u or#ani"aciji materija i materijalnoj or#ani"aciji u me*uso!noj pove"anosti i kao unutranje protivrene i ra"vojne, i kada je u pitanju sa"nanje najprostijih predmeta u celini jo uvek ostaje, po svom sadr$aju, manje ili vie neadekvatno predmetu, to dola"i od nje#ove mno#ostranosti, ak neiscrpnosti. a ovaj nain se poka"uje da se "a&on #adr@ajne ade&vatno#ti 'i<ljenja 4red'etu o#tvaruje u 4ot4uno#ti #a'o u odno#u na 4ojedine $inio!e i #trane 4red'eta8 ali ne i u odno#u na #a"nanje !eline 4red'eta 3 !eline or/ani"a!ije 'aterije i 'aterijalne or/ani"a!ije8 !eline nji7ovi7 4ro!e#a i odno#a 38 #a"nanje &oje uve& nu@no o#taje 'anje ili vi<e for'alno. &vako miljenje u procesu nauno# rada, ak i pojam, sud, "akljuak i stav uopte, po svom lo#ikom sadr$aju je odre9en u tom smislu <to "na$i odre9eni 4red'et ili ne&u nje/ovu #tranu8 &ao i odre9eno nje/ovo #7vatanje . 'e*utim, iako je tano da je odre*enost miljenja kod ra"nih stavova ra"liita i da nije svuda potpuno e#"aktna, ipak ostaje injenica da je svako miljenje po svome sadr$aju i po predmetnom "naenju !ar u i"vesnoj meri odre*eno. )otpuno neodre*eno miljenje, na primer, pojam ili stav koji ne !i "naio nita odre*eno, !io !i ne samo teorijski i praktino !e"vredan ne#o uopte ne !i predstavljao pravi pojam i pravi stav, jer ovi uvek predstavljaju "amisao odre*enih predmeta pa i sami moraju !iti odre*eni po svom lo#ikom sadr$aju. 'e*utim, istinito miljenje je odre*eno i u jednom dru#om smislu, naime u smislu #te4ena i"ve#no#ti #a"nanja ili lo/i$&o #a"najno/ 'odaliteta #udova8 "a&ona i #tavova uo4<te. 8aj modalitet se kre(e od manje ili ve(e mo#u(nosti ili verovatno(e, preko i"vesnosti i stvarnosti do apodiktinosti i nu$nosti. )ro!lematinost, verovatno(a, asertorinost i apodiktinost su kate#orije i stepeni odre*enosti su!jektivno sa"najne i"vesnosti o!jektivne istinitosti sa"nanja. Eakon odre*enosti istinito# miljenja i"ra$ava upravo ovu odre*enost miljenja u dvostrukom smislu i ona se mo$e %ormulisati stavom: I#tinito 'i<ljenje je odre9eno u dvo#tru&o' #'i#lu: 4rvo8 4o #vo' #adr@ajno 4red'etno' "na$enju i dru/o8 4o #te4enu #voje #a"najne i"ve#no#ti i o;je&tivne i#tinito#ti. -!jektivnu osnovu "akona odre*enosti miljenja ini odre*enost same o!jektivne stvarnosti or#ani"acije materije i materijalne or#ani"acije ?prirode, oveka i drutvaA kao osnovno# predmeta miljenja. -dre*enost lo#iko# sadr$aja miljenja uslovljena je, !ar u njenoj poslednjoj ontolokoj osnovi, odre*eno(u samih predmeta miljenja.

:>

+ ve"i sa "akonom odre*enosti istinito# miljenja javljaju se i"vesni pro!lemi, naroito s o!"irom na #avre'ene &vantno3fi"i&alne teorije i #e'anti$&e anali"e /ovora. )re sve#a injenica je da su i"vesni termini kao i #ovorni i"ra"i mno#ih stavova nedovoljno preci"ni, ak i neodre*eni po svome "naenju. 8ako je, na primer, ak i "naenje termina DstvarnostD, Du"ronostD, Dsadr$ajD, D%ormaD, DistinaD itd. u savremenoj %iloso%iji sporna a esto i nepreci"no odre*ena. /"vesni nauni stavovi, ak i oni aksiomatski, nisu po svome smislu potpuno odre*eni. 8ako ni principi identiteta, neprotivrenosti, dovoljno# ra"lo#a, kau"aliteta itd. nisu potpuno preci"no odre*eni, kao to je to na primer sluaj sa matematikim stavovima. .ksiomi i stavovi verovatno(e tako*e sadr$e i"vestan stepen neodre*enosti kao i svi iska"i u kojima se javljaju i"ra"i DotprilikeD, DokoD, DnekolikoD, Du i"vesnoj meriD, Ddo i"vesno# stepenaD itd. Hinjenica je isto tako da u atomskim, a i u drutvenim, ekonomskim i psihikim deavanjima, usled njihove velike slo$enosti i !r$e promenljivosti, nema mesta mehanicistikom determini"mu. - nekoj potpunoj odre*enosti celokupno# kretanja inicijalnim %aktorima, po"icije i !r"ine tu ne mo$e !iti #ovora. /sto tako ovde nema mesta ni apsolutnom deterministikom, kontinuiranom, t"v. Dkompletnom kau"alitetuD. 'e*utim, postavlja se pitanje, "nai li to da su atomski procesi uopte, dakle apsolutno neodre*eni= Enai li to da "akon odre*enosti istinito# miljenja u odnosu na sa"nanje navedenih pojava ne va$i, da on tu nije istinit= .nali"a upravo primera Dneodre*eno# miljenjaD poka"uje slede(e: >. ijedno miljenje, nijedan pojam, nijedan stav, ma koliko nepreci"an i ak neodre*en nje#ov sadr$aj !io, nije apsolutno neodre*en. &udovi D ei"vesno je kada (e #ospodin G. diplomiratiD, D D&tanje "dravlja U[ je nei"vesnoD, DE!ir unutranjih u#lova trou#la u prostoru 1o!aevsko# je manji od >977D, itd., nemaju potpuno preci"nu odnosno jednosmislenu odre*enost. .li su ti stavovi po svome smislu ipak sasvim odre*eni, jer svaki od njih ipak "nai sasvim odre*eno tvr*enje makar i nekih neodre*enih ili jo potpuno neodre*enih kvaliteta, odnosa, stanja i slino. +opte nijedan #tav i#tinito/ 'i<ljenja nije a4#olutno neodre9en. 2. Hak i pojmovi i stavovi neodre*eno# "naenja ipak imaju i"vestan smisao, tj. i njihov sadr$aj je, makar u kom smislu i u kom stepenu odre*en. 8ako se "a opte stavove, "a opte !rojeve i %ormule ne mo$e re(i da su potpuno, apsolutno neodre*eni. <tavie direktno tvr*enje neodre*enosti i"vesno# predmeta ili pojave uvek ukljuuje u se!i tvr*enje upravo takve prirode, dakle, takve odre*enosti te pojave, to#a stanja ili procesa, da je on, u i"vesnom po#ledu, odre*en. Enai, kod i#tinito/ 'i<ljenja nije 'o/u e i";e i 'a &a&av vid i #te4en odre9eno#ti. (a' D4rin!i4 neodre9eno#tiD 'i<ljenja involvira 'a&ar &a&vu odre9eno#t 'i<ljenja8 nai'e8 da je Dto i to neodre9enoD. U to'e #e #a#toji ono <to ;i#'o na"vali 4arado&# 4rin!i4a neodre9eno#ti 'i<ljenja. 3. .ko uporedimo stav D-va trenja je crvenaD sa stavom D-va voda je mutna ?ili "elenoplavaAD vidimo da je odre*enost prvo# stava jednosmislena, a odre*enost dru#o# stava je slo$ena ili kompleksna. Ea dru#i stav se mo$e re(i da je neodre*en samo u pore*enju sa prvom vrstom odre*enosti, tj. sa prosto identinom, jednosmislenom odre*eno(u. + istom smislu su neodre*eni i iska"i verovatno(e, ija istinitost nije prosta, nije samo i prosto istina ne#o je i"vestan stepen

:2

istinitosti. &amo sa stanovita proste, elementarne dvovalentne lo#ike istina je samo apsolutna istina a la$ je apsolutna la$. )rosto reeno, 4olivalentna lo/i$&a odre9eno#t #a'o #a #tanovi<ta dvovalentne odre9eno#ti i"/leda &ao neodre9eno#t do& u#tvari i ona 4red#tavlja8 ra"u'e #e8 #vojevr#nu odre9eno#t. + istom smislu dijalektika odre*enost, i"ra$ena "akonima sveopte pove"anosti, unutranje protivrenosti i ra"vojnosti, i"#leda neodre*ena sa stanovita elementarno-lo#ike odre*enosti i"ra$ene "akonima proste identinosti, neprotivrenosti i statinosti. )na$i da 4o#toji #a'o relativna neodre9eno#t i#tinito/ 'i<ljenja8 tj. neodre9eno#t jedno/ #i#te'a odre9eno#ti u odno#u na dru/i #i#te' odre9eno#ti. 8a neodre*enost je posredna i samo relativna, dok se posredno, !ar delimice, svaki sistem odre*enosti mo$e odrediti u odnosu na dru#i sistem odre*enosti. -vo je smisao principa koji mo$emo na"vati 4rin!i4o' relativne neodre9eno#ti i#tinito/ 'i<ljenja. 8im principom se niukoliko ne naruava univer"alno va$enje "akona odre*enosti istinito# miljenja. I#tinito 'i<ljenje je#te odre9eno, to je najkra(a %ormulacija "akona odre*enosti istinito# miljenja. 8a %ormulacija je toliko opta da doputa i o!uhvata ma kakvu odre*enost, poev od krajnje kompleksne i dijalektike do proste i statike, elementarno-lo#ike odre*enosti. Na o#novu "a&ona odre9eno#ti i#tinito/ 'i<ljenja nu@no #ledi 4rin!i4 ne#a"natljivo#ti8 odno#no 4rin!i4 ne"a'i#livo#ti 4ot4uno neodre9eni7 4red'eta. )a&on univer"alne odre9eno#ti #ve/a ne$e/ =#vi7 #tvari8 #vi7 &valiteta8 #vi7 4ro!e#a8 #vi7 #tanja8 da #u ne&a&va i da #e na ne&i na$in de<avaju> nu@no "na$i ne'o/u no#t i #a'o/ 4o#tojanja a4#olutno neodre9eni7 4red'eta. /"vesno miljenje mo$e !iti sadr$ajno i odre*eno pa da ipak ne !ude istinito. 5a !i i"vesno miljenje, pojam, sud, stav, ;ili i#tiniti i da !i !ili 4ri7va eni i pri"nati kao istiniti u naunom istra$ivanju, oni moraju !iti o#novani. 2iti osnovan "nai pre sve#a "a jedan stav ili teoriju ili uenje !iti "a#novan na i"ve#ni' ra"lo"i'a a ne #a'o 4roi"voljno donet i i"net. 0a"lo"i koji slu$e kao osnova istinitosti miljenja su !ilo injenice neposredno# iskustva, !ilo injenice utvr*ene praksom i naunim metodama ili naunom tehnikom ili praksom nauno# rada, i, naj"ad, istinite osnovne postavke, sa"nanja, aksiomi, kao i doka"ane istinite teorije i uenja. 8anost stavova i teorija drutvenih nauka doka"uje se praksom i "!ivanjima u or#ani"aciji materije i materijalnoj or#ani"aciji. &utina "asnivanja, o!ra"la#anja i doka"ivanja istinitosti miljenja sastoji se u praktino-sa"najnom postupku kojim se jasno uvi*a sadr$ajna adekvatnost miljenja predmetu odnosno o!jektivnoj stvarnosti or#ani"acije materije i materijalnoj or#ani"aciji kao predmetu sa"nanja. + stvari, postoje tri osnovna o!lika i stupnja "asnivanja istinito# miljenja, a to su: O;ra"la/anje8 &oje #e #a#toji u navo9enju i"ve#ni7 ra"lo/a "a ta$no#t odre9eno/ 'i<ljenja. -!ra"lo$enost je prvi stupanj "asnovanosti miljenja. &vako miljenje da !i !ilo pri"nato "a istinito mora !iti o!ra"lo$eno. -vaj stav, u o!liku principa dovoljno# ra"lo#a istinito# miljenja, uveo je u lo#iku 1aj!nic. 8aj se stav mo$e i"ra"iti slede(om %omulacijom: D&vako miljenje da !i !ilo pri"nato "a istinito mora !iti o!ra"lo$eno, to jest ono mora !iti "asnovano na ra"lo"ima injenica ili istinitih teorijskih postavkiD. &ami ra"lo"i mo#u !iti ra"ni po !roju, po svojoj vrednosti, o!ra"la#anju, po odre*enosti miljenja itd. 0a"lo"i mo#u !iti jaki i sla!i, od#ovaraju(i i neod#ovaraju(i, dovoljni i nedovoljni, stro#i, nauni i proi"voljni, o!jektivni i su!jektivni itd.

:3

Dru/i8 vi<i #te4en "a#novano#ti 'i<ljenja je#te do&a"ano#t 'i<jenja &oja #e #a#toji u #tro/o'8 nau$no3'etod#&o' o;ra"lo@enju odre9eno/ 'i<ljenja , na primer, metodama indukcije, dedukcije, hipotetike dedukcije itd. )rincipu ra"lo#a klasine lo#ike mora se dodati princip ovo#, vie# o!lika "asnovanosti istinito# miljenja, a to je princip doka"anosti istinito# miljenja. 8aj princip se mo$e i"ra"iti stavom: DI#tinito 'i<ljenje 'ora ;iti do&a"ano i do&a"ivo od/ovaraju i' nau$ni' 'etoda'a i"vo9enja i#tiniti7 #tavova na o#novu 4ret7odni7 #a"nanjaD. &amo nauno sa"nanje, same nauke, ve(im delom se sastoji od doka"ivanja istinitosti svojih postavki, teorija i uenja, a dru#im delom od i"la#anja re"ultata tih doka"ivanja. 'e*utim, teorijsko doka"ivanje nije najvii o!lik doka"ivanja istinitosti miljenja. Najvi<i o;li& "a#nivanja i#tinito#ti 'i<ljenja je#te onaj o;li& &oji na<e #a"nanje8 na<e 'i<ljenje8 ne4o#redno ve"uje #a nje/ovi' 4red'eto'8 tj. #a o;je&tivno' #tvarno< u. To je ljud#&a 4ra&#a kao Dpraktina ulna delatnostD, kao proi"vodna delatnost, kao delatnost naunih eksperimenata i kao drutvena delatnost uopte. )raksa ima najviu sa"najnu vrednost po tome to ona Dima dostojanstvo stvarnostiD ?1enjinA, nasuprot istoj teoriji koja nije neposredno ve"ana "a stvarnost svoje predmetne o!lasti. )raktina delatnost u or#ani"aciji materije i materijalnoj or#ani"aciji i posredstvom istih, me*utim, upravo "ato to je neposredno ve"ana "a stvarnost, jeste osnovni i"vor istinito# sa"nanja, najvii kriterijum istinitosti sa"nanja i najvii o!lik "asnivanja i proveravanja istinito# miljenja. )roverenost i proverljivost u praksi kao praktinoj or#ani"acionoj delatnosti je najsi#urniji nain "asnivanja istinitosti miljenja. &amo o!ra"lo$enje miljenja mo$e ali i ne mora !iti tano, doka"ano i u praksi provereno miljenje, me*utim, kao Dstvarnost sa"nanjaD ima najvii mo#u(i stepen istinitosti. + stvari samo praksom, u najirem smislu rei, ukljuuju(i pored drutvene, %i"ike, matematike konstrukcije i modele i dru#e o!like, kao i celokupnu praktinu delatnost ljudi, od najprostije# ulno# opa$anja do najslo$enije prakse stvaranja istorije, mo#u(e je doka"ati adekvatnost sadr$aja miljenja samim predmetima odnosno o!jektivnoj stvarnosti, tj. mo#u(e je doka"ati o!jektivnu istinitost miljenja. a osnovu sve#a reeno# sam "akon "asnovanosti istinito# miljenja mo$emo %ormulisati slede(im optim stavom: I#tinito 'i<ljenje je#te i 'ora ;iti o;ra"lo@eno8 do&a"ano i u 4ra&#i or/ani"a!ija 4rovereno. -vako shva(en "akon "asnovanosti istinito# miljenja sadr$i u se!i 4rin!i4e o;ra"lo@eno#ti i do&a"ano#ti i#tinito#ti 'i<ljenja &ao delove inte/ralno/ "a&ona "a#novano#ti i#tinito/ 'i<ljenja. Lo/i$&a 4ove"ano#t i#tinito/ 'i<ljenja ispoljava se u tri osnovna o!lika: prvo, kao 4ro#ta 4ove"ano#t misli, kao pove"anost pojmova i sudova jednih sa dru#ima, dru#o, kao lo/i$&a do#ledno#t ili lo#iki skladna pove"anost misli jednih sa dru#ima i, tre(e, kao #i#te'ati#$no#t 'i<ljenja, tj. kao sa"najna potpuna, sre*ena i lo#iki dosledna misaona slika ili sistem stavova o odre*enoj o!lasti predmeta sa"nanja.

:4

1ako je poka"ati da je #va&i 4oja' i #va&i #ud ne4o#redno 4ove"an #a vi<e dru/i7 4oj'ova odno#no #udova, a posredno i sa svima pojmovima i sudovima odnosne o!lasti sa"nanja a, u krajnjoj liniji, i sa celokupnim ljudskim sa"nanjima. 8ako je pojam D!rojD pove"an sa pojmovima DkvantitetD, DveliinaD, DklasaD, DnulaD i DsledovanjeD. <tavie i pojmovi i sudovi o najprostijim predmetima, na primer, o prostim kvalitetima oseta, pove"ani su sa dru#im pojmovima i sudovima koji se tiu %i"ike i dru#e osnove ili #ene"e oseta. 0a"lo# pove"anosti misli jednih sa dru#ima krije se u pove"anosti samih injenica i strana jedno# predmeta kao i pove"anosti jedno# predmeta sa dru#im predmetima. )rema tome, o#novu lo/i$&o/ "a&ona 4ove"ano#ti 'i#li $ini o#novni dijale&ti$&i "a&on o4<te 4ove"ano#ti i 'e9u#o;ne u#lovljeno#ti #vi7 4ojava u o;je&tivnoj #tvarno#ti. Bi<i o;li& lo/i$&e 4ove"ano#ti i#tinito/ 'i<ljenja je#te lo/i$&a do#ledno#t , koja se ne sastoji u prostoj ve"i jednih misli sa dru#im mislima, ne#o u sla#anju jedne misli, pojma ili stava, sa dru#im postavkama u okviru iste teorije ili isto# uenja, ak i jedne nauke u celini. 5oslednost miljenja u irem smislu rei "nai sklad ili koherentnost pojmova, sudova i postavki uopte u okviru jedne celovite teorije ili uenja. U u@e' #'i#lu lo/i$&a do#ledno#t "na$i #la/anje #vi7 4o#e;ni7 i #4oredni7 4o#tav&i #a o#novni' 4rin!i4i'a odre9eno/ u$enja, ili, u krajnjoj liniji sa osnovnim prinicpima i"vesno# lo#iko# sistema, na primer, sa principima elementarne lo#ike, pose!no sa principom proste neprotivrenosti. +pravo ovako je shva(ena lo#ika doslednost miljenja u tradicionalnoj lo#ici: miljenje je dosledno onda ako nije prosto protivreno, tj. ako ne sadr$i prosto protivrene pojmove ili stavove. ., stvarna dijalektika lo#ika shvata lo#iku doslednost mjiljenja, tj. kao vernost miljenja samim predmetima miljenja i, u u$em smislu, kao sklad pojmova, sudova, postavki teorija i uenja sa osnovnim "akonima dijalektiko# miljenja. &a ovo# stanovita shvatanje o!jektivne stvarnosti, stvari-procesa, kao i samih pojmova, u njihovom ra"voju, kao protivrenih, lo#ikih stvarno je dosledno, dok je njihovo shvatanje kao statikih i uopte neprotivrenih, realno nedosledno. &a ovo# stanovita i sama elementarna lo#ika, i njene aksiome, su lo#iki nedosledne o!jektivnoj stvarnosti i stvarnom sa"nanju na nje#ovom savremenom stupnju ra"voja. (tvarna8 vi<a lo/i$&a do#ledno#t 'i<ljenja sastoji se u skladu miljenja sa samim predmetima miljenja, pa i sa promenom miljenja u ve"i sa promenom predmeta miljenja. Najvi<i o;li& lo/i$&e 4ove"ano#ti 'i<ljenja je#te #i#te'ati$no#t 'i<ljenja, koju ini lo#ika pove"anost i doslednost svih pojmova i postavki jedno# o!imnije# uenja. -dlika sistematinosti jeste sre*enost, podela i klasi%ikacija principa, postavki, teorija i uenja u skladu sa osnovnim koncepcijama i principima sa"nanja odre*ene o!lasti predmeta. 8re!a pose!no ista(i da sama sistematinost jo nikako ne #arantuje o!jektivnu istinitost miljenja. aj!olji doka" "a ovo tvr*enje su mno#o!rojni sistemi idealistike %ilo"o%ije i meta%i"ike uopte. Hak i sistem dijalektike %iloso%ije stvarnosti i lo#ike mo$e !iti u osnovi po#rean ako je spekulativan, kakav je sluaj sa Ke#elovom Nau&o' o lo/i!i. 5a !i sistematinost !ila odlika istinito# miljenja ta sistematinost mora od#ovarati odre*enosti samih predmeta one o!lasti na koju se to miljenje odnosi, !e" o!"ira na su!jektivno misaone metodoloke %aktore, koji u svakoj sistemati"aciji sa"nanja i#raju "natnu ulo#u. + ve"i sa pro!lemom sistematinosti nauno# sa"nanja nu$no je pose!no ista(i slede(e:

:5

Ne#i#te'at#&o8 7aoti$no i ne#re9eno #a"nanje8 naro$ito u&oli&o je to #a"nanje i realno nedo#ledno8 #va&a&o #adr@i i jedno#trane i 4o/re<ne 4o#tav&e. I#tinito 'i<ljenje i nau$no #a"nanje8 naro$ito u relativno definitivnoj for'i8 uve& je #i#te'ati$no. 4er je takva realno o!jektivna sistematinost su!jektivno misaoni odra" realne o!jektivne odre*enosti samih predmeta odre*ene o!lasti, iako nikad nije identina sa njom, jer misaona sistematinost uvek ima relativno apstraktan karakter u pore*enju sa potpunom konkretno(u samih predmeta miljenja ?!e" o!"ira !ili ti predmeti o!jektivno realni ili samo "amiljeno realniA. (i#te'ati$no#t #va&o/ i#tinito/ 'i<ljenja 'ora8 u4ravo ";o/ #voje relativne jedno#trano#ti i a4#tra&tno#ti8 ;iti ela#ti$na i otvorena. 1judsko sa"nanje, ak i u apstraktnim naukama, kakve su lo#ika, teorijska matematika i teorijska %i"ika, stalno se ra"vija, te se svi sistemi nauno# sa"nanja moraju smatrati samo "a relativno 4ot4une i relativno &ona$ne #i#te'e. ., sam "akon lo#ike pove"anosti istinito# miljenja mo$e se i"ra"iti stavom: I#tinito 'i<ljenje je lo/i$&i 4ove"ano8 o;je&tivno do#ledno i #i#te'at#&o. /sticanjem o!jektivne doslednosti i o!jektu od#ovaraju(e sistematinosti i"!e#ava se po#reka spekulativne doslednosti i spekulativne matematinosti idealistikih uenja. ajjednostavnija anali"a nae# sa"nanja, naih pojmova, postavki, teorija i uenja, s o!"irom na njihovu stalnost i promenljivost, otkriva nam da postoje relativno trajna i nepromenljiva sa"nanja, kakvi su matematiki stavovi. asuprot ovoj nepromenljivosti injenica je da se i matematika sa"nanja, ak i ona osnovna, na primer, pojmovi !roja i %unkcije, kao i pojmovi prostora, menjaju i danas i da se i dalje ra"vijaju. / same lo#ike teorije, ne samo teorije pojma, suda i "akljuka, ne#o i teorije lo#ikih aksioma, menjale su se od .ristotela do danas, pa (e se i dalje menjati. +opte u"ev i lo#ika se poka"ala, kao to Mn#els utvr*uje, kao istorijska i ra"vojna nauka, a ne kao sistem veitih istina. Eakon identiteta u starom meta%i"ikom smislu, kao apstraktna identinost, ve( ne od#ovara savremenom naunom sa"nanju koje je dijalektiko. .ksiome elementarne lo#ike - princip proste identinosti, neprotivrenosti i "akon iskljuenja tre(e#, u savremenoj lo#ici moraju !iti preva"i*eni i na(i svoje mesto - u" novu interpretaciju - u novom, irem i du!ljem uenju o lo#ikim "akonima miljenja. + po#ledu ra"vojnosti prirodno naunih pojmova i uenja, nju ne tre!a pose!no isticati. 'e*utim, i u ovim naukama, ukoliko se radi o ra"voju a ne o radikalnoj i"meni sa"nanja, stari pojmovi i uenja se ne od!acuju potpuno, ne#o se proiruju i produ!ljuju. -ni se pretvaraju u nove, vie sadr$ajnije i racionalnije teorije u kojima je sauvana racionalnost starih pojmova i uenja. 8ako je pojam atoma u savremenoj %i"ici !itno i"menjen - jo se stalno ra"vija ali i u kvantnoj %i"ici pored pojma atoma, kao sistema pokretnih estica, sauvan je i prvo!itni pojam atoma kao diskretno materijalne estice. /" osnove nova sa"nanja javljaju se u svim naukama, ukoliko se otkrivaju nove o!lasti predmeta ili du!lje sutine ve( po"natih pojava. ova sa"nanja naroito se javljaju u drutvenim naukama u ve"i sa ra"vojem samo# drutva. +opte u"ev ljud#&o #a"nanje #e 'enja8 4rvo8 "ato <to #e jedno#trana o/rani$ena i 4ovr<nija #a"nanja 4ro<iruju i 4rodu;ljuju i8 dru/o8 "ato <to #e i u&oli&o #e 'enjaju #a'i 4red'eti #a"nanja8 <to je naro$ito #lu$aj &od dru<tveni7 nau&a =jer #e dru<tvo i #a' $ove& #talno ra"vijaju>. +koliko se predmeti i"vesnih nauka ne menjaju, njihova sa"nanja su relativno stalnija, jer se ona menjaju samo i" prvo# od navedenih u"roka. Hinjenica
:6

jednostranosti i nepotpunosti svih naih pojmova, teorija i uenja, ra"ume se u ra"liitoj meri kod ra"nih nauka i potre!a njihovo# stalno# upotpunjavanja i produ!ljivanja uka"uje na samo relativnu konstantnost i stalnu ra"vojnost ljudsko# sa"nanja i ljudsko# miljenja. &am "akon stalnosti i ra"vojnosti istinito# miljenja mo$e se i"ra"iti stavom: I#tinito 'i<ljenje je relativno #talno i #talno ra"vojno. Ono je relativno #talno u&oli&o je nje/ov 4red'et &on#tantan i u&oli&o #a'o 'i<ljenje8 #a' 4oja'8 4o#tav&a8 teorija8 "a i"ve#no vre'e8 o#taje ne4ro'enjena. Ono je ra"vojno8 4rvo8 u&oli&o #e #a'o 'i<ljenje ra"vija i8 dru/o8 u&oli&o #e #a'i 4red'eti 'i<ljenja ra"vijaju. 0a"umljivo je da miljenje o predmetima koji se menjaju, na primer o oveku, o ljudskom drutvu i o samom ljudskom miljenju, da !i !ilo istinito mora i samo da se menja, isto onako kao to i istinito miljenje o konstruktivnim predmetima, na primer, o odnosima konanih !rojeva, mora !iti i jeste stalno. a ovaj nain o!jektivna predmetna odre*enost saodre*uje i prirodu samo# miljenja, to se ispoljava i u navedenim "akonima o osnovnim oso!inama istinito# miljenja.

4. ZAKONI ISTINITO" ZAMI(LJANJA PRE!META

&am na"iv ka"uje: ovde su u pitanju "akoni, ne direktno pose!nih oso!ina istinito# miljenja, ne#o na$ina i o;li&a i#tinito/ "a'i<ljanja 4red'eta. To ni#u8 4o #vojoj odre9eno#ti i 4rirodi niti $i#to ontolo<&i niti $i#to /no#eolo<&i "a&oni8 ne/o #u to /no#eolo<&i "a&oni o;je&tivno 4red'etno/ "a'i<ljanja 4red'eta "a#novani na "a&oni'a #a'i7 o;je&tivni7 #tvari34ro!e#a. 5a su u pitanju speci%ini "akoni miljenja, ali ne isto su!jektivno# miljenja, ne#o miljenja kao shvatanja o!jektivnih stvari, smisaono i terminoloki istiemo time to ove "akone shvatamo kao "akone istinito# "amiljanja predmeta, "amiljaju(i pod predmetom ne samo o!jektivne stvari i procese u or#ani"aciji materije i materijalnoj or#ani"aciji, ne"avisne od miljenja, ne#o upravo "amiljene delove o!jektivne stvarnosti or#ani"acije, or#ani"aciono# procesa tj. same pose!ne stvari-procese onakve kakvim ih istinito miljenje "amilja. &peci%ian misaoni, a ne ontoloki karakter ovih "akona ispoljava se i u upotre!i speci%ino misaonih kate#orija kakve su nejedin#tvo8 neidentitet8 ne4rotivre$no#t itd.8 &oje #e &ao ne/ativne odred;e javljaju #a'o u 'i<ljenju te i'aju #a'o indire&tivno34red'etno "na$enje. 'e*utim, u teoriji "akona istinito# "amiljanja predmeta ove kate#orije su neophodne, jer one i"ra$avaju i"vesne speci%ino-misaone, ali sutinske odred!e su!jektivno-misaono# shvatanja, o!jektivnih stvari. -pti "akoni stvarnosti, kakvi su dijalektiki "akoni sveopte pove"anosti, promene i ra"voja svih pojava na osnovu unutranjih protivrenosti i kro" jedinstvo i !or!u suprotnosti i ovde, u "akonitosti miljenja, dola"e do i"ra"a, ali - na#laavamo do svo# speci%ino misaono# i"ra"a. )re ne#o to pristupimo i"la#anju samih "akona istinito# "amiljanja predmeta neophodno je na#lasiti da je ovde uinjen pokuaj novo#, sistematsko#, dijalektiki jedinstveno# shvatanja svih "akona istinito# miljenja, nasuprot svoj dosadanjoj ra"dvojenosti elementarno lo#ikih i opte dijalektikih "akona, kao i nasuprot

:7

njihovom eklektikom spajanju. + ovom pokuaju su prvi put, na i"vestan nain i u i"vesnom o!liku, stari elementarno-lo#iki principi proste identinosti, proste protivrenosti i neprotivrenosti u"di#nuti na vii stepen dijalektike "akonitosti u kojoj su oni do!ili mesto koje od#ovara njihovoj racionalnosti, dok su njihove neracionalne strane i preten"ije, koje su im davane u tradicionalnoj lo#ici, ne#irane. 8re!a ista(i i to da je uenje o lo#ikoj "akonitosti miljenja, koje se ovde i"la$e, jo uvek relativno ispod sve slo$enosti savremeno# nauno# sa"nanja. 8ako da u njemu deluje jo kompleksnija "akonitost miljenja. -tkri(e i %ormulacija ove "akonitosti predstavlja dalji, vii "adatak lo#ike "a ije ostvarenje su ovde date samo pola"ne postavke.

4.*. O@20i .a1on i/0ini0o> .a<i2ljanja @red<e0a )ored pose!nih "akona istinito# miljenja, kakvi su "akon identiteta, "akon protivrenosti itd., u isitnitom miljenju svakako deluje i jedan opti "akon istinito# "amiljanja predmeta, koji se mo$e %ormulisati stavom: I#tinito 'i<ljenje "a'i<lja 4red'ete ona&vi' &a&vi oni o;je&tivno je#u ili8 &ra e8 i#tinito 'i<ljenje je o;je&tivno. /"me*u o!jektivnosti i istinitosti postoji u4ravna #ra"'era to se mo$e i"ra"iti principom: U&oli&o je 'i<ljenje o;je&tivnije utoli&o je ono i#tinitije i o;rnuto - to je ra"umljivo, jer je o!jektivnost !itna odlika istinito# miljenja. )a'i#liti or/ani"a!ije 'aterije i 'aterijalne or/ani"a!ije ona&vi' &a&ve one je#u8 4ri4i#ati i' o#o;ine &oje ona o;je&tivno 4o#eduje8 ili 4ro!e#u na$ine &a&o #e on #tvarno odvija8 to "na$i i#tinito 'i#liti . 4o je .ristotel tano tvrdio da istinito "amiljati stvari "nai tvrditi "a ono to je spojeno da je spojeno a "a ono to je ra"dvojeno da je ra"dvojeno, to, pored svih dru#ih vrsta odre*enosti, istie opti "akon istinito# "amiljanja predmeta. +niver"alno va$enje opte# "akona istinito# "amiljanja predmeta oi#ledno je kod svako# pojma i kod svake postavke. 8vrditi da se atom vodonika sastoji od jedno# protona i jedno# elektrona, da je"#ro helijuma ine dva protona i dva neutrona, da se dija#onale rom!a me*uso!no polove i seku pod pravim u#lom, da su #lavni inioci ljudsko# drutva proi"vodne sna#e i produkcioni odnosi, da se drutvo ra"vija na osnovu protivrenosti tih inilaca i sl., to "nai "amiljati predmete onakvim kakvi oni o!jektivno jesu. Eamiljati ih ma kako drukijim, na primer, da se dija#onale rom!a seku pod otrim u#lom, da je atom vodonika prost, da se ljudsko drutvo ne menja i sl., to "nai o#reiti se o opti "akon istinito# miljenja ili po#reno misliti. 4.$. Po/eAni .a1oni i/0ini0o> .a<i2ljanja @red<e0a )itanje koji su osnovni pose!ni "akoni istinito# "amiljanja predmeta, kao i pitanje njihovo# !roja i sistema, danas je u lo#ici potpuno otvoreno. )ola"e(i od osnovnosti predmetnih kate#orijalnih odnosa smatramo da su ti "akoni slede(i: / )a&oni jedin#tva, // )a&oni identiteta8 /// )a&oni ra"novr#no#ti8 /J )a&oni #u4rotno#ti8 J )a&oni 4rotivre$no#ti i ne4rotivre$no#ti8

:9

J/ )a&oni #talno#ti i ra"vojno#ti 4red'eta 'i<ljenja. Jalja pose!no na#lasti da #vi navedeni "a&oni ti$u #e i#tinito/ "a'i<ljanja or/ani"a!ija 'aterije i 'aterijalni7 or/ani"a!ija8 tj. oni defini<u 4red'ete i#tinito/ 'i<ljenja8 a te& ti'e i #a'e o;li&e i na$ine i#tinito/ 'i<ljenja. I Za1oni jedin/0va & o!"irom na injenicu da su ra"likovanje i sjedinjavanje, praktino-misaona anali"a i sinte"a, dve osnovne radnje ljudske prakse i ljudsko#a miljenja, te da pola"nu taku u naem sa"nanju ini shvatanje ra"liitosti i jedinstva pojava o!jektivne stvarnosti, "akon jedinstva ra"novrsno# je osnovni "akon istinito# "amiljanja or#ani"acije materije i materijalne or#ani"acije. 5a !i uopte jedna slo$ena pojava, proces ili odnos mo#la !iti predmet miljenja, ona se mora shvatiti kao jedinstvo ra"novrsnih inilaca ili strana, ra"ume se, u istinitom miljenju na osnovu shvatanja o!jektivne pove"anosti tih inilaca u samom predmetu, a ne iskljuivo na osnovu jedinstva same svesti, kao to je to Gant po#reno shvatio. + stvari, jedinstvo svesti i pove"anosti misli misaoni je odra" o!jektivno predmetno# jedinstva i o!jektivne pove"anosti inilaca samih predmeta koji se "amiljaju. 8ako je pove"anost pojmova Dje"#roD, DljuskaD, DprotonD, DneutronD, DelektronD, itd. u pojmu DatomD odra" stvarne pove"anosti i stvarno# o!jektivno# jedinstva ovih inilaca u samim atomima. /sto su tako i "akoni jedinstva ra"novrsno# u istinitom miljenju speci%ian odra" i i"ra" opte# "akona sveopte pove"anosti i jedinstva ra"novrsnosti i suprotnosti u o!jektivnoj stvarnosti or#ani"acija materije i materijalnih or#ani"acija. ., s o!"irom na vrstu ve"a inilaca njihovo# jedinstva u predmetu, naime da li je u pitanju slo$ena dijalektika ve"a ra"novrsnih inilaca ili samo ve"a istih elemenata, ra"likujemo o4<te dijale&ti$&o jedin#tvo ra"novr#ni7 $inila!a i nje#ov krajnje upro(eni vid u sluaj, tj. 4ro#to jedin#tvo. O4<ti "a&on jedin#tva 4red'eta i"ra$ava kompleksno jedinstvo ra"novrsnih inilaca predmeta i on se mo$e i"ra"iti stavom: (va&i realan #lo@en 4red'et je#te jedin#tvo ili &o'4le&# ra"novr#ni7 i #u4rotni78 a u to&u #vo/a 'enjanja i 4rotivre$ni7 $inila!a odno#no eviden!ija ra"voja ili 4ro!e#a. 4edinstvo ovde "nai kompleksnost slo$enih predmeta i pojava, tj. dijalektiko a ne samo relativno statiko ne#o i promenljivo i ra"vojno %unkcionalno jedinstvo ra"nih %aktora i odlika predmeta. 8akva jedinstva predstavljaju ne samo ova kutija i!ica i ova aa i ova ku(a ne#o i molekuli i atomi njihovi, kao i ova !iljka i ovaj $ivi or#ani"am, koji su $iva jedinstva u ra"voju. 8akva misaona jedinstva predstavljaju svi slo$eni i ra"vojni pojmovi, a i sudovi i "akljuci u kojima pojmovi nisu statiki. a primer, pojmovi Dor#ani"amD, DdrutvoD, i stavovi D&vaki or#ani"am je $ivo %unkcionalno jedinstvo mno#ih or#ana, ra"novrsnih njihovih inilaca i %unkcijaD i D5rutvo se stalno menjaD i sl. Jeoma upro(eni o!lik jedinstva ra"novrsnih predmetnih inilaca jeste onaj o!lik u kome se jedinstvo tih inilaca #vodi na 4ro#tu 'e7ani$&u8 #4olja<nju ve"u ;ilo ra"novr#ni7 ;ilo i#tovr#ni7 relativno #tati$&i7 ele'enata. &am princip prosto# jedinstva mo$e se i"ra"iti stavom: (va&i 4red'et #lo@en od relativno #tati$&i7 i 'e9u#o;no ne"avi#ni7 $inila!a $ini 4ro#to jedin#tvo.

::

8akva prosta jedinstva predstavljaju svi pravi kon#lomerati, na primer, #omila kamenja, sluajan skup ljudi, skup !rojeva ?2, 5, 7, itd.A, ili dru#ih koliina !e" me*uso!ne ve"e lanova, itd. II Za1oni iden0i0e0a 4edna od %undamentalnih injenica nae# sa"nanja, naime, da mi ;e#&rajno #lo@enu o;je&tivnu #tvarno#t or/ani"a!ije 'aterije i 'aterijalne or/ani"a!ije ne 'o@e'o dru&$ije #a"navati do #7vatanje' u njoj 4ojedini7 relativno i"dvojeni7 i relativno &on#tantni7 4ojava, kao DjednihD, dovela je jo kod )armenida elejsko# do jasne koncepcije kate#orije i principa proste identinosti i"ra$ene stavovima D2i(e je jednoD i D2i(e je ?samoA !i(eD, kao i u stavu D&amo !i(e jeste a ne!i(a nemaD. -vaj princip u"di#li su elejski meta%i"iari do apsolutno# ontoloko# principa celokupne stvarnosti i apsolutno# #noseoloko# principa celokupno# istinito# miljenja. -vo je, ra"ume se, po#reno i to predstavlja jednu od osnovnih ontolokih i lo#ikih ilu"ija ljudsko# sa"nanja. &am .ristotel smatrao je kate#oriju i aksiom prosto# identiteta, koji on nije eksplicite de%inisao, "a osnovnu istinu o !i(u tvrde(i Dda je sve jedno ili i" jednih sastavljenoD. -kolnosti da su se, !e" o!"ira na i"vesne pokuaje potcenjivanja i od!acivanja kao nitavnih kate#orije principi identiteta odr$ali u lo#ici do danas, doka"uje da se u njima krije i"vesno racionalno je"#ro, koje sadr$i elemenat o!jektivne istine o svetu i o sa"nanju. & dru#e strane, "a dijalektiko miljenje je uvek !ila jasna jednostranost i o#ranienost kate#orije proste identinosti, i"ra$ene %ormulom . I . ili stavom D&vaka stvar je identina samoj se!iD. &avremeni stepen ra"voja dijalektiko# miljenja "ahtevao je jo u Mn#elsovo do!a kritiko preva"ila$enje identiteta u starom meta%i"ikom smislu, iju neo!jektivnost u odnosu na prirodne, anor#anske i or#anske predmete je Mn#els uspeno doka"ao. 'e*utim, nov, vii, dijalektiki princip identiteta nije do danas eksplicite postavljen, mada je on u praksi sa"nanja odavno u upotre!i. -snovne teko(e u koncepciji pojma i "akona to#a vie# identiteta sastoje se: >. u krutom pridr$avanju elementarno-lo#iko# pojma identiteta kao 4ro#to/ jedno/ i i#to/, to je neminovno spreavalo adekvatno shvatanje dijalektiki slo$enih i ra"vojnih predmeta, i 2. u uverenju da naputanje elementarno lo#iko# pojma identiteta ?Dprosto jednoDA nu$no "nai od!acivanje kate#orije i "akona identinosti uopte, dakle i ono# nesumnjivo racionalno# u njima. aime, na pitanje: ta je to identino u stvarima koje se menjaju i ra"vijaju, na primer, ta je identino u or#ani"mu koji se stalno menja ili ma u kojoj od pojava koje predstavljaju proces= ne nala"imo "adovoljavaju(i od#ovor u lo#ikim teorijama. / upravo "ato upadamo u slede(e dve po#reke: >. to u pojavi - procesu u"alud nastojimo da otkrijemo prostu identinost, prosto Djedno i istoD, ili to, ne nala"e(i takvu identinost u stvarima koje se menjaju, 2. ove stvari shvatamo kao apsolutno neidentine, tj. da u njima, nema nie#a isto#, nie#a identino#. 1o#ika re%leksija se ovde i" meta%i"iko# shvatanja identiteta, odnosno i" kate#orije meta%i"iki 4ro#te identi$no#ti neposredno strovaljuje u meta%i"iko shvatatnje iste, a4#olutne neidenti$ne promenljivosti i na taj nain preskae upravo kate#oriju konkretno dijalektiko# identiteta. + stvari, svaka relativno i"dvojena, svaka pose!na stvar-proces predstavlja onaj vii identitet koji o#ranieno i jednostrano elementarno lo#iko miljenje potpuno ne#ira. 8aj vii dijalektiki identitet nije nita dru#o do svaka pose!na stvar - proces kao kompleksna

>77

jednost ra"liitih, suprotnih pa i protivrenih inilaca, ukoliko se ta stvar menja i ra"vija. 8akvu identinost predstavlja svaki pose!an, individualan atom, svaka individualna (elija, svaki individualan or#ani"am, individualan $ivot U[-a, ovaj odre*eni proces sa#orevanja jedne i!ice, ova odre*ena atomska eksplo"ija itd., !e" o!"ira na !roj inilaca, njihovu kompleksnu odre*enost, kao i na !r"inu menjanja to#a predmeta. \ivot jedno# oveka, $ivot nje#ove or#ani"acije nijedno# trenutka nije jedan i isti u smislu meta%i"ike proste identinosti shodno %ormuli . I . ili !olje ., jer se $ivot stalno o!o#a(uje novim do$ivljajima. .li u smislu vie#, slo$enije#, identiteta kao individualnost, kao odre*eni individualan celostan $ivotni proces, taj $ivot jeste identian. Eato se opravdano i s punim smislom mo$e #ovoriti i misliti ne samo o prostom i statikom identitetu nepromenljive stvari ?npr. !roja 2A ne#o i o &o'4le&#no' dina'i$&o' identitetu 4ro!e#a8 de<avanja i do/a9anja. + stvari, postoje dve osnovne kate#orije i dva "akona identiteta, nera"dvojno me*uso!no pove"ana, a to su: &ate/orija i "a&on o4<te/ identiteta i &ate/orija i "a&on 4o#e;no/ identiteta. )rethodno i"lo$ena shvatanja vie kate#orije identiteta moraju se utvrditi u o!liku "akona opte# identiteta, koji se mo$e i"ra"iti stavovima: (va&i #lo@en jedin#tven i individualan 4red'et je#te jedno ra"li$iti78 #u4rotni78 a u fa"i 4ro'ene 4red'eta8 i 4rotivre$ni7 nje/ovi7 $inila!aI U #vojoj 4ot4uno#ti i !elini #va&i individualan8 'a &oli&o &o'4le&#an 4red'et8 je#te &o'4le&#no identi$an i jedan u #'i#lu jedno#ti 'no/o/8 ra"novr#no/ i 4ro'enljivo/. 8akvu identinost predstavlja svaka individualna stvar-proces, svaki individualan Dkompleks procesa od ko#a se sastoji svetD ?Mn#elsA. +koliko su kompleksnost, pro$etost i promenljivost ra"nih inilaca ovakvo# identiteta manji, ovaj kompleks dinamikih identiteta se pretvara u ono to !ismo na"vali mehanikim ili prosto slo$enim identitetom, tj. u individualnu stvar relativno konstantnih inilaca, na primer, u pojedine maine u mirovanju. + upro(enom sluaju krajnje prostote predmet, sveden na jedan jedini prost inilac ili jednu prostu odred!u, predstavlja prostu identinost, prosto jedno i istu stvar, to i i"ra$ava %ormula prosto# identiteta . I .. Prin!i4 4ro#to/ identiteta se odnosi upravo na navedenu prostu identinu kate#orijalnu predmetnu odred!u i on se mo$e i"ra"iti stavom: U &rajnje u4ro< eno' vidu #va&i individualan 4red'et je#te 4ro#to jedno. /"ra"om Du krajnje upro(enom viduD uka"ujemo na to da je prosto identian samo !elo#ni aspekt inae slo$eno# predmeta. + stvari, u o!jektivnoj stvarnosti ne postoje apsoplutno proste stvari. 'e*utim, u praktinoj delatnosti i u sa"nanju od !itne va$nosti je upravo celosni aspekt prosto jedno# predmeta. 4ednostranost i po#renost ovo# prosto# identiteta, u primeni na slo$ene i ra"vojne predmete o#leda se u injenici predvi*anja slo$enosti i ra"vojnosti takvih predmeta - procesa. / upravo po tome prost identitet ?prosto jednoA predstavlja apstraktnu identinost. -dnos i"me*u opte#, konkretno-dijalektiko# identiteta i prosto#, elementarno-lo#iko# identiteta jeste odnos i"me*u opte#, potpuno# kate#orijalno# predmetno# odnosa i nje#ovo# pose!no# #ranino# vida. Gonkreti"acijom apstraktno# pojma proste identinosti do!ija se ?u miljenjuA opta konkretna identinost, a apstrakcijom same kate#orije jednosti i" konkretne identinosti do!ija se prosta identinost.

>7>

III Za1oni ra.li=i0o/0i asuprot kate#orijalnom ni"u jedinstva i identinosti stoji kate#orijalni ni" ra"liitosti, suprotnosti i protivrenosti.22 -ve kate#orije su predmet od#ovaraju(ih "akona istinito# "amiljanja predmeta. Eakoni ra"liitosti predmeta odnose se na predmetne kate#orijalne odnose ra"liitosti jedinstvenih i identinih predmeta. O4<ti' "a&on ra"li$ito#ti se utvr*uje injenica ra"liitosti svih jedinstvenih i identinih slo$enih predmeta, i on se mo$e i"ra"iti stavom: (va&i jedin#tven i o4<te identi$an 4red'et #adr@i ra"li$ite $inio!e. -vaj "akon je suprotan "akonima jedinstva i identinosti, jer nasuprot jedinstvu i identinosti ra"liito#, on utvr*uje ra"liitost jedinstveno# i identino#. Eakon ra"liitosti !ilo jedinstveno# !ilo identino# jeste pola"ni stav dijalektike anali"e, nasuprot naelima jedinstva i identiteta, koji predstavljaju principe dijalektike sinte"e. jime se rukovodimo u sa"nanju sastava svih slo$enih predmeta. Prin!i4 4ro#te ra"li$ito#ti i"ra$ava spoljanju prostu ra"liitost predmeta i predmetnih odreda!a. -n se mo$e i"ra"iti stavom: (va&i 4ro#t 4red'et i 4ro#ta odred;a8 &ao i #lo@en individualan 4red'et8 ra"li&uje #e na 4ro#t na$in od #va&o/ dru/o/ ta&vo/ 4red'eta ili odred;e. IV Za1oni /-@ro0no/0i -vi "akoni se odnose na predmetne &ate/orijalne rela!ije #u4rotno#ti ;ilo jedin#tveni7 ;ilo identi$ni7 4red'eta. 5irektno nasuprot elementarno lo#ikom miljenju ovde se utvr*uje da u jedinstvenim pa ak i u identinim predmetima, postoje suprotne odred!e. -!jektivno ontoloku osnovu ovih "akona ine o4<ti dijale&ti$&i "a&oni jedin#tva i ;or;e #u4rotno#ti. Gako relacije suprotnosti mo#u !iti u#lavnom opte dijalektike i proste, tj. #ranino pose!ne, te se ovo i"ra$ava i u od#ovaraju(im "akonima suprotnosti. O4<ti "a&on #u4rotno#ti mo$e se %ormulisati slede(im stavom: (va&i jedin#tven i o4<te identi$an ra"vojan 4red'et #adr@i #u4rotne odred;e &oje #e 'e9u#o;no u#lovljavaju i 4rela"e jedne u dru/e. 8akve suprotnosti se nala"e u svim stvarima-procesima, ukljuuju(i i o!like i preocese stvarno# miljenja. 8o su, na primer, suprotnosti opte-pose!no, atrakcijarepulsija, nasle*ivanje-prila#o*avanje, apstraktno-konkretno i sl. &pecijalan, #ranian sluaj opte suprotnosti predstavlja prosta suprotnost. 8a suprotnost je predmet 4rin!i4a 4ro#te #u4rotno#ti. Prin!i4 4ro#te #u4rotno#ti mo$e se i"ra"iti stavom:

22

+enje o "akonima miljenja, koje ovde i"la$emo, kre(e se upravo po ovim kate#orijalnim pravcima. e i" nekih isto teorijskih ve( i" praktino metodolokih ra"lo#a pre#lednsoti, jasno(e i"la#anja, kao i i" ra"lo#a i"!e#avanja takve ori#inalnosti koja !i se te$e shvatila i te$e prihvatila sa #ledita dosadanjih lo#ikih teorija aksioma, koje su, !e" o!"ira na svoju jednostranost i o#ranienost, du!oko usa*ene u svest ljudi. 0a"ume se da ova jednostranost koncepcije i i"la#anja "akona miljenja nipoto ne "nai da su ove koncepcije nedijalektike. aprotiv, kate#orije jedinstva i identinosti su shva(ene kao jedinstva i identinosti ra"liito#, suprotno# i protivreno#, a kate#orije ra"liitosti, suprotnosti i protivrenosti su shva(ene u nera"lunoj ve"i sa svojim dijalektikim protivtipovima, naime sa jedinstvom i identino(u, i" e#a je oi#ledan dijalektiki karakter i"lo$eno# shvatanja "akona miljenja.

>72

(va&e dve 4ro#te8 &valitativno ili &vantitativno ;itno ili 'a&#i'alno ra"li$ite odred;e8 #u 4ro#to #u4rotne8 #i';oli$&i a...; L a C ;. 8akve odred!e su, na primer, crno-!elo, #ore-dole, meko-tvrdo, muko-$ensko, do!ro-"lo, veliko-malo, plus-minus, i sl. )roste suprotnosti su ?van jedno# predmetaA, kao i odred!e proste a%irmacije i proste ne#acije, postojanja i nepostojanja, deljivosti i nedeljivosti, uspeha i neuspeha na ispitu ?polo$io-paoA i sl. V Za1oni @ro0iv-re=no/0i i ne@ro0iv-re=no/0i + istoriji i teoriji lo#ike princip protivrenosti ?principium contradictionsA u smislu apsolutno# iskljuivanja postojanja i nepostojanja jedno# i isto#, kao i tvr*enja i odricanja jedno# i isto#, u istom smislu i u isti mah, stalno je istican i jo uvek se istie kao osnovni "akon istinito# miljenja. Ne'o/u e je da je jedno i#to ;iti i ne ;iti. I#&lju$eno je da jedan i#ti 4redi&at jednovre'eno i u i#to' #'i#lu 4ri4ada a i ne 4ri4ada jedno' i#to' #u;je&tu. Ne'o/u e je da jedan $ove& #'atra da jedno i#to u i#ti 'a7 je#te a i da nije. asuprot principu neprotivrenosti u istoriji i u teoriji lo#ike do danas, a danas vie ne#o ikada ranije istican je s pravom kao osnovni "akon celokupne stvarnosti i miljenja upravo "akon protivrenosti. Ke#el je ovaj "akon shvatio upravo kao osnovni "akon istinito# dijalektiko# miljenja. Eakon protivrenosti u he#elovskim %ormulacijama D&ve su stvari protivreneD i D. I . i ne .D oi#ledno predstavlja pravu suprotnost i protivrenost navedenom "akonu neprotivrenosti. + suko!u ova dva "akona se i sastoji osnovni, najdu!lji pro!lem lo#ike, specijalno teorije lo#ikih aksioma: "a ili protiv lo#ike neprotivrenosti, "a ili protiv lo#ike protivrenosti, "a klasinu aristotelovsku lo#iku neprotivrenosti a protiv dijalektike lo#ike ili o!rnuto= - tako se, na nepravilan meta%i"iki nain, postavljao ovaj pro!lem. Ea usvajanje principa neprotivrenosti istie se kao #lavni ra"lo# injenica da nepridr$avanje ovo# principa vodi neodre*enosti, kon%u"iji i "a!ludi u miljenju. Gao #lavni ra"lo# "a usvajanje "akona protivrenosti istiu se slede(e injenice: prvo, da je principi neprotivrenosti jednostran i da onemo#u(ava sa"nanje promenljivih i ra"vojnih stvari i, dru#o, da je upravo "akon protivrenosti onaj "akon na osnovu ko#a se mo$e shvatiti promenljiva i ra"vojna stvarnost i isto tako istinito sa"nanje. asuprot ?>A jednostranom usvajanju samo principa neprotivrenosti i od!acivanju "akona protivrenosti, to ini elementarno-lo#ika teorija, ?2A nasuprot usvajanju samo "akona protivrenosti to ini dijalektika teorija, kao i ?3A nasuprot eklaktikom pokuaju proste kom!inacije o!a ova "akona ovde je uinjen pokuaj konkretno# dijalektiko# njihovo# shvatanja sa jedno# vie# stanovita u teoriji lo#ike aksiomatike kao i lo#ike uopte. &utina ovo# novo# shvatanja sastoji se u slede(em: u ta$noj odred;i 4red'etno/ "na$enja ele'entarne lo/i$&e 4rotivre$no#ti i ne4rotivre$no#tiI u 4ri7vatanju ra!ionalno/ dela 4rin!i4a ne4rotivre$no#ti i u ne/a!iji nje/ovo/ &ara&tera &ao #veo4<te/ "a&ona #tvarno#ti i 'i<ljenjaI u &on&reti"a!iji ?e/elovo/ "a&ona a4#tra&tno dijale&ti$&e 4rotivre$no#ti8 $i'e #e taj "a&on o#lo;a9a #voje ira!ionalne #trane8 i
>73

u ra"li&ovanju o4<te/ i 4o#e;no/ "a&ona 4rotivre$no#ti &ao i o4<te/ i 4o#e;no/ "a&ona ne4rotivre$no#ti. + potpunom skladu sa koncepcijom ostalih "akona istinito# "amiljanja predmeta ovde je ostvareno jedno novo i istinitije shvatanje "akona protivrenosti i neprotivrenosti miljenja - u okviru jedinstvene lo#ike koncepcije i od#ovaraju(e lo#ike teorije. &utina ove koncepcije se sastoji u utvr*ivanju o4<te/ "a&ona 4rotivre$no#ti i o4<te/ "a&ona ne4rotivre$no#ti i u #7vatanju ele'entarno/ lo/i$&o/ 4rin!i4a 4rotivre$no#ti &ao 4o#e;no/ o;li&a o4<te/ "a&ona 4rotivre$no#ti8 a 4rin!i4a ne4rotivre$no#ti &ao 4o#e;no/ o;li&a o4<te/ "a&ona ne4rotivre$no#ti. .. )a&on 4rotivre$no#ti )redmet ovih "akona su kate#orijalne odred!e koje u osnovi mo#u !iti dvojake, opte i pose!ne ili proste relacije protivrenosti. -pti "akon protivrenosti odnosi se na opti o!lik protivrenosti dveju predmetnih odreda!a, tj. takav njihov odnos u kome se te odred!e, u okviru jedne pojave, me*uso!no ne samo iskljuuju ne#o i usvajaju, ak i dijalektiki identi%ikuju i prela"e jedna u dru#u. )a&on o4<te 4rotivre$no#ti mo$e se i"ra"iti stavom: (va&i ra"vojan 4red'et8 #va&a #tvar34ro!e#8 u&lju$uju i i 4ro!e#e i o;li&e 'i<ljenja8 #adr@i 'e9u#o;no 4ove"ane8 u#lovljene i 4rela"ne 4rotivre$ne $inio!e. 4edino ovaj "akon o!janjava na racionalan nain promenu i ra"voj kako stvarnosti van miljenja tako i samo# miljenja i sa"nanja uopte. -ptu protivrenost, kao unutranju sutinu kretanja, procesa i ra"voja, nala"imo u svima stvarima-procesima, u svima ra"vojnim predmetima. )a&on 4ro#te 4rotivre$no#ti pose!an je o!lik "akona opte protivrenosti. 8o je onaj o!lik to#a "akona koji se odnosi samo na prosto me*uso!no iskljuivanje dveju prostih odreda!a u okviru jedno# predmeta ?na primer, me*uso!no iskljuivanje !i(a i ne!i(a, postojanja i nepostojanja, a%irmacije i ne#acije i sl. - u okviru jedno# predmetaA. -vo je elementarno-lo#ika i prosta protivrenost. &am princip proste protivrenosti mo$e se %ormulisati stavom: (va&e dve 4ro#te8 ra"li$ite ili #u4rotne8 odred;e u o&viru jedno/ identi$no/ 4red'eta ili identi$ne odred;e #u 4ro#to 4rotivre$ne8 tj. one #e 'e9u#o;no 4ro#to i#&lju$uju. u$no je ista(i opti karakter ovo# pose!no# principa, naime da se dve proste odred!e potpuno iskljuuju ne samo u okviru jedne proste odred!e ne#o i u okviru opte ili dijalektiki jedinstvene kao i opte identino# predmeta. 8im pre se dve proste odred!e moraju iskljuivati u okviru jedno# prosto# predmeta ili proste odred!e, to i"ra$ava princip proste protivrenosti u u$em smislu. 8aj princip mo$e se i"ra"iti stavom: (va&e dve 4ro#te odred;e #u u o&viru jedno/ 4ro#to/ 4red'eta ili 4ro#te odred;e8 4ro#to 4rotivre$ne. 8ako su oso!ine deljivosti i nedeljivosti, prostote i slo$enosti, racionalno# i iracionalno# korena kod jedno# isto# !roja, prosto protivreni. + odnosu na jedan !roj, recimo !roj n?5A, navedene oso!ine se prosto iskljuuju: !roj 5 je prost, a nije slo$en, sa !rojem 2 je samo nedeljiv, a nije deljiv ?!e" ostatkaA, kvadratni koren i" nje#a je samo iracionalan !roj, a nije racionalan !roj i sl. /sto su tako u prostom stavu, a%irmacija i ne#acija, prosto DjesteD i prosto DnijeD, prosto DdaD i prosto DneD, prosto Djedno#D i Dnejedno#D - prosto protivrene odred!e. /sto su tako postojanje i

>74

nepostojanje, !i(e i ne!i(e, kao prosta po"icija i prosta ne#acija prosto protivreni, tj. oni se apsolutno me*uso!no iskljuuju. Gao to se i" navedenih primera vidi prostu protivrenost ine ne samo apstrktne elementarno-lo#ike odred!e, na primer, jedno-nejedno, jeste-nije itd., ne#o i parovi konkretnih ra"liitih odreda!a kakve su prosto-slo$eno, polo$io-pao, crn-!eo, itd. +opte u"ev, svake dve proste, nekompleksne, prosto identine, prosto jedne i statike odred!e su prosto protivrene u okviru jedinstveno#, a tim pre u okviru identino# predmeta. 8ako su prosto protivrene i slede(e odred!e: $iv-mrtav, toplohladno, svetlo-tamno, i slino, ukoliko se te odred!e svhate kao proste, konane i statike, kao to to jeste sluaj u realnom miljenju. *. )a&on ne4rotivre$no#ti Eakonima protivrenosti od#ovaraju i nera"dvojno su sa njima pove"ani "akoni neprotivrenosti. )redmet ovih "akona su &ate/orijalne rela!ije ne4rotivre$no#ti i to o4<te ne4rotivre$no#ti i 4ro#te ne4rotivre$no#ti. )a&on o4<te ne4rotivre$no#ti. -vim "akonom se utvr*uje opta neprotivrenost svih relativno statikih realnih i misaonih jedinstava i identiteta. -pte neprotivrenosti su oni predmeti koji ne sadr$e optu ?dijalektikuA protivrenost, tj. oni u kojima nema inilaca koji se me*uso!no ne samo iskljuuju ne#o koji i prela"e jedan u dru#i. &am "akon opte neprotivrenosti mo$e se i"ra"iti stavom: Nijedan relativno #tati$an jedin#tven i identi$an 4red'et nije o4<te 4rotivre$an. 0a"ume se da su i prosto jedinstveni i prosto identini predmeti opte neprotivreni, jer u njima nema nikakvih protivrenih odreda!a. -pte neprotivreni su relativno konstantni pojmovi, teorije i uenja, !e" o!"ira na njihovu slo$enost, kao to su opte neprotivrene odred!e prosto# jedno#, na primer, prosto# po"itivno#, prosto# ne#ativno# itd. Prin!i4 4ro#te ne4rotivre$no#ti. -vaj princip je elementarna lo#ika shvatala na ra"ne naine i pro#laavala #a ne samo "a osnovni lo#iki ne#o i "a osnovni ontoloki "akon celokupne stvarnosti. )redmet ovo# "akona jeste prosta neprotivrenost svih realnih i istinitih misaonih jedinstava i identiteta. )rincip proste neprotivrenosti mo$e se i"ra"iti stavom: Nijedan jedin#tven niti identi$an 4red'et ili 4red'etna odred;a ne #adr@i 4ro#tu 4rotivre$no#t. -snovu ovo# stava ini istina da proste protivrene odred!e tj. takve odred!e koje se me*uso!no samo iskljuuju, ne mo#u initi nekakav jedinstven niti identian predmet. )rosta protivrenost ne postoji ni u jednom ni opte ni pose!no jedinstvenom predmetu, a jo manje u prosto jedinstvenom i prosto identinom predmetu ili takvoj odred!i. +pravo ovaj poslednji smisao, tj. prosto neprotivrenost jedno# i isto# ima aristotelski princip neprotivrenosti koja se mo$e i"ra"iti stavovima: Ono <to je jedin#tveno ne 'o@e ;iti 4ro#to 4rotivre$no. Ono <to je jedno i i#to ne 'o@e ;iti 4ro#to 4rotivre$no. .li ako je tako, tj. ako proste protivrenosti ?. je ne .A nema niti u slo$enoj, dijalektikoj niti u prostoj, elementarno-lo#ikoj trenutnoj odre*enosti, onda se opravdano mo$e pitati #de joj jo ima mesta, koja je to njena predmetna o!last ili koji su to predmeti prosto protivreni= 4edini mo#u(i, jedini taan od#ovor, u isti mah potpuno skladan dijalektikoj "akonitosti miljenja, jeste tvr*enje da prosta

>75

protivrenost postoji samo u po#renom miljenju. i stvarno elementarno-lo#iko, niti stvarno dijalektiko miljenje ne doputaju prostu protivrenost. &vako konkretno miljenje - ne samo elementarno ne#o i dijalektiko - smatra prostu protivrenost "a realni i lo#iki apsurd. -vo je neposredno shvatljivo i lo#iki oi#ledno. 4er prosta protivrenost predstavlja meta%i"iku identi%ikaciju dveju prostih odred!a koje se apsolutno me*uso!no iskljuuju u okviru jedno# predmeta. )rosto . ne mo$e !iti identino sa ne .. 5o njihove identi%ikacije dola"i jedino u apstraktnom elementarnolo#ikom i apstraktno-dijalektikom miljenju ?jedino u kome ta identi%ikacija predstavlja privid stvarne dijalektike protivrenostiA. )rema tome, "akon proste neprotivrenosti ne samo to ne protivrei dijalektikom miljenju ne#o je to univer"alni "akon istinito# "amiljanja predmeta i to "akon koji je u potpunom skaldu upravo sa dijalektikim miljenjem jer je smisao to#a "akona antimeta%oriki upravo po tome to on meta%oriku identi%ikaciju prostih odreda!a ?jedno# i nejedno#A o#laava "a realnu nemo#u(nost i "a misaonu po#reku ili "a!ludu.

1. )a&on i#&lju$enja tre e/ Eakon iskljuenja tre(e# ili srednje# je direktna posledica principa elementarno lo#ike protivrenosti i neprotivrenosti, jer "akon iskljuenja tre(e# predstavlja va$enje principa proste protivrenosti dveju prostih odreda!a u okviru jedne proste odred!e, koja je prosto identina. 8ako jedna stvar jeste . ili ne-. samo ako su . i ne-. prosto protivreni tj. ako se prosto iskljuuju. 5ru#im reima "akon iskljuenja tre(e# va$i samo "a elementarno lo#iku, prostu identinost, prosto protivrenu i prosto neprotivrenu dvojnu predmetnu odre*enost. aime, sam "akon iskljuenja tre(e# odnosi se na dvojnu mo#u(nost predmetne odred!e i" e#a sledi iskljuenje mo#unosti tre(e odred!e. + stvarnosti me*utim i "akon iskljuenja tre(e# predstavlja prosto identinu jednu odred!u predmeta ili jednost realne odred!e. 8ako, ako je DpostojanjeD prosta odred!a i ako toj odred!i DnepostojanjeD prosto protivrei, onda va$i stav iskljuenja tre(e#, naime: D&vaka stvar ili postoji ili ne postoji, tre(e ili srednje je iskljuenoD. Eakon iskljuenja tre(e# se mo$e %ormulisati u nje#ovoj &on&retnoj ele'entarno3lo/i$&oj for'ula!iji ili u a4#tra&tnoj ele'entarno lo/i$&oj for'i, kao i u odnosu na pojmove ili u odnosu na stavove. 2on&retan ele'entarno lo/i$&i "a&on i#&lju$enja tre e/ mo$e se i"ra"iti stavom: (va&a #tvar8 odno#no 4red'et ili 4red'etna odred;a je#te jedna ili dru/a8 tre e je i#&lju$eno. 8ako svaki ceo !roj jeste ili prost ili slo$en, la!ud je ili !eo ili crn, Kitler je $iv ili mrtav i sl. + svakom sluaju u konkretnom elementarno-lo#ikom iskljuenju tre(e# radi se o prostoj protivrenosti i"me*u dve mo#u(e proste odred!e od kojih se samo jedna pri"naje kao realna. asuprot ovome 4rin!i4 a4#tra&tno/ ele'entarno/ lo/i$&o/ i#&lju$enja tre e/ tie se apstraktne proste protivrenosti i"me*u jedne odred!e i njene apstraktne ne#acije na primer: postojanje-nepostojanje, !i(e-ne!i(e, jeste-nije, da-ne. -vaj princip mo$e se i"ra"iti stavom: (va&a #tvar odno#no 4red'et ili 4red'etna odred;a je#te jedno ili nejedno8 tre e je i#&lju$eno8 ili #i';oli$&i O je A ili ne A8 tre e je i#&lju$eno.

>76

+ odnosu na sudove princip iskljuenja tre(e# mo$e se %ormulisati stavom: Od dva 4ro#to 4rotivre$na #uda 'o/u e je da 4rvi ;ude i#tinit a dru/i la@an ili da 4rvi ;ude la@an a dru/i i#tinit8 tre e je i#&lju$eno =tj. i#&lju$eno je da o;a ;udu i#tinita ili da o;a ;udu la@na>. 8ako od dva suda Dn je prost !rojD i Dn nije prost !rojD, i sl. postoje samo dve mo#u(nosti: prvo, da je prvi sud istinit a onda je dru#i la$an ili dru#o, da je prvi la$an a dru#i je istinit, svaka tre(a mo#u(nost je ovde iskljuena. 'e*utim, "akon iskljuenja tre(e# !a "ato to va$i samo "a dvojnu elementarno-lo#iku predmetnu odre*enost nikako ne mo$e !iti opti "akon miljenja kao to je to .ristotel verovao. aprotiv, o!jektivno va$enje ovo# "akona o#ranieno je na sluajeve elementarno lo#ike, to (e re(i prosto identine i prosto neprotivrene predmetne odre*enosti. Eato se nasuprot "akonu iskljuenja tre(e#, kao "akonu krajnje upro(ene proste dvojne predmetne odre*enosti, mora postulirati i jedan iri dijalektiki "akon neiskljuenja tre(e#.

5. )a&on nei#&lju$enja tre e/ )redmet ovo# "akona jeste svaka dijalektika, kompleksna, protivrena i ra"vojna predmetna odre*enost. aime, postoji itav ni" matematikih, %i"ikih i lo#ikih injenica koje protivree principu iskljuenja tre(e#. 8akvi su svi oni stavovi "a koje je neodredivo da li su samo jedno ili dru#o, da li su istiniti ili la$ni. .li ne samo u teorijsko-naunom miljenju ne#o i u praksi svakodnevno# miljenja mi doputamo, pored si#urne mo#u(nosti da (e se neki do#a*aj desiti ili se ne(e desiti, i tre(u mo#u(nost da (e se on eventualno desiti samo u i"vesnom stepenu. + svim iska"ima na osnovu ovakvih lo#ikih sistema pricnipijelno je mo#u(e i tre(e pored istintiosti i la$nosti, a to je verovatno(a ili mo#u(nost ili ve(a ili manja istinitost ili la$nost, a ak i potpuna !esmilesnost ili nereivost pitanja o sa"najnoj vrednosti ili smislu stava. &hodno ovome lo#iki preci"ni od#ovori na sva pitanja koja se odnose na predmete kompleksne i ra"vojne odre*enosti !i(e upravno protivni principi iskljuenja tre(e#. 8ako se na pitanje Dda li se telo koje se kre(e u svakom trenutku nala"i ili se ne nala"i na jednom mestuD ne mo$e od#ovoriti samo Dono se nala"iD ili samo Dono se ne nala"iD, ne#o upravo ono tre(e, tj. Dono se i nala"i i ne nala"i na jednom mestuD ?shodno apstraktnoj dijalekticiA ili Dono prola"i kro" i"vesno mestoD. .li ne samo lo#istiki niti sporadino "a ovaj ili onaj pose!an sluaj, ne#o i principijelno, mora se tvrditi da "a sve predmete dijalektiki slo$ene, me*uso!no pro$ete odred!e, prela"ne i ra"vojne, makar !ila u pitanju samo !ipolarna dijalektika odre*enost, princip iskljuenja tre(e# ne va$i. Eato se, "a dijalektiki pandan, "akonu iskljuenja tre(e# mora postaviti "akon neiskljuenja tre(e#, koji se mo$e %ormulisati stavom: Nijedna &o'4le&#na #tvar 3 4ro!e# ili ta&va odred;a nije #a'o jedno ili dru/o ne/o je i jedno i dru/o. /" navedeno# stava nu$no sledi da je svaka kompleksna stvar ili kompleksna odred!a u isti mah, pored jedno# ili dru#o#, i tre(e i etvrto itd. ve( prema stepenu slo$enosti konkretno# predmeta. 1ako je uvideti da "akon ukljuenja tre(e#, u osnovi, nije nita dru#o do jedan od i"ra"a dijalektiko# "akona jedinstva ra"liito# ili suprotno# ili protivreno#. 'e*utim, "akon ukljuenja tre(e# ne odnosi se samo na kompleksnu ne#o i na polivalentnu elementarno lo#iku predmetnu odre*enost.

>77

8akvu odre*enost predstavlja, na primer, skup ra"nih potpuno ra"liitih, me*uso!no odvojenih, mo#u(nosti ishoda jedno# ispita: Dpolo$ioD, DodustaoD, Dodlo$io ispitD, DpaoD, kojima se mo$e od#ovoriti na pitanje DGakav (e !iti ishod ispitaD, nasuprot emi "akona iskljuenja tre(e# ?ili polo$io, ili pao, tre(e je iskljuenoA, koja je svakako u ovom sluaju po#rena.

VI Zakoni razvojnosti i stalnosti -vi "akoni, kao lo#iki "akoni, imaju svoju ontoloku osnovu u optim dijalektikim "akonima apsolutne ra"vojnosti i relativne stalnosti svih pojava o!jektivne stvarnosti. Gao "akoni istinito# "amiljanja predmeta ovi "akoni se odnose na 4red'etne &ate/orijalne odred;e 4ro'enljivo#ti i #tvarno#ti 4red'eta 'i<ljenja . aime, #a'o i#tinito 'i<ljenje odli&uje #e 4ro'enljivo<$u i relativno' #talno< u8 &ao <to je to utvre9eno jedni' od "a&ona o o#novni' o#o;ina'a i#tinito/ 'i<ljenja . )ored ovo# "akona, me*utim, postoje i "akoni istinito# "amiljanja ra"vojnosti i stalnosti samih predmeta miljenja. + skladu sa ranije utvr*enim pojmovima predmeta i sa "akonima njihovo# istinito# "amiljanja ra"likujemo jedan osnovni opti i jedan pose!ni o!lik promenljivosti predmeta kao i jedna opti i pose!ni o!lik stalnosti predmeta, kao i od#ovaraju(e opte i pose!ne "akone promenljivosti i stalnosti predmeta istinito# miljenja. .. )a&on ra"vojno#ti 4red'eta -vi "akoni se odnose na osnovne predmetne odred!e promenljivosti i ra"vojnosti. )ola"e(i do principa da se predmeti mo#u menjati samo na osnovu protivrenosti a da postoji opta dijalektika i pose!na, prosta ili elementarno lo#ika protivrenost ra"likujemo o4<ti "a&on ra"vojno#ti i "a&on 4ro#te 4ro'enljivo#ti 4red'eta 'i<ljenja. O4<ti' "a&on ra"vojno#ti 4red'eta utvr*uje se dijalektika ra"vojnost svih predmeta koji predstavljaju "amisli stvari-procesa. &vaki takav predmet kao kompleksno jedinstvo i kompleksni identitet ra"vija se na osnovu unutranjih protivrenosti u dru#i predmet ve(e ili manje slo$enosti. ., sam opti "akon ra"vojnosti mo$e se i"ra"iti stavom: (va&i ra"vojan 4red'et8 &ao "a'i#ao #tvari34ro!e#a8 ra"vija #e na o#novu unutra<nji7 4rotivre$ni7 $inila!a u dru/i ra"vojni 4red'et8 ovaj u tre i itd. )od ra"vojem se ovde ra"ume kvalitativni skok ili dijalektiki prela" i" jedne u dru#u predmetnu odre*enost ili, tanije i" jedne slo$ene predmtne odred!e u dru#u predmetnu odred!u. -vakav ra"voj vri se u svima realnim stvarima-procesima prirodne, or#ani"acione i misaone stvarnosti. 0a"voj predmeta $ivo#, konkretno# miljenja neposredno ve"anih "a o!jektivnu stvarnost or#ani"acije materije i materijalne or#ani"acije i praktinu delatnost vri se shodno optem "akonu ra"vojnosti, tj. na osnovu unutranjih protivrenosti koje se u ve"i sa novom praksom - sa ulnim iskustvima uopte, sa naunim eksperimentima i sa drutvenom delatno(u svih vrsta javljaju u starim pojmovima, teorijama i uenjima. +pravo na ovaj nain ra"vijeni su novi pojmovi materije, mase, ener#ije, kao i njihovih o!lika kretanja.

>79

+ o!lasti apstraktno# miljenja vre se promene predmeta miljenja i na prost nain, tj. prostom ne#acijom i"vesnih odreda!a predmeta i "amiljanjem dru#ih ili drukijih predmeta. &utinu ove promene ini prosta protivrenost, to i utvr*uje "a&on 4ro#te 4ro'ene koji se mo$e i"ra"iti stavom: (va&i 4ro#t 4red'et ili 4ro#ta 4red'etna odred;a 'enja #e u dru/u na o#novu 4ro#te 4rotivre$no#ti. 8ako se na osnovu proste ne#acije i svako# po"itivno# pojma prosto# predmeta ili proste odred!e, prostom ne#acijom njihova sadr$aja do!ijaju njima od#ovaraju(i ne#ativni pojmovi. 8ako se ne#acijom pojmova Dprosto jednoD, Dprosto !i(eD, Dprosta po"icijaD, Disto do!roD, Dprosto ovoD, Dprosto !eloD, itd. do!ijaju ne#ativni pojmovi DnejednoD, Dne!i(eD, Dne#acijaD, Dne do!roD, Dne ovoD, Dne!eloD itd. .li i slo$eni pojmovi se mo#u menjati prostom ne#acijom i"vesnih nje#ovih odreda!a. 8ako se odred!a DcelinaD kao pojma Dceo !rojD prosto ne#ira te se do!ija pojam Dra"lomkaD. Ea ovkave promene predmeta miljenja tre!a re(i da se u njihovoj osnovi krije i odre*ena praktina delatnost i da se u takvim promenama radi i o slo$enim, dijalektikim promenama predmeta miljenja. 5a se ovde ne radi samo o pra"noj i#ri apstraktno# miljenja naj!olji je doka" vrlo va$na ulo#a koju i#raju ne#ativni pojmovi, ne samo u o!inom ne#o i u naunom miljenju i sa"nanju. )ojmovi neidentiteta, neprotivrenosti, nepromenljivosti itd. su neophodni u lo#ici, naroito u uenju o lo#ikim "akonima miljenja. 0a"ume se da se u predmetnom sadr$ajnom miljenju ne#ativnim pojmovima uvek "amiljaju odre*ene, realno ra"liite ili suprotne odred!e od onih koje se "amiljaju po"itivnim pojmovima. 8ako se pod DneidentitetomD "amilja konkretna ra"liitost, pod DnejednimD "amilja se realno dru#o, pod Dne!elimD "amiljaju se ra"ni dru#i !rojni kvaliteti - plavo, "eleno, $uto, crno itd. 'e*utim, ne#ativni pojmovi ne#ativne predmetne odred!e stalno se upotre!ljavaju i du!oko su ukorenjeni u ljudskom miljenju. +"rok tome se krije ne samo u prostoj praktinosti ovo# naina miljenja ne#o u "asnovanosti ovo# naina miljenja u heterolokom principu miljenja po kate#orijalnoj relaciji DdaD - DneD, DjesteD - DnijeD, koji je du!oko usa*en u nain ljudsko# ne samo miljenja ne#o i delanja. *. )a&on #talno#ti 4red'eta Hinjenica je da postoji makar samo relativna stalnost svih odre*enih stvari i predmeta ukljuuju(i procese i o!like a naroito i predmete miljenja. 8a stalnost je jedna od !itnih oso!ina stalnosti uopte, pored promene i ra"vojnosti. 8a stalnost je predmet "akona konstantnosti predmeta miljenja. Gao i ra"vojnost tako i stalnost mo$e, u osnovi, !iti dvojaka: opta stalnost tj. stalnost kompleksa stvari-procesa i stalnost prostih predmeta i prostih predmetnih odreda!a. O4<ti' "a&ono' #talno#ti utvr*uje se opti slo$eni o!lik stalnosti svih kompleksnih stvari-procesa. 8aj se "akon mo$e i"ra"iti stavom: (va&a odre9ena #tvar34ro!e# je 4o #vo' identitetu i jedin#tvu relativno ne4ro'enljiva. -vim "akonom se utvr*uje injenica da ne samo prosti ne#o i dijalektini kompleksni i ra"vojni identitet predstavlja samo relativnu promeljivost. 8ako je svaka, individualna i opta identina stvar-proces relativno stalan. 0elativno stalni su ne samo ovaj kamen, ovaj sto, ova stolica, ova "#rada, itd. ne#o su relativno stalne i mno#o promenljive stvari-procesi, kakve su svaki individualni atom, svaki individualni or#ani"am, ovaj ovek, ovaj cvet itd. &a ovo# stanovita su relativno stalni i sami procesi, ukoliko se o!avljaju u istim o!licima. 8ako su ak i vrlo slo$ene

>7:

radnje ljudi i %unkcionisanje maina, na primer, rad motora, stalnim odre*enim oso!inama, po sna"i, !r"ini kretanja itd. 0a"ume se da je stepen stalnosti stvariprocesa, po svom trajanju kod ra"nih predmeta veoma ra"liit. 8rajnost jedno# kamena jedne ku(e du$i su od trajnosti or#ani"ma, koja je tako*e ra"liita. &talnost procesa o#leda se i u vremenskom trajanju "raenja pojedinih elemenata. Garakter stalnosti mno#o je i"ra"itiji i uoljiviji kod prostih predmeta i prostih odreda!a, na primer, kod matematikih pojmova koliina, i"vesnih relacija itd. )a&on 4ro#te #talno#ti se odnosi na stalnost prosto identinih, tj. prosto jednih predmeta i odreda!a i on se mo$e i"ra"iti stavom: (va&i 4ro#t 4red'et ili 4ro#ta odred;a je8 &ao identi$no jedno8 #talan. -vakva stalnost postoji kod samo i"vesnih predmeta miljenja i ona je kod apstraktnih prosto identinih predmeta ravna nepromenljivosti. 8ako su pojmovi Dprosto jednoD, Dprosto !i(eD, Dprosto daD, Dprosto neD i sl. po svom prosto identinom "naenju nepromenljivi. aj"ad, u odnosu na sve i"lo$ene "akone istinito# miljenja nu$no je re(i slede(e: 8i "akoni, !e" o!"ira na njihovu "natnu di%erenciranost u i"lo$enom uenju, ipak predstavljaju samo najo4<tije lo/i$&e /enerali"a!ije !elo&u4no/ ljud#&o/ #a"nanja, /ako takvi ovi "akoni nisu %ormalni u starom smislu rei ne#o su to najo4<tiji i najo#novniji "a&oni 4red'etno/ #adr@ajno/ i#tinito/ 'i<ljenja, -vi "akoni su, u stvari, o#novne i#tine !elo&u4no/ ljud#&o/ #a"nanja &oje8 &ao #u<tin#&e &ate/orije8 4ro@i'aju !elo&u4no i#tin#&o #a"nanje, i (a'o 4o"navanje ovi7 "a&ona jo< ne o;e";e9uje #a"nanje 4o#e;ni7 &on&retni7 i#tina8 ali o/re<enje o ove o#vnovne "a&one nu@no 4red#tavlja 4o/re<&u ili "a;ludu. a kraju napominjemo da je "akone miljenja, koje smo i"lo$ili pravilnije na"ivati 4rin!i4i'a, tj. osnovnim stavovima sa"najno vredno# miljenja, umesto uo!iajeno# termina D"akonD.

6. LO"IKE VRE!NOSTI BVALEN8IJEC

+ nauci postoji vie usmerenja i sistema lo#ike. 4edan od !itnih osnova podele su modaliteti istine, ?kao o!lici postojanjaA i valencije istine koje i"ra$avaju sutinu lo#ike time to sadr$e i"vesne !itne oso!ine lo#ikih aksioma i lo#ike aksiomatike kao sutine lo#iko# sistema. a osnovu lo#ikih valencija ?koje de%iniemo kao #a"najne vredno#ti #tavova i #udova #a"nanjaA, ra"likujemo dvovalentnu8 trovalentnu i 4olivalentne lo/i&e. Glasina lo#ika, kada je u pitanju istinitost sa"nanja, ra"likuje samo dve sa"najne vrednosti stavova - i#tinu i 4o/re<&u - i"me*u kojih i i"van kojih ne postoji nikakva tre(a vrednost sa"nanja. -va sutinska oso!enost &la#i$ne dvovalentne lo/i&e 4ro#te i#tine ili 4ro#te 4o/re<&e ?"a!ludeA i"ra$ena je i u elementarno lo#ikim "akonima miljenja. )rema njoj svaki stav je ili samo istinit ili samo la$an, a na svako pitanje se mora od#ovoriti ili apsolutnim DdaD ili apsolutnim DneD. 'e*utim, ve( i najjednostavniji primeri praktino# miljenja poka"uju da sa"najna vrednost mno#ih stavova o slo$enoj i promenljivoj predmetnoj odre*enosti ne mo$e da se tretira ni kao

>>7

nekakva iskljuivo prosta istina, niti kao prosta po#reka, tj. "a!luda ?na primer, ovek nije prosto D"dravD ili prosto D!olestanD, vreme nije prosto samo DlepoD ili samo Dru$noD, a takva situacija je jo oitija kada su u pitanju sudovi o procesima, odnosima, !udu(im do#a*ajima i pojavama u nastojanju, itd.A. esumnjivo je, dakle da ako se prihvati stanovite da sa"najna vrednost stavova ne mora !iti ista istina ili ista po#reka, ve( da ima stavova ija je sa"najna vrednost neodre*ena ili nei"vesna, odnosno ija sa"najna vrednost mo$e !iti delimina istina ili delimina "a!luda ?u ra"liitim stepenimaA, klasina dvovalentna lo#ika, kao jednostrana i o#raniena mora !iti "amenjena nekom dru#om lo#ikom koja doputa ve(i !roj sa"najnih vrednosti. &to#a su u lo#iku uvedeni najpre trovalentni, a potom i polivalentni vrednosni sistemi. Ea nauku pose!no je "anaajna 'ultivalentna lo/i&a verovatno e, shva(ena kao osnova lo#ika, po kojoj je osnovna lo#ika vlaencija sa"nanja upravo verovatno(a. &vi stavovi o empirijskoj stvarnosti or#ani"acija materije i materijalne or#ani"acije, po ovom shvatanju, samo u manjem ili ve(em stepenu verovatni, ali nikada potpuno verovatni, odnosno istiniti. -snovni ra"lo# "a ovakav pristup jeste shvatanje da postoje iska"i "a koje se ne mo$e tvrditi ni da su istiniti ni da su la$ni. aravno, postavlja se pitanje kakva je njihova sa"najna vrednost, koja je njihova valencija= )o pro!a!ilistikom shvatanju od#ovor na to pitanje je u tome to ovakve iska"e ne mo$emo smatrati sudovima ili tvr*enjima ?koji !i morali !iti istiniti ili la$niA, ve( ih tre!a tretirati kao verovatne postavke, odnosno kao t"v. Dpo"iteD. 8ermin Dpo"itD ima "naenje opklade na odre*eni ishod nekakvo# deavanja, koji nikada nije i"vestan, ve( samo u odre*enoj meri verovatan. &amim tim ni iska" o tom ishodu ne mo$e !iti ni istinit ni la$an, ne#o samo verovatan. . sama kate#orija verovatno(e ima D%iktivno "naenjeD, jer ona je relativna uestalost ni"a ili serije do#a*aja i stavova u ovoj seriji, a ne individualno# do#a*anja. /"#radnja ovakve multivalentne lo#ike verovatno(e predstavlja pokuaj konstituisanja kontinuirane vrednosne skale, umesto klasino# shvatanja postojanja samo dve valencije ?istine i "a!ludeA. Jrednost stavova o predmetima sa"nanja ?do#a*ajima, pojavama, procesimaA koji se odnose na nepo"natu prolost, na ono to se jo nije do#odilo ili, uopte, na ono to je jo nesa"nato, uvek se i"ra$ava samo ra"liitim stepenima verovatno(e. )rema ovom shvatanju klasina dvovalentna lo#ika je samo pose!an, ideali"ovan sluaj lo#ike verovatno(e, i"vesnost i istina su samo specijalan sluaj verovatno(e ?maksimalna verovatno(aA, dok se po#reka i "a!luda identi%ikuju sa minimalnom verovatno(om. e osporavaju(i doprinos koji lo#ika verovatno(e pru$a u odnosu na dvovalentnu lo#iku, nu$no se name(e jedno sutinsko pitanje, koje ima i teorijskolo#iki i praktini "naaj: da li je ovakvo shvatanje vrednosti sa"nanja, koje istinu svodi na ideali"ovani i nerealni sluaj verovatno(e, "aista i opravdano= -d#ovor na to pitanje je vieslojan i mo$e se %ormulisati kro" slede(e stavove: esporno je da ima sa"nanja "a koja ne mo$emo tvrditi da su potpuno i"vesna, odnosno potpuno istinita, ne#o su samo u odre*enom stepenu verovatna ?kakav je sluaj, na primer, sa statistikim sa"nanjimaA. 'e*utim, isto tako je injenica da nisu sva sa"nanja takva, ve( da postoje i stavovi ija je tanost nesumnjiva ?recimo, neki principi elementarne lo#ike u odnosu na i"vesne predmetne odred!e, odre*eni matematiki stavovi, osnovni dijalektiki principi, neki stavoi u %i"ici, itd.A. 5akle, postoje kako i"vesni, tako i verovatni stavovi. /" prethodno# sledi i od#ovor na pitanje: da li usvajanje verovatno(e, kao osnovne valencije sa"nanja ne#ira postojanje i"vesnosti i istine= + tra$enju
>>>

od#ovora na to pitanje mora se, najpre, konstatovati da apsoluti"acija lo#ike verovatno(e pola"i od jedne u sutini po#rene pretpostavke da se celokupno deavanje u stvarnosti odvija po modelu !acanja kocke - to je serija sin#ularnih sluajeva, !e" ikakve me*uso!ne pove"anosti. +koliko !i to "aista !ilo tano, onda ne !i !ili mo#u(i ne samo istiniti stavoti o individualnom do#a*anju, ve( !i i verovatno(a individualno# sluaja !ila samo %iktivna, !ila !i to DistaD verovatno(a Dliena o!jektivno# "naenjaD ?0ajhen!ahA. -ito je da se poistove(ivanje celokupno# deavanja u stvarnosti sa skupom istih sluajnosti, sa tvrdnjom da se itav svet sastoji, "apravo, od haosa oseta ili skupova isto sin#ularnih do#a*aja !e" ikakve me*uso!ne pove"anosti i delovanja nekih optih pravilnosti i "akonitosti, mo$e smatrati proi"voljnim i neosnovanim, a u sutini i protivrenim injenicama prakse ljudsko# sa"nanja ?ne mo$e se smatrati da je kretanje planeta u sunevom sistemu sluajnost i skup haotinih pojedinanih do#a*anja, ili da su odre*ena !ioloka stanja, hemijske reakcije, deavanja u prirodi i drutvu samo pojedinani, sluajni i me*uso!no nepove"ani sluajeviA. /sto tako, pola"na premisa lo#ike verovatno(e, po kojoj se istina tretira apstraktno i elementarno lo#iki kao prosta i ista i"vesnost, kao apsolutna tanost sa"nanja, kao ista i apsolutna istina i kao jedini kvalitet istinitosti, u sutini je po#rena. . upravo na takvom shvatanju, u" injenicu da sa"nanja o stvarnosti i naroito o do#a*ajima-pojavama-procesima u nastajanju i o !udu(im do#a*ajima "aista nisu i ne mo#u da !udu nikakve apsolutne istine, "astupnici pro!a!ilistike lo#ike #rade svoj stav kojim se ne#ira istina kao realna #noseoloka valencija i ona se u potpunosti pokuava "ameniti kate#orijom verovatno(e. aj"ad, ako se prihvati ovakvo stanovite, po kome se istina shvata kao prosta, ista i apsolutna i"vesnost, a verovatno(a kao ista i prosta verovatno(a, onda nije mo#u(e pove"ati istinu i verovatno(u. +oavaju(i i kritiki ocenjuju(i prednosti i nedostatke navedenih shvatanja odnosa verovatno(e i i"vesnosti i tra$e(i reenje pro!lema vrste i !roja valencije 2. <ei( postavlja nekoliko veoma "naajnih pitanja: 5a li verovatno(a mo$e !iti valencija sa"nanja ista kao i istina, pa ak i i"nad nje= + kakvom su odnosu ra"ni modaliteti lo#ike= 5a li se i ti modaliteti mo#u ili moraju smatrati "a pose!ne valencije= astoje(i da od#ovori na ova i !rojna dru#a pitanja koja i" njih proistiu on najpre odre*uje pojmove i termine DvalencijaD i DmodalitetD, pa pod valen!ijo' podra"umeva osnovne vrednosti sa"nanja i !roj tih vrednosti od e#a "avisi i valentnost date lo#ike ?tako lo#ika koja pri"naje samo dve valencije - istinu i po#reku - jeste dvovalentna, ona koja pored njih uvodi i tre(u vrednost - Dmo#u(noD, Dne"avisnoD ili DverovatnoD je trovalentna, a ona koja usvaja n-valencija je nvalentnaA, a pod modalitetom se ra"ume osnovni o!lik istinitosti ili la$nosti sa"nanja ?tj. onaj o!lik u kome DpostojiD jedan stav ili svi o!lici u kojima se javljaju istinitost i po#reno sa"nanjeA. -snovni metodski princip kojim se 2 <ei( rukovodi u tra#anju "a stvarnim odnosom i"me*u valentnosti lo#ike i modaliteta sa"nanja iju istinitost ta lo#ika pretresa, jeste pola$enje od konkretno# materijala sa"nanja ?tj. od stavova i sudovaA i njihove anali"e s o!"irom na sa"najnu vrednost i na modalitet istinitosti i po#renosti. 8ako on dola"i do slede(ih osnovnih stavova: esumnjivo je da postoje stavovi koji su po svojoj sa"najnoj vrednsoti neodre9eni ?"a koje nismo u stanju da navedemo od#ovaraju(e ar#umente "a ili protiv njih, pa nije mo#u(e ni odluiti se da li su oni vie ili pre
>>2

istiniti ili la$niA. jihova neodre*enost potie, pre sve#a, otud to oni jo uvek nemaju svoje odre*ene predmete, a potom dru#i ra"lo# njihove neodre*enosti je su!jektivne prirode i krije se u naem nepo"navanju odre*enosti predmeta ili u nepo"navanju ra"lo#a i"vesne postavke. )ostoje stavovi "a koje se mo#u navesti i"vesni ra"lo"i, ali koji nisu dovoljni da potvrde, ali ni da ne#iraju njihovu istinitost ili po#renost. &a"najna vrednost takvih stavova je 'o/u a i#tinito#t ili 'o/u a 4o/re<no#t. -vakav karakter mo#u(nosti mo#u imati sva sa"nanja "a koja ne postoje dovoljni ra"lo"i da se tvrdi njihova istinitost ili po#renost, a ne samo hipotetika sa"nanja o !udu(im do#a*anjima ?ukljuuju(i i !udu(u ljudsku delatnost i !udu(a sa"nanjaA. -ni stavovi "a koje se mo$e navesti vie i DjaihD ra"lo#a D"aD ne#o DprotivD, tj. kod kojih je mo#u(nost ve(a od nemo#u(nosti su verovatni. )rema ovakvoj odred!i ini se da !i verovatno(a uvek morala !iti ve(a od >B2 i da se ne mo$e #ovoriti o manjim stepenima verovatno(e, ali <ei( tvrdi da to nije tano i da se time ne odriu opte usvojene kvantitativne mere verovatno(e i"me*u 7 i >. -n smatra da su sva statistika sa"nanja samo vie ili manje tana, pa time i samo vie ili manje verovatna, da se to naroito odnosi na verovatno(u pojedinano# sluaja koja nije samo %iktivna, ne#o je i realna, ali nikada nije apsolutna. 4o ve(u sa"najnu vrednost imaju ona sa"nanja "a koja imamo toliko od#ovaraju(ih ra"lo#a ?ar#umenataA da ih mo$emo smatrati i"ve#ni'. 8akva su sva injenina sa"nanja ?sa"nanja "asnovana na injenikim sudovima va$e(im u odre*eno vreme i na odre*enom prostoru.. aravno, to ne odrie mo#u(nost postojanja ni"a sa"nanja koja su na sadanjem stupnju svo# ra"voja samo verovatna. aj"ad postoje i sa"nanja ija je istinitost nei"menljiva i nu@na u smislu da ona neminovno proi"ila"e i" datih pretpostavki ?na primer, stavovi kakvi su: D)rava je najkra(e rastojanje i"me*u dve take u ravniD, D&vaka konana celina je ve(a od svako# svo# delaD, itd.A. a osnovu sve#a ovo#a 2. <ei( i"vodi opti "akljuak da postoji jedna neodre*ena ili neutralna odred!a vrednosti sa"nanja i etiri odre*ene po"itivne valencije sa"nanja ?mo#u(no, verovatno, i"vesno i nu$no sa"nanjeA. -ve etiri kate#orije po"itivne vrednosti sa"nanja su, "apravo etiri osnovna o!lika ?modusaA istinito# sa"nanja. D'o#u(nost, verovatno(a, i"vesnost i nu$nost, kao odred!e vrednosti sa"nanjaD, tvrdi 2. <ei(, Dne mo#u !iti nita dru#o do odred!e istine: mo#u(no sa"nanje "nai mo#u(no istinito sa"nanje, verovatno sa"nanje "nai verovatno istinito sa"nanje, i"vesno sa"nanje "nai i"vesno istinito sa"nanje i nu$no sa"nanje "nai nu$ni istinito sa"nanje. 5a je to "aista tako, nu$no i"la"i otuda to ne mo$e !iti pravo# sa"nanja !e" nje#ovo# !itno# karaktera, a to je istinitostD. a taj nain su, prema <ei(u, reeni kljuni pro!lemi, odnosno teko(e uenja o valencijama lo#ike i modaliteta istine: i"!e#nuta je #reka odvajanja pose!nih kate#orija valancije sa"nanja van kate#orija istinitosti i la$nosti, odre*en je stvarni odnos i"me*u mo#u(nosti, verovatno(e, i"vesnosti i nu$nosti istinito# sa"nanja, a i"!e#nuta je i #reka konstituisanja pose!nih lo#ika van lo#ike istine. 'e*utim, tu se postavlja i pitanje da li su navedena etiri o!lika istinito# sa"nanja i jedini modaliteti sa"nanja= <ei(ev od#ovor je da su to samo osnovne vrednosti stvarno# po"itivno# sa"nanja, a da se u stvarnosti ljudi stalno !ore "a po"itivna sa"nanja !ave(i se i mno#im stavovima i hipote"ama koje su samo, manje ili vie, po#rene postavke, to "nai da stavovi mo#u(ne istinitosti u se!e ukljuuju i mo#u(nu po#renost. .
>>3

ukoliko se u toku provere utvrdi da ima vie i jaih ar#umenata DprotivD neke postavke ne#o D"aD nju, onda ona sadr$i verovatnu po#renost ili "a!ludu. .ko u prilo# istinitosti neke postavke ne mo$emo da navedemo nikakve ar#umente, jer injenice #ovore protiv njene pretpostavljene istinitosti onda takva postavka predstavlja i"vesnu "a!ludu, tj. i"vesnu po#reku. / naj"ad, postoje i takve postavke koje su prosta ne#acija nu$nih istina i takvi stavovi su nu$ne po#reke i "a!lude. a osnovu sve#a i"lo$eno# 2. <ei( smatra da u stvarnom sa"nanju postoji slede(a skala #noseolokih vrednosti: 'o/u a i#tinito#t8 verovatna i#tinito#t8 i"ve#na i#tinito#t8 nu@na i#tinito#t8 'o/u a 4o/re<no#t8 verovatna 4o/re<no#t8 i"ve#na 4o/re<no#t i nu@na 4o/re<no#t8 a a&o #e nji'a doda i &ate/orija neodre9eno#ti8 onda #e do;ija devetovalentna lo/i&a &ao lo/i&a #tvarno/ #a"nanja. -va lo#ika sve vrednosne kate#orije ?valencijeA shvata kao me*uso!no pove"ane i prela"ne jedna u dru#u, pri emu se taj prela" vri u dva osnovna pravca - od mo#u(ih u verovatne, i"vesne i nu$ne istine ?to se ostvaruje i"#radnjom aksiomatskih deduktivnih sistemaA i od i"vesnih i stvarnih "a!luda i po#reaka ka manjim ?verovatnim ili samo mo#u(imA po#rekama. /maju(i u vidu sve i"nete stavove 2. <ei( smatra da je otvoreno pitanje da li u jednoj nauci postoji sistem potpunih osnovnih i nu$nih istina ?jer nije lako i jednostavno utvrditi koji su principi ili "akoni osnovni, a koji i"vesni, koji su principi opti, a koji pose!ni, koji su ne"avisni, a koji "avisniA, a Ddijalektika lo#ika je jo uvek pred otvorenim pro!lemom osnovanosti i ran#a principa i "akona, kao i pred pro!lemom njihove potpunostiD. &a stanovita pojava i procesa i nauno# sa"nanja o njima pro!lem verovatno(e se veoma i"ra$eno javlja i kao pro!lem odnosa verovatno(e prolo#, kao pro!lem verovatno(e ponovljeno# prolo#, pa i kao pro!lem verovatno(e nastanka novo#. 8u i jeste osnovna dodirna taka pro!lema verovatno(e sa pro!lemom pro#nostike ?predvi*anjaA pojava, procesa i odnosa. ajve(e pro!leme i u verovatno(i i u pro#nostici stvaraju vrednosti, interpretacije vrednosti, sistemi vrednosti i njihove orijentaciono-usmeravaju(e ulo#e. aime, same vrednosti i norme, koje su pravi predmet vrednosnih i normativnih stavova i sudova, nisu o!jektivne injenice, ve( su i"ra"i su!jektivnih shvatanja, naklonosti, $elja i ukusa. Jrednosti postoje samo u relaciji su!jekt-o!jekt, tj. u odnosima ljudskih drutvenih !i(a i prirodne i drutvene realnosti, a njihovi nosioci nisu ni sami isti o!jekti, ni sami isti su!jekti, ne#o jedinstvo realnih stvari-pojavaprocesa i ljudskih su!jekata u njihovom do$ivljavanju i i"#radnji ljudske stvarnosti. &a stanovita istra$ivanja pojava, procesa i odnosa mo$emo konstatovati da postoji jedan standardni i realtivno o#ranien !roj termina kojima se iska"uju odre*ene vrednosti, ali se njihova stvarna "naenja menjaju pa, u skladu sa time, i one menjaju mesta u hijerarhiji vrednosti. 8e promene je veoma teko meriti, pose!no e#"aktnim i konvencionalnim merilima, pa se nu$no mora pri!e#avati t"v. intuitivnom merenju ?ocenama i procenamaA i upravo "ato to postoje veoma ra"u*ene i veoma posredovane %orme ovakve korespondencije. Kipotetiko-deduktivna metoda u konstituisanju od#ovaraju(ih osnova "a takva merenja ima pose!nu ulo#u.

>>4

ETBRTI DEO

METODE NAUNOG RADA I ISTRAIVANJA

>>5

*. UVO!NE NAPOMENE
Je( je ka"ano da u najoptijem smislu, pod metodom se u#lavnom podra"umeva nain na koji se dola"i do sa"nanja o predmetu koji odre*ena nauka prouava. 'etodolo#ija "asnovana na dijalektici pod naunim metod podra"umeva dijalektiko jedinstvo: lo/i$&i7 na$ela i 4ravila8 teorij#&i7 #a"nanja o #tvarno#ti8 i 4ra&ti$ni7 radnji i te7ni$&i7 #red#tava &oja #e 4ri'enjuju u i#tra@iva$&oj delatno#ti. )rvi, lo#iki deo, o!uhvata lo#ika pravila i na njima "asnovane misaone radnje koje se koriste u postupku nauno# sa"nanja. -vaj deo metoda je univer"alan, jer se postupak nauno# sa"nanja u svim naukama vri po ustaljenim %a"ama i lo#ikim pravilima. 5ru#i, teorijsko-epistemoloki deo, koji se esto na"iva optim teorijskometodolokim pristupom, o!uhvata prethodna teorijska sa"nanja ?teorijske paradi#meA o predmetu koji se istra$uje, kao i osnovna sa"najna naela koja slu$e kao orijentir i opti putoka" u istra$ivanju. 8o nisu konana, ve( prethodna sa"nanja koja poma$u da se do*e do novih, e#"aktnijih i plodonosnijih sa"nanja. )ored ovo#, ovaj deo sadr$i i optenaune metode. )o svemu ovome on je speci%ian i pose!an "a svaku nauku, jer "avisi od predmeta koji odre*ena nauka prouava. <tavie, u mno#im drutvenim naukama, usled ra"liito# shvatanja sutine drutvenih pojava i njihove epistemoloke prirode, primenjuju se ra"liiti teorijsko-metodoloki pristupi. 8re(i deo nauno# metoda, koji se esto na"iva tehnikom istra$ivanja ine metode i tehnike koje se koriste u istra$ivakoj praksi. 8u spadaju, u prvom redu, metode, postupci i instrumenti kojima se vri prikupljanje iskustvene #ra*e, njeno sre*ivanje, upore*ivanje, a delom i eksplikacija. eki od tih metoda i postupaka su univer"alni, primenjuju se u svim naukama, dok su dru#i speci%ini, sao!ra$eni speci%inosti pojava koje se istra$uju. 5rutvene nauke u svojoj istra$ivakoj praksi

>>6

esto koriste naune metode koje se primenjuju i u prirodnim naukama, kao to su, na primer, posmatranje, eksperimentisanje, merenje, i dr.

$. LO"IKI !EO METO!A

)rema savremenim teorijsko-empirijskim iskustvima u procesu istra$ivanja koriste se ra"novr#ne 'etode. 'etode nauno# rada se mo#u klasi%ikovati i klasi%ikuju se primenom ra"nih kriterijuma. 4edan od kriterijuma je njihovo mesto i ulo#a u sa"navanju pou"danosti in%ormacija o stvarnosti, odnosno njihova o#novno#t i o4<to#t. )rema kriterijumu osnovnosti i optosti postoje o#novne metode koje se istovremeno i o4<te. -snovne metode su sastavni deo svako# lo#iko# miljenja i u o#novi #u #vi7 'etoda nau$no/ rada. jihova osnovnost ini ih optim. &amim tim to su osnovne metode u osnovi svako# lo#iko# miljenja, svako# o!lika smisleno# miljenja i sa"nanja, ukljuuju(i i nauno, one su i opte metode nauno# rada. /" metodoloke lektire proi"la"i da se u osnovne metode u!rajaju: anali"a i #inte"aI a4#tra!ija =a4#tra7ovanje> i &on&reti"a!ijaI #4e!ijali"a!ija i /enerali"a!ijaI dedu&!ija i indu&!ija. ., neki autori u ove metode u!rajaju i do&a"ivanje i o4ovr/avanje. Jalja uka"ati da su u metodolokoj literaturi prisutne nedoslednosti u pripisivanju svojstava i na"iva ovim metodama. 4o uvek, ak kod istih autora, one se as na"ivaju osnovnim pose!nim metodama, as metodskim postupcima, as o!licima miljenja. i odnosi me*u njima nisu do kraja raspravljeni. 8ako se jednom #ovori o svakoj metodi kao o pose!noj, dru#i put o jednoj ?analitiko - sintetikojA metodi koja ima vie metodskih postupaka ?pomenute dru#e osnovne metodeA, tre(i put o vie metoda koje ine polari"ovani metodski postupci ?na primer analitiko - sintetika metoda, metoda apstrakcije - konkreti"acije, deduktivno - induktivne metode itd.A. )rema preovla*uju(em miljenju na"iv osnovne metode nauno je osnovan, lo#iki kon"istentan i od#ovara istinskom polo$aju i ulo"i ovih metoda u sa"nanju uopte, naunom sa"nanju i sa"nanjima nauke. 5odatak Dpose!neD, koji !i mo#ao i"ra$avati njihovu pose!nost u odnosu na dru#e metode i na metodske postupke, kao i u me*uso!nom odnosu, u ovom sluaju, u suprotnosti je sa njihovom !itnom odred!om da su, time to su osnovne, nu$no i opte. /" teorijsko-empirijskih nala"a proi"la"i da se osnovne metode ne mo#u i ne smiju odre*ivati samo kao D'etod#&i 4o#tu4!iD. -vo "!o# to#a to one imaju sve ;itne $inio!e i ;itna #voj#tva 'etoda. aime, osnovne metode imaju svoju lo/i$&u i nau$nu o#novu8 #tru&turu8 4red'et8 nor'e i 4ro!eduru. )ostupak je samo deo jedno# ?metodsko# - tehniko#A dela metoda i prvenstveno se odnosi na i"vravanje odre*enih radnji u toku istra$ivanja. ., do iska"a da se radi o metodskim postupcima dovodi nepreci"nost u i"ra$avanju, kao i ra"like u konceptualnom pristupu i shvatanju ovih metoda. /lustracije radi, ako se sve ove metode smatraju jednom celovitom osnovnom metodom, npr. analitiko - sintetikom, onda se sve osnovne metode, pose!no u"ete, mo#u posmatrati kao njeni metodski postupci. -snov "a to su me*uso!ni odnosi i karakteristike osnovnih metoda. aime, jasno se ra"likuju osnovne metode koje su svojim postupcima !liske anali"i ?apstrakcija, speci%ikacija, dedukcijaA i one koje su !liske sinte"i ?konkreti"acija, #enerali"acija, indukcijaA.
>>7

/stovremeno i"ra"ita je njihova u"ajamna pro$etost i me*uso!na uslovljenost. + prilo# tome idu i shvatanja da su neke od pomenutih metoda u stvari DpodmetodeD ili metodski postupci dru#ih. 8ipian primer "a to je stav da je indukcija postupak #enerali"acije. e ula"e(i du!lje u raspravu o odnosu indukcije i #enerali"acije, uka"ujemo da je indukcija u metodolokom smislu poetna, pola"na, pa, prema tome, najosnovnija metoda sa"nanja, koja omo#u(uje induktivnu #enerali"aciju. 2udu(i da se "a #enerali"aciju, ali i "a proces miljenja ve"uje i poimanje koje se ne kvali%ikuje kao metoda, odnosi i"me*u pojedinih osnovnih metoda su "naajni "a njihovo odre*ivanje. -no to "adaje dodatne teko(e u shvatanju osnovnih metoda jeste i injenica da se stav, sud i "akljuak odnosno o!ra"ovanje pojmova, sudova i "akljuivanje poimaju kao osnovni o!lici miljenja. Gako je de%inisanje u naunom o!ra"ovanju pojmova !itan postupak, ak nauna procedura kojom se %ormira sistem sudova o !itnim odred!ama predmeta pojma i da su osnovne vrste "akljuivanja induktivno i deduktivno "akljuivanje, stalno se o!navlja pitanje ra"likovanja indukcije i dedukcije kao o!lika miljenja odnosno procedura "akljuivanja, s jedne strane, od indukcije i dedukcije kao metoda sa"nanja i nauno# sa"nanja. 5oka"ivanje ?i opovr#avanjeA ne smatramo metodom sa"nanja. aime, nesumnjiva je pose!nost doka"ivanja - opovr#avanja kao procedure otkrivanja istinitosti stavova, sudova i "akljuaka, ali se ne mo$e prevideti da se do stavova, sudova i "akljuaka dola"i procesom miljenja, odnosno osnovnim metodama kao to su anali"a itd. 5oka"ivanje i opovr#avanje !ave se istinito(u stavova, sudova, "akljuaka ?predmetnih itd.A, ali ne i pojmova, dok se osnovne metode !ave kao svojim predmetima i stvarima, pojmovima, stavovima i "akljucima. 8o je !itan ra"lo# da doka"ivanje i opovr#avanje ne uvrstimo u red osnovnih metoda naroito ne naunih metoda, ve( da ih tretiramo kao naroito "naajan metodski postupak. O#novano je #tanovi<te da je do&a"ivanje =i o4ovr/avanje> 4ro!edura &oja 4ro@i'a #ve 4a i o#novne 'etode. + osnovne metode sa"nanja, odnosno u osnovne metode nauno# rada ni#u uvr<tene analo/ija =&oja #e #'atra i#to toli&o o#novno' &ao i anali"a> i &o'4ara!ija . -vo "!o# to#a to analo#ija i komparacija realne stvari pojma, suda ili "akljuka, 4odra"u'evaju ve u ne&o' #te4enu ofor'ljene 4oj'ove8 #tavove8 "a&lju$&e &oji #e 'o/u #tavljati u 'e9u#o;ni odno#. 'e*utim, mi smatramo, na osnovu empirijskih veri%ikacija, da se analo/ija i &o'4ara!ija javljaju ve u 'o'entu o4a@anja 4red'eta i 'i<ljenja8 a to "na$i i utvr9ivanje' identi$no#ti =i#to#ti>8 #li$no#ti i ra"li&a o4a@eno/ 4red'eta 'i<ljenja i 4o"nati7 4red'eta 'i<ljenja . ., istine radi, valja ka"ati da su to #a'o 4o$etni8 naj4ro#tiji i najni@i nivoi analo/ije i &o'4ara!ije &oji #e ne odno#e na 4oj'ove8 #tavove i "a&lju$&e. Gomparacija (e "!o# svoje va$nosti !iti pose!no o!ra*ena kro" komparativnu metodu. a osnovu ka"ano# u osnovne metode nauno# sa"nanja i nauno# istra$ivanja u!rajamo: o anali.-, o /in0e.-, o a@/0ra1?ij- Ba@/0ra3ovanjeC, o 1on1re0i.a?ij-, o /@e?ifi1a?ij-, o >enerali.a?ij-, o ded-1?ij-,

>>9

o ind-1?ij-.

$.*. ZAJE!NIKA SVOJSTVA OSNOVNI: METO!A -snovne metode, prema teorijsko-metodolokim nala"ima, imaju neka "ajednika svojstva i inioce, me*u kojima su najva$niji: 4red'et &oji #e ovi' 'etoda'a i#tra@uje je #lo@ena !elina odno#no $ine /a odno#i i"'e9u delova i !elina8 o4<te/ i 4o#e;no/, ove metode su u o#novi #vi7 'etoda nau$no/ #a"nanja i 4o to'e #u o#novne i najo4<tije, one se nala"e u 'e9u"avi#no#ti i 4ro@eto#ti vi#o&o/ #te4ena, njihovom upotre!om se #ti$e nau$no #a"nanje o $injeni!a'a #tvarno#ti8 nji7ovi' odli&a'a8 &ao i o 4oj'ovi'a8 #tavovi'a8 #udovi'a i "a&lju$!i'a, svaki od ovih metoda i'a #voje nor'e i re/uli#ane 4ro!edure. -ne omo#u(avaju primenu ovih metoda u teorijskim i empirijskim istra$ivanjima, u istra$ivanjima prirode i drutva, priroda i svojstva predmeta istra$ivanja "ahtevaju #4e!ifi$nu 4ri'enu ovi7 'etoda, a one poka"uju visoki stepen adapta!ilnosti odnosno upotre!ljivosti, sve ove metode ne'aju i#ti #tatu# u 4ro!e#u i#tra@ivanja. eke se e(e javljaju kao poetne, neke kao "avrne. + drutvenim naukama, retko kada se primenjuje samo jedna od osnovnih metoda, a naje(e se koriste sve metode. Potovo da nema sluaja u nauci u kojima se u istom istra$ivanju ne upotre!ljavaju anali"a, sinte"a, apstrakcija, specijali"acija, dedukcija, indukcija i #enerali"acija. + metodolokim istra$ivanjima sve osnovne metode se upotre!ljavaju u jednom istom istra$ivanju, sve ove metode imaju veli&i /no#eolo<&i "na$aj. 'e*utim, #ve one ne o'o/u avaju i#ti #te4en i#tinito#ti #a"nanja. Ne&e od nji7 =indu&!ija> 4rete@no o'o/u avaju #ti!anje verovatno/ #a"nanja8 a ne&e =dedu&!ija> 4rete@no i"ve#no/ ili nu@no/ #a"nanja. Pnoseoloka %unkcija osnovnih metoda ostvaruje se u svim %a"ama nauno# rada i u svim vrstama nauno# istra$ivanja. -snovne metode mo#u se odrediti prema ra"nim kriterijumima. /" metodoloke lektire proi"la"i da su uo!iajeni kriterijumi: #voj#tva 4red'eta i#tra@ivanja8 #voj#tva 4ri'ene u i#tra@ivanji'a, i 4ri4adno#t 'etodolo<&i' odno#no lo/i$&i' 4rav!i'a. Pre'a #voj#tvi'a 4red'eta i#tra@ivanja ra"likujemo: e&#4eri'entalne 4red'ete, i nee&#4eri'entalne 4red'ete ?odnosno eksperimentalne i neeksperimentalne metodeA. E&#4eri'entalne 'etode su one koje se mo#u upotre!iti u istra$ivanju predmeta koji su podo!ni "a istra$ivanje eksperimenta. + njih svakako spadaju metode kojima se mo$e ostvariti ne4o#redan fi"i$&i &onta&t #a 4red'eto' 3 realno' #tvari. 8o su anali"a i #inte"a8 a4#tra&!ija i &on&reti"a!ija i indu&!ija8 4a u

>>:

odre9eno' #'i#lu i #4e!ijali"a!ija8 ali ne dedu&!ija i /enerali"a!ija &oje ;i #'o 'o/li #'atrati nee&#4eri'entalni' 'etoda'a. Pre'a #voj#tvi'a 4ri'ene u i#tra@ivanju mo$e se #ovoriti o analiti$&i' i neanaliti$&i' #inteti$&i' 'etoda'a. + analiti$&e spadaju metode u ijoj je osnovi anali"a. 8o su, u" anali"u, jo i a4#tra7ovanje =a4#tra&!ija>, #4e!ifi&a!ija i dedu&!ija. ., neanaliti&e sintetike metode metodoloko - teorijsko# sa"nanja su &on&reti"a!ija8 /enerali"a!ija i indu&!ija u $ijoj o#novi je #inte"a. &hvatanje indukcije kao na!rajanja stavova i kao ure*eno# poretka i "a nepotpunu indukciju ustanovljava odre*ena pravila "a ostvarivanje - posti"anje neophodne osnovanosti. )rema tim pravilima induktivno sa"nanje odnosno induktivni "akljuak je utoliko osnovaniji i pou"daniji ukoliko: se "asniva na vie podataka ra"nih kvaliteta, kvantiteta vremenskih i prostornih odreda!a pojave i procesa, da se premise ?i"vorni stavovi indukcije o pojedinanomA odnose na !itna svojstva predmeta, "akljuak je samo verovatan, ma koliko lanova skupa o!uhvatamo ?osim ako ne o!uhvati sve lanoveA. -va pravila se ne odnose u potpunosti na t"v. kau"alnu indukciju. jihovom primenom u procesu nauno# rada indukcija daje osnovu "a predvi*anja veoma slo$enih do#a*aja sa sa"najnom vredno(u potpune ?ili #otovo potpuneA istinitosti odnosno veoma visoko# stpena verovatno(e. &tatistikom indukcijom i indukcijom uopte mo#u se sa"navati samo optosti i odred!e do#a*anja, svojstava, tendencija, ali se ne mo#u sa"navati !li$e i detaljnije odred!e i perspektive pojedinano# u sadanjosti i !udu(nosti procesa koji su predmet nauno# rada. )o 4ri4adno#ti lo/i$&i' i 'etodolo<&i' 4rav!i'a u nas je !ilo uo!iajeno ra"likovanje %ormalno-lo#ikih i dijalektikih metoda. &avremena metodolo#ija, ne "apostavljaju(i ra"like koje proi"ila"e i" pripadnosti odre*enim lo#ikim sistemima i metodolokim pravcima, mora da uva$i stvarna kretanja u ovoj o!lasti. aime, savremena lo#ika i metodolo#ija se orijentiu na istra$ivanja u kojima predmetnost, odre*enost, ra"lika, promene, ra"voj itd. nisu osporene, a neki se sporovi oko praosnove ?duh ili materijaA preva"ila"e u konkretnim istra$ivanjima. a kraju, nu$no je upo"oriti da su predlo$ene klasi%ikacije osnovnih metoda, "!o# svojstava predmeta klasi%ikovanja, samo u#lovne.

$.$. ANALITIKE OSNOVNE METO!E *.*... METODA ANALI)E

)o svoj sutini anali"a je ra#tavljanje 4red'eta i#tra@ivanja na nje/ove #a#tavne delove8 odno#no na $inio!e #tru&ture8 fun&!ija8 ve"a i odno#a na odre9eno' 4ro#toru u odre9eno' vre'enu. 0astavljanje mo$e da !ude fi"i$&o, du7ovno C 'i#aono, i &o';inovano. + smislu nauno# istra$ivanja ne'a $i#to fi"i$&i7 ra#tavljanja =deo;a> 4red'eta i#tra@ivanja8 ve je to uve& i#tovre'eno i 'i#aono ra#tavljanje.
>27

-pti predmet anali"e je uvek slo$ena celina. 8a celina ne mo$e imati manje od dva dela koja su me*uso!no pove"ana i nala"e se u me*uso!nim odnosima. Oelina i delovi imaju svoju prostornu i vremensku odred!u, svoje kvalitativne i kvantitativne odred!e i svojstva, svoj sastav, svoje spoljanje i unutranje odnose i ve"e, kretanja, promene, svoj ra"voj itd. &lo$enost opte# predmeta anali"e ?Dslo$ena celinaDA omo#u(ava da se predmet istra$uje kao celina ili da se istra$uje samo jedno nje#ovo svojstvo, jedan nje#ov deo, jedan ili skup odnosa, u jednom momentu ?odre*enom odseku vremenaA ili u vie vremenskih jedinica, na samo jednom odre*enom prostoru ili na svim prostorima na kojima se javlja itd. Pre'a 4red'etu i#tra@ivanja, tanije 4re'a o;u7vatu 4red'eta i#tra@ivanja, mo$e se #ovoriti o: o 4ot4unoj ili totalnoj, i o o 4ar!ijalnoj odno#no #e&ven!ijalnoj anali"i. Pot4una ili totalna anali"a podra"umeva svestranu anali"u #vi7 $inila!a 4red'eta8 nje/ovi7 #voj#tava8 interni7 i e&#terni7 odno#a i fun&!ija u u&u4no' vre'enu trajanja i u&u4noj ra#4ro#tranjeno#ti to/ 4red'eta. )o pravilu takvi su predmeti veoma retki i relativno ih je teko drediti. aroito ih je teko vremenski i prostorno odrediti i jo te$e o!uhvatiti anali"om. )redmeti potpune ?totalneA anali"e u#lavnom su delovi prirodne, drutvene, odnosno politike stvarnosti. )otpuna anali"a jedno# pojma, jedno# stava, suda ili "akljuka, tako*e, !i teko !ila mo#u(a, jer je veoma teko o!uhvatiti vremenske i prostorne odred!e. E!o# to#a se u praksi, kao i u naunim istra$ivanjima, vremenske i prostorne odred!e utvr*uju po odre*enim kriterijumima koji do"voljavaju da se u tako utvr*enim vremenskim i prostornim odred!ama mo$e predmet shvatiti kao celina. )itanje utvr*ivanja i shvatanja odnosno de%inisanja celine i sada je otvoreno "!o# optosti pojma. .ko se celina shvata kao Dsvako slo$eno jednoD onda se u okviru svake nauke i naune discipline konvencijom utvr*uju kriterijumi "a odre*ivanje celine i na osnovu njih ono to se smatra celinama. 8ako jedna vremenska celina mo$e da !ude jedan period ome*en odre*enim svojstvima @ kalendarskom #odinom, u prostornom smislu celina mo$e da !ude or#ani"acija ili njen se#ment, deo, itd. -vo se odnosi na sve or#ani"acione injenice, na ukupnu or#ani"acionu realnost, kao predmeta istra$ivanja. &ve to va$i u#lavnom i "a pojam, stav, sud i "akljuak kao predmet anali"e. Par!ijalna ili #e&ven!ijalna anali"a o!uhvata samo deo, aspekt, svojstvo, odred!u, vremensku ili prostornu jedinicu neke celine koja se sama mo$e posmatrati kao u$a i nesamostalna celina. +opte u"ev, mo#u(e su slede(e parcijalne anali"e po kriterijumu predmeta istra$ivanja: Anali"a #adr@aja, kojom se nauno sa"naje sadr$ina dokumenta kao predmeta. -va anali"a se mo$e shvatiti, ako joj se da ire odre*enje, i kao potpuna jer se njome mo$e dopreti do sutinskih odreda!a predmeta istra$ivanja. 'e*utim, ma kolika irina i mo#u(a du!ina sa"nanja se pridavala ovoj anali"i, ostaje injenica da ona ne o!uhvata %ormu predmeta, a istinska odred!a sutine nije mo#u(a !e" sa"nanja %orme, (tru&turalna anali"a ili anali"a #a#tava 4red'eta kojom nauno sa"najemo inioce sastava predmeta. /" metodloke literature proi"la"i da i"me*u anali"e strukture i anali"e sastava ima ra"lika koje proi"ila"e i" shvatanja strukture. + svakodnevnom laikom je"iku struktura se i"jednaava sa sastavom predmeta. 8o je po#reno. (tru&tura je relativno sta!ilna i ona o!e"!e*uje postojanje i trajanje jedno# predmeta u odre*enom vremenskom periodu pri emu
>2>

ouvava nje#ove !itne odred!e i svojstva koji #a ine upravo tim predmetom. 5akle, strukturu ine !itni inioci !e" kojih taj predmet nije onaj koji je, ve( neki dru#i. (a#tav je iri pojam i o!uhvata sve inioce predmeta od kojih su neki ne!itni, nekarakteristini, pa ponekad i sluajni i suvini, %un&!ionalna anali"a kojom se sa"naje aktivnost, odnosi ?ve"e i me*u"avisnostA unutar predmeta istra$ivanja. 'o#u(e je koncipirati anali"u tako da o!uhvata i odnose predmeta i okru$enja, D%unkcijeD i Ddis%unkcijeD, 2o'4arativna anali"a kojom se sa"naju odre*ene slinosti i ra"like inilaca predmeta istra$ivanja ?ili i"me*u dva i vie predmetaA, slinost i ra"like aktivnosti, %unkcija, ve"a i odnosa, kretanja, promena i ra"voja u or#ani"aciji materije i materijalnoj or#ani"aciji. + komparativnoj anali"i mo$e se "apa"iti speci%inost procedure u njenom ostvarivanju, koja je ve"ana "a otkrivanje i de%inisanje kompara!ila. /ma sluajeva u kojima su kompara!ile %ormulisane ve( prilikom odre*enja predmeta, ali se javljaju i sluajevi u kojima se tokom anali"e otkrivaju potre!ne kompara!ile i potom !li$e de%iniu. Jalja, istine radi, napomenuti da komparativna anali"a mo$e da o!uhvati samo kvalitativne ili samo kvantitativne odred!e predmeta ili i jedne i dru#e, kao i da komparativna anali"a mo$e u se!i da sadr$i ili da sledi prethodne re"ultate ve( i"vrenih anali"a dru#ih, Geneti$&a anali"a kojom se sa"naje nastanak i ra"voj predmeta istra$ivanja, to podra"umeva kretanje i promene nje#ovo# kvantiteta i kvaliteta u vremenu i prostoru, 2au"alna anali"a kojom se sa"naju odre*ene pravilnosti i "akonitosti odnosno "akoni postojanja odre*eno# predmeta istra$ivanja. /ma shvatanja da je kau"alna anali"a samo specijalan sluaj strukturalno - %unkcionalne anali"e, (tru&turalno 3 fun&!ionalna anali"a se ak smatra najpotpunijom anali"om koja mo$e da "ameni sve ostale anali"e. jome se otkrivaju struktura i %unkcije predmeta i odnosi i"me*u njih, to je dovoljno sa"nanje. 'e*utim, ovo stanovite se teko mo$e !raniti kao metodoloki ispravno. aime, prilikom istra$ivanja predmet istra$ivanja de%inie se to je mo#u(e preci"nije i potpunije. .ko predmet i"riito ne "ahteva o!uhvat kretanja i promene ili slinosti i ra"like, one ne moraju i po pravilu ne(e !iti o!uhva(ene anali"om, %a&tor#&a anali"a "a predmet sa"nanja ima !itne deluju(e, determiniraju(e inioce. 'o#lo !i se ka"ati da se %aktorska anali"a mo$e smatrati specijalnim sluajem u"rono - posledine odnosno kau"alne anali"e. Po &riteriju'u 4red'eta mo$e se lista anali"a proiriti ?na primer relaciona anali"a, itd.A, ali "a tim nema potre!e jer su sve najva$nije vrste anali"e ve( pomenute. .nali"a po svojim ;itni' #voj#tvi'a mo$e da !ude de#&ri4tivna ili e&#4li&ativna. De#&ri4tivna anali"a opisuje predmet time to na!raja inioce, svojstva, itd. o kojima je steeno sa"nanje u toku procesa nauno# rada. -na je re4rodu&tivna, jer daje sa"nanje o ve( postoje(em uspostavljanjem od#ovaraju(e evidencije. Aitno o;ele@je de#&ri4tivne anali"e je ne#7vatanje unutra<nje 'e9u"avi#no#ti i u#lovljeno#ti i nedovoljno#ti #a"nanja da #e 4red'et i#tra@ivanja o;ja#ni.

>22

E&#4li&ativna anali"a doprinosi du!ljem shvatanju predmeta, nje#ovom o!janjenju i sa"nanju pravilnosti i "akonitosti. Ea ra"liku od deskriptivne anali"e, kao poetno# #ranino# sluaja eksplikativne anali"e, ova je 4rodu&tivna "ahvaljuju(i su!jektivnoj aktivnosti stvaralako# miljenja istra$ivaa u kome je postoje(e konstatovano samo kao osnov "a stvaralatvo, "a sa"nanje dru#o# i drukije# mo#u(e# u celini koja je predmet istra$ivanja. + naunim anali"ama, u" konstatacije o svojstvima postoje(e# i nje#ovoj pove"anosti, po pravilu se kreativnim miljenjem otkrivaju i dru#i mo#u(i inioci, dru#i kvaliteti i kvantiteti, kao i odnosi koji i" to#a mo#u da proisteknu. Pro!edura 4ri'ene anali"e u ulo"i osnovne metode "ahteva: o4<tu i o4era!ionalnu identifi&a!iju #lo@ene !eline &ao 4red'eta i#tra@ivanja. -vo se podra"umeva, ali se na pravo "naenje to#a u procesu nauno# rada valja stalno prise(ati. aime, u drutvenim naukama predmeti koji se podvr#avaju anali"i esto su injenice drutvene stvarnosti ?kao to su ponaanja, stavovi, delovi, itd.A. ije dovoljno re(i da (e se anali"irati 3to i to6, ve( je neophodno 3to i to6 kao predmet istra$ivanja de%inisati i pose!no odrediti o emu (e se !a tom konkretnom anali"om sticati sa"nanja @ sticati pou"dane in%ormacije, i";or radnji i #red#tava &oji'a e #e anali"a o#tvariti u #&ladu #a i";oro' &on!e4tualni7 4ola"i<ta, 'i#aono i =ili> fi"i$&o ra#tavljanje 4red'eta anali"e, &on#tatovanje $inila!a 4red'eta anali"e =$inila!a #tru&ture i #a#tava8 fun&!ija8 ve"a i odno#a u vre'enu i 4ro#toru>, &on#tatovanje odno#a i"'e9u $inila!a, &valifi&a!iju i evidentiranje #a"nato/ i &on#titui#anje #a"nanja o 4o"dan#oti infor'a!ija na o#novu 4ret7odno/. &lo$enost, ra"vojnost, identinost i protivrenost, primenom navedene procedure, ne samo to nisu vie prepreka ve( su dostupni produktivni osnovi nauno# sa"nanja anali"om @ osnovi sa"nanja o pou"danosti in%ormacija na osnovu anali"e.

*.*.*. METODA AP(TRA2JIJE + metodolokoj literaturi postoje "natne ra"like u poimanju, o!janjenju i prihvatanju apstrakcije. 8e ra"like se ispoljavajuu: shvatanju apstrakcije &ao #a"najno/ 4ro!e#a, shvatanju njeno# odno#a @ prvenstveno sa konkreti"acijom, ali i sa dru#im osnovnim metodama, i shvatanju o#nova i 4o#tu4a&a a4#tra7ovanja. &hvatanja o apstrakciji kao sa"najnom procesu u naunom radu otvaraju slede(e dileme: da li je apstrakcija samo jedan od mnotva procesa sa"nanja me*u kojima neki nisu ni dovoljno odre*eni ili je to metoda, metodski postupak ili jedan od o!lika miljenja. aime, metodoloka prouavanja apstrakcija vode slede(im "akljucima: a4#tra&!ija je jedan od o#novni7 'etoda nau$no/ #a"nanja u #i#te'u ti7 'etoda. jen opti predmet je jasno odre*en:

>23

O4<te u 4o#e;no' dovoljne odre9eno#ti da #e 'o@e i"dvojiti i i#tra@iti &ao i"dvojena !elina i 4o#e;no u o4<te'8 o4et &ao 'o/u a i"dvojena !elina. + stvarnosti, pa i u drutvenim naukama u celini, situacije po#odne "a apstrakciju ?apstrahovanjeA este su. Eaista je ne samo mo#u(e ve( i neophodno apstrahovanje opte# i" pose!nih stanovita, optih uverenja i opredeljenja i" pose!nih, optih svojstava ponaanja i" pose!nih. 'e*utim, stanovite o i"dvajanju pojedinano# i" opte# i opte# i" pojedinano# mora se primiti s &riti$&o' re"ervo'. aime, konkretno pojedinano, realno, ne mo$e se do!iti i"dvajanjem, mada se, recimo, u hemiji i"vesnim postupcima %aktiki hemijsko - %i"ikim apstrahovanjem mo#u do!iti i pojedini sastojci jedinjenja. 'e*utim, u ovom sluaju se pre radi o anali"i, o deljenju jedne celine na sastojke ?deloveA ne#o o apstrakciji. / situacija sa i"dvajanjem opte# i" pojedinano# otvara pitanje o #ranici i"me*u indukcije, poimanja i #enerali"acije s jedne strane i apstrakcije ?apstrahovanje opte# ili pose!no# i" pojedinano#A. Pred'et a4#tra&!ije =i#tra@ivanja 'etodo' a4#tra&!ije 3 a4#tra7ovanje'> #u 4oj'ovi8 #tavovi8 #udovi8 "a&lju$!i i dru/i !elovitiji i <iri #i#te'i i#&a"a 'i<ljenja u &oji'a #e 4o 4ravilu 4ri'enjuje 'i#aona a4#tra&!ija ='i#aono a4#tra7ovanje>. -snovna nauna metoda apstrakcije ima utvr9eni 'etod#&i 4o#tu4a& apstrahovanje. + procesu nauno# rada postupak apstrahovanja je misaoni postupak, koji je usmeren na predmet ?opte i pose!noA i koji se odvija po odre*enim pravilima. -vaj postupak sledi anali"u 4red'eta i ot&riva u anali"o' do;ijeni' delovi'a 4red'eta odred;e8 #voj#tva8 #adr@aje8 o;li&e8 'o'ente itd. odre9eno/ #te4ena o4<to#ti odno#no 4o#e;no#ti. aravno, ove optosti ne moraju da !udu ni univer"alne, ni apsolutne ve( se mo#u o#raniavati na #rupu procesa i ?iliA na odre*ene prostorne i vremenske jedinice. Gako je ve( ka"ano, metode, po de%iniciji, imaju te7ni$&i deo, tj. svoje instrumente i postupke. 'ada je apstrakcija misaoni postupak, on uopte ne mora Da prioriD da iskljuuje i odre*ena poma#ala - instrumente ra"nih o!lika poev od jedno#tavno/ eviden!iono/ li#ti a do #lo@eniji7 te7ni$&i7 #red#tava - kompjutera. /" teorijsko-empirijskih istra$ivanja su po"nate i neke metode koje nemaju svoje instrumente, a ipak su metode. 8o je, na primer, metoda studije sluaja, koja se smatra operativnom metodom, a metoda je samo po koncepciji i normama postupanja u njenoj primeni. &a#lasno tome, a4#tra&!ija #e o4ravdano 'o@e #'atrati o#novno' 'etodo' &oja je #a#tavni deo #i#te'a o#novni7 'etoda i 4od#i#te'a analiti$&i7 o#novni7 'etoda. + procesu nauno# rada analiti$no#t a4#tra&!ije 4roi"ila"i i" njene "a#novano#ti na anali"i &oja joj 4ret7odi i na 4o#tu4&u a4#tra7ovanja - i"dvajanja i" ?uslovneA celina. /"dvajanje u !iti sadr$i podelu na ono to se i"dvaja i ono i" e#a, odnosno od e#a se i"dvaja. ., o#novno#t a4#tra&!ije u 'etodolo<&o' #'i#lu #adr@ana je u na$inu na#tajanja 4oj'ova8 #tavova8 #udova i "a&lju$a&a . aime, #vi 4oj'ovi #u8 a naro$ito &ate/orijalni8 a4#tra&!ije u nu@noj 'eri. .ko su sudovi relacije pojmova, a "akljuci relacije stavova odnosno sudova, onda se ne mo$e osporavati metodska osnovnost apstrakcije u naunom miljenju. + toj osnovnosti je i njena optost. Jalja ista(i da se apstrakcija u lo#ici i metodolo#iji po pravilu ra"matra pove"ano ?u paruA, sa konkreti"acijom, pri emu, u metodolokoj literaturi istiu tvrdnje:

>24

da a4#tra&!ija i &on&reti"a!ija $ine jednu o#novnu 'etodu =a4#tra&tno 3 &on&reti"uju u>8 #a dva #u4rotna 'etod#&a 4o#tu4&a: a4#tra&!ijo' i &on&reti"a!ijo', i da se a4#tra&!ija i &on&reti"a!ija 4ro@i'aju i 4ret4o#tavljaju . -va tvrdnja je vie implicitno ne#o eksplicitno iska"ana. ema sumnje da su a4#tra&!ija i &on&reti"a!ija 4ove"ane i da se mo#u posmatrati u paru. 'e*utim, nije nu$no da se apstrakcija ne posmatra odvojeno kao jedna a konkreti"acija kao dru#a metoda. -na je dovoljno !elovita: 4red'et8 !ilj i 4o#tu4a& joj #e ja#no ra"li&uju od 4red'eta8 !ilja i 4o#tu4&a &on&reti"a!ije8 a &on&reti"a!ija joj ne 4ret7odi nu@no8 niti joj nu@no #ledi. 'e*utim, mo$e se postaviti pitanje nije li u apstrakciji ?apstrahovanjuA opte# i" vie pose!nih predmeta, pojmova itd. sadr$ana i"vesna #enerali"acija, odnosno nije li sadr$ana i i"vesna konkreti"acija u apstrahovanju pose!no# i" opte#= aime, ne mo$e se pore(i da apstrakcija ?apstrahovanjeA kao i"dvajanje opte# od pose!no# ?u" "anemarivanje pose!no#A nesumnjivo jeste analitiki postupak. .li je teko osporavati da se pri tom mo#u "apa"iti i i"vesne odlike sinteti"iranja prilikom utvr*ivanja to# opte# - apstraktno#. + tom smislu se mo$e otvoriti i pitanje da li se apstrakcija i konkreti"acija pro$imaju i pretpostavljaju= .ko se neto konkreti"uje, opravdana je pretpostavka da mu je apstrakcija prethodila. .li, apstrahovanje ne mora da prethodi konkreti"aciji upravo "ato to se stvarnost sastoji i" mno#o pojedinano# konkretno# i pojmovi, sudovi i "akljuci se prvo %ormiraju o tom pojedinanom - konkretnom, pa se apstrahovanjem pretvaraju u opte pojmove i stavove ?kate#orijalne pojmove i aksiomatske stavoveA. 8ek docnije, u procesima slo$enije# miljenja @ u "avr<noj fa"i 4ro!e#a nau$no/ i#tra@ivanja ja$e #e i"ra@ava 'e9u#o;na 4ove"ano#t a4#tra&!ije i &on&reti"a!ije. 'e*utim, ta pove"anost ne u&ida nji7ove 4o#e;no#ti. .pstrakcija kao metoda, time to i"dvaja o4<ta ili 4o#e;na svojstva, stvara osnovne uslove "a o!ra"ovanje pojmova, "a #enerali"aciju i "asnivanje i primenu optenaune metode modelovanja. *.*.1. METODA (PEJIJALI)AJIJE + o#novi #4e!ijali"a!ije, kao analitike osnovne metode, su, prema re"ultatima savremenih metodolokih istra$ivanja, 4o#tu4!i anali"e odno#no #a"navanja 4o#e;no/ i 4ojedina$no/ u o4<te' 4ri $e'u je o4<te #7va eno &ao !elina #a#tavljena od delova &oji #u #vi 'e9u#o;no 4ove"ani i"ve#ni' "ajedni$&i' #voj#tvi'a8 ali #u 'e9u nji'a "adr@ane evidentne ra"li&e na o#novu &oji7 #e 'o@e identifi&ovati nji7ova 4o#e;no#t u odre9eno' 4oret&u. )na$i8 u o#novi #4e!ijali"a!ije nala"i #e 'etoda a4#tra&!ije. ajoptiji pojam ili stav koji je predmet ralanjivanja je apstraktan, tj. do nje#a se dolo apstrahovanjem, lanovi su tako*e apstrakcije pose!no# od ?i"A opte#. 'e*u metodolo"ima ima shvatanja da je specijali"acija "asnovana na analitiko - sintetikoj i apstraktno - konkreti"acionoj metodi. .ko je to tako onda to podra"umeva: &on&reti"a!iju o4<te/ u 4o#e;no, a4#tra&!iju 4o#e;no/ i" o4<te/, anali"u #tvarno o4<te/.

>25

/" istra$ivakih #enerali"acija procesa proi"la"i da je #4e!ijali"a!ija #7vatanje 4o#e;no/ u o4<te' 4re&o 4o#e;no/, a kao o;li!i #4e!ijali"a!ije navode se &la#ifi&a!ija i di7oto'ija. auno-istra$ivaka praksa upu(uje nas na "akljuak da #4e!ifi&a!ija "ai#ta je#te "a#novana na 4o#tu4!i'a ra#tavljanja8 ra"dvajanja8 deo;e jedne !eline =jedno/ o4<te/> na nje/ove delove i da je to #a"nanje delova 4o#red#tvo' !eline8 ali i #a"nanje !eline 4o'o u delova. Gao i kod anali"e i u specijali"aciji lanovi se sa"naju preko celine deo!om na lanove, a celina i lanovi ?u"ev pojedinanoA preko svih, odnosno ostalih lanova. 2itna ra"lika specijali"acije prema anali"i i apstrakciji jeste svrstavanje - ra"vr#tavanje $lanova 4re'a odre9eno' 4rin!i4u u o#novan 4oreda&. 0a"vrstavanje-svrstavanje u odre*eni poredak, kao speci%inost speci%ikacije, ne do"voljava nam da u speci%ikaciju uvrstimo, pored klasi%ikacije ?i dihotoimijeA i dedukciju, mada i ona spada u osnovne analitike metode. Dedu&!ija nije podela na ra"vrstavanje ve( je njen !itan postupak mno#o slo$eniji: to je i"vo9enje novo/ #uda ili "a&lju$a&a i" 4re'i#a8 ve 4o#toje i7 #udova ili "a&lju$a&a . + nau!i dedu&!ija je#te i"vo9enje novo/ #uda i" teorija i ve 4o#toje i7 #udava. )rema metodolokoj literaturi 4red'et #4e!ijali"a!ije su 4oj'ovi8 #tavovi8 #udovi8 "a&lju$!i i dru/e 'i#aone tvorevine, ali u odre*enim sluajevima 4red'eti #4e!ijali"a!ije 'o/u ;iti i fi"i$&i 4red'eti8 #tvari i ljudi . / u tom sluaju 'i#aona #4e!ifi&a!ija i'a do'inantnu ulo/u i 'e#to. 2la#ifi&a!ija i di7oto'ija su dva o!lika specijali"acija, i o!a ona, prema metodolokim nala"ima, imaju stro#o ra"ra*ena pravila misaone procedure kao postupaka i instrumenata u ra"nim o!licima, ukljuuju(i i %i"ike. )rema re"ultatima teorijsko-empirijskih istra$ivanja #4e!ifi&a!ija je veo'a $e#to 4ri'enjivana 'etoda u nau$ni' i#tra@ivanji'a u #vi' nje/ovi' fa"a'a. -na je veoma esto primenjivana ne samo u drutvenim naukama ve( i u praktikovanju drutveno# i or#ani"aciono# $ivota. 'o#lo !i se ak ka"ati da se !elo&u4ni 4ro!e#i odvijaju u" #talno ra"vr#tavanje i #vr#tavanje 4o ra"ni' o#nova'a. Otuda njen "na$aj u 4ro!e#u nau$no/ rada u #vi' nje/ovi' fa"a'a. $.$.4.*.Kla/ifi1a?ija Glasi%ikacija je specijali"acija predmeta pojma ili stava tako to se klasa ili jedan opti pojam ili stav ?tanije: pojam, stav, sud, "akljuak ili neki procesA ralanjava i ra"vrstava po odre*enom kriterijumu. &a#lasno tome klasi%ikacija je sistematska dosledna i potpuna podela po o4<to#ti i #lo@eno#ti predmeta klasi%ikacije. + istra$ivakoj praksi ima situacija u kojima se klasi%ikacija ne vri samo podelom opte# ve( toliko sa"nato# da se na osnovu postoje(e# sa"nanja mo$e utvrditi kriterijum - princip podele i vriti ralanjavanje, ne#o se &la#ifi&a!ija vr<i #a@i'anje' odno#no na o#novu #a"nanja 4ojedini7 $lanova od nji7 #e for'ira 4oreda&8 tj. &la#ifi&a!ija. 2e" o!"ira na prisutne rasprave i"me*u lo#iara-dijalektike provenijencije sa onima %ormalno-lo#ike orijentacije o klasi%ikaciji, mo$emo da utvrdimo da #va&a &la#ifi&a!ija 'ora da udovolji i"ve#ni' "a7tevi'a da ;i uo4<te 'o/la da ;ude 4ri7va ena &ao &la#ifi&a!ija i da ;i ;ila u4otre;ljiva8 nau$no i 4ra&ti$no. 8o su: svaka klasi%ikacija je 4red'etna. )redmetnost se ne odnosi samo na celinu, optost, koja se ralanjuje ?ili se kro" klasi%ikaciju %ormiraA, ve( i na svaki lan klasi%ikacije. D itaD nije mo#u(e po"itivno "amisliti, pa #a nije mo#u(e ni ralaniti. D itaD tako*e nema lanove koji !i se mo#li svrstati u odre*eni poredak, pa se klasi%ikacija ne mo$e o%ormiti na sa$imanjem >26

me*uso!nim pove"ivanjem lanova. 5akle, predmetnost ?predmet klasi%ikacije sa svojim svojstvimaA uslov je "a %ormiranje primenljivo# principa - kriterijuma klasi%ikacije, svaka klasi%ikacija je #i#te'at#&a, i"vr<ena =vr<ena> 4o valjano utvr9eno' &riteriju'u - principu koji omo#u(ava da svi lanovi klasi%ikacije ine jedan smisleni %unkcionalni poredak, svaka klasi%ikacija je vi<e$lana ?ima vie od dva lanaA. + protivnom ona je samo dihotomija. /stina, dihotomija se shvata i kao dvolana klasi%ikacija, ali se dihotomijom ne mo#u neposredno i"ra"iti svi potre!ni prela"i i odnosi i"me*u lanova ve( samo njihove polarnosti, svi lanovi klasi%ikacije moraju imati jedno "ajedni$&o #voj#tvo ili odred;u po kojoj ula"e u o!im i sadr$aj pojma koji ima ulo#u opte# klasno# pojma, stava itd. 'e*utim, u drutvenim naukama to "ajedniko svojstvo mo$e da !ude D!li$eD i DdaljeD, tj. stepen neposrednosti ne mora da !ude isti, Glasi%ikacija mora da i"ra"i 4rela"e $lanova i" jednih u dru#e i njihove me*uso!ne udaljenosti i udaljenosti od opte# pojma, iako su o!uhva(eni nje#ovim o!imom i sadr$ajem. -vo je "ahtev kome je esto veoma teko udovoljiti "!o# velike slo$enosti i ra"novrsnosti drutvenih pojava. Glasi%ikacija se mo$e odnositi na #u<tinu8 #adr@aj8 for'u8 &valitet8 &vantitet8 4ro#tor8 vre'e8 odno#e ili na vi<e odreda;a odjedno'. 8o nas upu(uje na "akljuak da se mo$e #ovoriti o jedno#tavni' i #lo@eni' &la#ifi&a!ija'a8 jedno#lojni' i vi<e#lojni'8 jedno#te4eni' i vi<e#te4eni' &la#ifi&a!ija'a koje se javljaju u istra$ivakoj praksi. Glasi%ikacija, naroito &vantitativna, mo$e se smatrati jednim od 4o$etni7 o;li&a 'erenja. & o!"irom na veoma veliki #noseoloki "naaj klasi%ikacije ?koji je u osnovi tipolo#ije, a javlja se ponekad i kao nauni ciljA, ona se mora vriti po odre*enim 4ravili'a. Hinioci tih pravila sadr$ani su ve( u "ahtevima prema klasi%ikaciji, pa se ova pravila mo#u smatrati nauno i praktino osnovanim. 2itna pravila klasi%ikacije su: 4red'etno#t i odre9eno#t 4red'eta &la#ifi&a!ije 4o &riteriju'i'a o;li&a i #adr@aja 4oj'a i dodatnim kriterijumima "avisnim od svojstava predmeta, jedin#tveno#t &la#ifi&a!ije, to "nai da su svi lanovi klasi%ikacije identi%ikovani po istom kriterijumu ?principuA i po istom postupku, da svi sadr$e isto osnovno !itno o!ele$je koje je !itna odred!a osnovno# pojma, odnosno skupine koja se ra"vrstava, relativna 4o#e;no#t #va&o/ $lana &la#ifi&a!ije s tim da pose!nosti !udu isto# reda i iste vrste, tj. da te pose!nosti lanu klasi%ikacije ne odu"imaju osnovna svojstva koja su karakteristina "a sve lanove, kriterijum klasi%ikacije i njena primena moraju da o!e"!ede 4ot4uno#t 4odele odnosno o;u7vat #vi7 $lanova - delova koji ine celinu na koju se klasi%ikacija primenjuje, i"'e9u $lanova i"ra@avanje' nji7ovi7 ra"li&a tre;a da ;ude o;e";e9ena <to 4ri;li@nija ?ako nije mo#u(e istaA udaljeno#t od o4<te/ 4oj'a ?celineA i 'e9u#o;no. /" prakse nauno# rada, a pose!no naunih istra$ivanja proi"la"i da dva poslednja pravila ?4 i 5A je veoma teko ispuniti u potpunosti. E!o# to#a se ona shvata i primenjuje kao te$nja, nastojanje itd. "avisno od %aktikih mo#u(nosti.
>27

a kraju, opravdano je upitati se ponovo o tome da li klasi%ikacija daje novo sa"nanje, da li je eksplikativna ili je samo ponavljanje i prika"ivanje ve( postoje(e# sa"nanja, samo deskriptivna metoda ?o!lik i postupak specijali"acijeA, i dru#o pitanje, ima li klasi%ikacija svoju pose!nu proceduru= .ko se klasi%ikacija shvati kao jednostavna deo!a pojma po odre*enom, unapred po"natom principu, ona se mo$e smatrati reproduktivnom. 'e*utim, a&o #e &la#ifi&a!ija reali"uje 4o navedeni' 4ravili'a i u #&ladu #a i"lo@eni' "a7tevi'a8 $a& i &ada #e radi o 4o"nato' 4oj'u ili 4ojavi8 4rodu&tivna je u 4ro!eu #a"nanju i#tino#ti infor'a!ija o 4red'etu. jome se sa"naju odnosi lanova me*uso!no i sa celinom, distance i redosledi odnosno poeci, a otkrivaju se principi, odnosno mo#u(i valjani kriterijumi "a ra"deo!e ili sa$imanje. 0a"deo!e i sa$imanje, pravila, principi i njihova primena uka"uju na pose!nost procedure klasi%ikacije kao metode. $.$.4.$. !i3o0o<ija + procesu nauno# rada pose!an o!lik specijali"acije i istovremeno klasi%ikacije jeste dihotomija. 8o je veoma rairen metodski o!lik u svakodnevnom #ovoru i predmet-je"iku u kome po"itivne odred!e u iska"ima veoma esto !ivaju suprotstavljene ne#ativnim odred!ama. 'e*utim, po#reno je shvatanje da je dihotomija jednostavno dvolana klasi%ikacija, tj. da je jedina ra"lika i"me*u klasi%ikacije i dihotomije u !roju lanova. )revi*a se da je, po de%iniciji, klasi%ikacija deo!a, ralanjavanje jedno# u kome svaki lan ima i neto !itno po emu je lan to# jedno#. Glasina, %ormalno - lo#ika dihotomija to ne "ahteva. <tavie, ona se sastoji i" jedno# po"itivno odre*eno# lana kojim se tvrdi da neto jeste, i jedno# lana koji sadr$i ne#ativnu odred!u. -vo#a, prema pravilima klasi%ikacije, ni u jednoj klasi%ikaciji ne !i mo#lo da !ude ako se dosledno sprovede jedan princip podele ili sa$imanja. 1o#iari, pa i metodolo"i dijalektike metodoloke orijentacije uoili su nedostatke i teko(e koji proi"ila"e i" lana dihotomije koji sadr$i ne#ativnu odred!u. /ska" da neto nije ne #ovori o tome to jeste, pa je u mno#o emu manjkav. -tuda kritika %ormalno - lo#ike dihotomije i "ahtev da o!a lana !udu iskljuivo %ormulisana po"itivnim odred!ama. + istra$ivakoj praksi i praktikovanom je"iku i #ovoru "ahtev "a dihotomijom od dva lana sa po"itivnim odred!ama poka"ao se kao nepraktian, neekonomian, a u i"vesnim sluajevima i nemo#u(. aime, ako se prihvati dihotomija u kojoj su o!a lana po"itivno odre*ena, dospeva se u jednu od dve slede(e situacije: prva, dihotomija je nedovoljna i tra$i da pre*e u klasi%ikaciju, i dru#a, ne mo$e se iska"ati !itna odred!a, sutina odnosa u predmetu dihotomije. -dnosi i"me*u klasi%ikacije i dihotomije u istra$ivakoj praksi ra"reavani su pra#matino %ormiranjem dveju osnovnih vrsta klasi%ikacija: divi"ije, koja udovoljava svim standardnim "ahtevima i pravilima klasi%ikacije, i 4arti!i4a!ije, koja sadr$i i lan sa ne#ativnom odred!om. 'e*utim, ni istra$ivaka, ni konkretna praksa se nisu odrekle upotre!e dihotomije sa jednim po"itivno odre*enim lanom, kao ni dihotomija sa dva po"itivna odre*ena lana.

>29

*.*.5. DEDU2JIJA 2AO O(NOBNA METODA

/" naune literature koja promilja, anali"ira, o!janjava i ra"umeva pitanja lo#ike proi"al"i da je dedu&!ija #7vatana i ra"'atrana &ao o;li& "a&lju$ivanja8 4rven#tveno #ilo/i#ti$&o/. 5edukcijom se analitiki misaono - lo#iki i" premisa - ve( %ormiranih "akljuaka po utvr*enoj proceduri i"vode novi "akljuci. 4edino su ovako i"vedeni "akljuci apsolutno ?nu$noA istiniti jer su analitiki. 2itan uslov njihove istinitosti je stro#i postupak u skladu sa pravilima, dok istinitost premisa nije !itan uslov istinitosti "akljuka. Jremenom, sa ra"vojem dijalektike lo#ike, %ormiralo se stanovite da je i#tinito#t 4re'i#a ;itan u#lov i#tinito#ti "a&lju$a&a , kao to je to i stro#o pridr$avanje procedure "akljuivanja. + tom smislu, "a ra"liku od indukcije, kao sintetiko# i #enerali"atorsko# metodoloko# postupka sticanja optih sa"nanja i" i na osnovu pose!nih i pojedinanih sa"nanja, dedukcija je analiti$&i i #4e!ijali"ator#&i 'etod#&i 4o#tu4a&8 &oji' #e i" i na o#novu o4<te/ "a&on#&o/ #a"nanja #ti$u 4o#e;na #a"nanja i to #a neu4oredivo ve i' #te4eno' i"ve#no#ti i 4ou"dano#ti. + metodolokoj literaturi postoji i"u"etno veliki !roj ra"liitih de%inicija, shvatanja i tumaenja dedukcije. &va se ona mo#u, u" neophodna sa$imanja i pojednostavljenja, svrstati u dve osnovne #rupe. )rvu od njih ine for'alno3 ele'entarno lo/i$&a, a dru#u dijale&ti$&a shvatanja dedukcije. &a stanovita &la#i$ne for'alne lo/i&e, koja u"ima u o!"ir samo lo/i$&u for'u 'i<ljenja, a ne i nje#ov predmetni smisao i "naenje, dedukcija se 4oi#tove uje #a dedu&tivni' o;li&o' "a&lju$ivanja. 5akle, prema ovom shvatanju, isto smisaonim lo#ikim putem se, i" optih "akonskih stavova ?sudova, premisaA i"vode novi, manje opti - pose!ni i pojedinani stavovi ?"akljuciA. Je( u ovoj svojoj odred!i dedukcije %ormalna lo#ika iska"uje svoje jednostranosti i protivrei ak i svojim osnovnim lo#ikim principima. aime, ?aA i pored to#a to dedukciju ona de%inie samo kao %ormu miljenja, u svakom pojedinanom sluaju ona se po"iva na realne, konkretne sadr$inske odred!e, tj. na realne predmete i ?!A ona, shvataju(i deduktivno "akljuivanje kao i"vo*enje pose!no# i pojedinano# stava i" opte#, htela to ili ne, mora da 4ri"na8 ili ;ar da 4ret4o#tavi8 4o#tojanje dijale&ti$&e 4ove"ano#ti o4<te/8 4o#e;no/ i 4ojedina$no/. asuprot tome, a imaju(i u vidu injenicu da je lo#iku %ormu miljenja 'o/u e &ao 'etodu odrediti #a'o na o#novu #7vatanja 4red'eta, stvarna dijalektika lo#ika preva"ila"i jednostranosti i po#reke %ormalno# pristupa i dedu&tivnu 'etodu defini<e &ao na$in #a"navanja 4o#e;no/ i 4ojedina$no/ 4red'eta ?inioca, dimen"ije, aspekta, odred!eA na osnovu "nanja ?po"navanjaA o optem predmetu ?tj. o optim svojstvima odre*ene klase ili vrste predmeta, odnosno, u lo#ikom smislu, kao analiti$&o i"vo9enje novo# stava ili suda i" jedno#, ili vie datih sudova kao premisa deduktivno# "akljuka, u" shvatanje realno - o!jektivno i smisaono - lo#iki nu$ne ve"e ?jedinstva, ra"like, suprotnostiA opte# sa pose!nim i pojedinanim. + savremenoj nauci je prihva(eno dijalektiko poimanje sa"nanja, koje pola"i od istine kao opte# cilja sa"nanja i neraskidive ve"e predmeta i metoda anali"e kao konstitutivnih inilaca. /" ovo#a proi"la"i da je put dola$enja do istine ovim metodom predmetan, a da se ispravnost metode poka"uje i doka"uje samo u tra$enju i nala$enju istine o predmetu - dakle, u nje#ovoj primeni na konkretne predmete, a ne samo u utvr*ivanju i praktikovanju D#oleD %orme.

>2:

'e*utim, u "avisnosti od to#a da li se shvata neposredna ili posredna ve"a i"me*u opte# ?predmeta, svojstva, odred!eA i pose!no# - pojedinano# i sama dedukcija u mo$e !iti dvojaka: ne4o#redna, iji predmet ine jedinstva ra"liitih, suprotnih i protivrenih odreda!a ili ve"a, data jednim sudom i" ko#a se neposredno mo$e i"vesti dru#i sud, i 4o#redna, iji predmet ini jedinstvo tri ili vie predmeta - predmetnih odreda!a, od kojih je odnos dvaju predmeta - predmetnih odreda!a, kao po"nat, dat u premisama, dok se tre(i odnos "akljuuje posredstvom prva dva. /" ka"ano# mo$e se i"vesti "akljuak da je dedu&!ija8 "a4ravo8 anali"a i #4e!ijali"a!ija ve #7va eno/ o4<te/ u #7vatanje 4o#e;no/ i 4ojedina$no/8 ili8 4a&8 i"vo9enje 4o#e;ni7 i 4ojedina$ni7 i#tina na o#novu "nanja o o4<ti' i#tina'a C "a&oni'a. ., u po#ledu #a"najni7 'o/u no#ti dedu&tivne 'etode i njene primenljivosti u nauci miljenja su veoma podeljena, pa i protivrena. &a jedne strane, dedukcija se smatra jedinom, pou"danom metodom sa"nanja, a u prilo# tome se naje(e navode slede(i ar#umenti: da ako se "na opta istina ili "akon nekih predmeta ?pojava, procesaA onda je mo#u(e, na osnovu istinsko# "akljuivanja sa apsolutnom si#urno(u sa"nati i pose!nu ili pojedinanu istinu ?t"v. mo( celine nad njenim delovima, odnosno opte# nad pose!nim i pojedinanimA, "atim ona, kao specijali"acija optih stavova u pose!ne i pojedinane stavove, omo#u(ava stro#u sistematinost i klasi%ikaciju sa"nanja. & dru#e strane, dedukciji se odrie !ilo kakva sa"najna mo#u(nost, smatra se da ona, poto je analitiko i"vo*enje jedno# stava i" dru#o# stava, ne daje nikakvo pravo sa"nanje, da se njome ne sa"naje nita novo sem ono# to ve( sadr$i opti stav, da je ona i"lina i sterilna kao metoda sa"nanja, da predstavlja samo kretanje u kru#u i ponavljanje ono#a to smo ve( ranije "nali itd. -d#ovori na pri#ovore koji se stavljaju deduktivnoj metodi sadr$ani su u dijalektikim stanovita o odnosima na relacijama opte - pose!no - pojedinano i mo#u se, na najjednostavniji nain sistemati"ovati u nekoliko slede(ih stavova: /stina je da opte ?predmet, pojam, stavA u se!i sadr$i pose!no ?inilac predmeta, pose!an pojam, pose!an stavA, ali je, isto tako tano, da to opte ne sadr$i to pose!no ?ili pojedinanoA u potpunosti, u celini, !e" ostataka. 5akle, svako pose!no ili pojedinano samo nekim delom, samo nekom svojom stranom, aspektom, dimen"ijom, ula"i u sastav opte#, dok dru#im delom i"la"i van to# opte#. );o/ to/a je i o4ravdano u4itati da li to 4o#e;no ili 4ojedina$no8 "ai#ta8 #4ada u odre9eno o4<te. 5edukcija nam od#ovara na to pitanje, jer uspeva, !ar delimino da utvrdi odre*enu novu istinu o tom pose!nom ili pojedinanom, )risutno je nastojanje, pose!no u savremenoj lo#ici, da se ra"likovanje i"me*u indukcije i dedukcije "asnuje na odnosu i"me*u premisa i "akljuaka: ako se i" istinitih premisa i"vodi istinit "akljuak, ili ako se i" verovatnih premisa i"vode "akljuci isto# stepena verovatno(e na kome su i premise - onda je "akljuivanje deduktivno, ve"a i"'e9u 4re'i#a i "a&lju$a&a na"iva #e i'4li&a!ijo' i ona je lo/i$&a nu@no#t . 'e*utim, a&o #e i" i#tiniti7 4re'i#a i"vode #a'o verovatni "a&lju$di8 odno#no8 a&o #e i" verovatni7 4re'i#a i"vode "a&lju$!i ni@e/ #te4ena verovatno e od ono/a na &o'e #u 4re'i#e8 onda je "a&lju$ivanje indu&tivno8 a ve"e 4re'i#e i "a&lju$a&a #u rela!ije verovatno e. )ored ovakvih tumaenja odnosa i"me*u indukcije i dedukcije jedan !roj lo#iara uka"uje na veliku !liskost
>37

ovih metodskih postupaka. 8ako Goen i ej#el istiu da se savrena ?potpunaA indukcija ne suprotstavlja dedukciji, da je ona Dprimer deduktivne ar#umentacijeD, da ni u Djednom "naenju u kome mo$e da se shvati indukcija nije nain rasu*ivanja koji je suprotan dedukcijiD, te da prava suprotnost nije i"me*u induktivno# i deduktivno# "akljuivanja ve( Di"me*u procesa "akljuivanja koji vode nu$nim "akljucima i procesima "akljuivanja koji vode verovatnim "akljucimaD. 5jui tako*e smatra da nije mo#u(e praviti neku otru ra"liku i Dpodvojenost i"me*u DindukcijeD, kao skupa operacija pomo(u kojih se stvaraju De#"istencijalna uoptenjaD i dedukcije, kao operacija koje se odnose na relacije univer"alnih propo"icija u rasu*ivanju, 0ealni, konkretno - dijalektiki pristup shvatanju i tumaenju odnosa i"me*u indukcije i dedukcije kao svoja osnovna pola"ita ima: dijalektiko jedinstvo opte#, pose!no# i pojedinano# - koje je i osnovni predmet o!a ova metoda, i dijalektiko jedinstvo celovito# nauno - sa"najno# procesa, u kome se svi pose!ni metodi - metodski postupci javljaju kao dijalektiki inioci i momenti. &a to# stanovita se indukcija i dedukcija sutinski shvataju kao me*uso!no nu$no pove"ani metodski principi, koji se u"ajamno prepli(u, dopunjavaju i uslovljavaju i ine, "apravo, svojevrsno dijalektiko jedinstvo - jedinstvenu indu&tivno 3 dedu&tivnu, osnovnu pose!nu metodu sa"nanja. 5a indukcija i dedukcija ine slo$eno jedinstvo reito #ovore slede(i ar#umenti: Indu&!ija i dedu&!ija i'aju i#ti 3 "ajedni$&i o#novni 4red'et #a"nanja8 a to je dijale&ti$&o jedin#tvo o4<te/8 4o#e;no/ i 4ojedina$no/: ne mo$e se indukcijom sa"nati neto ?predmet - pojava - do#a*aj - procesA kao isto opte i" pose!no# i pojedinano#, niti se dedukcijom mo$e sa"nati neto isto pose!no - pojedinano, ne"avisno od opte#. aprotiv, o!ema ovim metodama, tj. metodskim postupcima sa"naju se strukture, inioci, delovi aspekti, dimen"ije, svojstva, %unkcije i sl., kao i ve"e i odnosi opte#, pose!no# i pojedinano#, odnosno njihovo dijalektiko jedinstvo, Indu&!ija i dedu&!ija #e 'e9u#o;no ra"li&uju 4o #voji' 4o#e;ni' 4red'eti'a i 4o#e;ni' !iljevi'a: 4o#e;an 4red'et indu&!ije je #a"nanje o4<te/ =ili8 ;ar8 o4<tije/> na o#novu "nanja 4o#e;no/ i 4ojedina$no/8 do& je 4o#e;an 4red'et i !ilj dedu&!ije #a"nanja 4o#e;no/ i 4ojedina$no/ na o#novu "nanja o4<te/I Indu&!ija je, po pravilu, 4o$etni, dok je dedu&!ija "avr<ni 4ro!e# u #a"nanju odre9eno/ 4red'eta: sa"nanje "apoinje sa"nanjem ?sa#ledavanjem, opa$anjem, konstatovanjemA pojedinano#, ak i sluajno#, kao i pose!no#, a "avrava se deduktivnim sa"nanjem ?o!janjavanjem, doka"ivanje, ra"umeva-njem, pro#no"iranjemA pose!no# i pojedinano# na osnovu sa"nanja opte# ?principsko#, "akonito#A, 2retanje 'i<ljenja &od indu&!ije i dedu&!ije je na i#to' 4rav!u8 ali u #u4rotni' #'erovi'a: misaoni proces kod indukcije kre(e se od

>3>

pojedinano#, preko pose!no#, ka optem, dok se proces sa"nanja kod dedukcije kre(e smerom od opte# prema pose!nom i pojedinanom, Indu&!ija i dedu&!ija #u ne'o/u e jedna ;e" dru/e jer nji7ov 4red'et $ine ra"na i ra"li$ita jedin#tva 4ojedina$ni78 4o#e;ni7 i o4<ti7 #voj#tava odreda!a predmeta ?stvari - pojava - procesaA: opte u nje#ovim pose!nim i pojedinanim iniocima i momentima je predmet indukcije, dok je pose!no - pojedinano opte - predmet dedukcije, Indu&!ija i dedu&!ija #u 'e9u#o;no 4ove"ane i u#lovljene i ti'e <to u to&u nau$no 3 #a"najno/ 4ro!e#a8 &ao i 4ro!e#a revi"ije8 ne4re&idno 4rela"e jedna u dru/u: ljudsko sa"nanje-"nanje stalno prela"i i" pojedinanih i pose!nih sa"nanja-"nanja u opta, kao i o!rnuto - i" optih u pose!na i pojedinana sa"nanja. + tom dijalektikom procesu induktivni "akljuci slu$e kao premise deduktivno# "akljuivanja, a deduktivno sa"nanje - kao premisa indukcije, /nduktivno-deduktivna metoda u se!i sadr$i dijale&ti$&i34olari"ovane 'etode 4o#tu4&e indu&!ije i dedu&!ije: indukcija je sinte"a i #enerali"acija pojedinano# i pose!no#, a dedukcija je anali"a i specijali"acija opte#, i aj"ad, indukcija i dedukcija nala"e se u o#novi odre9eni7 o4<te nau$ni7 'etoda i nji7ova 4ri'enljivo#t #e i#&a"uje u4ravo &ro" to. 5ijalektiko jedinstvo indukcije i dedukcije postoji jo jasnije u primeni osnovnih principa konkretne dijalektike metode i dijalektikih metoda u procesu konstituisanja osnove hipotetiko - deduktivne metode. + procesu naunih istra$ivanja i celine nauno# rada veoma esto dola"i do meanja dedukcije kao metoda i dedukcije kao o!lika miljanja. E!o# to#a, da !i se napravila nu$na ra"lika i"me*u dedukcije kao metode i dedukcije kao o!lika miljenja, valja prethodno od#ovoriti na slede(a pitanja: 5a li se dedukcija mo$e mo$e smatrati osnovnom metodom iako postoje ra"vijena teorija i od#ovaraju(a ar#umentacija o dedukciji kao o!liku "akljuivanja u okviru shvatanja "akljuivanja kao o!lika miljenja=, .ko dedukcija nije iskljuivo o!lik "akljuivanja, da li je ona metodski postupak ili je metoda=, 5a li se o dedukciji mo$e #ovoriti kao o pose!noj osnovnoj metodi ili se mora smatrati o!likom specijali"acije=, i Gakvo su mesto i ulo#a dedukcije kao osnovne metode ?ako je ona toA u istra$ivanjima i kako se ona primenjuje u praksi naunih istra$ivanja= Jalidni od#ovori na prethodna pitanja uslov su "a nauno "asnovan od#ovor na pitanje o dedukciji kao osnovnoj naunoj metodi u sistemu osnovnih metoda sticanja sa"nanja. /" dosadanjih metodolokih istra$ivanja proi"la"i da ono to se ne mo$e osporavati jeste da se dedukcijom ?dedukovanjemA stie ?naunoA sa"nanje o predmetu istra$ivanja. esporno je da se to sa"nanje ne stie o premisi odnosno premisama, ve( na osnovu njih. 'o$e da !ude !ilo koji predmet u ve"i sa kojim postoji dovoljno valjano sa"nanje da se mo#u o%ormiti premise. )remisama mora da !ude sadr$ano od#ovaraju(e ?po o!liku i sadr$ajuA sa"nanje direktno i indirektno, tako da premise mo#u da !udu valjan osnov "a i"vo*enje novo# stava - "akljuka, dakle novo# sa"nanja ?nauno#A o predmetu. auno sa"nanje o predmetu, odnosno istinoidno sa"nanje o predmetu stie se posredstvom ?kro"A dva o!lika dedukcije - kro" ne4o#rednu i 4o#rednu dedu&!iju. Ea o!a o!lika, tj. "a dedukciju u celini, jedinstven je postupak i"vo*enja mada su osnovi i

>32

tok i"vo*enja ra"liiti. + direktnoj dedukciji stav - premisa mora da !ude opti i nauno i lo#iki osnovaniji ?na primer, aksiomati"ovan, "akonski stav itd.A od stava koji se i"vodi, pa je i"vo*enje analitinije. + posrednoj indukciji pri i"vo*enju stava i" dveju premisa, imamo osim analitike ?anali"eA i i"vesne momente i aktivnosti do#a*anja u ve"i i me*uso!ne odnose tri stava, to se mo$e smatrati i sintetikim odlikama. 5edukcija, prema i"lo$enom, i'a #voj 4red'et8 #voje o;li&e8 #voju &on!e4tualnu odre9eno#t i nor'alan 4o#tu4a&, pa imamo dovoljno osnova da je smatramo metodom. Hinjenica da je dedukcija i o!lik miljenja ne iskljuuju svojstva metoda upravo "ato to metoda u se!e - u svoj misaoni postupak nu$no ukljuuje miljenje u nekom o!liku. )rema tome, dedukcija se ne mo$e tretirati samo kao metodski postupak. -na sama, kao to smo videli, i ima svoje metodske prvenstveno misaone postupke koji se me*uso!no ra"likuju i koji se ra"likuju od svih postupaka svojstvenih dru#im pominjanim analitikim osnovnim metodama, tj. metodama koje su "asnovane na anali"i. -no na ta pose!no valja uka"ati jeste da se dedukcijom ne specijali"uju ve( dati, o%ormljeni stavovi odnosno "akljuci, mada neposredna dedukcija navodi na ovu pomisao. aime, dedu&ovanje ne 4odra"u'eva jedno#tavno dalju o;radu ve dato/ #tava =#tavova> utvr9enje' nji7ove #4e!ijalno#ti 3 4o#e;ni7 odli&a 4o &oji'a #e 'e9u#o;no ra"li&uju i 4o &oji'a #e ra"li&uju od o4<te/ 4red'eta8 ve #e i"vodi novi #tav 3 novi "a&lju$a& &oji #adr@i nova #a"nanja o 4red'etu i#tra@ivanja &oja 'o/u da ;udu #a'o i'4li!irana 4re'i#a'a. + "akljuivanju dedukcijom dola"imo u situaciju da ar!itriramo o odnosu premisa i novo# stava - "akljuka i da je, kada je re o deduktivnom "akljuivanju, opte stanovite da Danalitiki "akljuak nu$no slediD. .li, ono nu$no sledi samo na osnovu misaone ar!itra$e da upravo taj stav - "akljuak "aista nu$no sledi - i da, na osnovu dovoljnih i nu$nih ra"lo#a - !a taj i takav stav "akljuak ima svojstva istinito# miljenja o predmetu istra$ivanja. -vo su dovoljni ra"lo"i da se dedukcija smatra osnovnom analitikom metodom, ali istovremeno prela"om od analitikih ka sintetikim metodama. 5a je to tako proi"al"i i" odreda!a dedukcije i indukcije i njihovih mo#u(nosti. &vaki #tro/i analiti$&i "a&lju$a& je dedu&ovan8 te je: #tro/o i'4li!iran #voji' 4re'i#a'a ='ada 4o ta;li!a'a i#tine i#tinit "a&lju$a& je 'o/u ia&o jedna 4re'i#a nije i#tinita>I da #e "a&lju$a& odno#i na #lu$ajeve o;u7va ene 4re'i#a'a =<to otvara 4itanje o #lu$ajevi'a o;u7va eni' la@ni' 4re'i#a'a> C 4red'eto'I #tro/o #ledi i" #voji7 4re'i#a8 i nu@no i#tinit. /" #enerali"acija naunih istra$ivanja proi"la"i da je valjana samo ona dedukcija koja o'o/u uje i#tinit "a&lju$a& i#tinito< u 4re'i#a ?to podra"umeva da se one odnose na predmet i da su "aista istiniteA i valjano(u procedure i njene premise. 8u !i svakako spadali svi stavovi koji se i"vode i" "akonskih stavova, silo#istiki i analitiki stavovi u aksiomati"ovanim teorijama i"vedeni i" aksioma i postulata. ?/ analitiki "akljuci neposrednom lo#ikom implikacijom !i se mo#li uvrstiti u prethodnu #rupuA. )rema metodolokim nala"ima na dedukciji se "asniva aksiomati"acija kojom se konstituie relativno malo optih osnovnih stavova aksioma i postulata i" kojih se, kao osnovnih, i"vode svi stavovi naune teorije. -no to je pose!no "naajno jeste da dedukcija omo#u(ava stro#o teorijsko i"vo*enje svako# stava teorije ukljuuju(i i teoreme i hipote"e teorije. &tanovite da dedukcija vodi samo stavovima ija je istinitost nu$na ne !i do"voljavalo i"vo*enje
>33

hipote"e. .ko je istinitost hipote"e nu$na, onda to nije vie hipote"a ve( istinito sa"nanje. + istra$ivakoj praksi po"nato je vie vrsta dedukovanih hipote"a, a hipote"e su i sastavni deo naune teorije. E!o# to#a je tvrdnju o Dnu$nojD istinitosti potre!no relativi"ovati. 'o#u(nosti teorijske i lo#ike proverljivosti stavova teorije u okviru paradi#me teorije, same teorije ili u meta-teoriji, kao i sistematinost sa"nanja koje je "asnovano aksiomatski, tako*e o!e"!e*uje dedukcija. /pak, tre!a !iti opre"an prema apsoluti"acijama.

$.4. SINTETIKE OSNOVNE METO!E

a samom poetku ra"matranja osnovnih naunih metoda uka"ali smo da je mo#u(e ra"matrati #rupu analitikih i #rupu sintetikih osnovnih naunih metoda. )od sintetikim ?sinteti"uju(imA osnovnim metodama podra"umevamo i ra"umevamo one &oje #e "a#nivaju na #inte"i8 te $iji #u 'etod#&i 4o#tu4!i ra"ni o;li!i 4ri'ene #inte"e odno#no 4o#tu4a&a #4ajanja8 4ri4ajanja8 4ove"ivanja8 o;jedinjavanja itd. *.1... (INTE)A 2AO O(NOBNA METODA &inte"a, po de%iniciji, jeste #4ajanje vi<e $inila!a u jednu !elinu. Gao osnovna metoda naunih sa"nanja #inte"a je #7vatanje 3 #a"nanje #lo@eni7 !elina 4re&o nji7ovi7 4ojedina$ni7 i 4o#e;ni7 delova8 nji7ovi' #4ajanje'8 tj. nji7ovi' #tavljanje' u ra"ne 'o/u e odno#e i ve"e. 5ve su tipine situacije: )rva, kada konstatujemo mno#o ra"no# pojedinano#, pri emu ovo pojedinano, ra"no, koje mo$e da !ude i suprotno i protivreno, spajamo u novu celinu. 8ako, na osnovu sa"nanja o pojedinanom, o njihovim %unkcijama, odnosima i ve"ama, o njihovim kvalitetima i kvantitetima, o!ra"ujemo novu, do tada nepostoje(u celinu i o njoj stiemo nauna sa"nanja. 5ru#a, kada je jedna celina podvr#nuta anali"i kojom su sa"nati njeni delovi, odnosi i ve"e i"me*u njih. -ve delove je mo#u(e ponovo spojiti u celinu koja je prethodno postojala, a mo#u(e je, na osnovu sa"nanja o delovima, te delove staviti u dru#aije odnose i ve"e, neka njihova svojstva unekoliko i"meniti ili uneti i nove inioce i tako do!iti i"menjenu ili potpuno novu celinu. + ovoj ?dru#ojA situaciji anali"a predmeta istra$ivanja prethodi sinte"i. + o!a sluaja predmet istra$ivanja shvata se - sa"naje kao slo$eno jedinstvo koje ima sopstvene odred!e. aravno, stepen to# jedinstva je ra"liit a sinte"a se ostvaruje ra"nim postupcima kojima se u ve(oj ili manjoj meri ouvavaju ili ukidaju pose!nosti delova odnosno i"ra$avanja njihovih pose!nosti. )rema tome, sinte"a mo$e da !ude 4rodu&tivna, to je jasno i" opisa prve situacije i re4rodu&tivna, to se vidi i" opisa dru#e situacije. Produ&tivna #inte"a je i#tovre'eno i e&#4li&ativna i /enet#&a , jer poka"uje nastanak odre*ene celine i omo#u(ava sa"nanje o pravilnosti i "akonitosti u nastojanju i postojanju te celine. Re4rodu&tivna #inte"a je8 4o 4ravilu8 de#&ri4tivna odno#no 4rete@no de#&ri4tivna. / kada se ponovo sastavlja celina koja je prethodno rastavljena anali"om

>34

na delove, stie se i novo sa"nanje o mo#u(nostima potpuno iste ili i"menjene reprodukcije predmetne celine. Pred'et #inte"e 'o/u ;iti 4oj'ovi8 #tavovi8 #udovi8 "a&lju$!i8 dru<tveni i 4rirodni realiteti8 ali ne u i#toj 'eri i na i#ti na$in . +opte u"ev, da !i se neki inioci mo#li spojiti u odre*ene celine, neophodno je da imaju od#ovaraju(a svojstva. e mo$e svako pojedinano da postane neposredno deo !ilo koje slo$enije i optije celine, ve( samo odre*ene, od#ovaraju(e. (inte"a 'o@e da ;ude 'i#aona i fi"i$&a . + tom smislu ona ima svojstva eksperimentalne metode, jer se njome proi"vode misaone i %i"i$ke tvorevine, ime su %aktiki domontirane mo#u(nosti sinte"e. U nau$no' radu #inte"a #e 4rete@no &ori#ti u 'i#aono' o;li&u8 ali #e u odre9eni' #lu$ajevi'a 'o@e &ori#titi i &ao 'i#aono 3 fi"i$&a #inte"a ?prilikom %ormiranja odre*enih eksperimentalnih o!lika, procedura i"vravanja radnji, komunikacija itd.A. )rema nala"ima metodolo#a i"'e9u #inte"e i anali"e 4o#toje i"ra"ite ve"e8 ali i7 ne tre;a 4rena/la<avati. &inte"i i anali"i "ajedniki je opti predmet: to su slo$eni statiki i dinamiki predmeti misaono# i %i"iko# sveta. Easnovana na drutvenoj praksi, odnosno na praktinoj ulnoj delatnosti i miljenju sinte"a je ciljno usmerena na sa"nanje slo$enih celina preko njihovih delova. + metodolokoj literaturi ima shvatanja da se anali"a i sinte"a u"aja'no 4ret4o#tavljaju. 'e*utim, veoma teko su prihvatljive tvrdnje da se anali"a i sinte"a u"ajamno pretpostavljau, prela"e jedna u dru#u i da su jedna u dru#oj sadr$ane. -ve tvrdnje opstaju samo onda ako se pretpostavi da je sve to se sinte"om o!ra"uje u jednu slo$enu celinu prethodno rastavljeno nekom anali"om, odnosno da je sve to se mo$e podvr(i anali"i prethodno nastalo nekom sinte"om. Gada je re o miljenju i tvorevinama duhovne prirode, pa i drutvenih realiteta, ovo !i se mo#lo prihvatiti "a period prapoetka. 'e*utim, ako se sinte"a i anali"a shvate kao osnovne metode o kojima postoji nauna svest, koje su o%ormljene i koje se svesno primenjuju u naunom sa"nanju, prethodni stavovi su !ar prena#laeni. 'e*utim, ono to je evidentno i" prakse naunih istra$ivanja jeste da su #inte"a i anali"a #u4rotne 4o &retanju 'i<ljenja i 4o#tu4!i'a =#4ajanje 4re'a ra"dvajanju> &ao i 4re'a #adr@aju #a"nanja =#inte"a ot&riva jedin#tvo8 !eline8 anali"e ra"novr#no#ti ve"a8 odno#a i delova>. *.1.*. 2ON2RETI)AJIJA 2AO O(NOBNA METODA /" istorije metodolo#ije proi"la"i da klasina %ormalna lo#ika ne po"naje konkreti"aciju kao metodu. 8ek savremena lo#ika i metodolo#ija pokre(u i ra"matraju svojstva, mesto i ulo#u konkreti"acije u procesu nauno# sa"nanja. )o njihovim nala"ima 4red'et &on&reti"a!ije, #eneralno u"ev, je#te odno# o4<te/8 4o#e;no/ i 4ojedina$no/ 4ola"e i od o4<tije/. I#tovre'eno njo'e #e #a"naju i odno#i a4#tra&tno/ i &on&retno/. Nau$ni 4o#tu4a& &on&reti"a!ije #e #a#toji u &on#tatovanju a4#tra&tno/ 4oj'a8 4a 4oto' dodavanji'a jedne ili vi<e o"na&a8 4ri;li@avanje to/ a4#tra&tno/ &on&retno'8 da&le8 4oj'u &oji je ;li@i ili naj;li@i 4oj'u &oji najne4o#rednije o"na$ava &on&retni realitet. E!o# to#a je opravdano postaviti pitanje da li je konkreti"acija samo misaona i da li se ona iskljuivo !avi pojmovima= -snova ovo# pitanja sadr$ana je u injenici da se svi predmeti stvarnosti javljaju u konkretnom vidu i kao pojedinani, a da su samo pojmovi, sudovi, "akljuci - uopte u"ev tvorevine

>35

ljudsko# duha - apstraktni. 5akle, stvarno apstraktno nije mo#u(e, te ako je !itna odred!a konkreti"acije dodavanje o"naka apstraktnom, ona je misaona. 'e*utim, ovom se pitanju mo$e pristupiti i dru#aije uva$avaju(i iskustva istra$ivake prakse. /stra$ivaka praksa i metodolo#ija mo#u postaviti pitanje do koje #ranice mo$e da ide konkreti"acija= 'o$e li neki realan drutveni predmet, koji se javlja kao pojedinaan i konkretan, !iti i dalje konkreti"ovan= -vakvo pitanje do!ija u smislu kada se imaju u vidu apstraktne "amisli pojedinih procesa i predmeta koji se pretvaraju u realne prototipove i koji se dalje usavravaju do!ijaju(i tokom vremena svoj konaan realan o!lik, kvalitet, kvantitet itd. & o!"irom da se konkreti"acija shvata kao proces ija vremenska o#ranienja nisu utvr*ena, o njoj je, u smislu prethodno# stava, mo#u(e misliti i kao o eksperimentalnoj metodi. + drutvenim naukama esto se susre(u apstraktne "amisli koje se odre*enom procedurom konkreti"uju u drutvene i or#ani"acione realnosti. 0a"ne "amisli drutvenih odnosa, institucija, ponaanja itd. do!ar su primer "a kretanje od apstraktne i esto nedovoljno odre*ene i nejasne "amisli preko koncepcije, modela, do primene modela u stvarnosti i delovanja na stvarnost da se usa#lasi sa modelom. 0a"ni pro#ramski, planski i normativni akti i njihova primena evidentne su injenice drutvene i or#ani"acijske stvarnosti. /" empirijskih iskustava proi"la"e pitanja: da li konkreti"acija podra"umeva i menjanje o"naka, naputanje jednih i njihovu "amenu dru#im=, i #de u i"lo$enom procesu poinje i prestaje proces sticanje "nanja, a odakle poinje or#ani"aciona praksa= ., na osnovu tih i takvih iskustava mo#u(i su slede(i od#ovori: Gonkreti"acija je postupak dodavanja, menjanje dato#, jer je ve( samo pri!li$avanje apstraktno# konkretnom menjanje o!ima i sadr$aja pojma. &a#lasno tome mo$e se prihvatiti stav da &on&reti"a!ija do"voljava 'enjanje o"na&a u 'eri u &ojoj ono do4rino#i ade&vatnije' 4ri;li@avanju a4#tra&tno/ &on&retno'. Mksperimentalno istra$ivanje, naroito ako je u primeni pravi eksperiment, podra"umeva praktino ?i %i"ikoA delovanje na predmet istra$ivanja, na model, prototip, ili, u drutvenim naukama primenu odre*enih normi predu"imanjem ra"nih mera. 5rutvena praksa je istovremeno i predmet, i i"vor, i primena, i provera ukupno#, pa i nauno# sa"nanja. + tom smislu ra"/rani$enja #u u#lovna, pa se mo$e smatrati da #ranicu postavljamo predu"imanjem nauno# istra$ivanja. -vi ar#umenti #ovore u prilo# dosadanjem shvatanju konkreti"acije i njenom prihvatanju kao osnovne naune metode ijim se postupkom dodavanja adekvatnih o"naka apstraktno konkreti"uje, pri emu &on&reti"a!ija te$e &ao 'i#aona =do odre9eno/ nivoa 3 #te4ena> i &ao fi"i$&a 4ro!edura . -na se time shvata i kao metoda koja ima i svojstva eksperimentalne. 'e*utim, !e" o!"ira na i"nete ar#umente koji idu u prilo# shvatanju konkreti"acije kao osnovne naune i eksperimentalne metode, pitanje konkreti"acije i dalje je otvoreno. 2i(e potre!no i"vriti od#ovaraju(a metodoloka i lo#ika istra$ivanja da !i se prethodni stavovi potvrdili ili opovr#li kako !i se dolo do pou"dano# sa"nanja o konkreti"aciji kao naunoj metodi. *.1.1. GENERALI)AJIJA 2AO O(NOBNA METODA

Penerali"acija je sintetika osnovna nauna metoda, #inteti$&a o#novna 'etoda &ojo' #e #a"naje o4<te na o#novu 4ojedina$no/ . )ore*enjem metoda konkreti"acije i #enerali"acije mo$emo konstatovati da se istovremenim postupkom
>36

?sistematikimA mo#u "asnovati ra"ni predmeti. 5ok se konkreti"acijom sa"naje pose!no, pojedinano i konkretno, /enerali"a!ijo' #e8 na o#novu 4ojedina$no/ i &on&retno/8 #a"naje o4<te. + metodolokoj literaturi se naila"i na shvatanje da se #enerali"acijom %ormiraju opti stavovi na osnovu pojedinanih, tj. da se #enerali"acija ostvaruje uoptavanjem stavova. -tuda i stanovita da je #enerali"acija 'i#aoni 4rela" od #a"nanja 4ojedina$ni7 i 4o#e;ni7 #voj#tava odre9ene /ru4e 4red'eta &a #a"nanju nji7ovi7 o4<ti7 odreda;a. -pte odred!e predmeta, mada su sadr$ane u svakom pojedinanom lanu #rupe predmeta, nisu sadr$ane isto - u istoj meri, sa identinim svojstvima, itd. jihova %aktika svojstva ne mo#u se DuoptitiD, ne mo$e se od njih %ormirati jedinstveno svojstvo iste kvalitativno - kvantitativne odred!e, ali se mo$e sa"nati njihovo postojanje u svakom ili u odre*enom !roju sluajeva i to sa"nanje se mo$e #eneralisati, tj. uoptiti kao sa"nanje koje se odnosi na celu #rupu. )rema metodolokoj literaturi postupak #enerali"acije je 'i#aono uo4<tavanje, a ne i fi"i$&o o;jedinjavanje. 8o je !itna ra"lika i"me*u #enerali"acije kao osnovne metode i prethodno odre*enih sintetikih ?sinteti"iraju(ihA osnovnih metoda. Penerali"acija se ne mo$e smatrati eksperimentalnom metodom. -na je teorijska metoda - njome se sa"naju opti pojmovi. 5ve su metodske osnove #enerali"acije: aA 4oi'anje, i !A indu&!ija. Poi'anje' se i" pose!nih odreda!a predmeta i"vodi pojam predmeta. + ra"matranju dedukcije konstatovano je da je njen metodski postupak i"vo*enje i" opte# stava odnosno stavova novo# stava. 0a"like u misaonom postupku mo#u se utvrditi u njihovoj analitinosti ?"a dedukcijuA i njihovoj sintetinosti. )oimanje u #enerali"aciji prilikom i"vo*enja pojma vri svojevrsnu sinte"u - spajanje, pove"ivanje i stavljanje u odre*ene odnose ra"nih odreda!a jedno# odre*eno# predmeta koji se pojmom "amilja i terminom iska"uje. 5u!lje sa#ledavanje poimanja, naroito kada se i" pose!nih pojmova %ormiraju opti odnosno optiji pojmovi, otvara pitanja odnosa apstrakcije i #enerali"acije u procesu nauno# rada. & o!"irom da svaki pojam mora da !ude i apstraktan, pravilo je da se, sa rastom optosti pojma, ovaj udaljava od realiteta na koji se odnosi. 'e*utim, opti pojam ne mora da prekine ?i ne kidaA svaku ve"u sa realitetom, ve( sa konkretnim neposredno pojavnim realitetom. -no to je !itno jeste da je u #enerali"aciji sadr$ana i apstrakcija, ali ona nije dominantna, jer 4oi'anje nije "a#novano 4rven#tveno i ne4o#redno na anali"i ve na #inte"i. . #enerali"acija, na o#novu indu&!ije, podra"umeva i"vo*enje optih stavova i" pose!nih i pojedinanih u procesu nauno# rada. E!o# to#a se u procesu naunih istra$ivanja, pose!no u "avrnoj %a"i, postavljaju pitanja: da li je re o #tavovi'a, i da li je re o "a&lju$ivanju= u$no je upo"oriti da nauna istra$ivanja, po pravilu, ne vode %ormiranju stavova shva(enih kao iska"a neodre*enih lo#ikih vrednosti. )roveravanje hipote"a vodi o!ra"ovanju sudova ?koji imaju odre*enu, lo#iku vrednostA ili "akljuaka odre*eno# sadr$aja i sa"najne vrednosti. eki od ovih "akljuaka su induktivni, a neki deduktivni. 5akle, po de%iniciji, ne radi se o stavovima ve( o sudovima i "akljucima koji se samo uslovno, i" ra"lo#a ekonomisanja, mo#u o"naiti kao stavovi. Penerali"acija u procesu nauno# rada je po 4o#tu4&u i #'eru &retanja 'i<ljenja #u4rotna #4e!ijali"a!iji. jihova pove"anost je u polarnosti procesa

>37

miljenja specijali"acije u odnosu na #enerali"aciju, ali se one nu$no ne pretpostavljaju i kao metode, ne prethode jedna dru#oj i ne pro$imaju se osim ako se shvate kao delovi celovito# sistema analitiko-sintetiko# metoda kao osnovno# metoda. )rema metodolokim nala"ima #enerali"acija, kao i prethodno o!ra*ene metode i'a 4red'et8 4o#tu4&e8 4a i od/ovaraju e in#tru'ente =o;ra#!e &oji #e 'o/u u4otre;iti u i#tra@ivanju>. &ve to daje osnova da se prihvati kao metoda koja ima svoje pose!nosti. Penerali"acija je, po rasprostranjenosti primene u naunoistra$ivakom radu najo4<tija 'etoda i i#tovre'eno je8 "ajedno #a indu&!ijo'8 o#nova i ;itan #tru&turni $inila! o4<tenau$ne #tati#ti$&e 'etode. *.1.5. INDU2JIJA 2AO O(NOBNA METODA 'e*u metodolo"ima postoje mno#e ne#a/la#no#ti i nedou'i!e o #voj#tvi'a8 nau$no #a"najni' 'o/u no#ti'a i "na$aju indu&!ije. aime, jedni pod indukcijom podra"umevaju o!lik "akljuivanja, dru#i metodski postupak, tre(i o!lik osnovne #enerali"acije, etvrti metod anali"e, itd. )ridavana joj je ulo#a najosnovnije i najoptije metode odnosno sa"najno# postupka koji je u osnovi celokupno# sa"nanja, a odricana joj je i svaka pou"danost sa"nanja. /stra$ivaka praksa uka"uje na slede(e injenice: Indu&!ija je o#novna 'etoda &oja jedina o'o/u ava ne4o#redno #a"nanje o e'4irij#&o'8 realno3&on&retno' i ra"novr#no'8 &on#titui#ano' u 4ojedina$ne !eline. +vidom u odred!e pojedinanih celina, esto elementarnih, ona omo#u(ava o!ra"ovanje pojmova, stavova, sudova o njima, I"vorni #tavovi indu&!ije u o&viri'a dati7 4oreda&a8 o#nov #u "a i"vo9enje /enerali"a!ije odno#no o4<ti7 i najo4<tiji7 #tavova, (tavovi indu&!ije "a#novani na ne4o#redno' $ulno' i#&u#tvu8 odno#no na #a"najno' i#&u#tvu i nau$no i#tra@iva$&e 4ra&#e8 o'o/u avaju 4ou"dano #a"nanje &oje 'o@e ;iti &a&o 4arti&ularno ta&o i univer"alno8 &a&o verovatne ta&o i nu@ne i#tinito#ti odno#no a4#olutne 4ou"dano#ti o odre9enoj 4ojavi8 4red'etu8 4ro!e#u8 odno#u u odre9eno' vre'enu i 4ro#toru, Indu&!ija je 4rela"na 'etoda od analiti$&i7 &a #inteti$&i' 'etoda'a . + %ormiranju stavova indukcije o pojedinanom sadr$ani su i analitiki i sintetiki momenti miljenja. Gao prela"na prete$no sintetika metoda ona je uslov i prethodi dedukciji i omo#u(ava, svojom analitino(u i sistematino(u, sa"nanja koja nije mo#u(e ste(i dru#im metodama, Indu&!ija i'a o;ele@je e&#4eri'entalne 'etode "a7valjuju i #voji' e'4irij#&i "a#novani' &vantitativni' nu'eri$&i' data'a &oje je8 &ao i /enerali"a!iju8 $ine o#novo' o4<te nau$ne #tati#ti$&e i 7i4oteti$&o 3 dedu&tivne 'etode, 'ada ima stavova da je #enerali"acija najoptija metoda, naje(e primenjivana u naunom sa"nanju i u sa"nanju uopte, mirno se mo$e tvrditi da indu&!ija nije ni<ta re9e &ori< ena. Ptavi<e8 u #vi' 4o$etni' fa"a'a 'i<ljenja i'a'o indu&!iju. Pot4uno odvajanje 4oi'anja od indu&!ije je ve<ta$&o i /u;i i" vida o#novne odred;e 'i<ljenja i for'iranja #tavova8 #uda i "a&lju$a&a,

>39

I u teorij#&o' 'i<ljenju indu&!ija i'a veo'a "na$ajnu ulo/u. &tavovi teorije se prilikom istra$ivanja prvo moraju konstatovati odnosno evidentirati. Gonstatovani, oni indukuju stavove o se!i, o svojoj %ormi, sadr$aju, predmetu koji o!ra*uju, na osnovu e#a se dalje vre selekcija, klasi%ikacija ili uoptavanje apstrakcijom ili #enerali"acijom, odnosno ukljuuje se u dalji postupak. 'etodoloka misao je pre!o#ata de%inicijama indukcije, de%inicijama koje u prvi plan, u#lavnom jednostrano, istiu pojedine njene karakteristike, dimen"ije, strane, inioce i svojstva. Ea nauni rad su "naajna i aktuelna dva njena najrasprostranjenija "naenja @ for'alno3lo/i$&o i dijale&ti$&o. Pre'a for'alno3lo/i$&o' #7vatanju indu&!ija #e #vodi na njenu for'alno3 'i#aonu #tranu i odre9uje #e &ao i"vo9enje o4<te/ #tava i" vi<e 4o#e;ni7 #tavova. 5akle, prema ovom tumaenju, indukcija je, u naj!oljem sluaju, samo vrsta ili o!lik miljenja - "akljuivanja, odnosno samo misaono-lo#iki sadr$aj "akljuivanja od pojedinano# i pose!no# na opte. 'e*utim, sa stanovita #tvarne dijale&ti$&e lo/i&e, u prethodnoj odred!i indukcije ostaje otvoreno jedno i"u"etno "naajno, mo$e se re(i i kljuno pitanje: s o!"irom na injenicu da sa"nanje mora !iti predmetno, <ta $ini 4red'etnu o#novu indu&!ije= + tra#anju "a od#ovorom na ovo pitanje konkretna dijalektika lo#ika indukciju odre*uje i kao o!lik 4red'etno/ 'i<ljenja i kao 'etod#&i 4o#tu4a& #a"nanja o;je&tivne #tvarno#ti =realno/ #veta>8 $ije je o#novno o;ele@je #7vatanje o4<te/8 jedin#tveno/ ili ne&o/ "ajedni$&o/ #voj#tva &od vi<e 4red'eta ili 4ojava =ili &od vi<e odreda;a8 'o'enata8 a#4e&ata ili #trana unutar jedno/ #lo@eno/ 4red'eta 3 4ojave 3 4ro!e#a>8 u ni"u nji7ovi7 4o#e;ni7 'o'enata8 i"ra@eni7 4ojedina$ni' ili 4o#e;ni' #tavovi'a i" &oji7 #e i"vodi odre9eni o4<ti =ili o4<tiji> #tav 3 #ud 3 "a&lju$a& o 4red'etu #a"nanja. Gada otkrijemo vie pojedinanih ili pose!nih momenata ili svojstava, karakteristinih "a predmet, vrstu ili klasu predmeta, onda indukcijom i"vodimo opti sud ?odnosno "akljuujemoA o celom predmetu, ili o #otovo ili potpuno celoj vrsti ili klasi predmeta. 5akle, indu&tivni' 4ute' #a"naje'o 4red'et8 vr#tu 4red'eta ili &la#u 4red'eta u !elini. )ojava u celini, odnosno procesi i odnosi sastoje se od mnotva ra"no# ?ra"novrsno# i ra"liito#A pojedinano#. E!o# to#a odre*ivanje mesta i ulo#e indukcije u procesu %ormiranja iskustvene osnove hipotetiko - deduktivne metode sa"nanja, koja svoju "naajnu primenu ima i upravo u naunom istra$ivanju predstavlja va$an "adatak, koji podra"umeva prethodno ra"matranje metodoloke %unkcije indukcije uopte. -d#ovore na !rojna pitanja u tom po#ledu moramo potra$iti najpre u samoj lo/i!i i 'etodolo/iji8 &ao 4o#e;noj lo/i$&oj di#!i4lini ?u meri u kojoj ona to, naravno, jesteA iji je "adatak da prouava i ra"vija lo#ike okvire nauno# sa"nanja i istra$ivake naine, sredstva i postupke koje odre*ena nauka primenjuje i koristi u svojim istra$ivanjima i pomo(u kojih nastoji da do*e do novih sa"nanja. &a to# stanovita neophodno je najpre, ra"motriti t"v. lo/i$&i 4ro;le' indu&!ije, od ije# pravilno# ra"umevanja "avisi i shvatanje prirode induktivne metode, njene ulo#e, "naenja i "naaja u procesu sticanja sa"nanja i sa"najne vrednosti indukcije uopte. Lo/i$&i 4ro;le' indu&!ije, u svojoj osnovi, predstavlja, najpre, tra#anje "a od#ovorom ?ili, !olje reeno, od#ovorimaA na 4itanje t"v. o4ravdanja indu&!ije . + savremenoj lo#ici i metodolo#iji postoje veoma ra"liita shvatanja o pro!lemu opravdanja indukcije, koja, u" sve opasnosti koje jedna ovakva, u velikoj meri pojednostavljena klasi%ikacija sa so!om nosi, mo$emo svrstati u slede(e etiri #rupe:

>3:

-pravdanje indukcije je mo#u(e i vri se !ilo iskustvenim #enerali"acijama, !ilo deduktivnim naelima, intuitivnim ili pra#matinim principima i postulatima itd., -pravdanje indukcije nije mo#u(e "ato to se nikakvom lo#ikom ili racionalnom metodom ne mo$e opravdati "akljuivanje o nepo"natim do#a*ajima na osnovu po"natih do#a*aja, )ro!lem indukcije je Dpseudopro!lemD koji nastaje i" pojmovne kon%u"ije u kojoj nije jasno ni ta je indukcija, ta je njena priroda, niti ta je smisao i priroda opravdanja indukcije - opravdanje indukcije nije ni potre!no, poto se mo$e otkloniti ra"reenjem same pojmovne "!rke, )ro!lem indukcije je vie psiholoke ne#o li lo#ike prirode, pa "ato "a nje#a tre!a tra$iti, pre sve#a, psiholoka, a ne lo#ika o!janjenja. -i#ledno da je na uveno Kjumovo pitanje o mo#u(nosti verodostojno# induktivno# "akljuka ?Dta je priroda one evolucije koja nam potvr*uje i"vesno realno postojanje i materijalnu injenicu i"van prisutno# svedoanstva naih ula ili van podataka nae# pam(enja=DA, od#ovor tra$en na veoma ra"liite, ak i me*uso!no iskljuuju(e, naine, ali da je pro!lem induktivno# sa"nanja ?odnosno, kako je i na osnovu e#a mo#u(no "nanjem sadanjih i datih podataka doneti "akljuak o onome to nije datoA i"a"ivao i i"a"iva nesumnjivu pa$nju veliko# !roja naunika ra"liitih orijentacija, a nje#ovo "adovoljavaju(e reenje u savremenoj lo#ici i metodolo#iji se jo uvek tra$i. e uputaju(i se u detaljnu anali"u svih ovih stanovita ?kojima je inae, u najve(em !roju sluajeva, "ajedniko da se !ave prvenstveno indukcijom samo kao o!likom miljenja i "akljuivanjaA, to inae i nije na "adatak, smatramo "a korisno da istaknemo nekoliko pokuaja opravdanja indukcije. Prvu /ru4u ine pokuaji o4ravdanja indu&!ije /enerali"a!ija'a i" i#&u#tva i sastoje se u tome da #e indu&tivni' 4ute' dola"i do o4<ti7 4rin!i4a na o#novu &oji7 #e i"vode #ve &a#nije indu&!ije . a ovaj nain se, "apravo, indukcija induktivno "asniva, a opti principi utvr*uju uni%ormnost pojava, koja nam omo#u(ava da na osnovu o#ranieno# !roja sluajeva "akljuujemo o celini, jer, s o!"irom na to da je princip univer"alan, nepo"nati delovi moraju imati iste oso!ine kao i po"nati. -snovni 4ri/ovor takvom shvatanju opravdanja indukcije jeste njena t"v. !ir&ularno#t =o4<ti 4rin!i4i8 do;ijeni induktivno, moraju pretpostaviti neki jo optiji princip indukcije, na osnovu ko#a su do!ijeniA, dok pristalice induktivno# opravdanja indukcije insistiraju na tome da privid cirkularnosti nastaje samo i" !r"oplete primene kriterijuma primenjivih na dedukciju. Dru/u /ru4u ine pokuaji t"v. a4riorne od;rane indu&!ije i "a#nivaju #e na te@nji da #e o4ravdanje "a indu&!iju 4ru@i re&on#tru&!ijo' indu&tivni7 "a&lju$a&a8 ta&o da #e oni u$ine dedu&tivno valjani' . 5akle, radi se o svojevrsnom deduktivnom opravdanju indukcije koje se vri, u#lavnom, na dva naina. )rema prvom, indukcija i dedukcija se u"ajamno opravdavaju: indukcija vri DskokD, postavlja jedan Dopti stavD ?koji nije re"ultat induktivno# "akljuivanja, pa se ne mora opravdavati nekim dru#im induktivnim principomA, a onda se on deduktivno doka"uje u svim pojedinanim sluajevima. 5ru#i nain podra"umeva uvo9enje =4o#tavljanje> vr7ovni78 te'eljni7 indu&tivni7 4rin!i4a ili 4o#tulata8 $ije je do&a"ivanje i o4ravdanje ne4otre;no8 a sve indukcije i"vedene na osnovu takvo# temeljno# principa su valjane. Gao naje(i DkandidatiD "a ulo#u tih postulata su: 4rin!i4 da je ;udu no#t #li$na 4ro<lo#ti ?KjumA, o4<ti 4rin!i4i u"ro$no#ti ?5$. &. 'ilA, 4rin!i4 4ro#torno 3 vre'en#&e 7o'o/eno#ti ?tako*e 'ilA i 4rin!i4 o/rani$ene ne"avi#ne ra"noli&o#ti, koji o!e"!e*uje da se atri!uti pojedinanosti skupljaju u konaan !roj #rupa ?5$. '. GejnsA. )ri#ovori ovim nainima opravdanja indukcije su !rojni i i"u"etno o"!iljni.
>47

ajpre, ako !i se induktivni "akljuci "asnivali na nekom Dvrhovnom induktivnom principuD, nae sa"nanje !i !ilo o#ranieno samo na neposrednu datost, a "akljuci !i nam #ovorili samo ono to, "apravo, ve( "namo. . potom, pomo(u Dtemeljno# apriorno# principaD ne mo$e se nita pou"dano re(i o t"v. empirijskim injenicama poto se i" %ormalno# principa ne mo$e do!iti sadr$ajni. / naj"ad, 4ro;le' je &a&o #e uo4<te 'o@e #a"nati da #u ti najvi<i 4o#tulati i#tiniti . & o!"irom na to da je po"ivanje na indukciju ?"!o# cirkularnostiA iskljueno i kako principi sami ne mo#u !iti analitiki - ako tre!a da poslu$e $eljenoj svrsi - i"#leda da uopte nema i"la"a. Tre u /ru4u ine pokuaji t"v. intuitivno/ o4ravdanja indu&!ije i oni se "asnivaju na nedostacima induktivno# i deduktivno# opravdavanja i tra$enju jedno# novo# naina, koji !i "amenio i indukciju i dedukciju, a to je intui!ija. / ovaj pokuaj opravdavanja indukcije ispoljava se, u#lavnom, u dva o!lika. )rema prvom, princip indukcije se 4ro/la<ava intuitivno' tvrdnjo'8 a prema dru#om se #va&i 4ojedina$ni #lu$aj indu&tivno/ "a&lju$ivanja o;ja<njava &ao intuitivni akt. etvrtu /ru4u ine pokuaji da se indukcija o4ravdava 4#i7olo<&i 3 &ao navika kojom su ljudi o!dareni i koja ini osnovu verovanja da (e se do#a*aji u !udu(nosti deavati na isti nain kao i ve( po"nati do#a*aji i" prolosti. 5akle, nema potre!e da se tra#a "a principima koji !i omo#u(ili induktivno "akljuivanje, ve( je dovoljno ponaanje po navici i verovanje u re"ultate takvo# ponaanja. Petu /ru4u pokuaja opravdanja indukcije ine t"v. 4ra/'ati$ne od;rane. -ne se "asnivaju na stavu da je uspena primena indukcije u praksi ?kako u svakodnevnom $ivotu, tako i u naunom sa"nanjuA dovoljan ar#ument da !i se ona i opravdala. O4ravdanje indu&!ije #a#toji #e u to'e <to ona8 "a4ravo8 4red#tavlja naj;olje #red#tvo8 naj;olje oru9e delanja "a &oje "na'o. -i#ledno je da nijedna od ponu*enih varijanti od#ovora na pitanje opravdanja indukcije nije uspela da se, adekvatnom ar#umentacijom i u!edljivo(u, nametne kao valjano i opteprihva(eno reenje t"v. lo#iko# pro!lema indukcije. 'e*utim, ova konstatacija ne !i smela da nas odvue na po"icije krajnje# skeptici"ma, "aeto# Kjumovim pitanjem i ar#umentacijom, a najotrije i"ra$eno# Gacovom tvrdnjom o D4ravo' tra enju vre'enaD. aprotiv, na osnovni pristup pro!lematici sa"nanja kao dijalektiko# slo$eno# procesa u kome svaki od nje#ovih inilaca ?delova, aspekata, dimen"ija, momenataA ima odre*enu ulo#u, %unkcije, "naenja i "naaj, name(e nam o!ave"u tra$enja novih i novih puteva u daljem ra"matranju pro!lema indukcije. -vo utoliko pre to je neosporno da je uo4<tavanje nu@na 4otre;a i 4ra&#a &a&o D#va&odnevno/D =o;i$no/8 "dravora"u'#&o/>8 ta&o i nau$no/ #a"nanja8 a da je indu&!ija neo47odan8 4a $e#to i jedini 'o/u i 4ut #a"navanja 3 uve& &ada "na'o ili 'o@e'o "nati #a'o 4ojedine $inio!e8 #trane8 a#4e&te8 di'en"ije ili odred;e 4ojave8 odno#no &ada 'ora'o 4o i od delova8 od 4o#e;ni7 $inila!a ili od 4ojedina$ni7 'o'enata ne&o/ o4<te/ ili #lo@eno/ 4red'eta #a"nanja. E!o# to#a, u daljem ra"matranju pro!lema indukcije i njenih sa"najnih mo#u(nosti, tre!a po(i, pre sve#a, od njene 4rirode &ao 'etode8 odno#no 'etod#&o/ 4o#tu4&a #a"nanja. aime, najjednostavnije reeno, indu&!ija je #a"navanje o4<te/ 4o#red#tvo' ni"a 4o#e;ni7 i 4ojedina$ni7 $inila!a8 delova8 a#4e&ata i odreda;a to/ o4<te/. Ona je #inte"a 4o#e;ni7 i =ili> 4ojedina$ni7 #tavova u jedan o4<ti #tav. Ga"ano nas upu(uje da u osnovnim crtama uka$emo na #tvarnu dijale&ti$&u ve"u na rela!ija'a 4ojedina$no 3 4o#e;no 3 o4<te. 8o je, "a nae potre!e, najpo#odnije uiniti preko sa#ledavanja i anali"e ra"vrstavanja predmeta sa"nanja prema njihovom o!imu. aime, prema ovom kriterijumu postoje dve vr#te 4red'eta: 4ojedina$ni i o4<ti ?u ra"liitom stepenuA.

>4>

Pojedina$an =individualni> 4red'et je onaj koji predstavlja jednosnu celinu, a nije dat u vie pojedinanih ?individualnihA e#"emplara. 8o su, "apravo, individualni predmeti svake vrste - svaka pojedinana stvar, pojava, stanje, proces, odnos, kvalitet, kvantitet itd. - koji se mo$e i"ra"iti kate#orijalnom odred!om DovoD, ili pojedinanim, linim individualnim odnosom ili stavom. O4<ti 4red'et je onaj ije su odred!e - sadr$aj, o!lik, "apremina, kvalitet itd. "ajednike kod vie individualnih predmeta - pojava, ali ne u %ormalno-lo#ikom smislu prosto# identiteta ?kao nekakva apsolutna, pose!na optost, van i ne"avisna od pojedinanih stvariA, ve( o4<te &ao jedno &od 'no/o/a &ao "ajedni$&a 3 jedno#na o#o;ina 3 odred;a &od ve e/ ;roja 3 'no@ine 3 'no<tva 4ojedina$ni7 4red'eta . aravno, takvo DopteD sadr$i se u pose!nom i pojedinanom, koji su, u stvari, sadr$ajno !o#atiji od opte#, a #a'o odre9eni nji7ov deo $ini ono <to je o4<te . -va tvrdnja "ahteva da se ra"motre dva osnovna, me*uso!no suprotna, pa i protivrena stanovita o odnosu opte - pose!no - pojedinano. aime, prema klasinom elementarno-%ormalno-lo#ikom shvatanju opte je celina u kojoj se sadr$e pose!no i pojedinano, kao njeni delovi. To for'alno3lo/i$&o Do4<teD je "a'i#ao 'no<tva jednovr#ni7 4red'eta na o#novu ;itni7 o4<ti7 o"na&a8 &oje #e #7vataju &ao $i#to o4<te. & dru#e strane, prema dijale&ti$&o' #7vatanju8 o4<te je #a'o deo &oji #e #adr@i u 4o#e;no' i 4ojedina$no'. 0eenje ove protivrenosti "ahteva prethodno ra"likovanje dve vr#te o4<te/: O4<te &ao jedno u 'no/o'8 &ao i#tovr#no8 "ajedni$&a odred;a 'no<tva 4ojedina$ni7 4red'eta. -vo i ovakvo DopteD sadr$i se u pose!nom i pojedinanom. -no: >A ne 4o#toji &ao 4o#e;an 4red'et u #tvarno#ti, ve( samo kao inilac mnotva pojedinano#, 2A ne #adr@i u #e;i 4o#e;no i 4ojedina$no8 ve #e to o4<te #adr@i u 'no/i' 4ojedina$ni' 4red'eti'a8 i 3A #a'o 4ri;li@no i deli'i$no o;u7vata 4ojedina$ne 4red'ete8 #a'o nji7ove o4<te o"na&eI O4<te &ao jedno 'no/o/a8 &ao !elina jednovr#ni7 4red'eta8 data u 4oj'ovi'a roda ili &la#e #7va eni7 &ao #&u4 ili jedin#tvo realni7 4red'eta. + ovom i ovakvom DoptemD sadr$i se mnotvo pojedinano# to je stvarna dijalektika celina mno#ih pojedinanih predmeta, koja o!uhvata sve pojedine predmete odre*ene vrste - roda - klase i Dovaplo(uje u se!i !o#atstvo pose!no#, individualno#, i"dvojeno#D. /" ka"ano#a sledi da opte kao deo i opte kao celina nisu me*uso!no potpuno odvojeni i suprotstavljeni. aprotiv, opte kao celina mo#u(e je samo u ve"i sa optim kao delom. /li, kako to 2. <ei( tvrdi: D-dnos i"me*u dve navedene kate#orije ote# isti je kao i odnos i"me*u celine i dela: celina je uvek celina svojih delova, a deo je uvek deo celineD. Jratimo se sada mo#u(nostima 4ri'ene 'etod#&o/ 4o#tu4&a indu&!ije u nau$no' =4o#e;no dru<tveno 3 nau$no'> #a"nanju8 &ao i u 4ro!e#u nau$ni7 i#tra@ivanja. esporno je da su!jektivnu osnovu sa"nanja mnotva pojedinanih predmeta u stvarnosti ini nu$nost njihovo# shvatanja kao jedinstveno# slo$eno# predmeta i nje#ovo# odre*ivanja jedinstvenim optim pojmom, odnosno optim "akonom. ., ako po*emo od 4rin!i4a #veo4<te odre9eno#ti !elo&u4ne 'aterijalne #tvarno#ti i de<avanja u njoj, dola"imo do stava da nae shvatanje mnotva pojedinanih predmeta kao dijalektiki slo$eno# jedinstva "aista mora imati svoju o!jektivnu osnovu.

>42

&vaki slo$eni predmet sa"nanja predstavlja jedin#tvo ra"novr#no#ti8 ra"nih inilaca, strana, aspekata, dimen"ija, delova, momenata. A da ;i ra"novr#ni 4red'eti8 odno#no nji7ovi $inio!i8 'o/li i'ati ne&o jedin#tvo oni 'oraju ;iti u ne&a&voj ve"i i 'oraju i'ati ne&e "ajedni$&e odli&e 3 &oje8 "a4ravo8 $ini odno# o4<te 3 deo. 0anije smo istakli da stvarni dijalektiki odnos pojedinano @ pose!no - opte i ve"a celina deo ine osnovu dijalektiki slo$eno# sa"najno# procesa u kome indukcija predstavlja jedan od !itnih momenata. .ko je tano da opte postoji samo u pose!nom i kro" nje#a, kao i da je svako pose!no uvek ?ovako ili onakoA opte, onda #e $ini ne#4orni' da je 'o/u no i #a"nanje o4<te/ 4o#red#tvo' 4o#e;no/ i 4ojedina$no/8 #a"nanje !eline 4o#red#tvo' delova 3 da&le8 indu&tivni' 4ute' . 'e*utim, anali"a naunih sa"nanja nam ka"uje da, "a ra"liku od dedukcije ?koja, ukoliko su njeni osnovni principi i pravila tano primenjeni daje pou"dane re"ultateA, indu&!ija8 4ored vi<e ili 'anje verovatni7 "a&lju$a&a8 daje $e#to i #a#vi' 4o/re<ne re"ultate . Pde su u"roci ovakve pojave= -tkuda i"viru ovakve teko(e indukcije= )rema postoje(im sa"nanjima oni se kriju kako u opisanom realno 4o#toje e' jedin#tvu 4ojedina$not8 4o#e;no/ i o4<te/8 tako u #u;je&tivni' $inio!i'a ljud#&o/ #a"nanja i 'o/u #e #ve#ti na #lede e: prvo, i pored to#a to pose!no u se!i sadr$i opte, u njemu postoji samo deo ?strana, momenat, aspektA opte#, a ne nje/ova !elinaI otuda ni "a&lju$ivanje &oje 4ola"i od delova ni&ad ne 'o@e u 4ot4uno#ti o;u7vatiti !elinuI dru#o, nastojanje indukcije da, na osnovu pojedinano# i pose!no# shvati opte, na osnovu delova - celinu, sa so!om uvek, pored inilaca dijalektiko#, nosi i potencijalnu opasnost %ormalno-lo#iko# elementari"ma i mehanici"ma. aime, indu&!ija8 nu@no8 deo i 4ojedina$no34o#e;no uve& 4o#'atra i tretira &ao ele'ente8 &ao 4o#lednje8 dalje nera#tavljive delove 4ojave8 ia&o #u oni i #a'i8 "a4ravo8 uve& #lo@ene i unutra<nje 4rotivre$ne !eline. .ko se i" i na osnovu takvih, upro(eno shva(enih, elemenata pokua shvatiti opte i celina, po#otovu ukoliko je o4<te - ije je sa"nanje cilj indukcije - #lo@enije i ra"novr#nije, utoliko je ve(a opasnost da sa"nanje induktivnim putem !ude nei"vesnije, manje tano i manje pou"dano. E!o# to#a se naje(e smatra da je indukcija kao metoda sa"nanja, 4ou"dana #a'o ili 4rete@no "a #a"nanje &ona$no/ o4<te/8 odno#no oni7 o4<ti7 4red'eta &oji #e #a#toje i" odre9eno/ &ona$no/ ;roja $inila!a ili ta&vo/ o4<te/ $inio!a &oji 4ri4ada odre9eno' &ona$no' ;roju ra"novr#ni7 4red'eta. ., s o!"irom na to da je stepen i"vesnosti i pou"danosti induktivno# "akljuivanja, pa time i sa"najna vrednost itavo# metodsko# postupka indukcije, ra"liit kod ra"nih vrsta indukcije, neophodno je da se, !ar u osnovnim na"nakama, upo"namo sa svakom od njih. Pot4una indu&!ija je metodski postupak kojim se stie sa"nanje o predmetu koji ima o#ranien i konaan !roj oso!ina ?dimen"ija, svojstava, aspekata, delova, inilacaA ili o #rupi ?klasi, rodu, ni"uA predmeta koja se sastoji od konano# !roja lanova - pri emu su sve oso!ine predmeta ili svi lanovi #rupe predmeta po"nati i pojedinano upo"nati. a taj nain imamo mo#u(nost da sa"namo veliinu jedne #rupe perdmeta, da i"ra"imo veliki !roj pojedinanih podataka o oso!inama mani%estacijama predmeta na skra(en nain, a "akljuak i"veden induktivnim putem o takvom predmtu, ili #rupi predmeta, je potpuno i"vestan. 5akle, potpunom indukcijom i" svih konanih sa"natih podataka o oso!inama jedno# predmeta ili o konanom !roju lanova #rupe predmeta dola"i se do Dnesumnjivo o!jektivne istineD.

>43

Ne4ot4una indu&!ija podra"umeva situaciju da se sa"nanje o predmetu stie na osnovu po"navanja samo i"ve#no/, manje# ili ve(e#, !roja oso!ina predmeta, ili samo i"vesno# !roja lanova, ili sluajeva mno#o!rojne serije ?ni"a, klaseA predmeta ?pojava, procesaA. -snovni pojmovi ove indukcije su Dopta klasaD - predmeta, pojava, do#a*aja, procesa ?ili t"v. DpopulacijaDA i Dpose!na e#"emplarna klasaD ?koja se odlikuje samo odre*enim svojstvomA, a njen opti predmet su t"v. Dmasovne pojaveD ?tj. pojave iji je !roj pojedinanih mani%estacija veoma veliki, koje su ire rasprostranjene u prostoru i vremenu, itd.A ra"liitih vrsta. epotpuna indukcija se u" i"vesne korekcije Garnapove teorije o vrstama indukcije mo$e podeliti na: Dire&tnu =ne4o#rednu> ne4ot4unu indu&!iju, kod koje se "akljuivanje vri od i"vesno# !roja pojedinanih sluajeva - e#"emplara na celinu klase - populacije i koja daje relativno opti verovatan "akljuak, Predi&ativnu ili ti4i$nu ne4ot4unu indu&!iju, kod koje se "akljuuje od jedno# po"nato# dela klase, na dru#i, nepo"nati deo predmeta ili pojava neke klase, ili od jedno# po"nato# dela populacije, na dru#i, nepo"nati deo iste populacije, Indu&tivno "a&lju$ivanje 4o analo/iji, kod ko#a se opti ili optiji "akljuak o predmetu i"vodi na osnovu slinosti koja postoji i"me*u lanova jedne klase pojava ili me*u delovima te klase, Univer"lanu ne4ot4unu indu&!iju, koja se i"vodi od i"vesno# ?nepotpuno#A !roja pojedinanih sluajeva, i" nepotpuno# !roja premisa o lanovima neke neo#raniene ili univer"alne klase, %ormiranjem univer"alno# hipotetiko# "akljuka - hipote"e o svim lanovima te klase, celoj klasi ili celoj populaciji. Ea ra"liku od pou"danosti "akljuivanja kod potpune indukcije, karakteristika nepotpune indukcije, a naroito t"v. indukcije prosto# na!rajanja, jeste nesi#urnost njeno# univer"alno# "akljuka. Hak i onda kada je !roj po"natih sluajeva ?predmeta ili odreda!a predmetaA i"u"etno veliki, induktivni "akljuak nije dovoljno pou"dan: otkrivanje jedno# jedino# ne#ativno# sluaja ?e#"emplaraA, ne"avisno od !roja po"itivnih sluajeva, i"a"iva o!aranje induktivno# "akljuka, a stepen i"vesnosti i pou"danosti "akljuka se smanjuje kada se "akljuuje na osnovu manje# !roja sluajeva, koji se prosto na!rajaju. 'e*utim, iako je nesporno da nepotpuna indukcija ne omo#u(ava si#uran i pou"dan univer"alni "akljuak, to ne mora "naiti da pomo(u nje ne mo$emo do!iti relativno opti, pou"dan i istinit ?u odre*enom stepenuA "akljuak. aprotiv, uopte u"ev, "a posti"anje odre*eno# stepena pou"danosti metodsko# postupka nepotpune indukcije va$e slede(a osnovna pravila: ukoliko je ve(i !roj podataka na kojima se "asniva nepotpuna indukcija i ukoliko su oni ra"novrsniji po vremenskim, prostornim i dru#im odred!ama, utoliko je "akljuak nepotpune indukcije osnovaniji i pou"daniji, ukoliko se indukcija vie oslanja na !itne odlike predmeta, ili na !itne sluajeve do#a*anja, ukoliko se premise indukcije tiu !itnijih svojstava predmeta koji se sa"naju, utoliko je tanije i si#urnije sa"nanje koje se stie nepotpunom indukcijom, ukoliko se me*u mnotvom po"itivnih sluajeva, po"itivnih premisa indukcije pojavi samo jedan ne#ativan sluaj, samo jedna t"v. Dne#ativna instancaD, ona o!ara i ponitava istinitost univer"alno# "akljuka,

>44

!e" o!"ira na to koliki je !roj pojedinanih sluajeva, pojedinanih premisa koje se koriste "a induktivno "akljuivanje, "akljuak nepotpune indukcije nikada ne mo$e !iti potpuno pou"dan i istinit, ve( je uvek u odre*enom stepenu verovatan. Metode indu&tivno/ i#tra@ivanja u"ro&a predstavljaju pose!an o!lik indukcije koji je uspeno %ormulisao jo 5$. &. 'il, a sa stanovita savremene lo#ike i metodolo#ije mo#u se svesti na etiri osnovna modela induktivno# istra$ivanja u"ronosti: Metoda #la/anja sastoji se u tome da se vie kompleksa pojava sla$u prisustvom dveju pojava, koje slede jedna dru#i, pa se onda, na osnovu to#a, mo$e "akljuiti da je prva pojava u"ork, a dru#a pojava posledica ili e%ekat dejstva. -vaj, inae veoma slo$en, metodski postupak istra$ivanja sastoji se u tome da se: aA anali"ira #rupa slo$enih pojava s o!"irom na njihove iste i ra"liite lanove, !A od!ace svi oni parovi me*u kojima nema odre*ene stalne ve"e, cA i"vodi induktivni "akljuak o u"ronoj ve"i i"me*u onih pojava koje se javljaju pove"ane u vie kompleksa pojava koji se sla$u jedino prisustvom ovo# para pojava. Jaljanost re"ultata do!ivenih ovakvim "akljuivanjem "avisi od to#a u kojoj su meri savladane teko(e i jednostranosti samo# metodsko# postupka me*u kojima se pose!no istiu slede(e: sa jedne strane neophodno je, a sa dru#e je neosnovano, pa esto i nemo#u(e, iskljuiti sve ostale inioce kompleksa pojava osim D$eljeno#D para pojava, veoma je teko i" kompleksa pojava i"dvojiti jednu pojavu ?Du"rokDA i njen suprotni u"roni pol ?DposledicuD, odnosno De%ekatDA, teko je, tako*e, ra"likovati Du"rokD pojave od DuslovaD pojave, pa esto dola"i do "amene u kojoj se uslov smatra u"rokom, najve(a teko(a je u tome to se metodom sla#anja neosporno, kao injenica, utvr*uje samo vremensko sledovanje i koe#"istencija para pojava, a da se u"rono posledini odnos mo$e samo, manje ili vie opravdano i verovatno, pretpostaviti, naj"ad, o#ranienost i teko(a ove metode je i sama njena induktivnost: podatak da se u vie sluajeva javlja pove"anost odre*eno# para pojava jo uvek ne "nai i da je ta ve"a opta, nu$na i u"rona, Metoda #la/anja i ra"li&e sastoji se u utvr*ivanju injenice da se vie #rupa slo$enih pojava sla$u prisustvom i odsustvom parova jednih te istih pojava, pa se i" to#a "akljuuje da su te pojave, koje se "ajedno javljaju i "ajedno odsustvuju u ra"nim #rupama pojava, u"ajamno u"rono pove"ane, Metoda &orelativni7 varija!ija je, "apravo, pose!na vrsta metoda sla#anja i sastoji se u utvr*ivanju da se vie #rupa pojava sla$u prisustvom jedne pod#rupe pojava u ra"liitim, me*uso!no od#ovaraju(im varijacijama o!e

>45

pojave te pod#rupe. 5akle, ova metoda utvr*uje jo i "avisne i"mene onih pojava ijim se prisustvom sla$e vie #rupa slo$enih pojava, Metoda o#tat&a pola"i od to#a da ako se kod sluajeva iste kompleksne pojave "naju u"roci svih njenih inilaca, osim kod jedno# para inilaca, odnosno pojava, onda je prethodni od ovih inilaca, odnosno prethodna pojava u"rok upravo ovo# poslednje# preostalo# inioca, odnosno pojave. e ula"e(i u sve o!jektivne i su!jektivno - sa"najne teko(e i o#ranienja u kori(enju navedenih modela induktivno# istra$ivanja u"ronosti, mo$emo, kao nesumnjivo, ista(i da se oni nala"e u osnovi savremenih lo#iko - sa"najnih procesa istra$ivanja viestruke u"ornosti, odno#no dijale&ti$&e 'ultivarijantne anali"e 4ojava8 4ro!e#a i odno#a ;e" $ije 4ri'ene nije 'o/u e 4rodreti u #u<tinu 3 u #lo@ene ve"e #la/anja8 #u4rotno#ti i 4rotivre$no#ti dej#tva $inila!a pojave, procesa, odnosa. /maju(i u vidu sve prethodno i"neto o sutini, vrstama, prednostima i nedostacima induktivno# metodsko# postupka sa"nanja, nje#ovim o#ranienjima i mo#u(nostima posti"anja istinito# sa"nanja ovim putem, u strunoj literaturi mo$e se na(i, u osnovi tana, tvrdnja da je induktivni "akljuak o optem na osnovu sa"nanja pose!nih i pojedinanih podataka mo#u( pod slede(im osnovnim uslovima: .ko je i"vesno opte oso!ina konano# i potpuno po"nato# !roja predmeta ili odreda!a predmeta, /nduktivno sa"nanje neo#ranieno# opte# mo#u(e je ako to opte ine malo ra"liiti inioci ili ako se, !e" o!"ira na ra"like, mo#u o!uhvatiti jednim principom, /nduktivni "akljuak o neo#ranienom optem mo#u( je i onda kada i"vestan !roj pose!nih strana i"ra$ava u sutini to opte, odnosno kada su one odred!e na kojima se "asniva induktivni "akljuak sutinske odred!e predmeta ili klase predmeta. 'e*utim, ne umanjuju(i "naaj navedenih tvrdnji, moramo konstatovati da svo*enje sa"najnih mo#u(nosti indukcije samo u navedene okvire, nedovoljno ima u vidu !ar slede(e: pojedinano i konkretno jeste !itna odred!a sveta, odnosno celokupne stvarnosti, postupnost i ra"vojnost sa"nanja upravo podra"umevaju kretanje od pojedinano# ka pose!nom i optem, sve novo se, na odre*eni nain, nala"i u starom i sve to je istorijsko jeste i vremenski i prostorno o#ranieno - dakle, u tom smislu uvek se radi o konanim veliinama, i same de%inicije nastaju tako to se nepo"nato - nedovoljno po"nato odre*uje po"antim ? odnosno po"natijimA. &to#a mo$emo slo!odno re(i da se indu&!ija nala"i u o#novi #va&o/ ljud#&o/ #a"nanja i" 4ro#to/ ra"lo/a <to je 4red'e/t #a"nanja 4ra&#a8 a i #a'o #a"nanje je #vojevr#na 4ra&#a. ., #tati#ti$&a indu&!ija je najva$nija vrsta sa stanovita nauno# istra$ivanja. 'ada je de%inisana kao podvrsta neposredne nepotpune indukcije njena ulo#a u naunom sa"nanju i pose!nosti njenih svojstava "ahtevaju da se ona ra"matra kao vrsta indukcije. (tati#ti$&o' indu&!ijo' stie se sa"nanje o kvantitativnim odred!ama odre*enih kvaliteta preko numerikih data. 8o joj pove(ava preci"nost i jaa sa"najnu mo( i prodornost. umerike date kao i"ra"i kvantitativnih odreda!a upu(uju na ure*ene poretke i"vornih induktivnih stavova koji iska"uju veorvatnu uestalost i rasprostranjenost neko# svojstva, odred!e ili odnosa u nekom skupu, klasi ili

>46

populaciji. 8ime je omo#u(eno otkrivanje verovatno(e prosene optosti koja i"ra$ava i"vesne ?statistikeA pravilnosti i "akone deavanja, stepen verovatno(e tih deavanja i njihovo# odstupanja od pravilnosti i "akonitosti. a osnovu principa relativne uni%ormnosti i jednoo!ra"nosti statistika indukcija ima "naajnu pro#nostiku mo(. /ako ve(ina induktivnih "akljuaka nije apsolutno pou"dana, empirijskom indukcijom steeno sa"nanje, potvr*eno praksom i ?iliA naunim eksperimentom mo$e da !ude i naje(e jeste u visokom stepenu verovatno, #otovo i"vesno. Pro#e$na #tati#ti$&a o4<to#t 3 verovatno a 4ro#e$ne o4<to#ti 3 &oja je #vojevr#na #inte"a e'4irij#&o/8 lo/i$&o/8 'ate'ati$&o/8 ali i 'etodolo<&o 3 teorij#&o/ #a"nanja8 dovoljno je o4ravdanje indu&!ije &ao o#novne nau$ne 'etode.

4. TEORIJSKO5EPISTEMOLO(KI !EO NAUNO" METO!A

4.*. PRET:O!NA NAJAVA -vaj deo nauno# metoda 8 odnosno teorij#&o3'etodolo<&i 4ri#tu4 sadr$i o#novne teorij#&o3 'etodolo<&e 4rav!e i o4<tenau$ne 'etode. /" re"ultata teorijsko-empirijskih istra$ivanja proi"la"i da u nauci, pose!no drutvenim naukama ne postoji jedinstven metodoloki pristup koji !i !io opteprihva(en. 8o je posledica ra"liito# shvatanja sutine drutvenih pojava, procesa i odnosa, kao i njihove epistemoloke ?sa"najneA prirode. )rema metodolokim su#estijama u o#novne 'etodolo<&e 4rav!e u!rajaju se: 4o"itivi"a'8 i#tori"a' i dijale&ti&a. + okvirima i na osnovu po"itivi"ma konstituisani su: #tru&turali"a'8 fun&!ionali"a' i ;i7eviori"a'. )rema metodolokoj i iroj naunoj lektiri pod o4<tenau$ni' 'etoda'a #e #'atraju one 'etode &oje #e8 &ao !eline8 &ori#te ili #e 'o/u &ori#titi "a #ti!anje nau$no/ #a"nanja u #vi' nau&a'a i #vi' nau$ni' di#!i4lina'a. 8o su: .. 7i4oteti$&o3dedu&tivna 'etoda8 *. #tati#ti$&a 'etoda8 1. 'etoda 'odelovanja8 5. a&#io'at#&a 'etoda8 6. analiti$&o3dedu&tivna 'etoda8i 0. &o'4arativna 'etoda. /" ove lektire, dalje, pro"la"i da se ne 'o/u #ve ove o4<tenau$ne 'etode 4odjedna&o u4otre;iti, kao i da se ne upotre!ljavaju u svim istra$ivanjima, da se neke mo#u primeniti sasvim samostalno, a da se dru#e me*uso!no pove"uju i podra"umevaju istovremenost upotre!e, da se neke u nekim naukama mo#u koristiti samo i"u"etno i u" velike teko(e itd. /sto tako, ako se ima u vidu celina procesa istra$ivanja, ukljuuju(i sve %a"e od i"!ora i artikulisanja pro!lema i predmeta istra$ivanja pa do "akljuivanja na osnovu re"ultata istra$ivanja i praktikovanja sa"nanja steeno# istra$ivanjem, #ve o4<tenau$ne 'etode 'o/u #e 4ri'eniti8 ali ne 4odjedna&o u #vi' fa"a'a. ajve(a su odstupanja u %a"i prikupljanja podataka. E!o#

>47

to#a se metode prikupljanja podataka, mada se neke od njih mo#u koristiti u !ilo kom istra$ivanju "a prikupljanje podataka, ne smatraju optenaunim. 4.$. OSNOVNI TEORIJSKO5METO!OLO(KI PRAV8I Po.i0ivi.a< je najuticajniji metodoloki pravac koji se "asniva na dva osnovna naela: naelu o epistemolokom jedinstvu prirodnih i drutvenih nauka, tj. 5a drutvene i prirodne nauke tre!a na istovetan nain da istra$uju pojave koje prouavaju, i naelu o inte#rativnoj %unkciji nauke u drutvu. -no to u !itnom o!ele$ava ovaj pravac jeste i"u"etno po"itivno vrednovanje i prevrednovanje nauke i nauno# metoda. 8ime se raskida sa skolastikom i omo#u(ava da se misao o ljudskom drutvu, o or#ani"acijama sveta rada i sveta $ivota, i nje#ovom, odnosno njihovim istra$ivanjima oslo!ode do#mi, kao i da se o!janjavaju i ra"umevaju ra"vojno. )ored ovo# trajno vredan doprinos po"itivi"ma jeste: uka"ivanje na neophodnost istra$ivanja stvarnosti to "ahteva empirijska istra$ivanja pove"ana, isticanje "naaja ulno-iskustveno# sa"nanja i nje#ove ulo#e u sticanju i proveravanju nauno# sa"nanja, u insistiranju na ure*enim, kontrolisanim istra$ivanjima koja se i"vode adekvatnim metodama i omo#u(avaju otkrivanje u"roka, strukture i %unkcija pojave, procesa i odnosa, uka"ivanje na nu$nost i"#ra*ivanja kate#orijalno-pojmovno# sistema i na neke postupke u tome. 'e*utim, ono to je neprihvatljivo u ovom metodolokom pravcu jeste %etii"iranje ulo#e empirijskih injenica i time neopravdano redukovanje predmeta istra$ivanja nauke i upro(avanje sa"najno# procesa. 8o u sutini ini po"itivi"am, pose!no neopo"itivi"am. DHinjenice su osnova sa"najno# procesa, ali se on ne temelji samo na njima. 0a"umne apstrakcije su ne manje va$na komponenta sa"najno# procesa, jer je njihova upotre!a esto uslov "a otkri(e naunih "akona, pose!no u drutvenim naukama. &a teorijsko-epistemoloko# stanovita pose!no je neprihvatljiv i po#rean po"itivistiki "ahtev da se drutvene pojave istra$uju kao prirodne, da se posmatraju u njima samima, ne"avisno od su!jekata i njihovih vrednosti i do$ivljaja. -vaj "ahtev #u!i i" vida speci%inost drutvenih pojava: injenicu da su one proi"vod ljudske delatnosti, i da sadr$e ljudske svrhe, vrednosti, te$nje i do$ivljaje !e" kojih nauno sa"nanje nu$no ostaje jednostrano, spoljanje i povrno.D / pored to#a to je prihvatljivo nje#ovo "ala#anje "a praktinu primenu re"ultata nauke, jer svaka nauka, pored isto teorijske, mora imati i praktinu %unkciju u drutvu, odnosno or#ani"acijama sveta $ivota i sveta rada, ako ne na neposredan, ono !arem na posredan nain, ono se Dne mo$e i ne sme svesti na po"itivistiki "ahtev da se nauka inte#rie u postoje(i poredak i da slu$i kao e%ikasno sredstvo "a usavravanje, jaanje i sta!ili"aciju to# poretka. 8akav "ahtev "anemaruje kritiko-preo!ra$avaju(u

>49

ulo#u nauke i vodi je na apolo#iju postoje(e# poretka, na ideoloko oru*e drutvene prakse vladaju(e klase.D23 I/0ori.a< - <e0od ra.-<evanja BVer/0e3enC u !itnom osporava po"itivistiki metod - nje#ov pristup u i"uavanja drutva i drutvenih pojava , kao i naelo o epistemolokom jedinstvu prirodnih i drutvenih nauka i sumnja u mo#u(nost i celishodnost otkrivanja naunih "akona o drutvu. aime, Dpo"itivistikom "ahtevu "a naunim o!janjenjem drutvenih pojava, istori"am suprotstavlja "ahtev "a njihovim ra"umevanjem i opisom.D + okviru ovo# metodoloko# pravca postoje dva pristupa ra"umevanju drutvenih pojava: #n;je&tivi#ti$&o i intui!ionali#ti$&o 4oi'anje *5 i #7vatanje ra"u'evanja &ao 'etoda nau$no/ o;ja<njenja. Ea ra"umevanje drutva je aktuelan ovaj dru#i pristup - pristup ko#a prvi uvodi i celovito ra"vija 'aks Je!er. )rema nje#ovim nala"ima u osnovi svih drutvenih pojava Dle$i ljudsko delanje, odnosno ponaanje. )oto je svako drutveno delanje ve"ano sa su!jektivnim "naenjem koje mu pridaje onaj ili oni koji deluju, "adatak drutvenih nauka je da ra"umevanjem to# "naenja o!jasne sutinu delanja odnosno ponaanja. Ea ra"umevanje "naenja !itno je, s jedne strane, shvatiti unutranji smisao kojim se u ra"nim o!licima svo#a delanja rukovode pojedinci, tj. kako oni su!jektivno pove"uju ciljeve i sredstva pomo(u kojih te ciljeve ostvaruju i, s dru#e strane, dokuiti po!ude odnosno motive kojima se pojedinci rukovode u svom delovanju.

23 24

'. )ei(. 4. 2a"i(: navedeno delo8 str 3:. Eastupnici ovo# shvatanja su J. 5iltaj i K. 0ikert koji ra"likuju prirodne i drutvene pojave. aime, prirodne pojave Dsu oveku date na spoljanji nain, ovek nikako ne mo$e da prodre u unutranju !it tih pojava, da ih shvati i ra"ume, on mo$e da dokui samo njihovu pojavnu, spoljanju stranu i da ih o!jasni utvr*ivanjem "akona koji vladaju njima. 5uhovne, odnosno drutvene pojave su, smatra 5iltaj, delo oveka. -ne se ne "asnivaju na mchanikoj u"ronosti, ve( na slo!odnoj volji oveka i nje#ovoj delatnosti rukovo*enoj odre*enim vrednostima i ciljevima. )oto su drutvene pojave proi"vod oveka, one se mo#u neposre*no osetiti i do$iveli i "ato drutvene nauke, "a ra"liku od prirodnih koje o!janjavaju pojave pomo(u "akona, te$e ra"umevanju pojava, odnosno utvr*ivanju "naaja i smisla drutvenih do#a*aja na !a"i individualno# do$ivljaja i nje#ovo# i"ra"a. auno sa"nanje drutvenih pojava, odnosno drutveno# $ivota ljudi, po 5iltaju, odvija se kro" trijadu: do$ivljaj, i"ra" i ra"umevanje... 0a"umevanje je "avrni in u naunom sa"navanju drutveno# $ivota. -no, s jedne strane, tre!a da otkrije stvarni odnos i"me*u neko# i"ra"a i ono# to je u njemu i"ra$eno, jer pojedini i"ra"i mo#u !iti nedovoljno adekvatni svom $ivotnom sadr$aju, a neki ak i potpuno la$ni. & dru#e strane, ra"umevanje tre!a da utvrdi "naenje pojedinanih i"ra"a i do$ivljaja njihovim pove"ivanjem i ire smisaone celine, kao to su $ivot pojedinca, drutvene #rupe i l i kulturnoistorijske epohe. &a"nanje o drutvu koje se "asniva na ra"umevanju mo#u(eje samo u o!liku konkretne istorije.DK. 0ikert je pokuao da i"#radi jedinstven teorijsko-metodoloki pristup "a i"uavanje dru&tvenih, odnosno kulturnih pojava, kako ih on na"iva. 5rutvene nauke te$e da Dra"umeju drutvene pojave, da utvrde njihovu ve"u sa odre*enim vrednostima koje su !ile pokreta njihovo# nastanka. -!janjenje pomo(u "akona i teorija, smatra 0ikert, nema #otovo nikakvu vrednost u drutvenim naukama, jer se ono odnosi na najoptije karakteristike pojava i samim tim "anemaruje individualne ra"like. . upravo je osnovni cilj drutvenih nauka da otkriju istorijsku oso!enost do#a*aja, a ne nje#ove opte karakteristike. 8a istorijska oso!enost drutvenili pojava mo$e se dokuiti samo ra"umevanjem njihovo# smisla i vrednosti koja im se pridaje, a nikako utvr*ivanjem u"roka njihovo# nastanka. )oto se vrednosti u ra"liitim drutvima ra"liito shvataju, 0ikert se, radi o!e"!e*ivanja o!iektivnosti sa"nanja u drutvenim naukama, "ala$e "a i"/radnju !elovito/ i univer"alno/ #i#le'a vredno#ti &oji ;i #lu@io &ao o#nova "a jedin#tveno tu'a$enje dru<tveni7 4ojava. 5o to# jedinstveno# vrednosno# sistema ne mo$e se, smatra 0iker, do(i spekulativnim ptitem, ne#o uporednim prouavanjem vladaju(ih kultumih vrednosti u ra"liitim /judskim drutvima.D - /sto, str. 47-4>.

>4:

0a"umevanje "naenja i smisla racionalnih o!lika ljudsko# delovanja je "a Je!era isto intelektualni proces, ali kada su u pitanju a%ektivni o!lici delovanja, ra"umevanje je prete$no emocionalni proces. &a"nanje drutvenih pojava pomo(u ra"umevanja, da !i imalo nauni karakter, mora, smatra Je!er, da ispuni dva uslova: da !ude smisaono adekvatno i u"rono adekvatno. ... )rema Je!erovim nala"ima nauno ra"umevanje !ilo ko# o!lika ljudsko# delanja mo#u(e je samo u spoju smisaone i u"rone adekvatnosti ponaanja. .ko u ra"umevanju odnosno tumaenju neko# o!lika ljudsko# ponaanja ne postoji smisaona adekvatnost, tada i najevidentnija u"ronost, najve(a pravilnost redosleda i toka ponaanja, koja se mo$e ak i !rojano poka"ati, ostaje nera"umljiva statistika verovatno(a.D25 /" ka"ano# proi"la"i da "astupnici istori"ma jednostrano o!janjavaju i ra"umevaju drutvene pojave. aime, oni drutvene pojave Dsvode na psihiku delatnost pojedinaca, "anemaruju(i njihovu praktinu i drutvenu dimen"iju. /sputaju(i i" vida praktinu i drutvenu stranu ljudske delatnosti, oni su neopravdano osporili mo#u(nost u"rono# o!janjenja drutvene stvarnosti, a time i mo#u(nost otkrivanja naunih "akona, to je krajnji cilj svake nauke.D26 !ijale10i=1a <e0oda predstavlja i jeste odre*eni nain istra$ivanja i o!janjavanja pojava, koji se "asniva na spo"naji dijalektike stvarnosti. aime, ovaj metodoloki pravac sve pojave posmatra, o!janjava i ra"umeva u totatlitetu, u procesu, u pove"anosti sa dru#im pojavama, u u"ajamnoj uslovljenosti i determiniranosti uopte. )rimenom dijalektike metode u pojavama otkrivaju se njihove imanentne suprotnosti i protivurenosti, u"ajamna ne#iranja odre*enih stanja i nastajanje novih kvaliteta. 8ime se ova metoda ra"likuje od svih dru#ih jer: aA te$i da o!uhvati !elinu kojoj pripada drutvena pojava, !A "a ra"liku od statiko#, prevashodno strukturalno# pristupa, dijalektika na#laava dinamiku, dijahroniku, istorijsku dimen"iju drutvenih pojava, i time do"voljava ispitivanje njihove #ene"e na osnovu koje je mo#u(e shvatanje ne samo njihove sadanje lo#ike strukture, ve( i njihove !udu(nosti i time doprinosi ra"umevanju mo#u(nosti naknadne promene - promene koja pola"i od oveka i "avrava sa humanom or#ani"aciom sveta $ivota i sveta rada, cA "a ra"liku od dru#ih metoda koji nas usmeravaju da drutvene pojave o!janjavamo i ra"umevamo prvenstveno ili iskljuivo spoljanjim, o!jektivnim heteronomnim iniocima, dijalektiko o!janjenje mehani"ama menjanja drutvenih pojava te$i da na#lasi !itni "naaj autonomnosti, samokretanja, samodeterminacije - samoodre*enja,

25

)rema Je!erovim nala"ima, ra"umevanje drutvenih pojava javlja se, u tri osnovna o!lika: prvo, kao aktuelno ra"umevanje konkretnih individualnih i #rupnih akcija u istorijskom prila"u - primenjuje se u#lavnom u istorijskoj nauci Dkoja te$i kau"alnoj anali"i i o!janjenju individualnih radnji, tvorevina linosti koje su od "naaja "a kulturuD, dru#o, pri!li$no ili proseno ra"umevanje aktuelno# "naenja drutvenih masovnih pojava, tre(e, idealno-tipsko ra"umevanje drutvenih pojava kao optih pojava odre*ene vrste. &ociolo#ija Dkoja tra$i opta pravila "!ivanjaD koristi dru#i, a oso!ito tre(i, idealno-tipski o!lik ra"umevanja, odnosno lumaenja drutvenih pojava. 5a !i otkrila opta pravila "!ivanja, sociolo#ija, smatra Je!er, mora da o!ra"uje tipske pojmove, idealne tipove, koji (e joj slu$iti kao instrument nauno# sa"nanja i o!janjenja pojave.D - /sto, str. 43. 26 /sto, str. 44.

>57

dA "a ra"liku od po"itivi"ma i i" nje#a i"alih metoda koji na#laavaju i pre#laavaju po"itivno "nanje, posti"anje pou"dano# uvida u datu stvarnost dijalektika je metod &riti$&o/ miljenja, ona uka"uje na !itne o/rani$eno#ti ono# to je DdatoD i na mo#u(nost 4reva"ila@enja humanijim, ljudskijim o!licima i sadr$ajima. )okretake sile takvo# preo!ra$enja su unutranje protivurenosti koje i"viru i" o#ranienosti svako# postoje(e# o!lika or#ani"acijama sveta $ivota i sveta rada. )ostoje dva o!lika dijalektike metode - Ke#elov27 i 'arksov. Ke#el je u okviru svoje #noseolo#ije i lo#ike %ormulisao pet kljunih principa "a ra"umevanje i o!janjenje dijalektiko# kretanja .psolutne ideje: 4rin!i4 totaliteta8 ra"vojno#ti8 jedin#tva i ;or;e #u4rotno#ti8 4rela" &vantiteta u &valitet8 i 4reva"ila@enje 3 ne/a!ija ne/a!ije. 'arQ i Mn#els nastavljaju, u materijalistikom smislu, Ke#elovu koncepciju, poimaju(i pod dijalektikom Dnauku o optim "akonima kretanja kako vanjsko# sveta, tako i ljudsko# miljenjaD. + tom smislu se u marksi"mu pod dijalektikom shavata i o!jektivni proces koji se odvija po dijalektikim "akonima i su!jektivni dijalektiki metodski postupak kojim mi prila"imo istra$ivanju pojava, procesa i odnosa, a koji je "apravo re"ultat spo"naje dijalektinosti same stvarnosti. 'arks i Mn#els Dsu u svom pristupu prouavanja ljudsko# drutva i istorije od!acili Ke#elovo idealistiko shvatanja sutine sveta, ali su prihvatili nje#ove dijalektike principe kao putoka"e "a ra"umevanje i nauno o!janjenje oveka, drutva i istorije.D 29 5ijalektiki principi miljenja i istra$ivanja su: .. 4rin!i4 totaliteta koji ka$e da drutvena stvarnost ne predstavlja kompleks i"olovanih procesa, ne#o celinu iji su delovi me*uso!no pove"ani i uslovljeni. + drutvu, u or#ani"acijam sveta $ivota i sveta rada Dsvi odnosi postoje istovremeno i oslanjaju se jedan na dru#iD. D&to#a se u sa"navanju !ilo koje drutvene pojave ili procesa mora te$iti da se oni shvate kao element ire
27

Ke#el dijalektiku shvata kao put samora"voja apsololutne ideje, prema tome stvarnosti uopte. aime, !itna odlika takvo# shvatanja je da svaki pojam imanentno sadr$i svoju suprotnost ?antite"uA, pa se u sinte"i dijalektiki prevladavaju. -tuda je dijalektika ra"voj i kretanje u suprotnostima dijalektika je sadr$aj sve#a postoje(e#. Ke#el nastanak i ra"voj celokupno# univer"uma, ukljuuju(i oveka i drutvo, tumai dijalektikim kretanjem .psolutno# duha. 29 D auno sa"nanje, kao slo$en dijalektiki proces interakcije i"me*u su!jekta i o!jekta, kako u prirodnim tako i drutvenim naukama, ne "asniva se, kako to tvrde empiristi, odnosno po"itivisti, samo na empirijskim injenicama, koje su re"ultat ulno# iskustva, nit i, pak, samo na ra"umu i ima#inaciji, to "a#ovaraju racionalisti. -no je, po miljenju klasika marksi"ma, dijalektiko jedinstvo opa$anja i miljenja, ulnih utisaka o stvarnosti i ra"umskih apstrakcija koje se i"vode i" tih utisaka. &vako dijalektiko sa"nanje, kre(e se od neposredno# posmatranja ka apstraktnom miljenju i od ovo# natra#, ka praksi. )raksa, "a klasike marksi"ma, nije samo osnova nauno# sa"nanja, ne#o je i #lavni kriterijum nje#ove istinitosti. . .. -tuda, stvarnost koja nas okru$uje, koju mi svojom delatno(u stvaramo i menjamo, "a klasike marksi"ma je, dakle, dostupna naunom sa"nanju. 8o jednako va$i, kako "a prirodu i prirodne pojave, lako i "a drutvo i dmtveno-istorijske pojave i procese. 'e*utim, sva naa sa"nanja su nu$no o#raniena i relativno istinita, jer je ljudska praksa i" koje ona i"viru i koja ih veri%ikuje istorijski o#raniena i promenljiva. )raksa prethodno# veka apsolutno je potvr*ivala sa"nanja klasine Palilej- jutnove %i"ike, me*utim, praksa nae#a veka ne samo da relativi"ira, ne#o i porie mno#a sa"nanja te %i"ike. auna sa"nanja o drutvu su jo relativnija i o#ranienija, jer, kao toje ve( reeno, u osnovi svili drutvenih pojava i procesa je ovekova svrhovita delatnost. 8o drutvene pojave ini manje uni%ormnim, deterministiki odre*enim i predvidljivim u odnosu na prirodu. 'e*utim, to nikako ne "nai da je drutvena stvarnost s%era proi"voljnosti i voluntari"ma, u kojoj su!jektivne po!ude i htenja ljudi iskljuuju postojanje !ilo kakve nu$nosti i o!jektivnih "akonitosti.D- '. )ei(, 4. 2a"i(, navedeno delo8 str. 45-46., videti i '. 'arkovi(: %ilo"of#&i o#novi nau&e8 navedno i"danje, str. 376-373., &. 'ilosavljevi(, /. 0adosavljevi(, navedeno delo8 str. 36>-393.

>5>

drutvene celine - konkretno# istorijsko# totaliteta. 'arksovo stanovite totaliteta, koje je suprotno svakom atomistikom i partikularistikom pristupu, ne hiposta"ira celinu na raun delova, ne#o tra$i da se anali"om utvrde delovi celine i odnos i"me*u delova i celine. D/stra$ivanje, pie 'arks u Gapitalu, ima do tanina da ovlada materijom, da anali"ira njene ra"liite o!like ra"vitka i da i"na*e njihov unutranji spoj. 8ek kad je ovaj posao #otov, mo(i (e se stvarno kretanje i"lo$iti na od#ovaraju(i nain.D 5akle, istra$ivanje slo$enih celina "a 'arksa nije mo#u(e !e" njihovo# ralanjavanja, !e" prikupljanja mnotva injenica o pojedinim o!licima ispoljavanja te celine i !e" ra"la#anja njene struktureD, *. 4rin!i4 ra"vojno#ti odno#no i#tori$no#ti "nai da drutvema stvarnost Djeste dinamina celina, kompleks procesa, a ne #otovih stvari. &ve to u stvarnosti postoji nastaje, menja se, i nestaje. 8o va$i kako "a prirodu, tako i "a drutvo i drutvene pojave. Eato dijalektiki pri(i istra$ivanju drutvenih pojava ne "nai sa"nati samo njihovu dijalektiku pove"anost i uslovljenost, ne#o i njihov nastanak, ra"voj i istorijsku perspektivu. /sti pristup va$i i u istra$ivanju drutva kao celine, kao totalitetaD. 8o "nai da dijalektiko istra$ivanje drutva podra"umeva sa"nanje nje#ove prolosti, sadanjosti i !udu(nosti. 8o je nu$no jer su ove tri dimen"ije drutva Dme*uso!no dijalektiki pove"ane i utiu jedna na dru#u. &adanji o!lici drutveno# $ivota, D"a 'arksa su, dakle, kristali"acija prolih o!lika ljudske delatnosti, i "ato njihovo sa"nanje i ra"umevanje "ahteva o!ra(anje ri"nici prolosti. & dru#e strane, tana ocena "naajnosti i relevantnosti prolosti "a istorijski ra"vitak drutva nemo#u(a je ako se "anemari i apstrahuje sadanjost. &amo sa stanovita vie %a"e do koje je ra"vitak dospeo, mo$e se oceniti ta je !ilo novo i revolucionarno u prolosti. + slinom dijalektikom odnosu nala"e se, smatra 'arks, !udu(nost i sadanjost. &vaka postoje(a %orma drutveno# $ivota ljudi nosi u se!i komleks mo#u(ih !udu(nosti. &a"navanje i projektovanje !udu(nosti nemo#u(e je !e" po"navanja aktuelnih ekonomskih i politikih odnosa i ljudskih sposo!nosti i kvaliteta. 'e*utim, u ljudskoj istoriji ne utie samo sadanjost na !udu(nost, ve( i o!rnuto, !udu(nost deluje na sadanjost. Ji"ija !udu(nosti u koje su utkane ljudske te$nje, ciljevi i ideali vri esto odluuju(i uticaj na sadanjost. Eato u istra$ivanju i sa"navanju sadanjosti, pored injenica i" ri"nice prolosti, tre!a u"eti u o!"ir i injenice sadr$ane u vi"ijama !udu(nosti, injenice koje se tiu ljudskih potre!a, $elja i idealaD, 1. 4rin!i4 jedin#tva i ;or;e #u4rotno#ti poka"uje da svaka drutvena pojava, proces ili stupanj u ra"vitku drutva, da svaka pojava, procesi i odnosi Dkao manje ili vie slo$eno dijalektiko jedinstvo suprotnih inilaca, sadr$i, po miljenju klasika marksi"ma, dva momenta - moment identiteta ?jedinstvaA i moment di%erencijacije ?ra"likaA. )rvi moment je relativan, a dru#i je apsolutan. )oto su ra"like apsolutni moment, one se ra"vijaju u polarne suprotnosti, a ove u nepomirljive suprotnosti, ijom se !or!om, kon%liktom, ukida staro i uspostavlja novo stanjeD - novi o!lici i sadr$aji materijalne or#ani"acije i or#ani"acije materije. D0a"vijanje protivurenosti jedno# istorijsko# o!lika proi"vodnje, istie 'arks, jedini je istorijski put nje#ovo# raspadanja i preo!liavanja. ... )rotivurenosti se ra"reavaju time to se stari proi"vodni odnosi ukidaju i na njihovo mesto stupaju novi, koji oslo!a*aju prostor "a ra"vitak naraslih proi"vodnih sna#a. /"vor drutveno# kretanja i ra"voja, smatraju klasici marksi"ma ne tre!a tra$iti samo u suprotnosti i"me*u proi"vodnih sna#a i proi"vodnih odnosa, ne#o #a tra$e i u dru#im o!licima suprotnosti3,

>52

5. 4rin!i4 4rela#&a &vantiteta u &valitet uka"uje na i"vore drutveno# kretanja - na kretanje u o!lasti or#ani"ovanja i upravljanja drutvom. aime, Dprincip prelaska kvantiteta u kvalitet poka"uje kako se vri kretanje, odnosno kako tre!a istra$ivati unutranju sadr$inu drutveno-istorijskih promena. )o miljenju klasika marksi"ma, kao i Ke#ela, na kretanje u prirodi i u drutvu ne tre!a #ledati kao na postepeni evolutivni proces niti kao na na#lu, skokovitu promenu, jer se u svakom o!liku kretanja ove dve vrste procesa me*uso!no pro$imaju i ine nera"dvojivo dijalektiko jedinstvo. 5rutveno-istorijsko kretanje odvija se tako to postepeno kvantitativne promene ?evolucijaA na odre*enom stupnju dovode do na#le promene kvaliteta, revolucije. &a promenom kvaliteta "apoinje i"nova evolutivni proces u okviru novo# kvaliteta. ... + istra$ivanju drutveno# kretanja, smatraju klasici marksi"ma, nije dovoljno uoiti samo pove"anost i sukcesivni sled i"me*u evolutivne i revolucionarne %a"e kretanja. )o njihovom miljenju, tre!a sa#ledati i unutranje dijalektiko pro$imanje kantitaivnih i kvalitativnih promena, jer su u stvarnosti skokovi sami po se!i sastavljeni i" ni"a postepenih promena, i o!rnuto, postepeni prelasci su o!ino samo #lo!alni re"ultati ni"a sitnih skokovaD, 5. 4rin!i4 4reva"ila@enja 3 ne/a!ija ne/a!ije jeste Dkonkreti"acija prethodnih, jer o!e"!e*uje o!janjenje unutranje dijalektike sadr$ine promene, odnosno sam mehani"am ra"reenja protivurenosti. &vaka drutveno-istorijska promena, kao stvaralako ra"reenje protivrenosti, "a klasike marksi"ma je ne#acija, ali shva(ena ne kao jednostavno ukidanje, destrukcija nee#. 5ijalektika ne#acija, kao stvaralako ra"reenje protivrenosti, sadr$i, po 'arksu i Mn#elsu, dva momenta: ukidanja ne#ativno# i odr$anje i dalji ra"voj po"itivno#. )rvi moment, moment ukidanja ne#ativno#, "nai ne#aciju, destrukciju ne#ativnih svojstava i sastojaka neke pojave ili drutveno-istorijsko# o!lika koji onemo#u(avaju dalji ra"voj. 5ru#i moment promene je revolucionarni, stvaralaki in, kojim se o!likuje novi kvalitet pojavaD- novi kvalitet upravljanja. 8aj novi kvalitet i"rasta i" ne#acije ne#ativnih svojstava upravljanja i ouvanja i dalje# ra"vijanja po"itivnih inilaca i svojstava. + istra$ivanja drutveno-istorijskih promena koje predstavljaju kontinuirani proces preva"ila$enja staro# i ne#ativno# novim i pro#resivnim, tre!a, po miljenju klasika marksi"ma, uvek imati na umu o!jektivnu i su!jektivnu komponentu promena. -!jektivnu komponentu ine nu$ni, "akoniti procesi, koji se odvijaju ne"avisno od nae volje, a su!jektivnu naa delatnost rukovo*ena potre!ama, ciljevima i idealimaD.2:
2:

D&astavni deo metodoloko# pristupa u istra$ivanju drutva i ljudske istorije predstavlja i marksistiko vi*enje ulo#e nauke i naunih sa"nanja. Ea ra"liku od po"itivista, koji nauku shvataju kao delatnost anali"e i o!janjenja postoje(e# stanja, 'arks ju je tretirao kao kritiko-revolucionamu sna#u. DNilo"o%i su, pie on u 8e"ama o Noer!ahu, svet ra"liito tumaili, ali radi se o tome da se on i"meni.D Ea 'arksa nauka nije samo delatnost koja anali"ira i o!janiava postoje(e stanje i pru$a po"itivno "nanje o njemu, ne#o jc istovremeno i kritiko-revolucionarna delatnost koja kritikom anali"om postoje(e# stanja otkriva unutranje tendencije nje#ovo# menjanja i preva"ila$enja. -vo na#laavanje kritiko-revolucionarne ulo#e nauke mno#i 'arksovi kritiari, a isto tako i sled!enici, po#reno tumae i tvrde da je on u nauci prevashodno video oru*e politike prakse. 'e*utim, du!lji uvid u 'arksovo nauno stvaralatvo poka"uje da on Dnikada nije #u!io i" vida i"ra"ito sa"najnu prirodu nauke. -n je do!ro "nao da nauka, ako se "apostavi njena osnovna sa"najna %unkcija, prestaje da !ude nauka u pravom smislu rei, i da pretvara se u vul#amu apolo#etiku. Oilj nauke, po 'arksu, mo$e da !ude samo istina, sve potpunije i du!lje sa"nanje stvarnosti. 8a sa"najna uio#a ne mo$e se niemu podrediti, i u tra#anju "a istinom nauka mora da !ude i !e"o!"irna i dosledna.D -snovna du$nost naunika, po 'arksu, jeste da poka$e i doka$e istinu. &vaki naunik je

>53

)rema tome, primena dijalektiko# metoda, odnosno dijalektikih princip istra$ivanja kao metodolokih putoka"a "a istra$ivanje, a ne kao do#me i" kojih se dedukuje stvarnost, i shvatanje nauno# sa"nanja kao dijalektiko# odnosa su!jekta i o!jekta omo#u(ava preva"ila$enje epistemolokih sla!osti, kako po"itivi"ama, tako i istori"ma. 8ime se omo#u(ava da se nauka ra"vija kao apolo#ija postoje(e#, ve( kao duhovna sna#a usmerena ka istra$ivanju novih, humanijih o!lika materijalne or#ani"acije i or#ani"acije materije. S0r-10-rali.a<8 ije je osnovno teorijsko pola"ite da sva drutva i kulture, poseduju "ajedniku i nepromenljivu strukturu, smera utvr*ivanju i speci%ikaciji nepromenljive strukture odnosa koje se svi ljudi nesvesno i prere%lektivno pridr$avaju. )oto se struktura u podjednakoj meri ispoljava u svim aspektima drutva ili kulture, ona je !itna determinanta upravljanja. &avremeni strukturali"am porie "naaj istorije ?u strukturi kao lo#ikoj celini uvek vlada harmonija i jedinstvo, pa u njoj kao takvoj nema mesta istoriji u smislu kontinuitetaA i istie "naaj sistema. -n u !itnom umanjuje individualnost i humani"am na#laavaju(i i prena#laavaju(i strukturu. aime, strukturali"am smatra da su ra"like me*u drutvima samo prividne, i na#laava njihovu identinost - nema ra"lika i"me*u or#ani"acija sveta $ivota i sveta rada ra"liitih drutava, pa upravljanje ovim i ovakvim or#ani"acijama tre!a da !ude uni%ormno. 5a !i to ostvarili strukturalisti umanjuju "naaj prostora ?kulturno#, ekonomsko#, politiko# i ukupno# drutveno#A i vremena, i dijahroniju ?Dsukcesivno pojavljivanje u vremenuDA "amenjuju sinhronijom ?D"ajedniko pojavljivanje u vremenuDA. aime, istra$iva drutvenih pojava nastoji da identi%ikuje njihov realni sadr$aj, procese i odnose i da iste smesti u sistem i time ih o!janjava. )ri o!janjavanju or#ani"acione strukture tre!a da se sa#ledaju, na jednoj strani, odnosi sihronije i dijahronije, na dru#oj strani odnosi opo"icije i korelacije. -dnosi sihronije su %undamentalni odnosi jer oni i"ra$avaju raspored elemenata u strukturi - unutranji poredak strukture. 5ijahronini odnosi su sluajni i predstavljaju posledicu nesavrenosti sistema koje valja eleminisati DusavravanjemD delovanjem anonimno# i !e"lino# miljenja, ili Duniver"alno#D, Do!jektivno#D i !e"lino# duha. 8ime strukturali"am, kao teorija, metod i ideolo#ija, postaje i jeste mo(na alatka savremeno# #lo!ali"ma. Jalja napomenuti da se strukturali"am, u metodolokom smislu, javio kao pokuaj ne#acije elementari"ma. aime, elementari"am je tako*e operisao sa pojmom strukture, a o!janjenje je ve"ivao "a otkrivanje mesta elemenata u strukturi kao celini. -snovni pojmovi elementaristiko# metodoloko# shvatanja su struktura, element i polo$aj i mesto elementa u strukturi. Mlementi su smatrani najjednostavnijim, najosnovnijim dalje nedeljivim delovima celine. -snovna postavka elementari"ma je da svaka celina ima svoju strukturu i da se celina mo$e sa"nati strukuralnom anali"om odnosno anali"om stmkture i njenih delova. -vo je koncept ]atomi"acijeD pojave koji dovoljno ne ra"likuje pose!ni kvalitet celine od kvaliteta delova, pose!no# i pojedinano# u celini pojave. &trukturali"am je osporio ]atomi"iraju(iD postupak karakteristian "a po"itivistiki
o!ave"an da i"vede sve lo#ike konsekvencije i" pretpostavki od kojih pola"i, ne"avisno od to#a da li su one u skladu sa nje#ovim linim i #rupnim interesima. 'e*utim, i pored insistiranja na naunoj nepristrasnosti i doslednosti, klasici marksi"ma nisu "a#ovarali po"itivistiko stanovite o vrednosnoj neutralnosti nauke. aprotiv, "a njih nauka ne sme !iti vrednosno neutralna, ona tre!a da se !ori "a opteljudske vrednosti i interese. Gritikom anali"om postoje(e istorijske situacije nauka ne tre!a samo da otkriva "akone njeno# preva"ila$enja i verovatne tokove !udu(nosti, ona mora da uka"uje koji se od tih tokova najvie podudaraju sa osnovnom ovekovim potre!ama i univer"alnim /judskom vrednostima i interesima.D- '. )ei(, 4. 2a"i(: navedeno delo8 str. 46-5>.

>54

empiri"am i suprotstavljao mu postavke o strukturi kao osnovi i celini, ali je time ne#irao svaku ulo#u su!jekta u konkretno-istorijskim "!ivanjima, jer iste o!janjava i ra"umeva delovanjem !e"lino# principa nadre*enosti. -snovna vrednost strukturali"ma je u otvaranju pitanja odnosa prirodno#, nesvesno#, o!jektivno# i su!jektivno# i podse(anje na injenice u"ajamne pove"anosti i uslovljenosti. 'e*utim, strukturalistiki "ahtevi "a otkrivanjem nesvesno# i tumaenjem svesno# nesvesnim nisu u nauci prihva(eni kao produktivni. aime, drutvene pojava ?proces, odnosA, uprkos svemu, ne mo$e se istra$ivati na isti nain kao mit ili kao lin#vistika, semantika ili semiotika - ne mo$e se istra$ivati !e" vrednosno#, !e" pojavno# i !e" vremensko# odre*enja. &u!jekt - individualni, #rupni i or#ani"acioni u ra"nim o!licima, ra"nih sadr$ina i u ra"nim istovremenim odnosima i interakcijama, sa ra"nim ciljevima i nastojanjima ne mo$e se iskljuiti i" istra$ivanja i shvatanja. + strukturali"mu su ve( sadr$ane osnovne ideje %unkcionali"ma ?struktura, sistem, %unkcija, odnos itd.A, te se mo$e smatrati da je on karika u relacijama po"itivi"am-%unkcionali"am. 8o je jedan od ra"lo#a to se strukturali"am utapa u %unkcionali"am. F-n1?ionali.a<# koji je potekao i" po"itivi"ma, te$i da na osnovu relativno malo principa, postulata i kate#orija i"#radi teoriju i metod kojima (e sa"navati istinu o drutvu i o!jasniti drutvo. )o optoj orijentaciji, osnovnim kate#orijama ?%unkcija, odr$anje ravnote$e, sistem itd.A, predmetu istra$ivanja i ciljevima %unkcionali"am se poka"ao prihvatljiv kao postupak i"ra"ito sintetiko# karaktera. + metodolokoj lektiri ima stavova da %unkcionalna anali"a pru$a "nanja ija je praktina vrednost relativno lako uoljiva. + tom smislu "naajna su i shvatanja da %unkcionali"am, posredstvom %unkcionalne anali"e, omo#u(ava ]nauno "nanje o mo#u(nostima po!oljanja %unkcionisanja drutvenih sistema ili njihovih delova, i"nala$enje adekvatnih i drutveno je%tinijih %unkcionalnih "amena, kao i sa"nanja o nainu otklanjanja dis%unkcionalnih pojava i odnosa i predstavlja vrsto inte#risani skup pou"danih in%ormacija koje mo#u !iti "animljive vrlo irokom kru#u ra"liitih interesovanjaD. Ea#ovornicima strukturalno# %unkcionali"am, koji je postao dominantan u savremenoj sociolo#iji, iako se me*uso!no ra"likuju, "ajedniko je to Dda u o!janjavanju drutvenih pojava i procesa ne pola"e od individualnih ili kolektivnih ponaanja ljudi ili i"dvojenih o!lika drutvenih odnosa, ve( od drutva kao celine. )ritom, oni drutvo shvataju kao or#ani"ovan i samodovoljan sistem koji ima manjevie trajnu strukturu i u kome svi nje#ovi delovi imaju odre*ene %unkcije koje su u slu$!i odr$avanja drutveno# sistema, kao celine.D37 + strukturalnom %unkcionali"mu aktuelni su: 'a&rofun&!ionali"a'8 'i&rofun&!ionali"a' i #i#te'#&i 4ri#tu48 4o#e;no 7u'ani#ti$&a ver"ija #i#te'#&e &on!e4!ije. -snovno stanovite makro%unkcionali"ma jeste da drutvo kao makrostruktura determinie polo$aj i ulo#e #rupa i pojedinaca ija je !itna odred!a samore#ulacija i akcije na odr$anju sistema. + tom smislu valja promiljati pojam drutvene akcije. aime, prema ovom stanovitu drutvena akcija je motivisano ponaanje ciljno usmereno prema kriterijumu po#odnosti ?povoljnosti, korisnostiA po su!jekta koji !ira i"me*u mo#u(nosti - ili prema oekivanjima da odre*eni cilj !ude i"a!ran. .kciona orijentacija mo$e da !ude ko#nitivna i katetika ?sa"najna i vrednosnaA. +lo#e,
37

'. )ei(, 4. 2a"i(: nevedeno delo8 str. >43.

>55

koje se vre na oekivan nain, pove"uju se u mre$u ve(e# ili manje# doprinosa odr$avanju sistema i ine sistem. /nteresi aktera su me*uso!no pove"ani u optu sa#lasnost preko moralnih normi i kulturnih vrednosti, to je je"#ro drutveno# sistema. 0avnote$a drutveno# sistema odr$ava se %unkcionisanjem dva mehani"ma: prvo, mehani"mom drutvene kontrole ?propisa i sankcijaA, dru#o, ostvarivanjem socijali"acije ?vaspitavanjeA. ., socijalni ?drutveniA sistem je %unkcionalno jedinstvo u kome svaki su!jekt - akter vri po"itivnu %unkciju koja je doprinos odr$anju postoje(e strukture sistema. )onaanje u neskladu s ovim je de%ormacija, devijacija ili patoloki i"u"etak. )rema tome, promene drutva se ne tretiraju ve( se ra"matraju poreme(aji unutar socijalno# sistema koji se ra"re<avaju ada4ta!ijo' i u#avr<avanje' 4o#toje i7 o;li&a or/ani"a!ije. &istem se odr$ava tako to uspostavlja apsolutni prioritet potre!a sistema nad pojedincem, i konsen"us "asnovanom na "ajednikom sistemu vrednosti i normativnom poretku. +vi*aju(i, s punim pravom, "apostavljenost mikro#rupa i pojedinaca u koncepciji makro%unkcionali"ma, mikro%unkcionali"am pripisuje deter'iniraju u ulo/u 'i&ro/ru4a'a. -va koncepcija mikro#rupe shvata kao dvostruki sistem: kao spoljni koji ostvaruje me*udejstva i"me*u mikro#rupe i sredine u kojoj se mikro#rupa nala"i, dru#o, kao unutranji, tj. sistem u"ajamnih dejstava i"me*u inilaca mikro#rupe. +nutar mikro#rupe, shva(ene kao samore#ulativni sistem !itni su inioci: a&tivno#ti8 o#e anja8 u"aja'na delovanja8 nor'e delanja i vredno#ti. )rema tome, !itna ra"lika i"me*u ova dva shvatanja je u shvatanju drutveno# sistsma i odnosa sa podsistemima, tj. u shvatanju struktura sistema i autonomija unutar sistema. + okvirima opte %unkcionalistike koncepcije nastala je #i#te'#&a teorij#&o3 'etodolo<&a &on!e4!ija koja je u osnovi holistika orijentacija. u$no je ra"likovati 7u'ani#ti$&u ver"iju #i#te'#&o/ 4ri#tu4a od ver"ije tehnokratsko# koncepta drutva. DEa 7u'ani#ti$&u ver"iju #i#te'#&e &on!e4!ije8 osim jasno# deklarisanja protiv "loupotre!e sistema i or#ani"acije "a podre*ivanje i iskori(avanje oveka i "a nje#ovo o!e"vre*ivanje kao pojedinane, stvaralake i samosvojne linosti, karakteristini su slede(i principi: )osmatranje sistema kao celine i kao interakcije i"me*u delova i celine i delova i delova. Oelina se ne mo$e shvatiti samo i"olovanim istra$ivanjem i"olovanih delova, kao to se ni delovi ne mo#u shvatiti !e" celine i odnosa sa dru#im delovima. Oelina je vie ne#o "!ir delova, a sistem je, prema . Jineru, celina koja se sastoji i" ni"a pove"anih elemenata ?delovaA koji se nala"e u stalnom me*uso!nom uticaju ?interakcijiA. &vaki deo je uslovljen dru#im delovima i celinom, a i on utie na celinu i dru#e delove. &istem je, tvrdi 2ertalanti ]kompleksnost elemenata koji se nala"e u interakcijiD. &istem se nala"i u stalnoj interakciji da !i prila#o*avanjem okru$enju opstao. 2ioloke i drutvene sisteme karakterie svrhovitost. 5inamika ravnote$a, tj. promene u sistemu imaju "a svrhu pre$ivljavanje sistema. 2itna karakteristika sistema je ]or#ani"ovana slo$enostD i to je %undamentalan istra$ivaki pro!lem. -r#ani"ovana slo$enost podra"umeva odre*eni poredak, a svet se shvata kao or#ani"acija. Goncepti koji se "asnivaju na shvatanjima or#ani"acije, celine, direktivnosti, di%erencijacije nesa#lasni su sa stanovitima dotadanje nauke.
>56

-tvorenost sistema je princip koji dovodi u sumnju postojanje "atvorenih sistema, ali ipak ra"likuje otvorene od "atvorenih sistema. -tvorenim smatra sve one koji primaju i emituju in%ormacije, ener#iju i materiju, a "atvoreni su oni koji to nemaju. 5rutvo, drutvene or#ani"acije, institucije, ustanove itd. shvata kao otvorene sisteme koji su u interakciji unutar se!e i sa svojom sredinom sa kojom komuniciraju, u emu !itnu ulo#u imaju in%ormacije - in%ormacioni procesi i povratna spre#a. + tom procesu, ]dramatinoj i#riD, prema Jineru, save"nik ljudi je maina koja, "ahvaljuju(i svojoj sposo!nosti da sa!ere podatke i da donosi odluke, RRmo$e da stvara lokalne "one or#ani"acije u svetu koji, kao celina, te$i da se de#radiraD. )rincip dinamike ravnote$e podra"umeva promene unutar sistsma i sistema koji osposo!ljavaju da se prila#odi okru$enju. 2itni su, a i va$an predmet i"uavanja, mehani"mi: prila#o*avanja, kao dinamiki i odr$anja, koji je ekvi%inalitet. &istem i nje#ov opstanak su i u ovom, ki!ernetskom pristupu primarni odnosno !najva$niji kao i u klasinoj %unkcionalistikoj postavci. )rincip centrali"acije i hijerarhije podra"umeva da se odnosi i"me*u delova uspostavljaju i odr$avaju kao odnosi hijerarhijsko# poretka, centrali"acije, dominacije i kontrole - jer su takvi i prirodni poreci. )rincip uni%ormnosti tvrdi: ]&tvarnost se prema modernoj koncepciji pojavljuje kao d$inovski hijsrarhijski poredak or#ani"ovanih celina entiteta, i sastoji se u nadre*enosti ni"a nivoa od %i"ikih, hemijskih do !iolokih i sociolokih sistema. 8o ne "nai da se jedinstvo nauke sastoji u svo*enju svih nauka na %i"iku i hemiju, ve( u tome da su osnovni principi opti, uni%ormni i da va$e "a sva podruja realnosti... kada podvlaimo opte strukturalne i"omor%i"me koji va$e "a sve nivoe i podruja, mi istovremeno podvlaimo i njihovu autonomiju, posedovanje speci%inih "akona.D a osnovu i"lo$eno#, stanovite je da se sve tvorevine mo#u posmatrati kao sistemi - kao kompleksi elementa u i"vesnom smislu, koji su u i"vesnoj interakciji, kao i da postoje opti "akoni sistema koji se primenjuju na !ilo koji sistem. -pta sistemska teorija je opta nauka o celini koja inklinira konstituisanju u lo#iko-matematiku disciplinu ^ isto %ormalnu, ali primenljivu na ra"liite empirijske nauke.D3> +koliko se promisli u celini ova teorijsko-metodoloka koncepcija, i pritom imaju(i pose!no u vidu njihovo prena#laavanje statinosti drutva, odnosno da ona nije uspela da otkrije du!lju ve"u i"em*u drutvenih suko!a i radikalnih strukturalnih promena, tada dola"imo do nala"a da: %unkcionali"am nije opta drutvena teorija jer ne ispunjava potre!ne uslove, on ne omo#u(ava otkrivanje drutvenih "akona i valjano nauno o!janjenje, statian je i kon"ervativan, nehuman je, ne omo#u(ava shvatanje i o!janjenje drutveno# ra"voja odnosno drutvenih promena, paradi#ma i kate#orijalni sistem su mu po"ajmljeni i" !iolo#ije ?%i"iolo#ijeA, nije ori#inalan ve( je eklektian itd.32 ;i3eviori.a< jeste teorijsko-metodoloki pristup koji (e se u nauci uo!liiti kao neo&la#i$na <&ola u4ravljanja 3 kao <&ola 'e9uljud#&i7 odno#a.

31 32

&. 'ilosavljevi(, /. 0adosavljevi(: navedeno delo8 str. 336-337. M. ej#el: (tru&tura nau&e8 olit, 2eo#rad, >:77., str. 462-475.

>57

2ihevioristika metoda nastala je kao 'etoda 4#i7olo/ije da !i se ra"vila u socioloku i u metodu upravljanja. Ea metodsku koncepciju !iheviori"ma ono to je !itno jeste da se "asniva na odnosu dra$i i reakcije i" ko#a proistie ponaanje. 33 aime, predmet i istovremeno osnovna kate#orija !ihevioristike metode je ljudsko, drutveno i or#ani"aciono ponaanje. jen postulat je u stanovitu da je drutveno ponaanje oveka u osnovi rea#ovanje pojedinca i #rupa na stimulanse koji dola"e i" drutvene, or#ani"acione i prirodne sredine. Enaaj ovo# stanovita je u slede(em: ono od!acuje determinaciju !iolo#i"ma i svaku dru#u determinisanost ponaanja. aime, stimulans ponaanja nala"i se u prirodnom i drutvenom okru$enju oveka, dakle mo$e da !ude i prirodan i drutveni i istovremeno, prirodno-drutven, stimulans i"a"iva rea#ovanje, ali to nije automatsko, iskljuivo na#onsko ili intuitivno, ve( ljudsko rea#ovanje "asnovano na iskustvu, sa"nanju, miljenju o sopstvenoj po"iciji, ni rea#ovanja ni podsticaji nisu tipi"irani, unikvitetni. a isti podsticaj mo#u(i su ra"ni od#ovori, a isti od#ovor mo$e da i"a"ove isti ili ista #rupa podsticaja. 5akle, postoji i"!or reakcije, od#ovor je proi"vod socijali"acije i svesti oveka, koja se ra"vila kro" interakcije sa dru#im ljudima kro" koje se o%ormio u drutveno !i(e. 2iheviori"am je ra"vio i stanovite o akciji i reakciji kao o pluralistikoj !or!i "a opstanak u kojoj ljudi prila#o*avaju sredinu do odre*eno# stepena se!i, a potom se!e prila#o*avaju sredini u kojoj $ive i delaju.34 )ored ovo#, u teorijsku ri"nicu su uneeni 4oja' 'otiva!ije i ulo/e. 5rutvene ulo#e su, po tom shvatanju, osnovni inioci drutvene strukture. Gro" njih se ostvaruje motivacija kao uravnote$enje u oveku na %i"iolokom, emotivnom, or#ani"acionom i drutvenom planu. + osnovi su ponaanja koja se, po pravilu, ponavljaju i usmerena su na ponaanja dru#ih ljudi. ., osim ulo#a, inioci drutvene strukture su institucije, kao skupovi vie ulo#a i institucionalni poreci, kao skupovi srodnih institucija koje i"a"ivaju iste posledice. Hetvrta komponenta strukture #lo!alno# drutva su ]s%ere drutveno# delanjaD. + svim institucionalnim porecima postoje etiri osnovne s%ere drutvsno# delanja: s%era sim!ola, s%era tehnolo#ije, statusna s%era, i vaspitna s%era. &tatusna s%era ima pose!nu va$nost jer ona preseca sve ostale s%ere.
33

5ra$ se de%inie kao ]spoljanja o!jektivno postoje(a ener#ija ne"avisna od nae svesti i nae# opa$anjaD. Gontrolisanjcm dra$i mo$e se kontrolisati ponaanje. +nutar !iheviori"ma ra"likuje se /eo/raf#&a #redina8 tj. o!jektivno de%lnisana spoljanja sredina, od ;i7evioralne #redine u kojoj se ponaanje odvija, a kojaje odre*ena opa$anjem #eo#ra%ske sredine. 34 DEa ra"voj metodolo#ije jo su "naajnija stanovita i pose!no istra$ivaki rad /saka 8omasa i Nlorijana Enanjecko#. -ni su poli od stanovita da je drutveno ponaanje ljudi proi"vod interakcija individue i drutva, stavova pojedinaca i drutvenih vrednosti. 8ime js na#laen princip da se o!jektivno drutveno ponaanje ne mo$e valjano sa"nati !e" nje#ove su!jektivne komponente. 1judi imaju etiri osnovne $elje: ?>A $elju "a novim iskustvom, ?2A $elju "a saose(anjem, ?3A $elju "a pri"nanjem i ?4A $elju "a si#unio(u. &voje $elje /judi "adovoljavaju ]de%inisanjem situacijeD, tj. svesnom aktivno(u usmerenom na "adovoljavanje $elja. + tom procesu ovek kao svesno !i(e modi%ikuje i kontrolie svoje pnmarne $elje, %ormira pravila akcije i usmerava pravce interesa pojedinaca i #rupa prema odre*enim vrsdnostima, a u" "apostavljanje dru#ih. 5va su !itna metodoloka doprinosa Enanjecko#. )rvo, to je kro" teoriju socijalne akcije de%inisao socijalnu akciju kao najelementamiju analitiku jedinicu drutvene strukture i drutvenih "!ivanja. 5ru#o, to je, "ajedno sa 8omasom, postavio osnove !io#ra%ske metode koja istovremeno sadr$i "naajan princip da se preko iska"a su!jekata mo$e sa"navati o!jektivna istina, u" istovremeno odstupanje od metodskotehniko# principa stro#osti postupka !ihevioristiko# istra$ivanja.D - &. 'ilosavljevi(, /. 0adosavljevi(: navedeno delo8 str. 34>-342.

>59

D/stiu(i drutvenost, mo#u(nost i"!ora, svest, interakciju, motivaciju, ulo#u, institucije i institucionalni poredak, s%ere drutveno# delanja, socijalnu akciju, stimulans i reakciju i utvrduju(i inioce procesa nastajanja slinosti ljudskih reakcija, ]svesti vrsteD, strukture i vrste stimulansa koji potiu i" okru$enja oveka, mehani"ama rea#ovanja, konstitutivnih inilaca socijalne akcije itd. !ihevioristi su ra"vili upotre!ljivu pojmovnu osnovu "a sistematino shvatanje i nauno istra$ivanje drutvaD35 i upravljanja u i or#ani"acijama. jihovi metodoloki postulati, "asnovani na stvarnosti i sa"nanju o njoj, su osnova ra"voju metoda prikupljanja podataka, pose!no ispitivanja, anali"e dokumenata, kva"ieksperimenata i studije sluaja, kao i komparativne metode. aime, !ihevioristi su isticali i istiu neophodnost empirijskih istra$ivanja. -ni njih smatraju !itnim i"vorima nauno# sa"nanja, osnovom teorije i kriterijumom provere valjanosti teorije. jihov najve(i doprinos je u ra"vijanju t"v. #urveQ 'etoda ?metoda istra$ivanja ponaanjaA kojima se pridaju karakteristike e#"aktnosti. D-ve metode podra"umevaju nastojanja da se do*e do to istinitijih i preci"nijih podataka primenom svih operacija kojima se mo#u pri!aviti podaci o stanovnitvu i nje#ovom ponaanju. 0a"vijena su pravila konstruisanja u"oraka i istra$ivanja na osnovu u"oraka, to je doprinos ra"voju statistike metode. )ravila intervjua, tj. ra"#ovora lice, u lice ?%ace to %aceA ure*uju sadr$aj, %ormu i proceduru prikupljanja iskustvenih podataka ispitivanjem, a ra"vijaju se i pravila "a o!like tele%onskih intervjua i anketa i potanskih anketa. -snove "a ra"#ovor i anketni upitnici kao instrumenti prikupljanja podataka i instrumenti anali"e dokumenata predmet su pa$nje i" e#a proi"ila"e uputstva o njihovoj konceptuali"aciji, strate#iji, sistemati"aciji, standardi"aciji, nainu komuniciranja pri njihovoj upotre!i, nainu evidentiranja od#ovora i pretvaranja nenumerikih iska"a u numerike, kao i uputstva "a sre*ivanje, o!radu i anali"u tih podataka, to je podra"umevalo i ra"radu pravila kodiranja i dekodiranja, i%riranja itd. Gako su se naunoistra$ivaka sa"nanja !a"irala na iska"ima ispitanika, morao se reavati pro!lem kompetentnosti i istinitosti iska"a. Gompetentnost se reavala konstruisanjem adekvatnih u"oraka, a istinitost i verodostojnost iska"a sadr$ajem, o!likom i procedurom ispitivanja i kontrolnim pitanjima u ra"nim varijantama. Gvantitet je shva(en kao slo$eniji pojam od kvaliteta. Eahtevi !iheviorista su veoma veliki i u %a"i projektovanja istra$ivanja. /nsistiranje da se u svakoj etapi istra$ivanja javno saopti ta se i na koji nain istra$ilo u sutini je "ahtev da istra$ivanje !ude plansko i sistemsko, kao i da !ude intersu!jektivno proverljivo.D36 2ihevioristi su "ahtevali i "ahtevaju kvantitativna istra$ivanja i stro#e kvanti%ikacije postupaka #de je to mo#u(e, ali su a%irmisali i kvalitativna istra$ivanja i kvalitativne podatke. 5ru#im reima, oni insistiraju na sistematskoj anali"i koja tre!a da "ameni deskriptivne - koje se mo#u testirati po uputstvima teorije. 8ime se otvara pitanje predmet istra$ivanja koji tre!a da !udu %enomeni koji se mo#u neposredno posmatrati. + tome je ovaj metodoloki pristup !li"ak sa po"itivistikim opredeljenjima. 'e*utim, shvatanje ]pojava koje se mo#u neposredno opa$atiD je slo$eno kada se ima u vidu ponaanje kao osnovni pojam kojim se one de%miu, te je svako jednostrano pojednostavljenje, neretko, po#reno. /stovremeno prena#laavanje !ihevioristike orijentacija na primenjena istra$ivanja, iji re"ultati tre!a da doprinose, posredno ili neposredno, ra"voju odre*ene or#ani"acione prakse ?prakse upravljanja u i or#ani"acijamaA, direktno vodi u instrumentali"aciju i nauni
35

/sto, str. 343.

/sto, str. 344-345.

36

>5:

praktici"am. .ko se ovome doda da vrednosti ne mo#u !iti istinski predmet istra$ivanja ovom metodom, da se ne mo#u nauno doka"ivati valjanost i pravilnost vrednosti i njihova po#renost, i njihovo insistiranje da se u istra$ivanjima, naroito prilikom i"rade kriterijuma klasi%ikovanja i anali"a u"dr$e od ocenjivanja na osnovu vrednosti, proi"la"i "ahtev da se odustane od #lo!alnih pitanja i ostane na disciplinarnim istra$ivanjima. 8ime je jasna upotre!na vrednost ove metode, njeno neprijateljstvo prema dijalektikim pravcima, prema #eneralnim pitanjima i teorijama, istorijsko - normativnom i institucionalnom pristupu, prema aksiolokom pravcu itd. -ni su u#ra*eni u pre(utnu pretpostavku o kulturi i visokoj sa#lasnosti i"me*u ver!alno# ponaanja i delanja. 'e*utim, uprkos ovim sla!ostima, nedostacima i teko(ama primene !ihevioristiki pravac je nesumnjivo dao slede(a tri trajna krupna doprinosa nauci: prvo, ra"vio je tehnike i pravila empirijskih istra$ivanja pojava koje u mno#ome eliminiu proi"voljnost u %ormiranju nauno# sa"nanja, dru#o, ra"vio je valjanu metodoloku osnovu "a i"#radnju teorija t"v. srednje# dometa, odnosno teorija i"vedenih i" empirijskih istra$ivanja, tre(e, ra"vojem svojih pravila i tehnika omo#u(io je pove"ivanje i pro$imanje ra"nih metodolokih pravaca, ak i onih koje je deklarativno od!acivao i ne#irao.

4.4. OP(TENAUNE METO!E Je( je ka"ano da optenaune metode ine dru#i deo nauno# metoda kao i da po metodolokoj i iroj naunoj lektiri pod istim #e #'atraju one 'etode &oje #e8 &ao !eline8 &ori#te ili #e 'o/u &ori#titi "a #ti!anje nau$no/ #a"nanja u #vi' nau&a'a i #vi' nau$ni' di#!i4lina'a. 8o su: .. 7i4oteti$&o3dedu&tivna 'etoda8 *. #tati#ti$&a 'etoda8 1. 'etoda 'odelovanja8 5. a&#io'at#&a 'etoda8 6. analiti$&o3dedu&tivna 'etoda8 i 0. &o'4arativna 'etoda. /" ove lektire, dalje, pro"la"i da se ne 'o/u #ve ove o4<tenau$ne 'etode 4odjedna&o u4otre;iti, kao i da se ne upotre!ljavaju u svim istra$ivanjima, da se neke mo#u primeniti sasvim samostalno, a da se dru#e me*uso!no pove"uju i podra"umevaju istovremenost upotre!e, da se neke u nekim naukama mo#u koristiti samo i"u"etno i u" velike teko(e itd. /sto tako, ako se ima u vidu celina procesa istra$ivanja, ukljuuju(i sve %a"e od i"!ora i artikulisanja pro!lema i predmeta istra$ivanja pa do "akljuivanja na osnovu re"ultata istra$ivanja i praktikovanja sa"nanja steeno# istra$ivanjem, #ve o4<tenau$ne 'etode 'o/u #e 4ri'eniti8 ali ne 4odjedna&o u #vi' fa"a'a. ajve(a su odstupanja u %a"i prikupljanja podataka. E!o# to#a se metode prikupljanja podataka, mada se neke od njih mo#u koristiti u !ilo kom istra$ivanju "a prikupljanje pdoataka, ne smatraju optenaunim. avedene optenaune metode su konceptualno i epistemoloki de%inisane i po svojim odred!ama se ra"likuju od svih ostalih metoda. Ono <to $ini o#novu o4<tenau$ni7 'etoda #u t"v. o#novne 'tode. 'ada nijedna optenauna metoda ne mo$e da se odrekne nijedne osnovne metode, ipak su neke od njih !itni inioci osnove. 8ako su "a statistiku metodu !itni inioci osnove indukcija i #enerali"acija,

>67

"a metodu modelovanja !itni su analo#ija, anali"a, apstrakcija, sinte"a i #enerali"acija itd. /"me*u optenaunih metoda postoje odnosi sa#lasnosti i me*u"avisnosti, manje ili vie uslovljene predmetom i vrstom istra$ivanja. 8ako se statistika metoda i metoda modelovanja po pravilu javljaju istovremeno i pove"ano u #otovo svim istra$ivanjima u kojima se koriste. Kipotetiko - deduktivna metoda se javlja kao prethodna i sadr$ana u svim ostalim optenaunim metodama itd. )ove"anost i me*u"avisnost optenaunih metoda vidljivija je u t"v. empirijskim istra$ivanjima, ali je evidentna i u teorijskim. ajmanje i"ra"ito je ue(e aksiomatske metode u istra$ivanjima ?naroito empirijskimA ali, ako se ima u vidu da, prilikom projektovanja istra$ivanja, o!rade podataka i "akljuivanja na osnovu podataka i re"ultata istra$ivanja, pola"i od paradi#me i teorijsko# sistema, odnosno od aksioma predmetne nauke i metodolo#ije, i da su svi re"ultati, ak i kada menjaju ve( postoje(e teorijske postavke, u okvirima to# sistema, ne mo$e se pore(i ue(e aksiomatske metode. jena ulo#a u istra$ivanju, u ra"voju nauke i metodolo#ije kao njeno# nu$no# autentino# dela, naroito je jasna ako su re"ultati istra$ivanja osnova ili tok neposredno# konstituisanja naunih "akona ili aksioma. 'e*utim, u svakom naunom istra$ivanju jedna od o4<tenau$ni7 'etoda je do'inantna8 4ri'arna8 deter'iniraju a8 dru/a 'o@e da ;ude i#tovre'ena =4aralelna>8 a o#tale #e 4odra"u'evaju &ao delotvorne u #&ladu #a vr#to' i#tra@ivanja i #voj#tvi'a 4red'eta i#tra@ivanja. 8ako je u t"v. empirijskim istra$ivanjima naj$e< e do'inantna o4<tenau$na #tati#ti$&a 'etoda u $ijoj je 4ri'eni nei";e@na 7i4oteti$&o 3 dedu&tivna8 a 4aralelna i#tovre'ena 'etoda 'odelovanja. U&oli&o #e i'aju u vidu ove 'etodolo<&e #u/e#tije &ao i 4ra&ti$na i#&u#tva tada #e 'o@e &on#tatovati da #e u 4ro!e#u nau$no/ i#tra@ivanja 4ri'enjuju #lede e o4<tenau$ne 'etode: 7i4oteti$&o3dedu&tivna8 #tati#ti$&a8 'odelovanja8 a&#io'at#&a i &o'4arativna. 1.1... ?IPOTETI2O3DEDU2TIBNA METODA )rema nala"ima metodolo#a, hipotetiko-deduktivna metoda je iskustvena metoda ija je sa"najna i naroito nauno sa"najna osnova ukupno drutveno, or#ani"aciono i nauno iskustvo. )omenuto iskustvo ova metoda ne shvata jednostavno, ve( kao slo$enu celinu ra"novrsno#, suprotno# i protivreno# pojedinano#, #rupno#, kolektivno# i #eneralno# drutveno# iskustva. Kipotetikodeduktivna metoda to iskustvo ne svodi na ulno, empirijsko iskustvo, ve( #a shvata kao celinu u kojoj se pro$imaju opa$eno, misaono ?racionalnoA i duhovno. -vo "!o# to#a to ono ?iskustvoA nije iskustvo jedno# vremena ili jedno# prostora, ve( je to iskustvo mno#o puta, na mno#im prostorima, u ra"nim vremenima i od mno#ih su!jekata ?pojedinanih, #rupnih i kolektivnihA sticano, selekcionirano i proveravano. 8o iskustvo ima svojstva opte#, provereno# i proverljivo# iskustva. /stovremeno, ono nije, kao o%ormljeno sa"nanje, jednom "auvek dato, ve( je promenljivo i ra"vojno. /skustvo i sa"nanje - po#otovu nauno sa"nanje i"vedeno i" nje#a je nu$no kritiko. / upravo u karakteristikama ovo# iskustva koje se odnosi na prolu i aktuelnu stvarnost, ali ija instrumentalnost i orijentisanost akceptira i !udu(u ljudsku stvarnost, osnova su njene hipotetinosti. )rema teorijskim su#estijama !itne inioce relativno sta!ilne strukture hipotetiko-deduktivne metode ine: njen 4red'et koji se odnosi na ukupnu stvarnost, ukupnu drutvenu stvarnost ?prirodno okru$enje i prirodne pojave i procese, ukljuuju(i i
>6>

prirodnost ovekaA, drutvene procese, pojave i odnosi ?materijalni, psihiki, kulturni i duhovniA u svim etapama njihovo# nastanka, ra"voja i prestanka, 4oj'ovi8 #tavovi8 #udovi i "a&lju$!i koji u njoj nastaju, 4ro!edure &oji'a #e 'etoda o#tvaruje, a&#io'ati"ovani #tavovi odnosno aksiomi koji su proi"vod metode. Kipotetiko-deduktivna metoda nema svoje pose!ne tehnike i instrumente. 'ada iskustvena i po tome i empirijska, ona nema metode, tehnike i postupke prikupljanja empirijskih podataka, ve( to posti$e postoje(im metodama prikupljanja podataka. -na je misaona, racionalna metoda. ., procedura primene hipotetikodeduktivne metode mo$e se odrediti na slede(i nain: poetni korak u %ormiranju postulacione osnove hipotetiko-deduktivne metode na osnovu iskustva jeste evidentiranje ra"novr#ni7 i ra"li$iti78 #lu$ajni7 ili na'erni78 i#&u#tava #te$eni7 &o'uni!iranje' 4re'a i#ti' 4red'eti'a dru<tvene realno#ti. -va iskustva - komunikacije o istom predmetu se, potom, ponavljaju u okvirima prostora i vremena ?na mno#im mestima u ra"nim vremenima, u mno#im or#ani"acijama i ra"nim vremenimaA, me*uso!no se kritiki upore*uju, ime se daje mo#u(nost konstatovanja isto# - istovetnosti sutine i sadr$aja, slino# i ra"liito# ?u ra"liitom stepenuA o tom predmetu, sledi, na osnovu prethodno# postupka, va#4o#tavljanje #a"nanja o 4ravilno#ti'a delovanja 4ojave8 4ro!e#a &oji je 4red'et i#tra@ivanja, odnosno iskustva o njoj, u istim ili slinim uslovima i eventualno konstituisanje teorijske de%inicije te pravilnosti ?kao sleduju(e# u ni"u, tipsko#, modalno#, proseno#, naje(e#, najrasprostranjenije# i sl.A, ime ona do!ija status kriterijuma, norme, merila, orijentacije u postupanju u ve"i sa datim predmetom, po sa"nanju pravilnosti i nje#ovom de%inisanju sledi &riti$&o u4ore9ivanje =&o'4ara!ija> sa va$e(im shvatanjima, odnosno sa ra"nim va$e(im "nanjima, uverenjima, kao i sa paradi#mama sa"nanja i teorija i osnovnim postavkama unutar njih, potom sledi u&lju$ivanje 3 u&la4anje 3 #'e<tanje teorij#&i i 4ra&ti$no utvr9eni7 4ravilno#ti u odre9eni #a"najni #i#te' ?postoje(i ili novo%ormiranA. )aralelno s tim tee for'iranje o;i$aja 4ona<anja 3 #tereoti4a 3 na osnovu utvr*enih pravilnosti u do#a*anju, o%ormljavanje uverenja o ispravnosti uo!iajeno# ponaanja - uverenja - verovanja, naj"ad, na osnovu potvr*ivanja utvr*ene pravilnosti u vremenskom kontinuitetu i %rekvenciji ?uestalostiA do#a*aja - ponavljanja, njoj se pridaje odre*eno a&#io'at#&o va@enje ?Duvek akoDA - dakle, ona stie status aksiomatsko# stava. /"lo$ena, istina pojednostavljena procedura, poka"uje odvijanje slo$eno# praktino-misaono# procesa u kome se individualna, kolektivna i drutvena iskustva deriviraju, tipi"iraju, standardi"uju i aksiomati"uju - ime se %ormira postulaciona osnova hipotetiko - deduktivne metode. -snovni stavovi te postulacione osnove, koji se javljaju kao premise deduktivno# "akljuivanja, "apravo su sinte"a tipolo#i"iranih, #enerali"ovanih i apstrahovanih pojedinanih, #rupnih i drutvenih iskustava kojima su pridate karakteristike pravilnosti, "akonitosti i aksiomatinosti, a njihova hipotetinost se "asniva na o#ranienosti va$enja iskustava na kojima su postulati -

>62

premise i"ra*ivani. -vako %ormirani aksiomski stavovi - postulati podlo$ni su daljoj ?praktinoj i teorijskojA proveri i vrednovanju. /sto tako, i"lo$ena procedura, uka"uju(i na nu$nost iskustvene osnove i njenu ulo#u u veri%ikaciji ljudsko# sa"nanja i nauno# sa"nanja pose!no, "asnovana je na analitiko - deduktivnom postupku. ., da !i se empirijsko - iskustvena osnova hipotetiko - deduktivne metode i njena analitiko - deduktivna procedura ispravno shvatila neophodno je o!jasniti njeno shvatanje opa$anja. )ostoje dve vrste opa$anja: $ulno i Dne$ulnoD, i ona se odi#ravaju u okvirima va$e(ih Dparadi#mi drutvene svestiD. )o &riteriju'u ulo/e $ula i #ve#ti u o4a@anju mo$emo ra"likovati: $i#to $ulno o4a@anje ?i"vorno ulna, !e" prethodno# imena, o"nake i "naenja i i"van Dparadi#matsko# sistemaDA, $ulna o4a@anja u D4aradi/'at#&o' #i#te'uD, sa %ormiranim imenima i "naenjima predmeta, $ulna o4a@anja u #i#te'u nau&e i D4aradi/'iD nau&e, 4#i7i$&a o4a@anja, ra!ionalno3du7ovna o4a@anja ?opa$anja ideja, uverenja, verovanja itd.A. &va ova opa$anja mo#u !iti i"vorna i posredovana, kao i jednostavna i slo$ena, vieslojna. 8ome jo tre!a dodati i principe uni%ormnosti i jednoo!ra"nosti koji su drutveno relativni. /" ka"ano# jasno proi"ila"i da je hipiotetiko-deduktivna metoda iroko, i nei"!e$no primenljiva u svim s%erama nauno# sa"nanja, na svim nje#ovim nivoima, u okvirima svih teorijsko - metodolokih pravaca. )rimenljivost hipotetiko deduktivne metode o#leda se u odnosima sa dru#im optenaunim metodama. +opte u"ev, to je odnos kooperacije i pro$imanja, ali pose!nih odnosa. /lustracije radi, hipotetiko - deduktivna metoda veoma je slina sa analitiko-deduktivnom metodom, ali je vie orijentisana na konstituisanje iskustvene osnove i njeno poetno i povratno kori(enje. 'o$e se re(i da analitiko-deduktivna metoda ima oslonac u iskustvenoj osnovi hipotetiko-deduktivne metode, a ona se slu$i analitiko-deduktivnim postupcima analitiko-deduktivne metode. &tatistika i metoda modelovanja, koje se iroko koriste u svim naukama, svoju osnovu imaju u hipotetiko-deduktivnoj metodi, a posredstvom njih i hipotetiko-deduktivna metoda se primenjuje u istra$ivakoj praksi. -dnos i"me*u hipotetiko-deduktivne i osnovnih ?pose!nihA metoda jednostavniji je od odnosa sa dru#im optenaunim metodama. -snovne ?pose!neA metode su u osnovi hipotetike metode, tj. one su metodi njeno# konstituisanja i primene, ali je i ova metoda istovremeno i kritika, podsticaj i nain ra"vijanja i i"#ra*ivanja, do#ra*ivanja i pove"ivanja ovih metoda. a to uka"uje njene karakteristike analitinosti i sintetinosti, apstrahovanosti i konkretija!ilnosti, njen #enerali"atorski i specijali"atorski karakter i njena induktivnost i deduktivnost. /" dosada ka"ano# o hipotetiko - deduktivnoj metodi mo$e se konstatovati slede(e: )itanje optenaunih metoda u naunim istra$ivanjima uopte odre*eno je, prvenstveno, predmetom istra$ivanja i primenljivo(u ?produktivno(uA metoda. /" anali"a vidi se da su, i pored "ajedniko# na"iva, neke od ovih metoda optije# karaktera i svojstava ?uslovno reeno DoptenaunijeDA, da imaju uravnote$eniji stepen primenljivosti i prodornosti u svim naukama, dok su dru#e manje opte, tj. primenljivije su u nekim naunim o!lastima i pose!nim naukama, odnosno naunim disciplinama. +opte u"ev, mo$e se

>63

konstatovati da hipotetiko - deduktivna metoda ima vi(i stepen primenljivosti u svim naukama, ne#o to je to sluaj sa ostalim metodama koje, po uo!iajenim klasi%ikacijama, spadaju u optenaune metode, Kipotetiko-deduktivna metoda, s o!"irom na to da nema svoje pose!ne tehnike, instrumente i postupke, ve( da je ine #eneralno konstituisane norme i procedure koje u se!e ukljuuju dru#e metode i tehnike istra$ivanja, ima ni$i stepen neposrednosti u primeni i upotre!i ne#o to je to sluaj sa nekim dru#im optenaunim metodama, u prvom redu sa statistikom metodom, koja ima svoje neposredne tehnike i instrumente u vidu pose!nih statistikih postupaka i %ormula, ali koja se javlja, slo!odnije reeno, kao jedna od %a"a ukupne procedure hipotetiko deduktivne metode ili kao jedna od njenih inilaca, Kipotetiko-deduktivna metoda je najslo$enija optenauna metoda "!o# i"ra"ito na#laeno# "ahteva "a inte#racijom sistematsko# i sistematino# empirijsko# i teorijsko# sa"nanja, odnosno njihovo# stalno# i"vo*enja jedno# i" dru#o# i prevo*enja jedno# u dru#o u kontinuitetu ?kada se jedna pojava - proces pretvara u dru#u u" promene u kvantitetima i kvalitetimaA. jena slo$enost je na#laeno i"ra$ena i kro" "ahteve "a istovremenim kori(enjem svih po"ntih metoda kojima se uspostavlja ve"a i"me*u stvarnosti i duha, odnosno inte#rie empirijsko i teorijsko, pa i dru#o duhovno sa"nanje. )ri tome se mora imati u vidu dijalektiki odnos i"me*u teorije i empirije, i"me*u teorijsko# i empirijsko# sa"nanja, odnosno injenica da teorijsko nije nastalo i ne nastaje ne"avisno od empirijsko#, ve( naprotiv, da se u osnovi teorijsko# uvek nala"i empirijski proverena i stalno proveravana iskustva i" kojih su nastali i nastaju aksiomi i teorije ?i to svi inioci teorije u ra"vojnom smisluA. -vde se, kod primene hipotetiko - deduktivne metode, %aktiki ostvaruju stvarna ve"a i odnos u"ajamno# delovanja teorije, metoda i empirije, empirija se tu neprekidno javlja kao i"vor i predmet sa"nanja, kao predmet teorije i kao praktikovanje u ulo"i provere i menjanja teorije, Kipotetiko-deduktivna metoda je drutvenim naukama, "!o# svoje nedovoljne o!ra*enosti, !ila u#lavnom spontano primenjivana, to je proi"ila"ilo i" "ahteva, karakteristika i svojstava predmeta istra$ivanja. +pravo karakteristike %akticiteta, misija, strate#ija, valjanosti, interesa, ciljeva, mo(i itd., koji ine !itne komponente i realnosti drutva i du#oronosti !itnih drutvenih pojava i procesa, njihovih sadr$aja, o!lika i procedura, nametali su pove"anost empirijsko-teorijskih "ahvata. Kipotetiko - deduktivna metoda, kao ure*en metodoloko - metodski sistem, upravo se javlja kao neposredno najproduktivnija optenauna metoda u istra$ivanju drutvenih pojava, procesa i odnosa, koja ne iskljuuje, ve( naprotiv podra"umeva i "ahteva upotre!u i kori(enje i ostalih metoda, njihovih pravila, normi, postupaka i procedura, )rimenljivost hipotetiko - deduktivne metode odre*ena je shvatanjima i"rade %a"a istra$ivanja kao stro#o odre*ene istra$ivake procedure. aime, produktivnost i primenljivost hipotetiko-deduktivne metode, uslovljena je, pri svakom konkretnom projektovanju, prethodnim konstituisanjem, rekonstituisanjem i inoviranjem sistema normi, kate#orija i de%inicija, aktueli"iranjem postulata i postupaka "akljuivanja, kao !itne metodoloko - metodske osnove valjanosti konkretnih istra$ivakih re"ultata,
>64

&peci%ina karakteristika hipotetiko-deduktivne metode je da iskljuivo rauna sa valjano "asnovanim poetnim hipote"ama u procesu sa"nanja. -snov tih hipote"a su viestrano, viestruko i vievremenski proverena iskustva, koja samo u nekim sluajevima imaju karakteristike primarnih iskustava, dok se naje(e radi o deriviranim iskustvima. -tuda, osim o sa"nanjima prolosti, hipotetiko-deduktivna metoda podra"umeva i sva sa"nanja steena u prethodnim istra$ivanjima u" primenu ove metode kao hipotetika, )rimena hipotetiko-deduktivne metode podra"umeva stro#u proceduru kako u procesu projektovanja, tako i u i"radi i"vetaja o istra$ivanju. 8o "nai da se mora dosledno potovati "ahtev "a uspostavljanje strukturalno%unkcionalnih ve"a i odnosa u lo#iko-sadr$ajnom i metodskoinstrumentalnom smislu i"me*u svih delova projekta istra$ivanja i i"vetaja o re"ultatima istra$ivanja. )omenuta stro#a proceduralnost i ure*enost u projektovanju i saoptavanju re"ultata istra$ivanja nu$na je radi ra"#ranienja i"me*u metode istra$ivanja i njeno# predmeta istra$ivanja ?tj. predmeta na koji se ona primenjujeA koji je i sam slo$en i iji sadr$aj i %orme ispoljavanja esto nisu valjano de%inisani i ra"#ranieni, &a stanovita nauno# rada opravdano se postavlja pitanje da li se hipotetiko-deduktivna metoda mo$e smatrati prvenstveno ili !ar prete$no dija#nostikom metodom, ili je ona prevashodno pro#nostika metoda sa"nanja= &a jedne strane, po nainu svoj nastanka i ra"voja, konstituisanja osnovnih postulata i procedura primene stie se, na prvi po#led, utisak da je re o prvenstveno dija#nostikoj metodi, sa svim !itnim oso!enostima i svojstvima istorijske metode. .li, s dru#e strane, po praksi primene, upotre!e i kori(enja ove metode u naunom sa"nanju, a po#otovu po mo#u(nostima i e%ektima njeno# praktikovanja, mo$e se "akljuiti da je hipotetiko-deduktivna metoda prevashodno pro#nostika metoda. & o!"irom na to da hipotetiko-deduktivna metoda insistira na iskustvima prolosti i sadanjosti, ona, "apravo, anticipira !udu(nost kro" aktuelnost i ra"ne udaljenosti od prolosti i aktuelnosti u kojima su se ve( ispoljile odre*ene tendencije, a koje su prolost i aktuelnost ve( kvali%ikovale i vrednovale. /sto tako svi modeli ponaanja, miljenja itd., konstituisani kao odre*ena pravila, norme, u"ori i sl., u se!i sadr$e i pro#no"u njihove primene u praksi. /stovremeno, "ahtevi dija#nostiko# postupka u ovoj metodi podra"umevaju i sa"nanje o tendencijama, to je nu$ni sastavni deo i osnov predvi*anja. /" to#a proistie i i"ra"ito pro#nostiki karakter ove metode. )ro#nostike mo#u(nosti hipotetiko-deduktivne metode su upravo u njenoj koncepciji o procesualnosti, kontinuitetu i sukcesiji i shvatanju ra"voja kao kontinuiteta diskontinuiteta koji se odi#ravaju u prolosti i sadanjosti i koji (e se, u odre*enim sadr$inama i %ormama, odi#ravati i u !udu(nosti. Eahtev "a procedurom identi%ikacije, kao !itno pravilo ove metode, omo#u(ava njenu produktivnu prodornost. +opte u"ev, mo$e se "akljuiti da je hipotetiko-deduktivna metoda na#laeno dija#nostika, ali i i"ra"ito pro#nostika metoda sa"nanja, a"iv hipotetiko-deduktivne metode samo delimino i"ra$ava njenu sutinu. + osnovi ove metode jeste viestrano, viestruko i vievremenski provereno ljudsko iskustvo konstituisano u o!liku aksioma, kate#orija, trajno va$e(ih postulata, normi, itd. eka od tih sa"nanja imaju trajno
>65

va$enje ?do danas nisu opovr#nutaA, neka od njih su du#orono va$e(a, a neka imaju kratkotrajnija va$enja operativno# i isntrumentalno# karaktera. + tom smislu hipotetiko-deduktivna metoda je stro#o empirijska metoda, "nai induktivna i #enerali"atorska, dakle sintetika metoda sa"nanja. 5eduktivnost ove metode ne podra"umeva hipotetinost ve( imanentnu analitinost, u" stro#o i"vo*enje nu$no# "akljuka. 'e*utim, kro" ovakvu odred!u deduktivnosti ?odnosno kro" pripisivanje deduktivnosti ovoj metodiA indirektno se i"ra$ava pri"nanje jedno# du#o vremena osporavano# pravila, po kome, u principu, postoji stro#a ?ili !ar veoma jakaA me*u"avisnost i"me*u valjanosti postulata i valjanosti ?adekvatnosti, istinitosti i pou"danostiA "akljuaka. 1.1.*. (TATI(TI2A OPPTENAUNA METODA &tatistika, kao optenauna metoda, je relativno nova. - njoj se u prvom redu #ovori kao o #rani matematike odnosno primenjene matematike. /" savremene naune #ra*e se mo#u konstatovati slede(e injenice: &tatistika odnosno statistika metoda, odnosi se na i#tra@ivanje 'a#ovni7 pojava koje se sastoje i" mnotva jedinica, mnotva pojedinano#, (a"nanje8 "a&lju$!i #tati#ti&e 3 #tati#ti$&e 'etode i"/ra9uju #e &ao indu&tivni "a&lju$!i, tj. kao "akljuci koji se i"vode i" vie ?mnotvaA premisa, ako se svaki stav o svakom pojedinanom lanu smatra premisom. 'atematika indukcija je, "a ra"liku od ove, direktno "asnovana na i"vo*enju i" jedno# lana, tj. primerka, Generali"a!ija do koje se dola"i statistikom - statistikom metodom je indu&tivna, "asnovana na statistikoj indukciji, "akonima verovatno(e i statistikim "akonima, te su tako #te$ena #a"nanja u/lavno' verovatna, + svim naukama i naunim disciplinama statistika metoda je 4ri'enjiva8 'ada #u ra"li&e u 4ri'eni evidentne. + procesu nauno# rada statistika se primenjuje na osnovu od#ovaraju(ih prila#o*avanja nje#ovom predmetu, odnosno %a"ama istra$ivanja. . to, dalje, "nai da ova optenauna metoda ima svoju optu i adaptivnu lo#iku osnovu, svoj epistemoloki sadr$aj koji o!uhvata opet sa"najne odred!e matematike, pose!ne sa"najne odred!e statistike kao #rane matematike, "atim odred!e nauke i predmeta nauke i odred!e teorije metodolo#ije nauka ?opte metodolo#ijeA i metodolo#ije predmetne nauke ?pose!ne metodolo#ijeA. )ostupci statistike u naunom istra$ivanju ne javljaju se sasvim samostalno ve( pove"ani sa metodom prikupljanja i o!rade podataka i uslovljeni su svojstvima podataka. + promiljanju statistike optenaune metode poli smo od nala"a da se koristi u istra$ivanjima masovnih pojava, odnosno masovnih inilaca stvarnosti. 'e*utim, neophodno je imati na umu da se ona mora koristiti i u teorijskim istra$ivanjima. -sim miljenja koje se ne iska"uje i ne evidentira, sva nauna sa"nanja su iska"ana u ra"nim o!licima iska"a ?stavova, sudova, "akljuakaA i svaki od njih je, ne"avisno od sadr$aja, pojedinaan %akt speci%ine drutvene stvarnosti. )o pravilu, oni su sadr$ani u ra"novrsnim do&u'enti'a, koji su, svaki "a se!e, pojedinani. -tuda ni t"v. teorijska istra$ivanja ne mo#u da i"!e#nu statistiku metodu.

>66

+ procesu istra$ivanja 4rva eta4a primene statistike optenaune metode, u skladu sa njenim pravilima i procedurom primene, jeste identifi&a!ija #tati#ti$&e 'a#e. & o!"irom da je predmet istra$ivanja koji se istra$uje ovom metodom masovan, to #a ini mnotvo ra"novrsnih jedinica. &ve jedinice koje mo#u spadati u predmet i koje su o!uhva(ene pojmom, ine statistiku masu. /denti%ikacija statistike mase podra"umeva: jasno de%inisanje svojstava koja jednu jedinicu odre*uju kao jedinicu predmetne statistike mase, otkrivanje i utvr*ivanje i"vora podataka o statikoj masi i proceduru kori(enja i vrednovanja i"vora i njihovo# sadr$aja, otkrivanje !roja i rasporeda statistike mase. /" prakse proi"la"i da samo u nekim situacijama ?or#ani"acijamaA postoji "adovoljavaju(a evidencija o statistikoj masi, kao i da je ta evidencija samo i"u"etno dovoljno tana. -tuda su aktuelna slede(a pitanja: prvo, dostupnost sa"nanja o postoje(im i"vorima i dostupnost i"vora, i dru#o, !roj i"vora sa istom vrstom podataka i njihove karakteristike. -no# trenutka kada je statistika masa identi%ikovana, mo$e se, na osnovu uvida u njenu !rojnost i !itna svojstva, opredeliti "a istra$ivanje 4o4i#o', tj. o!uhvatom svih jedinica statistike mase ili pomo(u u"or&a ?u"orakaA, tj. odre*eno# !roja jedinica statistike mase pri emu su i !roj jedinica i o!uhva(ene jedinice odre*eni po valjanom kriterijumu. +"orkovanje i i"rada u"orka ine dru/u eta4u primene statistike metode i o njima !i(e vie rei na stranicama koje slede. Tre u eta4u u primeni statike metode ini 4ri&u4ljanje 4odata&a. &tatistika optenauna metoda ne koristi iskljuivo svoje instrumente "a prikupljanje podataka, niti ih pose!no ra"vija. &a#lasno tome, podaci se prikupljaju tehnikama, instrumentima i postupcima metoda prikupljanja podataka. ., uo!iajeno je da se statistikom metodom prikupljaju kvantitativni, kvalitativni, hronoloki i dru#i podaci. /sto tako je injenica da optenauna statistika metoda operie sa svim vrstama podataka koji se mo#u i"ra"iti numerikim datma, odnosno koji mo#u !iti kvantitativno i"ra$eni. /stovremeno, "a svaki kvanti%ikovani iska" ve"uje se merenje, tako da se ova optenauna metoda skoro poistove(uje sa merenjem. aime, ne mo$e se poricati da svako kvanti%ikovanje, u najirem "naenju, podra"umeva i svojstva merenja. .li i pored to#a merenje kao sistem ne mo$e se poistovetiti sa optenaunom statistikom metodom jer je samo jedan njen deo. )odaci koje u okviru statistike metode sakupljamo iska"uju odre*ena svojstva ?kvaliteteA u odre*enoj koliini ?kvantiteteA u odre*enom vremenu ?hronolokiA i na odre*enom prostoru ?#eo#ra%skiA. e mo#u se odvojeno sakupljati samo kvantitativni podaci, kao to se ne mo#u kao samostalni, sakupljati ni hronoloki ili #eo#ra%ski podaci. Gvalitativni podaci, podaci o odred!ama - svojstvima uvek se moraju sakupljati, a sa njima su u neraskidivoj ve"i kvantitativni, hronoloki i #eo#ra%ski podaci. etvrtu eta4u u primeni ove metode ini for'iranje #tati#ti$&i7 #erija. Normiranje serije podataka spada u %a"u sre*ivanja i o!rade podataka. &utinska ulo#a %ormiranja serija jeste da se njima statistiki opie istra$ivana pojava. -d prikupljenih podataka mo#u se o!ra"ovati dve osnovne vrste serija: #tati$&e i dina'i$&e #erije. (tati$&i' #erija'a opisuje se stanje i "a njih se koriste kvalitativnokvantitativni i #eo#ra%ski ?prostorniA podaci. Kronoloki podaci se po pravilu u o!ra"ovanju ovih serija ne koriste, osim "a odre*enje vremensko# odseka u kome opisivano stanje postoji.
>67

Dina'i$&e #erije statistiki opisuju kretanja, dakle, ni" stanja u ra"nim vremenskim momentima na samo jednom odre*enom prostoru ili na vie njih. &ve vrste podataka mo#u da !udu inioci dinamike serije, ali su nei"!e$ni kvalitativnokvantitativni i hronoloki ?vremenskiA. Peo#ra%ski ?prostorniA podaci mo#u da !udu kori(eni kao inioci serije ili samo kao o"naka mesta ?prostoraA na kome se reali"uje kretanje pojave koju opisujemo serijom. -ve dve osnovne vrste serija omo#u(uju nam ra"ne kom!inacije. 8ako je mo#u(e %ormirati vie paralelnih serija podesnih "a kompariranje stanja na ra"nim prostorima u jednom ili vie vremenskih odseaka, itd. u skladu sa "ahtevima anali"e koja se sprovodi. Peta eta4a jeste #tati#ti$&a anali"a. &tatistiki podaci sre*eni u statike i ?iliA dinamike serije anali"iraju se da !i se otkrili struktura, me*uso!ni uticaji inilaca struktura i dinamike odi#ravanja istra$ivanih pojava odnosno procesa. + nauci se praktikuju tri osnovne vrste anali"a: statika, kojom se u#lavnom sa"naju odre*ene strukture, dinamika, kojom se otkrivaju kretanja odre*enih pojava i korelaciona ?statika i dinamikaA anali"a, kojima se otkrivaju postojanje i !itne karakteristike ve"a i"me*u podataka odnosno ra"nih #rupa podataka. Gorelaciona anali"a ne #ovori o svim svojstvima ve"a koje otkriva, ve( samo o postojanju i uestalosti tih ve"a. 0e#resivna ?re#resionaA anali"a uka"uje i na u"rono-posledine odnose. Gorelaciona odnosno re#resiona ?re#resivnaA anali"a spadaju u najslo$enije i sinte"a su statike i dinamike anali"e. /" empirijskih iskusatava proi"la"i da su #lavna nastojanja statistike anali"e usmerena su na otkrivanje Ddistri!ucije %rekvencijaD, tj. na otkrivanje rasporeda uestalosti pojava odre*enih oso!ina numerikih iska"a, ali !e" vremenske odred!e. -vo je DvanvremenskoD, tanije statiko prouavanje, koje otvara mo#u(nosti pove"ivanja teorije verovatno(e i optenaune statistike metode. ., osnovni predmet sa"nanja dinamikim anali"ama su vremenske varijacije svojstava, odreda!a, inilaca pojava ili samih pojava. &a"nanja o tome stiu se i"raunavanjem sekularne tendencije ra"vitka pojave koja je po"natija pod na"ivom DtrendD, kao i i"raunavanjem periodinih oscilacija. aje(i postupci statistike metode su pre!rojavanje, i"raunavanje procenata i i"raunavanje srednje vrednosti odnosno mere centralne tendencije. Arit'eti$&a #redina je naje(i o!lik i"raunavanja srednje vrednosti odnosno Ddistri!ucije %rekvencijeD. + ve(ini sluajeva aritmetika sredina se i"raunava i" konti#enta nesre*enih prikupljenih podataka po o!rascu: U I ?U> _ U2 _..._ UnA B nI ?UABn. 'e*utim, aritmetika sredina mo$e se i"raunavati i" podataka #rupisanih po %rekvenciji, podataka #rupisanih u ra"rede i pomo(u proi"voljne pola"ne take. ., i"raunavanje 'edijane tako*e spada u postupke i"raunavanja mere centralne tendencije. 'edijana je taka na skali i"nad koje se i ispod koje se nala"i po 57W sluajeva ?podataka, skorovaA. Mod ?modusA tako*e spada u o!lik i"raunavanja centralne tendencije. 8o je skor koji se najvie koristi u skali podataka i mo$e da !ude DsirovD i DpraviD. /"raunavanje mera centralne tendencije podra"umeva i utvr*ivanje mera njihove varija!ilnosti kojima se sa"nanje kakvo je odstupanje podataka od srednje vrednosti. .ritmetikoj sredini najvie od#ovaraju i"raunavanja standardne i prosene devijacije, medijani kvartalne devijacije, a modu totalno# opse#a. /"raunavanje standardne devijacije mo#u(e je i" ne#rupisanih podataka ?to je najlake i naje(eA, "atim i" podataka #rupisanih po %rekvenciji, #rupisanih u ra"rede i pomo(u proi"voljne pola"ne take.

>69

+ i"raunavanju varija!ilnosti koristi se i i"raunavanje percentilno# odstupanja ?decilima i percentilimaA. &tatistiki postupci o!uhvataju i i"raunavanje #tandardni7 #&orova i #tandardni7 &orelata &ao 'era 4ore9enja. -!ino se koriste t"v. E i 8 skorovi. E skorovi su sirovi, pretvoreni u relativno standardne jedinice ?Dsi#me rastojanjaDA, i veoma su "naajni "a i"raunavanje korelacija. / 8 skorovi %ormiraju se na osnovu sirovih skorova, i naje(e su celi kontinuirani !rojevi sa po"itivnim pred"nakom. 'ere &orela!ije su !itan inilac statistike metode i osnov sutinskih sa"nanja o statistikim pravilnostima i "akonitostima. Gorelacija je, po osnovnom "naenju, pove"anost i"me*u promenljivih vrednosti. jome se i"ra$ava uslovljenost, po"itivne ili ne#ativne usmerenosti. Jrednost korelacije utvr*uje se merenjem koe%icijenta korelacije. Goe%icijent korelacije je numerika vrednost kojom se o"naava stepen pove"anosti i"me*u dve promenljive pojave. -va vrednost se kre(e od _> do -> ?to je maksimalna vrednost ne#ativno# usmerenja korelacijeA. Gorelacija se mo$e i"raunavati primenom vie modela. aje(a su i"raunavanja korelacija prema odnosu elemenata ?)irsonov koe%icijent, Mta koe%icijentA, "atim po ran#u elemenata ?&pirmanov koe%icijent korelacijeA, korelacija po serijama elemenata ?!iserijski koe%icijent, pointserijski koe%icijent i &-koe%icijentA, korelacija po ve"ama elemenata ?koe%icijent parcijalne korelacije, koe%icijent multiple korelacijeA. +" ove postupke i"raunavanja korelacije tre!a pomenuti i Ki kvadrat kojim se poka"uje verovatnost pove"anosti tj. DkvalitativnihD podataka statistikom merom. -va mera pola"i od postavke Dstepena slo!odeD odnosno od postavke o Dnultoj hipote"iD. + statistikoj metodi !itna je ulo/a /enerali"a!ije. 8ako su po"nate potpuna, nepotpuna i verovatna #enerali"acija. + %unkciji statistike #enerali"acije po"nato je vie postupaka te#tiranja "na$ajno#ti ra"li&a i"'e9u #tati#ti$&i7 vredno#ti. 8o su u prvom redu: .A &onfrontiranje 4arova radi utvr*ivanja "naajnosti ra"lika aA me*u aritmetikim sredinama, i !A me*u proporcijama, 2A anali"a varijan#e kojom se testira "naajnost ra"like i"me*u vie aritmetikih sredina i interni i eksterni varija!ilitet. Ea nauni rad je veoma va$ano i"raunavanje #tandardne devija!ije #redine u"or&a i #tandardne devija!ije #redine 'a#e, tj. skupa podataka koji se apliciraju na ukupnu statistiku masu. (tandardna devija!ija #redine u"or&a i"raunava se i" %rekvencije o!ele$ja, i" odstupanja od prave sredine u"orka i na osnovu !roja jedinica u"orka po o!rascu n I ?%d2ABn. &tandardna devijacija u"orka nastaje "!o# upro(avanja koja nastaju %ormiranjem u"orka, te koja onemo#u(avaju da !ilo koji u"orak potpuno verno odslikava situaciju statistike mase. ., #tandardna devija!ija 'a#e ima neto ve(u vrednost od standardne devijacije u"orka. Eato je o!ra"ac "a i"raunavanje standardne devijacije mase neto dru#aiji i #lasi: n I ?%d2A B ?n - >A. 'e*utim, i kada se primene postupci i"raunavanja standardne devijacije ne mo#u se do!iti sasvim preci"na i sasvim si#urna sa"nanja ni o situacijama, ni o stavovima i ponaanjima u"orka, ni statistike mase. &a"nanja su samo verovatna i i"ra$avaju u prvom redu #lo!alne vrednosti i tendencije. eki autori smatraju pose!nom %a"om primene statistike metode ocenu ili sud o pravoj sredini cele skupine na osnovu sredine u"orka. /ako je to mo#u(e, ipak se ne mo$e poricati da svi postupci statistike metode u o!radi podataka ine jedinstvenu

>6:

celinu i pove"ani su statistikom anali"om. /sto tako ni iska"ivanje i predstavljanje statistikih podataka na !ilo koji nain i u !ilo kom o!liku ne mo$e se smatrati pose!nom %a"om statistike optenaune metode. aime, iska"ivanje i predstavljanje statistikih podataka tee po utvr*enom planu prikupljanja i o!rade podataka koji je sastavni deo projekta istra$ivanja. -no se reali"uje prvo kao pre#led opte evidencije podataka, "atim kao klasi%ikacija podataka po odre*enom principu odnosno principima, potom kao pose!no %ormiranje i iska"ivanje serija u skladu sa predmetom i ciljevima istra$ivanja, itd. /ska"ivanje i predstavljanje podataka ta!elama, naroito ta!elama sa vie ula"a u kojima je i"vreno ukrtanje o!ele$ja podataka, osnov je statistike anali"e, a u nekim sluajevima i osnov statistikih podataka. -snovni delovi ta!ele su: naslov ta!ele, redni !roj ta!ele, ukupan apsolutni i"nos ?si#maA od koje# se i"raunavaju relativni !rojevi, "a#lavlje ta!ele dato na poetku ta!ele hori"ontalno, pretkolone vertikalno i polja ta!ele nastale u presecima redova i kolona ta!ele i sume - "!irovi podataka u redovima i kolonama. + ta!eli se esto istovremeno nala"e redovi i kolone sa iska"ima u apsolutnim i u relativnim !rojevima. Ta;eliranje kao smisaoni, ciljni proces podra"umeva slede(e postupke: Goncipiranje sistema ta!ela i svake ta!ele pose!no. 8o "nai da je svaka ta!ela de%inisana po sadr$aju, %ormi, ulo"i u sa"nanju i odnosu prema dru#im ta!elama i nainima iska"ivanja podataka. )o pravilu, javljaju se tri vrste ta!ela: radne - ija je ulo#a radna i pomo(na, analitike - koje ve( same po se!i predstavljaju odre*eni stepen anali"e odnosno osnove "a "akljuivanje i ilustrativne - koje ver!alni iska" ?pisani ili usmeniA ilustruju ili imaju svojstva ar#umenata, /"rada ta!ela, to podra"umeva konstruisanje %orme ta!ela, de%inisanje njihovih osnovnih odreda!a i njihovo popunjavanje, i na kraju, Gori(enje ta!ela u sa"najnom postupku. )rednost ta!elarno# i #ra%iko# 4ri&a"ivanja 4odata&a je u ure*enosti i pre#lednosti. aje(i o!lici #ra%iko# predstavljanja su #ra%ikoni pravou#aonih slika, #ra%ikoni kru#ova, histo#rami %rekvencija ?dija#rami stu!acaA, poli#oni %rekvencija, o#iva %rekvencije i Pausova kriva ?normalna krivaA. ., speci%ian o!lik #ra%iko# predstavljanja, u" poli#on, jeste predstavljanje na koordinatnom sistemu. Pra%ikoni pravou#aonih slika i kru#ova se pripisuju #ra%ikom predstavljanju kvalitativnih odreda!a - atri!uta ?kvalitativnih podatakaA i njihovih numerikih i"ra"a. Gom!inacijom kvalitativnih ?atri!utivnihA i kvantitativnih ?numerikihA odreda!a konstruiu se pomenuti #ra%ikoni. Kisto#ram %rekvencija koji se jo na"iva i #ra%ikon stu!aca konstruisan je "a iska"ivanje numerikih podataka sre*enih u ra"rede. 'e*utim, shvatanje da su ovo iskljuivo kvantitativni podaci sutinski je po#reno. aime, ne istra$uju se %rekvencije po se!i i "a se!e ve( %rekvencije neko# kvaliteta u odre*enom vremenu i prostoru or#ani"acije. -vo va$i i "a sva ostala #ra%ika predstavljanja koja smo pomenuli. 4edina va$na ra"lika u #ra%ikom predstavljanju ve"ana je "a karakteristike predmeta na koji se podaci odnose ?na statiku odnosno dinamiku odred!uA i na slo$enost sadr$aja koji se predstavlja. Pra%ikoni ?ukljuuju(i i histo#rame %rekvencijaA spadaju u red jednostavnih predstavljanja relativno jednostavnijih ?manje slo$enihA sadr$aja. Pe#ta eta4a jeste tu'a$enje re"ultata #tati#ti$&e anali"e i i"vo9enje "a&lju$a&a . -snovni "adatak optenaune statistike metode je i"vo*enje direktnih i indirektnih #enerali"acija manje# ili ve(e# stepena istinitosti odnosno verovatno(e o pou"danosti in%ormacija o predmetu. eposredna #enerali"acija ostvaruje se i"raunavanjem srednje vrednosti mase na osnovu u"oraka ili popisa. )osredna #enerali"acija i"vodi
>77

se na osnovu vie u"oraka, indukcijom. &tatistikom optenaunom metodom stiu se sa"nanja na osnovu i"vesno# !roja lanova skupa, ni"a ?serijaA pojava ili do#a*aja o prosenom o!ele$ju ?uestalosti, distri!uciji, itd.A u celoj skupini ili u de%inisanoj masi pojava. &adr$aji "akljuaka su odre*ena stanja i tendencije. )oslednja, #ed'a fa"a u primeni optenaune statistike metode jeste konstatovanje odre*enih pravilnosti u procesima koji su predmet istra$ivanja, ili njihovih delova i svojstava. - prodornostima, mo#u(nostima i sa"najnoj ulo"i optenaune statistike metode miljenja u savremenoj metodolo#iji su sve po"itivnija, a to je re"ultat njene sve ire i ra"novrsnije primene u svim o!lastima istra$ivanja. + tom smislu se #noseoloka ulo#a statistike metode mo$e posmatrati kao ne4o#redna i kao 4o#redna, mada je otro ra"dvajanje neosnovano. 'e*utim, slo$enost statistike metode koja je kvali%ikuje kao slo$eniju od analitiko-deduktivne i aksiomatske, ali ne i od hipotetiko-deduktivne metode sa kojom se pro$ima, upu(uje na ra"likovanje neposredne i posredne #noseoloke ulo#e. )rema savremenim metodolokim nala"ima neposrednu sa"najnu ulo#u ova metoda ostvaruje kro": opisivanje pojava, njihovih odreda!a, svojstava, inilaca itd. preko kvantitativnih odre*enosti numeriki i"ra$enih, opisivanje sukcesivnih stanja pojava odnosno njihovih o!ele$ja, ime iska"uje promene, tendencije i trendove. 8ime se stvara osnova "a "akljuivanje o perspektivi i omo#u(ava predvi*anje, vrenje %unkcija kva"ieksperimenata ?eE 4o#t fa!to i prirodno#A kao i ostvarivanja i"vesnih svojstava koja je pri!li$avaju i omo#u(uju ukljuivanje u pravi eksperiment. -snove "a ovaj odnos sa eksperimentom ?sa t"v. eksperimentalnom metodomA je u tome to: aA statistika metoda podra"umeva ulno-praktinu delatnost kao istra$ivaki postupak i kao predmet empirijskih istra$ivanja, !A podra"umeva teorijsku o!radu i interpretaciju ulno-praktine delatnosti. ., prema tim istim nala"ima statistika metoda se ne mo$e identi%ikovati sa eksperimentalnom metodom "ato to se pravim la!oratorijskim eksperimentom ulnopraktinom delatno(u proi"vode odre*ene nove situacije, stvari, svojstva itd., dok se to statistikom metodom ne ini. + tome je !itna i aktuelna ra"lika. 'e*utim, ono to je "naajno jeste da statistika metoda nije i" ovo#a procesa iskljuena. aprotiv, ulno-praktinom delatno(u dola"i se do podataka o toku i re"ultatima eksperimenta. . svojstva koja statistiku metodu ine slinom, ak srodnom eksperimentalnoj, "a istra$ivanja u drutvenim naukama od prvora"redno# su "naaja. ., primed!a, koja se esto uje u naunoj "ajednici, da se statistikom metodom mo#u istra$ivati samo pojave koje su se do#odile tana je samo delimino. aime, njena sposo!nost da opisuje sukcesivna stanja, kao i ulo#a u eksperimentu, uka"uje na mo#u(nosti da se ovom metodom istra$uju i pojave koje se odi#ravaju u odre*enom procesu. + tome je njeno !itno svojstvo u o!janjenju i predvi*anju. )osredna sa"najna ulo#a statistike metode se samo uslovno tako mo$e o"naiti. -snovni ra"lo# tome je to se ona ostvaruje preko statistike indukcije i statistike #enerali"acije. aime, u osnovi statistike metode su, u prvom redu, indukcija i #enerali"acija. E!o# to#a smo je i odredili kao induktivno #enerali"atorsku. ., ako je to tano, a prema re"ultatima metodolokih istra$ivanja jeste, tada se ne mo$e vie #ovoriti o posrednoj sa"najnoj ulo"i ove metode, ve( o sa"najnoj ulo"i koja se ostvaruje u" na#laeno ue(e konstitutivnih inilaca
>7>

statistike metode u revi"iji. 2li$i uvid u ostvarivanje DposredneD sa"najne ulo#e statistike metode poka"a(e svu uslovnost podele na neposrednu i psorednu ulo#u. )rvi se#ment takve ulo#e je otkrivanje i utvr*ivanje optosti i pravilnosti u sastavu, ponaanju, svojstvima itd. odre*enih pojava. -tkrivene optosti i pravilnosti mo#u da !udu ra"no# dometa i "naaja, od stro#o o#ranienih do statistikih "akona. 'e*utim, kvali%ikaciju posredno# ?u ovom sluaju otkrivanje optosti i pravilnostiA do!ija "!o# to#a to se to ostvaruje #enerali"acijom. 5ru#i se#ment odnosi se na istra$ivanje i otkrivanje u"roka upotre!om 'ilovih kanona, multivalentnom anali"om ?multivarijantnomA, %aktorskom anali"om itd., ali posredstvom statistike indukcije. 8re(i se#ment odnosi se na nauno o!janjenje veoma slo$enih i varija!ilnih pojava u kojima ne mo$emo da otkrijemo sta!ilnije "akonitosti, te nam "a to slu$e statistiki "akoni sa statistikom indukcijom i #enerali"acijom. Hetvrti se#ment ini nauno predvi*anje kretanja i ra"voja procesa i pojava posredstvom trenda, statistikih "akona, to tako*e podra"umeva statistiku indukciju i #enerali"aciju. )rema tome, ne mo$e se pore(i i"u"etan "naaj pro#nostike mo(i statistike metode, naroito u o!lasti drutvenih nauka. auna predvi*anja u ovoj o!lasti su u#lavnom "asnovana na "akonima verovatno(e i statistikoj metodi. 'e*utim, kao opti pro!lem nauno# predvi*anja u o!lastima "a koje va$e samo relativne uni%ormnosti i jednoo!ra"nosti, javlja se injenica da se o !udu(nosti "akljuuje na osnovu prolo# ija ponovljivost nije niim #arantovana. )ored ove, statistika metoda sadr$i i dru#a o#ranienja i teko(e u ostvarivanju sa"najne ulo#e. 'e*u najevidentnije svakako spadaju: eposredno sa"nanje tie se kvantitativne odre*enosti i njeno# numeriko# i"ra"a, a kvalitativna odre*enost samo pomo(u kvantitativne. -va %ormulacija na#laava "naajnu teko(u, ali ne i"ra$ava dovoljno uslovljenosti i me*u"avisnosti kvalitativno# i kvantitativno#. aime, statistikom metodom prikupljaju se kvalitativni odnosno kvantitativni podaci, a kvantitativni se uvek odnose na kvalitativne, odnosno kvalitativni su sadr$ani u kvantitativnim. &a#lasno tome kvalitativna odre*enost, po pravilu, prethodi kvantitativnoj. Gada se sa"naju rasprostranjenost, trajanje, koliina itd. uvek je to &vantitet ne$e/a, neko# predmeta istra$ivanja. + stvarnosti nema Dpra"no# kvantitetaD, te se i"lo$ena teko(a "natno u!la$ava. &tatistikom metodom sa"naje se opte preko pojedinano#. /" prakse proi"la"i da su manja o#ranienja u sa"navanju konanih skupina, a ve(a kada se radi o !eskonanom. )ola"ite da ono to va$i "a jedan !roj primeraka klase va$i i "a celu klasu mo$e se smatrati osnovnim ako se ima u vidu de%inicija klase i njena odre*enost, kada se imaju u vidu odred!e relativne uni%ormnosti i jednoo!ra"nosti i odnos pro$etosti opte#, pose!no# i pojedinano# kojih nema jedno# i"van i ne"avisno od dru#o#. +ostalom, statistikom metodom se i ne sa"naje univer"alno, apsolutno opte, ve( prete$no i proseno opte, i 8re(e o#ranienje javlja se i" "ahteva "a repre"entativno(u u"orka i preporuke da se repre"entativan u"orak %ormira metodom sluajno#

>72

i"!ora. )otre!no je "adovoljiti i statistiku i drutvenu repre"entativnost, kao i da metoda sluajno# i"!ora ne podra"umeva proi"voljan i"!or, ve( i"!or po stro#im pravilima. 0epre"entativan u"orak "ahteva odre*ena stro#a proraunavanja, kao i i"!or adekvatno# tipa u"orka koji se %ormira "avisno od predmeta istra$ivanja, hipote"a i indikatora. + svemu ovome te$e je od#ovoriti na pitanje otkud "namo da je u"orak repre"entativan= +"orak se ne %ormira proi"voljno, ve( po utvr*enim principima i pravilima. -n uvek repre"entuje pojavu ?procesA koja je de%inisan kao predmet istra$ivanja. -sim to#a, i"radi plana u"orka i i"!oru u"orka prethodi prostorno i vremensko odre*ivanje predmeta i indikatora. -vim su ve( dati osnovi i okviri "a repre"entativnost u"orka. /, na kraju, dola"i postupak testiranja u"orka koji uva$ava sve "ahteve vremenske i prostorne rasprostranjenosti pojave i !itnih o!ele$ja sadr$aja i %orme. 5odajmo tome da je samo projektovanje istra$ivaki proces, te da se u"orak ne konstruie "a potpuno nepo"natu pojavu. /, o jednom predmetu ne sprovodi se samo jedno istra$ivanje. 4o slo$enije je pitanje o#ranienja ili ak ra"#ranienja optenaune statistike metode i merenja. + metodolo#iji ima shvatanja koja poistove(uju statistiku ?statistiku metoduA sa merenjima. &voj stav "asnivaju i opravdavaju postulatom da je svaka kvanti%ikacija merenje. 8o stanovite je i"ra$eno i klasi%ikacijom skala, po kojoj imamo etiri tipa skala: no'inalnu8 ordinalnu8 intervalnu i ra!io #&alu. )rva od navedenih je samo skala imenovanja koja nita ne meri. esumnjivo je da optenauna statistika metoda u se!e ukljuuje i merenje i da su njeni postupci direktno pove"ani sa merenjima. 'e*utim, merenje ima speci%ian koncept, osnovu, postupke i instrumente. 1.1.1. METODA MODELOBANJA /" nauke kao i i" dru#ih sistema ideja, verovanja i delanja proi"la"i da je modelovanje u sutini sastavni deo svako# procesa ljudsko# miljenja. aime, o svim realitetima i procesima ljudi misle u odre*enim standardima i s osloncem na njih. ., %ormiranje novih pojmova ostvaruje se preko i pomo(u standardnih, ve( po"natih. /pak, metoda modelovanja poela je da se a%irmie i nauno o!ra*uje kao optenauna metoda tek odnedavno. <ta je modelovanje= )rema metodolokoj literaturi modelovanje je racionalan, sistemski, slo$en postupak adekvatno# predstavljanja !itnih odreda!a procesa, pojave odnosno realiteta ili njihovih "amisli kao odre*ene celine. 4ednostavnije, modelovanje je proces i"rade modela. 'odel je imitacija, prototip ili projekcija neko# predmeta dela postoje(e, prole i mo#u(e !udu(e realnosti. )rema tome evidentne su slede(e osnovne vrste modela: 'odeli3i'ita!ije kojima se predstavljaju realiteti stvarnosti materijalne ili dru#e prirode, 'odeli34rototi4ovi kojima se predstavljaju, jednim primerkom, realiteti sa svim !itnim svojstvima i %unkcijama, koji (e tek !iti proi"vedeni u, naje(e, materijalnoj proi"vodnji, 4roje&tivni 'odeli - modeli "amisli, predstavljene "amisli !udu(ih realiteta.

>73

Enai, modeli mo#u da !udu idealni i #tvarni. 'e*utim, u drutvenim naukama ra"likovanje samo idealnih i stvarnih modela nije dovoljno. aime, drutvene pojave, procesi, odnosi, aktivnosti itd. ne mo#u se proi"vesti kao materijalni prototip ili kao materijalna imitacija. -no to se o njima mo$e da i"#radi jeste samo manje ili vie osnovana i tana "a'i#ao koja se mo$e iska"ati na ra"ne naine: ver;alno3u#'eno ili te&#tualno8 <e'at#&i8 &o';inovano. + odre*enim situacijama, kada se radi o projektivnim modelima, mo$e se u stvarnosti or#ani"ovati, ustanoviti odre*ena or#ani"acijaBinstitucija i slino kao eksperimentalna, ali, ma koliko nastojali, ona nikada nije slina ori#inalu odnosno praktinoj reali"aciji modela u meri u kojoj je to sluaj sa prototipovima stvari ili sa njihovim imitacijama. E!o# to#a smatramo korisnim da se u klasi%ikaciji modela ra"likuju: 4ra&ti$ni, realni modeli, idealni modeli i ideali"ovani modeli imaju(i u vidu da nijedan od ovde pomenutih tipova modela nema u stvarnosti, u drutvenoj praksi, identian realitet. 'o#u( je samo odre*en stepen slinosti. )ojmom 4ra&ti$ni ili #tvarni 'odeli o"naavaju se modeli ije realiteti se mo#u identi%ikovati u praksi. Idealni' 'odeli'a smatramo one ije realitete ne mo$emo otkriti u stvarnosti, a ideali"ovani' 'odeli'a one koji su delom sastavni inioci prakse, a delom norma, "ahtev, uputstva, usmerenja prakse. 8akvi su svi propisi, pro#rami i slini akti. /dealni modeli, koji nemaju nikakve dodire sa realitetima stvarnosti, #otovo da ne mo#u postojati. 8o !i mo#le eventualno da !udu i"vesne artikulisane utopije. 'e*utim, i tu !i se inspiracija "a njihov nastanak mo#la na(i u drutvenoj stvarnosti vremena u kome su stvarani. 8o nas upu(uje na ra"likovanje modela po usmerenosti. )o tom kriterijumu mo$emo konstatovati: 'odele 4red#tavljanja #tvarno#ti ona&vo' &a&va je#te =o;je&tivi#ti$&i 'odeli>8 'odele o4ravdavanja #tvarno#ti i 'odele &riti&e #tvarno#ti . 8ako*e, evidentno je postojanje 4a#ivni7 i a&tivni7 'odela. -!jektivistiki modeli predstavljanja stvarnosti su prete$no pasivni. .ktivni modeli su usmereni na menjanje stvarnosti i mo#u da !udu prete$no konstruktivni ?da se odnose na i"#ra*ivanje novo# ili usavravanje postoje(e#A. 'odeli mo#u da !udu i prete$no destruktivni. 0a"umljivo je da se teko mo#u na(i modeli iste destrukcijeC /nae, modeli se mo#u klasi%ikovati po mno#o osnova, a naje(i kriterijumi klasi%ikacije su: 4red'eti8 #adr@aja 'odela8 #lo@eno#t8 #vr7a i !iljevi 'odela. )o predmetu, modeli, primera radi mo#u !iti: sistema, procesa, odnosa, ponaanja, i td. &vaki od ovih modela odnosno predmet modela mo$e se dalje konkreti"ovati i speci%ikovati, ali i pove"ivati i uoptavati. 'odele mo$emo klasi%ikovati po stepenu slo$enosti pola"e(i od injenice da nema jednostavnih modela. )o pravilu, modeli su strukture vie modela ni$e# stepena slo$enosti i ?iliA manje# o!ima i manje ra"novrsnosti sadr$aja. &lu$e(i se ciljevima i svrhom modela kao kritrijumom klasi%ikacije, mo$mo konstatovati dve osnovne vrste modela: prvo, to su nauno-istra$ivaki modeli koji se konstruiu i koriste prvenstveno, prete$no ili iskljuivo radi sticanja nauno# sa"nanja, dru#o, to su modeli koji su na osnovu nauno# i struno# sa"nanja konstruisani da !i !ili primenjeni. 8akvi modeli nastaju u akcionim i t"v. ra"vojnim istra$ivanjima. 4o dva kriterijuma su va$na "a ra"likovanje modela u drutvenim naukama. 8o su ela#ti$no#t8 odno#no otvoreno#t i #tati$no#t 'odela. + tehnikim naukama mo#u(e je modelovati dovrene, "atvorene sisteme ije je postojanje i %unkcionisanje potpuno odre*eno, a svi !itni inioci relativno trajni i u sta!ilnim odnosima. / u prirodnim naukama mo#u(i su takvi modeli, naroito kada su oni verne kopije prirodnih tvorevina. ., drutvene nauke #otovo da ne podnose "atvorene i dovrene

>74

modele. aime, drutveni procesi su u stalnom toku i promene se u tim procesima odi#ravaju u kratkotrajnim periodima. E!o# to#a je svaki "atvoren, dovren model samo veoma upro(en i emati"ovan prika" !itnih odreda!a. 8o je dovoljno da se shvati i sa"na pojava kao statina, ali ne i dinamina, kao dato stanje, ali ne i kao proces. ., ako je or#ani"acija otvoreni proces tada je nu$no te$iti konstruisanju otvorenih, elastinih modela. -tvoreni, elastini modeli osim osnovnih odreda!a po"nto# ?po"natihA odnosno de%inisano# ?de%inisanihA stanja, utvr*enih inilaca i svojstava, u datom vremenu i na datom prostoru, sadr$e i mo#u(nosti predstavljanja ra"lika i promena u dru#im momentima ili samo na dru#im prostorima. -sim to#a, elastini modeli su komunika!ilni i sa dru#im srodnim modelima. 2itna ra"lika i"me*u "atvorenih, dovrenih i elastinih modela je u tome to su "atvoreni, dovreni modeli statini, dija#nostini ak i kada su eksplikativni, dok su elastini, otvoreni modeli pro#nostini i nu$no eksplikativni. )ro#nostinost i eksplikativnost proi"ila"e i" predstavljanja dinamike i varija!ilnosti situacije i !itnih odreda!a predmeta. + drutvenim nukama statini modeli su samo uslovno mo#u(i. -ni se mo#u odnositi samo na jedan odseak vremena, na jedan momenat procesa ili samo na jedan do#a*aj. &tatian model kojim se predstavlja samo jedno stanje u jednom odre*enom momentu o#raniava mo#u(nost sa"nanja samo na taj momenat. Jelika, ali ipak relativna ra"novrsnost i promenljivost drutvenih pojava, istinitije se i potpunije sa"naje dinamikim modelima kojima se predstavlja proces kao sistematski ?ili samo sistemati"ovaniA tok ra"nih stanja u ra"nim momentima. -snovna vrednost statikih modela je u njihovoj valjanosti kao analitike i pola"ne osnove. 'ada oni predstavljaju stanje u samo jednom momentu $iovta koje se mo$e ra"likovati od stanja u svim dru#im momentima, oni sadr$e i predstavljaju sve !itne odred!e struktura, %unkcija, odnosa i ve"a, sadr$aja i %orme, svojstava i ponaanja ?aktivnostiA u or#ani"aciji materije i materijalnoj or#ani"aciji, to omo#u(ava i"vesna sa"nanja o sutini. /stovrsni modeli o istom predmetu u sleduju(im vremenskim odsecima ?ili u prethode(im, ako istra$ivanje o!uhvata i istorijuA, omo#u(avaju da se predmet istra$ivanja sa"na istinitije i ra"vojno, kao proces. avedene ra"like, me*utim, ne osporavaju nu$ne "ajednike odred!e svih modela. aime, !itno o!ele$je svih modela ukljuuju(i i naunoistra$ivake, jeste relativna statinost i"ra$ena kro" strukturu modela i predmeta modelovanja, pojmovne aparature i sim!ole kojima se model iska"uje. 2e" to#a nije mo#u(e ostvariti ve"u i odnos i"me*u realiteta ?predmeta modelovanjaA i modela, nje#ovo# "naenja, va$enja i ulo#e u sa"nanju. /" re"ultata teorijsko-empirijskih istra$ivanja proi"la"i da se svaki model sastoji delo' i" idealno/8 delo' i" realno/8 delo' i" a4#tra&tno/8 delo' i" &on&retno/. aime, ne mo$e nastati model !e" od#ovaraju(e "amisli o predmetu i !e" "asnovanosti te "amisli i na prethodnom optem %ondu sa"nanja ?ukljuuju(i i %ond nauno# sa"nanjaA i odre*eno# neposredno# lino# i nauno# iskustva u ra"nim o!licima, ra"no# sadr$aja i stepena valjanosti. /, naravno, !e" i"vesno# ue(a intuicije. /dealno u modelu mo$e se shvatiti kao ue(e ideje, ali i kao ue(e orijentacionih vrednosti u %ormiranju modela, kao i ue(e odre*enih uverenja i verovanja. -no se i"ra$ava kro" stav: Dtre!alo !i da !udeD, to je u sutini pro#nostiko-vrednosni stav. 0ealno u modelu mo$e se shvatiti samo kao ue(e injenica stvarnosti u modelu. -no se ne mo$e svesti iskljuivo na materijalne komponente stvarnosti, ve(

>75

na sve ono to ini stvarnost, ukljuuju(i i nauno sa"nanje. / sam model, makar !io i najapstraktniji, postaje deo realnosti. ., apstraktno u modelu je sve ono to ima karakteristike "ajednike ili samo prosene statistike optosti. + %ormiranju naunih, nauno-istra$ivakih modela veliku ulo#u, reklo !i se, ulo#u naune osnove imaju aksiomi, nauni "akoni, kate#orije, naunoteorijski postulati, teoreme itd. koji su istovremeno i apstrakcija i apstraktni opti modeli. -sim njih u modelu i nje#ovom nastanku uestvuju i dru#e apstrakcije ni$e# reda @ standardi. 5akle, !itan i, reklo !i se, poetni inilac svako# valjano "asnovano# modela jesu apstrakcije. / sam model, ako nije prosta imitacija materijalno# ili materijalni prototip, u i"vesnoj je meri apstrakcija jer predstavlja ne samo jedno ve( vie pojedinano# i pose!no# predstavljaju(i njihove !itne "ajednike odred!e. 'odel je istovremeno i konkreti"acija najapstraktnijih odreda!a, njihovo pri!li$avanje odre*enom postoje(em ili verovatnom ili mo#u(em realitetu. esumnjivo je da se u modelima iji su predmeti modelovanja realnosti, moraju sadr$avati inioce tih realnosti - !ar u o!liku sa"nanja o njima. + protivnom, model ne !i mo#ao da !ude komunika!ilan, a i"ostankom komunika!ilnosti i"ostala !i !itna svojstva modela. a osnovu i"neto# mo$e se konstatovati da od vr#te i ti4a 'odela "avi#e #ra"'ere u$e< a a4#tra&tno/ i &on&retno/8 idealno/ i #tvarno/ . + naelu mo$e se re(i da je u materijalnim imitacijama i prototipovima ve(e ue(e konkretno# i realno# ne#o u dru#im modelima. ., ono to je !itno jeste da modeli nastaju u odre*enim uslovima i da samo u odre*enim drutvenim uslovima imaju svrhu i ulo#u. E!o# to#a je situacija u kojoj se model stvara !itan inilac procedure modelovanja. )raksa ka"uje da je svaki model svesni proi"vod su!jekta koji vri i"!or vrste i tipa modelovanja, predmeta modelovanja itd. 'odelom se uvek predstavlja i"vestan predmet modelovanja, a "a modelovanje, tj. i"radu modela koriste se i"vesna sredstva. )rema tome, osnovni inioci modelovanja !ili !i: #itua!ija odno#no u#lovi 'odelovanja8 #u;je&t 'odelovanja8 o;je&t =4red'et> 'odelovanja8 i #red#tva 'odelovanja. /" re"ultata teorijsko-empirijskih istra$ivanja proi"la"i da celovitije prika"ana procedura modelovanja tee ovako: 2on#tatovanje 4otre;a i #vr#i#7odno#ti i"rade 'odela8 I";or 4red'eta 'odelovanja8 I";or vr#te i ti4a 'odela8 I";or #red#tava 'odelovanja i na$ina i#&a"ivanja 'odela8 I";or #aradni&a u i"radi 'odela8 Proje&otvanje 'odela i nje/ova i"rada8 Te#tiranje 'odela i interven!ije u !ilju u#avr<avanja8 Pred#tavljanje i dalja u4otre;a 'odela. &ve ove %a"e procedure i"rade modela ?modelovanjaA kao procedura ostvarivanja optenaune metode modelovanja reali"uju se po optim pravilima projektovanja i sprovo*enja nauno# istra$ivanja. 'etoda modelovanja je teorijsko-empirijska metoda, a u njenoj osnovi su o#novne 'etode ti4olo/i"a!ije ?svaki model je predstavljanje tipino#A, apstrakcija i konkreti"acija. i ostale osnovne metode ne ostaju po strani pri modelovanju i

>76

primeni modelno# eksperimenta. aime, modelni eksperimenti ne"amislivi su !e" optenaune statistike metode isto tako kao to su ne"amislive statistike serije, korelacije, statistiki o!rasci !e" metode modelovanja. &avremena metodolo#ija pose!nu pa$nju poklanja D'odelno' e&#4eri'entuD, koji mo$e da !ude: aA praktian, empirijski i !A misaoni, teorijski eksperiment. /"ra" Dmisaoni eksperimentD je protivrean upravo "!o# to#a to su !itne odred!e eksperimenta ve"ane "a praktino ponaanje u proi"vo*enju odre*eno# re"ultata. -tuda i veoma "naajna ulo#a eksperimenta u metodolokim istra$ivanjima, ali i ne samo njima. 'odelni eksperiment u prvom "naenju podra"umeva najmanje slede(e mo#u(nosti: "amiljeni i ver!alno i na dru#e naine predstavljeni model proverava se praktinim eksperimentom. + ovom sluaju model ima svojstva plana eksperimenta i analitiko-merno# instrumenta u utvr*ivanju re"ultata, model je samo o"naen u naj#ru!ljim crtama pa se eksperimentom ili ni"om me*uso!no pove"anih eksperimenata ili kav"ieksperimenata pokuava i"#radnja i ra"voj modela, postoji misaoni model teorijski "asnovan i u praksi primenjen. auna prodornost i sa"najna mo( modelno# eksperimenta i"vnaredno je velika i u teorijskim i u empirijskim istra$ivanjima. -na se "asniva na injenici da se model mo$e %ormirati eksperimentalnim putem, Dmetodom pokuajaD !e" postojanja !ilo kakvo# naunoteorijsko# %onda, pri emu !i steena sa"nanja !ila osnova teorijsko# %onda u datom sluaju. 'o#u(e je, tako*e preu"eti otkriveni postoje(i model sadr$an u prirodnoj ili drutvenoj pojavi, i nje#a naunoteorijski artikulisati. /, na kraju, mo#u(e je %ormirati "amisao - misaoni model o novom, nepostoje(em i misaono varirati inioce tako "amiljeno# modela odnosno situacije u kojima se model "amisao mo#u(e# realiteta javlja, ra"vija se, deluje itd. 'o#u(nost sa"nanja metodom modelovanja je veoma velika. -vo "!o# to#a to se modelovanje, model i modelni eksperiment primenjuju kako u %undamentalnim, tako i u primenjenim i ra"vojnim ?akcionimA istra$ivanjima, u veri%ikatornim i heuristikim istra$ivanjima. 'odelovanjem, modelom i modelnim eksperimentom mo#u se procesi i pojave opisivati, tipolo#i"ovati, otkrivati, o!janjavati i pro#no"irati. <tavie, mo#lo !i se osnovano tvrditi da valjana pro#no"a nije mo#u(a !e" pro#nostiko# modela i"vedeno# modelnim eksperimentom. + tome i#raju veliku ulo#u kva"ieksperimenti, pose!no t"v. metoda simulacije ije su mo#u(nosti i"u"etne i stalno se pove(avaju ra"vojem raunara. &imulacija je u sutini modelni misaoni eksperiment. /" re"ultata metodolokih istra$ivanja proi"la"i da je !itan uslov pravilno# i uspeno# i"vo*enja modelno# eksperimenta od#ovaraju(e iska"ivanje odnosno predstavljanje modela. -pte je po"nato da se model mo$e iska"ati odnosno predstaviti reima ?usmeno i pisano - ali je pisani o!lik primerenijiA, skicama i crte$ima, emama, snimcima ?%oto#ra%skim i %ilmskimA, kartama, maketama, repre"entativnim proi"vodima i ra"nim, specijalno i"ra*enim sim!olima odnosno sim!olima nauno# je"ika. + drutvenim naukama nisu uo!iajeni, a esto nisu ni mo#u(i o!lici materijalno# predstavljanja. E!o# to#a je !itan uslov "a kori(enje modelovanja, modela i modalno# eksperimenta %ormiranje standardnih termina i pojmova, "nakova i sim!ola naunoteorijsko# %onda koji (e sadr$avati od#ovaraju(e postulativne i aksiomati"ovane postavke i pravila postavljanja i kori(enja modela i modelno# eksperimenta. + tom smislu !itne su dve #rupe pravila. )rvu #rupu ine pravila komunika!ilnosti i realistinosti modela, koja o!e"!e*uju to istinitije, to
>77

vernije i potpunije predstavlajnje predmeta modelovanja modela. ., dru#a #rupa pravila odnosi se na uva$avanje o#ranienosti optenaune metode modelovanja, pa time i modelno# eksperimenta. -snovu o#ranienosti ini to to je svaki model samo predstavljanje odre*eno# prolo#, aktuelno# ili mo#u(e# realiteta na osnovu nae# "nanja o njemu. 8a o#ranienost se i"ra$ava kao pojednostavljenost i parcijalnost modela i kao nje#ovo relativno i o#ranieno va$enje. + tom smislu svaki model je samo o!lik i sredstvo sa"nanja verovatne istinitosti i prete$no# va$enja. + procesu nauno# rada evidentni su kvantitativni pristupi i kvantitativne metode istra$ivanja, kao i ra"novrsni matematiki i ekonomski modeli itd. 0a"matranja celishodnosti i mo#u(nosti primene kvantitativnih metoda "ahteva od#ovor na nekoliko prethodnih pitanja: da li je mo#u(e u drutvenim naukama koristiti matematike modele= Goliko je i kako mo#u(e kori(enje metode modelovanja, tj. strukturalno-%unkcionalnih ki!ernetskih i matematikih modela= 5a li je i koliko mo#u(e i"vriti tipi"aciju deluju(ih i dru#ih inilaca ?D%aktora doprinosaD i D%aktora konti#encijaDA, odnosno konstatovanja sta!ilnih orijentacionih vrednosti i stereotipa miljenja i ponaanja= /, jedno moralno pitanje: da li je ra"vijanje metoda operacionalnih istra$ivanja moralno prihvatljivo, tj. koliko je ra"vijanje ovih metoda istovremeno ra"vijanje manipulacije ljudima= a kraju, ako se ve( sva ta pitanja postavljaju, "ato se sve to ini kro" ra"matranje operacionalnih istra$ivanja= -pravdanost i slo$enost pitanja ne mo$e se poricati. jima se sto#a mora pristupiti pola"e(i od slede(ih osnovnih stanovita: prvo, sve, pa i drutvene nauke su, pre sve#a, ra"vojni misaono-praktini procesi. &to#a nijedan stav, istinit u vreme kada je nastao onoliko koliko je to tadanje ukupno nauno sa"nanje do"voljavalo, ne mo$e se smatrati veitom i nepromenjivom istinom. 'o#u(nosti kori(enja matematike matematikih metoda, prema tome, uslovljene su ra"vojem matematike i ra"vojem drutvenih nauka. -ptenauna statistika metoda se ve( du#o upotre!ljava u drutvenim naukama, a to o!jektivno podra"umeva i upotre!u od#ovaraju(ih matematikih metoda. + njima va$e odre*eni "akoni i pravilnosti, mo#u se utvr*ivati u"rono-posledini odnosi, prave se naune pro#no"e. &ve to #ovori u prilo# stavu, da je pitanje Dda li je mo#u(e koristiti matematike metodeD preva"i*eno i da #a tre!a pre%ormulisati u pitanje: Dkako i koliko te metode mo$emo koristitiD. -i#ledno je da su tri !itna momenta determinisala istinske mo#u(nosti kori(enja tih metoda. )rvi je: neponovljivi totalitet svako# oveka i svako# dela nje#ovo# $ivota, kao i svake ljudske "ajednice, odnosno or#ani"acije to ih ini pose!no nepodesnim "a primenu matematikih metoda. Hovek je racionalan i emotivan, a spre#e u kojima uestvuje racio mo#u se javiti i javljaju se u #otovo neo#ranienom !roju varijanata. )osledica to#a je #otovo neo#ranien !roj situacija u kojima se ovek nala"i i ponaanja kojima te spre#e mani%estuje. )a ipak, iako i"me*u svih pojedinaca i ljudskih "ajednica postoji i"ra"ita ra"lika, i"me*u njih postoji i i"ra"ita slinost i podudarnost. / u drutvenim naukama to "ajedniko i slino nije naroito teko konstatovati, kao ni ono ra"liito, pose!no i lino. 5ru#o, to je ra"vijenost nauke. auna sa"nanja o "akonima i pravilnostima kretanja procesa i ponaanja ljudi kao pose!na savremena nauna sa"nanja relativno su nova i oskudna, ali su empirijski-iskustveno mno#o puta do$ivljavana i proverena, te se mo#u sistemati"ovati i standardi"ovati u o!lastima !itno#, uo!iajeno# i naje(e#. 8re(e, to su ra"voj i mo#u(nost raunara. 0aunari sa svojim mo#u(nostima, mnotvo inilaca pojava i procesa ine "natno manje "astrauju(im, a mo#u(nosti variranja njihovih ve"a i odnosa neuporedivo ve(im. 5akle, doli smo do stava da sve

>79

to se mo$e meriti mo$e !iti i predmet matematike o!rade. .li, mo#u li se i kako meriti ose(anja, motivacije, doslednost= /li se to samo procenjuje= / ta je sa vrednostima= -d#ovor je jednostavniji ne#o to se o!ino misli. e meri se sve podjednako, istim merilom, istim postupkom i istom preci"no(u. Gvantitet nee#a se preci"no utvr*uje, nee#a procenjuje, slu$e(i se odre*enim kriterijumima i merilima, nee#a se ocenjuje - tako*e ne proi"voljno iako ne e#"aktno, a neto se samo jednostavno tvrdi. 5akle, ra"liite pojave, ra"liiti inioci, svojstva itd. 'atematike metode se mo#u, u principu, adekvatno primeniti na od#ovaraju(a podruja. 'etoda modelovanja jedna je od %undamentalnih optenaunih metoda u drutvenim naukama i praksi. Ea drutvenu nauku mo$e se, u" i"vesna preterivanja, tvrditi da je sa"najni, epistemoloki sistem sa#lasnih modela, idealnih tipova ra"umevanja ?u$ivljavanjaA, o!janjenja, komparacija i analo#ija pove"anih sa praksom. /"uavanje !rojnih istra$ivanja, istra$ivakih projekata, kori(enih operativnih metoda i tehnika, instrumenata i o!rade i pre"entacije podataka, upu(uje nas na "akljuak da je u svim ostvarenim projektima empirijskih istra$ivanja metoda modelovanja !ila kori(ena - manje ili vie korektno - ak i kada autori nisu eksplicitno saoptavali svoje opredeljenje "a njeno kori(enje. Hime su se rukovodili u ovom asu se ne mo$e re(i, ali je si#urno da je priroda predmeta takva da "ahteva primenu metode modelovanja u svim teorijskim empirijskim istra$ivanjima, pa ak i u orijentacionim. 5va "naajna momenta pored navedenih, odluuju(e doprinose da metoda modelovanja !ude kori(ena u svim istra$ivanjima. )rvo, naunim istra$ivanjima, na ovom nivou ra"voja drutva, nu$no se pristupa pola"e(i od ve( postoje(ih naunih sa"nanja koncentrisanih u naunom %ondu ili, ako takvih sa"nanja nema o konkretnom predmetu istra$ivanja, pola"i se od iskustvenih i dru#ih sa"nanja koja su steena, kvali%ikovana i veri%ikovana kako naunom osnovom u#ra*enom u o!ra"ovanje istra$ivaa, tako i praksom. / u situacijama u kojima je nauni %ond o predmetu istra$ivanja krajnje siromaan ili #a #otovo i nema, postoji sa"nanje o irem drutvenom pro!lemu iji je inilac i konkretan predmet istra$ivanja. o, neophodno je na#lasiti da ne tre!a u naunom %ondu uvek tra$iti eksplicitno datu osnovu "a primenu metode modelovanja. He(e je situacija da je osnova sadr$ana u naunom %ondu, ali je tre!a konstituisati ostvarivanjem nu$no# lo#iko-sa"najno# procesa uspostavljanjem potre!nih ve"a i"me*u primene paradi#me, teorije i opte metode, nauno# %onda, predmeta istra$ivanja i primenom osnovnih pose!nih metoda - pose!no kom!inacijom anali"e i sinte"e, dedukcije i indukcije. 5ru#o, projekt istra$ivanja nu$no podra"umeva i i"ra$ava odre*eni teorijski model o predmetu istra$ivanja. -n je, nu$no, konkreti"ovan iska" o lo#iko-sa"najnoj materiji, ve"ama, odnosima, tokovima miljenja, sistemu i"vedenom i" nauno# i iskustveno# %onda sa"nanja ?i, nei"!e$no, i i" ima#inacije !e" koje pravo# istra$ivanja nemaA i usmereno# na sticanje novo# sa"nanja. 8aj sistem spo"nato# pomenuta svojstva naroito i"ra$ava u delovima projekta kao to su odre*enje predmeta, hipote"e sa indikatorima a i instrumentarij istra$ivanja. )ola"e(i od injenice da je po#led na svet u odre*enoj meri konstituisan i ra"vijen model ?makar konceptualnoA, taj model se prenosi primenom osnovnih pose!nih metoda, u predmet, hipote"e i instrumentarij istra$ivanja. aje(e kom!inacije kori(enja metoda modelovanja su: metoda modelovanja je osnovna i okvirna, a statistika metoda, sa statistikim i matematikim postupcima, koristi se u skladu sa potre!ama metode modelovanja, dru#a esta

>7:

kom!inacija, naroito u deskriptivnim istra$ivanjima, jeste ravnopravna upotre!a i pro$imanje metode modelovanja i statistike metode. + o!a sluaja u osnovi im je hipotetiko-deduktivna metoda. + eksploratornim orijentacionim, a i u "natnom !roju akcionih istra$ivanja, metoda modelovanja i statistika metoda imaju slede(e konstrukcije kori(enja: metoda modelovanja - model pretpostavljeno#, mo#u(e# u nacrtu naune "amisli, statistika metoda - podaci o stvarnosti, statistika metoda matematike metode - statistiki i matematiki modeli u sre*ivanju i o!radi podataka, metoda modelovanja - i"vo*enja "akljuaka na osnovu podataka kao konstituisanje modela - interpretacija, saoptavanje o!likovano# istra$ivako# sa"nanja. 'etoda modelovanja, primenjena u jednom projektu empirijsko# istra$ivanja ne podra"umeva nu$no samo jedan model, niti "ahteva da taj model !ude striktno, preci"no i monolitno do kraja ra"vijen. aprotiv, predmet istra$ivanja do"voljava, a veoma esto i "ahteva i"#ra*ivanje vie modela unutar isto# projekta, !ilo da se radi o intra, !ilo interdisciplinarnim istra$ivanjima. <to je predmet slo$eniji, to se vie nje#ovih aspekata o!uhvata, to je "ahtev "a %ormiranjem vie modela i"ra"itiji. -vo je naroito oi#ledno u sluajevima u kojima postoji jedan #eneralni projekt i vie potprojekata koji se !ave ra"liitim komponentama predmeta istra$ivanja. 0aspolo$ivi re"ultati istra$ivanja prakse kori(enja metode modelovanja do"voljavaju da se "akljui da je u empirijskim istra$ivanjima u ovoj o!lasti dominantno kori(enje slo$eno# modela koji je situiran, po pravilu, na jedan od slede(ih naina: prvo, #lo!alni model ?model ukupno# predmeta istra$ivanjaA, sa"najni okvir je konkreti"ovan DpodmodelimaD tj. modelima inilaca predmeta, i celishodno je da !ude etvorostepeno ra"vijen: najvii stepen - opti model pro!lema, slede(i ni$i, dru#i stepen - model predmeta koji od#ovara i #eneralnoj hipote"i, tre(i stepen - modeli se#mentiranih inilaca predmeta koji od#ovaraju i pose!nim hipote"ama, etvrti stepen - modeli elementarnih inilaca predmeta - koji od#ovaraju i pojedinanim hipote"ama sa indikatorima. + sutini to je jedan koherentan i ra"ra*en model - sistem. 5ru#a situacija je kada je hetero#enost i slo$enost predmeta takva da je celishodno raditi ne"avisne modele koji, svaki "a se!e, mo#u opstati kao pose!na i dovoljna u$a celina, ali su te pose!ne celine pove"ane lo#iko-sa"najnim procesima i ciljevima u iru celinu. 8akve situacije se javljaju u #otovo svim sluajevima istra$ivanja, "ato to predmet "ahteva pose!ne modele "a pojedine %a"e i "a pojedine nje#ove aspekte. &tatini modeli se mo#u primeniti na svaki predmet istra$ivanja - ukljuuju(i i istra$ivanje ra"voja, ali je njihova upotre!ljivost i %unkcionalnost uslovljena !o#atstvom nauno# %onda sa"nanjima o predmetu istra$ivanja i o#raniena prirodom predmeta. a primer, statini model mo#u( je kao inicijalna situacija "a merenje promena u odre*enom vremenskom periodu - pri emu je re o t"v. realnom modelu. -#ranienost mo#u(nosti ovakvih modela je i"ra"ita naroito u lon#itudinalnim i #enetikim istra$ivanjima, koja se retko mo#u "adovoljiti deskripcijom i kod kojih nikako nije dovoljno snimiti stanje, ve( je neophodno pratiti proces ra"voja pojave, utvr*ivati u"rono-posledine ve"e i odnose i"me*u ra"liitih inilaca kretanja, uslova u kojima se pojava ostvaruje itd. 5inamiki model je sto#a neophodan. Ea ra"liku od statino#, dinamiki model predvi*a i omo#u(uje sopstvenu trans%ormaciju, u skladu sa tendencijama uoenim u stvarnosti i" koje se i"vodi. o, mo#u(e je da nauni %ond
>97

ne raspola$e dovoljnim sa"nanjima potre!nim da se model i"vede i" realnosti mo#u(e je da je pojava nova. + takvim situacijama model je nu$no dinamian - on nu$no sadr$i inioce vremena i prostora i promena o!lika ?to je najuoljivijeA, sadr$ine i sutine ?to je najmanje oi#lednoA, to i"ra$ava kako dinamikim varijantama inilaca modela, tako i varijantama relacije i"me*u njih u vremenu i prostoru. 5inamiki model, sto#a, nu$no odre*uje ?sadr$iA #ranine take kvaliteta, koje do"voljavaju da se uoe momenat i svojstvo promene koja nastupa. 'o$e se smatrati da je konstrukcija i reali"acija i dinamiko# modela laka u interpretaciji podataka i %ormiranju "akljuaka ne#o u dru#im delovima projekta empirijsko# istra$ivanja. Kipote"e do"voljavaju i"ra$avanje svojstava dinamiko# modela, po#otovo ako su pojedinane hipote"e dovoljno detaljne i opremljene indikatorima "a ra"liite ra"vojne varijante, dok se u predmetu ovaj model i"ra$ava prete$no kro" nje#ovo teorijsko odre*enje. Eatvoreni ili potpuni, dovreni model od#ovara statistikom modelu. -n je, po pravilu, ra"vijen tako da su mo#u(e varijacije realne pojave do tanina o!uhva(ene operacionalnim odre*enjem predmeta, hipote"ama i instrumentarijom, te se dopune modela ne mo#u vriti u ra"liitim %a"ama istra$ivanja. -vaj model nu$no podra"umeva: da o samoj pojavi postoji veoma !o#at %ond nauno# sa"nanja i veoma ra"vijen i veri%ikovan metod istra$ivanja, da istra$ivanje ima veri%ikatorni karakter, da kao nauni cilj ima naunu deskripciju predmeta istra$ivanja, da predmet istra$ivanja !ude to jednostavniji, da predmet istra$ivanja !ude dato stanje. -vaj model se mo$e koristiti naroito u istra$ivanju odnosa stvarnosti i normativno ili o%icijelno vrednosno datih struktura i korpusa sistema kao to su or#ani"ovanje institucionalnosti i sl. -tvoreni modeli, nasuprot "atvorenim, podra"umevaju u toku istra$ivanja u#ra*ivanje i novih komponenata u model. -ni mo#u !iti statiki - naroito kada se radi o naunoj deskripciji nove nepo"nate pojave u odre*enoj situaciji, ali su dinamiki modeli nu$no otvoreni. -tvorenost modela reali"uje se manje i"ra"ito kro" odre*enje predmeta istra$ivanja, "natno vie kro" hipote"e, a konkreti"uje se kro" instrumentarij, o!radu i interpretaciju podataka i "akljuaka. /stra$ivanja sa naunim ciljem koji podra"umeva vii stepen nauno# sa"nanja i iji je karakter heuristiki, "ahteva otvorene modele. 'o$e se ak utvrditi da ve(i stepen heuristinosti "ahteva i ve(u otvorenost modela. Gruti ili vrsti model od#ovara, po pravilu, statinom i "atvorenom modelu, ali nije nu$no statian i "atvoren. aime, pod krutim ili vrstim modelom podra"umevamo model slede(ih svojstava: svi inioci ili prete$an !roj inilaca su jedno"nani, njihova pove"anost je takva da #u!itak jedno# inioca u"rokuje raspad modela, model je primenljiv samo "a odre*eno stanje. )o pravilu, kruti ili vrsti model, veoma ra"vijenih odre*enja ?upravo "!o# jedno"nanostiA ne mo$e !iti primenjen na veoma slo$ene predmete istra$ivanja. -ni su, kada su istra$ivanja heuristiko# karaktera, po#odniji "a ne#ativne "akljuke ?otkrivanje Dta nijeDA ne#o "a po"itivne "akljuke. Mlastini modeli su "natno slo$eniji, iako manje detaljno ra"vijeni. -ni se, po pravilu, koriste u istra$ivanju veoma slo$enih procesa, i to vie sutine i sadr$ine tih procesa, a manje njihovih o!lika. &to#a je mo#u( i #u!itak, trans%ormacija ili

>9>

ukljuivanje novo# jedno# ili vie inilaca, a da model ipak %unkcionie. -vakvi modeli su nu$ni kada se istra$uju odnosi, a pose!no procesi i odnosi i, naroito, kada se pola"i od modela idealno# ?"adatko# standaradima i dru#im normamaA ka modelu realno#. + dosadanjem i"la#anju vremenska dimen"ija istra$ivanja, pose!no predmeta istra$ivanja, e(e je pominjana kao "naajan %aktor modelovanja. &matramo da je dimen"ija vremena toliko "naajna da je potre!no usvojiti kao kriterijum klasi%ikacije modela. 8ako mo$emo ra"likovati jo tri tipa modela: retro#4e&tivni8 #avre'eni =te&u i>8 i 4ro/no#ti$&i. Retro#4e&tivni 'odel !io !i onaj koji se, pola"e(i od savremene situacije, raspolo$ivo# %onda nauno# sa"nanja i podataka, !avi misaonom rekonstrukcijom prolih situacija. /"#leda da nije neophodno na#laavati da je ovaj tip modela prvenstveno po#odan "a istra$ivanje stavova - ocena o proteklim do#a*ajima, "nanja, memorije i sl. kao i "a istra$ivanje ciljeva, planova, pro#rama i sl. koji su, tako*e, i deo stvarnosti i sadanjosti. A&tuelni 'odeli su modeli ?misaone konstrukcije savremeno# stanja de%inisano# vremenom i prostoromA koji se tiu savremeno# "!ivanja, savremene realnosti. Gao to mu i na"iv ka$e, 4ro/no#ti$&i je 'odel onaj iji je predmet "amiljanja, predvi*ena, !li$a ili dalja !udu(nost stvarnosti ili jedno# njeno# dela. 5osadanja istra$ivaka praksa poka"uje da su veoma retki DistiD modeli !ilo ko# od ova tri tipa. aje(e se javljaju kom!inacije - to naroito dola"i do i"ra$aja u interpretaciji, odnosno u o!janjenju i "akljuivanju. Ea nauni rad od "naaja je unutranji opti sadr$aj predmeta modela kao kriterijuma klasi%ikacije. a osnovu pomenuto# kriterijuma ra"likujemo: vredno#ne8 nor'ativne8 i #tvarne 'odele. 'o$e se osporiti da je ovo ve( o!uhva(eno tipovima idealnih i realnih modela, ve( de%inisano kao modeli pose!nih vrsta, i to je teko osporiti. .li, ipak, ovde navedeni tipovi modela su nauna konkreti"acija optih vrsta modela. Bredno#ni 'odeli su oni koji su neposredno i"vedeni i" sistema vrednosti, ciljeva, naela, principa, itd. 8o je, %i#urativno reeno, model Dtre!anjaD. Nor'ativni 'odeli su i"vedeni i" pravnih i dru#ih normi, ije je potovanje #arantovano odre*enom i utvr*enom or#ani"ovanom i sistematskom sankcijom. Realni ili #tvarni 'odeli su i"vedeni neposredno i" drutveno# odnosno or#ani"acijsko# delanja - i" or#ani"acione realnosti. -ni pri tom, ne iskljuuju vrednosno i normativno sto#a to je to speci%ina komponenta or#ani"acione realnosti i stavova. 'e*utim, model se u ovom sluaju prema vrednosnom i normativnom ne odnosi kao prema orijentacionom i "adatom, kao prema neemu to Dtre!aD ili DmoraD, ve( kao prema neemu i to DjesteD i to DdelujeD, to je realno - aktivno. )rema empirijskim iskustvima ova tri modela su, ini se, i"u"etno "naajna i veoma esto kori(ena u ra"novrsnim kom!inacijama. ije potre!no na#laavati da svaki pro#ramski akt sadr$i vrednosno-orijentacione, svaki pravni normativne i svaki sistem stvarne elemente modela. -va tri predmetna modela nu$no pro$imaju svaki od napred pomenutih tipova modela.

>92

Gada se pomenu i"vedeni i 4roji!irani 'odeli, na prvi po#led se do!ija utisak da se radi o ponavljanju, da je opet re o retrospektivnom modelu, modelu teku(e# i pro#nostikom modelu. o, to nije tano. /"vedeni modeli su svi oni modeli koji se "asnivaju na naunom %ondu sa"nanja o prolosti, sadanjosti i !udu(nosti. 8o su modeli koji su, po "akonu verovatno(e, vrlo slini realnosti na koju se odnose. asuprot tome, projicirani modeli su lieni takve dimen"ije stvarnosti, oni su vie proi"vod intuicije, te$nji, oekivanja, nadanja i pretpostavki, ne#o proi"vod nauno# sa"nanja. )rojicirani modeli mo#u se odnositi kako na !udu(nost, tako i na prolost i nepo"natu sadanjost. 'ora se na#lasiti da ovaj tip modela spada u najmanje de%inisane, najmanje ra"vijene i najmanje preci"ne, pa sto#a, i najmanje podo!ne "a empirijska istra$ivanja. jihova se osnova mo$e na(i u pro#ramskim dokumentima kao opta naelna odre*enja !udu(nosti ili optih istorijskih ciljeva. ajranjiviji i najvie podlo$an osporavanju je kriterijum internosti modela - i tipovi modela koji su na osnovu to# kriterijuma konstruisani. 'o#u(e je, tako*e, i da njihovo imenovanje nije do!ro i"vreno. .li, ako je i tako, neosporno je da se mo#u opa"iti modeli projekta, postupaka i instrumenata, kontrole, selekcije, klasi%ikacije, ta!eliranja, iska"ivanja, interpretacije i kori(enja podataka - koji su unutranji modeli or#ani"acije istra$ivako# projekta kao koherentno# lo#iko-sa"najno# i akciono# sistema. 8o su, mo#lo !i se re(i, modeli strukture i o!lika projekta i njihovih delova. 8o smo na"vali internim tipom modela. /stovremeno, opa$amo da projekt empirijsko# istra$ivanja nu$no sadr$i i model pojave - predmeta istra$ivanja, dakle, model nee#a to je i"van projekta i ne"avisno od nje#a u stvarnosti, a to je, kao predmet projekta, nje#ova sadr$ina. 'odele pojava - predmeta istra$ivanja na"vali smo eksternim modelima. 8o su modeli sadr$ine. 0a"likovanje ova dva tipa modela postavlja vie pitanja, me*u kojima pose!an "naaj pridajemo slede(em: u kakvoj se spre"i sa dru#im tipovima modela javljaju ova dva modela, i u kakvom se odnosu oni me*uso!no nala"e= / jedan i dru#i model mo#u do(i u spre#u sa !ilo kojim od pomenutih tipova modela. -va dva tipa modela se uvek javljaju istovremeno, me*uso!no su "avisni, i sa dru#im tipovima modela ne mo#u u(i u ne"avisnu spre#u. )ose!no interni modeli - ili modeli o!lika - mo#u postati i eksterni modeli ?projekt empirijsko# istra$ivanja - to ak mo$e !iti nje#ov modelA dok ostali eksterni modeli ?modeli sadr$ineA ne mo#u postati interni modeli. .ko je metoda modelovanja mo#u(a u o!liku ra"vijenih strukturalno%unkcionalnih modela, modela strukture, delatnosti - %unkcija, ve"a i odnosa koji se konstruiu kao idealni i realni, apstraktni i konkretni, "ato ne !i !ili mo#u(i matematiki modeli= <ta je simulacija ako ne matematiki model= .ko je mo#u(e konstruisati va$e(e ra"like, suprotnosti i protivurenosti i iska"ati ih unutar strukture, %unkcija, odnosa i ve"a u %a"ama i etapama procesa, mo#u(e je, u naelu, !ar "a neke o!lasti procesa, konstruisati Dskup limitiraju(ih %aktoraD kao jednu od %undamentalnih kate#orija operacionih istra$ivanja. (i'ula!ija je u metodolo#iji shva(ena na vie naina, ali prete$u sa#lasnosti da je to: o!lik kva"ieksperimenta, o!lik modalno# eksperimenta i i"vanredan rekonstruktivni i pro#nostiki instrument. Ea drutvenu stvarnost simulacija je od i"vanredno# "naaja "ato to je u tim o!lastima neophodno planiranje - dakle, pro#no"a i pra(enje i vrednovanje - dakle, rekonstrukcija. )roces simulacije u" pomo( raunara tee, u principu ovako: 5e%inisanje cilja i svrhe simulacione studije: pro!lem koji tre!a reiti, #ranice sistemBokolina, nivo detaljnosti.
>93

/denti%ikacija sistema. -pis komponenata sistema, interpretacija komponenata, nain rada, ve"a sa okolinom, %ormalni prika" sistema. )rikupljanje podataka o sistemu, anali"a tih podataka. /"#radnja simulaciono# modela. &tvaranje konceptualno# modela koji adekvatno opisuje sistem i omo#u(ava reenje "adato# pro!lema. /"#radnja simulaciono# pro#rama. /"!or pro#ramsko# je"ika ili paketa i stvaranje simulaciono# pro#rama !ilo pisanjem pro#rama, !ilo automatskim #enerisanjem pro#rama na osnovu konceptualno# modela. Jeri%ikacija simulaciono# pro#rama. 8estiranje simulaciono# pro#rama prema postavkama simulaciono# modela. Jrednovanje ?validacijaA simulaciono# modela - ispitivanje da li simulacioni model adekvatno predstavlja stvarni sistem. )laniranje simulacionih eksperimenata i njihovo i"vo*enje - prema usvojenom planu. .nali"a re"ultata eksperimenata - statistika anali"a. Eakljuci i preporuke. )o pravilu, ra"likuju se: aA deter'ini#ti$&i i !A #to7a#ti$&i 'odeli. 4asno je da prednost imaju stohastiki modeli. )redlo# simulacije ovim modelima mo#u !iti ra"vnovrsne akcije, procesi, delatnosti i td. Normiranju matematikih modela mora prethoditi strpljiv rad na evidentiranju, tipolo#i"aciji i standardi"aciji "naenja stereotipa miljenja i ponaanja u standardnim situacijama. )rimera radi, evidentiranjem i standardi"acijom nu$nih inilaca or#ani"aciono# ponaanja mo#u(e je i"#raditi #lo!alne, opte i pose!ne modele stohastiko# tipa ili idealne tipove or#ani"aciono# ponaanja, kao i tipove odstupanja od standarda. auka veoma esto koristi operaciona istra$ivanja iju !it ine matematiki modeli i matematike metode. -peraciona istra$ivanja tre!a shvatiti kao skup matematikih metoda kojima se, po preci"no utvr*enom "adatku, primenom al#oritama ?redosled odre*enih elementarnih lo#iko-matematikih operacijaA i na od#ovaraju(i nain de%inisano# matematiko# modela, dola"i do optimalnih odluka. 8ri su osnovne %a"e rada u operacionim istra$ivanjima: prvu %a"u ini i"rada matematiko# modela predmeta istra$ivanja ?situacije, sistema itd.A, dru#u %a"u ine tri pot%a"e: i"!or al#oritma, i"rada i testiranje pro#rama "a raunar, proraun na osnovu prikupljenih pola"nih podataka, tre(a %a"a se sastoji i" veri%ikacije reenja do ko#a se dolo u dru#oj %a"i. Gro" pomenute tri %a"e dola"i se do etiri tipa odluka: aA deter'ini#ti$&i7, ije je svojstvo da im je verovatno(a jednaka jedinici, tj. potpuna, !A 4ro;a;ili#ti$&i7, ije je svojstvo da njihova rali"acija "avisi od ponaanja okru$enja u kome se sistem nala"i, cA #tati#ti$&i7 koje su sa najmanjim stepenom verovatno(e u ovom redosledu, jer su parametri kojima se slu$imo u njihovom i"raunavanju veliine koje su procenjene, te u se!i mo#u da sadr$e #reku. + primeni matematikih metoda u operacionim istra$ivanjima koriste se tri kljuna pojma: %unkcija cilja ili kriterijum upravljanja,

>94

 skup o#ranienja, matematiki model. )ostoji stav Dda trojka ?N I %unkcija cilja, 1 I limitiraju(i %aktor, tj. skup o#ranienja i ' I matematiki modelA karakterie kompletno odre*eni upravljaki "adatakD. Nunkcija cilja je da poslu$i kao kriterijum kvaliteta upravljanja, iji su poka"atelji protivureni i i"ra$eni kao: vreme i kvalitet, trokovi i e%ikasnost. Oilj je ra"reenje protivurenosti. Oilj se postavlja kao #lo!alni i kao ciljevi ni$ih hijerarhijskih nivoa. + de%inisanju %unkcije cilja ?pa i samo# ciljaA pola"i se naje(e od ver!alno# opisa, da !i se, preko analitiko#, dolo do konano# matematiko# o!lika, "a svaki upravljaki "adatak i "a ukupnu upravljaku odluku pose!no. &kup o#ranienja je skup inilaca i svojstava sistema i okru$enja koji ne#ativno deluju na ostvarivanje cilja. &kup o#ranienja ?limitiraju(ih %aktoraA karakterie ?opredeljujeA #ranice potencijalnih mo#u(nosti odre*eno# sistema. Normiranje skupa o#ranienja ?sistema limitiraju(ih %aktoraA je slo$en "adatak. &kup o#ranienja odre*en je sistemom jednaina ili nejednaina u kojima se nala"e iste nepo"nate komponente dimen"iono# vektora kao i u %unkciji cilja. &kup o#ranienja "amilja se kao skup hiperpovrina ?ravniA dimen"ionalno# prostora kojima je o#ranien domen i" koje# se !ira dimen"ioni vektor koji o!e"!e*uje ekstremne vrednosti ?maksimum i minimumA %unkcija cilja. 8ri su osnovna sluaja koja mo#u nastupiti u skupu o#ranienja: skup o#ranienja mo$e !iti protivurean, to "nai da ne postoji dopustivi plan koji "adovoljava sva o#ranienja ?sve mo#u(e odluke ne mo#u da od#ovore postoje(im o#ranienjimaA, skup o#ranienja nije protivurean, ali domen odre*en skupom o#ranienja neo#ranien je. 'o#u(nost odre*ivanja optimalno# plana postoji ako je %unkcija cilja o#raniena u neo#ranienom domenu, skup o#ranienja nije protivurean i domen nije neo#ranien. .ko %unkcioja cilja nije neo#raniena, postoje sve mo#u(nosti odre*enja optimalno# plana u svim sluajevima. 'atematiki model je ori#inalna sinte"a me*uso!ne "avisnosti promenljivih u sistemu i"ra$ena matematikim je"ikom, a i"vedena i" opisa realno# pro!lema dato# o!inim je"ikom ili podacima kao odra" sistema koji se istra$uje. Gonstrukcija matematiko# modela sastoji se i": de%inisanja %unkcije cilja, de%inisanje skupa o#ranienja i sistemati"ovano# prikupljanja, veri%ikovanja i sre*ivanja potre!nih pola"nih podataka, ime %ormira jednu ili vie varijanti modela kojima, posredstvom %unkcija cilja i skupa o#ranienja odra$ava ve"u i"me*u promenljivih veliina procesa koji se $eli optimi"irati. -peraciona istra$ivanja i kori(enje matematikih modela podra"umevaju do!ro po"navanje kako predmeta istra$ivanja, tako i matematike i matematikih metoda, kao i ki!ernetike. &to#a o nekim !itnim i naje(e kori(enim metodama dajemo samo kratku in%ormaciju. 'e*u najvie kori(ene i najra"vijenije spada linearno 4ro/ra'iranje koje se koristi "a i"nala$enje minimuma ili maksimuma linearnim ve"ama. + tome se koriste tri kate#orije %aktora: ula"ni %aktori, tj. %aktori koje !ismo mo#li na"vati iniocima uslova u kojima sistem deluje,
>95

 strukturalni %aktori ili inioci koji karakteriu strukturu i %unkciju sistema, i"la"ni %aktori ili inioci re"ultata delanja - aktivnosti sistema. Eadatak linearno# pro#ramiranja je da u ni"u mo#u(ih i"na*e najpovoljniju kom!inaciju. / pored postojanja elektronskih raunara i #otovih pro#rama, suoavamo se sa "natnim teko(ama u"rokovanim: nepo"navanjem naina %ormulisanja od#ovaraju(ih matematikih modela u o!lasti istra$ivanja procesa, nera"vijeno(u i nede%inisano(u parametara i koe%icijenata u ovoj o!lasti, neophodnih "a %ormulisanje matematikih modela. Normiranje matematikih modela omo#u(ava modalni eksperiment odnosno simulaciju. &a linearnim pro#ramiranjem u uskoj je ve"i 'etod teorije i/ara pose!no podo!an "a istra$ivanje kon%likata, pa, shodno tome, i istra$ivanje odre*enih procesa. -sim linearno# pro#ramiranja, po"nate su dru#e metode kao to su: nelinearno 4ro/ra'iranje8 dina'i$&o 4ro/ra'iranje ?koje se koristi "a optimalno planiranje vieetapnih procesa, %ormiranjem matematikih modela "a svaki ra"matrani proces pose!noA, 'etoda o4ti'alno/ re"erviranja8 7euri#ti$&o 4ro/ra'iranje8 teorija i/ara8 're@no 4laniranje i u4ravljanje8 redovi $e&anja8 u4ravljanje "ali7a'a . &a stanovita potre!a istra$ivanja procesa od pose!no# su interesa teorija i/ara8 're@no 4laniranje i u4ravljanje8 7euri#ti$&o 4ro/ra'iranje i8 ne<to 'anje8 redovi $e&anja. Teorija i/ara se prvenstveno !avi istra$ivanjima kon%liktnih situacija sa anta#onistikim interesima ili konkurentskim odnosima. -snovni stav je da se u toj situaciji ostvaruje odnos suko!a dva ili vie uesnika od kojih svaki od njih ima odre*ene prednosti i uticaj na ishod situacije. 8ako svaki od uesnika ima in%ormaciju o se!i i svojoj situaciji i ponaa se prema in%ormacijama o protivniku. + toku procesa situacija i in%ormacije se menjaju. 1o#ika osnova je da: svaki uesnik postupi u skladu sa svojim ciljem, da se ponaa po nekim pravilima i#re, da se to ini na odre*eni nain kojim svesno utie na tok i#re. 5va su osnovna naina kori(enja teorije i#ara: prvo, to su matrine i#re i, dru#o, di%erencijalne i#re. Mre@no 4laniranje "asniva se na stro#om ra"dvajanju anali"e strukture od anali"e vremena. )od strukturom se podra"umeva u ovom sluaju lo#iki redosled i me*u"avisnost delanja, %unkcija, radnji itd. u toku i"vrenja odre*ene reali"acije. +smereno je na prouavanje poetka i "avretka pojedinih aktivnosti, re"ervi vremena itd. )rojekt istra$ivanja, naroito plan reali"acije istra$ivanja primer je mre$no# planiranja. ?euri#ti$&o 4ro/ra'iranje "asnovano je na principu #ra*enja slo$enih istina na osnovu elementarnih istina. Nundamentalna pretpostavka heuristiko# pro#ramiranja je da ukoliko je neto uspevalo u prolosti tre!a, pokuati jo jednom. 8o je opredeljenje "a %avori"ovanje pravca koji se u prolosti poka"ao naj!oljim, u" i"!e#avanje puteva "a koje se mo$e tvrditi da su nepo#odni. & o!"irom na kumulirano iskustvo or#ani"acione prakse, i"#leda da je ova metoda najlaka "a primenu u istra$ivanju or#ani"acionih procesa. Redovi $e&anja !a"irani su jednostavno na koncepciji o#ranienja propusne mo(i sistema to je iskustveno lako opa"ivo. 'odel redova ekanja naje(e je %ormiran od slede(ih delova: pristi"anje - red ekanja - sistem uslu#a - odla"ak odnosno uestalost pristi"anja - ponaanja jedinke u redu ekanja - uestalost vremena uslu$ivanja jedinki. -va metoda ima "natne mo#u(nosti primene u istra$ivanju procesa optenja u !ilo kom sistemu.

>96

/n%ormativan prika" elementarnih stavova o operacionim istra$ivanjima tre!a shvatiti samo kao pokretanje pitanja njihovo# kori(enja u naunom radu.

1.1.5. A2(IOMAT(2A METODA /" istorije metodolo#ije proi"la"i da aksiomatska metoda spada, po vremenu svo# nastanka, u veoma stare metode. -na potie i" vremena .ristotela, i u njenoj osnovi su deduktivna osnova metoda, principi i procedure deduktivno# "akljuivanja. 'etodoloka literatura ka$e da aksiomatska metoda jeste metoda koja se po svojim !itnim odred!ama ra"likuje od dru#ih emtoda i mo$e se, kao pose!nost, identi%ikovati. ., !itno svojstvo predmeta aksiomatsko# metoda jeste nadiskustvenost. aime, aksiomatska metoda sastoji se u: Dpostavljanju i primeni aksioma u derivacijama rauna stavova i rauna predikata...D , u postavljanju odnosno u i"!oru aksioma jedno# lo#iko# ili pose!no# nauno# ?aritmetiko#A sistema, postavljanju de%inicija koje u sistemu i#raju ulo#u osnovnih istina sistema i aksioma, i u i"vo*enju svih dru#ih stavova to# sistema i" osnovnih i nje#ovih stavova, tj. i" aksioma i de%inicija osnovnih lo#ikih stavovaD. .ksiomatska metoda je nei"!e$no pove"ana sa hipotetiko - deduktivnom u procesima 4o#tavljanja aksioma, a aksiomi nisu i ne mo#u !iti !ilo koji dedeukovani stavovi, ve( !itni, osnovni, sa nu$nim stepenom istinitosti, "asnovani na re"ultatima hipotetiko-deduktivne metode, i ona, pola"e(i od aksioma, #radi aksiomatske sisteme u kojima aksiomi imaju svoju aksiomatsku ulo#u ako "adovoljavaju odre*ena pravila. &vaki aksiomatski sistem ima svoju strukturu, odnosno svoje sastavne delove. 8ome se mo$e pristupiti na dva naina: 4rvi je konstatovanje da jedan aksiomski sistem nu$no sadr$i nu$ne aksiome, teoreme i dru#e stavove i"vedene i" aksioma odnosno sa#lasne sa aksiomima, kao to su to teorije i hipote"e, dru/i, slo$eniji koji navodi: .. 4ravila for'a!ija o#novni7 i#tina #i#te'aI *. #a'e a&#io'e odre9eno/ a&#io'#&o/ #i#te'aI 1. 4ravila tran#for'i#anja #tavova8 i 5. 4ravila a&#io'ati"a!ije i for'ali"a!ije. .ksiomatski sistemi su u osnovi "asnivanja itavih naunih sistema, naroito lo#ike i matematike, i nekih njihovih disciplina. + naunom sistemu "asnovanom na aksiomatskom sistemu postoje osnovni Dprimitivni pojmoviD koji su implicitno de%inisani aksiomima sistema. 8akvi su pojmovi, npr. DpredmetD, DstvarD, Dodred!aD, DstavD, itd. apominjemo da u okviru ra"nih po#otovu DdeskriptivnihD, DrealnihD, DempirijskihD nauka postoje de%inicije po!rojanih pojmova. + aksiomatskom sistemu mo#u postojati i nespeci%ikovani sim!oli, kao to je to u matematici. + lo#ici su to lo#ike konstante. )ravila %ormacije aksioma utvr*uju elemente jedno# aksiomatsko# sistema. )riroda aksiomatsko# sistema, naroito lo#iko#, uslovljena je !rojem osnovnih sa"najnih vrednosti koji se pri"naju, lo#ikim konstantama i njihovim shvatanjima i vredno(u lo#ikih %unkcija. /"!or ?postavljanjeA aksioma "avisi od lo#iko# sistema u okviru ko#a se uspostavlja i od o!lika i najvie# stepena stvarno# ljudsko# "nanja.

>97

)o"nati aksiomi i aksiomski sistemi otkriveni su kao istine postoje(e# ljudsko# sa"nanja. &vaki valjan aksiomski sistem mora da ispuni tri o!ave"na pravila: pravilo &o'4letno#ti koje podra"umeva da na osnovu to# sistema moraju da !udu i"vodljive i proverljive sve teoreme to# sistema, pravilo ne"avi#no#ti a&#io'a, koje "ahteva da nijedan aksiom ne sme !iti i"vodljiv i" dru#ih aksioma isto# sistema, pravilo &on"i#tentno#ti, to "ahteva da svi aksiomi to# aksiomatsko# sistema ine lo#iki koherentan i jedinstven sistem. 5e%inicije osnovnih pojmova navedenih pravila ?kon"istentnosti i kompletnostiA su u %unkciji o!e"!e*ivanja valjanosti aksiomatsko# sistema, i one #lase "a: / de%iniciju &on"i#tentno#ti: .. a&#io'#&i #i#te' je &on"i#tentan a&o je u nje'u i"vodljiva lo/i$&a for'ula &oja je tautolo/ijaI *. a&#io'#&i #i#te' je &on"i#tentan a&o u nje'u nije 'o/u e i#tovre'eno i"ve#ti dve 4rotivre$ne for'uleI 1. &on"i#tentan je #i#te' a&o i'a lo/i$&e for'ule &oje u to' #i#te'u ni#u i"vodljive8 i // "a de%iniciju &o'4letno#ti: .. #i#te' je &o'4letan a&o i" dodavanja ne&o/ a&#io'a #ledi i"vodljivo#t #tavova &oji ni#u lo/i$&e i#tine to/ #i#te'aI .. &o'4letan je #i#te' i a&o nje/ovo 4ro<irivanje vodi i"vodljivo#ti 4rotivre$ni7 for'ulaI *. &o'4letan je i a&o 4ro<irenje #i#te'a vodi i"vo9enju 4roi"voljni7 for'ula. + i"#radnji aksiomskih sistema i rauna stavova ima va$nu ulo#u derivacija stavova primenom pravila: >. jednoo!ra"ne "amene, 2. "amene po de%iniciji, 3. detamana, i 4. prikljuivanja. 5osadanje i"la#anje prvenstveno se odnosilo i "asnivalo se na sa"nanjima o primeni aksiomatske metode u o!lastima lo#ike i matematike, kao i u nekim o!lastima %i"ike. -tuda opravdano pitanje da li je, kako i koliko ova metoda primenjiva u drutvenim naukama= a osnovu njeno# tretiranja kao optenaune metode, sledi "akljuak da je ona primenljiva manje@vie i u svim naukama. aime, primena aksiomatske metode posredstvom dru#ih optenaunih metoda, a naroito preko statistike i metode modelovanja je evidentno. eposredna primena pove"ana je sa rasprostranjeno(u primene #enerali"acije i apstrakcije, kao i sa ra"vijeno(u metoda veri%ikacije, otkrivanja naunih "akona, naunih o!janjenja i naunih ?optihA teorija, ali i najvie sa postojanjem aksioma. ., s o!"irom na injenicu da je aksiomatska metoda Dnajsavremeniji o!lik metode %ormali"acijeD njena neposrednija primena "avisi od ispoljavanja determini"ma i u"rono-posledinih odnosa i odnosa uslova i odi#ravanja procesa u datim uslovima, pose!no u odnosima i okvirima Dnu$nihD i DdovoljnihD uslova, to omo#u(ava nauna otkrivanja i o!janjenja.

>99

1.1.6. 2OMPARATIBNA METODA + metodolokoj literaturi o komparativnoj metodi prisutni su protivreni stavovi, koje se i"ra$avaju kro" na"ive koji joj se pridaju, shvatanje njeno# predmeta i cilja, mo#u(nosti i doprinosa, sve do ne#iranja nejno# postojanja. 8ako se ona na"iva uporednom ?pored!enomA, istorijsko - komparativnom, i" njeno# na"iva #u!i se re metoda i navodi se kao uporedno istra$ivanje. 0a"like u na"ivima imaju svoju osnovu u odre*ivanju komparativne metode. esporno je da je komparacija - pore*enje sastavni deo svako# miljenja. 4ednostavno, nije mo#u(e o%ormiti pojam, stav, sud !e" komparacije i nije !e" nje mo#u( nijedan o!lik "akljuivanja, doka"ivanja ili opovr#avanja. Je( poetak miljenja - opa$anja kao ralikovanje nee# od ostalo# podra"umeva pore*enje odreda!a i na osnovu ra"lika, slinosti i identinosti konstatovanje da DtoD jeste DtoD, podra"umeva analo#iju i pore*enje. )roduktivan "akljuak tako*e je "asnovan na pore*enju. &a"navanje nepo"nato# posredstvom po"nato# tako*e u se!e ukljuuje komparaciju. Enai: pore*enje, komparacija jeste inilac procesa miljenja i sa"nanja @ to je metoda sa"nanja. Pred'et i#tra@ivanja &o'4arativna 'etode #u identi$no#ti8 #li$no#ti i ra"li&e 4ojava i 4ro!e#a. &amo upore*ivanjem ?dva primerka iste pojave, dve istorodne ili ra"norodne pojave, dva procesa u prolosti, sadanjosti i !udu(nosti, na jednom ili vie de%inisanih prostoraA mo$emo utvrditi da li su identini, slini odnosno ra"liiti i u emu. /sto se odnosi na upre*ivanje procesa sa ve( utvr*enim standardima. 'e*utim, nu$no je praviti ra"liku i"me*u identinosti, slinosti i ra"lika. /" nala"a metodolo#a proi"la"i da je pitanje identi$no#ti3neidenti$no#ti manje slo$eno od ostalih pitanja. -vo "!o# to#a to se ono prvenstveno tie sutine i kvaliteta, a mo$e se ticati i sadr$ine, o!lika i kvantiteta. Eato tre!a ra"likovati totalnu8 4ot4unu identi$no#t #vi7 $inila!a !eline i !elina &ao ta&vi7 i 4ar!ijalnu identi$no#t &oja #e odno#i #a'o na odre9ene delove8 $inio!e8 #voj#tva8 odno#e8 4ro'ene itd. )rema tim istim nala"ima daleko su ve(i pro!lemi sa utvr*ivanjem #li$no#ti i ra"li&a. )rvi pro!lem je de%inisanje slinosti i de%inisanje ra"lika. + osnovi ovih de%inicija nala"i se odsustvo identiteta, ali ovako ne#ativno odre*enje ne reava pro!lem. 5a li to odsustvo identiteta mo$e da "nai odsustvo nekih sutnskih odreda!a= /li je re samo o kvantitativnom, o nejednakim veliinama i nejednakim %ormama= + stvarnosti postoji mnotvo procesa ije su sutinske odred!e relativno sta!ilne, a inioci sadr$aja, %orme i o!ima su ra"liiti ili ak ra"novrsni. Hak pojavni varijeteti mo#u da !udu u ra"nim vidovima. e retko se susre(emo i sa istim %ormama ija je sadr$ina i sutina potpuno suprotna. E!o# to#a #li$no#t i ra"li$ito#t tre;a #7vatiti &ao 4olarno#t od#u#tva identi$no#ti ne&o/ $inio!a8 #voj#tva itd. jedno/ defini#ano/ realiteta u odno#u na ne&o nje/ovo 4ret7odno ili #leduju e vre'e ili u odno#u na ne&i dru/i realitet. &tepen ra"like mo$e da !ude manji ili ve(i - sve do suprotnosti i mo$e se odnositi na !itne, sutinske odred!e i na ne!itne odred!e ra"no# stepena "naaja "a karakteristike pojave - procesa. -dsustvo sutinskih, !itnih odreda!a kod jedne pojave - procesa koji se upore*uje #ovori i o pripadnosti pojava ra"nim vrstama, o njihovim ra"nim sutinama. 'e*utim, slinost i ra"like mo#u se ticati i sadr$ine, o!lika, o!ima, uestalosti ispoljavanja itd. .ko svaku pojavu shvatamo kao jedinstvo inilaca, strukture, %unkcija, odnosa i ve"a u prostoru i vremenu, kao i da svaka od njih ima svoju sutinu, sadr$inu, o!im, %ormu i o!like mani%estacije, te da se svaka od njih mo$e tretirati kao realitet koji ima svoje kvalitativne i kvantitativne odred!e, opte shvatanje komparacije i komaprativne metode !i(e olakano. aime, postaje jasno da su procedura i predmeti pore*enja u miljenju i sa"nanju uopte u osnovi komparativne naunoistra$ivake metode. ., tre!a se na to podsetiti, da !i se nekom
>9:

nainu sa"nanja pri"nao status metode nauno#, istinoidno# sa"nanja, odnosno naunoistra$ivake metode, on mora u" opti predmet da ima konstituisan koncept sticanja sa"nanja, odre*ene norme i uputstva, odre*ene standardi"ovane misaone i dru#e postupke i instrumente. Gomparativna metoda takav koncept, uputstva i postupke ima u skladu sa optim predmetom, o emu je !ilo rei na prethodnim stranicama. jen predmet su identinost ?istostA, slinost i ra"liitost ?ra"nost, ra"novrsnostA iste pojave u ra"nim vremenima i na ra"nim prostorima odre*enim adekvatnim merilima, istovrsnih ili ra"novrsnih pojava u de%inisanom prostoru i vremenu. Gako se sve pojave - procesi sastoje od inilaca strukture, %unkcija, odnosa i ve"a, kako je svaka od njih slo$ena celina slo$enih delova sa odre*enim svojstvima, aktivnostima i relacijama, kako sve one imaju svoju sutinu, sadr$inu, o!im, o!like i %orme mani%estacije, svoje kvalitativne i kvantitativne, !itne i ne!itne odred!e, to se mo#u komparirati celine, njihovi delovi i inioci, njihova svojstva i odred!e. 'e*utim, komparativna metoda ne primenjuje se samo u komparativnim istra$ivanjima, jer ona ne mora da !ude ni jedina, ni #lavna, ni ravnopravna, ve( samo jedna od metoda. -na se primenjuje u svim istra$ivanjima. Gomparativna istra$ivanja su samo ona u kojima je konkreti"ovan opti predmet komparativne metode kao neposredni predmet istra$ivanja, a komparativna metoda je dominantna. joj su, njenoj svrsi, ciljevima i predmetu podre*ene sve dru#e metode primenjene u tom istra$ivanju. -va metoda je veoma "avisna od i"vora podataka, sistemati"ovanih, dovoljnih i valjanih podataka iskustveno# porekla i lino# uvida istra$ivaa u istra$ivanu sredinu. DGa!inetskeD komparacije i komparacije Dhotelskih so!aD !e" neposredno# terensko# rada mo#u se smatrati samo %ormalistikim. Gomparativna anali"a ima "adatke da opisuje, klasi%ikuje, vri tipolo#i"aciju, da i"vodi i o!o#a(uje, #enerali"uje, utvr*uje u"rono-posledine i korelacione odnose i da pro#no"ira. & pravom joj se pripisuje karakteristike eksperimentalne metode, tj. s pravom se smatra kva"ieksperimentom na"vanim Dprirodni eksperimentD. 5a !i komparativna metoda mo#la da !ude prihva(ena kao u"rono-posledina, pro#nostika i eksperimentalna, moraju da !udu ispunjeni slede(i uslovi: moraju da !udu i"ra*ene valjane de%inicije, hipote"e i modeli, teorijski "asnovani i korespodentni sa mani%estnim - sa realitetima. -vo mo$e o!aviti teorija, ili se to mo$e uiniti tokom i"rade projekta istra$ivanja. &amo i"u"etno se mo$e o!avljati i tokom istra$ivanja - kada je DpilotD istra$ivanje ili predistra$ivanje nemo#u(e, projekt istra$ivanja mora da !ude od#ovorno i kompetentno ura*en i testiran. )ose!an "ahtev je da se njime: aA preci"no utvrde kompara!ile, !A de%inie i o!jasni sistem kriterijuma pore*enja, da se stro#o de%inie sistematska hronolo#ija i njena "naenja, da se tehnike, instrumenti i postupci usa#lase sa "ahtevima predmeta i okolnostima istra$ivanja, da se i"#radi stro# sistem testiranja podataka i "akljuaka. aime, komparativna metoda nema svoje pose!ne metode prikupljanja podataka ve( koristi postoje(e i njihove tehnike. 'e*utim, komparativna metoda %ormira odre*ene o!rasce, pre#lede - liste slinosti i ra"liitosti kompara!ila i ar#umenata po hijerarhiji vrednosti,

>:7

da i"vede stro#u proceduru doka"ivanja i opovr#avanja sutinskih i %ormalnih, kvalitativnih i kvantitativnih, jednovremenih i ra"novremenih, isto prostornih i ra"noprostornih slinosti i ra"lika. +"rono-posledini odnosi i pro#no"e mo#u !iti do!ijeni komparativnom metodom ili komparativnim istra$ivanjima samo ako su o!e"!e*eni uvidi u sistematske hronolo#ije - sledove ni"ova i njihove korelacije sa sutinskim odred!ama predmeta. &a"nanja o uslovima, okolnostima "!ivanja u tom sluaju su neophodna.

6. METO!E I TE:NIKE PRIKUPLJANJA PO!ATAKA

'etode i tehnike prikupljanja podataka su tre i deo nau$no/ 'etoda. 0e je, kako im samo ime ka$e, o onim 'etoda'a &oji'a #e &ori#ti'o u 4ri&u4ljanju 4odata&a. Te7ni&e i#tra@ivanja 4red#tavljaju #i#te'at#&o i #vr#i#7odno jedin#tvo 4o#tu4a&a i in#tru'enata. 'e*utim, ovaj deo nauno# metoda podra"umeva: o!enu8 #re9ivanje8 o;radu 4odata&a i "a&lju$ivanje na o#novu nji7. + tom po#ledu postoji pove"anost i me*u"avisnost i"me*u metoda prikupljanja i metoda o!rade podataka. &vojstva podataka su ono to te metode pove"uje u celinu. &a aspekta nauke podaci, odnosno doka"ni materijali sastoje se od in%ormacija do kojih istra$iva mo$e da do*e. ., u svakodnevonoj komunikaciji, u dnevnom optenju esto se po#reno poistove(uju "naenja pojmova: 4odata&8 $injeni!a8 infor'a!ija 3 o;ave<tenje itd. -tuda je potre!no prethodno utvrditi i"vesne !itne ra"like i"me*u pomenutih termina odnosno pojmova. + o!jektivnoj stvarnosti postoje i na ra"liite naine se mani%estuju mno#o!rojne injenice. )rirodni predmeti !i(a, prirodni, psihiki i drutveni procesi, aktivnosti, odnosi itd. i njihovi delovi ?slo$eni ili elementarniA, okru$uju oveka, odi#ravaju se u" nje#ovo ue(e ili !e" nje#a, odi#ravaju se u njemu, pri emu su neki od njih u#ra*eni u sadr$aj nje#ove svesti a neki ostaju van nje. -pravdano je, sa stanovita potre!a istra$ivanja, to na"vati realni' $injeni!a'a. 'o$e nam se pri#ovoriti da osim realnih postoje i idealne injenice, one koje su duhovne, koje su otelotvorene u stvarima. e ula"e(i u ar#umentaciju potre!nu "a osporavanje ovo# stava, smatramo da je svest ljudi realnost koja $ivi sa njima - a ponekad, sadr$ana u njihovim tvorevinama, i nad$ivljava ih. (ve <to #e 4o#red#tvo' realni7 'anife#ta!ija 'o@e o4a"iti8 4a 4re'a to'e i nau$ni' 'etoda'a8 i#&u#tveno8 #a"navati i 4roveravati8 #'atra e'o realni' $injeni!a'a. aa opa$anja i sa"navanja realnih injenica, ak i elementarnih, nisu u datom trenutku potpuna, kompleksna, produ!ljena. )o pravilu u kontaktu sa njima, mi ih opa$amo i sa"najemo jednostrano, delimino, manje-vie povrno, u" "natnu udaljenost od njihove sutine. 8akva naa pojedinana opa$anja i sa"nanja, koja mo$emo ?esto samo preko indikatoraA da evidentiramo, na"ivamo 4oda!i'a. + literaturi susre(emo stav da su podaci Do!avetenja o stvarnostiD. + irem "naenju to je u#lavnom tano. +$e "naenje, neophodno "a stro#a nauna istra$ivanja, "ahteva ra"likovanje podataka od o!avetenja. )od o;ave<tenji'a tre!a podra"umevati smisleno or#ani"ovane podatke u poruku odre*eno# "naenja. aime, u okviru istra$ivanja, podatak je konstatovanje postojanja - nepostojanja ?prisustva - odsustvaA
>:>

odre*eno# indikatora. -!avetenje ve( #ovori i o kvantitativno-kvalitativnim svojstvima indikatora ?Dspoljanjih mani%estacija unutranje sutineDA. 0a"likovanje podataka od o!avetenja je veoma va$no sto#a to se preko elementarnih indikatora malo ta mo$e sa"nati, te su snopovi indikatora odnosno sindromni indikatori !itno sredstvo sa"navanja. . indi&ator 3 #indro' 4odra"u'eva #'i#lenu 4ove"ano#t ele'entarni7 indi&atora u o;ave<tenju od #'i#leno3or/ani"ovani7 4odata&a. 8ako*e, u literaturi su po"nate nau$ne $injeni!e koje, u" od#ovaraju(e pojednostavljivanje, mo$emo de%inisati kao nau$no utvr9eno #a"nanje o realni' $injeni!a'a. .li, ovde i"ra$eno shvatanje naune injenice podra"umeva veliku lo#iku i misaonu udaljenost od podataka i o!avetenja. &to#a smatramo da je korisno uvesti pojam D#a"najna $injeni!aD. )od nju !ismo podveli smisleno or#ani"ovane i pove"ane podatke i o!avetenja u celoviti deo sa"nanja do koje# se dolo u toku istra$ivanja, ali koje jo nije do!ilo vrednost veri%ikovane naune injenice. a primer, u"mimo istra$ivanje u kome smo istovremeno koristili vie ra"liitih tehnika. )rimenom svake od njih doli smo u ve"u sa odre*enom realnom injenicom - do odre*eno# celovito# sa"nanja. 'e*utim, to sa"nanje, do!ijeno samo jednim istra$ivanjem i jednom tehnikom, jo uvek nije nauna injenica, nije nauno provereno. &to#a takva sa"nanja tre!a na"ivati sa"najnim injenicama. 8ako*e, u okviru jedno# te isto# istra$ivanja javljaju se ra"liiti nivoi, i ra"liiti stepeni istinitosti, naune veri%ikovanosti sa"nanja. 4edan deo sa"nanja je tim konkretnim istra$ivanjem nauno proveren, dru#i tek otkriven, tre(i opa$en i opisan, te je potre!no dalje raditi na nje#ovoj naunoj veri%ikaciji. -i#ledno je da se u svakoj od pomenutih situacija ne radi o naunoj injenici, ve( o ra"nim nivoima sa"nanja o iniocima predmeta istra$ivanja koji preva"ila"e o!im i kvalitet podataka i o!avetenja, ali ne dosti$u kvalitet i celovitost naune injenice. 8o je dovoljan ra"lo# da se uvede jedan prela"ni nivo koji smo na"vali Dsa"najna injenicaD. a osnovu ka"ano# postavlja se pitanje ta je #a&u4ljanje 4odata&a= &akupljanje podataka jeste #i#te' una4red or/ani"ovani7 a&tivno#ti u#'ereni7 na o4a@anje i evidentiranje oda;rani7 #4oljni7 'anife#ta!ija odre9ene #u<tine8 &ori< enje' od/ovaraju i7 nau$no verifi&ovani7 'etoda8 te7ni&a8 in#tru'enata i 4o#tu4a&a &oji od/ovaraju #voj#tvi'a 4ojave8 4red'etu i !iljevi'a i#tra@ivanja i i"vori'a 4odata&a i o;ave<tenja. 6.*. IZVORI I OSNOVNI KRITERIJUMI KLASIFIKA8IJE PO!ATAKA /" dosadanje istra$ivake prakse proi"la"i da su, istina, samo u naelu i"vori podataka u empirijskim istra$ivanjima u svim drutvenim naukama manje-vie isti. .li, i da svi i"vori podataka nemaju "a sve drutvene nauke isti "naaj, niti se podjednako esto i uspeno koriste. aime, "a istra$ivanja naj"naajniji i"vor podataka je teku(a, $iva praksa koja je predmet istra$ivanja. 4er, aktivnosti, odnosno procesi su i sami po se!i praksa. 8o "nai da je osnovni i naj"naajniji i"vor podataka o!jektivna situacija, odnosno ponaanje uesnika u akciji ?akcijamaA, kojim i"ra$avaju totalitet inicijalne, teku(e i "avrne situacije koja je predmet istra$ivanja. )onaanje, odnosno konkretni proces je istovremeno najdirektniji, najaktuelniji, najpotpuniji, najvalidniji i najverodostojniji i"vor podataka. 'e*utim, to je "a kori(enje u naunom radu i najslo$eniji i"vor podataka. + mno#om on je pove"an i uslovljen i"!orom pravih kontakata sa pravim uesnicima u aktivnosti - akciji, sa i"!orom i primenom odre*enih tehnika istra$ivanja i od#ovaraju(im u"orkom ispitanika.

>:2

ajire u"evi, svi inioci realnosti i"vori su podataka o procesima koji su predmet istra$ivanja. Ea sve inioce procesa i "a svaki proces u !ilo kom vremenu nisu svi i"vori podjednako po#odni. -ni su, "a ra"liku od dru#ih, veoma esto manje pou"dani ili ak "a i"vesne vremenske periode veoma nepou"dani. &to#a je neophodno odnositi se kritiki prema svim i"vorima koji se koriste u istra$ivanju. &a stanovita istra$ivaa nisu sve klasi%ikacije i"vora podjednako "naajne. Ea poetak svako# nauno# rada !itna je podela na: >. i#&u#tvene i"vore =i#&u#tvo #u;je&ta>, 2. nau$ne i"vore 4odata&a, + najirem smislu nauni i"vori podataka su sva dela nastala kori(enjem metoda naunih istra$ivanja. -vi i"vori se dele na: teorij#&e - one koji ine %ond veri%ikovanih sa"nanja i na 7i4oteti$&o3e'4irij#&e - one koji su tek u %a"i hipote"a koje se istra$uju ili su re"ultat empirijsko# istra$ivanja, ali jo nisu postali sastavni deo teorije. /"vori se tako*e mo#u ra"vrstati i po slede(im va$e(im kriterijumima: 4rirodi /ra9eI 4red'etno#ti #adr@ajaI #u;je&tu8 autoruI o;li&u i#&a"ivanja #adr@ajaI javno#tiI do#tu4no#tiI #lu@;eno#ti ili ofi!ijelno#tiI i"vorno#ti, kao i po nekim dru#im "a istra$ivaa manje "naajnim kriterijumima. 0a"umljivo, sve ovo su pomo(ni kriterijumi "a valjanost i pou"danost i"vora podataka. 4er, i#tinito #e 'o@e "a&lju$ivati #a'o na o#novu dovoljni7 i dovoljno i#tiniti7 4odata&a. Po 4rirodi /ra9e i"vore podataka mo$emo ra"vrstati na: tvorevine materijalne kulture ?umetnike, rekreativne i delatnooperativneA. 0a"umljivo je da se ovi i"vori podataka ne mo#u uvek stro#o odvajati jedni od dru#ih. 'o#u(e je da jedna stam!ena "#rada ili javni o!jekt "aista !ude umetniko delo, tvorevine duhovne kulture, u koje spada sve ostalo to nismo o!uhvatili tvorevinama materijalne kulture, neposredno ponaanje. Po 4red'etno#ti #adr@aja i"vora mo#u(e je u ovom asu i"vriti ra"vrstavanje samo u osnovi. -vo sto#a to su !li$e speci%ikacije pove"ane i uslovljene predmetom istra$ivanja i anali"om sadr$aja i"vora. o, i ovako je mo#u(e konstatovati slede(u klasi%ikaciju: i"vori 4ot4uno/ #adr@aja. 8o su i"vori koji najneposrednije tretiraju pojave, procese. 'e*utim, ovi i"vori, mada im je sadr$aj sama pojava, proces i mada su od prvora"redno# interesa i ne"amenljivi u istra$ivanju, ne moraju !iti uvek i u svemu pou"dani. -vo naroito va$i "a ocene, vrednovanje odre*enih aktuelnih "!ivanja, kao i "a opise i tumaenja nekih situacija, "a koje je interes jo uvek veoma $iv. eophodno je u ovim i"vorima stro#o ra"likovati: $injeni$ne 4odat&e od vredno#ni78 &ao i analiti$&o3radne od 4ro4a/andni7. &to#a se, pored neposrednosti odnosa

>:3

sadr$aja prema procesu redovno utvr*uje i neposrednost odnosa sadr$aja i"vora sa predmetom istra$ivanja, i"vori &o';inovane i #rodne #adr@ine. 8o su i"vori koji se ne !ave prvenstveno ili prete$no procesom, ali je njihova sadr$ina srodna ili je u nju ukomponovan u "natnoj meri i sadr$aj koji se !avi neposredno procesom. 8akvi su i"vori pravna akta, odnosno norme koje spadaju u pravo, !ave se pravnim dimen"ijama procesa. -ni su neodvojivi od procesa jer su njihov normativni okvir i i"ra", i"vori $ija je #adr@ina neor/ani"a!iona8 ali u $ijoj o#novnoj #adr@ini 'o/u ;iti 4ri#utni 'no/o;rojni 4oda!i &oji #e 'o/u &ori#titi "a i#tra@ivanj . a primer, takvi su i"vori, nesumnjivo, statistiki i"vori o ra"voju privrede, tehnolo#ije, stanovnitvu, o!ra"ovanju itd. koji se neposredno !ave dru#om pro!lematikom, ali !e" kojih se re"ultati jedno# drutva u odre*enom vremenu ne mo#u sa#ledati. (u;je&t 3 autor je va$an kriterijum i"vora podataka. ije neophodno imenovati sve su!jekte. 5ovoljno je napomenuti da to mo$e !iti vrhovna uprava or#ani"acije, vlasnici, dr$avni or#an, deo or#ani"acije, #rupa, pojedinac. o, !itno je sve su!jekte autore, po kriterijumu njihovih svojstava i o!jektivnih mo#u(nosti da spo"naju odre*enu aktivnost itd., direktno i indirektno deliti na: &o'4etentne, one koji su "aista u situaciji da neposredno ili posredno ostvare uvid u istra$ivani proces. a primer, o opredeljenjima i istupanjima na jednoj sednici kompetentni su i"vor uesnici na sednici, ma#neto%onski snimak, steno#ram itd., kao i oni koji su u njih imali neposredan uvid, i ne&o'4etentne, one koji "aista nisu !ili u situaciji da ostvare od#ovaraju(i uvid - da u svoj sadr$aj ukljue relevantne podatke o istra$ivanoj pojavi. O;li& i#&a"ivanja #adr@aja ili na$in &ori< enja i"vora "naajan je "!o# uslova koje "ahteva da !i mo#ao !iti kori(en. -snovna klasi%ikacija !ila !i na: auditivne, one koji se mo#u koristiti aktiviranjem ula sluha, vi"uelne, aktiviranjem ula vida, audio3vi"uelne, koji se koriste kom!inacijom ula, i o#tale, koji se koriste aktivno(u ostalih ula i na dru#e naine. 2riteriju' javno#ti je i"u"etno "naajan, jer, "ajedno sa dostupno(u, determinie mo#u(nost kori(enja odre*enih i"vora. -sim to#a, ovaj kriterijum je veoma slo$en, "ahteva kori(enje mno#ih slo$enih elementarnih odrednica. + prvom redu potre!no je podeliti sve i"vore na: javne8 odno#no or/ani"a!ione, i 4rivatne. Jerovatno je mo#u(e uneti i dru#e me*ulanove u klasi%ikaciju, ali nam se ini da je javnoBor#ani"aciono ono to je u "natnoj meri opte i javno, a da je privatno u "natnoj meri lino i uslovno tajno. a primer, sistem osnovnih drutvenih vrednosti, drutveni moral je javna stvar. 5ru#a veoma "naajna klasi%ikacija, po istom kriterijumu je podela na: le/alne, one koji su normama i propisima do"voljeni "a kori(enje, i ile/alne i"vore, one koji nisu u skladu sa va$e(im propisima, normama itd. aravno, mo#u(e je uneti i me*ulan - 4olule/alni i"vori, ali je to sredina koja se teko mo$e tano de%inisati i"me*u do"voljeno# i "a!ranjeno# ili tanije i"me*u ono# to nije i"riito "a!ranjeno ni i"riito do"voljeno.

>:4

Ea istra$ivaa je klasi%ikacija i"vora podataka i o!avetenja od i"u"etno# "naaja ne samo "!o# mo#u(nosti ostvarivanja uvida u i"vor, ve( i sa stanovita kori(enja podataka i po"ivanja na i"vor - ako se do i"vora do*e. 4er, u nauci "#odna diplomatska i novinarska %ormulacija Dsa"naje se i" do!ro o!avetenih i"voraD nije prihva(ena. &to#a i ne #ovorimo o Danonimnim i"vorimaD. /"vori mo#u !iti nedostupni istra$ivau i" ra"liitih ra"lo#a: administrativni, o!ra"ovno-kulturni ?nepo"navanje je"ika i pisma, istinske situacije koje su sadr$aj dokumentaA, ekonomsko-%inansijski, tehniki ?nedostatak od#ovaraju(e tehnike opreme "a kori(enje i"voraA, or#ani"acione, prostorne i vremenske smetnje - udaljenost mesta na kome se i"vor nala"i, retkost i"vora, in%ormisanost, odnosno nein%ormisanost o postojanju i"vora itd. (lu@;eno#t i ofi!ijelno#t nisu pojmovi identino#, ve( slino# sadr$aja ija je sutina u ovla(enosti i #arancijama autora "a istinitost sadr$aja i"vora. &a stanovita istra$ivaa !itno je da su to i"vori iju sadr$inu #arantuju ovla(enje i od#ovornost. 8o, ipak, ne "nai da su svi o%icijelni i slu$!eni i"vori i apsolutno istiniti. /ako je, naroito kod odre*enih predmeta istra$ivanja njihova vrednost ve(a, ipak je potre!no i prema njima imati kritiki odnos. )o ovom kriterijumu delimo i"vore na: #lu@;ene C ofi!ijelne, i ne#lu@;ene 3 neofi!ijelne. I"vorno#t i"vora je veoma usko pove"ana sa istinito(u ili uopte vrednou i"vora. )o ovome kriteirjumu mo#u(e je podeliti i"vore na: i"vorne, ija je autentinost "!o# kompetentnosti tvorca i naina nastanka i"vora, po pravilu najve(a - iako ima i"u"etaka, inter4retirane, autentine, nastale od kompetentnih tvoraca koji ne moraju !iti sudionici u "!ivanjima ili koji nisu %ormirali i"vor u toku samo# "!ivanja, ali je sadr$aj u najve(oj meri istinit, inter4retirane neautenti$ne, i 4roi"voljne. a ovaj nain dati su i o#novni &riteriju'u "a vrednovanje i"vora.

6.$. !OKUMENTI KAO IZVORI PO!ATAKA + procesu istra$ivanja nu$no je praviti ra"liku i"me*u radne do&u'enta!ije i do&u'enata &ao i"vora 4odata&a. Radna do&u'enta!ija jeste istra$ivaeva evidencija i"vreno# posla i "akljuaka. Goliina, vrsta i sadr$aj jesu %unkcija okolnosti predmeta istra$ivanja. + istra$ivanju, kao to je ve( reeno, dve su osnovne vrste i"vora podataka: prvo, su!jekti aktivnosti sa svojim ver!alnim i stvarnim ponaanjem ?iska"ima i delanjemA, i, dru#o, dokumenti koji su kao delo su!jekata nastali u ve( minulom vremenu, ili su u nastajanju. )ojmom dokument o"naavamo sve i"vore podataka koji nisu aktuelno ponaanje ?ver!alno ili stvarnoA su!jekata. 5okumente ra"vrstamo na: a&!ione - pro#rami i planovi i sl.,

>:5

 eviden!ij#&e - sve vrste evidencija, knji#ovodstva i sl., nor'ativne - propisi i sl. kao i proceduralne, i radno34o#lovne - u#ovori, protokoli itd. 5okumenta je mo#u(e i drukije klasi%ikovati, a i ovu klasi%ikaciju je mo#u(e proiriti i i"meniti. 'e*utim, !udu(i da se sve prethodne klasi%ikacije odnose i na dokumenta, sa stanovita potre!a istra$ivanja ovakvo ra"likovanje dokumenta je svrsishodno. 'o#u(i su mno#i valjani kriterijumi "a klasi%ikaciju akcionih ?planovi, pro#rami i sl.A dokumenata. &a stanovita istra$ivaa, ini se, najva$niji su: #u;je&ti &oji i"ra9uju i dono#e do&u'ent, ulo/a do&u'enta u 4ro!e#uI 'e#to u 4ro!e#u8 i o4<ti adre#at odno#no #u;je&t &o'e #e do&u'ent o;ra a. )rimena kriterijuma ulo#e dokumenta u procesu upu(uje nas na dve osnovne dihotomije i jednu klasi%ikaciju. >. Di7oto'ija 4o o#novno#ti podra"umeva postojanje: aA o#novni7 do&u'enata u kojima su sadr$ane osnove strate#ije i politike, i !A i"vedeni do&u'enti, oni koji su ra"rada, konkreti"acija osnovnih i koji proistiu i" osnovnih. Jaljana komparacija osnovnih dokumenata daje mo#u(nosti "a "akljuivanje o ra"likama u postupcima, principima, du#oronim i optim ciljevima itd. ra"nih su!jekata u #eneralnim odred!ama i odred!ama prema pojedinim o!lastima. Gomparacija osnovnih i i"vedenih dokumenata omo#u(ava otkrivanje sposo!nosti su!jekata "a konkreti"aciju optih postavki, doslednosti i principijelnosti itd. 2. Di7oto'ija 4o o4<to#ti podra"umeva ra"likovanje: aA o4<ti7 do&u'enata onih koji sadr$e poruke namenjene svim su!jektima i tiu se najoptijih pitanja, !A 4o#e;ni7 do&u'enata koji se tiu odre*enih se#menata strate#ije ili celine taktike. 5okumenta imaju, u" "ajedniku, i mno#e pose!ne ulo#e u procesu. )rema ulo#ama mo$emo ra"likovati: 4ro/ra'#&a do&u'enta. -snovni sadr$aj pro#ramskih dokumenata je utvr*ivanje ciljeva, sadr$aja, o!lika i metoda aktivnosti radi posti"anja ciljeva. + ovu klasu dokumenata spadaju, pro#rami i planovi ra"nih nivoa i stepena konkretnosti. 0a"likovanje optih i osnovnih pro#ramskih akata potre!no je sto#a to oni opredeljuju strateke, taktike i operativne odnosno instrumentalne ciljeve i aktivnosti u ve"i sa njima, a i" njih se i"vode i akcioni pro#rami, periodini planovi, plat%orme "a pojedine akcije itd., nor'ativna do&u'enta. &va dokumenta or#ani"acije materije i materijalne or#ani"acije sadr$e i"vesne komponente normativnosti jer sadr$e "ahteve "a odre*enim ponaanjem, ali su samo neki od njih sistem normi tj. normativni model or#ani"acije i ponaanja u tom sistemu. &vaki normativni dokumenata mo$e da !ude pose!an predmet istra$ivanja, a pri svim istra$ivanjima moraju da !udu tretirani kao komponente predmeta istra$ivanja, analiti$&i do&u'enti. -r#ani"acioni procesi koji ine mnotveni splet akcija, "ahtevaju stalno Dpra(enjeD i DosmatranjeD, sistematsku tehniko>:6

tehnoloku i upravljaku anali"u, koje se iska"uju u ra"nim o!licima. 'o$e se re(i da svaki radni dokument sadr$i jedan analitiki deo. 'e*utim, repre"entativni dokumenti su anali"e ?dokument koji u svom na"ivu sadr$i re Danali"aDA i ra"ne vrste i"vetaja i in%ormacija, eviden!iona do&u'enta koja mo$emo smatrati i administrativnoraunovodstvenim. + te dokumente spadaju u prvom redu delovodni protokoli koji sadr$e popise celokupne prepiske i popis svih dokumenata, popisi svojine i imovine, kadovske evidencije, raunovodstvene odnosno %inansijske evidencije u o!liku knji#a, kartoteka, disketa itd., o4erativna do&u'enta, tj. dokumenta koja su neposredno u %unkciji or#ani"ovanja reali"acije i kontrole teku(ih akcija i konkretnih aktivnosti. + tom smislu mo$emo uslovno da ra"likujemo: aA akciono-operativna dokumenta u koje nesumnjivo spadaju odluke, "akljuci, nalo"i, uputstva, smernice itd. )ri tome je evidentna ra"lika i"me*u administrativno-tehnikih i tehnoloko-akcionooperativnih dokumenata, !A operativno-in%ormativna sredstva koja su u %unkciji interno# i eksterno# in%ormisanja. + or#ani"acionom procesu dokumenta imaju svoje mesto i %unkciju. esporno je da su mesto, %unkcija i ulo#a me*uso!no pove"ani, ali je tako*e mo#u(e ra"likovati ih. /maju(i to u vidu i uva$avaju(i %a"e u or#ani"acionom procesu, dola"imo do slede(e klasi%ikacije: Ini!ijalni do&u'enti, tj. dokumenti kojima "apoinje odre*eni proces, Radni do&u'enti su oni koji su u %unkciji donoenja odluka i "akljuaka, odnosno u %unkciji o!ra"ovanja i pripremanja or#ani"aciono# procesa. 8ako su svi analitiki dokumenti radni, I"vr<ni do&u'enti su, kako i sam na"iv ka$e, oni koji se neposredno praktikuju. 'o#u(a su dva shvatanja. )rvo, u$e, ovim pojmom o"naavamo dokumente koji se !e" ikakvo# posredovanja sprovode u praksi. 8ipian primer takvo# dokumenta !io !i putni nalo#, reenje itd. 5ru#o, ire shvatanje podra"umeva sva dokumenta koja su osnov !ilo koje neposredne akcije, ak i i"rade novih dokumenata na osnovu postoje(e#. 5a ovo shvatanje ne !i !ilo preiroko, tre!a dodati da i"vrni dokumenti ne samo da omo#u(avaju ve( i upu(uju i neposredno "ahtevaju odre*enu aktivnost. Me<oviti do&u'enti, tj. oni koji imaju komponente karakteristine "a prethodne vrste ili im je i"ra"ito svojstvo da menjaju mesta u or#ani"acionom procesu. Brednovanje i"vora dokumenata je neophodno "!o# njihove ra"liite upotre!ljivosti u istra$ivanju. + tom smislu, osnovni kriterijum vrednosti i"vora podataka je upotre!ljivost i"vora, odnosno mo#u(nost nje#ovo# kori(enja. 5ve su !itne dimen"ije: prvo, da postoji opta realna mo#u(nost "a kori(enje i"vora, dru#o, da sa stanovita predmeta i"vor !ude sadr$ajno adekvatan. /ndikatori "a upotre!ljivost i"vora su: do#tu4no#t, 4ravovre'eno#t ?sa stanovita vremensko# odre*enja predmeta i terminsko# plana istra$ivanjaA,

>:7

ade&vatno#t #adr@aja - da i"vor sadr$i podatke potre!ne "a proveru postavljenih hipote"a, i#tinito#t 3 verodo#tojno#t 4odata&a, koje i"vor svojim sadr$ajem, o!likom i materijalom pru$a, 4ot4uno#t - shva(ena kao dovoljan !roj me*uso!no smisleno or#ani"ovanih podataka da se od njih u ve"i sa predmetom istra$ivanja, hipote"a, odnosno varija!lama i indikatorima mo$e o%ormiti in%ormacija i konstruisati jedinstven stav. )ri tom, sadr$aj i"vora mo$e da se odnosi samo na jedan elementarni inilac istra$ivane pojave. aravno, mo#u(e je uvesti i dru#a o!ele$ja i"vora, ali su "a praksu ova istra$ivanja najva$nija. )rovera upotre!ljivosti i"vora vri se od#ovaraju(im postupkom koji se kre(e u dva osnovna pravca: 4ri&u4ljanje infor'a!ija o i"voru 4odata&a i" dru/i7 i"voraI anali"a #a'o/ do&u'enta. ajlso$eniji i najte$i deo postupka je utvr*ivanje i#tinito#ti ?verodostojnosti i"voraA. -snovni inioci ovo# postupka su: 4rovera fi"i$&o/ #voj#tva i"vora ?sastava, o!ima, te$ina, o!lika, !oje itd.A, 4rovera #adr@aja i"vora ?lo#ike kon"istentnosti, pove"anosti i sa#lasnosti podataka i sl.A, 4rovera for'e #adr@aja ?je"ika, sim!ola, "ankova itd.A. + naunim istra$ivanjima se vrednovanje 4odata&a ne mo$e poistovetiti sa vrednovanjem i"vora podataka. )ostupak vrednovanja podataka "apoinje i"!orom indikatora. 8ada se utvr*uje koji i kakvi podaci (e poslu$iti "a sa"navanje predmeta, odre*uje se njihov u"ajamni odnos, %unkcije itd. Eapoeti postupak vrednovanja podataka nastavlja se u toku i"rade instrumenata istra$ivanja, kada se utvr*uju mo#u(i okviri i o!lici pojave, opa$anja i evidentiranja podataka, kao i njihova %i"ika, lo#ika, psiholoka i sadr$inska or#ani"acija. Gonano, vrednovanje podataka se "avrava u toku anali"e podataka - prilikom ocene podataka, kao i prilikom njihove interpretacije i kori(enja u "akljuivanju. e"avisno od svih prethodnih ocena podataka, tre!a konstatovati da se konano vrednovanje podataka vri u toku "akljuivanja - kada se podaci klasi%ikuju po "naaju i oda!iraju "a ar#umentaciju. Jrenovanje podataka u sutini je utvr*ivanje njihove adekvatnosti i istinitosti. + ve"i s tim koriste se termini: valjanost, validnost, pou"danost. 8u je, po pravilu re o podacima jedno# istra$ivanja u celini, odnosno o skupinama podataka, o emu (e !iti rei kada se !ude ra"matralo ocenjivanje podataka. Ea sada (emo se "adr$ati samo na o#novni' &riteriju'i'a vrednovanja. )rvi kriterijum "a vrednovanje podataka je &oli&o #e 4oda!i odno#e na 4red'et i#tra@ivanja. )o tom kriterijumu mo#u(e je utvrditi da se neki podaci odnose direktno na predmet, tj. da su neposredno u %unkciji doka"ivanja - opovr#avanja stava hipote"e, da su dru#i u indirektnom odnosu, da se tre(i samo uslovno mo#u dovesti u ve"u, a etvrti uopte nemaju ve"e sa predmetom istra$ivanja, tj. sa stavom hipote"e. .dekvatni su prvenstveno oni podaci "a koje mo$emo utvrditi da se neposredno odnose na predmet revi"ije, odnosno da su u neposrednoj %unkciji stava hipote"e. 5ru#i !itan kriterijum je verodo#tojno#t8 i#tinito#t 4odata&a. /stinitost podataka se o!e"!e*uje unapred, i"!orom i"vora podataka, instrumenata i postupaka u prikupljanju podataka. /ako se po"natim naunim injnicama, koje slu$e kao DreperiD, ne mo$e poricati "naaj i korisnost, u istra$ivanju je uputnije orijentisati se na kontrolne se#mente istra$ivakih postupaka i instrumenata, na od#ovaraju(e mere

>:9

u toku sakupljanja podataka i prilikom i"!ora podataka, ne#o docnije, prilikom ocene podataka. + procesima i ponaanju postoje manje vrste pravilnosti ne#o u dru#im o!lastima ljudsko# ponaanja, a naroito ima mno#o privida i la$nih mani%estacija. &to#a, ono to je nauno ve( po"nato, u mno#im konkretnim situacijama istra$ivanja uopte ne mora !iti dovoljan oslonac "a procenu istinitosti prikupljenih podataka. jihovo radikalno odstupanje od ve( postoje(ih naunih injenica mo$e "naiti istinito veliko odstupanje od ve( uo!iajenih tokova procesa. /skustveno-praktinoor#ani"aciono sa"nanje u tom po#ledu nije "a potcenjivanje, a jo manje "a od!acivanje. 8re(i !itan kriterijum je dovoljno#t 4odata&a. )ojmom dovoljnosti o!uhvatamo ne samo ukupnu koliinu podataka, ve( od#ovaraju(u potre!nu koliinu kvantitativnih i kvalitativnih podataka u ve"i sa svakom !itnom hipote"om koju proveravamo. Goliko je podataka dovoljno "avisi od predmeta, cilja i hipote"a istra$ivanja. 'o$e se, kao opte pravilo, u okviru ko#a ima i "natnih odstupanja, u"eti da je dovoljno podataka kada su svi oda!rani !itni indikatori pokriveni podacima u meri koja do"voljava doka"ivanje - opovr#avanje. .ko se istra$uje kori(enjem u"oraka, neophodno je da !roj podataka od#ovara veliini i strukturi u"orka. )rimenom ova tri osnovna kriterijuma mo#u se, od#ovaraju(im postupcima i njihovim kom!inovanjem, utvr*ivati validnost, valjanost i pou"danost podataka.

6.4. O!RE'ENJA METO!A I TE:NIKA PRIKUPLJANJA PO!ATAKA )rikupljanje podataka je karakteristika svako# nauno#, a mo#lo !i se re(i i uopte svako# istra$ivanja. 8o podra"umeva u svim situacijama istra$ivanja anali"u i sinte"u, indukciju, klasi%ikaciju, specijali"aciju i #enerali"aciju, apstrakciju, dedukciju i konkreti"aciju i dalje, to podra"umeva u svim situacijama korienje optenaunih metoda modelovanja, hipotetiko-deduktivne i statistike, samostalno ili, to je u procesu nauno# istra$ivanja e(e i opravdanije, u punoj me*uso!noj pove"anosti. + odre*enim sluajevima vrlo je upotre!ljiva i aksiomatska metoda sa ijom se upotre!om susre(emo e(e ne#o to se pretpostavlja. + sreditu pa$nje nala"i(e se prikupljanje empirijskih podataka. )ri tom, "astupamo stanovite da su empirijski svi podaci o in%ormacijama, stavovima, ponaanju, procesima itd. koji se odnose na direktne ili indirektne mani%estacije pojave, a do kojih se mo$e do(i ulnim opa$anje, posrednim ili neposrednim putem. a ovaj nain doli smo do dva osnovna naina sakupljanja podataka: ne4o#redni' $ulni' o4a@anje' ?ulom vida, sluha, oseta - dodira, mirisa i ukusaA, 4o#red#tvo' dru/i7 3 4o#red#tvo' o4a@anja i i#&a"a dru/i7 o 4ojaviN4ro!e#u &oji je 4red'et i#tra@ivanja. + procesu nauno# istra$ivanja ova osnovna podela trpi "naajne devijacije. )o pravilu ovi se naini kom!inuju. + naine prikupljanja podataka neposrednim ulnim opa$anjem u!rajaju se posmatranja i eksperiment, a u posredne ispitivanje i anali"a dokumenta. )ri ra"matranjima i klasi%ikaciji metoda prikupljanja podataka tre!a uvek imati u vidu !itne inioce de%inicije DpodatakaD. 8o su: 'anife#tovano#t ?mani%estacija koja se mo$e "apa"itiA, "na$enje koje se mo$e utvrditi,

>::

 'e#to u procesu odnosno sistemu miljenja. 2itni inioci de%inicije pojma DpodatakD uka"uju nam da nijedan ulni opa$aj nije podatak sam po se!i, ve( je to tek kada do!ije "naenje u lo#ikom i teorijskometodolokom miljenju. /sti osnovni podatak mo$e imati osnovno "naenje i "naenje u sistemu indikatora. 5.1... I(PITIBANJE /spitivanje kao takva jeste metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iska"a, prvenstveno usmenih ali i pisanih, koje daju ispitanici. -no je nain neposredno# sakupljanja podataka "ato to se podaci do!ijaju u neposrednom ver!alnom optenju ?ver!alnoj komunikacijiA sa i"vorom podataka - davaocem iska"a, ali je istovremeno i nain posredno# sakupljanja podataka "ato to i"me*u do#a*anja i podataka o do#a*anju posreduje ispitanik, davalac iska"a. )odaci koje do!ijamo od nje#a re"ultat su nje#ovo# opa$anja, iskustva i svesti, naroito kada se ne odnose iskljuivo na nje#a, na nje#ova neposredna sa"nanja i do$ivljavanja. /stinitost i vrednost podataka do!ijenih ispitivanjem otuda su o/rani$eni #u;je&tivno< u &a&o ono/a &o #ao4<tava ta&o i ono/a &o 4ri'a 4odat&e. /stra$ivanje mno#ih predmeta mo#u(e je samo ispitivanjem, dok #otovo da se ne mo$e na(i predmet istra$ivanja koji se ne !i mo#ao istra$ivati ispitivanjem. )redmet ispitivanja mo#u da !udu prolost, sadanjost i !udu(nost, realni do#a*aji, ponaanja, ose(anja i "amisli, jednom reju sve ono to mo$e da !ude sadr$ina smisleno# iska"a oveka. /spitivanje je istovremeno naje(e kori(ena i istovremeno naje(e kritikovana metoda prikupljanja podataka. joj se "amera nedovoljna 4ou"dano#t8 ni"a& #te4en 4rodorno#ti8 od#u#tvo i"vorno#ti itd . .r#umenti u prilo# ovih tvrdnji !ili su da iska"i ispitanika ne moraju da !udu istiniti, da su esto nekompetentni, da se i" iska"a sa"naju samo delimini stavovi ispitanika itd. & dru#e strane, u istra$ivakoj praksi dolo se do sa"nanja da je to esto jedina mo#u(a metoda, da je najire primenjiva i najekonominija. 8ako*e, iska"i ljudi ne moraju da !udu i esto nisu neistiniti i nekompetentni i oni u masi iska"uju i"vesno proseno iskustvo i sa"nanje o realnosti. )oka"alo se da je mo#u(e od#ovaraju(im merama otkloniti mno#e nedostatke ispitivanja. )rema va$e(im de%inicijama, i#4itivanje je#te na$in 4ri&u4ljanja 4odata&a od dru/i7 #u;je&ata i"a"ivanje' nji7ovo/ ver;alno/ rea/ovanja ver;alno' 4rovo&a!ijo'. 5akle, dve su !itne odred!e de%inicije: 4oda!i #e 4ri&u4ljaju 4o#redno i do nji7 #e dola"i ver;alno' 4rovo&a!ijo'8 &ojo' #e i"a"ivaju ver;alne rea&!ije =ver;alni od/ovori>. -va de%inicija, kao i de%inicija posmatranja, je samo okvirna i ne daje sve potre!ne kriterijume "a ra"#ranienje od dru#ih naina prikupljanja podataka. 4er, ver!alna provokacija ne i"a"iva uvek samo ver!alnu reakciju. -sim to#a, ver!alna provokacija mo$e da usmerava ver!alnu reakciju, pa se u tom sluaju javlja eksperimentalna situacija, a ver!alna provokacija do!ija "naenje eksperimentalno# inioca. -pta #ranica i"me*u eksperimenta i ispitivanja se u ovom sluaju #u!i. + istra$ivanju opa$eni pro!lem postaje jo slo$eniji, jer se #u!i i opta #ranica i"me*u ispitivanja i posmatranja. 8o je dovoljan ra"lo# da se pojam Dver!alna provokacijaD, !ar u metodolo#iji nauno# rada, iskljui i" de%inicije i "ameni pojmom Du4itni i#&a"D. a poetku ra"matranja i"#ledalo je da je "a de%inisanje ispitivanja po#odnija i preci"nija re DpitanjeD. 'e*utim, pitanje mora imati stro#o utvr*en sadr$aj i o!lik ?upitniA, a ne samo upitni smisao. a primer, "ahtev da se od pet navedenih tvrdnji o"nai jedna kao tana ili netana po smislu jeste pitanje, ali po sadr$aju i o!liku nije.
277

&to#a smo se opredelili "a pojam, odnosno je"iki i"ra" Dupitni iska"D, na#laavaju(i nje#ov upitni smisao, !e" o!"ira na %ormu. 5e%inicija ispitivanja !i, prema tome, mo#la da #lasi: i#4itivanje je na$in #a&u4ljanja 4odata&a 4re&o i#&a"a dru/i7 #u;je&ata =i#4itani&a>8 a 4ute' ver;alno/ o4<tenja #a nji'a u4otre;o' Du4itni7 i#&a"aD. /"lo$ena de%inicija ne insisttira na posrednom prikupljanju podataka ispitivanjem sto#a to se mnotvo neposrednih sa"nanja o jednoj pojavi mo$e ste(i upravo ispitivanjem. Klasifikacija ispitivanja /" metodoloke literature proi"la"i da su kriterijumi klasi%ikacije ispitivanja mno#o!rojni, mada se naje(e kao kriterijum u"ima rad i#4itiva$a odno#no 4o#tu4a& i#4itivanja. )omenuti kriterijumi primenjuju se i u klasi%ikaciji ispitivanja kao naini sakupljanja podataka i u klasi%ikaciji tehnika ispitivanja. +o!iajena je podela na: ;la/o8 neutralno i o<tro i#4itivanje. Ala/o i#4itivanje podra"umeva ponaanje ispitivaa koje dovodi kod ispitanika do uspostavljanja poverenja "natno# stepena, prisnosti i otvorenosti tako da ne postoje prepreke "a ra"#ovor ni o najosetljivijim, intimnim pro!lemima. 'o$e se, na osnovu empirijskih iskustava, re(i da je tip !la#o# ispitivanja "adr$ao prednosti, ali i nedostatke klinikih ispitivanja. )rednosti su: iskrenost i mo#u(a istinitost iska"a ispitanika u ve"i sa pitanjima na koje se, po pravilu, dru#im metodama ne do!ija od#ovor. edostaci su: velika eksten"ivnost ?potre!no je mno#o vremenaA, nedostatak od#ovaraju(ih kadrova i mo#u(nost po#reno# tumaenja mno#o!rojnih iska"a, odnosno oda!iranja me*uso!no ra"liitih iska"a o istom predmetu. Neutralno i#4itivanje podra"umeva utiv, korektan, poslovan odnos ispitivaa prema ispitaniku. 2ilo koji o!lik su#erisanja reenja ili orijentisanje ispitanika i"van stro#o predvi*eno# postupka unutar oda!rane tehnike ispitivanja, kao i !ilo kakvi o!lici uticanja, "a!ranjeni su. 5ok u !la#om ispitivanju imamo i"vesne !la#e o!like navo*enja ispitanika na serije mo#u(ih ra"lo#a i posledica, na kompariranje i procenjivanje, na tra$enje doka"a i protiv doka"a, na te"u i kontrate"u, u neutralnom ispitivanju od sve#a to#a nema nita. eutralno ispitivanje podra"umeva neposredno o!ra(anje, neposredno pitanje i prihvatanje - evidentiranje do!ijeno# od#ovora kako je dat. O<tro i#4itivanje podra"umeva stavljanje ispitanika u psihiki vrlo slo$ene situacije u kojima ispitiva vri psihiku presiju, i"la$e ispitanika delovanju Dukrtenih pitanjaD, "atim sistematskom ponavljanju pitanja u" promenu ritma ispitivanja, itd. /spitiva uka"uje na "aista postoje(e, kao i na i"miljene sadr$inske i lo#ike protivurenosti u iska"ima ispitanika, i"ra"ito oscilira ton o!ra(anja od nadmeno#, prete(e#, preko podsmeljivo#, sa$aljivo# do !la#onaklono# i prijateljsko# - od kvali%ikovanja svako# iska"a kao la$i do prihvatanja svko# iska"a kao istinito#. -vaj tip ispitivanja se u literaturi esto poistove(uje sa DpolicijskimD ispitivanjem. + praksi, a i u literaturi mo#u(e je nai(i na pojmove dire&tno/ i indire&tno/ ispitivanja. )od direktnim ispitivanjem se, pri tom, podra"umevaju dva ra"liita sluaja. )rvo, direktnim se smatra svako ispitivanje u kojem se ispitiva neposredno o!ra(a ispitaniku, pri emu se ispitanik prethodno sa#lasio da !ude ispitan. 5ru#o, direktnim ispitivanjem se smatra svako ispitivanje u kojem se pitanja i od#ovori direktno odnose na predmet istra$ivanja i u kojima se, na osnovu od#ovora, neposredno "akljuuje ?neposredna indukcija i #enerali"acijaA.

27>

)osredna ispitivanja !i se, tako*e, po istim kriterijumima mo#la ra"likovati kao: prvo, ispitivanje u kojem ispitanik nije prethodno dao sa#lasnost da !ude podvr#nut ispitivanju, ve( je doveden u situaciju da o predmetu ispitivanja daje iska"e !e" namere da to ini, dru#o, pitanja koja se ispitaniku postavljaju, ne"avisno od to#a da li je dao pristanak da uestvuje u ispitivanju ili nije, ne odnose se direktno na predmet istra$ivanja, ve( se o predmetu istra$ivanja "akljuuje posredno. /stra$ivaka praksa #ovori o veoma rairenom praktikovanju indirektno# ispitivanja u o!liku anali"e sadr$aja dokumenata, ne%ormalnih ue(a u ra"#ovorima, i td. 8re!a napomenuti da se, ponekad, stro#o ra"likuje primena metoda u naunim istra$ivanjima od kori(enja naunih metoda u praktikovanju odre*enih delatnosti. -vo je samo uslovno opravdano. 4er, sa stanovita ukupne prakse, !itno je unoenje naunih metoda u sve o!like sa"nanja $ivota i delanja ljudi. /spitivanje se mo$e vriti kao: individualno ?jedan ispitanik - jedan ispitivaA, /ru4no ?nekoliko ispitanika - jedan ili vie ispitivaaA i &ole&tivno ?jedna manja "ajednica koja daje "ajedniki do#ovoren od#ovor ili jedan ili vie ispitivaaA. ., po nainu optenja mo#u(e je: u#'eno8 4i#'eno i &o';inovano i#4itivanje. U#'eno i#4itivanje podra"umeva usmeno postavljanje pitanja i usmeno davanje od#ovora u neposrednoj komunikaciji i"me*u ispitivaa ?intervjuera, anketaraA i ispitanika. + ostvarivanju usmeno# ispitivanja javlja se modalitet kori(enja tehniki posreduju(ih sredstava kao to su tele%on, ra"mena audio-trake ili dru#ih audio-vi"uelnih sredstava. -i#ledno je da postoje "naajne ra"like pri neposrednom optenju ispitivaa i ispitanika i posredovanom optenju na ta deluju svojstva kori(enja tehnikih sredstava. Gori(enje tehnikih sredstava u ispitivanju omo#u(ava i specijalne vidove ispitivanja populacije. a primer, mo#u(e je odre*ena pitanja postaviti preko raunarske mre$e i njihovih sistema ?/nternet, /ntranet, Mkstranet i sl.A !e" neposredno# optenja ispitivaa i ispitanika. Pi#'eno i#4itivanje podra"umeva postavljanje pitanja i davanja od#ovora u pismenoj %ormi. 2o';inovano i#4itivanje podra"umeva usmeno postavljanje pitanja a pismeno davanje od#ovora. 'odaliteti ovo# ispitivanja su mno#o!rojni, pa ih je !olje o!raditi u okviru tehnika ispitivanja. Te3ni1e i/@i0ivanja + o#novne te7ni&e i#4itivanja u;rajaju #e intervju i an&eta . Gao pose!an njihov rod mo#u se u ispitivanje uvrstiti i odre9eni o;li!i te#tova, mada neki od njih mo#u !iti uvrteni u eksperiment sto#a to "ahtev "a reenjem odre*eno# "adatka mo$e da se javi kao eksperimentalni inilac. Intervju i an&eta #e $e#to nedovoljno 4oj'ovno ra"li&uju ne samo u dnevnom optenju ve( i u strunoj i u naunoj literaturi. )ojam intervjua esto se identi%ikuje sa pojmom ankete, a anketa sa svakim o!likom ispitivanja u"orka odre*ene populacije. Gorektna primena ispitivanja kao nauno# naina sakupljanja podataka podra"umeva ra"likovanje tehnika ispitivanja. Aitni &riteriju'i "a ra"li&ovanje intervjua od an&ete #u #voj#tva in#tru'enta i 4o#tu4&a i#4itivanja. /nstrument intervjua je Do#nova "a ra"/ovorD koja se u praksi jo na"iva i D4od#etni& "a ra"/ovorD, to nije potpuno korektno ni dovoljno o!uhvatno. -vo "!o#
272

to#a to je instrument intervjua o;ra"a!, koji sadr$i pitanja koje (e ispitiva postaviti ispitaniku i mesta "a u!ele$avanje od#ovora ispitanika. 2itna je karakteristika svake osnove "a ra"#ovor da koncipira i "ahteva neposrednu komunikaciju ispitivaa i ispitanika i njihovu o!ostranu aktivnost u interakciji. /" to#a proi"ila"i i oekivanje da (e se do!iti vie ne%ormali"ovanih od#ovora, te se konstrukcijom instrumenta i #ra%ikim reenjem nje#ovo# i"#leda predvi*a pose!no mesto "a upisivanje takvih netipi"iranih - ne%ormali"ovanih od#ovora. An&etni u4itni&, kao instrument ankete, ne 4o#tavlja ta&ve "a7teve i ta&ve 'o/u no#ti ne 4redvi9a. Po#tu4a& u vo*enju intervjua "natno se ra"likuje od postupka prilikom anketiranja po svojoj slo$enosti i po "ahtevima prema ispitivau i ispitaniku, kao i po slo$enosti sadr$aja i nivou sa"nanja koja se primenom intervjua stiu. &lo$enost postupka intervjua je ve(a, ankete manja. Eahtevi prema intervjueru i intervjuisanom su ve(i ne#o prema anketaru i anketiranom. Intervju je 4rodorniji8 'o/u i nivo #a"nanja i #te4eni 'o/u e i#tinito#ti #a"nanja ve i #u 4ri'eno' intervjua ne/o 4ri'eno' an&ete. avedeni kriterijumi ra"likovanja su dovoljni da o%ormimo de%inicije intervjua i ankete, koje (e, i"vedene i" de%inicije ispitivanja kao optije, i"ra"iti postoje(e pose!nosti. /ntervju ili nauni ra"#ovor, je tehnika prikupljanja podataka ispitivanjem putem neposredno# usmeno# i lino# optenja istra$ivaa i ispitanika. 'o$e se pri#ovoriti da se datom de%inicijom jako su$ava o!uhvat pojma DintervjuD, jer iskljuuje pismene o!like optenja. 8akva primed!a je opravdana i tana je, ali je !e" ve(e# "naaja "a de%inisanje nauno# ra"#ovora. )ojam Dra"#ovorD podra"umeva neposredno dvostrano lino ra"menjivanje poruka i"me*u dvojice uesnika u" njihovo o!ostrano aktivno odnoenje. D auni ra"#ovorD podra"umeva da taj ra"#ovor, to optenje o!e"!e*uje do!ijanje istinitih iska"a o sadr$aju stavova, sudova, "akljuaka, sa"nanja, ideja itd. ispitanika. 8o, dalje, praktino, ne "nai da se vodi ra"#ovor ravnopravnih ili jednakih, podjednako motivisanih uesnika u ra"#ovoru, ve( podra"umeva i"vesnu superiornost ispitivaa koja proi"ila"i i" nje#ove o!uenosti i oda!ranih i ra"vijenih oso!ina linosti specijalnim pripremanjem, ali koja ne sme !iti mani%estovana tako da je sa#ovornik opa"i, ne#o tre!a da se i"ra"i u re"ultatu ispitivanja. &to#a je neophodno ostvariti linu neposrednu situaciju optenja u kojoj se aktiviraju sve prednosti linosti intervjuera, prednosti postupka i instrumenta. &ve mno#o!rojne prednosti #u!e mo#u(nost delovanja u optenju posredstvom odre*enih tehnikih aparata ?npr. tele%onaA ili u pismenom optenju ?pismeno postavljena pitanja na koja se tako*e pismeno od#ovaraA itd. &to#a, svako ispitivanje koje ne podra"umeva neposrednu linu komunikaciju i"me*u ispitivaa i ispitanika ili iskljuuje ne%ormali"ovan i kreativan odnos u me*uso!noj komunikaciji ?to je tako*e smetnja "a aktiviranje po"itivnih sposo!nosti linosti ispitivaaA ne smatramo istinskim naunim ra"#ovorom. )o#reno !i !ilo apsoluti"ovati nadmo(nost intervjuera koja proi"ila"i i" polo$aja ono# koji pita i koji "na ta su dru#i od#ovarali. / ispitanik ima neke o!like nadmo(nosti. -n daje pristanak da se ra"#ovor o!avi, utie na mesto i vreme ra"#ovora, on !ira sadr$aj, %orme i intonaciju od#ovora i opredeljuje ukupnu atmos%eru ra"#ovora. -sim to#a, ispitanik je kompetentniji "a materiju koju sadr$e mno#a pitanja koja mu se postavljaju. admo(nost intervjuera je samo u proceduri radnoj s%eri. /" teorije i empirije proi"la"i da postoji vie tipova intervjua i vie kriterijuma njihovo# ra"vrstavanja. +o!iajeni su kriterijumi: rad intervjuera i ;roj i odno#

273

i#tovre'eno i#4itivani7 i#4itani&a od #trane jedno/ i#4itiva$a . )o prvom kriterijumu imamo podelu na: neu#'ereni i u#'ereni intervju. Neu#'ereni intervju je nauni ra"#ovor u kome ispitiva samostalno oda!ira sadr$aj, o!lik i redosled postavljanja pitanja, sa#lasno sopstvenoj proceni karakteristika ispitanika i situacije u kojoj se vodi ra"#ovor. a"iv Dneusmereni intervjuD mo#u(e je samo uslovno prihvatiti, kao i na"iv Dslo!odni intervjuD. + nauci, s i"u"etkom orijentacionih istra$ivanja - pa i tada samo uslovno i sa "natnim o#ranienjima - neusmerenih, odnosno slo!odnih intervjua nema, intervjuer nikada nije sasvim slo!odan i neusmeren. )rojekat istra$ivanja kro" operacionali"aciju predmeta, hipote"e, i indikatore stro#o je determinisao mo#u(i sadr$aj i o!like pitanja. &to#a su pitanja nu$no koncentrisana na odre*ene predmete. )redistra$ivanje, po pravilu, daje dovoljno osnova "a i"#ra*ivanje osnove "a ra"#ovor i koncipiranje postupaka. /" na"iva DneusmerenD, Dslo!odniD intervju proi"ila"i pitanje da li se "a takav intervju priprema instrument ?osnova "a ra"#ovorA i planira postupak, kao i kakva je ulo#a psiholoke i lo#ike strate#ije u primeni te vrste intervjua= + procesu istra$ivanja neusmereni, tj. slo!odni intervju je u upotre!i "!o# svoje elastinosti i prila#odljivosti situacije. 8o je pose!no upotre!ljiva tehnika u t"v. indirektnim ispitivanjima. )rema empirijskim iskustvima u naunim istra$ivanjima osnova "a ra"#ovor tre!a uvek da se konstruie u pisanom o!liku. )o pravilu, to su opta pitanja, odnosno kljuno pitanje, !aterije pitanja koja mo#u !iti samo evidentirana ili se, ak, mo#u podra"umevati. /pak, preporuljivo je o"naiti !ar #lavne se#mente sadr$aja tih pitanja. 2itna karakteristika tih pitanja je da ona iska"uju o emu (e se ra"#ovarati, a ne ta (e se pitati. -tuda je i i"veden dru#i na"iv "a instrument - 4od#etni& "a ra"/ovor. Normulacija tih pitanja krajnje je elastina sto#a to ne o!ave"uje intervjuera na odre*ene %orme postavljanja pitanja. ., psiholoka i lo#ika strate#ija se i ovde primenjuju. )siholoka - "a planiranje ponaanja u mo#u(im situacijama, a na osnovu modela ?tipovaA po"natih situacija u takvim istra$ivanjima. 1o#ika - u koncipiranju or#ani"acije sadr$aja osnove "a ra"#ovor, pose!no sadr$aja pitanja. -!ra"ac osnove "a ra"#ovor nu$no sadr$i i mesta predvi*ena "a unoenje od#ovora. eusmereni, tj. slo!odni intervju od#ovara svim tipovima ispitivanja, ali u prvom redu !la#om i otrom. + prikupljanju sa"nanja o odre*enim praktinim delatnostima ne sainjava se uvek osnova "a ra"#ovor, odnosno o!ra"ac "a evidentiranje iska"a u pisanoj %ormi. 'e*utim, i u tim situacijama postoji osnovni "amiljeni model mo#u(ih pitanja, te se ni u kom sluaju ne mo$e #ovoriti o neusmerenom, tj. slo!odnom intervjuu u apsolutnom "naenju. U#'ereni intervju, "a ra"liku od neusmereno#, ima u svakom pojedinanom sluaju veoma preci"no i svesno ra"ra*en instrument i postupak. &lo!oda i"!ora sadr$aja i o!lika pitanja i ponaanja ispitivaa "natno je o#ranienija ne#o u neusmerenom intervjuu. /pak, mo#u(nosti nauno# sa"nanja od#ovaraju(om primenom ovo# intervjua u istra$ivanju pojava nisu manje ne#o pri neusmerenom intervjuu. aprotiv, reklo !i se da su ak ve(e. aime, prednosti usmereno# intervjua u odnosu na neusmereni su u prvom redu u neposrednosti ve"a sa predmetom istra$ivanja, hipote"ama i indikatorima - pa, prema tome, i u adekvatnosti, valjanosti podataka sakupljenih ovom tehnikom. 5ru#a prednost mu je u o!e"!e*ivanju sistematinosti u prikupljanju podataka i sistematinosti prikupljenih podataka, tre(a u ekonominosti i etvrta u preci"nosti.

274

a"ivom Dusmereni intervjuD, u stvari, o!uhvataju se dva, odnosno po nekim klasi%ikacijama tri tipa intervjua: u#'ereni orijenta!ioniI diri/ovani i ri/oro"ni intervju. + procesu istra$ivanja u#'ereni orijenta!ioni intervju ima prednosti nad ostalima. je#ove !itne karakteristike su: ra"vijen in#tru'ent ?osnova "a ra"#ovor u o!liku o!rasca, sa %ormulisanim pitanjima i mestima "a !ele$enje od#ovoraA, or#ani"ovan u skladu sa normama psiholoke i lo#ike strate#ije i sa od#ovaraju(im #ra%ikim reenjem i o!likom, i 4re!i"no ra"vijen 4o#tu4a& na o#novu 4ret7odno i"u$eni7 i ti4olo/i"irani7 #itua!ija i &on#trui#anja 'odela o$e&ivani7 #itua!ija. 'e*utim, ra"vijene odred!e postupka elastine su i podra"umevaju kreativnu samostalnost ispitivaa naroito u: aA i"!oru konkretno# naina ?u skladu sa koncepcijomA uspostavljanja kontakta sa ispitanikom i stvaranju komunikacione situacije, !A i"!oru redosleda pitanja u okviru !aterije odnosno levka, cA o!janjenju - tumaenju sadr$aja pitanja i i"!oru sadr$aja i o!lika potpitanja kada je to potre!no radi jasnije# i preci"nije# od#ovora, dA klasi%ikaciji od#ovora ili %ormulisanju iska"a koji se ne mo$e podvesti pod ve( date alternative ?modaliteteA od#ovora predvi*ene u osnovi "a ra"#ovor. /spitiva, intervjuer je o!ave"an da postavi sva pitanja sadr$ana u osnovi "a ra"#ovor, i to prvo u o!liku u kome su ona data. +putno je da ih, pri tom, ne ita ve( ih "na napamet, to je, kada osnova "a ra"#ovor sadr$i manji !roj pitanja ?do 47A, sasvim mo#u(e. )rilikom postavljanja pitanja "a!ranjeno mu je da navodi DalternativeD ?modalitete od#ovoraA sadr$ane u potki pitanja, ve( date od#ovore podvodi ?klasi%ikujeA u jedan od predvi*enih modaliteta. .ko oni nisu dovoljni ili ako nije si#uran #de !i tre!alo podvesti do!ijeni iska", upisuje sutinu to# iska"a u" to potpunije potovanje ori#inalno# o!lika na, "a to predvi*eno, od#ovaraju(e mesto u osnovi "a ra"#ovor. Ova vr#ta intervjua od/ovara #vi' ti4ovi'a i#4itivanja. Diri/ovani intervju podra"umeva tako*e preci"no ra"vijen instrument i postupak, ali i "natno o#ranienje samostalnosti ispitivaa. je#ova samostalnost se svodi na aktivnosti u uspostavljanju kontakta i komunikacione situacije ?u skladu sa usvojenom koncepcijom strate#ijeA. + toku ra"#ovora mora se striktno pridr$avati redosleda i %ormulacije pitanja. -vla(en je da, kada je to preko potre!no, sa#lasno psiholokoj i lo#ikoj strate#iji, postavi od#ovaraju(a potpitanja i dopunska pitanja, ali ne odstupaju(i !itno od ve( dato# okvira pitanja %ormulisano# u osnovi "a ra"#ovor. Gao i kod orijentaciono#, tako i ovde, ne nudi alternative ?modaliteteA, ve( od#ovore klasi%ikuje ili, kada to ne mo$e, unosi i"vorni o!lik od#ovora na "a to predvi*eno mesto u osnovi "a ra"#ovor. -vaj tip intervjua prvenstveno od#ovara neutralnom tipu ispitivanja. + odnosu na prethodne vrste intervjua, on je 'anje 4rodoran8 ali je #i#te'ati$niji i e&ono'i$niji. Gao varijanta dalje# smanjivanja "ahteva "a kreativno(u ispitivaa i o#raniavanja nje#ove slo!ode u postupku ispitivanja, javlja se t"v. ri/oro"ni intervju. /nstrument i postupak u ovom intervjuu su jo potpunije i preci"nije ra"ra*eni, te ispitiva u toku ispitivanja ne sme da odstupa od redosleda i %ormulacije pitanja, niti da postavlja dopunska pitanja. &tavljaju(i ispitaniku na uvid predvi*ene modalitete od#ovora, intervjuer je ovla(en da, samo kada je "aista neophodno, o!jasni pravi sadr$aj pitanja ili modaliteta od#ovora. )ri tom, ne sme da unosi nove pojmove niti da koristi nove lo#ike konstrukcije. -va vrsta intervjua podse(a na anketu, te je ra"liku
275

esto teko opa"iti. 2itna ra"lika u odnosu na anketu je ve(a slo!oda intervjuera u uspostavljanju situacije komuniciranja, "atim, u o!ave"i intervjuera da lino unese sve od#ovore u o!ra"ac, i kao i kod dru#ih vrsta nauno# ra"#ovora, da unese svoje opa$anje o ispitaniku, o nje#ovoj predusretljivosti, iskrenosti itd. )o svojim !itnim o!ele$jima ri#oro"ni intervju od#ovara neutralnom ispitivanju. ., 4redno#t ovo/ intervjua #u #i#te'ati$no#t i e&ono'i$no#t8 ali #u 'u nedo#ta!i "natno #'anjena 4rodorno#t i verodo#tojno#t i#&a"a. /ntervjui se mo#u klasi%ikovati i po !roju ispitanika s kojima jedan intervjuer istovremeno opti, odnosno !roju ispitanika koji sudeluju u %ormiranju od#ovora i njihovom u"ajamnom odnosu. )o tom kriterijumu naune ra"#ovore mo$emo podeliti na: individualne8 /ru4ne i &ole&tivne. Individualni intervju je nauni ra"#ovor u kome, u jednom vremenskom odseku, isptiva neposredno ver!alno opti samo sa jednim ispitanikom. + istra$ivanju ova vrsta intervjua ima prednosti nad ostalim vrstama intervjua. +koliko je materija slo$enija i o!imnija i ukoliko je predmet ispitivanja vie lino#, intimno# karaktera, prednosti individualno# intervjua su ve(e. /spitiva mo$e da se koncentrie na jedno# ispitanika i da, po pravilu, "apa"i i najsitnije detalje u iska"u ispitanika na koje se mo$e osloniti u daljem toku ra"#ovora. /ndividualni intervju do"voljava kom!inovanje sa posmatranjem, pri emu se opa$anja koriste kao orijentacioni oslonac "a ponaanje u ra"#ovoru ili kao kontrolni poka"atelj istinitosti iska"a ispitanika i nje#ove ukupne iskrenosti. &pecijalan i retko primenljiv o!lik individualno# intervjua je onaj u kome vie ispitivaa ?tim ispitivaaA ispituje jedno# ispitanika. 'o#u se javiti ?u primeni naunih metoda u istra$ivanju "a praktikovanje pojedinih delatnosti ovo se javlja e(eA dve varijante: prva, vie ispitivaa, u jednom vremenskom ni"u, ija ritmika mo$e da !ude pravilna ili nepravilna, vremenski ra"maci kra(i ili du$i, a situacija ispitivanja ista ili ra"ilita, ispituje jedno# ispitanika o istim sadr$ajima. )ostupak ispitivanja svako# ispitivaa mo$e !iti isti, ali i sasvim ra"liit. &vaki ispitiva upo"nat je sa re"ultatima prethodno# ispitivanja. -vakva ispitivanja su veoma prodorna i konano sakupljeni iska"i su provereni i prilino pou"dani, ali je postupak neekonomian, a pristanak ispitanika je dosta teko pri!aviti, osim kada se radi o indirektnim ispitivanjima. Ea ovakva ispitivanja podesni su u prvom redu neusmereni, pa potom i orijentacioni intervju. + ovom sluaju oni su prete$no o!lik primene otro# ispitivanja, dru#a situacija je kada istovremeno vie ispitivaa ispituje jedno# ispitanika menjaju(i ulo#e i ponaanje prema ispitaniku. Gao i u prethodnoj situaciji mo$e se konstatovati velika prodornost ovako primenjeno# otro# ispitivanja upotre!om neusmereno# ili orijentaciono# intervjua, ali i neekonominost ove varijante ispitivanja. aime, na ovaj nain se intervju ne mo$e primeniti masovno, a javljaju se i dru#i pro!lemi. /"lo$ene varijante individualno# intervjua mo#u se sto#a smatrati podesnim samo "a specijalna i metodoloka istra$ivanja. Gru4ni intervju podra"umeva istovremeno komuniciranje jedno# ispitivaa sa vie ispitanika na istom mestu i u isto vreme ili vie ispitivaa sa vie ispitanika. + o!a sluaja od#ovori su individualni. )rvi sluaj ?jedan ispitiva - vie ispitanikaA e(i je i nje#ova osnovna vrednost je u ekonominosti. 'e*utim, svi ostali nedostaci ispitivanja su "natno i"ra"itiji ne#o prilikom primene ostalih vrsta intervjua. )rodornost #rupno# intervjua je manja od prodornosti individualno#, a on od#ovara
276

vie neutralnom ispitivanju ne#o !la#om. -tro ispitivanje je mo#u(e samo i"u"etno u specijalno aran$iranim situacijama. a primer, u sluajevima intervjuisanja jedne male #rupe o malom !roju ili samo o jednom pitanju ispitiva mo$e, vode(i ne%ormalan ra"#ovor, da sueljava iska"e uesnika u ra"#ovoru, da im suprotstavlja ranije date iska"e itd. i da na taj nain sprovede #rupni intervju kao tehniku otro# ispitivanja. 'e*utim, ovde se javljaju o"!iljniji pro!lemi or#ani"aciono-tehnike i etike prirode. Prupni intervju nije naroito podesan "a istra$ivanje o!imnih, slo$enih i osetljivih pitanja, te se sto#a ne mo$e smatrati naroito po#odnim. 2ole&tivni intervju podra"umeva komuniciranje i"me*u jedno# ispitivaa i jedne "ajednice @ kolektiva, odnosno dela or#ani"acije koji na postavljeno pitanje daje jedinstven "ajedniki od#ovor. / ovde se mo$e javiti vie o!lika, ali dva su osnovna. )rvi o!lik ovo# intervjua je o4<tenje i#4itiva$a i &ole&tiva 4re&o D#4i&eraD lica koje u ime "ajednice %ormulie i saoptava od#ovore poto je kolektiv svoj od#ovor konstituisao. +lo#a intervjuera je tu mala, nje#ovo optenje sa ispitanicima veoma je o#ranieno. &to#a je "a ovaj o!lik podesan diri#ovani ili ri#oro"ni intervju ali od#ovara neutralnom ispitivanju. -vaj intervju ima "naaja prvenstveno u veri%ikaciji nekih ve( po"natih stavova. Prodorno#t 'u je 'ala8 ali e&ono'i$no#t veli&a. 5ru#i o!lik je "natno %unkcionalniji, naroito ako se u tom ispitivanju pojavi tim ispitivaa. Ea uspeh takvo# intervjua potre!na su najmanje dva ispitivaa. -va varijanta kolektivno# intervjua ostvaruje se tako to jedan i#4itiva$ vodi ra"/ovor #a &ole&tivo' 4o#tavljaju i 4itanja =o#novna8 do4un#&a i 4ot4itanja> i u$e#tvuje u for'uli#anju od/ovora $iju #adr@inu i"/ra9uje &ole&tiv &ro" di#&u#iju . /stovremeno dru#i ispitiva u prvom redu evidentira sve od#ovore koji !i mo#li da !udu od interesa "a istra$ivanje, odmah ih ra"vrstava na one koji od#ovaraju na pitanje neposredno, posredno i na one koji se odnose na pitanje. +nutar njih na one od#ovore sa kojima postoji opta sa#lasnost ispitivano# kolektiva ?nije !ilo protivljenjaA, na one sa kojima postoji sa#lasnost ve(ine, i na one sa kojima ne postoji sa#lasnost ve(ine. Gao kolektivni od#ovor se prihvata onaj oko ko#a postoji sa#lasnost ve(ine, a i"ostaje aktivno protivljenje manjine. Plavna vrednost ove vrste intervjua je !o#atstvo podataka o predmetu istra$ivanja koji se do!ijaju "a raspravu u procesu konstituisanja "ajedniko# od#ovora kolektiva. &a stanovita predmeta istra$ivanja, svaki ovakav intervju je istovremeno i o"!iljan o!lik posmatranja sa uestvovanjem "ato to se tu, pred oima intervjuera ?u ovom sluaju i posmatraaA ra"vijaju procesi usa#laavanja i opredeljivanja. )rodornost ovakvo# intervjua je velika, ali su veliki i pro!lemi u oda!iranju u"orka ispitanika, kao i pro!lemi kadrovske i tehnike prirode. -vaj o!lik intervjua podra"umeva neusmereni ili orijentacioni intervju u prvom redu, s tim to su mo#u(a sva tri tipa ispitivanja. + metodolokoj leteraturi intervjui se klasi%ikuju i sa #tanovi<ta 4rodorno#ti 3 du;ine u #a"nanju 4ojave i #te4ena i#tinito#ti #a"nanja . + ve"i s tim javljaju se na"ivi kao to su D4rodu;ljeni intervjuD itd. e od!acuju(i u potpunosti celishodnost ovakve klasi%ikacije, smatramo da je svaki intervju uslovljen oda!ranom i ra"vijenom psiholokom i lo#ikom strate#ijom, ra"vijeno(u i konkretnom primenom instrumenata i postupaka. /stinitost, potpunost i du!ina sa"nanja re"ultat su sve#a to#a. 8o je ra"lo# to unapred nijedan intervju ne o"naavamo kao produ!ljen ili neprodu!ljen, odnosno to unapred ne koristimo kriterijum klasi%ikacije koji !i !io uslovljen posti#nutim re"ultatima ili "a njih neposredno ve"an. &lian stav tre!a u"eti i prema t"v. Dinten"ivno'D intervjuu.

277

/ntervju i anketa naje(e su anonimni. /spitanicima se #arantuje da se ne(e voditi evidencija na osnovu koje se mo$e utvrditi autor od#ovora, kao i da se o tome ne(e niko o!avetavati. + metodolokoj literaturi naje(e su u upotre!i slede(a dva "naenja pojma an&eta: prvo, veoma je rasprostranjeno i opte usvojeno u nauci i praktikovanju ra"liitih delatnosti da an&eto'8 an&etni' i#4itivanje' #'atra'o #va&o i#4itivanje na o#novu u"or&a, i dru#o, u$e "naenje odnosi se na tehniku ispitivanja. )o tom shvatanju, koje nije u suprotnosti sa prethodnim, ali je preci"nije i konkretnije, i, tako*e, "asnovano na dru#aijem pristupu, an&eta je te7ni&a #a&u4ljanja 4odata&a i#4itivanje' u &o'e ne dola"i do &reativno#ti8 o#a'o#taljeno/ rada i#4itiva$a i i#4itani&a8 ve je nji7ova a&tivno#t #tro/o 4o#redovana in#tru'ento'8 tj. u4ut#tvo'8 #adr@aje' i for'o' an&etno/ u4itni&a. /sto tako je injenica da se, delimino "!o# va$enja ire# pojma anketa, kao i "!o# odre*ene istra$ivake prakse, javljaju i neki prela"ni o!lici koji unose teko(e u ra"likovanje ankete od intervjua. .nkete se mo#u, prema ra"liitim kriterijumima, klasi%ikovati na vie naina. &a stanovita nauke dva kriterijuma, koja smo koristili i "a klasi%ikovanje intervjua, !itna su i ovde. 8o su: rad an&etara i &ara&teri#ti&e in#tru'enta8 tj. an&etno/ u4itni&a. )rema kriterijumu rada anketara, ankete mo$emo klasi%ikovati kao u#'ene i 4i#'ene. U#'ene an&ete podra"umevaju usmeno optenje i"me*u isptivaa - anketara i ispitanika - anketirano# posredstvom odre*eno# tehniko# i dru#o# sredstva. +nutar ove vrste javljaju se ra"ne podvrste anketa kao to su: tele%onska, kompjuterska itd. Pi#'ena an&eta podra"umeva pismeno optenje i"me*u anketara i anketirano#. 8ako se, kao podvrste pismene ankete, javljaju potanska, novinarska, statistika itd. Hesto se u praksi javlja komi!novani tip anketa, koji do!ija ak i svojstva prela"no# o!lika i"me*u ankete i intervjua. 8o su, po pravilu, ankete u kojima anketari uruuju neposredno anketne upitnike ispitanicima i, posle popunjavanja, sakupljaju ih. 5odir i komunikacije i"me*u anketara i anketiranih u ovakvim sluajevima imaju isto tehniki karakter i ni na koji nain ne utiu na sadr$aj od#ovora, iako podsticajno deluju na odnos ispitanika prema anketi. 'e*utim, ima i drukijih sluajeva. a primer, anketar do!ije "adatak da o!jasni postupak popunjavanja anketno# upitnika ili da #a demonstrira, da o!jasni pojedina pitanja koja ispitanik posle itanja anketno# upitnika pro#lasi nedovoljno ra"umljivim, da, ukoliko proceni da je to potre!no ili ako takav "ahtev postavi ispitanik, ak popuni upitnik po diktatu ispitanika. /ma sluajeva da se anketa sprovodi na taj nain to su anketari o!ave"ni da proitaju pitanja ispitanicima i da unesu njihove od#ovore u anketni upitnik. -vakve ankete istra$ivai - praktiari na"ivaju Dintervju3an&etaD. -i#ledno je da se prava sutina ankete ne remeti sve dok anketar koji stupa u neposredan lini kontakt sa ispitanikom nema nikakve dru#e "adatke osim da urui i, posle popunjavanja, prikupi anketne upitnike. 'e*utim, od momenta kada se "adaci i ulo#a anketara proiruju na istra$ivaku komunikaciju koja deluje na o!im i karakteristike podataka, anketa poinje da do!ija karakteristike intervjua. +koliko je situacija takva da se "!o# odre*enih teko(a ?npr., "!o# sla!e pismenosti ispitanikaA ulo#a anketara pri!li$ava ulo"i intervjuera, !olje je opredeliti se "a pravi intervju. )rela"ni o!lici umno#ome devalviraju prednosti i ankete i intervjua. )ismena anketa ima "natne prednosti, pose!no "!o# ekonominosti, kada se radi o ispitanicima do!re pismenosti i sa ra"vijenim navikama "a pismenu komunikaciju. 8o, na$alost, nije masovna pojava. /ako !rojni, ispitanici do!re pismenosti po pravilu nemaju ni dovoljno ra"vijenu naviku, ni dovoljnu motivaciju "a

279

pismenu komunikaciju. Hak i veoma pismeni ispitanici u nekim sluajevima nerado prihvataju popunjavanje upitnika. +smena anketa je, sto#a, "natno po#odnija, ali su i opasnosti odstupanja od sutinskih odreda!a ankete i"ra"itije. Po &riteriju'u &ara&teri#ti&a an&etno/ u4itni&a mo$emo utvrditi postojanje for'ali"ovani7 =#tandardi"ovani7> i, nasuprot njima, nefor'ali"ovani7 =ne#tandardi"ovani7> anketa. An&ete #a for'ali"ovani' =#tandardi"ovani'> 4i#'eni' u4itni&o' jesu sve one koje imaju preci"no konstruisan upitnik i preci"no de%inisana pitanja i modalitete od#ovora. 8e$i se da u %ormali"ovanim upitnicima !roj modaliteta svuda !ude pri!li$no isti, i da modaliteti od#ovora isto# smisla !udu dati istim redosledom u svakoj potki. 2roj alternativa ?modalitetaA od#ovora je naje(e dva, tri, pet, najvie do devet. -vo je posledica nu$nosti da se u anketni upitnik ?a i u osnovu "a ra"#ovor kod intervjuaA u#rade ra"ne vrste skala, dihotomija i klasi%ikacija, naroito kada se anketa koristi kao tehnika u kvantitativnim istra$ivanjima, odnosno kada se predvi*a statistika o!rada podataka. e%ormali"ovane ?nestandardi"ovaneA ankete nisu retke ni neupotre!ljive. 8o su ankete iji se upitnik sastoji samo od relativno malo !itnih pitanja kod kojih je data samo osnova pitanja, dok je potka ?alternative, modaliteti od#ovoraA u potpunosti i"ostavljena ili je samo okvirno data. + uslovima do!ro oda!rano# u"orka kompetentnih i pismenih ispitanika, njihov o!ra"lo$en pismeni od#ovor mo$e da omo#u(i mno#o ve(u prodornost od %ormali"ovane ?standardi"ovaneA ankete. -vu podo!nost o!e"!e*uju mo#u(a ili "ahtevana o!ra"lo$enja, opisi u"rono-posledinih ve"a i odnosa, strukture i %unkcija predmeta istra$ivanja. e%ormali"ovane ankete ne mo#u se smatrati ni neekonominim. aime, neto ve(i o!im poslova prilikom o!rade podataka i "ahtev "a ve(om struno(u kadrova ?to dovodi do pove(anja trokovaA "natno se kompen"uju smanjenim an#a$ovanjem i trokovima u i"radi upitnika i vredno(u podataka. &ve dosad pomenute vrste anketa od#ovaraju iskljuivo neutralnom direktnom ispitivanju. /pak, jedan o!lik ne%ormali"ovane pismene ankete mo$e se javiti i kao indirektno ispitivanje. 8o je t"v. &valitativna anali"a #adr@aja do&u'enata koji ver!alno i"ra$avaju sudove, stavove, kro" pisane iska"e u ve"i sa predmetom istra$ivanja, slino indirektnom intervjuu u kome evidentiramo usmene iska"e o predmetu istra$ivanja !e" neposredno#, direktno# postavljanja pitanja. + metodolo#iji postoje i shvatanja da je indirektno ispitivanje ono u kojem pitamo ispitanika o svojstvima dru#ih ljudi. -vakav stav je neprihvatljiv sto#a to se neposredno o!ra(amo ispitaniku s ciljem pri!avljanja nje#ovo# iska"a. )rema tome, sa ispitanikom imamo direktnu komunikaciju, a to to je predmet nae# interesovanja i stav ?sud, "akljuakA o so!inama neko# dru#o# su!jekta, ne umanjuje neposrednost odnosa u komunikaciji ispitiva - ispitanik - predmet istra$ivanja. + klasi%ikaciji anketa mo#u(e je kao kriterijum primeniti i ;roj #a &oji'a jedan i#4itiva$ i#tovre'eno o#tvaruje an&etiranja. 8u va$i ista podela kao i pri intervjuisanju. )rema metodolokoj literaturi postoji !itna ra"lika i"me*u intervjua i ankete, s jedne, i te#ta, s dru#e strane. 8a se ra"lika o#leda u svrsi, pa i u postupku konstruisanja. /ntervju i anketa se koriste da !i se sa"nali stavovi, sudovi, "akljuci i do$ivljaji ?ose(anjaA, $elje, te$nje, namere, itd. ispitanika kako !i se u skladu sa njima, i"#ra*ivala akcija. 8est se koristi da !i se sa"nalo koliko je od ono# to je de%inisano kao pravo reenje, stav, "nanje, vrednost itd. prisutno u svesti ispitanika i kolike su nje#ove sposo!nosti da to iska$e, interpretira i upotre!i. &to#a mo$emo re(i da je te#t te7ni&a utvr9ivanja i 'erenja 4o$etno/ #tanja i #itua!ije na#tale 4o#le delovanja odre9eni7 $inila!a8 4ri $e'u #e 4ola"i od #tro/o utvr9eni7 'odela.

27:

a osnovu uvida u istra$ivaku praksu mo$e se konstatovati da je test veo'a ra<irena i vrlo upotre!ljavana metoda. jeno najrasprostranjenije "naenje je provera, metoda provere sposo!nosti "nanja, umenja i psiho%i"ikih reakcija. + drutvenim naukama naje(e je kori(ena u peda#okim istra$ivanjima i kao sredstvo provere "nanja i umenja uenika. a"iv test odnosno testiranje kao procedura ostvarivanja testa i"veden je i" latinske rei te#tor3ari ije je osnovno "naenje posvedoiti, doka"ati. + en#leskom je"iku ?koji je sada najraireniji svetski je"ik u nauci "ahvaljuju(i #lo!ali"muA "naenje testa je ire i neodre*enije, jer o!uhvata pojmove pro!a, iskuavanja, anali"a, pokuaj, o#led, ispitivanje. 0a"na pridavana "naenja na"ivu DtestD i nje#ova svojstva naune metode i sredstava praktikovanja struke odnosno odre*ene delatnosti doveli su i do neujednaenih shvatanja testa. 8ako je "a jedne test isto to i eksperiment, "a dru#e je ispitivanje, "a tre(e posmatranje, "a etvrte metod anali"e ?sadr$ajaA dokumenata. )rocedura i instrument reali"acije testa u nje#ovim ra"novrsnim o!licima o!jektivno sadr$e komponente svih metoda prikupljanja podataka, ali se ne mo$e smatrati o!likom ili tehnikom nijedne od njih, mada se mo$e smatrati da je najsrodniji eksperimentu. 8o "nai da: lo#iki deo teksta sadr$i sva osnovna pravila i procedure istinito# miljenja, epistemoloki deo sadr$i sa"nanja o predmetu nauke i predmetnoj nauci i metodoloka sa"nanja, a u metodsko-tehnikom delu utvr*ena su pravila, postupci i instrumenti istra$ivanja. 8ako*e, predmete istra$ivanja testom mo$emo identi%ikovati kao drutvene re"ultate i kao predmete postoje(ih nauka i naunih disciplina. -snovni koncept testa, po kome se on ra"likuje od svih ostalih metoda je u postavljanju "adataka ?"adatkaA koje ?kojiA su!jekt i"lo$en istra$ivanju tre!a da i"vri, odnosno da rei. /stra$ivani su!jekt tako mani%estuje svoje sposo!nosti koje se, na odre*ene naine, tom prilikom mo#u meriti. )ose!ne vrste testova koriste se i "a proveru valjanosti odre*enih drutvenih i naunih tvorevina ?npr., projekta istra$ivanja, instrumenta, itd.A. -sim konstruisanja "adataka, koncepcija testa podra"umeva i konstruisanje kljua "a konstatovanje i ocenu reenja "adataka ?"adatkaA i "a tumaenje re"ultata testa. 8estovi se mo#u klasi%ikovati po vie kriterijuma. 'e*u njima su najva$niji sa stanovita metodolo#ije: #lo@eno#t8 4red'et i#tra@ivanja8 #voj#tvo "adata&a ="adat&a> i o;li!i i"vr<enja =tj. 4o#tu4!i i in#tru'enti reali"a!ije te#ta>. )o slo$enosti mo$emo ra"likovati tri potkriterijuma: prvi potkriterijum !io !i ;roja "adata&a. 8ako !i jednostavan test sadr$ao samo jedan "adatak. &lo$en test !i sadr$ao vie "adataka, pri emu !i se mo#ao meriti stepen slo$enosti !rojem "adataka. 5ru#i potkriterijum !io !i i#tovr#no#t "adata&a. 4ednostavnim testom smatrao !i se test koji sadr$i istovrsne "adatke i istovrsne aktivnosti prilikom njihovo# reavanja, dok !i slo$en test sadr$ao ra"vnovrsne "adatke ije reavanje "ahteva ra"ne aktivnosti. 8re(i potkriterijum !io !i i#torodno#t 'aterije. 8est iji "adaci sadr$e srodnu materiju ?materiju jedne de%inisane o!lastiA smatrali !i se jednostavnim, a oni iji "adaci sadr$e nesrodnu materiju koja pripada ra"nim o!lastima !ili !i slo$eni. &lo$enost testa ne tre!a poistove(ivati sa te$inom testa. 8e$ina testa samo delimino "avisi od slo$enosti. &lo$eniji testovi su, po pravilu, te$i. /pak, te$ina testa u prvom redu "avisi od sadr$ine "adatka ?"adatakaA i naina njihovo# reavanja.

2>7

5ru#i kriterijum koji smo na"vali predmetom ista$ivanja delom je o!ra*en u napred datoj klasi%ikaciji. 'e*utim, !li$im odre*enjem testovi po predmetu mo#li !i se identi%ikovati kao: .. te#tovi infor'i#ano#ti8 *. te#tovi "nanja8 1. te#tovi vredno#ne o4redeljeno#ti8 4. te#tovi a&!ione #4o#o;no#ti odno#no o#4o#o;ljeno#ti. &vaki od ovako predmetno odre*enih testova, mo$e se i u primeni mora dalje sadr$inski i predmetno ra"viti. /" metodolokih istra$ivanja proi"la"i da kriterijum 4red'etno/ odre9enja testa ima smisla i opravdanja prvenstveno u tome to svaki predmet testa "ahteva stro#o odre*eni odnos i"me*u nje#ove konkretne odre*enosti, slo$enosti instrumenata i postupaka reali"acije, sadr$ine i %orme "adataka i reenja i kljua "a utvr*ivanje re"ultata testa i njihovo tumaenje. 8re(i kriterijum podra"umeva vie potkriterijuma. )rema !itnim #voj#tvi'a 4o#tavljanja "adat&a i njihovo# reavanja ra"likujemo: >. testove praktinih radnji, 2. testovi iska"a u pisanoj, usmenoj ili likovnoj ili u kom!inovanoj %ormi koji se reali"uju kao: o testovi koji "ahtevaju konstruisanje iska"a ?interpretativno# ili ori#inalno#A, o testovi i"!ora ponu*eno# reenja ?od#ovoraA, o prepo"navanje iska"a, o dopunjavanje, o vrednovanje. 8est &on#trui#anja i#&a"a mo$e postaviti "ahtev u dva o!lika. )rvo, u upitnom o!liku koji "ahteva od#ovor odre*eno# sadr$aja i u odre*enoj %ormi. )ostavljanje pitanja na koje testirani tre!a da konstruie od#ovor po#odno je "a testove "nanja, asocijacija i sl. Glju "a vrednovanje re"ultata i nje#ova tumaenja jednostavno se prave kao pre#led tanih ?sadr$inski ili sadr$inksi i %ormalnoA od#ovara. -vi od#ovori se mo#u vrednovati odnosno meriti. ., dru#a varijanta ovo# testa postavlja "ahtev da se i"vre odre*ene radnje. /"vrenje te radnje odnosno i"vrenje to# "adatka mo$e da !ude i"rada odre*eno# akciono# ili dru#o# dokumenta, usmeno i"la#anje na odre*enu temu itd. -va varijanta testa povoljna je "a testiranje akcione sposo!nosti. 'e*utim, i"rada kljua je veoma slo$ena i podra"umeva i"radu modela ?Didealno# tipaDA i ocenjivanje kompetentno# $irija. / ovde se i"vrenje "adatka mo$e meriti. 8est i";ora 4onu9eno/ re<enja podra"umeva "ahtev da testirani od vie ponu*enih modaliteta iska"a oda!ere i o"nai od#ovaraju(i. + testovima "nanja tre!a da oda!ere i"me*u vie ponu*enih od#ovora onaj koji smatra tanim. + nekim sluajevima mo#u(e je ponuditi du$u listu od#ovora ?uo!iajeno je od 3 do 7A od kojih su vie od jedno# tani. -vaj tip testa po#odan je "a istra$ivanje "nanja i o!avetenja o or#ani"aconim "!ivanjima. /"rada kljua je jednostavna i sastoji se od pre#leda tanih od#ovora i njihovo# eventualno# vrednovanja. )rednost ovo# testa je ekonominost. a$alost, evidentne su i nje#ove mno#o!rojne sla!osti me*u kojima je najve(a nedovoljan i nedovoljno preci"an uvid u "nanje testiranih. Jelike su mo#u(nosti sluajno o"naenih tanih od#ovora. )o "akonima verovatno(e to je manje modaliteta mo#u(ih od#ovora ve(a je verovatno(a sluajno# i"!ora tanih od#ovora. & dru#e strane, "!o# "amora testiranih, du#o# trajanja testa i neekonominosti nije preporuljivo unositi vie od sedam modaliteta.

2>>

8est 4re4o"navanja i#&a"a, tanije konstatovanja autora ili pripadanja dela ponu*eno# testa odre*enom dokumentu ili or#ani"acionom procesu, slian je po osnovnoj ideji prethodnom. 'e*utim, u odnosu na prethodni postoje i "natne ra"like u nainu reavanja "adataka. + o!e varijante predoava se odre*eni tekst testiranom i od nje#a "ahteva da o njemu da taan iska". -vaj iska" mo$e da !ude o"naavanje ve( ponu*eno# modaliteta, u prvoj ili davanje samostalno# od#ovora, u dru#oj varijanti. -vaj test je po#odan "a istra$ivanje pam(enja, "a istra$ivanje o!ra"ovanosti, opredeljenosti i osposo!ljenosti "a delovanje. /"rada kljua je i ovde, u osnovnom, jednostavna jer se liste tanih od#ovora lako prave, ali je vrednovanje i tumaenje re"ultata "natno slo$enije, naroito ako se radi o testiranju opredeljenosti. avedeni tipovi testova mo#u se kom!inovati u odre*enim situacijama, u skladu sa "ahtevima projekta istra$ivanja. -sim ove klasi%ikacije testova, koja je pola od shvatanja da je test metoda istra$ivanja kojom se neposrednim uvidom stie nauno i praktino "nanje o svojstvima, oso!inama, sposo!nostima i ponaanjima testiranih, ima i dru#ih de%inicija i klasi%ikacija testova i testiranja. 8o je normalno jer je ova metoda nastala u ovkiru psiholo#ije i psihijatrije, a primenjivana je i tamo u istra$ivanju i praksi o!ra"ovanja mno#o vie ne#o u dru#im drutvenim naukama. 0aireno je shvatanje da je test standardi"irani postupak pomo(u koje# se i"a"iva neka odre*ena aktivnost, a onda se uinak te aktivnosti meri i vrednuje tako da se individualni re"ultat uporedi sa re"ultatima koji su do!ijeni kod dru#ih individua u jednoj situaciji. -va de%inicija podlo$na je mno#im kritikama, a #lavna sla!ost joj je to i"jednaava test sa eksperimentom. 8est se, prema ovom shvatanju primenjuje u nauci i praksi. Gao najva$nije vrste testova navode se: >. te#tovi "nanja kojima se istra$uje "nanje, o!ra"ovanje, vetine i navike. jime se meri e%ekat o!ra"ovno# uticaja utvr*ivanjem ra"like i"me*u inicijalno# i %inalno# stanja. -vi testovi se klasi%ikuju po podrujima o!ra"ovanja, a ra"likuju se: aA testovi po"navanja injenica i !A testovi primene "nanja. 2. te#tovi #4o#o;n#oti, kojima se mere sen"orne, mentalne, mehanike i motorne sposo!nosti. )od sen"ornim sposo!nostima podra"umevaju se vid, sluh itd. )od mentalnim opta i pose!na inteli#encija itd. 3. te#tovi li$no#ti kojima se mere slo$enije oso!ine linosti kao to su interesi, stavovi, karakter, karakteristike temperamenta, emotivne karakteristike itd. &peci%inost ovo# testa je da operie pitanjima umesto "adacima i da mu je osnova u te$nji linosti "a iskreno(u ili na nein%ormisanosti linosti o pravom predmetu i ciljevima istra$ivanja. 4. 4roje&tivni te#tovi, iji je predmet linost. -n je pro!lematine valjanosti i niske pou"danosti. Easniva se na tematskoj apercepciji, 0orahovim testovima i /.)...8. testovima. &ve po!rojane vrste testova su na od#ovaraju(i nain i u odre*enoj meri, u" od#ovaraju(u adaptaciju, po#odni "a istra$ivanja. 8est se u istra$ivanjima mo$e javiti u ra"nim ulo#ama: u ulo"i 'etoda u 4redi#tra@ivanju8 #a'o#talne jedine 'etode i#tra@ivanja8 /lavne 'etode ili #a'o jedne od 'etoda i#tra@ivanja . 'e*utim, veoma je teko uspostaviti od#ovaraju(e pove"anosti i"me*u metoda sakupljanja podataka i testa sa i"u"etkom ispitivanja naunim ra"#ovorom. )rocedura sprovo*enja testa je %a"na i u skladu sa procedurama projektovanja, reali"acije, o!rada i anali"e podataka i "akljuivanja u istra$ivanju. 'e*utim, kad #od test nije jedina metoda istra$ivanja,

2>2

neophodan je plan i uputstvo o i"radi instrumentarija i sprovo*enja testa. )lan i uputstvo tre!a da sadr$e konkretno i ra"ra*eno odre*enje predmeta istra$ivanja testom, i"!or tipa testa, i"!or sadr$aja, %orme instrumenta ?o!rascaA testiranja, postupka u uspostavljanju i i"vravanju "adataka, kljua i postupka vrednovanja re"ultata testa i "a nje#ovo tumaenje. + tom smislu, tri su !itna metodolokometodska "ahteva !e" ije# ispunjenja test ne mo$e da !ude valjan. 8o su "ahtevi "a relija;ilno< u8 ;a@dareno< u i di#&ri'inativno< u. Eahtev "a relija!ilno(u podra"umeva korespondentnost testa sa predmetom istra$ivanja i nje#ovim drutvenim realitetom u #lo!alu i u svakom delu i detalju. 8o podra"umeva unutranju sistematinost, koherentnost i kon"istentnost testa. 2a$darenost je u sutini nauna i praktina proverenost valjanosti testa. /maju(i u vidu da je !itna komponenta testa neki od o!lika merenja, to podra"umeva i proveru valjanosti oda!rano# merenja, mera i merila. Eahtev "a diskriminativno(u insistira na spreavanju vie"nanosti "adataka i njihovih reenja i kole!anja oko njihove valjanosti i vrednosti. -vaj "ahtev je veoma va$an i prema kljuu "a validaciju, evaluaciju i tumaenje re"ultata. /" prakse istra$ivanja proi"la"i da su 4redno#ti te#ta u nje#ovoj veli&oj 4rodorno#ti8 #i#te'ati$no#ti8 #tandardi"ovano#ti8 o#novano#ti8 4onovljivo#ti i u veli&oj 4ou"dano#ti re"ultata. &vojstva eksperimentalnosti daju mo#u(nosti sa"nanja visoko# stepena i"vesnosti odnosno relativno nisko# stepena posredovanosti o istra$ivanoj promeni. 8eko(e valjano# konstruisanja i sprovo*enja testa su relativno velike. 5va su osnovna i"vora teko(a: prvo, masovnost, slo$enost i varija!ilnost predmeta istra$ivanja i dru#o, pro!lemi valjane i"rade instrumenata i kljua testa. + procesu istra$ivanja ispitivanjem se mo$e istra$ivati svaka prola, sadanja ?aktuelnaA i !udu(a pojava o kojoj ljudi mo#u imati svoj stav. )rema tome, isptivanjem prvenstveno prikupljamo iska"e ispitanika o njihovim stavovima u ve"i sa pojavama, procesima, situacijama, aktivnostima, tendencijama, itd. )ri tom postavljamo "ahtev da nam u ve"i s tim neto opiu, kvali%ikuju ?oceneA, otkriju, o!jasne ili pro#no"iraju. 8o posti$emo tako to tra$imo da nam odre*ene iska"e u instrumentu: potvrde - ne#iraju, dimen"ioniraju proirivanjem - su$avanjem, pojaavanjem - sla!ljenjem, identi%ikacijom - ne#iranjem, ra"vijanjem o#raniavanjem, prihvatanjem - od!ijanjem, sa#laavanjem - protivljenjem, itd. /" to#a proi"ila"i da mo$emo u ve"i sa stavovima ispitivati: o;je&t #tava: situaciju, in, do#a*aj, proces, su!jekt, metod, sredstvo, cilj itd., o;i' #tava: jednostavni, slo$eni viepredmetni ?sa vie o!jekataA i konstrukt, #adr@inu #tava: ocena ?procenaA, $elja, oekivanje, namera, te$nja, "ahtev, konstatacija, sumnja, itd., "na$enje #tava: inicijativa, usmeravanje, podrka, protivljenje, suprotstavljanje, u#'ereno#t #tava: po"itivni-ne#ativni, pro#resivni-re#resivni, konstruktivni-destruktivni, itd., i"/ra9eno#t #tava: dovreni-konstituisani, stavovi u procesu konstituisanja, inicirani, stavovi u procesu raspadanja - nastajanja, stavovi u procesu trans%ormacija, itd., trajno#t #tava: trajni, stavovi i"lo$eni menjanju, trenutni stavovi ?reakcijeA,

2>3

#ta;ilno#t #tava: sta!ilnost unutranjih komponenata i njihovih odnosa, promenljiva svojstva njihovih odnosa, promenljiva svojstva unutranjih komponenata i odnosa itd. inten"itet #tava: visok, srednji i mali inten"itet u svim ili pojedinim komponentama, ulo/a #tava u #i#te'u o4redeljenja : osnovni stavovi, orijentacioni, i"vedeni stavovi i operativni stavovi, o#nove #tava: instinktivni, spontani, racionalni, or#ani"ovani, itd., i#tinito#t #tava: istiniti-autentini, ori#inalni, neistiniti, itd. Eajedniki opti predmet istra$ivanja, kako je ovde dat, podra"umeva neke inioce sastava koji su svojstveni svim tehnikama ispitivanja. 8o su: 4#i7olo<&a #trate/ija8 lo/i$&a #trate/ija8 4itanja8 ili8 uo4<tenije re$eno8 in#tru'ent i 4o#tu4a&. 'e*utim, i instrument i postupak pro$eti su navedenim iniocima koji ih tako pretvaraju u jedinstvenu smisaonu celinu. In#tru'ent je, !ilo da je re o intervjuu, anketi ili testu kao tehnici ispitivanja, o;ra"a! #4e!ijalno &on#trui#an 4re'a 4ravili'a 4#i7olo/ije , naune discipline u okviru koje se istra$uje, lo#ike i #ra%iki tako reen da je po#odan da se lako uoe pitanja i evidentiraju od#ovori. )o pravilu, taj o!ra"ac sadr$i sva pitanja ?"adatkeA or#ani"ovane u adekvatne lo#ike-sadr$ajne celine i mo#u(nosti "a od#ovaraju(e modalitete od#ovora. Po#tu4a& su sve radnje koje neposredno prethode ili se ine u toku primene instrumenata. jime se o!uhvataju sve radnje svih uesnika u primeni instrumenata. )ri tom, ra"likujemo teorijski model postupanja ?i"ra$en u o!liku uputstava, pravila, normi i predvi*anja "a uesnike prema utvr*enoj tipolo#iji ponaanja - ukljuuju(i ispitanika, ispitivaa, kontrolora itd.A od neposredno# postupanja, koje je "natno slo$enije i ra"liitije. -d ova dva modela ?misaono-teorijsko# modela sadr$aja i o!lika, strukture i %unkcija pitanja i od#ovora i teorijsko-tipoloko# odnosa normativno# modela postupakaA imamo konstruisanu od#ovaraju(u tehniku kao njihovo jedinstvo. &lo$enost sastava svake od ranije pomenutih tehnika ispitivanja proi"ila"i i" svojstava predmeta i procesa ispitivanja, i teko(a u ve"i s njim koje se, u najkra(im crtama, mo#u odrediti na slede(i nain: 8eko(e e4i#te'olo<&e 4rirode nastaju otuda to svoje iska"e ?o!avetenja o stvarnostiA daju lica koja, esto, nisu u od#ovaraju(oj meri osposo!ljena i struna "a nauno opa$anje pojava, procesa, odnosa. & o!"irom na to da su sposo!nost i strunost ispitanika ra"liiti, njihovi ver!alni iska"i o pojavi koja se istra$uje imaju tako*e ra"liitu vrednost, pa je time svakako ote$ana i njihova nauna upotre!a. )ored to#a, ove teko(e svoje u"roke imaju i u injenici da o!avetenost ispitanika o pojedinim pojavama nije podjednaka, a isto tako su i ra"liita njihova opredeljenja ?ver!alna i stvarnaA u ve"i sa tim pojavama, 8eko(e 4#i7olo<&e 4rirode i"viru i" ra"liite mentalne "relosti, nivoa inteli#encije, psihike sre*enosti, stepena i vrste o!ra"ovanja ispitanika, mo#u(nosti da ra"umeju i shvate ver!alne sim!ole date u pitanjima, kao i da od#ovorima u potre!noj meri ver!alno i"ra"e svoje vlastito iskustvo,
2>4

8eko(e dru<tvene 4rirode su, naje(e, posledica injenice da je ispitivanje speci%ian vid sim!oliko# drutveno# optenja, u kome se, prilikom prenoenja poruka, javljaju ra"liite drutvene prepreke ?u je"iku kojim se komunicira, sistemu vrednosti, o!iajima, tradiciji, $ivotnom iskustvu, itd.A koje mo#u da de%ormiu, pa ak i onemo#u(e komuniciranje i"me*u ispitivaa i ispitanika. aravno, nijedna od navedenih prednosti i nedostataka ispitivanja nema univer"alni karakter, ve( je njihov "naaj ra"liit u svakom konkretnom sluaju istra$ivanja. 8o "nai da su "a svako ispitivanje ;itni #adr@aj8 o;li& i na$in ra"'ene 4oru&a i"'e9u i#4itiva$a i i#4itani&a. Ne<to 4ojedno#tavljeno8 to #e 'o@e8 radi la&<e/ ra"u'evanja8 #ve#ti na #adr@aj8 o;li& i na$in 4o#tavljanja 4itanja8 davanje i evidentiranje od/ovora. 'e*utim, u praksi istra$ivanja takva pojednostavljivanja nisu korisna. aprotiv, slo$enost pojave, procesa, koji je pose!an totalitet, tra$e opre"an i selektivan pristup u svakom konkretnom sluaju. &to#a su sadr$aj, o!lik i nain ra"mene poruka i"me*u isptivaa i ispitanika usmereni konceptom psiholoke i lo#ike strate#ije, i"ra*enim na tipolo#iji po"natih situacija, oso!ina ispitanika i svojstava njihovo# ponaanja. +koliko je sistem stereotipa i tipova ponaanja manje proveren, utoliko predvi*en model mora !iti otvoreniji i elastiniji. P#i7olo<&a #trate/ija je koncept ponaanja ispitivaa usmeren na ruenje psihike !arijere, psihiko# otpora i otklanjanje nela#odnosti kod ispitanika koje se mo#u javiti kao teko(a, prepreka ostvarivanja istinitih sa"nanja o stavovima, sudovima, "akljucima ispitanika o predmetu istra$ivanja. &to#a se psiholoka strate#ija !avi pitanjima: uspostavljanje kontakta i stvaranje povoljne situacije "a ra"menu poruka, odr$avanja i dalje# ra"vijanja komunikacione situacije, "avravanja komunikacione situacije, njeno# "atvaranja i i"la"a i" nje, s tim da ispitanik ni u kojoj o!lasti koja je !ila o!uhva(ena s%erom komunikacije ne ostane u "a!ludi, osim u i"u"etnim sluajevima kada drutveni i nauni interes to nala$u. + sklopu to#a psiholoka strate#ija o!ave"no reava slede(a konkretna pitanja: mesto, vreme i tip situacije identi%ikacije ispitanika, mesto, vreme i tip postupka u uspostavljanju kontakta sa ispitanikom. 8o podra"umeva utvr*ivanje situacije predstavljanja ispitivaa, o!avetenja ispitanika o potre!i da komunicira sa ispitivaem i o!janjenja o ra"lo"ima komuniciranja. + literaturi, u" po"ivanje na etike ra"lo#e, insistira se na upo"navanju ispitanika sa pravim sadr$ajem i ciljevima ispitivanja. 8o mo$e imati jako po"itivne e%ekte, ali u nekim pose!nim sluajevima mo$e stvoriti i nepremostive teko(e. &to#a psiholokom strate#ijom tre!a utvrditi: nain pri!avljanja pristanka ispitanika da uestvuje u ispitivanju, poetna pitanja i varijante redosleda pitanja ili tvrdnji koje (e stvoriti situaciju kontinuirano# rasta otvorenosti i iskrenosti. + ve"i s tim va$na su uvodna opa$anja i konstatacije koje (e po#odovati %ormiranju u"ajamne naklonosti i poverenja, ritam i trajanje ispitivanja sa nu$nim predasima i prela"ima, naine provere istinitosti iska"a ?kontrolna pitanja, vra(anje na pitanja na koja nije odmah do!ijen od#ovor itd.A, prisustvo i ue(e dru#ih su!jekata u ispitivanju pored ispitivaa i ispitanika, i
2>5

 o!lik i ton postavljanja pitanja. /ako tip ispitivanja determinie psiholoku strate#iju, tre!a imati na umu slede(a osnovna pravila: ukoliko je pro!lematika o kojoj se ispitivanjem prikupljaju osetljiviji podaci i ima vie lini karakter, ili se kao takva mo$e shvatiti, mesto i vreme ispitivanja tre!a da !udu tako*e to manje o%icijelni - to DprivatnijiD. &lu$!ena prostorija i radno ?Dslu$!enoDA vreme su u takvim sluajevima velika !arijera, to je pro!lematika osetljivija, to je prisustvo dru#ih lica manje po$eljno, a po#otovu njihovo ue(e. 'e*utim, okru$enost dru#im istinski !liskim linostima koje ne prisustvuju i ne uestvuju direktno u procesu ispitivanja, mo$e da !ude korisno, slo$enost i osetljivost pro!lematike i"a"iva "natnu napetost i "ahteva neuo!iajen mentalni i emocionalni napor. Ea neka pitanja ispitanik nema #otove stavove iako ima !itne inioce njihove strukture, pa ih konstituie na licu mesta. 8o "ahteva postepenost u ispitivanju, predahe i prela"e i o#ranieno trajanje ispitivanja, nain postavljanja pitanja i evidentiranje od#ovora reava se tako da ispitivanje do!ije to i"ra"itiji i uverljiviji privid spontanosti. Mventualno postavljanje pitanja !e" podse(anja #ledanjem u osnovu "a ra"#ovor i !e" unoenja od#ovora na licu mesta, pred ispitanikom, samo su krajnji dometi intervjua koji nisu !e" opasnosti po potpunost i preci"nost. )siholoka strate#ija vodi rauna i o karakteristikama ispitivaa. 8o je ra"lo# da se psiholoka strate#ija %ormira pre i"!ora i o!uke terenskih saradnika - intervjuera i da se koristi kao jedan od kriterijuma i"!ora i sadr$aja o!uke. )rilikom predistra$ivanja proverava se, u okviru provere valjanosti projekta istra$ivanja i valjanost psiholoke strate#ije. Lo/i$&a #trate/ija se odnosi na or#ani"aciju sadr$aja ispitivanja. jome se utvr*uju lo#iko-sadr$ajne celine kao i sadr$aj pitanja, me*uso!ni odnosi "naaja i "naenja odre*enih lo#ikih-sadr$ajnih celina i pitanja. )o"nata su tri tipa or#ani"acije sadr$aja ispitivanja: ti4 lev&a8 ti4 ;aterije i 4olideter'ini#ti$&i ti4. Ti4 lev&a podra"umeva or#ani"aciju sadr$aja od <iri78 o4<tiji78 &a u@i' i &on&retniji'8 i8 'o@e #e re i du;lji' #u<tin#&i' 4itanji'a. )odtip o!rnuto# levka podra"umeva kretanje sadr$aja od &on&retno/8 4ojedina$no/8 ra"vijanje' u 4o#e;no i o4<te. Ti4 ;aterije podra"umeva de%inisanje jedno# o#novno/8 !entralno/ 4itanja i8 o&o nje/a8 ra#4ore9ivanja u@i7 4itanja &oja /a ra"vijaju i o;ja<njavaju . Oentralno pitanje ak ne mora !iti eksplicitno i"lo$eno, ve( mo$e !iti implicitno sadr$ano u pitanjima koja su u ve"i s njim konstituisana odnosno koja su celoviti inioci nje#ovo# sadr$aja. Polideter'ini#ti$&i ti4 je svojevrsna kom!inacija ve( pomenutih tipova usmeren na otkrivanje determinantni sadr$aja iska"a ispitanika ?u sutini determinante konkretno datih varija!li - ne"avisne i "avisneA. o, to je, iako manje oi#ledno, smer i ostalih tipova or#ani"acija sadr$aja instrumenata. Pitanja, misaona pojmovno-terminoloka konstrukcija koja inicira i stimulie ver!alni iska" ispitanika u ve"i s predmetom istra$ivanja, ;itna #u o#nova #va&o/ i#4itivanja. &astav pitanja ine:

2>6

o#nova pitanja, koja sadr$i iska" kojim se ispitiva o!ra(a ispitaniku, sutinu pitanja u upitnom o!liku, o!liku tvrdnje ili nekom dru#om o!liku, i 4ot&a, koju ine alternative-modaliteti mo#u(ih od#ovora ispitanika. 5odali !ismo da je sastavni deo pitanja i #ra%iki o!likovan prostor - mesto "a evidentiranje iska"a ispitanika. 8ako*e je, ini se, va$no naroito u anketnom upitniku i testu, ra"likovati sadr$inu i o!lik iska"a sadr$ine pitanja od tako*e vanredno "naajno# i"#leda - #ra%iko# reenja o!lika pitanja ?veliina "nakova, njihov raspored, pra"nine itd.A. )itanja se mo#u klasi%ikovati na ra"ne naine. Hini se da je !itno imati na umu slede(e kriterijume klasi%ikacije: o;je&tivno#t: neutralna i su#estivna pitanja, 4red'etno#t: o!jektivna stvarnost, dru#i su!jekti, su!jekt-ispitanik, u#'ereno#t: prolost, sadanjost, !udu(nost-realnost, hipotetika mo#u(nost, &ara&ter #tavova: "akljuci, injeniki, "akljuci vrednosti, injeniki sudovi, vrednosni sudovi, stavovi, ori/inalno#t: ori#inalna-autentina, i"vedena, konstruisana. Ea istra$ivanje svaki od pomenutih kriterijuma je vanredno "naajan. /pak, pose!nu pa$nju "aslu$uju t"v. #u/e#tivna 4itanja8 4roje&tivna 4itanja i 7i4oteti$&a 4itanja. (u/e#tivna 4itanja, osim kod specijalnih istra$ivanja i metodolokih istra$ivanja, nanose dvostruku tetu. )rvo, ona navode ispitanika da da iska" sa#lasno smeru pitanja, ime se do!ija la$no sa"nanje o pravom stavu ispitanika. 5ru#o, "adr$avaju(i se u svesti ispitanika, ono mo$e da utie na trajno %ormiranje stava sa#lasno# stavu koji su#erie pitanje. -vo je mo#u(e sto#a to su#estija ne mora !iti i"ra$ena u o!liku direktne poruke u osnovi pitanja, ve( ju je mo#u(e nametnuti kro" oda!rane modalitete, kro" njihov !roj, inten"itet, i"!or termina itd. Proje&tivna 4itanja se ra"liito de%iniu. 'i (emo pod projektivnim pitanjima podra"umevati pitanja koja od ispitanika tra$e iska" o mo#u(em ponaanju dru#ih koji su im po"nati u njima po"natim situacijama. &a"najna vrednost ovakvih pitanja je as osporavana, as isticana. &vakako, u postavljanju ovakvih pitanja tre!a !iti stro#o selektivan i opre"an. /pak, ako se po*e od injenice da o iskustvenim stvarima ovek prete$no sudi na osnovu sopstveno# iskustva, kao i na osnovu iskustva onih u koje ima poverenja, mo$e se smatrati da projektivna pitanja imaju veliku orijentacionu vrednost, ali ne i dovoljnu pou"danost "a si#urna pro#nostika "akljuivanja. jihova vrednost raste kada se pove"uju sa pitanjima koja "ahtevaju konkretne injenike iska"e - sudove. ?i4oteti$&a 4itanja se mo#u smatrati varijantom projektivnih pitanja. 8im pitanjima se "ahteva od ispitanika da "amisli jednu situaciju koja mu ne mora !iti iskustveno po"nata, ali o kojoj mora imati od#ovaraju(e osnovne predstave, "atim se tra$i da saopti kako !i se u toj situaciji ponaao. -d#ovori na takva pitanja su jo manje pou"dani i upotre!ljivi "a !ilo kakvo pro#nostiko "akljuivanje. 5o!ijeni iska" se odnosi na aktuelni stav %ormiran na predstavi o pretpostavljenoj situaciji koja mo$e !iti sasvim po#rena. /"#leda da je ak realniji iska" o mo#u(em ponaanju dru#ih u hipotetikoj situaciji ne#o iska" o sopstvenom ponaanju sto#a to je "asnovan na iskustvu i opa$anju ponaanja dru#ih u situaciji koja ima iste ili sline komponente sa hipotetikom situacijom. + svakom sluaju, ni korisnost ovih pitanja

2>7

se ne mo$e ar#umentovano osporavati ako se upotre!ljavaju u" du$nu opre"nost i u ve"i s dru#im pitanjima koja se !ave injenicama realnosti. -sim opteva$e(ih pravila da svako pitanje tre!a da o!ra*uje odre*eni indikator, da tre!a da !ude jasno, ra"umljivo i preci"no, da !ude u ve"i sa predmetom ispitivanja, da se !avi !ar jednim iniocem pojave je va$no potovati jo i slede(a pravila: pitanja tre!a prvenstveno da "ahtevaju iska" ?sudA o realnoj injenici u o!liku konstatacije !e" vrednosne dimen"ije ?iska" - opis ina, do#a*aja, situacije itd.A, pitanja koja "ahtevaju vrednosne iska"e tre!a postavljati ili na poetku ili na kraju injeninih iska"a o istom - istovrsnom osnovnom sadr$aju u %unkciji klasi%ikacije, vrednovanja i u kontrolnoj %unkciji. &va pitanja u osnovi "a nauni ra"#ovor ili u anketnom upitniku nemaju istu ulo#u i %unkciju. )siholoka i lo#ika strate#ija "ahtevaju pitanja !ar u slede(im ulo/a'a: aA o#novni7 4itanja. 8o su !itna pitanja koja se odnose na !itne, sutinske odred!e predmeta istra$ivanja i sto#a su nei"!e$na, !A o4<ti7 4itanja. -na su ira od osnovnih i odnose se na opte odred!e situacije predmeta istra$ivanja i osnovnih pitanja. -ptim pitanjima se %aktiki situiraju osnovna pitanja u opti okvir istra$ivanja i instrumenata istra$ivanja, cA 4aralelni7 4itanja, koja mo#u da se jave kao pose!no postavljena ili su sadr$ana u optim i osnovnim pitanjima. -na se naje(e javljaju u okviru multidisciplinarnih istra$ivanja ili u istra$ivanjima u kojima ima vie potprojekata odnosno projekata u okviru #eneralno# projekta istra$ivanja, dA 4o'o ni7 4itanja koja su pove"ana sa optim i osnovnim pitanjima i doprinose njihovom pove"ivanju, ra"janjavanju, konkreti"aciji itd. &peci%ilna je situacija kada je instrument postavljen po principima lo#ike strate#ije koja se na"iva !aterija, a koja ne sadr$i ni osnovna ni opta pitanja, ve( se pomo(na pitanja stvarno javljaju kao se#mentarni ili elementarni delovi osnovno# pitanja, eA &ontrolni7 4itanja koja se u#ra*uju u instrument da !i se s jedne strane o!e"!edila istinitost od#ovora ispitanika, a s dru#e kontrola rada intervjuera - anketara. + okvirima pitanja o#novni7 ulo/a, mo#u se konstatovati "natne ra"like u %unkcijama pitanja. aje(a pitanja su: radna, koja su u %unkciji pri!avljanja to neposrednijih od#ovora o predmetu istra$ivanja, uvodna ili 4ri4re'na pitanja u %unkciji uspostavljanja kontakta sa ispitanikom i nje#ove pripreme "a ispitivanje o predmetu istra$ivanja, ve"na - pove"uju(a pitanja kojima se pove"uju #rupe prethodnih i sleduju(ih pitanja u okviru !aterije srodnih sadr$aja, 4rela"na koja imaju %unkciju o!e"!e*ivanja lako# prela"a s jedno# tematsko# sadr$aja na dru#i. Je"na i prela"na pitanja se ponekad pro$imaju i teko se me*uso!no ra"likuju, pitanja 4reda7a i od'ora u %unkciji re#eneracije ispitanikovo# strpljenja i mentalnih potencijala.

2>9

)rema sadr$ini "a7teva i"lo@eno/ u 4ot&i pitanja susre(emo se sa vie tipova pitanja. +o!iajena su: a&tuelna 4itanja, ona iji sadr$aj ine savremena, teku(a "!ivanja. -na su po pravilu, "asnovana na pretpostavci o kompetentnim iskustvenim osnovnim sa"nanjima i uvidima ispitanika u teku(u realnost, re&on#tru&tivna 4itanja kojima se "ahteva aktiviranje se(anja o prolosti i davanje iska"a o njoj. )retpostavlja se da se u pam(enju uesnika "adr$avaju sa"nanja i o!avetenja o prolim "!ivanjima odre*ene va$nosti, &o'4arativna 4itanja, kojima se "ahtevaju odre*ena pore*enja. -va pitanja se esto javljaju kao o!lik rekonstruktivnih ili aktuelnih pitanja ili kao njihova kom!inacija, 4ro/no#ti$&o34roje&tivna 4itanja, koja mo#u da "ahtevaju: pro#no"u situacije - sopstvene ili situacije dru#ih, pro#no"u sopstveno# ili ponaanja dru#ih, 4itanja o!ene i 4ro!ene, odnosno pitanja kvali%ikacije ili kvanti%ikacije kojima tra$imo da se ispitanik i"jasni o odre*enom kvalitetu ili kvantitetu. + ova pitanja, po pravilu, su u#ra*eni instrumenti merenja. )rema o#novno' 4red'etno' #adr@aju mo$emo konstatovati postojanje slede(ih tipova pitanja: $injeni$na pitanja koja pitaju o injenicama stvarnosti, vredno#na pitanja koja tra$e od#ovore o vrednosnim injenicama, drutveno orijentacionim, etikim-moralnim vrednostima, 4itanje evalua!ije =vrednovanja>. .ko kao kriterijum u"memo for'ula!iju o#nove 4itanja, nala"imo slede(e tipove pitanja: #tro/a ?preci"no %ormulisanaA, inter4retativna, koja do"voljavaju ili ak "ahtevaju i"vesna o!janjenja i ra"rade. -va pitanja mo#u da !udu stimulativna, kada su valjanim uputstvom, visokom sposo!no(u i od#ovorno(u intervjuera mo#u(nosti interpretacije limitirane. + protivnom ova pitanja mo#u da prerastu u su#estivna, veoma tetna pitanja po istinito nauno sa"nanje. + okviru ovakvih pitanja mo#u(a su potpitanja, orijenta!iona 4itanja - kojima se pa$nja ispitanika pose!no orijentie na odre*enu komponentu osnovno# pitanja, #lo;odna &on#tru&tivna 4itanja kojima se otvara mo#u(nost ispitanika da i"lo$i iscrpan i istinit od#ovor. Ja$no je napomenuti da istinitost od#ovora ispitanika mora da se shvati !ar dvojako: da ispitanik #ovori, iska"uje ono to "aista smatra istinom. + tom smislu, od#ovori Dne "namD ili Dne(u da od#ovorimD tako*e mo#u da !udu istiniti. istinitost od#ovora podra"umeva da je iska" o predmetu pitanja, o predmetu istra$ivanja istinit. -ve dve istinitosti ne moraju se podudarati. 'o#u(e je da ispitanik da sasvim istinit iska" o svom sa"nanju, uverenju o nekoj injenici realnosti, a da to sa"nanje, uverenje !ude sasvim po#reno. Jaljana upotre!a oda!rane tehnike ispitivanja mo$e da o!e"!edi verovatnu istinitost od#ovora u smislu da ispitanik svoj iska" daje

2>:

smatraju(i #a istinitim. 'e*utim, tehnika ne mo$e da o!e"!edi da iska" istinito prika"uje, odslikava predmet istra$ivanja. ajvie to mo$e to je da omo#u(i ra"likovanje verovatno istinitih od neistinitih odnosno po#renih od#ovora. Normulisanje ra"nih modaliteta od#ovora u toj je %unkciji. )rema for'a'a 'odaliteta od/ovora uo!iajena su pitanja sa: otvoreni' od/ovori'a, !e" unapred utvr*enih mo#u(ih modaliteta od#ovora koji !i se mo#li predlo$iti ispitaniku ili pod koje !i se mo#li podvesti slo!odni od#ovori ispitanika, "atvoreni' od/ovori'a u kojima su u potki modaliteta od#ovori stro#o %ormulisani. + nekim sluajevima oni se predla$u ispitaniku koji oda!ira jedan ili vie predlo$enih modaliteta, a u dru#im se od#ovori koje je %ormulisao ispitanik podvode pod unapred %ormulisane modalitete, 'e<oviti' od/ovori'a, tj. jedan deo modaliteta od#ovora je "atvoren, unapred %ormulisan, a dru#i deo otvoren. -vo je karakteristina situacija "a usmereni orijentacioni intervju. 0a"na pitanja, "avisno od sadr$aja "ahteva, modaliteta od#ovora i dru#ih svojstava pitanja, "ahtevaju ra"ne #te4ene 4#i7i$&i7 na4ora. )o tom kriterijumu ra"likujemo slede(a pitanja: te<&a, koja "ahtevaju velika psihika napre"anja i dovode do napetosti. )o pravilu to su pitanja koja "ahtevaju konstruisanje od#ovora od vie ra"nih inilaca koji se tiu osetljivih i delikatnih momenata $ivota, aktiviraju emocije i "ahtevaju pove"ivanje ra"nih "nanja, o!avetenja, se(anja i pretpostavki, 4ro#e$na8 uo;i$ajena pitanja koja ne "ahtevaju od#ovore van standarda i stereotipa, la&a pitanja na koja ve( postoje standardni, mno#o puta davani od#ovori u ra"nim prilikama. a primer, pitanja koja se tiu sociodemo#ra%skih o!ele$ja. + odre*enim situacijama kada je lini drutveni polo$aj ispitanika optere(en ne#ativnim momentima i ova pitanja mo#u da i"a"ovu nela#odnosti i napetosti. )itanja se ra"likuju ne samo po stepenu inten"iteta psihiko# an#a$ovanja, ve( i po vr#ti an/a@ovanja. 8ako naila"imo na pitanja: 'e'orije, 4re4o"navanjaI uverenja ili verovanja, i";ora C #ele&!ije, &on#tru&!ije8 &rea!ije. 0a"umljivo je da pitanja mo#u da !udu ra"ne #lo@eno#ti. 8ako su neka pitanja: jedno#tavna i ona podra"umevaju u svom sadr$aju samo jedan upitan iska" i samo jedan mo#u( od#ovor, #lo@ena vi<e#lojna pitanja u ijem se sadr$aju nala"e, u okviru iste tematske odred!e, ra"ni stepeni sa"nanja o predmetu istra$ivanja koje demonstrira kro" i"!or modaliteta od#ovora, #lo@ena vi<e#tru&a pitanja u ijem se sadr$aju nala"e, u okviru iste tematske odred!e, pitanja o dve ili vie komponenata o kojima tre!a kro" i"!or modaliteta dati od#ovor,

227

#lo@ena &ontinuirana pitanja u kojima su od#ovori na deo pitanja "ahtev da se od#ovori na dru#i deo pitanja. /stra$ivaka praksa ka"uje da su sva slo$ena pitanja optere(enje i "a ispitanika i "a ispitivaa, te ih, kad #od je to mo#u(e, tre!a i"!e#avati. a$alost, to ponekad nije mo#u(e "!o# ouvanja smisla i ulo#e pitanja, a ponekad "!o# ekonominosti ispitivanja. + osnovi "a nauni ra"#ovor, anketnom upitniku i o!rascu "a ver!alni test "nanja i"me*u pitanja se uspostavljaju ra"ni odno#i 'e9u"avi#no#ti. 8ako imamo pitanja koja su: ne"avi#na u koje spadaju pitanja koja se mo#u postaviti samostalno od dru#ih i iji od#ovori nisu uslovljeni od#ovorima na prethodna, niti uslovljavaju od#ovore na sleduju(a pitanja. -vakva su pitanja o starosti, polu, itd., "avi#na3&ontinuirana, koja se postavljaju samo ako je na prethodno pitanje do!ijen !ilo kakav od#ovor, "avi#na3u#lovljena pitanja, koja se mo#u postaviti samo ako je na prethodno pitanje do!ijen od#ovor odre*eno# sadr$aja, "avi#na3ve"ana pitanja, koja imaju pravi smisao i "naenje samo u okviru odre*ene !aterije pitanja. jihovo pravo "naenje ne mo$e se utvrditi ukoliko !i se ona javila kao potpuno samostalna. &ve ove vrste pitanja mo#u se javiti u istom o!liku, ali se esto javljaju sa elementima dru#ih vrsta, a pro$imaju se i prela"e i" jedno# u dru#o. Ea nauna ispitivanja va$no je imati u vidu postojanje manipulativnih istra$ivanja i postojanje manipulativnih pitanja u naunom istra$ivanju. 'anipulativna pitanja, ma kakva !ila po %ormi i unutranjoj or#ani"aciji, su#estivna su po tome to navode ispitanika na odre*eni stav ili ponaanje. 5va su tipa takvih pitanja: dire&tno 'ani4ulativna, koja su svojom osnovom i potkom postavljena tako da su#eriu odre*en stav ili ponaanje, indire&tno 'ani4ulativna kod kojih nijedno pitanje pose!no u"eto ne deluje kao manipulativno, ali kad su or#ani"ovana u sistem, e%ikasno deluju na stavove i ponaanje ispitanika. 'a kako !io do!ro i"#ra*en instrument istra$ivanja, pitanja se ne postavljaju sama. &to#a je ton ra"#ovora !itan inilac uspeno# ispitivanja, naroito neusmereno# intervjua. auni ra"#ovor se mo$e voditi sta!ilnim, istim DravnimD tonom, a mo$e da se menja od jedno# do dru#o# dela ili od momenta do momenta. -sciliraju(i, variraju(i ton ra"#ovora po pravilu karakteristian je "a !la#o i otro ispitivanje. + praksi ispitivanja, evidentne su dve #rupe ra"#ovora: #ti'uliraju i i de#ti'uliraju i. -snovni varijeteti stimuliraju(e# tona nauno# ra"#ovora !ili !i: ton neutralne 4a@nje, koji ispitivaa predstavlja kao do!ro# i o!jektivno# sluaoca, ton "aintere#ovano#ti koji daje mo#u(nost ispitaniku da stekne utisak da je nje#ovo i"la#anje "aista va$no i interesantno "a sluaoca, ton ;la/ona&lono#ti8 #i'4atija i ra"u'evanja kojim se i"ra$ava odre*en stepen saose(anja i mo#u(e sa#lasnosti sa i"javama ispitanika odnosno sa ansom da ispitanik neometano i slo!odno i"lo$i svoje stavove,

22>

u#'eravaju i ton kojim se pa$nja ispitanika usmerava na odre*ene sadr$aje pitanja ?osnoveA ali ne i potke. Oilj usmeravanja je da se do!iju od#ovori, ali da se na njihov sadr$aj ne utie, in#i#tiraju i odno#no o7ra;ruju i ton kojim se ispitanik neposredno podsti(e da stupi u ra"#ovor i da od#ovara na pitanja. -vaj se ton naje(e upotre!ljava u prvim kontaktima sa ispitanikom, ali mo$e da !ude koristan i prilikom postavljanja delikatnih pitanja. 'no#e su mo#u(e varijante ovo# tona - od veoma !la#ih do veoma a#resivnih i provokativnih. 5a li (e ovaj ton da !ude kori(en pre sve#a "avisi od vrste ispitivanja, tipa intervjua, ispitanika i ispitivaa i od situacije nastale u toku ispitivanja, #'iruju i ili u'iruju i ton u sluajevima u kojima je tok ra"#ovora i"a"vao u"nemirenje ispitanika do stepena koji vodi de%ormisanim od#ovorima ili prekidu ra"#ovora. 5estimulativan, destimuliraju(i ton tako*e se javlja u vie varijanata. 'e*u najprepo"natljivije spadaju: 4rovo&ativan8 i"a"iva$&i ton koji kod ispitanika i"a"iva ose(anje nela#odnosti i pritiska, to podstie otpor ispitanika, 4ot!enjuju i8 uvredljiv ton kojim se i"ra$ava odsustvo uva$avanja ispitanika ili nje#ovo nipodatavanje, a/re#ivan ton koji na#ovetava neprilike po ispitanika ako ne prihvati ispitivanje na oekivan nain. -vakav ton mo$e da i"a"ove od!ijanje ispitanika da uestvuje u ra"#ovoru ili da samo prividno uestvuje, 4rete i ton kojim se neposredno uka"uje na nepovoljnosti po ispitanika ako se u ispitivanju ne ponaa na po$eljan nain. -vakav ton vodi esto od!ijanju ue(a u ra"#ovoru ili davanju od#ovora "a koje ispitanik veruje da se oekuju, tj. netanih od#ovora ili pri!e#avanju od#ovora Dne "namD. )raksa naunih istra$ivanja ka"uje da se ne mo$e psiholokom strate#ijom i uputstvom jednostavno o!e"!editi ton koji (e !iti kori(en u odre*enom ispitivanju. 'o$e da !ude korisno da se u kontaktu sa ispitanicima koristi ton koji je najvie primeren njihovim karakteristikama i koji je u skladu sa pitanjima koja postavljamo. -va se preporuka teko mo$e osporavati, ali ju je veoma teko primeniti. ije svaki ispitiva dorastao tome da svaki od po!rojanih tonova valjano primeni, niti je mo#u(e "a veoma kratko vreme utvrditi karakteristike ispitanika. 8o je dovoljan ra"lo# da se preporui kori(enje prve dve varijante stimuliraju(e# ra"#ovora na poetku svako# ispitivanja i da se, ako se ikako mo$e, ne ide dalje od kori(enja tre(e i etvrte varijante. 5estimuliraju(i ton se koristi samo u i"u"etnim sluajevima. 'o#u(e je ak da se jave sluajevi u kojima (e !iti kori(ena cela skala stimuliraju(ih i destimuliraju(ih tonova. a osnovu ka"ano# mo$e se "akljuiti da je ispitivanje ne"amenljiv nain skupljanja podataka kao i da mno#o!rojne kritike t"v. anketomanije, koje poriu vrednost ispitivanja kao iskljuivo# naina prikupljanja empirijskih podataka samo su delimino osnovane. aime, "naajna sla!ost ispitivanja, po#otovu svih vrsta intervjua, potie od intervjuerskih odnosno anketarskih #reaka. -ve #reke ?ili tanije o!avljanje posla u neskladu sa metodskim normama i uputstvimaA mo#u da !udu te7ni$&e i #adr@in#&e8 na'erne i nena'erne. aje(a odstupanja na terenu su:

222

aA defor'i#anje u"or&a i#4itani&a time to se ne ispita planiran !roj ispitanika, to se ispitivanjem o!uhvataju sve lake dostupne re"ervne jedinice ?i ispitaniciA, ime se de%ormie struktura, !A 4ovr<an i ne#ave#tan rad i#4itiva$a, to se ispoljava kao: neja#no u4i#ivanje 4odata&a8 u4i#ivanje 4odata&a na 4o/re<na 'e#ta8 i"o#tavljanje ne&i7 4odata&a8 4ovr<no 4o#tavljanje 4itanja8 4o/re<no ra"u'evanje od/ovora8 #u/e#tivno 4ona<anje8 nad'eno 4ona<anje8 4o4unjavanje ne&i7 o;ra"a!a ;e" i#4itivanja ili uno<enje 4odata&a 4re4i#ivanje' i" u4itni&a 3 o#nova "a ra"/ovor &oji #u 4o4unjeni na o#novu rada #a i#4itani&o' itd. &vi ovi nedostaci, u" ka!inetske nedostatke koji su nastali prilikom projektovanja i usmeravanja reali"acije istra$ivanja mo#u se i moraju se spreavati u toku skupljanja i o!rade podataka. &u!jektivitet istra$ivaa ne mo$e se sasvim potrti, ali se mo$e o!jektivi"irati i raunaju(i s njim, ne#ativne posledice se mo#u otkloniti.

5.1.*. PO(MATRANJE )osmatranje spada u metode nauno# sakupljanja podataka neposrednim ulnim opa$anjima mani%estacija pojave. + svim, pa i u drutvenim naukama posmatranje ima i"vanredan "naaj i velike mo#u(nosti u", istovremeno, "natna o#ranienja. 5e%inisanje posmatranja kori(enjem pojma neposredno# ulno# opa$anja ?opa$anja ulom vida, sluha, oseta, mirisa, ukusa - pa i do$ivljavanjemA unosi "natne teko(e u !li$e odre*enje pojma posmatranja. )omenute teko(e u"rokovane su svojstvima odre*enja sadr$anim u #u<tini ne4o#redno#ti i u #u<tini $ulno/ . aime, neposredno, dosledno tumaeno, "nai i"ostavljanje svako# posredovanja. -vako stro#o shvatanje posmatranja iskljuilo !i: &ori< enje ;ilo &a&vi7 te7ni$&i7 4o'a/ala8 in#tru'enataI 'o/u no#ti "a &ori< enje #aradni&a 3 4o#'atra$a. esumnjivo je da na dananjem nivou ra"voja iskljuivanje tehnikih poma#ala ?instrumenataA dovodi do "natno# su$avanja mo#u(nosti posmatranja u prikupljanju podataka, a naroito kad je re o merenjima. i stro#i "ahtev "a iskljuenje ljudi i njihovih iska"a i" posmatranja, tj. stro#a "a!rana posredovanja svesnih su!jekata i"me*u pojave i su!jekta koji %ormira nauno-istra$ivako sa"nanje o pojavi nije potpuno odr$iva. + protivnom, masovne pojave ne !i !ilo mo#u(e posmatrati, odnosno o njima prikupljati podatke posmatranjem. 4er, pri posmatranju masovnih pojava nu$no je koristiti ve(i !roj posmatraa. / kada posmatra lino, neposredno, ulnim dodirom opa$a i evidentira pojavu, nije mo#u(e i"ostaviti su!jektivnu komponentu. )osmatra opa$enom pridaje "naenje i smisao. 8ako*e ula svih posmatraa nisu uvek u istom stanju i ne moraju da !udu optimalno osetljiva. /, na kraju, ostaje pitanje kojim ulima se posmatranje prvenstveno slu$i: vidom, sluhom, dodirom ili kom!inacijom ula= .ko je vie ula aktivirano u opa$anju i evidentiranju mani%estacije pojave, koje ulo ima prednost= +"mimo primer i"janjavanja o jednom predlo#u. -ni koji se i"janjavaju raspravljaju o jednom predlo#u, daju o njemu svoje iska"e, ne #lasaju, ve( se o prihvatanju predlo#a "akljuuje na osnovu datih iska"a uesnika. .ko su iska"i poka"atelji opredeljenja, a

223

iska"i su osnov do!ijanja podataka ispitivanjem, kakva je sutinska ra"lika, u ovom sluaju, i"me*u posmatranja i ispitivanja= /"lo$ene injenice #ovore dovoljno u!edljivo o uslovnosti de%inicije, ali i o teko(ama ra"likovanja posmatranja od nekih dru#ih naina sakupljanja podataka. 8o naroito dola"i do i"ra$aja kada se $eli napraviti ra"lika i"me*u ispitivanja ?pose!no intervjuaA i masovno# posmatranja. )rilikom sprovo*enja intervjua ispitanici ka"uju svoja opa$anja o pojavi koja ispitiva evidentira. )osmatra - saradnik opa$a pojavu i evidentira sopstvena opa$anja. + o!a sluaja evidentirani podaci dospevaju pred nauno# istra$ivaa kao iska"i dru#ih o pojavi, na osnovu kojih on o njoj "akljuuje. /, u o!a sluaja posredovali su ljudi sa svojim opa$ajnim mo#u(nostima, sve(u i sposo!no(u interpretacije. &lini pro!lemi se javljaju i prilikom ra"likovanja posmatranja od odre*enih o!lika kva"ieksperimenata. -dnos posmatranja i dru#ih metoda otvara veoma slo$eno pitanje eksperimentalnosti metode. aime, i"#leda da sve metode empirijskih istra$ivanja imaju svojstva eksperimentalno# jer, i kada ne uspostavljaju vetaku situaciju "a odi#ravanje pojave, pri svakom sakupljanju podataka nastaje vetaka, or#ani"ovana situacija. ije prirodna ni spontana situacija od#ovarati na unapred sroena pitanja o osetljivim stvarima nepo"natom oveku koji je to "atra$io. -sim to#a, i ispitivanje i posmatranje su metode prikupljanja podataka u eksperimentu. + tom smislu tre!a shvatiti Deksperimentalnost kontrolisanih istra$ivanjaD. -snovni predmeti posmatranja mo#u !iti: spoljni predmeti i pojave koje ne"avisni posmatrai mo#u opa"iti na slian ili identian nain. Ea ovaj predmet se ve"uje pojam posmatranja u u$em smislu, posmatra mo$e !iti sam se!i predmet posmatranja. 8o je samoposmatranje - introspekcija, i spada u ire shva(eno posmatranje. )redmet posmatranja mo#u !iti sve pojave ije se spoljanje mani%estacije mo#u ulno opa$ati. 8o "nai da se posmatranjem mo#u istra$ivati samo aktuelne pojave "a vreme njihovo# trajanja. 8ime se odre*uju osnovne karakteristike posmatranja, nje#ove prednosti, teko(e primene i nedostaci u prikupljanju podataka. /" metodolokih nala"a proi"la"i da je osnovna !itna karakteristika posmatranja kao naina prikupljanja podataka u tome da se njime dola"i neposredno do ori#inalnih, autentinih podataka !e" protoka vremena i prenosilaca podataka koji !i mo#li da ih de%ormiu. 8o je osnovna prednost posmatranja. /stovremeno, u" injenicu da je verodostojnost i pou"danost podataka do!ijenih posmatranjem ve(a od onih koji su do!ijeni dru#im nainima, posmatranje ima !rojna o#ranienja, teko(e i nedostatke u primeni. ajve(a su u po#ledu mo#u(nosti i"!ora predmeta i posti"anja sistematinosti posmatranja. /" napred dato# odre*enja posmatranja proi"ila"i da se kao predmeti istra$ivanja ne mo#u javiti pojave koje su prole, a javljaju se "natne teko(e u istra$ivanju unutranjih psihikih pojva, vrednosti, stavova, do$ivljavanja, itd., kao i kod istra$ivanja du#otrajnih, iroko rasprostranjenih, masovnih i veoma slo$enih pojava. 8eko(e ve"ane "a masovne, du#otrajne, iroko rasprostranjene i veoma slo$ene pojave su, u sutini, pro!lemi ostvarivanja sistematinosti posmatranja. -snovne teko(e !ile !i: o/rani$eno#t o4a@ajno/ 4olja i#tra@iva$a, koje proi"ila"i i" injenice da se prikupljanje podataka posmatranjem sastoji od ni"a pojedinanih opa$anja delova mani%estacija realno# toka stvarno# "!ivanja - !e" ometanja ili u" minimum ometanja spontanosti posmatrane pojave od strane istra$ivaa,
224

4odre9eno#t 4ro!e#a i#tra@ivanja #4ontano' rit'u do/a9aja8 to proi"ila"i i" injenice da ritam opa$anja "avisi u potpunosti od !r"ine odi#ravanja do#a*aja, #lo@eno#t 4ojava i i#tovre'eno#t 'no/o;rojni7 ra"novr#ni7 'anife#ta!ija 4ojave, koje je teko, "!o# o!ima, !rojnosti i ra"novrsnosti opa$ati, pamtiti i re#istrovati. -vo vodi selektivnom odnosu istra$ivaa i nu$no osiromaenju podataka i umanjivanju sistematinosti i preci"nosti, ne4ravilno#t8 odno#no neujedna$eno#t 4ravilno#ti odi/ravanja ra"li$iti7 4ojava, to ote$ava predvi*anje, planiranje i pripremanje "a posmatranje naroito nere#ularnih, neuo!iajenih, retkih i kratkotrajnih pojava u kojima se mo#u ispoljiti neki latentni odnosi i svojstva ?na primer: suprotnost interesa, "ajednitvo, akcioni potencijali, vrstina i postojanost itd.A, teorij#&o3'etodolo<&i nedo#ta!i, me*u kojima su naj"naajniji: aA nedovoljna metodoloka prouenost posmatranja, !A nera"ra$enost klasi%ikaciono# sistema ra"vrstavanja podataka, to je pove"ano sa nera"vijeno(u tipolo#ije ponaanja, cA neprila#o*enost operacionalnih de%inicija pojmova koji se u istra$ivanju koriste ?vie od#ovaraju ver!alnim iska"imaA, i" to#a nedovoljna ra"ra*enost mo#u(ih indikatora, dA nera"vijenost metoda %ormiranja vremensko-prostorno# u"orka u istra$ivanju du#otrajnih i disper"ivnih pojava, eA nera"vijenost i nedovoljna proverenost pravila rada posmatraa. &ve ovo doprinelo je da se kao naj4ovoljniji 4red'et i#tra@ivanja 4o#'atranje' smatraju: 'ale or/ani"a!ione8 in#titu!ionali"ovane ili e&#4eri'entalne /ru4eI 4ro!e#i odlu$ivanja u or/ani"a!ija'a8 in#titu!ija'a i or/ani'aI 4ro!e# rada8 or/ani"a!ija8 4odela rada i #adr@aj 4ojedini7 "ani'anja u 4odeli rada itd. &ve teko(e i nedostaci ne ispoljavaju se u istoj meri pri svim posmatranjima, niti su sve vrste posmatranja podjednako po#odne "a sve predmete istra$ivanja. + procesu nauno# istra$ivanja, kao i dru#i naini ?metodiA sakupljanja podataka, posmatranje se ostvaruju primenom od#ovaraju(ih tehnika. ., s o!"irom na injenicu da smo tehnike istra$ivanja de%inisali kao sistematsko, svrsishodno jedinstvo instrumenata i postupaka, moramo konstatovati da smo na taj nain o!ave"ni da koristimo kriterijume: a> in#tru'enta8 i ;> 4o#tu4&a. Ea sva posmatranja mo$emo konstatovati da se kao instrumentom slu$e protokolom ili evidencionim o!rascem i kodeksom ?klasi%ikacijomA pojmova. 8o im je "ajedniko. o, tu sada "ajednitvo prestaje. )o kriterijumu instrumenta mo$emo sva posmatranja podeliti na: 4o#'atranje ;e" &ori< enja te7ni$&i7 4o'a/ala u procesu opa$anja, 4o#'atranje #a &ori< enje' te7ni$&i7 4o'a/ala kao pomo(nih u procesu opa$anja,
225

4o#'atranje #a inten"ivni' &ori< enje' te7ni$&i7 4o'a/ala8 tj. in#tru'enata. )osmatranja sa iskljuivim posredovanjem tehnikih poma#ala, tj. instrumenata veoma su esta u prirodnim naukama, a i u nekim specijalnim o!lastima drutvenih i ekonomskih nauka. 8o su posmatranja pomo(u automatske kamere, prislunih ure*aja, itd., to nije uo!iajeno u redovnim naunim istra$ivanjima, te oko kojih postoje "naajni etiko-moralni pro!lemi. o, $ivotna praksa ih po"naje i pri tom koristi naune metode, te ona ne mo#u ostati i"van nae pa$nje. 5ru#i kriterijum ?kriterijum postupkaA "ahteva primenu dva potkriterijuma: a> ne4o#redno#t8 i ;> u$e< e. E!o# injenice da u i"vesnoj meri odstupamo od uo!iajene klasi%ikacije, koja (e docnije !iti prika"ana, moramo napomenuti da je uo!iajeno #ovoriti o ne4o#redno' 4o#'atranju i 4o#'atranju #a u$e#tvovanje'. )rema stepenu neposrednosti posmatranja, smatramo pravilnom podelu na: ne4o#redna 4o#'atranja u &oji'a je 4o#a'tra$ jedno i#to li!e &oje o4a@a8 evidentrira8 o;ra9uje 4odat&e i "a&lju$uje na o#novu nji7I 4o#redna 4o#'atranja u &oji'a revi"or 4ri&u4lja 4odat&e 4o#red#tvo' o4a@anja 4ojave 4re&o vi<e #aradni&a8 $a& i &ad #udeluje u 4o#'atranju. 'e*utim, &riteriju' u$e< a je 4rili$no neodre9en &riteriju'. aime ue(e u nekom procesu podra"umeva nu$no odre*eni stepen aktivnosti u ostvarivanju pojave. )rema tome, to nije prosto prisustvovanje pojavi - procesu !e" ulo#e i mesta u njoj. &to#a je celishodno napraviti slede(u klasi%ikaciju: .. 4o#'atranje # u$e#tvovanje'I *. 4o#'atranje # 4ri#u#tvovanje'8 i 1. 4o#'atranje ;e" 4ri#u#tvovanja. )rema ovoj klasi%ikaciji: posmatranje s uestvovanjem podra"umevalo !i samo ona posmatranja u kojima posmatra ima odre*enu ulo#u u ostvarivanju procesa, posamtranje sa prisustvovanjem !ilo !i ono u kojem posmatra nema nikakvu ulo#u u procesu, ali je neposredno prisutan "!ivanjima, aktivnostima - u koje nije ukljuen, posmatranje !e" prisustvovanja podra"umeva posmatranje u kome je opa$anje o!avljalo neko dru#o lice ili od#ovaraju(i instrument, a da posmatra neposredno ulnu ve"u s pojavom uopte nije uspostavio. + istra$ivakoj praksi uo!iajena je klasi%ikacija na: .. #inteti$&o =&o'4le&#no> 4o#'atranjaI *. ne4o#redno 4o#'atranjeI 1. 'a#ovno 4o#'atranje8 i 5. 4rou$avanje 4ojedina$ni7 #lu$ajeva. -va klasi%ikacija, inae, mea kriterijume neposrednosti i kriterijume karaktera predmeta posmatranja. )riroda nauno# rada "ahteva da pose!no o!radimo #inteti$&o3&o'4le&#no 4o#'atranje i ne4o#redno 4o#'atranje. (inteti$&o ili &o'4le&#no 4o#'atranje ima slede(e !itne karakteristike koncentrisane oko predmeta i postupka sprovo*enja posmatranja: )redmet kompleksno# posmatranja je, po pravilu, jedna #lo!alnija, slo$enija i du#otrajnija pojava, na primer: radna or#ani"acija, njeni delovi i sl.,

226

)ostupak u sprovo*enju ovo# istra$ivanja posmatranjem karakteristian je po slede(em: aA projekt istra$ivanja je nu$no elastiniji od ostalih i do"voljava u toku rada "natnije promene kako u kori(enju pojedinih instrumenata i postupaka, tako i smera i koncepcije istra$ivanja, sa#lasno podacima koji se, po %a"ama, prikupljaju i o!ra*uju, !A po %a"ama se vri sekvencijalna anali"a, na osnovu koje mo#u da se menjaju pola"ne postavke i "akljuci prethodnih %a"a istra$ivanja, vA po %a"ama je korisno vriti t"v. Dkva"istatistikoD sre*ivanje podataka s ciljem otkrivanja pra"nina u prikupljenoj #ra*i i utvr*ivanja praktinih mo#u(nosti na osnovu prikupljenih podataka. /" metodoloke #ra*e proi"la"i da sprovo*enje kompleksno# posmatranja podra"umeva etiri osnovna "adatka koji se vremenski me*uso!no prepli(u. 8o su: oda!iranje pro!lema, de%inisanje osnovnih pojmova i i"rada instrumenata "a prikupljanje i sre*ivanje podataka ?klasi%ikacija, o!rasci, tehniki aparati "a evidentiranje podataka itd.A, prikupljanje podataka posmatranjem o uestalosti, rasprostranjenosti i svojstvima ?o mani%estacijamaA ra"nih pojava, odnosno odre*enih pojava u posmatranoj sredini, ukljuivanje podataka u teorijski model, to podra"umeva u toku rada i potre!no rekonstruisanje modela, i sinte"a podataka. 8re!a imati u vidu da tokom rada neprekidno preti opasnost od hroniarsko# opisivanja do#a*aja, od e#a je !rana sekvencijalna anali"a po %a"ama. 'e*utim, to ne "nai "apostavljanje hronolo#ije. Ne4o#redno 4o#'atranje je ono u kome istra$iva neposredno ulno uspostavlja odnos sa stvarnim injenicama i na taj nain dola"i do podataka o njima. eposredno posmatranje mo$e se klasi%ikovati, prema radu i ulo"i posmatraa, u dve #rupe: .. 4o#'atranje ;e" u$e#tvovanja8 i *. 4o#'atranje #a u$e#tvovanje'. )osmatranje sa uestvovanjem se deli u pet pod#rupa: >. 4ot4un u$e#ni&, je tip posmatranja u kome se, po pravilu, u posmatranoj #rupi ne "na da je i"lo$ena posmatranju, niti joj je po"nato ko od njenih lanova, pored redovne ulo#e u #rupi, vri i ulo#u posmatraa. -vaj tip posmatranja je vrlo e%ikasan "a prikupljanje istinitih podataka o ponaanju #rupe, a kada se radi o "atvorenim #rupama, i jedino mo#u(. 'e*utim, ovaj nain i"a"iva odre*ene dileme etike prirode: da li je do"voljeno vriti nauno istra$ivanje nad su!jektima koji "a to nisu dali svoju sa#lasnost. -va dilema se otklanja ako se po*e od vitalnih interesa i potre!a kao od kriterijuma na osnovu ko#a se opredeljujemo. )ostoji stav da se ta dilema, u odre*enim sluajevima, mo$e reavati naknadnim o!avetavanjem i naknadnom sa#lasno(u, 2. u$e#ni& 3 4o#'atra$ - lan je posmatrane #rupe, u njoj o!avlja svoju redovnu ulo#u, ali, sa "nanjem #rupe, preu"ima i ulo#u posmatraa. + nje#ovom redovnom radu preovla*uje nje#ova redovna, odnosno radna ulo#a,

227

3. 4o#'atra$ C u$e#ni&, je po svojoj ulo"i i polo$aju u svemu isti sa uesnikom posmatraem, osim to je on slo!odniji u kretanju i kod nje#a preovladava ulo#a posmatraa, 4. $i#t 4o#'atra$ - po pravilu, nije lan #rupe, nema u njoj stalnu ?na primer, radnuA ulo#u, ve( je prisutan, po pravilu pasivan, uesnik u "!ivanjima sa iskljuivim "adatkom da o!avi posmatranje. )osmatrana #rupa je in%ormisana o nje#ovoj ulo"i, 5. nau$ni 4o#'atra$ - je tip koji je u klasi%ikaciju uneo dr. J. 'ili(. )osmatrana sredina je prihvatila i rad posmatraa u ulo"i istra$ivaa, te on nema nikakve "adatke osim da komunicira sa sredinom i o!avlja posao posmatraa. )rednosti ovo# tipa posmatranja sa uestvovanjem su u tome to je mo#u(e do(i do autentinih, verodostojnih i iscrpnih podataka o "!ivanjima u #rupi, do kojih je "natno te$e do(i licima i"van #rupe. 'e*utim, postoje opasnosti od pristrasnosti posmatraa "!o# interesne pove"anosti s #rupom, te je potre!no predu"imati mere s ciljem o!e"!e*ivanja o!jektivnosti opa$anja posmatraa. 8e mere se svode na: aA ra"vijanje in#tru'entarija i 4o#tu4a&aI !A o;u&u 4o#'atra$aI cA #tro/u &ontrolu rada 4o#'atra$a &oja #e javlja i u vidu alterna!ija =4o#'atra$a 3 4arova &oji rade ne"avi#no>. 'etodoloka je pretpostavka da su dva poslednja tipa posmatranja, po prirodi stvari, o!jektivnija, jer nemaju pove"an interes sa posmatranom #rupom. )rednosti tehnike posmatranja su u mo#u(nostima opa$anja i kori(enja indikatora koji se, po pravilu, ne koriste u ispitivanju, a ni u primeni anali"e sadr$aja. 'o#u(e je opisivati ponaanje cele skupine ili itavo# sastava odre*eno# se#menta, ime se mo$e, u odre*enim okolnostima, ste(i tanije sa"nanje o stvarnom "naenju odre*enih postupaka i dru#ih vidova ponaanja. -sim to#a, ako se posmatranje o!avlja kro" du$i period i, pose!no, ako je posmatranju i"lo$en dovoljno veliki !roj od#ovaraju(ih su!jekata i procesa tada je mo#u(e ste(i sa"nanje o ra"voju i kontinuitetu odnosno oscilacijama aktivnosti. .ko u du$em vremenskom periodu ?na primer, od nekoliko #odinaA imamo ili permanentno ili ciklino ponovljeno posmatranje istih su!jekata u ra"liitim akcijama i ra"liitim %a"ama tih akcija, skupljeni podaci mo#u !iti veoma pou"dani i predstavljati od#ovaraju(u osnovu "a pro#nostiku. ajverodostojnije podatke, po pravilu, mo$e o!e"!editi neposredno posmatranje sa uestvovanjem - !ilo da je posmatra - uesnik ili uesnik - posmatra. 5isper"ija or#ani"acione aktivnosti "ahteva da se istovremeno vre posmatranja ponaanja ra"liitih or#ani"acionih su!jekata. -tuda neophodnost da se u takvim situacijama an#a$uje veliki !roj posmatraa ?na"ovimo ih pomo(nimA koji (e raditi primenjuju(i istovetne postupke i istovetne kriterijume. 8u le$i osnovna opasnost i teko(a struno# kadrovsko# i or#ani"aciono# karaktera. )o"nato je da i jedan isti posmatra tokom du$e# vremena ne uspeva da odr$i potpuno iste kriterijume usled "asi(enja, ra"liito# stepena koncentracije, neoekivanosti situacije, i slinih u"roka. &to#a su neophodni struno o!ra"ovanje posmatraa i odre*ena lina svojstva koja se niim dru#im ne mo#u nadoknaditi. + posmatranim sredinama esto nije mo#u(e na(i od#ovaraju(e linosti, a i kada se mo#u na(i i an#a$ovati, javljaju se #otovo nereivi pro!lemi oko njihovo# i"dvajanja na odre*eno vreme s ciljem o!uavanja. 8o je jedan od prvih ra"lo#a to se do!ijaju podaci ra"liitih vrednsoti. 5ru#i ra"lo# je u "ainteresovanosti uesnika posmatraa "a tokove or#ani"acione aktivnosti koji utiu i na nje#ov realni polo$aj. 'a koliko to $eleo, posmatra se ne

229

mo$e potpuno oslo!oditi su!jektivnosti, a to daje odre*enu interesnu o!ojenost podacima. 8re(i ra"lo# je u mo#u(nosti ra"umevanja sredine i procesa u njoj, sposo!nosti pravilno# i"!ora kljunih podataka to predstavlja i"u"etan napor. Hetvrti ra"lo# je u dinamici "!ivanja i prilaa#o*enosti instrumentarijuma koji se koristi, kao i u i"dr$ljivosti ?psihikoj i %i"ikojA posmatraa. /"!or predmeta posmatranja od veliko# je "naaja "a uspenu primenu metode posmatranja. ., metod posmatranja ne mora se smatrati iskljuivo metodom prikupljanja podataka. -n ima i komponente operativno# metoda, to se i samo na osnovu metode posmatranja mo$e i"vesti nauni "akljuak o predmetu istra$ivanja. )osmatranje kao metod prikupljanja podataka mo$e se koristiti istovremeno sa dru#im metodama ?ispitivanjem, anali"om dokumenataA prikupljanja podataka. )ri tom se mo$e o!uhvatiti: aA u celosti isti predmet koji se istra$uje i dru#im metodama, !A samo delimino, samo one komponente koje se ne istra$uju dru#im metodama, vA deo predmeta koji se ne istra$uje dru#im metodama. )redmet i uslovi istra$ivanja determiniu i"!or i"me*u navedenih mo#u(nosti.

5.1.1. E2(PERIMENT

+ prolom veku upotre!a eksperimenta u drutvenim naukama je osporavana, jer se pod eksperimentom u#lavnom podra"umevalo nauno posmatranje pojava koje su vetaki, la!oratorijski i"a"vane radi utvr*ivanja njihovih u"roka. E!o# to#a je isticano da je eksperiment u drutvenim naukama nemo#u(, jer se ponaanje ljudi kao svesnih !i(a u vetakim, eksperimentalnim uslovima menja, odnosno da se ljudi, kada "naju da se njihovo ponaanje posmatra, ne ponaaju prirodno, i da su "ato re"ultati do!ijeni eksperimentom krajnje nepou"dani. -vo klasino stanovite prema eksperimentu i mo#u(nostima nje#ove primene u istra$ivanju drutvenih pojava "astupala je ve(ina sociolo#a - poev od Gonta preko 'arksa do 5irkema. -#ist Gont je smatrao da eksperiment nije tako plodan "ato to se svako eksperimentisanje protivi spontanom ra"vitku drutva i to remeti nje#ov or#anski tok. D5ru#i %undamentalni nain umije(a posmatranja ili eksperimentisanja u pravom smislu, pie Gont, na prvi po#led kao da tre!a da !ude potpuno "a!ranjeno u novoj nauci koju ovde konstituiramo, to je, uostalom, nita ne !i spreavalo da !ude po"itivna.6 'arks je, tako*e, !io skeptian u po#ledu ire upotre!e eksperimenta u drutvenim naukama. -n je smatrao da eksperiment u drutvenim naukama tre!a da "ameni metod ra"umne apstrakcije. + pred#ovoru prvo# toma Gapitala on pie: DGod anali"e ekonomskih odnosa ne mo$e se poslu$iti ni mikroskopom ni hemijskim rea#encijama. jih mora "ameniti mo( apstrahovanja.D Mmil 5irkem, koji je !io vatreni pristalica upotre!e komparativno# metoda u sociolo#iji, sasvim je poricao kori(enje eksperimenta u sociolokim istra$ivanjima. -n je verovao da je uporedna metoda u sociolo#iji prava "amena "a eksperiment, koji se koristi u prirodnim naukama.

22:

Ea ra"liku od klasino# shvatanja, koje je pod eksperimentom podra"umevalo nauno posmatranje pojava iskljuivo u vetaki stvorenim uslovima, savremeno shvatanje stoji na stanovitu da je eksperimentalno posmatranje mo#u(e i i"van la!oratorije, u prirodnim uslovima. /maju(i u vidu upravo uslove u kojima se eksperiment i"vodi, danas se u drutvenim naukama naje(e koriste tri vrste eksperimenta: la;oratorij#&i8 e&#4eri'ent u 4rirodni' u#lovi'a8 i 4rirodni e&#4eri'ent. La;oratorij#&i e&#4eri'ent je nauno posmatranje odre*enih drutvenih pojava u vetaki stvorenim uslovima koji omo#u(avaju to povoljnije sa#ledavanje njenih u"roka. + #ranicama u kojima to do"voljava nauna etika, eksperimentator u la!oratorijskom eksperimentu stvara od#ovaraju(u eksperimentalnu situaciju da !i o!e"!edio neposredno i"uavanje dejstva jedno# ili vie inilaca "a koje se pretpostavlja da su u"roci odre*ene drutvene pojave. + sociolo#iji ovaj tip eksperimenta naje(e se sprovodi u o!liku t"v. D sociodrameD. 8o je, u stvari, jedna vrsta po"orine i#re u kojoj lanovi jedne #rupe i#raju pred pu!likom, odnosno lanovima dru#e #rupe, odre*ene ulo#e i" $ivota na to je mo#u(e stvarniji nain. )u!lika se u$ivljava u dotine ulo#e i spontanim reakcijama poinje uestvovati u i#rama. )osmatranjem i anali"om reakcija pu!like eksperimentator dola"i do sa"nanja o uticaju pojedinih drutvenih ulo#a na ponaanje ljudi u #rupi. 'e*utim, valja imati u vidu da su sa"najni dometi la!oratorijskih eksperimenata u i"uavanju drutvenih pojava veoma o#ranieni, jer je teko stvoriti vetaku situaciju koja !i u potpunosti od#ovarala situaciji u stvarnom $ivotu. -!ino se smatra da sa"nanja do!ivena ovom vrstom eksperimenta nemaju ve(u teorijsku vrednost i da u#lavnom mo#u da poslu$e kao plodonosne pretpostavke koje tre!a dalje ispitivati i proveravati u realnim drutvenim situacijama. E&#4eri'ent u 4rirodni' u#lovi'a i"vodi se u stvarnim prirodnim uslovima u kojima eksperimentator kontrolie dejstvo eksperimentalno# inioca. Gonkretno: ova vrsta eksperimenta i"vodi se tako to se oda!eru dve #rupe koje su po svim svojstvima to je najvie mo#u(e i"jednaene. + jednoj od tih #rupa ?eksperimentalna #rupaA deluje inilac kojim se eksperimentie, dok je u dru#oj #rupi ?kontrolna #rupaA dejstvo to# eksperimentalno# inioca iskljueno. +porednim posmatranjem situacije u eksperimentalnoj i kontrolnoj #rupi dola"i se do sa"nanja o dejstvu inioca kojim se eksperimentie. -va vrsta eksperimenta se veoma esto koristi u sociolo#iji, naroito "a i"uavanje drutvenih odnosa u procesu rada. a primer, ovom vrstom eksperimenta se mo$e utvrditi da li or#ani"acija rada utie na produktivnost rada. 5a !i se to ispitalo, potre!no je oda!rati dva predu"e(a koja se !ave istom vrstom proi"vodnje, koja su na pri!li$no istom tehnolokom nivou i koja imaju pri!li$no istu kvali%ikacionu strukturu "aposlenih i istu produktivnost rada. + jednom od tih predu"e(a "adr$i se klasina or#ani"acija rada ?kontrolno predu"e(eA, a u dru#om se uvede nauna or#ani"acija rada ?eksperimentalno predu"e(eA. )osle odre*eno# vremensko# perioda, koji ne sme !iti suvie kratak "!o# adaptacije radnika na nove uslove, uporedi se produktivnost rada u jednom i dru#om predu"e(u. .ko se poka$e da je u eksperimentalnom predu"e(u produktivnost rada porasla, mo$e se "akljuiti da je to re"ultat nove naune or#ani"acije rada. a isti nain mo$e se eksperimentalno ispitati i uticaj stila rukovo*enja ili participacije radnika u upravljanju na produktivnost rada i sl.

237

apomena: Mksperiment u prirodnim uslovima ima veliku prednost nad la!oratorijskim, jer se i"vodi u realnim i normalnim uslovima, u kojima se ljudi ponaaju mno#o prirodnije i stvarnije ne#o to to ine u vetaki stvorenoj situaciji, pa su "ato i nje#ovi re"ultati mno#o pou"daniji od re"ultata do!ivenih la!oratorijskim eksperimentom. Prirodni e&#4eri'ent nije eksperiment u pravom smislu rei. 8o je u stvari kva"ieksperimentalno istra$ivanje neko# drutveno# procesa u nje#ovom spontanom toku na onim mestima i u onim vremenskim momentima kada se on pojavljuje u svojim naji"ra"itijim o!licima. )rouavanje ponaanja pojedinaca ili drutvenih #rupa "a vreme velikih prirodnih katastro%a kao to su "emljotresi, poplave, veliki po$ari itd. jeste jedan od o!lika prirodno# eksperimenta. 4o dramatiniji o!lik ove vrste eksperimenta jeste ispitivanje ra"liitih sadr$aja i dimen"ija ljudsko# ponaanja u ratnim uslovima. )ored ovih dramatinih situacija, prirodni eksperiment se mo$e koristiti i "a i"uavanje svakodnevnih drutvenih procesa koji se odvijaju u speci%inim uslovima. )rouavanje procesa nastajanja jedne nove lokalne "ajednice ili nove radne "ajednice su primeri takvo# o!lika prirodno# eksperimenta. apomena: )rirodni eksperiment je "natno manje pou"dan od eksperimenta u prirodnim uslovima. -snovna teko(a sa kojom se on suoava sastoji se u tanom snimanju poetne situacije koja je postojala neposredno pre ne#o to je u njoj poeo da deluje inilac ije se dejstvo istra$uje. 8a teko(a se "natno smanjuje ako se prirodnim eksperimentom prouavaju tok i posledice drutvenih pojava iji je poetak po"nat, jer se kod njih mo$e potpunije i preci"nije snimiti poetna situacija. )rema re"ultatima teorijsko-empirijskih istra$ivanja upotre!a eksperimenta u drutvenim naukama jeste mo#u(a, ali ne u onoj meri i u onom stepenu kao to je to sluaj u prirodnim naukama. -vo "!o# to#a to: + osnovi drutva i drutvenih pojava jeste ovek, koji je svesno i voljno !i(e, i on se kao takav u svim eksperimentalnim situacijama, !ilo da su one la!oratorijske ili prirodne, dru#aije ponaa ne#o u svakodnevnim realnim situacijama. God drutvenih pojava je "natno te$e i slo$enije ne#o kod prirodnih eksperimentalnim putem otkriti njihove u"roke, jer su deterministiki odnosi kod drutvenih pojava veoma kompleksni i slo$eni. + po"adini svake drutvene pojave uvek se nala"i mnotvo ra"novrsnih u"roka i veoma je teko eksperimentom otkriti dejstvo svako# od tih inilaca. +kratko, upotre!a eksperimenta u drutvenim naukama je mo#u(a, ali je ona mno#o slo$enija i nauno manje plodotvorna ne#o u prirodnim naukama. 5.1.5. (TUDIJA (LUAJA )rema istra$ivakim iskustvima ispoljenost odnosno spoljanje mani%estacije procesa - pojave uslov su "a valjanu primenu metode studije sluaja. 'ada se u ne mno#o !o#atoj istra$ivakoj praksi metoda studije sluaja poka"ala kao primenjiva, ona se jo ne mo$e smatrati ire a%irmisanom, tavie, jo ne postoji sa#lasnost o njenom na"ivu, ni o njenoj pripadnosti metodolokim pristupima, ni o njenoj naunosa"najnoj vrednosti. -tuda pitanje da li je metoda studija sluaja uopte u"ev metoda= -pravdanost pitanja je u injenici da ona nema svoje tehnike prikupljanja podataka, a nema ni jasno i"ra$ene dru#e delove ?lo#iki i epistemolokiA metode. 'etoda studije sluaja je metoda po metodolokoj koncepciji, po koncepciji istra$ivanja ije su !itne dored!e:
23>

)redmet istra$ivanja ovom metodom mo#u !iti samo !eline realno#ti koje se u ukupnoj realnosti mo#u identi%ikovati i de%inisati &ao !elovite 4o#e;no#ti u vre'enu i 4ro#toru. -ve celine mo#u da !udu manje ili ve(e slo$enosti, manje ili ve(e rasprostranjenosti, manje# ili ve(e# o!ima, manje ili ve(e trajnosti, itd., ali se ne"avisno od to#a mo#u istra$ivati, shvatiti i sa"navati kao celine koje se potpuno jasno ra"likuju od okru$enja. / kada se u predmet istra$ivanja ukljuuju odnosi i ve"e sa okru$enjem, na#lasak je na pose!noj celini i njenim odred!ama, Ra"novr#no#t #a#tava #va&o/ !elovito/ 4ro!e#a odno#no 4ojave i ra"ni o;i'i i nivoi #a"nanja o nji'a i o odno#i'a #a o&ru@enje' podra"umevaju ra"novrsne i"vore podataka, ra"novrsne podatke i sto#a ra"ne naine prikupljanja podataka. /" to#a proi"ila"i konceptualni "ahtev o veoma visokom stepenu sadr$ajne uskla*enosti tehnike i metode prikupljanja i o!rade podataka, 'etod studije sluaja podra"umeva veoma jak oslonac na nau$no for'uli#an 'odel 4ojave ?makar u projektu istra$ivanjaA i vodi rekonstruisanju postoje(e# ili konstituisanju novo# modela. /" ovo# odre*enja metode studije sluaja kao metode, proi"ila"e od#ovori i na pitanje o valjanosti kori(enja na"iva. + metodolokoj literaturi pominju se na"ivi Dmetod sluajaD ?!a#e 'et7odA, Dstudije sluajaD ?!a#e #tudQA, Danali"a sluajaD ?!a#e analQ#i#A. jihova upotre!a nije dosledna, a !ilo je ideja i pokuaja da se u postoje(e na"ive umetnu odre*eni dodaci ili da se i"vre promene odre*enih rei u na"ivu. 2e" prouavanja sadr$aja i "naenja pojmova upotre!ljenih "a odred!e na"iva ne(emo mo(i da pravilno oda!eremo valjan na"iv. &am pojam metoda studije sluaja daje mo#u(nost "a dva shvatanja koja od#ovaraju i duhu srpsko# je"ika: >A postoji sluaj koji ima svoj metod, te se radi o nje#ovom metodu @ metodu sluaja, 2A postoji metod u iji koncept je u#ra*en sluaj kao metodoloko-metodski princip. ijedno od ova dva "naenja ne i"ra$ava sutinu metoda i nje#ovo# odnosa prema predmetu istra$ivanja. a"iv Danali"a sluajaD !li$i je istinskom pojmovnom sadr$aju i duhu je"ika, ali je o!im pojma preu"ak. aime, ovaj metod ne podra"umeva, ak ne doputa upotre!u samo jedno# metoda. . anali"a je upravo samo jedan od osnovnih metoda. 8o je dovoljan ra"lo# da nam ovaj na"iv ne !ude prihvatljiv. )ojmovni sadr$aj Dstudija sluajaD veoma je !li"ak sutinskim odred!ama i po o!imu pojma. aime, ovim na"ivom se tvrdi da je to metod koji prouavanjem sluaja ?kao celineA omo#u(uje ostvarivanje nauno# sa"nanja. 8o je ra"lo# da usvojimo na"iv Dmetod studije sluajaD. + svim na"ivima upotre!ljena je re sluaj. <ta je njen pojmovni sadr$aj i ta je njeno !itno "naenje= -d#ovor je slede(i: radi se o jednoj celini ukupne realnosti, ili o jednom procesu, ta celina je o#raniena prostorno i vremenski i svojim kvalitativnim i kvantitativnim odred!ama, !itnim iniocima, sadr$ajem, sutinom i %ormom, ona nije i ne mo$e da !ude prete$no namerni proi"vod !ilo ko# su!jekta, ve( je posledica ra"novrsnih okolnosti i dejstva inilaca realnosti, sluaj u se!i sadr$i odre*eni aktivitet i"ra$en ka ispoljavanje svojstava ?karakteristikaA, kao do#a*anje, odnos, ponaanje, akcija itd.

232

a taj nain se DsluajD kao odred!a metoda i #eneralna odred!a predmeta mo$e prihvatiti kao osnova "a i"vo*enje i konkreti"aciju istra$ivake tematike. 'etodu studije sluaja stavljene su mno#e "amerke u cilju osporavanja. aje(e su: nedovoljna valjanost, nepou"danost, nepodesnost "a uoptavanje, to je posledica nisko# stepena standardi"ovanosti i pripadanja pristupu Dkvalitativne metodolo#ijeD umesto pristupa Dkvantitativne metodolo#ijeD. )o!rojane "amerke va$e onoliko koliko va$e i "a sve dru#e metode istra$ivanja u drutvenim naukama. )ro!lemi na koje one uka"uju valjano se reavaju konceptuali"acijom i i"radom projekta istra$ivanja u kome su sadr$ane sve de%inicije, kate#orije, pojmovi i termini, operacionali"ovan predmet istra$ivanja, ra"vijeni svi nivoi radnih hipote"a i de%inisani indikatori, ra"ra*ene metode i tehnike istra$ivanja ?prikupljanja o!rade i anali"e podatakaA, i"ra*eni od#ovaraju(i planovi i uputstva "a rad i o!e"!e*ena od#ovaraju(a kontrola. 0a"umljivo je da standardi"acija "avisi od standardi"acije metoda prikupljanja i o!rade podataka. Hak ni "ahtevi "a utvr*ivanjem relacija i ran#ova ?sa"najne vrednostiA i"vora podataka i podataka ne odnose se samo na metod studije sluaja, ve( na svako istra$ivanje u kome je kori(eno vie vrsta podataka i metoda njihovo# sakupljanja. /"vesne speci%inosti, "ahtevi "a prila#o*avanjem, javljaju se samo pri shvatanju pojave kao celine. )ripisivanje manjkavosti metodi studije sluaja "!o# to#a to ne pripada Dpristupu kvantitativnih metodolo#ijaD "aista je neosnovano. aime, istinsko nauno istra$ivanje ne opredeljuje se "a kvalitativni ili kvantitativni pristup, ve( je jasno usmereno na sa"navanje kvaliteta i njihovih kvantiteta i na me*uso!ne eksterne i unutranje kvalitativno-kvantitativne odnose. 'etoda studije sluaja neosporno ima "naajne prednosti u primeni. 2itne prednosti ine komponente njeno# osnovno# koncepta o istra$ivanju celine, orijentacija na ra"novrsnost i"vora i podataka, ouvanje pojedinano#, veliku prodornost i elastinost o!uhvata. 'e*utim, ova njena svojstva nisu dovoljan ra"lo# da se ona kvali%ikuje kao metoda koja se jedino a%irmie u istra$ivanju u"roka, odnosno u pri!avljanju od#ovora na pitanje DkakoD i D"atoD, mada redosledi odi#ravanja i hronolo#ije imaju !itnu ulo#u u reali"aciji istra$ivanja, to je svojstvo #enetskih istra$ivanja. jena !itna o#ranienja su mo#u(nost o!uhvata predmeta istra$ivanja, pro!lemi projektovanja i reali"acije istra$ivanja i naroito, ekonominosti. )redlo"i i pokuaji otklanjanja nedostataka ove metode kao to su "ahtevi "a ra"vijanjem od#ovaraju(e# pojmovno# sistema, o!e"!e*ivanjem valjano# kodiranja kvantitativnih podataka, stvaranjem sistematiskih tipolo#ija, %ormulisanjem proceduralnih pravila, valjano# utvr*ivanja DpoetneD i DkrajnjeD take sluaja i"radom planova reali"acije i uslova primene planova kojima se o!e"!e*uje njihova unutranja valjanost, i"rada protokola i !a"e podataka, relevantnim i"vorima podataka i relevantnim podacima, ouvanjem lanca evidencije i"radom klasi%ikacionih sistema, konstruisanjem mera i merila, i"!orom statistikih postupaka, itd. opravdani su ukoliko se ne previ*a da se ta pitanja reavaju projektom istra$ivanja, i"radom od#ovaraju(ih instrumenata, planova o!rade podataka i uputstava, kao i kada i"rada ra"liitih pre#leda, lista i o!ra"aca nema svojstva preterano#, odnosno nepotre!no# administriranja u reali"aciji istra$ivanja. D&luajD se mo$e shvatiti u$e i ire. Gada je re o metodi studije sluaja, DsluajD se mora shvatiti vrlo elastino: kao DmikroD i DmakroD sluaj. )rema tome, metodom studije sluaja mo#u se istra$ivati individualni sluajevi ?sluajevi pojedinacaA, mikrosluajevi, tj. manje #rupe, odnosno celine i makrosluajevi, tj. sama or#ani"acija. Gritika o!uhvatnosti time je i"#u!ila neto od svoje osnovanosti. 'etodom studije sluaja mo#u(e je istra$ivati prole, teku(e i !udu(e sluajeve. )role D"avreneD sluajeve mo$emo rekonstruisati na osnovu rspolo$ivih

233

podataka sadr$anih u dokumentima ili u se(anju ljudi. 8eku(e ili D$iveD sluajeve mo#u(e je koristiti kao predmet istra$ivanja "apoinjanjem istra$ivanja dok jo sluaj traje, ukljuuju(i se u nje#a u nekoj od nje#ovih %a"a ra"voja. /stra$ivanje D!udu(e#D sluaja mo$e se shvatiti na dva naina: prvo, istra$ivanje uslova, u"roka i tendencija nastajanja sluaja, to ima karakteristike e#"aktno# pro#nostiko# istra$ivanja, dru#o, na osnovu ranijih istra$ivanja slinih srodnih sluajeva %ormiranjem modela sluaja koji se u slinim situacijama mo$e oekivati. 8ako je otrica kritike o mo#u(nostima o!uhvata metodom studije sluaja i"#u!ila jo deo svoje vrednosti. 4er istra$ivanje istovrsnih sluajeva i" prolosti, sadanjosti i !udu(nosti nesumnjivo #ovori o sposo!nosti metode da o!uhvati #ene"u i u"rono-%unkcionalne odnose. )ostavlja se pitanje repre"entativnosti istra$ivanja metodom studije sluaja= 4er, neosporno je da jedan sluaj nije dovoljno repre"entativan "a pojavu sa mnotvom pojavnih o!lika i svojstava. )rvo, ini nam se da se pri ovakvoj kritici "a!oravlja: da se neke pojave, do#a*aji, procesi javljaju periodino kao pojedinane, da nepotpuna indukcija do"voljava "akljuivanje i od jedno# lana na celu skupinu, da je "a istra$ivanje mo#u(e oda!rati i"ra"ito ra"vijen i ra"u*en sluaj koji sadr$i sve !itne i karakteristine inioce struktura, %unkcija, ve"a i odnosa i sva !itna karakteristina svojstva istra$ivane pojave. 'e*utim, najva$nije "a raspravu o o!uhvatnosti i repre"entativnosti sa"nanja do kojih se dolo metodom studije sluaja jeste to da se taj metod ne mora prihvatiti iskljuivo u istra$ivanju pojedinano# sluaja, ve( da se mo$e postaviti i kao lon#itudinalno-panel istra$ivanje, a i kao t"v. Dmetoda studije sluaja u ni"uD ili Dmo"aik metoda studije sluajaD. ., metoda studije sluaja u ni"u mo$e se javiti u dve osnovne varijante. )rva ima karakteristike lon#itudinalno# istra$ivanja i podra"umeva periodino ponavljanje istra$ivanja isto# sluaja u ra"liitim %a"ama, odnosno etapama nje#ovo# ra"voja ?npr.: prvo istra$ivanje u vreme pojavljivanja sluaja, dru#o u vreme nje#ove kulminacije, tre(e u vreme nje#ove sta#nacije, itd.A, ime se vanredno tano sa"naju inioci ra"vojno# procesa. -tuda "a istra$ivanje odre*enih elemenata or#ani"acije ova je metoda ne"amenljiva. 5ru#a varijanta podra"umeva istra$ivanje u isto vreme istovrsnih sluajeva na ra"liitim prostorima u" primenu isto# projekta istra$ivanja. Gompariranje podataka s ciljem sa"navanja slinosti i ra"liitosti ima u o!e varijante i"u"etan "naaj. D'o"aik metod studije sluajaD podra"umeva stro#o de%inisanje jedno# ili nekoliko, nikako ve(e# !roja !itnih pitanja u okviru neke pojave. 8ako stro#o odre*enom predmetu istra$ivanja pristupa se istovremeno, na celoj teritoriji, po istom projektu istra$ivanja do!ijeni re"ultati me*uso!no upore*eni, sre*eni i pove"ani, jedinstveno o!ra*eni i anali"irani daju, ako je u"orak oda!ranih jedinica istra$ivanja od#ovaraju(, "aista repre"entativan osnov "akljuivanja i sa"nanja. ., mo#u(a je i jedna pose!na varijanta Dmo"aik metoda studije sluajaD kojom se dola"i do idealno# teorijsko-praktino# modela, naroito kada se radi o sa"navanju novih ili tek nastaju(ih pojava. )rethodnim orijentacionim istra$ivanjem utvrdi se jedan !roj sluajeva koji su: tipini, pa mo#u poslu$iti "a i"#ra*ivanje tipoloko#, klasi%ikaciono# ili merno# modela, ili jedno od oda!ranih !itnih svojstava je ra"vijenije kod jedno# su!jekta ne#o kod svih ostalih ?pri emu se u svakom od oda!ranih sluajeva tra$i

234

dru#o svojstvo, dimen"ija, deoA. 0e"ultati takvo# istra$ivanja do"voljavaju i"#ra*ivanje idealno# tipa te pojave. )rva podvarijanta do"voljava ocenu ?klasi%ikacijuA i o!janjenje, pa i otkri(e odre*enih pravilnosti u pojavi i u njenom odnoenju. 5ru#a podvarijanta do"voljava i nauno "asnovanu pro#no"u. 'etod studije sluaja u ni"u i mo"aik metod studije sluaja mo#u se primeniti i kom!inovano, ime svi pri#ovori u po#ledu o!uhvatnosti i repre"entativnosti o!jektivno #u!e osnov. + literaturi naila"imo i na dru#e klasi%ikacije metode studije sluaja. 8ako se pominju one sa DatomistikimD i DholistikimD pristupom u skladu sa svojstvima plana istra$ivanja. Eatim prema ciljevima i "adacima istra$ivanja ra"likuju se ona koja se koriste kao preliminarna, opisna i "a o!janjenje prouavano# predmeta. &vrhe kori(enja metoda studije sluaja odnosno sticanje nauno# sa"nanja tom metodom, mo#u !iti veoma ra"liite - od naunih ?"a naunu orijentaciju, opis, klasi%ikacije, otkri(e, o!janjenje, pro#no"uA, preko o!ra"ovnih, do prakticistikih. /stra$ivanja ostvarena metodom studije sluaja imaju u odre*enim situacijama eksperimentalni "naaj i "naenje. -!uhvatnost tehnika - postupaka i instrumenata koji se nu$no koriste prilikom primene studije sluaja ako se po*e od stanovita da je neophodno koristiti ra"ne i"vore podataka, omo#u(uju stvarno detaljno i"uavanje u"roka i posledica. 8o jasno poka"uje dalje prika"ani minimum "ahteva u i"!oru pro!lema, predmeta i sredine istra$ivanja u sprovo*enju istra$ivanja. )ro!lem, odnosno predmet istra$ivanja tre!a da !ude ili veoma aktuelna, ili veoma "naajna ili tipina pojava, odnosno akcija ili komponenta akcije. -da!rana pojava istra$uje se, po pravilu, u sredini u kojoj je u datom momentu, po odre*enim svojstvima naji"ra"itija ili najtipinija. Gao i u svim dru#im istra$ivanjima, "apoinje se kori(enjem nauno# %onda i prikupljanjem prethodnih podataka o i"vorima podataka i o samoj pojavi, kako !i se mo#ao i"raditi projekat istra$ivanja. 0a"umljivo je da se pretpostavlja visoki stepen i potpunost in%ormisanosti istra$ivaa, kao i po"navanje pro!lematike. Gada je u pitanju D$ivi sluajD, a pojava odnosno akcija je nova, prethodna o!avetenja sakupljaju se posredstvom prethodnih in%ormacija, linim kontaktima sa do!ro o!avetenima i po"navaocima, neposrednim uvidom u situaciju na mestu "!ivanja i sl. a osnovu prethodnih in%ormacija istra$iva priprema osnovnu idejnu skicu naune "amisli i instrumentarija, pose!no skicu osnove "a ra"#ovor koji (e voditi sa pose!no upu(enima na terenu, popis i"vora podataka i dokumenata, elemente "a kvalitativnu anali"u sadr$aja dokumenata, elemente "a protokol u neposrednom posmatranju i listu mo#u(ih sa#ovornika ?ispitanikaA. -vako opremljen istra$iva ?ili, to je jo !olje, istra$ivaka ekipa od vie lanovaA odla"i na mesto istra$ivanja i "apoinje terenski rad. )rvo, o!avljaju se individualni intervjui sa in%ormisanim licima. a taj nain se %ormiraju tri pre#leda osnovnih podataka na osnovu iska"a ispitanika: >. hronolo#ija do#a*aja, 2. pre#led naj"naajnijih aktera, 3. pre#led mo#u(ih i dostupnih i"vora podataka, pose!no pisanih, od kojih se neki istovremeno i pri!avljaju. )rva etapa prve %a"e sakupljanja podataka "avrava se %ormiranjem i sre*ivanjem pomenutih pre#leda. 5ru#a etapa je veri%ikacija pre#leda, koja se, po pravilu, o!avlja kolektivnim intervjuom sa #rupom uesnika oda!ranih po kriterijumu o!avetenosti i ostvarivanjem uvida u raspolo$ive pisane i sline i"vore. 5ru#a %a"a sakupljanja podataka "apoinje ra"radom instrumentarija i i"!orom u"orka

235

dokumenata i ispitanika. + nekim sluajevima mo#u(e je istra$ivanjem o!uhvatiti sva i"vorna dokumenta, dok u dru#im sluajevima to nije mo#u(e, !ilo "!o# dostupnosti, !ilo "!o# o!ima dokumenata. /nstrumentarij se ra"ra*uje "a: individualni i kolektivni intervju, naje(e usmereni orijentacioni, anali"u sadr$aja ?kvalitativnu i kvantitativnuA, protokol "a neposredno posmatranje ?tip Dposmatra - uesnikDA. -vo !i se mo#lo smatrati minimumom "ahteva u primeni metode studije sluaja. 0a"umljivo, od prirode akcije i situacije !i(e stavljen na#lasak na odre*ene tehnike i njihovu upotre!u. 5ru#a etapa dru#e %a"e je sakupljanje podataka - primena instrumenata i postupaka. 8re(a %a"a je o!rada podataka, njihova anali"a i sinte"a i i"rada deskriptivne ver"ije i"vetaja koja sadr$i hronoloki opis "!ivanja i konstatuje, prete$no u o!liku pitanja, odre*ene inioce pojave i njihove u"ajamne ve"e i uticaje, !e" "au"imanja stavova ili saoptavanja sudova. -vakav tip i"vetaja stavlja se na javnu raspravu ?kolektivni intervjuA sa od#ovaraju(im predstavnicima svih struktura ispitanika. -va rasprava je, u sutini, veri%ikacija pravilnosti i"!ora #ra*e, pravilnosti i"!ora i naina posmatranja inilaca aktivnosti - akcije. a taj nain, i"#ra*uje se pou"dana osnova "a "akljuivanje. )osle prika"ane veri%ikacije pristupa se i"radi konano# teksta i"vetaja koji, pored ra"matranja pojave i osnovnih "akljuaka, sadr$i i pre#led pitanja od ire# "naaja, a pose!no uka"ivanje na ona koja je neophodno dalje i potpunije o!raditi. 8aj konani i"vetaj ra"matra se jo jednom na irem skupu na kome uestvuju i predstavnici nauke, kao i od#ovaraju(i predstavnici sredina u kojima se mo$e opa"iti odi#ravanje istovrsno# ?ako ne i identino#A procesa. 0e"ultati do!ijeni ovim postupkom do"voljavaju i nauna uoptavanja, po#otovu ako je re o Dsluajevima u ni"uD ili Dmo"aik-sluajevimaD "a koje se nu$no radi svodna komparativna i sintetika studija. 'etoda studije sluaja ne samo da je veoma po#odna i e%ikasna u du!inskim istra$ivanjima u prete$no naune svrhe ve( je veoma upotre!ljiva i "a akciona istra$ivanja, "a revi"iju, "a operativnu politiku. + toku jedne du#otrajne akcije mo#u(e je re"ultate do!ijene ovim metodom koristiti "a modi%ikovanje predu"etih mera u skladu sa potre!ama i ciljevima. 5.1.6. ANALI)A (ADRRAJA DO2UMENATA ILI PO(MATRANJE DO2UMENATA /" naunih nala"a proi"la"i da ova dva na"iva u naslovu jasno uka"uju na injenicu da je jo sporan i sam na"iv metode, kao i da su u ve"i s njom jo uvek otvorena mno#a pitanja. - emu se radi= +o!iajeni na"iv u metodolo#iji je Danali"a sadr$aja dokumentaD, ali on ima !ar dve sla!osti. )rvo, on insistira na anali"i kao jedinoj 'etodi, mada se u proceduri reali"acije naunih istra$ivanja, kako poka"uje istra$ivaka praksa, javljaju i indukcija, #enerali"acija i sinte"a. -ne nisu analitike. a#laavanje anali"e kao !itne odred!e metode mo$e se opravdati time to je osnova koncepcije u analitikim postupcima anali"i i klasi%ikaciji. Ideja o Dra<$lanjavanjuD8 'rvljenju #adr@aja do&u'enata jo< je do'inantna u #7vatanju 'etodolo/a i i#tra@iva$a. /pak, to nije dovoljan ra"lo# da se "apostave dru#e neanalitike komponente metode. 5ru#a sla!ost na"iva je u in#i#tiranju i#&lju$ivo na #adr@aju do&u'enta. e spore(i da je mo#u(i sadr$aj dokumenta !itan, %orma, sastav i dru#a svojstva dokumenta ?na primer, starost, porekloA nisu "anemarljivi. -ni se u mno#im istra$ivanjima javljaju kao nei"!e$ni nosioci podataka i o!avetenja naroito u itoriji i
236

arheolo#iji. /sticanje sadr$aja u na"ivu mo#u(e je opravdati shvatanjem da sve to je smisleni iska" o neemu, a sadr$i podatke, kao sastavni deo dokumenta jeste sadr$aj. 'e*utim, ovakvo shvatanje sadr$aja je preiroko. .ko !ismo ostali pri pristupu i kriterijumu kori(enim u %ormiranju na"iva Danali"a sadr$aja-dokumentaD ?osnovna metoda _ opti predmet istra$ivanja _ i"vor podatakaA mo#li !ismo do(i i do tanije# na"iva. a primer, 'etoda D4rou$avanja do&u'enataD. + upotre!i je i na"iv D4o#'atranje do&u'entaD. -vaj na"iv je !li$i najire primenjenom nainu ulno# opa$anja dokumenta. 'e*utim, on "apostavlja misaone procese karakteristine "a osnove metode i injenicu da se sa"nanje o predmetu istra$ivanja stie uvidom u ver!alne iska"e sadr$ane u "apisima ra"nih vrsta i o!lika. . iska"i nesporno pripadaju ispitivanju ne"avisno od to#a to su od#ovori i na sopstvena pitanja. 5okumenti sadr$e i ra"liite poruke o tvorcu dokumenata i o "!ivanjima koje je tvorac dokumenata "a!ele$io, a koja su ula"ila u kru# nje#ovo# sa"nanja posrednim ili neposrednim ulnim putem. / tu se javljaju tri osnovne situacije: tvorac dokumenta ?u daljem tekstu DautorDA #ovori o se!i, autor #ovori o do#a*ajima iji je aktivni uesnik ili samo prisutni oevidac, autor #ovori o do#a*ajima o kojima je sa"nao preko dru#ih. -i#ledno, sa"nanja do!ijena i" dokumenata o autoru i "!ivanjima o kojima autor #ovori u dokumentu vie ne mo$emo smatrati posmatranjem. 4er, o do#a*aju i autoru vie ne sa"najemo neposredno, iskustveno ulnim opa$anjem, ve( posredstvom iska"a autora. 5akle, to !i !ilo ispitivanje - indirektno, pismeno. /"van date klasi%ikacije nala"i se jedan prela"an o!lik: kada u dokumentu imamo ori#inalno evidentiranu jednu celovitu akciju ili jednu dimen"iju akcije autora. + ovom sluaju mo$e se #ovoriti i o 4o#'atranju #adr@aja do&u'enata 3 ali i o i#4itivanju #adr@aja. 8o "avisi od predmeta istra$ivanja. Je( i"lo$eni pro!lemi dovoljni su da Dposmatranje dokumenataD odnosno Danali"u sadr$aja dokumenataD ne de%iniemo jednostavno kao tehniku sakupljanja podataka ve( kao #4e!ifi$nu o4erativnu 'etodu. 5odamo li tome da ova metoda ima i svoju #4e!ifi$nu lo/i&u odnosa prema hipote"ama projekta istra$ivanja, da se mo$e javiti kao samostalna metoda istra$ivanja sa speci%inim normama i postupcima "akljuivanja ili "ajedno sa dru#im metodama, ini se da smo i"lo$ili dovoljno do!rih ar#umenata u prilo# tretiranju ove metode kao operativne metode. )o!rojani na"ivi, oi#ledno, posle i"netih ra"matranja, vie ne od#ovaraju. / jedan i dru#i su jednostrani i nedovoljno o!uhvatni, ali je !olji na"iv "aista teko na(i. /"#leda da !i u ovom asu mo#ao da poslu$i neto taniji na"iv D'etod anali"e #adr@aja do&u'enataD koji o!uhvata i posmatranje i ispitivanje, pa i eksperimenat, to je neophodno "!o# karakteristika eE 4o#t fa!to eksperimenta. Anali"a #e8 ina$e8 #'atra8 "ajedno #a analo/ijo'8 najo#novnijo' 4o#e;no' 'etodo' i njo'e #e 'o@e i#tra@ivati do&u'ent &ao #tvar i do&u'ent &ao o;li& ljud#&o/ &o'uni!iranja8 #veo;u7vatno. edostaci u na"ivu proi"vod su shvatanja metoda uopte, a pose!no ovo# metoda, ako i shvatanja o njenom nastanku. + de%inisanju Danali"e sadr$aja dokumenataD ne #ovori se o njoj kao o metodi ve( kao o tehnici i instrumentu. + novije vreme pominje se i kao pomo(na metoda, a re*e kao samostalna metoda istra$ivanja. /" to#a proi"ila"e !ar dva pitanja: >. da li je Danali"a ?sadr$ajaA dokumenataD metoda, 2. ako jeste, kakva je to metoda= .nali"a ?sadr$ajaA dokumenata je #a'o#talna metoda po slede(im komponentama i svojstvima:
237

>. lo/i$&a o#nova 'etode je ja#no defini#ana. -na je "asnovana na lo#ikim pravilima de%inisanja, su*enja i "akljuivanja i odred!ama "akona istinito# sa"nanja. 'o$e da podnese i sve lo#ike sisteme, 2. e4i#te'olo<&i deo je dovoljno ra"vijen tako da su evidentna dva podsistema nauno# sa"nanja: o predmetu nauke u okviru koje se primenjuje kao metoda i o metodu kao pose!nom predmetu, kao i o relacijama sa metodolo#ijom i predmetnom naukom, 3. 'etod#&o3te7ni$&i deo je 4o#tuliran i nala"i se u ra"voju. )o"nata su dva vida ove metode: &vantitativna i &valitativna anali"a =#adr@aja> do&u'enata, a evidentni su i postupci i isntrumenti prikupljanja i o!rade podataka ukljuuju(i i raunske. )o svim ovim svojstvima i iniocima po#rena su sva odre*enja ove metode, kao tehnike i instrumenta. 'etoda anali"e ?sadr$ajaA dokumenata tretirana je kao pomo(na, prethodna, itd... )o svim odlikama ona je #a'o#talna8 o4erativna 'etoda &oja #e 'o@e na i u i#tra@ivanji'a u ra"ni' ulo/a'a. 8ako se ona koristi: u i#tra@ivanju 4o#toje e/ nau$no/ fonda pre i"rade projekta istra$ivanja u kojem se koristi vie ra"nih metoda, kao jedna od 'etoda 4ri&u4ljanja 4odata&a u takvom istra$ivanju, kao 'etoda o;rade 4odata&a u i#4itivanju, kao #a'o#talna jedina 'etoda 4ri&u4ljanja i o;rade 4odata&a i %ormiranja nauno# sa"nanja, a neretko i kao jedino mo#u(a metoda nauno# sa"nanja odre*enih metoda istra$ivanja. /"vori njenih podataka su stro#o de%inisani i mo#u se identi%ikovati kao realiteti. -na je e'4irij#&o3teorij#&a 'etoda, ali speci%ina po karakteristikama opa$anja u empirijskim istra$ivanjima. Pred'eti i#tra@ivanja ovo' 'etodo' 'o/u #e odrediti &ao o4<ti8 4o#e;ni i 4ojedina$ni. -pti predmeti istra$ivanja su predmeti nauka, nauke, metode i metodolo#ije ukljuuju(i i i"vore. 'e*utim, svi ovi predmeti istra$uju se 4o#red#tvo' i#&a"a #adr@ani7 u ra"ni' do&u'enti'a , u ra"nim o!licima, ra"no# sadr$aja i o!ima, ra"ne strukture i sistemati"acije. -snovna svojstva iska"a su nje#ova smislenost i "naenje, celovitost i odre*enost vremenom, prostorom, sadr$ajem i %ormom. )itanje da li se anali"om ?sadr$ajemA dokumenata predmet istra$ivanja istra$uje neposredno, tj. da li se istra$uje sam Ddo#a*ajD ili se istra$uje kako se do#a*aj pre"entira, po#reno je pitanje kada se na nje#a #leda sa stanovita drutvenih nauka. aime, ne istra$uju se samo do#a*aji ?u pravom smislu reiA ve( se istra$uju i prirodne i drutvene tvorevine koje su drutveni realiteti, ali nisu do#a*aji. Eatim, istra$uju se stanja, svojstva, aktivnosti itd. Gao i u svim istra$ivanjima i u ovom sluaju i"me*u predmeta istra$ivanja i nauno# sa"nanja posreduju i"vori podataka, mani%estacije predmeta, indikatori istra$ivake ?metodoloko-metodskeA i dru#e procedure itd. + primeni anali"e ?sadr$ajaA dokumenata u drutvenim naukama imamo vie situacija. )rva situacija je kada je sam dokument, kao inilac or#ani"acije, predmet istra$ivanja. a primer, istra$ivanje pro#rama jedno# procesa u or#ani"aciji. 8aj pro#ram je dokument koji ima %i"ike i intelektualne, %ormalne i sadr$ajne karakteristike. -i#ledno je da se on istra$uje, uslovno reeno, neposredno, Dkao do#a*ajD a ne posredovano Dkako je pre"entiranD. /stina, mo#u(e #a je istra$ivati i Dkako je pre"entiranD. 5ru#a situacija je kada se neki or#ani"acioni realitet istra$uje posredstvom dokumenata ra"nih vrsta. 8u se mo$e #ovoriti o posredovanju dokumenata i iska"a sadr$anih u njima, ali se ne mo$e prevideti da postoji o#romna
239

ra"lika i"me*u i"vornih dokumenata or#ani"acije kao i"vora podataka i dru#ih dokumenata. -i#ledno je da je stepen posredovanja u dru#im dokumentima "natno ve(i. 8re(a situacija je kada je dokument kao realitet predmet istra$ivanja. / tu nema posredovanja, jer je dokument i"vor podataka o se!i. Gao predmet istra$ivanja anali"om ?sadr$ajaA dokumenata pominjane su i 4oru&e. esumnjivo je da ve(ina smislenih iska"a sadr$i poruku. 'e*utim, poruka, koja je !itan deo slo$enijih iska"a, je 4reu#&a odred;a 4red'eta. / "naenje je tako*e kandidovani predmet anali"e ?sadr$ajaA dokumenata. esumnjivo je da nijedan smisaoni iska" ne mo$e da !ude !e" "naenja, ali, iako je sutinsko, "naenje nije jedina komponenta iska"a. -sim to#a, kada se "naenje ra"motri kao predmet istra$ivanja, name(u se mno#a pitanja kao to je na koje "naenje se misli= 5a li se radi o "naenju neposredno iska"anom ili o "naenju konteksta= - "naenju "a ko#a= e mo$e se osporavati da se "naenje mora shvatiti kao !itna odred!a i komponenta predmeta, ali ne i kao sam predmet. &va ova i dru#a pitanja potekla su i i" shvatanja i datiranja nastanka metode anali"e ?sadr$ajaA dokumenta. /" re"ultata metodolokih istra$ivanja i teorijsko-empirijskih anali"a proi"la"i da je anali"a do&u'enata ne"a'enljiv8 4rodoran i 4ou"dan o4erativni 'etod #a&u4ljanja i tret'ana 4odata&a o 4ro<li'8 #ada<nji' i ;udu i' 4ojava'a8 o teritorijalno i vre'en#&i ;li#&i'8 ali i veo'a udaljeni' 4ojava'a. Ne4o#redni 4red'et i#tra@ivanja 4ri'eno' anali"e do&u'enata 'o@e ;iti #va&i $inila!8 deo ili !elovita 4ojava8 njeno &vantitativno ili &valitativno #voj#tvo8 itd. a&o je na ;ilo &oji na$in "a;ele@eno. - i"vorima sa"nanja u istra$ivanjima primenom anali"e dokumenata #ovori sam na"iv. /"vor su dokumenti. 8erminom dokument o"naavamo svaki ne$ivi i"vor podataka koji sadr$i na !ilo koji nain smislene iska"e. 5okumenti kao i"vori podataka u anali"i ?sadr$ajaA dokumenata mo#u se klasi%ikovati na ra"ne naine. Na$in o#tvarivanja $ulno/ &onta&ta kao kriterijum klasi%ikacije omo#u(av ra"likovanje: >. vi"uelni7 - dokumenata, sa kojima se ostvaruje kontakt ulom vida, 2. auditivni7 do&u'enata, sa kojima se kontakt ostvaruje ulom sluha, 3. ta&tilni7 do&u'enata - sa kojima se ostvaruje kontakt ulom dodira ?pipanjaA i 4. &o';inovani. + metodolokoj literaturi je uo!iajeno da se #ovori o tri tipa Danali"e sadr$aja dokumenataD: o D&la#i$nojD anali"i #adr@aja8 o D&valitativnojD i o D&vantitativnojD anali"i #adr@aja do&u'enata. )ominju se, tako*e D#4olja<njaD i Dunutra<njaD anali"a do&u'enata, kao i valentna anali"a, #tati#ti$&a8 dina'i$&a8 &onti/en!ij#&a8 fre&ventna8 nefre&ventna8 univarijantna8 'ultivarijantna itd. )rilikom klasi%ikacije kori(eni su ra"ni kriterijumi. 8ako je valentna anali"a de%inisana na osnovu predmet aanali"e. -va anali"a o!uhvata istra$ivanje usmerenja i inten"iteta iska"a ?porukeA. &tatiska anali"a istra$uje stanja odre*ena vremenom i prostorom, a dinamika procese. Gonti#encijska se !avi utvr*ivanjem koliina ?konti#enataA. Ea ra"liku od njih %rekvencijska i ne%rekvencijska, varijantna i univarijantna kao kriterijum imaju i procedure tj. instrumente i postupke istra$ivanja. 8ako je %rekvencija i primena od#ovaraju(ih statistikih metoda u ve"i s njima, dok ne%rekvencijska ne i"raunava %rekvencije. +nivarijantna anali"a podra"umeva proceduru o!rade inilaca svako# pose!no, dok multivarijantna podra"umeva o!radu vie inilaca ?varija!liA istovremeno odnosno pove"ano.

23:

Ea svako di%erenciranje unutar jedno# metoda neophodno je prethodno utvrditi kriterijume ?svojstvaA ra"like i slinosti. + dosadanjim ra"matranjima koristili smo kao kriterijum svojstva instrumenta i postupka u prikupljanju podataka odre*enom metodom. ema ra"lo#a da i ovde tako ne postupamo. )rimenom &riteriju'a &ara&teri#ti&a in#tru'enata, mo$emo konstatovati postojanje dve osnovne tehnike sakupljanja podataka anali"om dokumenata: prvo, &valitativna ili kako se jo na"iva Dnefre&ven!ij#&aD i dru#o, &vantitativna8 Dfre&ven!ij#&aD ili D#tati#ti$&aD. 2valitativna anali"a do&u'enata8 tj. Dnefre&ven!ij#&aD od#ovara na dva pitanja: DtaD i DkakoD je neto reeno. Gvantitativna od#ovara na tri pitanja: DtaD, DkakoD i DkolikoD je reeno. / jedno i dru#o mo$emo primeniti u istra$ivanju dokumenata !ilo DspoljaD ?njihovih spoljnih karakteristikaA, !ilo Di"nutraD ?karakteristika njihovo# sadr$ajaA. Gvalitativna anali"a sadr$aja se ne mo$e smatrati samo prethodnom i pomo(nom u odnosu na kvantitativnu. aprotiv, &valitativna anali"a je jedina u i#tra@ivanju 4ojedini7 do&u'enata8 a u teorij#&i' i#tra@ivanji'a ona je ne"a'enljiva . 2e" nje nema ni valjanih istra$ivanja kontekstualnih iska"a i "naenja. )o#reno je misliti da se kvalitativna anali"a ne !avi nikakvim merenjem. aprotiv, ona se slu$i intuitivnim merenjem ?ocenjivanjemA, koristi nominalnu skalu. &avremena kvalitativna anali"a ne "asniva se samo na utisku i sve vie se orijentie na t"v. tematsku anali"u koja podra"umeva odre*enu kodi%ikaciju ?de%inisanje i klasi%ikovanje temaA i od#ovaraju(e evidentiranje. + celini #ledano, naroito sa ra"vojem in%ormacione tehnolo#ije, raunara i njihovih postupaka, kao i kori(enja statistikih potupaka i neparametarskim o!radama, evidentne su tenden!ije #'anjivanja ra"li&a i"'e9u &valitativne i &vantitativne 'etode anali"a =#adr@aja> do&u'enata. 8ome "natno doprinosi i savremeno stanovite da su istra$ivanje i kvanti%ikacija samo o!jektivno dato# sadr$aja nedovoljni, jer je istinit sadr$aj esto u kontekstu. /"lo$ena svojstva kvalitativne i kvantitativne anali"e dokumenata do"voljavaju nam da #ovorimo o dve ra"li$ite te7ni&e 'etoda anali"e #adr@aja do&u'enata C o dire&tnoj i indire&tnoj anali"a. ., ovi pojmovi mo#u imati po dva "naenja. Ea dire&tnu anali"u to su: >. da prilikom primene metode anali"e dokumenata ve( postoji utvr*en predmet istra$ivanja i postavljene hipote"e, "a ije doka"ivanje se koriste podaci sadr$ani u dokumentima, 2. to "nai da se u postupku istra$ivanja hipote"a neposredno doka"uje iska"anim sadr$ajima - podacima, tj. Dmani%estnimD sadr$ajima. ., na indire&tnu anali"u se odnose dva dru#a "naenja: >. nije preci"irano ta se istra$uje u dokumentu ve( se nastoji utvrditi ta sve dokument sadr$i, i 2. kada postoje hipote"e u okviru istra$ivako# projekta, u postupku anali"e se, na osnovu uvida u poruku %ormira vie alternativnih hipote"a o njenom "naenju. -ve hipote"e se nala"e u u"ajamnoj "avisnosti i doka"ivanje ?tanostA jedne "nai opovr#avanje odnosno od!acivanje dru#e. -!e tehnike nisu podjednako podesne "a kori(enje u t"v. direktnim, odnosno indirektnim istra$ivanjima metodom anali"e dokumenata. 2valitativna 'etoda anali"e do&u'enata 4ode#nija je "a indire&tna8 &vantitativna "a dire&tna i#tra@ivanja. -setljivost materije koju istra$ujemo "ahteva od#ovaraju(e uslove i postupke u toku anali"e dokumenata. O4<ti u#lovi su "ajedniki "a o!e tehnike. 8o su u prvom redu:

247

pro%il i !roj kadrova adekvatan i sra"meran istra$ivakom "adatku. Ea anali"u dokumenata neophodno je do!ro po"navanje ukupne pro!lematike i pose!nih pitanja koja se istra$uju, kao i do!ro po"navanje je"ika uopte i pose!no# je"ika poruke. .nali"u dokumenata ne mo$e do!ro da radi oso!lje neod#ovaraju(e# nivoa i strukture o!ra"ovanja, od#ovaraju(i materijalno-%inansijski i or#ani"aciono-tehniki uslovi, jer anali"a dokumenata, naroito kvantitativna, "ahteva dosta vremena i od#ovaraju(u opremu, to mo$e i "natno da kota. 'e*utim, u celini #ledano, to je jedna od najekonominijih metoda. -sim optih postoje i 4o#e;ni u#lovi koji su ve( u nekoliko ra"matrani "a svaku od postoje(ih tehnika. 2valitativna =nefre&ven!ij#&a> anali"a do&u'enata 4odra"u'eva orijenta!iju na ot&rivanje "na$enja Dono/ <to je &o'uni&ator @eleo da &a@eD o#lanjaju i #e u 4rvo' redu na &onte&#t i#&a"ano/ #adr@aja. 8o podra"umeva prethodno utvr*ivanje odre*enih $inila!a &onte&#ta, kao to su: kontekst odnosa &o'uni&atora i 4u;li&e i njihove karakteristike, &onte&#t #itua!ije - okolnosti u kojima se #ovori, &onte&#t 4ona<anja ?u irem smisluA u okviru o kome se #ovori, je"i$&i &onte&#t - je"iki i"ra"i i stil komunikatora ?#ovornikaA, &onte&#t #tru&ture i#&a"a ?#ovora odnosno tekstaA. 8ek kada se sve ovo i"#radi, analitiar (e mo(i da konstatuje, kvali%ikovano i istinito i, da na osnovu prisustva i odsustva malo# !roja ili samo jedno# iska"a "akljuuje o "naenju i poruci. 2itan pro!lem ove tehnike je ra"li&ovanje o4i#a #adr@aja i#&a"a od "a&lju$ivanja o "na$enju8 &ao i do&a"ivanje #o4#tveni7 7i4ote"a8 odno#no nji7ovi7 4rovera. aime, osnova "akljuivanja je ocena doka"a svako# od mo#u(ih "akljuaka o "naenju iska"a. &to#a je na#lasak na postavljanju hipote"e. asuprot tome, kvantitativna anali"a prikuplja podatke - iska"e kori(enjem kodiranih kate#orija, a "akljuuje o hipote"ama na osnovu %rekvencije. + ve"i s tim se javlja vie teko(a. )rvo, javljaju se pro!lemi prilikom i"rade &ode&#a oko identi%ikacije relevantnih odnosno irelevantnih kate#orija, a "akljuuje se o hipote"ama na osnovu %rekvencije. + ve"i s tim se javlja vie teko(a. ajpre, javljaju se pro!lemi prilikom i"rade kodeksa oko identi%ikacije relevantnih odnosno irelevantnih kate#orija sadr$aja anali"e i nivoa njihovo# preci"iranja. 2udu(i da se kodeks pravi pre uvida u sve i"vore podataka, mo#u(e je da ne o!uhvati sve relevantne inioce poruke. Eatim, ako se insistira na preci"nosti, mo#u(e je da se do!iju uske kate#orije ija (e %rekvencija !iti mala, to (e ometati pravilno "akljuivanje. 5ru#i tip pro!lema javlja se u ve"i sa do&u'enti'a o4erativno3a&!ione 4rirode. &trate#ija iska"ivanja i or#ani"acija iska"a i sadr$aja dokumenata podre*ena je ciljevima u ijoj su %unkciji ?ije su sredstvoA, to se mo$e relativno !r"o menjati. 8e dinamine promene ukoliko su !r$e i suptilnije, ne moraju !iti vidljive u okvirima ve( postoje(ih kate#orija i ne moraju se mani%estovati %rekvencijom sra"mernom njihovom "naaju. 8re(i skup pro!lema javlja se sa pove(anjem ili smanjivanjem ;roja relevantni7 $inila!a i#&a"a odnosno sadr$aja dokumenata. + tom sluaju kodeks postaje !ilo preu"ak, !ilo preirok. 'o#u(a je i tre(a situacija: da u toku istra$ivanja do*e do "amene u sastavu skupa relevantnih inilaca, pri emu skup ostaje isti po dimen"iji, ali po sastavu mu kate#orijalni sistem ne od#ovara.

24>

-sim ovih najva$nijih i, ponekad, predimen"ioniranih pro!lema mo#u se javiti i dru#i. +"rok predimen"ioniranja u isticanju pro!lema je u jednostranosti pristupa ra"matranju pro!lematike metoda anali"e dokumenata i shvatanja te metode. )ri isticanju i"vesnih teko(a koje se ve"uju "a i"#ra*enost nekih naunih "akonitosti, jednostavno se #u!i i" vida da se metod anali"e dokumenata javlja i kao predmet i metod i metodolokih istra$ivanja, kao i metod kako teorijskih, tako i empirijskih istra$ivanja, i naj"ad, kao metod sakupljanja, primarnih, ali i kao metod kori(enja sekundarnih podataka. /sticanje i prena#laavanje teko(a u primeni metoda anali"e dokumenata, a naroito njene kvantitativne tehnike, ije su prednosti vanredno "naajne, proistie delom i" "anemarivanja potre!e da se prethodno ra"vije od#ovaraju(i projekt istra$ivanja ija (e jedina ili samo jedna i"me*u ostalih metoda sakupljanja podataka !iti ova metoda. 0a"rada nacrta naune "amisli umno#ome olakava i ra"reava pro!leme. &a#lasno tome, u dalja ra"matranja ula"imo pola"e(i od stanovita da je projekt istra$ivanja napravljen, te da su hipote"e i indikatori dovoljno preci"ni. / kada je sve to ura*eno, neophodno je i"raditi pose!an plan i uputstvo "a primenu ove metode. Gada je anali"a ?sadr$ajaA dokumenata jedina metoda kojom se projekat istra$ivanja reali"uje, predmet, hipote"e i indikatori se moraju uskladiti sa "ahtevima i mo#u(nostima metoda. )ri tom se moraju uva$iti !itne ra"like koje nastaju u procedurama istra$ivanja kada je predmet dokument i kada je predmet proces - pojava o kojoj dokument sadr$i podatke. O#novni to& anali"e do&u'enata te$e 4o fa"a'a , od kojih se naje(e pominju: .. i"u$avanje od/ovaraju e literatureI *. for'ula!ija 4red'eta i 7i4ote"aI 1. utvr9ivanje di'en"ija i 4rava!a i#tra@ivanja i defini#anje i#tra@iva$&o/ 4oljaI 5. i";or do&u'enataI 6. &on#tru&!ija o#novno/ #&u4a i u"or&a do&u'enataI 0. 4ri4re'anje 'aterijala "a o;raduI ,. 4ri4re'anje jedini!a anali"eI :. ela;ora!ija indi&atoraI -. utvr9ivanje 4ravila 4re#e&a8 &ate/ori"a!ije i &odiranjaI .+. te#tiranje 4ri4re'ljeni7 te7ni&aI ... e&#4loata!ija 'aterijala. e ula"e(i u valjanost ovako prika"ano# toka anali"e ?sadr$ajaA dokumenata o!ave"ni smo da uka$emo na to da se pro!lemi od > do >7 reavaju u toku konceptuali"acije i projektovanja istra$ivanja, a da taku >> tre!a ra"dvojiti na !ar tri take: a> 4o#tu4a& 4ri&u4ljanja 4odata&a i" do&u'enataI ;> 'etodi #re9ivanja8 o;rade i anali"e 4odata&a8 i !> do&a"ivanje 7i4ote"a i "a&lju$ivanje. aime, u" puno uva$avanje speci%inosti ove metode, istra$ivako iskustvo i metodoloka literatura upu(uju na stanovite da je proces istra$ivanja u osnovi sta!ilne strukture. 2ode&# &ate/orija je !itan uslov korienja metoda anali"e dokumenata kao nauno# naina sakupljanja podataka. -n se neposredno i"vodi i" indikatora iji i"!or determinie i i"!or kate#orija, stepen njihove ra"rade, njihov me*uso!ni odnos i njihovu elastinost. &to#a je pravilan stav koji "ahteva i"radu okvirno# ili preliminarno# kodeksa ?sistema kate#orija - pojmova i terminaA odmah po

242

postavljanju hipote"a i i"!oru indikatora. -n va$i, dakle slu$i, kao okvirni usmeritelj do "avretka predistra$ivanja - to "nai do ostvarivanja uvida u jedan manji !roj i"vora ?dokumenataA koji (e poslu$iti "a revi"iju i rekonstrukciju kodeksa. )rema tome, mo$e se #ovoriti o: 4lanirano' &ode&#u i o 4ri'enjeno' &ode&#u 4oj'ova i <ifara. /"rada kodeksa spada u najslo$enije, najod#ovornije i najte$e poslove u primeni metoda anali"e dokumenata. -n je sistem stro#o de%inisanih osnovnih kate#orija i potkate#orija u njihovom osnovnom, najire va$e(em "naenju i "naenju koje im se pridaje odnosno prihvata u datom istra$ivanju. /stovremeno kodeks je instrument pretvaranja ver!alnih iska"a koji prela"e u podatke, u numerike date. -snovni pro!lemi i teko(e u i"radi kodeksa su u shvatanju nje#ove strukture i ulo#e u istra$ivanju i u karakteristikama je"ika. 2ode&# #e 4rven#tveno defini<e &ao #i#te' &ate/orija i <ifara8 i ve"uje #e 4rven#tveno "a &vantitativnu anali"u =#adr@aja> do&u'enata. 2ate/orije #e #7vataju &ao ;itne o#novne re$i &oji'a #e i#&a"uju odre9eni dru<tveni realiteti8 a <ifre nu'era'a 3 !ifra'a =nu'eri$&i' "na!i'a> &oji'a #e &ate/orije o"na$avaju. 0a"lo# o"naavanja je, po optem shvatanju olakavanje evidentiranja i manipulacije podacima i omo#u(avanje primene statistikih postupaka u tretmanu podataka. /deja da se mo#u i"raditi renici pose!ne namene u kojima !i se rei mo#le de%inisati, opisati njihovi pojavni o!lici, varijacije njihovo# "naenja, njihove ve"e sa dru#im reima itd. kao "naajna osnova "a i"radu pose!nih kodeksa, ali i kao neka vrsta #eneralno# kodeksa, veoma je korisna naroito u vreme u!r"ano# ra"voja raunara i njihovih pro#ramskih i o!radnih mo#u(nosti. + tom smislu injeni su i ine se pokuaji u skladu sa ovom osnovnom idejom. Je( je tradicija i"rada enciklopedija, leksikona i njima slinih dela ire# i u$e# o!uhvata, optije# ili u$e strunije# karaktera. )o"nati su i pokuaji i"rade renika "a pose!ne namene odnosno "a anali"u ?sadr$ajaA dokumenata upotre!om raunara. +prkos "naajnim re"ultatima ostale su mno#e teko(e. )rva veoma "naajna teko(a je vi<e#tru&a tran#for'a!ija i #i'4lifi&a!ija, odnosno viestepeno posredovanje u sticanju sa"nanja o realitetu. 5okument i iska" u dokumentu je ve( "natno odstupanje od i"vornosti i pojednostavljivanje. ., i"rada kate#orijalno# sistema ?kodeksaA i nje#ova primena su %aktiki dalje pojednostavljivanje i %ormali"acija, jo ve(e udaljavanje od i"vornosti pojave. /nsistiranje na injenici da se ouvaju i ak na#laavaju !itne odred!e realiteta u iska"ima, da je selekcijom odstranjeno ono to je sporedno, neva$no itd. teko je prihvatiti !e" dovoljno uverljivih naunih i metodolokih doka"a. 'e*utim, ako se uspostavi od#ovaraju(a pove"anost sa optenaunom hipotetiko-deduktivnom metodom, takve je doka"e mo#u(e na(i. 5ru#a teko(a proi"ila"i i" je"i&a i nje/ovi7 &ara&teri#ti&a. + svetu je trenutno u upotre!i preko 2.777 je"ika ra"nih stepena ra"vijenosti, ra"nih osnova i konstrukcija. -sim to#a, unutar istih je"ika postoje njihove ra"ne varijante i"me*u kojih su ponekad veoma velike ra"like. +nutar #ovornih i knji$evnih je"ika postoje veoma velike ra"like. 8ako*e, u svakoj sredini postoje speci%ine kulturno-je"ike tvorevine kao to su poslovice, i"reke, %i#urativni i"ra"i sa prenosnim "anenjem itd. /deja o pove"ivanjima "naenja i %ormi iska"a veoma je plodotvorna. aime, poka"alo se da je mo#u(e utvrditi standardne %orme, strukture i "naenja #ovorno# je"ika, je"ika politiko-pravnih akata i nauno# je"ika u okvirima je"ika jedno# naroda. 'e*utim, ovim standardima koji su !itan uslov "a i"radu valjanih kodeksa, teko(e nisu otklonjene. -ne se multiplikuju u odnosima i"me*u je"ika ra"nih naroda otvaraju(i i produ!ljuju(i pitanje je"ike dominacije kao osnove kulturne i dru#e dominacije. )rodor raunara to jasno poka"uje upu(uju(i na pojednostavljenu uni%ikaciju.

243

8re(a teko(a je u &o!e4!iji D'rvljenjaD te&#ta odno#no u neo47odno#ti da #e ova &on!e4!ija 4reva"i9e. aime, pojedinane rei, ma !ile i kate#orije, ne iska"uju odre*ena sa"nanja o stvarnosti. 8ek kada su smisleno pove"ane u celinu - u iska", one imaju pravo "naenje. 5akle, kodeksom tre!a ouvati celinu iska"a odnosno !itne odred!e sadr$ine, "naenja i smisla. 8o se pokualo i"radom kate#orijalnih sistema koji su se postepeno irili i u kojima su pokuavana pove"ivanja kate#orija. /stra$ivaka iskustva u kori(enju metoda ?anali"eA dokumenata upu(uju nas na slede(a reenja: veo'a detaljna ra"rada &ate/orijalno/ #i#te'a u &o'e je #va&i 4oja'8 a 4o/otovu #va&i ;itan &ate/orijalni 4oja'8 #tro/o defini#an i o4i#anI i"rada #tandardni7 i"ra"a 4o#e;ni7 "na$enja8 #tandardno/ &ori< enja fi/ura i #tandardni7 naj$e< e &ori< eni7 #tru&tura i#&a"a #a nji7ovi' "na$enje'I &ate/orijalni #i#te' =&ode&#> 'ora uva@avati vre'e i 4ro#tor8 tj. #adr@ati 4eriodi"a!iju8 $ija e &ara&teri"a!ija ;iti ja#na8 i lo&a!iju8 $ija e odre9enja ;iti do4unjena "na$enji'aI i"rado' detaljno/ u4ut#tva "a 4ri'enu8 &a&o ;i #e o;e";edilo valjano de&odiranje &odirano/ 'aterijala. <tavie, u pose!no slo$enim sluajevima do!ro je da i"vo*ai anali"e ?sadr$ajaA dokumenata uestvuju u i"radi kodeksa i u diskusiji o njemu, a ne samo da !udu %ormalno o!ueni "a nje#ovu primenu. +prkos svemu, prilikom evidentiranja i kodiranja podataka verovatne su primetne ra"like i"me*u o!ra*ivaa, pa ak i u ra"nim periodima rada isto# o!ra*ivaa. )rimena kodeksa podra"umeva da su prethodno utvre*ene jedinice anali"e. 8o mo$e da !ude ceo dokument, pasus, reenica, re, "nak, ili pose!no de%inisana celina kao to su lanak, stav, #ovor itd... )ostojanjem dva osnovna o!lika ?tehnikeA anali"e ?sadr$ajaA dokumenata opravdano je stanovite dr \ivana 8ani(a o potre!i ra"likovanja jedinica anali"e sadr$aja kao delova sadr$aja ?na #ramatikoj i ne#ramatikoj osnoviA i po nainu upotre!e ?jedinice klasi%ikacije, o!ele$avanja, pre!rojavanja, teksta i kontekstaA. ., s o!"irom na shvatanje Dmani%estovano# iska"aD odnosno Dreeno#D i ono# Dto se htelo da ka$eD, kao i na ra"like u #ledanjima na DdirektnuD i DindirektnuD anali"u, ini se da !i !ila korektna &la#ifi&a!ija na: >. 4edinice anali"e Dreeno#D, odnosno teksta po kriterijumu celine, a u okviru to#a: >.>. #ramatikih celina: >.>.>. jedinice anali"e reeno# >.>.2. jedinice klasi%ikacije >.>.3. jedinice o!ele$avanja >.>.4. jedinice tretmana ?pre!rojavanjaA >.2. jedinice anali"e Dono# to je hteo da ka$eD odnosno konteksta. Gvalitativna anali"a ne o!ave"uje na jedinice pre!rojavanja. )odra"umevamo, tako*e, da su u okviru naina istra$ivanja utvr*eni 4oi'eni$no do&u'enti koji (e !iti podvr#nuti anali"i i per%ektuirane jedinice anali"e ?ceo dokument, pasus, reenica, re, stav, ideja, poruka itd.A. 2ode&# #e #a#toji od &ate/orija8 4ot&ate/orija i <ifara &oje #lu@e "a o;ele@avanje jedini!a #adr@aja8 odno#no jedini!a anali"e. 'o#u(e je %ormirati tri tipa kodeksa: #tati$an8 #u&!e#ivan i &ontinuiran 3 dina'i$an. + sutini, &ode&# je #i#te' &la#ifi&a!ija i defini!ija 4oj'ova "a koje se manje-vie osnovano pretpostavlja da (e
244

se javiti u dokumentima koji su podvr#nuti anali"i. Garakteristike dokumenata istra$ivanja, predmeta istra$ivanja i primenjene tehnike determiniu vrstu kodeksa. 8ako, ako je primenjena kvantitativna tehnika u istra$ivanju odre*enih stavova, ili vrednosti, mo#u(a je konstrukcija #tati$&o/ ili #u&!e#ivno/ &ode&#a. 'e*utim, jedan ni" akcionih dokumenata u" kori(enje kvantitativne tehnike podra"umeva "ahtev "a sukcesivnim ili, jo radije, &ontinuirani'3 dina'i$ni' &ode&#o'. Godeks u metodi anali"e dokumenata je nu$no u odre*enoj meri sta!ilan, ali je elastinost ra"liita kod ra"nih vrsta kodeksa. (tati$&i &ode&# je najmanje elastian. &istem osnovnih kate#orija je utvr*en, a sve eventualne dopune su do"voljene samo unutar njih. (u&!e#ivni &ode&# podra"umeva proveru posle pojedinih %a"a anali"e, revi"iju i, po potre!i, rekonstrukciju, u prvom redu dopunjavanje. / ovde su na poetku osnovne kate#orije de%inisane. 2ontinuirani3dina'i$ni kodeks sadr$i samo nekoliko teorijski i"vedenih pola"nih odre*enja kate#orija. /nae se kontinuirano #radi tokom anali"e dokumenta. &vaki od pomenutih kodeksa ima svoje prednosti i nedostatke. &tatiki kodeks o!e"!e*uje preci"nost i pou"danost i omo#u(ava relativno lako identi%ikovanje jedinica anali"e, jedinica sadr$aja, kate#orija, poruka. .li, on je istovremeno relativno krut i "ahteva podjednostavljivanje, tako da se #u!e mno#e "naajne suptilnosti. &ukcesivni kodeks do"voljava uvo*enje novih kate#orija, ali je nje#ova primena posle rekonstrukcije mo#u(a tek od momenta kada je ona i"vrena. 8ako jedna ili vie prethodnih %a"a ostaju njime neo!uhva(ene ili "ahtevaju ponavljanje. Gontinuirani kodeks je, veoma o!uhvatan i osetljiv, vrlo je nepreci"an i vie lii na popis kate#orija po redosledu njihovo# javljanja, ne#o na istinski kodeks. a taj nain kodeks ne ispunjava dovoljno svoju %unkciju. -sim kada su u pitanju akcioni dokumenti, smatramo statiki kodeks ?koji je inae i naje(iA najcelishodnijim. -n se mo$e uiniti jo e%ikasnijim ako se u" kate#orije koje su ve( utvr*ene o!e"!edi i dodatni kriterijum ra"vrstavanja: da li su se kate#orije, pojmovi ili iska"i ve( javljali, da li su se javljali u tom kontekstu. a taj nain !ili !i i"!e#nuti mno#o!rojni pri#ovori %rekvencijskoj anali"i sadr$aja. /nae, nu$no o#ru!ljivanje prilikom uoptavanja i statistike o!rade !ilo !i "natno umanjeno, a nikako ne !i mo#li !iti prene!re#nuti ili previ*eni novi inioci i svojstva iska"a. me*uso!nih ve"a, promena u strukturi, itd. 4er, "a svaku od njih mo#u(e je, ako se nauno istra$ivanje shvati kao sistematian kontinuitet, %ormirati kate#orije uo!iajeno# ?po stepenima i trajanjuA i kate#orije neuo!iajeno# i novo# ?ori#inalno#A. 5a li !i to !ila D!astard metodaD= eka preterana "ala#anja "a potpuno DisteD metode i tehnike prikupljanja podataka su, po naem sa"nanju, !e" mno#o osnova upravo sto#a to se te metode u"ajamno pro$imaju. + pismenoj anketi o!rada podataka se slu$i anali"om sadr$aja koja je nastala time to je prethodno ispitanik odnosno ispitiva i"vrio anali"u sadr$aja upitnikaC &to#a, ako je to potre!no, #ovorimo i koristimo i kom!inovanu tehniku metode anali"a sadr$aja ?dokumenataA. Godeks se %ormira od dve osnovne vrste kate#orija: od kate#orija ono# to je reeno - &ate/orija #adr@aja, od kate#orija kako je reeno - &ate/orija for'e. 8re!a na#lasiti da se ove dve vrste kate#orija i kada su u kodeksu odvojeno date, koriste "ajedno. Gate#orije %orme se javljaju i kao in%ormacije o kontekstu u kome je iska" dat, te su vanredno "naajne "a utvr*ivanje Dono#a pto je hteo da ka$eD.

245

0a"voj ki!ernetike je na tom planu "natno proirio mo#u(nosti i istovremeno postavio i "natno ve(e "ahteve, koji se veoma jasno mo#u opa"iti u tretmanu kodeksa - kate#orijalno# sistema. 2ate/orije #adr@aja ?Dta je reenoDA su: Gate#orije 'aterije ?supstancijeA - kate#orije i pojmovi koji su upotre!ljeni u saoptavanju predmeta kojim se sadr$aj !avi ?koji ima karakteristike predmeta u reeniciA, Gate#orije u#'ereno#ti - ono# to je reeno - tj. kate#orije osnovno# odnosa prema predmetu ?kvali%ikacije predmeta kao po"itivno# ne#ativno#, odnosa prema predmetu kao: odo!ravanje - neodo!ravanje, sklono - nesklono, optimistiko - pesimistiko, itd.A, Gate#orije #tandarda ili o4<ti7 'erila - koje se koriste kao osnovni kriterijumi klasi%ikacije ili procene usmerenosti sadr$aja ?npr., od#ovornost, demokratinost, autokratinost, !irokrati"am itd.A, Gate#orija vrednota - kate#orije ciljeva i $elja, naju$e pove"ane "a kate#roije standarda. 'o$e se re(i da su to kate#orije kojima se kro" ciljeve su!jekta i"ra$avaju nje#ove drutvene oso!ine i orijentacione vrednosti kao to su lju!av ?ovekolju!iv, humanA herojstvo, slava, uspeh, samopo$rtvovanje, autoritet itd. -ve kate#orije se, po pravilu, odnose na krajnje ciljeve, $elje, namere i sl., Gat#orije 'etoda ili #red#tava koje se !ave nainom na koji se $eli da se posti#ne odre*eni re"ultat delovanja, Gate#orije o#novni7 !rta - karakteristika su!jekta koji su tretirani u poruci. Gate#orije a&tera - nosilaca radnji u poruci, koje se odnose na uesnike u procesu tretiranom u poruci, na njihove ulo#e, %unkcije i mesta u procesu. Gate#orije autoriteta - koje se odnose na one su!jekte ili inioce na koje se autor iska"a po"iva kao na autoritet s ciljem pojaavanja vrednosti svojih stavova ili i"vora in%ormacija. Gate#orije 4ore&la - koje se odnose na poreklo in%ormacija - sredinu i" koje je ona potekla. Gate#orije !ilja - koje se odnose na adresata kome je poruka upu(ena. -vde prika"ane kate#orije sadr$aja su nesumnjivo "naajan doprinos %ormali"aciji ?standardi"acijiA metoda anali"e dokumenata. 8ako*e, one su mo#u( opti osnov i"rade kodeksa, jer de%iniu "ahteve prema sadr$aju kodeksa. +pravo sto#a neophodno je posvetiti im du$nu pa$nju u primeni, ra"radi i tumaenju. .nali"a mo#u(ih kate#orija kodeksa uka"uje na slede(e pro!leme: na neophodnost ra"likovanja kate#orija koje slu$e "a kvali%ikovanje od kate#orija "a konstatovanje ?"a utvr*ivanje injenice postojanja - prisustva ili nepostojanja - odsustvaA odre*enih inilaca: >. dokumenta kao takvo#, 2. procesa odnosno pojave kao takve, na neophodnost ra"likovanja delova, odnosno slojeva dokumenata ijim istra$ivanjem sa"najemo o: uesnicima procesa i procesu, tvorcu ?autoruA sadr$aja i o!lika osnovne poruke, interpretatoru - emitentu jedne osnovne poruke i nje#ovoj interpretaciji te poruke,

246

primaocima poruke i interpretaciji, i sadr$ini i %ormi u koju oni uo!liavaju poruku i interpretaciju. a osnovu ka"ano# proi"la"i da &ode&# tre;a da #adr@i: o defini!ije o#novni7 &ate/orija #adr@aja ono/ <to je re$eno8 ono/ <to je #adr@ano u do&u'entu o predmetu nae# istra$ivanja kao stav, sud - ?injeniki i vrednosiA, i ar#umentacija u napred po!rojene etiri situacije ili etiri sloja sadr$aja dokumenta, i o &riteriju'e i 'erila "a vrednovanje &ate/orija u do&u'entu. ., sve dosad i"lo$eno upu(uje nas na "akljuak o celishodnosti i"vesno# pojednostavljivanja ?ili mo$da, ipak, uslo$njavanjaA osnovno# kate#orijalno# sistema sadr$aja iska"a u kodeksu na slede(i nain: >. U#lovi i 4ovodi: >.>. nastanak iska"a ?dokumentaA, >.2. ponaanje autora, >.3. ponaanje interpretatora, >.4. ponaanje sudeonika u politikom procesu na koje se iska" odnosi, >.5. ponaanje adresata ?onih kojima je iska" upu(enA. 2. U$e#ni!i u na#tan&u do&u'enata u 4ro!e#u &oji do&u'ent o;ra9uje 4o #voji' ulo/a'a8 fun&!ija'a8 'e#tu =4olo@aju>: 2.>. autor, 2.2. interpretator, 2.3. sudeonik - uesnik u tretiranom procesu, 2.4. adresat. 3. Motivi8 intere#i8 !iljevi8 orijenta!ione vredno#ti: 3.>. autora, 3.2. interpretatora, 3.3. uesnika, 3.4. adresata. 4. A&tivno#ti8 delatno#ti8 fun&!ije8 radnje8 $inovi8 4o#tu4!i8 o4era!ije 3 4o #adr@aju i o;li&u: 4.>. autora, 4.2. interpretatora, 4.3. uesnika 4.4. adresata 5. Metodi i #red#tva o#tvarivanja a&tivno#ti i !iljeva =4o o;li&u i #u<tini>: 5.>. autora, 5.2. interpretatora, 5.3. uesnika, 5.4. adresata. 6. Po#ledi!e i re"ultati a&tivno#ti i 4ri'ena 'etoda 3 #red#tava u o#tvarivanju !iljeva: 6.>. autora, 6.2. interpretatora, 6.3. uesnika, 6.4. adresata. -vaj pojednostavljeni kodeks i"veden i" sheme opte strukture predmeta istra$ivanja podra"umeva u svim sluajevima: i#tra@ivanje vre'ena8 4ro#tora8
247

inten"iteta i u#'ereno#ti8 &ao i di'en"ija &vantitativni7 i &valitativni7 #voj#tava . 0a"umljivo je da je ovo mo#u(e shvatiti samo kao opti okvir sistema kate#orija sadr$aja iska"a dokumenata koji, u primeni, mora da omo#u(i i ra"likovanje direktnih podataka od indirektnih ?onih koji se odnose na dru#e pojave, ali mo#u da se koriste i "a "akljuivanje o istra$ivanoj pojavi u ve(oj ili manjoj meri, samostalno ili u spre"i sa dru#im podacimaA. Gate#orije Dkako je neto reenoD ?&ate/orije for'eA nisu manje "naajne od kate#orija sadr$aja. -ne ponekad i"ra$avaju pravo "naenje iska"a. Enaajne su samo u %unkciji iska"ivanja sadr$aja. 2erelson ih deli na: Gate#orije o!lika saoptavanja i naina saoptavanja, koje se !ave samo najoptijim o!licima, Gate#orije o!lika i"java i sudova ?injeniki, pre%erencijalni i identi%ikacioni, koji se me*u so!om mo#u dalje deliti po kriterijumima vremena, i"vesnosti itd.A, Gate#orije inten"iteta, koje se odnose na sna#u iska"a ?emocionalnost, an#a$ovanost itd.A, Gate#orije trikova, koje se odnose na upotre!ljene konstrukcije, sim!ole, %i#ure i sl. u iska"u. 0a"vijanje ovih kate#orija, koje se odnose na sadr$aj u celini imaju ra"liite o!like mani%estacija u stvarnosti i veoma veliki "naaj "a ra"umevanja prave sutine pojave. jihovo %ormalno i"dvajanje i nije neophodno. /spravnije je, i"#leda, svrstati ih, ako se primenjuje napred navedeni primer klasi%ikacije kate#orija sadr$aja u peti se#ment: Dmetodi i sredstva ostvarivanja aktivnosti i ciljeva ?po o!liku i sutiniAD. + celini posmatrano, rad na kate#orijalnom sistemu - kodeksu "a potre!e primene metoda anali"e dokumenata nu$no je kritiki ra"vijati istovremeno i na osnovu kako kate#orijalno# aparata nauke tako i kate#orijalno# aparata svako# konkretno# istra$ivanja. %un&!ije &ode&#a su viestruke: da #i#te'ati"uje i for'ali"uje a&tuelno o&virno #a"nanje o 4red'etu i#tra@ivanja, da u#'eri na4ore u i#tra@ivanju, da 4o#lu@i &ao o#nova "a i"radu o;ra#!a "a #a&u4ljanje 4odata&a, da 4o#lu@i &ao o#nova "a o4i#ivanje 4oajve8 tj. "a tret'an do&u'enata8 4odata&a i #a"nanja. O;ra"a! "a anali"u do&u'enata ?analitiki o!ra"ac, evidencioni list, itd.A je naredni o"!iljan i te$ak "adatak, te$i kada je re o kvantitativnoj tehnici. -n je, 4o #adr@aju #li$an &ode&#u - mora sadr$ati podatke o autoru, dokumentu i iska"u sa#lasno sa sadr$ajem kodeksa. 'o#u(e je %ormirati 4ojedina$ni i #&u4ni o;ra"a!. )ojedinani se pravi u sluajevima kada imamo slo$en predmet istra$ivanja i slo$en dokument. &kupni podaci se prave kada je !roj dokumenata mali, a predmet istra$ivanja relativno u"ak. )rincipi i pravila i"rade o!rasca su u o!a sluaja isti. 0a"lika je u tome to (e se u prvom sluaju svaki dokument ili jedan nje#ov deo koji predstavlja celinu evidentirati na pose!nom o!rascu, u dru#om sluaju ne(e. -!ra"ac "a sakupljanje podataka neophodan je samo u situacijama u kojima nije mo#u(e vriti neposredno o!ele$avanje na i"vornim dokumentima, njihovo kopiranje, ili unoenje u memorije raunara. )o pravilu, evidencioni o!ra"ac i"ra*uje se prilikom runo# o!avljanja tehniko-administrativnih poslova "ato to omo#u(uje kontrolu !rojanja, %i"iko klasi%ikovanje po odre*enim o!ele$jima podataka u odre*ene skupine itd. /"rada o!ra"aca mo$e vie da kota ne#o kopiranje i"vorno#

249

materijala. a$alost, u nekim sluajevima nije do"voljeno kopiranje ili nije mo#u(e prepisivanje i"vorno# materijala, pa nam o!ra"ac ostaje jedina mo#u(nost. eposredan rad na anali"i do&u'enata, inae, i'a #ve fa"e &ao i #va&o dru/o i#tra@ivanje. -snovna je ra"lika u %a"i sakupljanja podataka koja podra"umeva: o#tvarivanje uvida u do&u'ent i &on#tatovanje 4ri#tu#tva 3 od#u#tva 4odata&aI identifi&a!iju i &la#ifi&ovanje 4odata&aI #ele&!iju i o;ele@avanje relevantni7 4odata&aI uno<enje 4odata&a u o;ra"a!. a osnovu ka"ano# mo$e se "akljuiti da je anali"a sadr$aja, iako relativno nova metoda, do sada veoma esto upotre!ljavana "a prouavanje najra"novrsnijih drutvenih pojava. -vom metodom najvie su prouavane kulturne delatnosti i kretanja u o!lasti kulture. jome su ispitivani tematski sadr$aji knji$evnih i umetnikih dela, karakterne crte junaka pojedinih knji$evnih dela i %ilmova, oso!ito crtanih, stilovi pojedinih knji$evnih pravaca itd. + novije vreme anali"a sadr$aja se sve vie koristi "a i"uavanje sredstava masovno# komuniciranja - pro#rama radija i televi"ije, tampe, asopisa i sl. 8okom 5ru#o# svetsko# rata #rupa amerikih naunika, okupljenih oko 1asvela, ovom metodom je veoma uspeno prouavala %aistiku propa#andu emake i /talije. -na je na !a"i anali"e sadr$aja propa#andnih #ovora %aistikih %unkcionera i"vodila veoma tane "akljuke o stanju u ovim "emljama i politikim i vojnim namerama njihovih rukovodstava. .nali"a sadr$aja je vrlo va$an, mo#lo !i se re(i neophodan istra$ivaki metod "a svako kompleksnije prouavanje drutvenih pojava, procesa i odnosa. 'e*utim, da !i ovaj metod po svom karakteru !io socioloki, mora se uvek nastojati da se ra"ni tokovi sim!oliko# optenja tretiraju kao sastavni deo drutvenih delatnosti i odnosa. &amo na taj nain anali"a sadr$aja mo$e !iti pou"dano i nauno plodotvorno sredstvo "a istra$ivanje drutvenih pojava. 5.1.0. AIOGRA%(2A METODA -va metoda37, koja je po"nata i pod na"ivima ]metod linih dokumenata3, ]metod ljudskih dokumenata3, ]$ivotna pria3, ]$ivotna istorija3, ]istorija sluaja3, veoma se malo koristi u istra$ivanjima. -vo "!o# to#a to: su trokovi njene primene sra"merno ve(i ne#o u primeni dru#ih metoda, istra$ivanja du#o traju, do odre*enih i"vora se relativno teko dola"i, stalno prisutna !rojna pitanja o repre"entativnosti i pou"danosti podataka i valjanosti "akljuaka. -snovna ideja !io#ra%ske metode je da se na osnovu linih dokumenata, koja imaju sva !itna svojstva valjanih i"vora, sa"na i su!jektivna vi*enja o!jektivnih situacija. aime, pola"i se od to#a da svaki su!jekt uspostavlja lini odnos sa i prema o!jektivnim do#a*ajima i situacijama @ iste ra"umeva, tumai i do$ivljava na svoj nain i u skladu sa tim ra"vija svoje aktivnosti. )rema tome, i" linih dokumenata
37

2io#ra%ska metoda je konstituisana posle )rvo# svetsko# rata kao metoda sociolokih istra$ivanja. 'e*utim, i"vesna iskustva u primeni ove metode "natno pre njeno# konstituisanja imale su u istorija ?naroito starijaA i knji$evnost. . koncepcijske ra"like i"me*u ranije i u dru#im naukama primenjivane !io#ra%ske metode i savremeno# metodoloko# koncepta relativno su velike. / u toku ra"voja ove metode, koja ima dva na#laena a%irmativna perioda ?prvi od >:>4->:34. #odine, i dru#i od >:67->:79. #odineA, javljaju se "natne unutranje ra"like u shvatanju i primeni.

24:

sa"naju se ne samo %aktika ponaanja ve( i ra"lo"i takvih ponaanja. )ored ovo#, lina dokumenta sadr$e iskrene iska"e i "!o# to#a su ona u#lavnom istinita. jihov autor je sam ispitanik koji voljno uestvuje u procesu istra$ivanja. /" metodoloke literature proi"la"i da su lini dokumenti po#odan i dovoljan i"vor "a mikro i makro istra$ivanja i da se ovom metodom preva"ila"e manjkavosti %unkcionali"ma, strukturali"ma, a pose!no ortodoksno# marksi"ma. )ostoje slede(e dve osnovne vrste linih dokumenata: do&u'enta &oja na#taju 4o #lu@;enoj eviden!iji u odre9eni' in#titu!ija'a8 i li$na do&u'enta $iji je #tvarala! jedini!a 4o#'atranja. -nda kada su u pitanju lina dokumenta 4i#'a i auto;io/rafije. . u novijoj metodolokoj literaturi pravi se ra"lika i"me*u auto;io/rafije i ;io/rafije. .uto!io#ra%ijom se smatraju i"vorni pisani iska"i autor o sopstvenom $ivotu, a !io#ra%ijom se smatraju koje je docnije o!likovao posrednik, recimo istra$iva. /sto tako je "naajna ra"lika i"me*u !io#ra%ije ?auto!io#ra%ijeA nastalih spontano i onih koje su nastale po "ahtevu. aime, auto!io#ra%ije nastale po "ahtevu mo#u !iti usmeravane upostvom kojim se tra$i opis $ivota sa stanovita potre!a i cilja istra$ivanja. . ovakve !io#ra%ije istra$iva lake koristi, ali je spontana iskrenost u njima smanjena. -vi i ovakvi tipovi !io#ra%ija mo#u se jako pri!li$iti t"v. neusmerenom intervjuu. Prin!i4 &o'4le'entarno#ti je veoma "naajan u primeni !io#ra%ske metode. aime, on "ahteva da se: me*uso!no porede i dopunjuju sva lina dokumenta, i da se me*uso!no porede i dopunjuju sva lina i sva institucionalna dokumenta. /" metodoloke lektire proi"la"i da postoje slede(e osnovne situacije primene !io#ra%ske metode: kada su lini i institucionalni dokumenti jedini i"vori, kada su lini i institucionalni dokumenti #lavni i"vori, ali se koriste i pomo(ni i"vori ?primera radi: podaci do!ijeni anketom, posmatranjem, itd.A, i kada se lini i institucionalni dokumenti javljaju kao pomo(ni i"vori.39 )rema tome, sutina !io#ra%ske metode nije u i"!oru i"vora ve( u sa"navanju individualnih !io#ra%ija, i, posredstvom njih, sticanja sa"nanja o drutvenim #rupama, or#ani"acijama, i td., odnosno drutvenim pojavama, procesima i odnosima. + protivnom i"me*u !io#ra%ske metode i studije sluaja ne !i !ilo "naajnih ra"lika, a onda kada je u pitanju individualni sluaj, "natnijih ra"lika ni nema. 2itna ideja !io#ra%ske metode je ve"ana "a ponavljanje o!ra"aca ponaanja u auto!io#ra%skim ?!io#ra%ijamaA istra$ivanih pojedinaca - pripadnika iste #rupe, ime se posti$e t"v 3pra# "asi(enosti6 podacimaa i otklanjaju pri#ovori o nedovoljnoj repre"entativnosti i valjanosti iskustvene osnove podataka. )rema metodolokim nala"ima procedura istra$ivanja !io#ra%skim metodom odvija se slede(im redom: 5etaljna in%ormisanja o predmetu istra$ivanja i sredini @ reali"uje se projektom istra$ivanja, i"!or i"vora podataka i naina dola$enja do podataka @ reali"uje se projektom istra$ivanja i o tome postoji vie mo#u(nosti:
38

J.Pud i ). Ket: Metode #o!ijalno/ i#tra@ivanja8Juk Gard$i(, 2eo#rad, >:66., str. 279-2:6.

257

. anali"a. -va metoda nema svoje postupke i instrumente prikupljanja podataka. /stine radi, ona ima jednu speci%inost @ a to je proi"vodnja dokumenata po "ahtevu istra$ivaa u o!liku auto!io#ra%ija, !io#ra%ija, dnevnika, !ela$aka, itd. . kada se u" kori(enje dokumenta koriste i intervjui, posmatranje, komparacije o!jektivnih podataka o su!jektu sa su!jektivno datim podacima, tada imamo metod studije sluaja. -vakva kori(enja instrumenata i postupaka dru#ih metoda uskla*enih sa potre!ama !io#ra%ske metode ne spreava da se ona posmatra pose!nom i podesnom da se kom!inuje sa dru#im metodama u naunom radu.

aA predmet istra$ivanja i i"vor podataka mo$e da !ude samo jedno lice ili vie njih pove"anih nekim osnovnim svojstvima u #rupu, !A oda!rani u"orci su!jekata koji (e !iti o!uhva(eni istra$ivanjem i koji (e od#ovarati statistikoj repre"entativnosti, cA veliki primarni u"orak stimulisan konkursom3: o!javljenim u tampi ili na neki dru#i nain i" ko#a se mo#u i"voditi manji u"orci, )rikupljanje podataka, odnosno linih dokumenata i %ormiranje od njih 3!a"nih podataka6. -vakva !a"a podataka mo$e se %ormirati runo, %ormiranjem pisanih dokumenata ili pomo(u raunara, unoenjem podataka u memoriju. )ri %ormiranju !a"e podataka mo#u se upotre!iti slede(i re#istri: aA #lavni, u koji se upisuju svi dokumenti ?svi i"vori podataka, odnosno evidentirani podaci po i"vorimaA po redu pristi"anja, !A analitiki re#istri, kojima se evidentiraju iska"i koji se ponavljaju i oni koji se retko ili sporadino javljaju, a njima se o!e"!e*uje ve"a i"me*u podataka i mo#u(nosti njihovo# pra(enja u vremenu i uopte u kontekstu, cA dnevnik istra$ivaa, dA evidencija prepiske, .nali"a i ocena prikupljene #ra*e, njeno i"uavanje, pove"ivanje, upore*ivanje, konstatovanje iska"a i "naenja iska"a, njihovo klasi%ikovanje i tipolo#i"acija, konstatovanje stepena pou"danosti, pravilnosti javljanja i ra"lika u iska"ima i o!ele$jima su!jekata o!uhva(enih istra$ivanjem, Normiranje "akljuka. u slo$enim i du#otrajnim istra$ivanjima celishodna je i"rada sekvencijalnih

6.6. O8ENA I ANALIZA PO!ATAKA 5o!ijene podatke u procesu teorijsko-empirijsko# istra$ivanja, prema naunim su#estijama, valja uo4<titi u D#a"najne $injeni!eD i %ormirati od#ovore na ona pitanja
39

5osadanja istra$ivaka iskustva poka"uju da se u"orci koji se javljaju na konkursu u#lavnom pri!li$avaju osnovnoj strukturi populacije, kao i da je "a re"ultate istra$ivanja !olje imati mali u"orak @ samo nekolicinu kompetentnih su!jekata, ne#o masu onih koji nisu dovoljno svesni do#a*aja.

25>

koja sadr$e hipote"e. -vo je, u sutini, 4roveravanje =verifi&a!ija> 7i4ote"a &ori< enje' #a&u4ljeni7 i o;ra9eni7 4odata&a. 'e*utim, prema istra$ivakim iskustvima, pre ovo# potre!no je srediti i anali"irati podatke. + sre*ivanje podataka spada: lo#ika i tehnika kontrola podataka, klasi%ikacija o!ele$ja podataka prema njihovim svojstvima, o!rada i iska"ivanje podataka u vidu standardnih, #rupnih iska"a kao to suserije, ta!ele, #ra%ikoni i sl. .nali"a podataka, kao misaona aktivnost, jeste %a"a nauno# sa"nanja koja prethodi naunom "akljuivanju. aime, istra$iva stie mo#u(nost da oceni podatke tek u postupku anali"e, sre*ivanjem i njihovim pove"ivanjem. -n, misaonom aktivno(u dola"i do odre*enih DinjenicaD. + toj aktivnosti 4oda!i i $injeni!e #e ra"li&uju po tome to su podaci o!avetenja ?I istinita ili neistinita, dovoljna ili nedovoljnaA o realno postoje(em, o stvarnim injenicama koje postoje ne"uavisno od sa"nanja istra$ivaa o njima. .nalititki postupak kao misaona aktivnost ostvaruje se kro": ra"la/anje 4odata&a na 4red'ete =identifi&ovane 4o o;li&u> i na odno#e =rela!ije> i"'e9u 4red'eta8 4ro!e#a8 odno#a &oji #u 4red'et anali"eI 4ore9enje i#tovr#ni7 4odata&a8 4roveravaju i nji7ovu lo/i$&u &o7erentno#tI &on#tatovanje $injeni!a u vidu odre9eni7 i#&a"a o 4red'eti'a8 4ro!e#i'a8 real!ija'a8 #voj#tvi'a i a&tivn#oti'a i#4oljeni' u #tvarno#ti. Enai: anali"o' #e dola"i do &on#tata!ije o $injeni!a'a &oje #lu@e "a verifi&a!iju 4ojedina$ni7 7i4ote"a. /" istra$ivake prakse proi"la"i da se anali"a i"vodi po unapred utvr9eno' analiti$&o' &on!e4tu i 4lanu, a na o#novu analiti$&i7 4ravila8 $i'e #e o;e";e9uju valjano#t =o;je&tivno#t i 4ou"dano#t> 'i#aone a&tivno#ti i#tra@iva$a. .nalitiki koncept odre*en je u ciljevima istra$ivanja i kao cilj istra$ivanja, i on je stepenast. aime, on je unapred determinisan konceptom istra$ivanja, ciljevima i, pose!no, sistemom hipote"a, ija se provera i vri putem konstatovanja injenica. Eato se moraju o!e"!editi 4rodorno#t8 4ou"dano#t i e&ono'i$no#t analiti$&o/ 4o#tu4&a. &ama reali"acija analitiko# koncepta uslovljena je &vantiteto' i &valiteto' fonda 4ri&u4ljeni7 4odata&a. &to#a, anali"i neposredno prethodi, odnosno javlja se kao prva %a"a anali"e, o!ena 4odata&a. O!ena valjano#ti 4odata&a, kako #ovori istra$ivaka praksa, tre!a da !ude i"vedena, kao i da je sa#lasna sa postupkom veri%ikacije hipote"e. Ea veri%ikaciju hipote"a ?prihvatanje ili od!acivanjeA !itne su samo t"v. &ru!ijalne #a"najne $injeni!e. -cenom se utvr*uje da li podaci omo#u(uju, sre*ivanjem i o!radom, konstruisanje potre!nih krucijalnih sa"najnih injenica. O!eno' 4odata&a, prema tome, utvr9uje #e da li #u 4oda!i dovoljni8 ade&vatni i validni "a 4red'et i 7i4ote"e i#tra@ivanja . )oto u sakupljenom %ondu podataka imamo kvalitativne i kvantitativne, neophodno je "a kvalitativne podatke utvrditi: da li se odnose sadr$ajno na predmet istra$ivanja, i da li valjano i"ra$avaju smer i svojstva pojava, koja je predmet istra$ivanja= ., "a kvantitativne podatke nu$no je utvrditi: da li valjano i"ra$avaju meru ?rasprostranjenost, inten"itet itd.A istra$ivane pojave= &amo tom anali"om dola"imo do sa"nanja da li podaci "aista i"ra$avaju prouavanu pojavu, njen o!im i du!inu, smer i inten"itet, potre!na svojstva i dimen"ije.

252

+ metodolo#ije nauno# rada po"nato je i pri"nato vi<e 4o#tu4a&a "a o!enu 4odata&a. ajjednostavniji je lo/i$&a o!ena #adr@aja 4odata&a, koja se vri po pravilima lo#iko# miljenja. o, ona je najmanje e#"aktna. 5ru#i postupak je #la/anje #adr@aja 4ri&u4ljeni7 4odata&a - injenica na osnovu teorijskih koncepata o predmetu istra$ivanja. /spravnost ocene podataka ovim postupkom "avisi od ispravnosti teorije - teorijsko# koncepta. &to#a se na ovaj nain ne mo$e utvrditi ta je "aista istinitoC 8re(i postupak je utvr9ivanje #adr@aja 4odata&a #o4#tveno/ #a #adr@aje' 4odata&a raniji7 i#tra@ivanja, iji su predmet i ciljevi istra$ivanja isti ili slini. &la#anje sadr$aja podataka odnosno ra"like mo#u !iti proi"vod #reaka, promena u predmetu istra$ivanja itd. Hetvrti postupak je 4ri;avljanje o!ene valjano#ti 4odata&a od /ru4e e&#4erata "a predmet istra$ivanja. )okuaj o!jektivi"acije ocene podataka je, po pravilu, uspeniji ukoliko je sastav #rupe eksperata po naunim disciplinama u okviru kojih se !ave predmetom istra$ivanja ra"novrsniji. )ro!lemi se javljaju "!o# to#a to se esto ne mo$e posti(i jedinstvena ocena svih eksperata. .ko su svi eksperti iste strukem mo#u(e je oceniti podatke i t"v. Dprosenim miljenjemD. /pak, ovaj se postupak smatra e#"aktnijim od prethodnih. )eti postupak je utvr*ivanje #te4ena 'e9u#o;ne 4ove"ano#ti 4odata&a =&oefi!ijento' rela!ije> u okviru isto# istra$ivanja - ali prikupljenih posredstvom ra"liitih, me*uso!no ne"avisnih indikatora. )ro!lemi koji se u ovom postupku javljaju "!o# to#a to je veoma teko na(i identine indikatore, pa se sto#a koriste slini, preva"ila"e se u odre*enoj meri pove"ivanjem nekoliko indikatora u simetrinu celinu, ime se %ormira t"v. kompleksni indikator ?kao to su, npr. indeksiA. o, ovo prvenstveno va$i "a kvantitaitvne podatke i statistiku metodu. &vi ovi postupci ne omo#u(uju da se sa si#urno(u "akljui o valjanosti prikupljenih podataka, "ato to prethodno nije po"nata valjanost indikatora kojim se slu$imo u oceni podataka. /ste je nu$no otkloniti, ili, !ar, umanjiti. ., prema sa"nanjima metodolo#ije nauno# rada to je mo#u(e uiniti kori(enjem ve(e# !roja postupaka, kojima se #reke "natno umanjuju ili otklanjaju. 'e*utim, valja imati u vidu da su u svakoj %a"i istra$ivanja, pa i u %a"i anali"e, mo#u(e #reke pa je minimum "ahteva prema istra$ivau da iste oceni, ako ve( ne mo$e da ih potpuno i"!e#ne ili otkloni. Preke do kojih dola"i u %a"i anali"e mo#u !iti prou"rokovane #rekama u ranijim %a"ama ili u toku primene analitikih postupaka. )o posledicama koje i"a"ivaju, ra"likujemo dve osnovne vrste #reaka: /re<&e &oje #e u u"aja'no' odno#u uve avaju , pa je ukupna #reka ravna njihovom "!iru ili umnoku, pojedinane #reke se u"aja'no 4otiru. /"vori #reaka su naje(e u pristrasnosti istra$ivaa, koja mo$e da proistie i": 4o/re<no/ teorij#&o/ &on!e4ta =teorij#&a 4ri#tra#no#t>8 ne4o<tovanja 'etodolo<&i7 4ravila i 4o#tulata ='etodolo<&a 4ri#tra#no#t>8 neade&vatno/ 4o#tu4&a u 4ri&u4ljanju 4odata&a =teren#&a 4ri#tra#no#t>8 neade&vatno/ 4o#tu4&a u #re9ivanju8 i#&a"ivanju8 anali"i 4odata&a =&a;inet#&a 4ri#tra#no#t>. &vi o!lici pristrasnosti daju:

253

#i#te'at#&u /re<&u, odnosno sistematske #reke, koje se me*uso!no ne kompen"uju ve( umno$avaju, #lu$ajne te7ni$&e tre<&e, prete$no pojedinane, koje se mo#u u"ajamno kompen"ovati, potirati, tako da u ukupnom konanom re"ultatu nemamo "naajnu #reku. ., u"ajamnim delovanjem sistematske i sluajne #reke u istom smeru i sistemu podataka dola"i se do "natno ve(e #reke ne#o to je to njihov "!ir. 5a !i se smanjila mo#u(nost pravljenja sluajnih #reaka, koje je inae teko otkriti, predu"imaju se mere predupre*ivanja: o";iljno8 4re!i"no 4roje&tovanje8 ri/oro"na 4ri'ena 4ravila 'etoda8 o;u&a #aradni&a8 #i#te'at#&a &ontrola rada #vi7 #aradni&a itd. -sim ovo#, potre!no je istra$iti dovoljan !roj jedinica u" ue(e racionalno# !roja saradnika. 5a !i se smanjila mo#u(nost sistematske #reke, istra$iva koristi - ra"vija to preci"niji teorijski koncept i naunu "amisao, ri#oro"no utvr*uje i proverava indikatore, ra"vija i proverava to detaljnije planove i uputstva "a rad u svakoj %a"i istra$ivanja, nastoji da to potpunije o!ui saradnike itd. -sim to#a, kori(enjem o!ilja podataka - dovoljne koliine podataka, do!ija se t"v. D4rava #rednja vredno#tD ime se o!e"!e*uje da i dru#i parametri skupa !udu DpraviD. + tome veliku ulo#u i#ra valjano predistra$ivanje i nje#ova kritika anali"a. I";or analiti$&i7 4o#tu4a&a "apoinje ocenom mo#u(nosti njihove primene na raspolo$ivi %ond podataka, a u skladu sa predmetom i ciljevima istra$ivanja. )ri tome se nu$no uspsotavlja ve"a i"me*u prodornosti analitiko# postupka i vrste podataka ?na primer, i"vesni analitiki potupci su primenjivi samo na kvantitativne ili samo na kvalitativne podatke ili i na jedne i na dru#eA. .nalitiki postupci ra"likuju se po nainu na koji se svojstva pojave iska"uju, ali neki od njih sadr$e i o#ranienja u po#ledu poretka i"ra$avanja svojstava pojave. (voj#tva 4ojave mo#u !iti i"ra$ena: a> di#&retni' 4oret&o'8 ;> &ontinuirani' 4oret&o'8 cA 4oret&o' varijeteta. &vi ovi poreci i"#ra*eni su od 'odaliteta #voj#tava - i"ra$avaju prisutnost ili meru svojstava. 'odalitetima se ispoljava i promenljivost pojava, svojstava ili odnosa i"me*u ili unutar pojava, na emu se "asnivaju tehnike veri%ikacije hipote"a. + tom smislu, Dkvalitativni podaciD i"ra$avaju svojstva koja naje(e pripadaju diskretnim ili tipolokim porecima modaliteta, a DkvantitativniD uvek kontinuirani poredak. aime, kontinuirani poredak uvek "apoinje Dishodinom takomD, a svaki modalitet "au"ima odre*eno mesto - vrednost u odnosu na nju i na sve dru#e modalitete isto# kontinuuma u relacijama Dve(i odD, DjednakD, Dmanji odD. +daljenost na mernom kontinuumu o#raniava mo#u(nost kori(enja nekih analitikih tehnika. a primer, ako je udaljenost nejednaka ?neekvidistalnostA, mo#u(e je koristiti samo nominalnu i ordinalnu skalu. )rema metodolo#iji nauno# rada, u anali"i podataka, tj. utvr*ivanju odre*enih svojstava pojave, njenih odnosa, itd. koriste se mno#o!rojne analitike tehnike. +o!iajeni postupci u tretmanu prikupljenih podataka su: pre!rojavanje kojim se utvr*uje !roj jedinica o!uhva(enih istra$ivanjem, !roj ispravno o!ra*enih jedinica,

254

!roj #reaka, itd., i i"raunavanje proporcije i procenata. + tom smislu valja se prisetiti da se 4ro4or!ija'a i"ra$ava kvantitativan odnos dela prema celini kori(enjem raspona od 7 do >. Pro!enti su, najkra(e reeno, i"nos proporcije pomno$eni sa >77 ili jednostavnije !roj stotih delova !ilo koje celine iska"ane !rojem. Ea proporcije i procente mo$e se konstatovati da su, u odnosu na apsolutne !rojeve, nova, kvalitativno drukija i potpunija in%oramcija o ue(u pojedinih #rupa ili kate#orija u ra"deo!ama, koje omo#u(avaju pore*enja vie ra"deo!a ?serijaA sa istim kate#orijama ra"liitih veliina. 2oefi!ijenti odno#a slu$e, tako*e, "a opisivanje skupa iska"ivanjem odnosa kate#orija i"me*u se!e ?na primer: mukih i $enskih lanova or#ani"acijeA, kao i utvr*ivanjem sra"mere jedne kate#orije prema dru#oj od koje "avisi. Goe%icijent odnosa slu$i "a konstruisanje stopa rasta ?pro#resivnih - rastu(ih i re#resivnih opadaju(ihA. Nu'eri$&e ra"deo;e fre&ven!ija nisu samo opis ve( i mera opisa skupa. jima se vri statistiko konden"ovanje inilaca ra"deo!e otkrivanjem repre"entativne veliine, tj. mere centralne tendencije ili prosene, srednje vrednosti ra"deo!e: i"raunate srednje vrednosti - u koje spadaju aritmetika #eometrijska i harmonijska vrednost, po"icione srednje vrednosti - u koje spadaju medijana i modus. Ea opis skupa, osim srednje vrednosti ?centralne tendencijeA, neophodne su i varijacije odstupanja od srednjih vrednosti i i"me*u se!e. Arit'eti$&a #redina, veoma esto kori(ena u nauci i u naunoj komunikaciji, kolinik je i"me*u "!ira svih vrednosti o!ele$ja u skupu jedinica i !roja tih jedinica. )rednost srednje aritmetike vrednsoti je konden"ovanost i jednostavnost utvr*ivanja i saoptavanja, a nedostatak "natno pojednostavljivanje i o#ru!ljavanje karakteristika skupa. + nekoj meri se ovo o#ru!ljavanje umanjuje i"raunavanjem ponderisane aritmetike sredine, pri emu se ponderom smatra !roj jedinica koje nose jednu odre*enu karakteristiku - o!ele$je. Ea vremenske serije potre!no je utvr*ivati #eometrijsku ili harmonijsku srednju vrednost. Geo'etrij#&a #rednja vredno#t je n-ti koren i" proi"voda do!ijeno# mno$enjem svih vrednosti ra"deo!e, pri emu je n jednako !roju jedinica u skupu. -sim "a prostu ra"deo!u, u nekim sluajevima, mo$e se, kao to je to sluaj sa aritmetikom sredinom, utvrditi #eometrijska srednja vrednost i "a intervalne ra"deo!e, mada su tu mo#u(nosti esto o#raniene. ?ar'onij#&a #rednja vredno#t je u mno#o manjoj upotre!i ne#o prethodne dve. Goristi se pove"ano sa aritmetikom sredinom "a utvr*ivanje i otklanjanje ra"lika i"meu re"ultata do!ijenih aritmetikom sredinom i stvarnih vrednosti. Karmonijska sredina, kao ni #eometrijska, nije mo#u(a ako je vrednost !ilo ko# lana jednaka nuli. Medijana je 'era !entralne tendencije koja svojom vredno(u deli na dva jednaka dela ra"deo!u ?serijuA sre*enu po veliini. 8o je vrednost o!ele$ja "a tipinu jedinicu. a nju ne utiu promene vrednosti o!ele$ja. )rednost to#a je njena neosetljivost na ekstremne vrednosti o!ele$ja, ali je njen "ahtev da serija !ude sre*ena po veliini. Modu# je naje(e ponavljana vrednost o!ele$ja u ra"deo!i jedno# skupa. +potre!ljava se u svim sluajevima istra$ivanja tipine vrednosti o!ele$ja. Mere 4ro#e&a, iako veoma "naajne kao poka"atelj u opisu strukture u ra"deo!i i "a komparaciju vie ra"deo!a, !udu(i da otkrivaju samo jednu karakteristiku ra"deo!e ?centralnu tendencijuA, nisu dovoljne "a opis osnovnih karakteristika u ra"deo!i, te im se dodaju i mere ra"lika i vrednosti polo$aja.
255

Mere !entralne tenden!ije se i i"raunavaju "ato da !i se sa#ledale ra"like. -vo je neophodno i "ato to veoma ra"liite ra"deo!e ?serijeA mo#u imati iste srednje vrednosti, to mo$e dovesti do aspurdnih predstava. Ea utvr*ivanje varija!ija postoje dva tipa mera: a4#olutne, u koje spadaju: ra"mak varijacije, interkvartilni ra"mak, proseno odstupanje i standardna devijacija, relativne: koe%icijent varijacije i koe%icijent kvartilne varijacije. Ra"'a& varija!ije je ra"lika i"me*u najvie i najni$e vrednosti o!ele$ja, !ilo da je ra"deo!a data u pojedinanim ili #rupnim ra"macima. -va najprostija i najlaka "a utvr*ivanje mera varijacije, nu$no je #ru!a, ali ipak ima "natnu primenu. Inter&vartalni ra"'a&, koji predstavlja ra"liku i"me*u tre(e# i prvo# kvartila, "natno u!la$ava uticaj ekstremnih vrednosti ispoljen u prethodnom ra"maku varijacije. /pak, i prvi i dru#i ra"mak varijacije vie su poka"atelji #ranica varijacija ne#o prika" varijacija unutar #ranica. Pro#e$no a4#olutno od#tu4anje predstavlja odstupanje pojedinih vrednosti o!ele$ja u ra"deo!i od svoje aritmetike sredine. o, i ova mera, "!o# svojstava aritmetike sredine, nema ve(i "naaj. Barijan#a je centralni momenat, dat kao o!lik kvadratno# odstupanja srednje# apsolutno# odstupanja. )o#odna je "a dalju matematiku o!radu i statistiku anali"u, ali je slo$ena "a tumaenje i neophodna "a upore*ivanje u ra"ilitim serijama. (tandardna devija!ija #4ada u naj"naajnije apsolutne mere varijacije. -na se mo$e odrediti kao kvadratni koren i" proseno# kvadratno# odstupanja ?varijanseA pojedinih vrednosti o!ele$ja u ra"deo!i od njihove aritmetike sredine. 2oefi!ijent varija!ije je odnos i"me*u standardne devijacije i aritmetike sredine, i"ra$en u procentima. -sim ove elementarne in%ormacije o poetnim postupcima statistiko# opisivanja pojave, i"#leda, neophodno je uka"ati na injenicu da su istra$ivanja or#ani"acionih procesa "asnovana na "akonima veovatno(e, to podra"umeva kori(enje i pridr$avanje pravila verovatno(e, podra"umevaju(i da verovatno(u u njihovom i"uavanju, "!o# to#a to spadaju u drutvene pojave, nije mo#u(e primeniti a 4riori, ve( a 4o#teriori. 8o "nai da se verovatno(a shvata kao relativna %rekvencija, kao odnos me*u jedinicama koje poseduju karakteristiku prema ukupnom !roju svih jedinica u skupu. -vde (emo se "adr$ati samo jo na veoma "naajnom pitanju re/re#ije i &orela!ija. 4er, prethodno evidentirani statistiki postupci odnosili su se na tretman jedno# o!ele$ja, to nikako nije dovoljno kada su u pitanju pojave koje se nala"e u odnosu me*uso!ne uslovljenosti i uslovljenosti ra"liitih o!ele$ja iste pojave i"me*u se!e. Re/re#ijo' se smatraju stohastike "avisnosti, s te$njom da se "avisna varija!la oceni ne"avisnom, ustanovljavanjem matematike relacije i odre*ivanjem njihovo# o!lika i pravca. 2orela!ijo' se iska"uje ?i"ra$avajuA stepeni jaine odnosa, kojim se u"ajamna "avisnost pojava, njihovih karakteristika, mani%estuje, ali se "avisna varija!la ne mo$e o!janjavati ne"avisnom. )rimene re#resione i korelacione anali"e "ahtevaju se prethodno odre*enje o#nove i"la/anja. .ko se, to je "a istra$ivanje pojava od#ovaraju(e, usvoji sistem kom!inacije tipova o!ele$ja i njihovo# !roja, ra"matranje se mo$e ovako or#ani"ovati: 2o';ina!ija 4ojava =o;ele@ja> i nji7ovi i"vori Metodi Mere i 4o&a"atelji

256

5va ili vie pojava sa atri!utima ?kvalitativnim i"ra"omA

Gonti#encija

Ki-kvadrat [ule-ov koe%icijent udru$ivanja Ni-koe%icijent Goe%icijent konti#encije Goe%icijent korelacije ran#a 5ija#ram rasturanja 0e#resiona jednaina &tandardna #reka - re#resije Goe%icijent determinacije Goe%icijent korelacije - Mta koe%icijent 0e#resione ravni linijska i krivolinijska viestruka korelacija Goe%icijent viestruke korelacije Goe%icijent delimine korelacije

5ve pojave sa numerikim 8otalna korelacija ?kvantitativnimA i"ra"om. 1inijska re#resija &erije sa #rupisanim ili ne#rupisanim o!ele$jem nastalim i" akcija potpuno# posmatranja ili preko u"orka. 8ri ili vie pojava kvalitativno# i"ra$aja. Jiestruka korelacija 5elimina korelacija

)rocesi i odnosi mo#u da !udu: fun&!ionalni =L&orela!ioni>8 u"ro$ni =L&au"alni>8 #lu$ajni itd. Ea nas su !itni korelacioni ?I %unkcionalniA i u"roni ?Ikau"alniA o!lici odnosa. -snovna o!ele$ja &orela!ioni7 =Lfun&!ionalni7> ve"a su: 38amo #de postoji u"ronost postoji i korelacija, ali tamo #de postoji korelacija na mora da postoji i u"ronost6 ?0.'. 'ac/verA. -vo "nai da pojave &oje #u u &orela!iji ne 'oraju da ;udu jedna dru/oj u"ro&. Nji7 'o@e da u#lovljava ne&a tre a. -va vrsta determini"ma ?I6metodoloki determini"am6A odre*uje da "a#tu4aju i jednu teoriju u i#to vre'e odlu$uje'o i &oji od $inila!a i'a odlu$uju u ulo/u u dato' #lu$aju. 8ime se i"!e#ava vrtenje u kru#u @ o!janjavanje jedne pojave dru#om, jedno# procesa dru#im, jedno# odnosa dru#im, )ojave 'o/u da ;udu u"aja'no 4ove"ane8 ali da na' ta ve"a ni<ta ne ";ori Go vre'en#&o' redo#ledu 4ojava: one #u 4o 4ravilu i#tovre'eneH. /sto tako u utvr*enoj i esto potvr*enoj pove"anosti: ukoliko je vii polo$aj koji neko "au"ima u jednoj #rupi, utoliko vie nje#ove delatnosti moraju !iti u skladu sa normama #rupe kojoj pripada, veoma je teko utvrditi vremenski redosled, jer se ne "na da li je pokoravanje normama #rupe uslov da !i pojedinac dospeo do vie# polo$aja u #rupi, ili je vii polo$aj u #rupi uslov da se pojedinac pridr$ava #rupnih normi, M. 5irekem (e upo"oriti: 34ednostavan paraleli"am kvantitativnih promena kro" koje prola"e dve pojave, samo ako je on utvr*en u dovoljnom !roju dovoljno ra"liitih sluajeva, jeste doka"a da i"me*u njih postoji odnos... -va saradnja, dakle, sama po se!i dovoljna je da doka$e da one nisu jedna dru#oj strane... Him se doka$e da se u i"vesnom !roju sluajeva dve pojave menjaju jedna kao dru#a, mo$emo !iti si#urni da pred so!om imamo jedan "akon6. /" ovo# nala"a proi"la"i: 'enjanje 4ojava u or/ani"a!iji i 'enjanje 4ojava u njeno' o&ru@enju je#te o;o#trano. )na$i: 4ro'eno' jedne 'enja #e i dru/a. A te 4ro'ene 'o/u da ;udu: 4ora#t jedne 4ojave 4ra en je 4ora#to' dru/e i o;ratno8

257

 4ora#t jedne 4ojave 4ra en je 4ado' dru/e i o;ratnoI )ojave koje stoje u korelaciji veoma esto su 4o#redno 4ove"ane, )osredna ve"a i"me*u pojava 'o@e da ;ude relatvno #talna.6Gada se dve pojave redovno menjaju jedna kao dru#a, tre!a ostati pri ovom odnosu ak i onda kada !i se u i"vesnim sluajevima jedna od ovih pojava poka"ala !e" dru#e6 ?M. 5irkemA, -no to korelacija mo$e da poka$e jeste #te4en =ja$inu> 4ove"ano#ti i"'e9u 4ojava. A ono <to &orela!ija ne 'o@e da 4o&a@e je#te odno# #na/a ti7 4ojava jedne 4re'a dru/oj. 3Eato opte iska"e ove vrste u"imamo sa puno opre"a, i"!e#avaju(i tvrdnje 3. je u"rok 26, ve( se radije slu$imo i"ra"ima 3. se menja sa 26, 3. varira sa 26 itd6, Gorelacijom se vaspostavlja 3"avi#no#t i"'e9u 4ojava8 ali #e ona ne o;ja<njavaH. )a u emu je onda teorij#&a i 4ra&ti$na vredno#t &orela!ioni7 ve"a koje otkriva i ra"otkriva, utvr*uje i opisuje istra$iva= 8a vrednost se, prema nala"ima mo$e 3iska"ati u nekoliko stavova: korelacije su esto deskriptivno# karaktera i nemaju eksplikativnu sna#u ?njima se otkriva pravilnost i i"ra$avaju i"vesne opte i postojane ve"e i"me*u veliina i vrednosti, ali one ekaju da i same !udu o!janjeneA, !itni nedostatak korelacije jeste #u!ljenje i" vida proi"vodne, stvaralake, #enetike oso!ine: u"ronost svakako pripada teoriji promene, dok je korelacija u ve"i sa teorijom strukture, odnosi i"me*u pojava ili njihovih o!ele$ja o!ino se i"ra$avaju kvantitativno, to "nai da korelacije "anemaruju kvalitativnu odre*enost pojava, korelacija i"ra$ava i"vesnu pravilnost javljanja skupnih pojava, ali ostavlja neodre*enim ponaanje pojedinano# sluaja, po"navanje korelacije samo je pola"na taka "a daljnju anali"u, to jeste otkrivanje u"roka, %unkcija itd., osnovna praktina korist od upo"navanja korelacija sastoji se u mo#u(nosti predvi*anja: kada se javi jedna pojava, javlja se i dru#a, to "nai da se pojave mo#u uspeno predvi*ati, iako ne "namo o!jasniti njihovu ve"u6. )ored korelacionih ve"a "a nauna rad su i !itni i aktuelni u"ro$ni o;li!i 4ove"ano#ti pojava. -no to je, prema teorijskim nala"ima i iskustvenim %eri%ikacijama, oso!eno "a ovaj o!lik pove"anosti jeste: da jedne pojave proi"vode dru#e, da pojava u"orka uvek vremenski prethodi pojavi posledice ?u or#ani"aciji ili drutvu or#ani"acijaA ma koliko vremenski ra"mak !io ne"natan, da smer proi"vo*enja ili i"a"ivanja pojave ide uvek od u"roka prema posledici, iako se naknadno vaspostavlja odnos u"ajamno# delovanja povratno delovanje posledice na u"rok, da su u"rok i posledica po pravilu neposredno pove"ani, da je u"rona ve"a ne samo stalna ne#o i nu$na, da su u"rok i posledica pojave nejednakih sna#a, i da u"roni tip ve"e ima eksplikativnu sna#u.
259

+"rok jeste, na osnovu navedeno#, dina'i$an 4oja'. <ta to "nai= 8o "nai da u"rok u se!i sadr$i #4o#o;no#t da 4roi"vodi 4ro'ene 4ojava i da i"a"iva nove 4ojave. )rema nala"ima ;. <unji(a: 3 aa re 4o#ledi!a upu(uje na to da u"rok vremenski prethodi posledici. )osledica se javlja i" u"roka, a to lo#ino "nai posle u"roka: kasnija pojava ne mo$e !iti u"rok ranije. +"rok i posledica po de%iniciji ne mo#u nastati u isto vreme. .ko ne !i !ilo vremensko# ra"maka, onda u"rok i posledicu ne !i !ilo mo#u(e ra"likovati, a naelo u"ronosti !ilo !i !esmisleno. 5a li i" injenice to jedna pojava vremenski prehodi dru#oj sledi "akljuak da je prva u"rok dru#oj= a ovo pitanje ve( je 5. Kjum od#ovorio ne#ativno. +"rok i posledica mo#u da 4o#toje i#tovre'eno, ali ne mo#u se pojaviti istovremeno: drutvo je puno posledica iji u"roci jo nisu prestali da deluju, to "nai da postoje u isto vreme sa svojim posledicama. e samo da posledice postoje u isto vreme sa svojim u"rocima, ve( i 4ovratno deluju na te u"roke. &mer delovanja ne sme se !rkati sa smerom poi"ila$enja: i" posledice ne mo$e nastati njen u"rokC )osledica mo$e da deluje povratno na u"rok, da i"meni nje#ov tok, o!lik, sna#u delovanja itd., ali ne mo$e da #a stvori. + jednom u"ronom lancu u kome jedna pojava utie na dru#u, ova na tre(u itd. potre!no se o#raniiti na one ne4o#redne u"ro&e koji su "a potre!e konkretno# o!janjenja nu$ni i dovoljni. Jalja upo"oriti da se u u"ronom odnosu radi o odnosu nejedna&i7 #na/a, pri emu se o!ino misli da je dejstvo u"roka na posledicu sna$nije od dejstva posledice na u"rok, to uopte ne mora !iti sluaj. /ako je re o odnosu nejednakih sna#a, ponekad posledica mo$e da ima daleko ire ra"mere i mo( ne#o to je sadr$ano u njenom u"roku... / na kraju, jedno od kljunih o!ele$ja u"rono# odnosa sastoji se u tome da jedna pojava ?u"rokA o;ja<njava dru#u pojavu ?posledicuA. ije ni potre!no nadu#ako #ovoriti o tome da svaka priroda, drutvena i duhovna pojava mo$e !iti u"rok, ra"lo#, motiv svakoj dru#oj pojavi i" nae# $ivota6. E!o# to#a se i pravi ra"lika i"me*u u"roka kao ontolo<&e &ate/orije8 ra"lo#a kao /no#eolo<&e &ate/orije i motiva kao 4#i7olo<&e &ate/orije. /, na samom kraju, samo da pomenemo potre!u statistike anali"e vremenskih serija preko indeksa dinamike, modela vremenskih serija i varijacija u njima ?o!uhvataju(i sekularne, se"onske i cikline varijacije, kao i korelacijom vremenskih serija i njihovom komparacijomA. -vi postupci su sastavni delovi primene statistike metode.

7. PRAVILA IZRA!E INSTRUMENATA I TE:NIKA ISTRA)IVANJA

5a !i se na validan nain reali"ovala istra$ivanja od instrumenata "ahteva se: valjano#t8 ade&vatno#t 4red'etu i#tra@ivanja i #a/la#no#t #a o#novni' ;itni' odred;a'a #voj#tava u4otre;ljeni7 'etoda i#tra@ivanja . 8o, praktino, "nai da se tim instrumentom upravo sakupljaju podaci koji se, posredstvom indikatora, odnose direktno na stavove hipote"a i da su tako sakupljeni podaci po#odni "a dalji tretman i "akljuivanje na osnovu njih, primenom optenaunih, osnovnih, pose!nih i dru#ih metoda predvi*enih nainom istra$ivanja,

25:

4ou"dano#t =relija;ilno#t> in#tru'enata je #4o#o;no#t da o;e";edi do#ledno i#tinite 4odat&e o i#to' 4red'etu u ne4ro'enjeno' #tanju i u#lovi'a. .ko se isti instrument ?na primer, anketni upitnikA primeni na isti u"orak ispitanika, u nei"menjenim uslovima, on mora da da iste ili pri!li$no iste vrednsoti iska"a. + istra$ivanju utvr*ivanje pou"danosti instrumenata veoma je teko "!o# speci%inosti njihovih karaktera. &to#a se, esto, umesto utvr*ivanja koe%icijenta sta!ilnosti, homo#enosti i ekvivalentnosti, pristupa lo#iko-epistemolokom testiranju pou"danosti, o;je&tivno#t8 tj. jedno"na$no#t in#tru'enata, ne'o/u no#t od#tu4anja od utvr9eno/ o&vira jedno/ "na$enja ili vredn#oti, to se proverava viekratnim tretmanom isto# su!jekta - ispitanika istim instrumentom od strane isto# ili od strane ra"liitih ispitivaa. 8estiranje o!jektivnosti u nekim sluajevima "amenjuje veoma teko testiranje pou"danosti, o#etljivo#t8 4odo;no#t in#tru'enata da evidentira i nijan#e u ra"li&a'a unutar i#to/ #voj#tva8 a ne #a'o /ru;e ra"li&e i"'e9u ra"li$iti7 #voj#tava, di#&ri'inativno#t8 #4o#o;no#t #va&o/ dela in#tru'enta da o;e";edi jedno #la/anje 3 ne#la/anje i#4oljavanja i#tovr#ni7 3 ra"novr#ni7 #voj#tava u 4oda!i'a to/ dela in#tru'enta. 'o#lo !i se re(i da se radi o sposo!nosti koncentracije istovrsno# u svakom delu instrumenta ?po"itivno# ne#ativno#, uspeno# - neuspeno# itd.A. 8o je, nesumnjivo, dimen"ija prethodnih svojstava instrumenata, karakteristina u prvom redu "a test, ;a@dareno#t =#tandardi"ovano#t8 nor'irano#t8 for'ali"ovano#t> je svojstvo karakteristino "a instrumente merenja i "a %ormali"ovane instrumente. ije primenjiva "a instrumente neusmereno# intervjua i slino. 2a$darenost %aktiki "nai utvr*ivanje istih, stalnih merila sta!ilne vrednosti u instrumentu i odnosi se prvenstveno na upotre!ljene skale, to se mo$e posti(i na vie naina ?na primer, primenom kriterijuma odre*eno# svojstva ili svojstva ispitanika, re"ultata koje ispitanici posti$u, standardi"ovano# odstupanja, trans%ormacije normalne distri!ucije, itd.A, 4ra&ti$no#t, to podra"umeva lako rukovanje u primeni instrumenata prilikom sakupljanja podataka i u daljem tretmanu, 4rodorno#t, to podra"umeva kompleksnu podo!nost "a sa"navanje istinitih i prikrivenih podataka o pojavi, podesnost "a otkrivanje i ono# empirijski postoje(e#, to je kao mo#u(e !ilo samo naslu(eno ili ak ni to prilikom i"rade instrumenata, ela#ti$no#t8 4rila/odljivo#t in#tru'enata 4re'a &ara&teri#ti&a'a i#4itani&a i #itua!ije, to se kao "ahtev u dru#im naukama ne mora da javlja, &o'4ara;ilno#t8 tj. podesnost da se do!ijeni podaci porede sa podacima i" dru#ih istra$ivanja ili sa podacima do!ijenim ra"liitim instrumentima u ovkiru istra$ivanja, e&ono'i$no#t, to podra"umeva to manje vremena i to manje sredstava "a to ve(e re"ultate. -vaj "ahtev nikako se ne sme shvatiti kao opredeljenje "a kratkotrajno an#a$ovanje malo sredstava ne"avisno od re"ultata. + nauci ekonominost se meri u prvom redu naunim sa"nanjem. &to#a, ekonomian je onaj instrumetn ija primena #arantuje i"!e#avanje sistematske #reke i pristrasnosti !ilo koje vrste, "atim olakava kontrolu i ini je si#urnom te nema potre!e "a "amenom i dopunom podataka ili "a dopunskim i ponovnim istra$ivanjem. /, na kraju,
267

ekonomini su samo oni instrumenti iji re"ultati do"voljavaju po"itivni ra"voj or#ani"acione prakse, praktina svrsishodnost je, sto#a, jedno svojstvo na kome se u dru#im naukama pose!no ne insistira, ali koje u istra$ivanju drutva i nje#ovih or#ani"acija, odnosno procesa ima vanredan "naaj. &vaki instrumet istra$ivanja, osim kodeksa i o!rasca "a anali"u dokumenata, jeste i instrument or#ani"acionih odnosa. Je( samo uspostavljanje kontakta povodom odre*enih pitanja stimulie su!jekte or#ani"acije da o pravoj sutini stvari postave pitanja, a nosioce i usmeritelje or#ani"acionih procesa da se upitaju "ato je !a sad tom procesu kao predmetu istra$ivanja poklonjena pa$nja i "ato se !a sada i upravo sa njima tim povodom kontaktira. 5akle, svrsishodan instrument je onaj s kojim u kontaktu ne(e do(i do nepovoljnih rea#ovanja i raspolo$enja. /ako se postupak u i"radi svako# instrumenta istra$ivanja ra"likuje od svih ostalih, 4o#toje ne&a o4<ta 4ravila 4o#tu4anja. aime, ceo to& i"rade instrumenata sastoji se i": i";ora vr#te in#tru'enata8 i";ora o#novno/ #adr@aja in#tru'enata8 i";ora i &on#tru&!ije o#novni7 4itanja i #trate/ije u nji7ovo' &ori< enju8 i"rade #&ala8 4re/leda8 itd.8 &oji #e u in#tru'enti'a 4ri&u4ljanja 4odata&a &ori#te8 ofor'ljivanje in#tru'enta i 4ro!ene nje/ove 4ode#no#ti da #e u4otre;ljava #a/la#no #a 4redvi9eni' 4o#tu4&o'8 4rovere fun&!ioni#anja in#tru'enata8 dorade in#tru'enta ot&lanjanje' uo$eni7 #la;o#ti ili dalji' 'o/u i' 4o;olj<anji'a 4o"itivni7 #trana in#tru'enata. )rema iskustvima, onda kada se radi o kori(enju vie metoda i instrumenata ?u istom vremenskom perioduA u istra$ivanju isto# predmeta ?D!aterija instrumenataDA tada je neo47odno u#a/la#iti #adr@aj8 o;li& i #voj#tva #a fun&!ijo' #va&o/ in#tru'enta u o&viri'a te jedin#tvene8 &o'4le&#ne fun&!ionalne !eline . + tom smislu tipine su slede(e situacije: iste su!jekte, i"vore podataka i pojave tretiramo kori(enjem vie instrumeanta i postupaka: - istovremenom primenom, - sukcesivnom primenom, ra"liite su!jekte i pojave tretiramo ra"liitim instrumentima. + naunim istra$ivanjima instrumenti u procesu sakupljanja podataka mo#u, u okviru !aterije, da imaju ra"liitu ulo#u: #vi &ori< eni in#tru'enti 'o/u ;iti #'atrani 4odjedna&o "na$ajni' u #a&u4ljanju 4odata&a o 4red'etu i#tra@ivanja. 8ada se svaki od njih podjednako ra"vija i "ahvata, sa#lasno karakteristikama tehnika i metoda kojima pripada, predmet istra$ivanja u celini, tj. tanije onih delova predmeta "a koje se mo#u prikupljati podaci tim instrumentom, jedan in#tru'ent je o#novni8 a o#tali #u do4un#&i ili 4o'o ni . + tom sluaju se ra"vija osnovni instrument tako da o!uhvata ceo predmet istra$ivanja, a dopunski odnosno pomo(ni su usmereni samo na one delove predmeta koje je teko istra$iti osnovnim instrumentom ili podaci koje mo$emo do!iti osnovnim instrumentom nisu si#urni,

26>

jedan ili vi<e in#tru'enata #u orijenti#ani na #a&u4ljanje 4odata&a o 4red'etu i#tra@ivanja8 a jedan in#tru'ent je &ontrolni8 u#'eren na 4roveru 4odat&a &oji #e do;ijaju dru/i' in#tru'enti'a8 &ao i na 4roveru 4o#tu4a&a. 8akav instrument je usmeren samo na nekoliko osetljivih taaka dru#ih instrumenata koje produ!ljeno tretira. /stra$iva se po pravilu opredeljuje "a jedna ili najvie dva instrumenta naje(e, "a o!ra"ac "a anali"u dokumenata u okviru kvalitativne tehnike i "a osnovu "a ra"#ovor. Indi1a0ori i in/0r-<en0i Jie puta je insistirano na uslovljenosti instrumenata predmetom i ciljevima istra$ivanja, osnovnim optenaunim i pose!nim metodama, prvenstveno, pojedinanim u okviru hipotetiko# sistema i, naroito, indikatorima. Indi&atori'a #e o#tvaruje ne4o#redna ve"a i"'e9u: na!rta nau$ne "a'i#li8 # jedne8 realno#ti &ao i"vor 4odata&a8 # dru/e8 i#tra@iva$&e a&tivno#ti8 # tre e8 i in#tru'enata "a 4ri&u4ljanje 4odata&a8 # $etvrte #trane. /ndikator i podatak se u literaturi i istra$ivakim projektima nedovoljno ra"likuju, a ponekad i poistove(uju. 8a ra"lika ipak postoji i veoma je "naajna. /ndikator je nu$no smisaon i odre*en kontekstom hipote"e. )odatak je neutralna i do!ija svoj smisao ?u istra$ivanjuA u relaciji sa indikatorom. /ndikator postoji i kada podataka o njemu nema, i kada su podaci nesi#urni ili nedovoljni, i o!rnuto. )odataka ima i kada indikatora "a jednu pojavu nema. 4er, podaci o nepostojanju, odsustvu i slino su podaci koje smo prikupili, ali indikatora o postojanju te pojave nema. /ma stavova da je indikator jedno# stava, jedne situacije itd. i odsustvo neke mani%estacije. 8o je tano. .li, kada imamo u vidu #rupe, "ajednice, or#ani"acije i sl., indikator je mani%estacija koja se odnosi na #rupu - kolektivitet i sl., a %ormira se ni"om smisaono pove"anih i or#ani"ovanih podataka. -vo je pose!no i"ra"ito u anali"i dokumenata i prilikom ispitivanja. +"mimo "a primer an#a$ovanost lanova or#ana u radu or#ana. 4edan od "naajnih i ne"ao!ila"!nih indikatora je redovno prisustvovanje sednicama or#ana. )odatak da je lan . prisustvovao prvoj sednici nije jo nikakav indikator. 8ek podaci o nje#ovom prisustvovanju prvoj, dru#oj, tre(oj i ostalim sednicama, me*uso!no pove"anim u celinu i osmiljeni, su indikator. +slovno, mo$e se prihvatii da je elementarni indikator, kada je predmet istra$ivanja pojedinac, jednak podatku. /" prakse proi"la"i da priroda predmeta istra$ivanja determinie mo#u(nosti kori(enja odre*enih i"vora, a i"vori mo#u(e podatke. - istim indikatorima je mo#u(e sakupljati ra"liite podatke i ra"liitim instrumentima. &to#a se i"radi instrumenata i pristupa pola"e(i neposredno od indikatora. Indi&atori #e 'i#aoni' 4o#tu4&o' 4retvaraju u 4itanje: i'a li =4o#toje li>8 &oli&o8 &a&vo8 "a<to. Neo47odno je #7vatiti da #e u ova $etiri 4itanja u&lju$uju i u"ro!i i 4o#ledi!e =i'a li: $inila!a8 #voj#tava8 ve"a8 odno#a8 a to "na$i i u"ro$no34o#ledi$ni7 odno#a> . -vako shva(ena navedena etiri pitanja uka"uju na po#renost shvatanja istra$ivanja kao iskljuivo merenja. 8akvo shvatanje iskljuivalo !i mo#u(nost istra$ivanja pojedinanih sluajeva, a kvalitativnu anali"u dokumenata uinilo !i nemo#u(om. &to#a tre!a prihvatiti stanovite da svako konstatovanje pristustva - odsustva, i pored najire# shvatanja merenja, nije merenje. )ostavljanje pitanja u ve"i sa indikatorima, tj. njihova trans%ormacija u pitanja nije opredeljenje "a ispitivanje. -no je samo prethodna nu$an radnja da !i se mo#lo

262

postaviti pitanje: kako to utvrditi= )rilikom postavljanja ovih pitanja javljaju se u#lavnom tri osnovne situacije: indi&ator je #lo@en, te "ahteva dalje ra"la#anje, to praktino "nai da u ve"i sa svakim nje#ovim iniocem tre!a ra"viti pitanja: ima li, kako, "ato, koliko, kako to utvrditi= indi&ator je jedno#tavan, te #a ne tre!a ra"la#ati, dovoljna su jednom postavljena pitanja, indi&ator je ele'entaran i ne#a'o#talan, te #a tre!a pove"ati s dru#im indikatorima i %ormirati celinu, "a koju (e !iti postavljena napred navedena pitanja. + prvom sluaju indikator u instrumentu nu$no "ahteva celoviti deo instrumenta - se#ment. a primer, u upitniku ili u osnovi "a ra"#ovor mo$e se javiti kao sistematski ni" ve"anih pitanja, iji se od#ovori nala"e u odnosu me*uso!ne uslovljenosti, a mo$e se javiti i kao centralno pitanje !aterije. + dru#om sluaju jedan indikator "ahteva jednostavnu celinu u instrumentu. a primer, jedna indikator u jednom anketnom upitniku ili u osnovi "a ra"#ovor predstavlja jedno pitanje. + tre(em sluaju jedna jednostavna celina instrumenta o!uhvata vie indikatora, a svaki od njih se javlja kao varijanta, paralelna i istovremeno mo#u(a, sa ostalima. a primer, u anketnom upitniku ili osnovi "a ra"#ovor, vie indikatora je o!uhva(eno jednim pitanjem, a svaki od njih se javlja kao modalitet mo#u(e# od#ovora. a pitanje: ima li, postoji li, od#ovor se pri!avlja neposrednim opa$anjem ili iska"om ?usmenim, pismenim ili posredovanjem neko# dru#o# "naka odnosno sim!ola - ili ak posredstvom #esta ili mimikeA. )rema tome, pitanje: Dima liD, "nai samo "ahtev da se o tome pri!avi od#ovaraju(i podatak instrumentom "a koji smo se opredelili. )itanje: DkolikoD, ako se postavlja, po pravilu se inte#rie sa pitanjem, Dima liD. o, tako postavljeno pitanje, pri klasi%ikaciji modaliteta iskljuuje princip Ddivi"ijeD, a podra"umeva princip DparticipacijeD. aime, DnemaD ne mo$e se ukljuiti u klasi%ikaciju veliina DimaD. -vo pitanje se mo$e odnositi na ra"liite stvari, ali prvenstveno na jedinice prostora, supstanicje ?inioce strukture i sastavaA, inioce %unkcije ?delatnosti, aktivnostiA, ve"a i odnosa. )o prvilu, pitanja #lase: Dkoliko prostoraD ?jedinica prostoraA o!uhvata, Dkoliko vremenaD traje, Dkoliko inilacaD sastava - strukture ih sainjava ?su!jekata, materije, iska"a, itd.A Dkoliko ve"a odnosaD, odnosno inilaca ve"a - odnosa. &adr$ina pitanja, osim ovo#a mo$e da podra"umvea i Dkoliko jakoD, Dkoliko estoD, Dkoliko mno#oD, a to dalje podra"umeva i Dpo kom redosleduD. Hinioci pitanja, ovde dati, mo#u se kom!inovati unutar jedno# pitanja i jedno# instrumenta. + svakom sluaju, ovo pitanje "ahteva merenje i u#ra*ivanje mernih jedinica - odnosno od#ovaraju(ih mera u instrument sakupljanja podataka. aje(e, to su odre*ene skale koje mo#u !iti u celini date u okviru pitanja, ali se mo#u i podra"umevati, kako !i se mo#le koristiti prilikom anali"e podataka. )itanje: DkakoD, mo$e da ima dva osnovna smisla. )rvi, identi%ikacioni smisao ?konstatovanje prosto# - slo$eno#, veliko# malo#, jako# - sla!o#, itd.A. 5ru#i, smisao vrednovanja ?do!ro - loe, korisno - tetno, prihvatljivo neprihvatljivoA. Janredno je "naajno ova dva smisla ra"likovati. )itanje orijentisano na prvi smisao ne mora se iska"ivati pose!no, ve( mo$e !iti inte#risano u prethodno DkolikoD, sto#a to se od#ovori na ovakvo pitanje Dmo#uD do!iti posredno, od#ovorima na pitanje DkolikoD. 'o$e se re(i da se tu radi o Do!jektivnom kvalitetuD. 5ru#i, vrednosni smisao "ahteva pose!an tretman, ipak se i
263

on mo$e kom!inovati sa prethodnim, mada je uputnije %ormirati skale unutar njih. Jrednosni smisao se prvenstveno usmerava na sakupljanje su!jektivnih podataka i koristi se u#lavnom u okvirima ispitivanja, anali"e dokumenata i eE 4o#t fa!to eksperimenta. o, mo#u(e je koristiti #a i u protokolu posmatranja, s tim to je tada nu$no preci"no de%inisati svako pojedinano "naenje i raunati sa "natnim neujednaenostima. /ma istra$ivaa koji opravdano, pored osnovnih navedenih pitanja, unose i dru#a kao to su #de, kada, kako itd. eposredno prikupljanje podataka o!avlja se neposrednjim uspostavljanjem ve"e - dodira i"me*u istra$ivaa i i"vora podataka o pojavi, "atim komunikacije odnosno istra$ivanja stanja u kojima se sutina istra$ivano# predmeta mani%estuje preko indikatora ili jednostavno prisustvovanja pojavi ?mani%estacija pojaveA od#ovaraju(e# evidentiranja podataka o pojavi i prenoenja podataka do mesta odre*enja, sa!irno# mesta podataka. + radu se koriste predvi*eni instrumenti i ine potre!ni postupci. .ktivnost istra$ivaa ima ra"liite o!like, "avisno od metode i tehnike istra$ivanja: ako je nain sakupljanja podataka ispitivanje, ima(emo ver!alno ?usmeno ili pismenoA optenje ?koje mo$e !iti propra(eno ra"liitim %i"ikim reakcijamaA, ako je nain sakupljanja podataka posmatranje, ima(emo uestv#ovanje ili prisustvovanje i opa$anje spoljanjih mani%estacija pojave, ako je nain sakupljanja podataka eksperiment, ima(emo aktiviranje eksperimentalno# inioca i stvaranje - i"a"ivanje eksperimentalne situacije. Eajedniko je svim pomenutim aktivnostima injenje odre*enih postupaka i kori(enje odre*enih instrumenata: u ispitivanju - osnove "a ra"#ovor ili anketno# upitnika, koji istovremeno slu$e i kao o!rasci "a evidentiranje podataka, u posmatranju - ra"liita tehnika poma#ala koja omo#u(uju pri!li$avanje predmeta posmatranja ili ona kojima se momenat i tok "!ivanja posmatrane pojave mo#u autentino "a!ele$iti, i, na taj nain, stvoriti mo#u(nost "a ponovno posmatranje pojave u vi*enoj situaciji ?na primer, ra"ne kamere, i sl.A i o!rasci "a !ele$enje podataka, kod eksperimenta to su ra"liita tehnika sredstva "a i"a"ivanje eksperimentalno# inioca i eksperimentalne situacije, kao i "a !ele$enje odre*enih podataka. 0ad istra$ivaa podra"umeva i &ontrolu 4ona<anja #aradni&a. )od kontrolom se podra"umevaju dva podsistema aktivnosti. )rvo, to je neposredan nad"or nad ispravno(u rada i ponaanja svih saradnika. 5ru#o, to je permanentna kontrola podataka, priticanja podataka i rada sa njima. + tom smislu, kontrola rada na terenu je or#ani"ovan i planski sistem. -na je viestruka. )rvo, to je kontrola koja se ostvaruje kro" odre*enu evidenciju, uputstva i rad sa instrumentarijem. 5ru#o, to je kontrola koju svakodnevno vodi odre*eni or#ani"ator rada jedne manje - osnovne - radne #rupe. 8re(e, to su specijali"ovani saradnici koji se javljaju na terenu i vre neposrednu proveru ponaanja i rada saradnika.

264

265

266

PETI DEO

NAUNO" PROJEKTOVANJE I FAZE ISTRA)IVANJA

*. OP(TI POSTUPAK U NAUNOM ISTRA)IVANJU

-pti postupak nauno# istra$ivanja u svim naukama je istovetan. -n proi"la"i i" sutinskih odred!i nauno# sa"nanja. Ea nauno sa"nanje !itne odred!e su slede(e: odre9eno#t 4red'eta #a"nanja &oja je dovoljna da #e ono ra"li&uje od #vi7 dru/i7 4red'eta #a"nanjaI nau$no #a"nanje je #a"nanje &oje #e #ti$e verifi&ovani' 4ro!edura'aI ono je #i#te'at#&o i #i#te'ati"ovanoI ono je 4rete@no u#'ereno i 4lan#&oI
267

nau$no #a"nanje je 4rovereno i 4odlo@no #talnoj 4roveri C 4ou"danije od dru/i7I ono je &riti$&o i ra"vojno8 i #ti$e #e nau$ni' i#tra@ivanji'a. )ostupak nauno# istra$ivanja pola"i od lo#ikih naela i principa, koji jednako va$e "a sve nauke, i vri se po utvr*enim %a"ama ?radnjamaA koje su "ajednike "a sve nauke. aime, nauno istra$ivanje je slo$en or#ani"ovan, sistematski, svrsishodan proces sticanja nauno# sa"nanja o stro#o de%inisanom predmetu istra$ivanja veri%ikovanom va$e(om naunom procedurom, odnosno od#ovornom primenom naunih metoda. )rema tome, istra$ivanje je slo$ena celina @ sistem misano-%i"ikih, stvaralakih, rutinskih i operativno-tehnikih, intelektualnih i manuelnih procesa i radnji. -no je istovremeno istinski najoptiji nain istinito# nauno# sa"navanja drutvene prakse i svih o!lika realnosti i sama drutvena realnost i praksa. Je( je ka"ano da su nauna istra$ivanja ona koja se: i"vode u o&viru 4re4o"natljive 4aradi/'eI odno#e #e na 4red'et odno#no defini#ane 4red'ete defini#ani7 nau&a ili nau$ni7 di#!i4lina8 i 4ri'enjuju od/ovaraju e 'etode nau$no/ i#tra@ivanja. 2itna svojstva nauno# istra$ivanja su slede(a: (va&o i#tra@ivanje je nu@no #a"navanje novo/ o 4red'etu i 'etodu nau&a $a& i &ada #e 4onovo utvr9uje #taro #a"nanje C ti'e #e #a"naje o valjano#ti 4o#toje e/ #a"nanjaI (i#te'ati$no je i #a'o je fun&!ionalan #vr#i#7odan #i#te'I Ono je or/ani"ovan 4ro!e#8 ja#no 4red'etno i !iljno u#'erenI I#tra@ivanje je #lo@ena i unutar #e;e #tru&tuirana #'i#lena8 &on"i#tentna delatno#t intele&tualni7 i fi"i$&i7 $inila!aI Ono je fun&!ionalan #i#te' ve"a i odno#a nau$no3i#tra@iva$&e delatno#ti i dru<tvene realno#ti i 4ra&#e. + metodolokoj literaturi susre(u se ra"li(ite klasi%ikacije naunih istra$ivanja, a naje(a su po kriterijumu: o4<to#tiI #voj#tava 4red'etaI 'a#ovno#ti 4ojavaI vre'ena o;u7vata jedne 4ojave 4ri4adno#ti nau!i8 odno#no nau$ni' di#!i4lina'aI a&tuelno#ti 4red'etaI odno#u #u;je&ta i o;je&ta 4re'a 4red'etu i#tra@ivanjaI !iljeva i #vr7e i#tra@ivanjaI fun&!ija i#tra@ivanja u ra"voju nau&e ili ulo/a nau$no/ i#tra@ivanja u nau!iI #lo@eno#ti i#tra@ivanja8 i trajanja i#tra@ivanja. >. )o kriterijumu o4<to#ti ra"likujemo: opta @ o!uhvataju celinu pojave, procesa, odnosa i celinu prostora i vremena u kojima se odi#ravaju, pose!na - "ahvataju samo jedan se#ment pojava, procesa i odnosa i samo na jednom se#mentu prostora i vremenu,
269

 nivoa:

pojedinana @ o!uhvataju samo jednu komponentu pojave, procesa, odnosa u stvro#o odre*enoj jedinici vremena i prostora. &lo$enija klasi%ikacija istra$ivanja po optosti o!uhvata slede(ih sedam

svetsko#, ukupno#, ljudsko# drutva, re#ionalno# ljudsko# drutva, pose!nih ljudskih drutava, irih jedinica pose!nih ljudskih drutava, osnovnih jedinica, osnovnih #rupa, i nivo individualno# @ pojedinca. )o optosti "avre*uje pa$nju i slede(a klasi%ikacija: opta totalna, opta #lo!alna, opta #eneralna, pose!na potpuna, pose!na nepotpuna, pose!na parcijalna-delimina, i individualna-pojedinana. 2. )o kriterijumu #voj#tava 4red'eta ra"likujemo: empirijska istra$ivanja @ ona koja se !ave sa"navanjem drutvene stvarnosti na osnovu iskustvenih, ulnih podataka, teorijska @ "asnivaju se na miljenju o ve( postoje(im naunim sa"nanjima iska"anim na neki nain @ u nekom o!liku. 'e*utim, poto nema isto empirijskih i isto teorijskih istra$ivanja ?"!o# pove"anosti i me*u"avisnosti teorije i prakseA opravdano je %ormirati slede(u klasi%ikaciju: 4rete@no teorij#&a =teorij#&o3e'4irij#&a>I 4rete@no e'4irij#&a = e'4irij#&o3teorij#&a>I &o'4le&#na 3 ujedna$eno u$e< e teorij#&o/ i e'4irij#&o/. 3. )o kriterijumu masovnosti pojava, procesa, odnosa ra"likujemo: istra$ivanja iji su predmet masovne pojave, procesi, odnosi, i masovna istra$ivanja. 4. )o kriterijumu vre'ena o;u7vata jedne pojave ?jedno# procesa, jedno# odnosaA ra"likujemo: lon#itudinalna @ o!uhvataju vie vremenskih intervala jedne pojave, procesa, odnosa, transver"alna @ !ave se presekom pojava ?procesa, odnosaA u jednom vremenskom odseku, i panel istra$ivanja koja se !ave ili slojevima ili istim pitanjima u ra"nim vremenskim intervalima isto# predmeta istra$ivanja na istim ili slinim u"orcima. 5. )o kriterijumu 4ri4adno#ti nau!i8 odno#no nau$ni' di#!i4lina'a mo#u se ra"likovati: multidisciplinarna @ predmet istra$ivanja spada u vie disciplina koje pripadaju dvema ili ve(em !roju nauka,

26:

interdisciplinarna @ predmet istra$ivanja spada u vie disciplina jedne nauke, intradisciplinarna - predmet istra$ivanja pripada jednoj disciplini jedne nauke. 6. )o a&tuelno#ti 4red'eta istra$ivanja delimo na: rekonstruktivna @ predmet istra$ivanja ine proli do#a*aji, aktuelna @ predmet istra$ivanja je savremena pojava ?proces, odnosA koja je deo savremeno# teku(e# $ivota, projektivna @ predmet istra$ivanja su dalja ili !li$a !udu(nost. 0e je o pro#nostikim istra$ivanjima, i kom!inovana @ iji je predmet istra$ivanja istovremeno prolost, sadanjost i !udu(nost. 7. )o odno#u #u;je&ta i o;je&ta 4re'a 4red'etu i#tra@ivanja ista delimo na: entrospektivna @ jasno se ra"likuje o!jekt @ predmet istra$ivanja i su!jekt @ istra$iva koji istra$uje odre*eni predmet istra$ivanja, i introspektivna @ su!jekt i o!jekt istra$ivanja su inte#risani, tj. su!jekt istra$ivanja je istovremeno i sopstveni predmet istra$ivanja jer istra$uje samo# se!e. 9. (vr7a i !iljevi i#tra@ivanja su veoma va$ani kriterijumi posredstvom kojih se i"ra$ava "ahtev "a odre*enim naunim nivoom sa"nanja koja (e !iti steena istra$ivanjem i oekivanje odre*ene upotre!ljivosti. 9.>. )o #vr#i, istra$ivanja delimo na: heuristika @ usmerena na sticanje potpuno novih sa"nanja o dotad nepo"natim dimen"ijama, %ormama, strukturama, svojstvima i odnosima predmeta istra$ivanja, i veri%ikatorna @ usmerena na proveru postoje(e# nauno# sa"nanja, 9.2. )o nau$ni' !iljevi'a, istra$ivanja delimo na: orijentaciona @ i"#ra*ivanje naunih osnova "a i"radu projekta istra$ivanja koji ima prete$no heuristike karakteristike, a o ijem predmetu nema dovoljno sa"nanja u teorijskom naunom %ondu i u re"ultatima do tada i"vedenih srodnih istra$ivanja. Eadatak ovih istra$ivanja je da svojim re"ultatima orijentiu, usmere istra$ivanja kako u postavljanju projekta tako i u reali"aciji istra$ivanja, deskriptiva @ da opiu jedan proces, pojavu, odnos, klasi%ikatorska @ da i"vre klasi%ikaciju ili tipolo#i"aciju predmeta istra$ivanja, da utvrde !itna o!ele$ja predmeta istra$ivanja i na osnovu njih nje#ovo mesto u odre*enom poretku. 8ipolo#i"acija podra"umeva utvr*ivanje odlika repre"entativnih tipova odre*enih pojava, procesa, odnosa, odnosno njihovih delova, svojstava i td., kao i utvr*ivanje odre*enih standarda i kriterijuma pojava, procesa i odnosa, a, isto tako, podra"umevaju i poetne o!like merenja, inovatorsko-heuristika @ usmerena na otkrivanje nepo"natih, neotkrivenih inilaca, svojstava i odnosa predmeta istra$ivanja ili momenata i etapa nje#ovih promena i o!lika ispoljavanja, eksplikativna @ nauno o!janjenje pojave ?procesa, odnosaA: u"ronoposledini odnosi, pravilnosti, "akoni i td.,i pro#nostika @ nauno predvi*anje kretanja i ra"voja pojava, procesa i odnosa u !li$oj ili daljoj !udu(nosti.

277

:. )o fun&!iji i#tra@ivanja u ra"voju nau&e ili ulo"i nau$no/ i#tra@ivanja u nau!i, ra"likujemo: %undamentalna istra$ivanja @ su usmerena na osnovna, !itna nauna sa"nanja koja se tiu ra"voja nauke i, u prvom redu naune teorije, primenjena istra$ivanja @ nastoje da nauna sa"nanja naune teorije odnosno o!jedinjeno i sistemati"ovano sa"nanje %undamentalnih istra$ivanja o!rade tako da utvrde mo#u(nosti njihove praktine primene, ra"vojna istra$ivanja @ dalje ra"vijaju i usavravaju praktina reenja primenjenih istra$ivanja, i akciona istra$ivanja @ reavanje konkretno# aktuelno# pro!lema na osnovu i"#ra*enih naunih sa"nanja. >7. )o &riteriju'u #lo@eno#ti istra$ivanja ra"likujemo: >. po o!uhvatu materije: aA #eneralna, i !A detaljistika, 2. po !roju metoda primenjenih u sakupljanju podataka: aA polimetodska, i !A monometodska, 3. po slo$enosti projekta sitra$ivanja na: aA jednostavna @ sa samo jednim jedinstvenim projektom, !A sa jednim slo$enim projektom i vie potprojekata, cA sa #eneralnim projektom u okviru ko#a postoji vie pose!nih projekata i, u okviru njih, potprojekata, 4. komparativna istra$ivanja @ valja identi%ikovati predmete, kriterijume i postupke pore*enja, i 5. panel istra$ivanja @ o!uhvataju vie slojeva i mo#u vie puta da se ponove u ra"nim vremenima, na istom ili istovetnom u"orku istra$ivanja isto# predmeta i primenom istih metoda. >>. )o kriterijumu trajanja istra$ivanja na: !lic istra$ivanja, kratkorona @ traju do tri meseca, srednjorona @ traju od est meseci do #odinu dana, du#orona @ traju du$e od jedne #odine, i permanenta @ viestruko ponovljena istra$ivanja isto# predmeta ?naje(e #lo!alno#A pa su po tome veoma slina panel odnosno lon#itudinalnim istra$ivanjima. 'etodolo"i smatraju da postoji vie %a"a nauno# istra$ivanja. -ko !roja tih %a"a nema sa#lasnosti. 5osta je rasprostranjeno miljenje da postupak nauno# istra$ivanja ima slede(e %a"e: odre9ivanje 4red'eta i#tra@ivanjaI 4o#tavljanje 7i4ote"aI 4ri&u4ljanje 4odata&a i nji7ova o;radaI nau$ni o4i# 4ojave =4ro!e#a8 odno#a> &oja #e i#tra@uje8 i nau$no o;ja<njenje.

27>

auno istra$ivanje "apoinje odre9ivanje' 4red'eta i#tra@ivanja. a osnovu anali"e postoje(e# nauno# "nanja, istra$iva u njemu otkriva neke pra"nine i nereene pro!leme, koje %ormulie kao predmet svo# istra$ivanja. akon %ormulacije predmeta istra$ivanja, sledi nje#ovo teorijsko i radno ?operacionalnoA de%inisanje. 8eorijsko de%inisanje je lo#ika operacija kojom se pomo(u apstraktnih pojmova odre*uje sutina pojave koja se istra$uje. -peracionalno de%inisanje je u %unkciji konkreti"acije teorijsko# odre*enja pojave. -no se sastoji u odre*ivanju indikatora ?poka"ateljaA koji se mo#u iskustveno ispitivati i proveravati i koji predstavljaju spoljanje mani%estacije teorijsko#, apstraktno# koncepta pojava 5ru#a %a"a u postupku nauno# sa"nanja je 4o#tavljanje 7i4ote"a, pretpostavki na kojima istra$ivanje poiva. a !a"i prethodnih teorijskih sa"nanja ili novootkrivenih empirijskih injenica, %ormuliu se hipote"e, misaone pretpostavke o odnosima me*u pojavama ili me*u iniocima jedne pojave koja je predmet istra$ivanja. 5a !i hipote"e !ile teorijski i nauno "asnovane one ne mo#u !iti ni u$e ni ire od predmeta istra$ivanja, ve( moraju !iti primerene i simetrine operacionalnom odre*enju predmeta istra$ivanja. Kipote"e u svakom naunom istra$ivanju, pa i sociolokom, predstavljaju smeu istine, verovatno(e ili neistine. )ri ispitivanju i odre*ivanju vrednosti pojedinih hipote"a, prednost tre!a da imaju one koje: &oje du;lje i 4ot4unije o;ja<njavaju 4ojave <to ranije ni#u ;ile o;ja<njeneI na o#novu &oji7 #e 'o@e 4redvideti i"ve#no do/a9anjeI &oje #e 4ot4unije 'o/u 4roveriti &ro" 4ra&#uI &oje #u 4lodnije8 odno#no 'o/u o;ja#niti ve i ;roj 4oj'ova i feno'enaI &oje #u lo/i$&i &o7erentnijeI &oje u 4rilo/ #voje o#novano#ti i'aju ve i ;roj ar/u'enata8 i "a &oje #tati#ti$&a i#tra@ivanja 4o&a"uju da #u verovatne. Pri&u4ljanje 4odata&a i nji7ova o;rada, o emu je ve( !ilo re(i, o!uhvata sve one radnje i postupke kojima se pri!avljaju i na od#ovaraju(i nain sre*uju i klasi%ikuju iskustvene injenice i podaci na osnovu kojih se mo$e ispitati da li su i u kojoj meri pola"ne hipote"e, odnosno pretpostavke opravdane. 8o "nai da svako prikupljanje podataka, da !i imalo naunu vrednost, mora, pre sve#a, da: !ude u to tenjoj ve"i sa hipotetikom osnovicom istra$ivanja. 4er, ako se odvoji od nje, ono se neminovno pretvara u puki i !espredmetni empiri"am, prikupljanje #ra*e tre!a da !ude i sistematino: tre!a da sadr$i o!avetenja o svemu to se smatra relevantnim "a o!janjenje pojave koja se istra$uje, i svi iskustveni nauni podaci koji se prikupljaju u toku istra$ivanja moraju !iti i o!jektivni, odnosno mora postojati mo#u(nost da ih provere ne"avisni i "a to kompetentni pojedinci. + svakom istra$ivanju nakon prikupljanja i sre*ivanja #ra*e sledi o4i# 4ojava ?procesa, odnosaA. Oilj nauno# opisa je stvaranje to tanije slike pojave koja se istra$uje pomo(u od#ovaraju(e# nauno# je"ika. auni opis pojave je utoliko vredniji ukoliko je o!jektivniji, detaljniji i svestraniji. 'e*utim, valja imati u vidu da je u mladim i nera"vijenim naukama ve(ina istra$ivanja se u#lavnom "avrava opisom pojave. -vo je pose!no karakteristino "a onu nauku u kojoj ne postoji jedna celovita i nauno pou"dana teorija koja !i slu$ila kao osnova "a uoptavanje
272

empirijskih injenica i nauno o!janjenje pojava. E!o# to#a je prete$ni deo !avljenja takvom naukom neka vrsta sa!iranja injenica, tj. statistikih podataka, opisa pojedinih sluajeva i sl. !e" kontrole koja !i se !avila proveravanjem injenica. 8o se ne da i"!e(i. 8akav postupak si#urno prikuplja #ra*u sa kojom teoretiar mo$e da #radi, ali u isti mah tre!a pri"nati: dok su hipote"e !e" osnove i !e" proveravanja, "!irka injenica je slepa. Nau$no o;ja<njenje je najva$nija, ali i najte$a %a"a u celom procesu nauno# istra$ivanja. &vako nauno o!janjenje ja uvek slo$en, delikatan i stvaralaki in, koji o!jedinjava mnotvo misaonih i lo#ikih radnji kojima se otkrivaju novi, do tada nepo"nati odnosi i ve"e me*u pojavama koje se istra$uju. Plavne misaone i lo#ike radnje koje prate svako nauno o!janjenje su: anali"a @ njom se vri ralanjavanje pojave koja se istra$uje na njene sastavne delove, kako !i se oni du!lje i svestranije prouili, sinte"a - o!e"!e*uje stvaralako pove"ivanje i o!jedinjavanje sa"nanja o pojavi kao celini, apstrakcija, kao speci%ian misaonolo#iki postupak, omo#u(ava i o!e"!e*uje i"dvajanje !itnih od ne!itnih oso!ina pojave koja se istra$uje i time uoavanja njene sutine,i #enerali"acija - uoptavanjem te opte oso!ine, svojstva pojedinih pojava do kojih se dolo apstrakcijom prenose se na celu vrstu pojava. auno o!janjenje, "avisno od ciljeva koji se pred nje#a postavljaju, mo$e !iti: #tru&turalno - &adr$aj strukturalnih o!janjenja sastoji se u tome da se pojava koja se istra$uje smesti u iri sistem, strukturu, i da se pomo(u te strukture o!jasni njena priroda, fun&!ionalno - &misao %unkcionalno# o!janjenja pojave sastoji se u utvr*ivanju njene %unkcije, odnosno ulo#e koju vri u odnosu na sistem, u smislu da li doprinosi nje#ovom jaanju, sla!ljenju ili je pak neutralna u odnosu na sistem, u"ro$no - +"rono o!janjenje usmereno je na otkrivanje u"rono posledinih ve"a i odnosa me*u pojavama ili iniocima pojave koja se ispituje, dijale&ti$&o - 5ijalektiko o!janjenje je najvii i najpotpuniji tip nauno# o!janjenja. -no te$i da pojavu o!jasni u totalitetu i kao takvo o!jedinjava strukturalno, %unkcionalno i u"rono o!janjenje. 5ijalektiki o!jasniti pojavu "nai otkriti njenu unutranju strukturu, njene %unkcije, kao i u"roke njeno# nastanka i menjanja.

$. FAZE NAUNO" PROJEKTOVANJA I ISTRA)IVANJA

273

+ metodolokoj lektiri rasprostranjeno je stanovite o &on!e4tuali"a!iji istra$ivanja kao o optoj "amisli, optem planu predstoje(e# istra$ivanja. . u okviru konceptuali"acije smetene su sve %a"e istra$ivanja - od i"!ora teme do rekonceptuali"acije. )rema tome, i projekat istra$ivanja i rad na njemu su deo konceptuali"acije @ rekonceptuali"acije. ain i"rade projekta nauno# istra$ivanja i nje#ova ulo#a u istra$ivanju, kao i nje#ove dru#e karakteristike, "ahtevaju o!janjenje odnosa konceptuali"acije @ rekonceptuali"acije i projekta istra$ivanja. Gonceptuali"acijom se o"naava i"rada, i"#radnja, ra"vijanje najoptije naune "amisli o pretpostavljenom, predstoje(em istra$ivanju. -va i ovakva najoptija "amisao otpoinje optom idejom o opa$enom odnosu, o "apa$enom pro!lemu naune ili praktine prirode, odnosno o naXunoteorijskom ili empirijskom pro!lemu. a osnovu %ormulisane ideje imamo preliminarno de%inisanje istra$ivako# pro!lema koje nas upu(uje na !li$e i potpunije in%ormisanje o njemu. )ostoje(e nauno i empirijsko sa"nanje do koje# smo doli uka"uje nam na mo#u(nosti istra$ivanja de%inisano# pro!lema. Enai, %ormira se koncepcija istra$ivanja koja se i"ra$ava u najoptijim crtama. 'e*utim, valjano nauno istra$ivanje, po pravilu, ne mo$e se i"vesti na osnovu optih odreda!a koncepcije, ve( "ahteva du!lju i detaljniju naunu o!radu. 8akva o!rada se reali"uje kro" slede(e %a"e nauno# projektovanja i istra$ivanja:

274

I I!EJA# idejno i 0eorij/1o .a/nivanje @roje10a i i/0raDivanja.

- 0e"ultat: odre*enje pro!lema istra$ivanja, tj. preliminarno de%inisanje istra$ivako# pro!lema idejna skica iBili idejni projekat

=4rila/o9avaju i #e 4ro'ena'a8 ra"voju i 'oderni"a!iji i #a'e #e 'enju>8 vrlo &on&retne8 nedete3 r'ini#ane =nji7ovo 4ona<anje #e 'o@e 4redvideti #a'o #a i"ve#no' verovatno o'. Otuda valja u&a"ati na odno# i"'e9u teorij#&o/ i e'4irij#&o/. 3. Definicija pojmova o problemu i predmetu istraivanja kojima se ostvaruje prelaz od intuitivnog ka stvarno saznajnom, intelektualnom miljenju koje odlikuje strukturalnost opteg i objektivnog, intersubjektivnost i komunikabilnost.

.. Teorij#&i i"vori i in#4ira!ije i#tra@ivanja i i#tra@iva$&o/ 4roje&ta =inventari#nje dru<tveni7 teorija: teorija #i#te'a8 teorija 4ro'ena8 ra"voja i 'oderni"a!ije8 teorija infor'a!ija8S> i uvo9enje i#ti7 u i#tra@iva$&i 4roje&at.

*. E'4irij#&i =@ivotni> i"vori i "a#nivanje i#tra@ivanja i i#tra@iva$&o/ 4roje&ta na @ivotni' in#4ira!ija'a 3 na #avre'eni' i#&u#tvi'a or/ani"a!ija #veta @ivota i #veta rada. Pri to'e valja 4ola"iti od to/a da #u or/ani"a!ije #veta @ivota i #veta rada: &on&retne =njene ve"e # o&ru@enje' #e u#4o#tavljaju 4re&o &o&retni7 eele'enata8 <to "na$i da #e ele'enti ti7 ve"a ne 'o/u 4roi"voljno 'enjati. I";or ve"a #e uve& &re e unutar o/rani$eni7 'o/u no#ti>8 dina'i$ne
275

II Pred0e/0iranje idejno> @roje10a.

-0e"ultat: rekonceptuali"acija.

*. E'4irij#&o 4redte#tiranje idejno/ 4roje&ta 3 4ret7odna 4rovera analiti$&e vredno#ti do&u'enta!ije i dru/i7 i"vora #4o"naje i infor'i#anja =re&on#tru&!ija i 4ret7odna anali"a @ivotni7 i#&u#tava or/ani"a!ija #veta @ivota i #veta rada>.

.. Teorij#&o 4redte#tiranje idejno/ 4roje&ta8 teorij#&e defini!ije8 teorij#&i li'iti #a"nanja. Provera teorij#&e o4re'ljeno#ti i teorij#&e "a#novano#ti 4roje&ta i i#tra@ivanja.

III I.vor i for<-la?ija @red<e0a i/0raDivanja.

276

- 0e"ultat: tekst de%inicije ire# i u$e# predmeta istra$ivanja ?<8. istra$ivatiA.

*. E'4irij#&a "a#novano#t 4re3d'eta i#tra@ivanja 3 inventari#anje i tran#fo3 r'a!ija teorij#&i7 #u/e#tija na nivo 4ra&#e =na nivo 4red'eta i#tra@i3 vanja> C na 4ojave8 4ro!e#e i odno#e u or/ani"a!ija'a i or/ani"a!ija #veta @ivota i #veta rada. Inventari#anje i #a#tavljanje li#te #vi7 4ojava8 4ro!e#a8 odno#a &oji ula"e u #adr@aj =4red'et> i#tra@ivanja.

.. Teorij#&a "a#novano#t 4red'eta =#adr@aja> i#tra@ivanja. Teorij#&a lo&a!ija #adr@aja =4red'eta> i#tra@i3 vanja. I";or i defini#anje teorij#&i7 i#tra@iva$&i7 4olja i deoni!a. Pire teorij#&e e&#&ur"ije i i"leti i teorij#&o di#!i4linovanje 4red'eta i#tra@ivanja. Tran#for'a!ije #vi7 ili /lavni7 teorij#&i7 #u/e#tija na nivo 4red'eta i#tra@ivanja 3 na u@e o;je&te i#tra@i3 vanja.

277

IV

8ilj i/0raDivanja.

- 0e"ultat: tekst de%inicije nauno# i operacionalno# cilja istra$ivanja ?E.<8- se istra$uje=A.

*. O4era!ionalni !ilj nau$no/ i#tra@ivanja 3 tran#for'a!ija nau$no defini#ano/ !ilja i#tra@ivanja na nivo 4ra&#e i u4otre;e naru$io!a i#tra3 @ivanja8 #4o"naja i edu&ativna di'en"ija o4era!ionalno/ !ilja i#tra@i3 vanja =or/ani"ovanje #e'inara "a &ori#ni&e re"ultata i#tra@ivanja8 i"rada 4o#e;ni7 #e4arata "a 4otre;e 4ra&#e u &o'e e #e &on&reti"ovati re"ultati nau$no/ i#tra@ivanja "a 4otre;e 4ra&#e C or/ani"a!ione 4ra&#e>.

.. Nau$na "a#novano#t nau$no/ !ilja i#tra@ivanja 3 i"vo9enje nau$no/ !ilja i#tra@ivanja i" teorij#&i7 #u/e#tija i infor'a!ija. Tran#for'a!ija teo3 rij#&i7 #u/e#tija na defini#anje nau$no/ !ilja i#tra@ivanja i 4o#ta3 vljanje 4itanja: &a&o u i#tra@ivanju ot&riti tenden!ije i "a&onito#ti i"'e9u 4ojava8 4ro!e#a8 odno#a &oje #u 4red'et i#tra@ivanja8 &oje #u tenden!ije i "a&onito#ti ve ot&riveneK

279

V Me0od i/0raDivanja BKAKO i/0raDiva0iEC.

- 0e"ultat: tekst de%inicije metoda istra$ivanja i i"!or, najava i opis svih oda!ranih metoda, istra$ivakih tehnika i instrumenata istra$ivanja.

*. O4era!ionali"a!ija i detaljni o4i# u4otre;e 'etoda. Tran#for'a!ija oda;rani7 'etoda na nivo i#tra@iva$&i7 te7ni&a i in#tru'enata. I"rada li#te 'etoda8 te7ni&a i in#tru'enata 3 o4<ti8 4o#e;ni =#4e!ifi$ni> i 4ojedina$ni 'etodolo<&i 4ri#tu4.

.. Teorij#&a "a#novano#t 'etoda =nau$ni7 'etoda> i#tra@ivanja u "avi#no#ti od 4red'eta8 !ilja i &ara3 &tera i#tra@ivnja. Teorij#&o 4redte3 #tiranje u4otre;ljivo#ti oda;rani7 'e3 toda nau$no/ i#tra@ivanja8 anali"a 4re3t7odni7 i#&u#tava i #4o"naja. Ra#4rava o o/rani$eno#ti #4o"naje 4rodorno#ti oda;rani7 'etoda u donje8 u du;in#&e8 u 'anje vidljive #lojeve i #4ratove8 e&ono'#&e8 4oliti$&e8 &ulturne i u&u4ne dru<tvene #tvarno#ti.

27:

VI

"eneralna 3i@o0e.a.

- 0e"ultat: tekst #eneralne hipote"e koja (e inte#risati predmet, cilj i metod istra$ivanja i najaviti strukturu varija!li.

*. O4era!ionali"a!ija /eneralne 7i4ote"e na "avi#ne8 interveniraju e i ne"avi#nu varija;lu i i"rada te&#ta #rt&ture varija;li =&on!e4tuali"a!ije i#tra@ivanja>. Dru/i' re$i'a8 o4era!ionali"a!ija o4<te 7i4ote"e 4o'o u i 4re&o 4o#e;ni7 i 4ojedina$ni7 7i4ote"a.

.. Generalna 7i4ote"a &ao #inte"a teorij#&e "a#novano#ti 4roje&ta i i#tra@ivanja8 &ao teorij#&a nad'o teorije nad e'4irijo'8 &ao inte/ra!ija defini#ano/ i u#vojeno/ 4red'eta =#adr@aja>8 !ilja i 'etoda i#tra@ivanja8 &ao teorij#&i orijentir u i#tra@ivanju.

297

VII !efini/anje /i/0e<a 3i@o0e.a i.vedeni3 i. 0e1/0a i /adrDaja >eneralne 3i@o0e.e.

-0e"ultat: tekst liste svih hipote"a operacionali"ovanim na nivo varija!li: opte, pose!nih i pojedinanih, ili ne"avisne, interveniraju(e i "avisne.

*. Defini#anje li#te 7i4ote"a i najava li#te varija;li &oje #e 'o/u &a#nije tran#for'i#ati na nivo indi&atora.

.. Uvo9enje teorij#&i7 4od#i3 #te'a8 u@i7 teorij#&i7 o;la#ti u li#tu 7i4ote"e &oje #u "a#novane na /eneralno' teorij#&o' &on!e4tu8 ali &oji o$e&uje i #voju teorij#&u &on&reti"a!iju i u@u #4e!ijali"a!iju 3 teorij#&o 4redte#tiranje u@i7 i#tra3 @iva$&i7 o;la#ti i tran#for'a!ija na nivo i#tra@iva$&i7 i o4era!ionali3 "ovani7 7i4ote"a.

29>

VIII I.rada li/0e indi1a0ora .a ne.avi/n-# in0ereniraj- i .avi/n- varijaAl-.

-0e"ultat: tekst liste svih indikatora ?nekoliko stotina indikatoraA.

*. I"rada li#te indi&atora "a #ve ele'ente 7i4ote"e ="a ne"avi#nu8 "avi#nu i interveniraju u 3 naj'anje 63 .+ indi&atora "a #va&u varija;lu>.

.. Teorij#&o i#4itivanje 'o/u i7 indi&atora &ao &on&retni7 dru<tveni7 4ojava 4o'o u &oji7 je 'o/u e #ni'iti one 4ojave &oje #u navedene u 4red'etu i#tra@ivanja.

292

IF Tran/for<a?ija indi1a0o5 ra na i/0raDiva=1e @o/0-@1e# 0e3ni1e i in/0r-<en0e.

0e"ultat: tekst istra$ivakih postupaka, tehnika i instru-menata.

*. )a #va&i indi&ator 4onuditi li#tu i#tra@iva$&i7 4o#tu4a&a8 in#tru'enata i te7ni&a #a 'ini'alni' o4i#o' ili #a 4uno' o4era!ionali"a!ijo'.

.. Pret7odna teorij#&a &ontrola oda;rani7 i#tra@iva$&i7 'etoda8 te7ni&a i in#tru'enata. Teorij#&i te#tovi8 na 4ri'er8 da li #e i &a&o #e 'o/u i#tra@ivati vredno#ti8 'oral8 #adr@aji &ulturno/ o;ra#!a 4o'o u: u4itni&a8 interjua8 anali"e #adr@aja8 ne4o#redno/ 4o#'atranja i #li$no.

293

F I.rada i/0raDiva=1i3 in5 /0r-<ena0a.

- 0e"ultat: tekst svih instrumenata.

*. Predte#tiranje #vi7 /ore navedni7 in#tru'enata od ;roja . do -. 3 2ore&!ija i#tra@iva$&i7 in#tru'enata 4od uti!aje' 4redte#tiranja =&ona$na varijanta in#tru'enata>.

.... Metod 4o#'atranja: 3ne4o#redno/8 34o#redno/. ..*. Metod anali"e #adr@aja. ..1. Metod #tudije #lu$aja. ..5. Mono/raf#&i 'etod ..6. Intervju. ..0. U4itni&. ..,. E&#4eri'ent. ..:. (tati#ti$&i 'etod. ..-. O#tali 'etodi8 4o#tu4!i i in#tru'enti.

294

FI !efini/anje @ro/0ora i/0raDivanja.

- 0e"ultat: tekst de%inicije i opisa prostora.

*. E'4irij#&e na"na&e #va&e 4ro#torne jedini!e C lo&alne8 re/ionalne8 4roi"vodne8 de'o/raf#&e8 vojne i dru/e.

.. Teorije o 4ro#toru i#tra@ivanja8 teorij#&a "a#novano#t i";ora i for'ula!ije 4ro#tora i#tra@ivanja: 3 dru<tveno/8 3 e&ono'#&o/8 3 /eo/raf#&o/8 3 ad'ini#trativno/8 3 4oliti$&o/8 3 &ulturno/8 3 fi"i$&o/8 3 vojno/8 3 S.

295

FII !efini?ija vre<ena i/0raDivanja.

- 0e"ultat: tekst de%inicije vremena istra$ivanja.

*. Defini#anje vre'ena i#tra@i3 vanja: &ada 4o$inje8 a &ada #e "avr<ava i#tra@ivanje8 dina'i&a i#tra@ivanja.

.. Defini!ije vre'ena u &o'e #u lo!irane 4ojave8 4ro!e#i8 odno#i &oje #u 4red'et i#tra@ivanja.

296

FIII !efini/anje -.or1a i/0raDivanja.

- 0e"ultat: tekst u"orka.

*. E'4irij#&a di'en"ija u"or$e3 nja8 odno# u"or&a 4re'a 'a#i8 vr#te u"ora&a i na$in i"rade i#ti7.

.. Teorije u"or&a8 teorij#&i do'e3 ti i #u/e#tije u"or$enja.

297

FIV I.Aor i defini/anje jedini?e anali.e.

- 0e"ultat: tekst i"!ora i opisa jedinice anali"e.

*. E'4irij#&e o#nove i";ora i defini#anja jedini!e anali"e =<ta je8 na 4ri'er8 jedini!a anali"e u4ravlja$&o/ 4o#lovno/ infor'a!iono/ #i#te'aK8 S>.

.. Teorij#&e o#nove "a i";or i nau$ni o4i# jedini!e anali"e ="a ra"li&u od jedini!e 4o#'atranja8 an&etiranja i #li$no>.

299

FV Nivo i/0raDivanja.

- 0e"ultat: tekst in%ormisanja i opisa svih nivoa istra$ivanja.

*. E'4irij#&i a#4e&ti i#tra@ivanja: a> individualni8 ;> /ru4ni8 !> in#titu!ionalni i#tra@ivanja.

nivoa

nivo

.. Teorij#&i o#novi defini#anja i i";ora nivoa i#tra@ivanja.

29:

FVI I.rada @lana -1r20anja 0aAela B@oda0a1aC.

- 0e"ultat: 8ekst plana ukrtanja.

*. (tru&tura varija;li =&on!e3 4tuali"a!ija #tudije i 4lan u&r<tanja 3 o4era!ionalna di'en"ija 4lana u&r<tanja.

.. Nau$ni !ilj i#tra@ivanja i i"vo9enje i" to/ !ilja 4lana u&r<tanja 3 teorij#&a di'an"ija 4lana u&r<tanja.

2:7

FVII Pred0e/0iranje in/0r-5 <ena0a @roje10a i/0raDi5 vanja.

- 0e"ultat: tekst plana pre-dtestiranja i i"vetaja o predte-stiranju.

*. Plan 4redte#tiranja =&oji je u o#novi identi$an 4lanu i#tra@ivanja #a'o #e i"vodi na o/rani$eno' lo&alitetu>. Predi#tra@ivanje &ao 'ini i#tra@ivanje. Pi#anje i#tra@iva$&o/ i"ve<taja. 2ore&!ija 4rvo;itno/ i#tra@iva$&o/ 4roje&ta. Ponuda &ona$ne varijante in#tru'enata i#tra@ivanja.

.. Teorij#&i o#novi te&#tova i 4redte#tiranja8 i";or vre'ena8 'e#ta i na$ina 4redte#tiranja in#tru'enata. Teorij#&a 4ro;a i#tra@iva$&o/ 4o#tu4&a.

2:>

Navedene teorije o4redeljuju an/a@ovanje: e&ono'i#ta8 #o!iolo/a8 4ravni&a8 4#i7olo/a8 &o'uni&olo/a8 #tati#ti$ara8 e&#4erata "a ora/ni"a!iju i u4ravljanje8 S

FVIII Plan 1adrova.

- 0e"ultat: 8ekst plana kadrova.

*. Plan &adrova o;i$no o;u7vata u@i i <iri ti' i#tra@iva$a8 #vi7 ili ne&i7 /ore navedeni7 4rofe#ija8 /lavno/ autora i ru&ovodio!a 4roje&ta8 4odu@u li#tu #tru$ni7 i te7ni$&i7 #aradni&a &ao <to #u te7ni$&i i #tru$ni #e&retar8 an&etari8 #tati#ti$ari8 e&#4erti "a &o'4juter#&u o;radu 4odata&a8 re!en"enti i dru/i vr7un#&i e&#4erti u ulo"i #avetni&a.

.. )avi#no#ti od to/a &a&vo je i#tra@ivanje ='ultidi#!i4linarno8 interdi#!i4linarno8 intradi#!i4linarno>8 odno#no "avi#no od to/a &oje #u #ve teorije uvedene u i#tra@iva$&i &on!e4t =filo#of#&e8 #o!iolo<&e8 e&ono'#&e8 4ravne8 4oliti&olo<&e8 i#torij#&e8 4#i7olo<&e8 de'o/raf#&e8 e&olo<&e8 or/ani"a!iolo<&e8 eti&e8 u4ravaljanja8 &o'uni&a!ija8 #i#te'a8 S> 4laniraju #e 4rofe#ionalni 4rofili i#tra@iva$a.
2:2

FIF Finan/ij/1i @lan.

*. Plan tro<&ova #vi7 fa"a reali"a!ije i#tra@ivanja8 dina'i&a u4lata i i#4lata. Na$ini &ontrole finan#ij#&i7 tro<&ova. %inan#ij#&a revi"ija.

.. (adr@aj i for'e i"rade finan#ij#&o/ 4lana 4re'a &riteriji'a i#tra@iva$&e &u e =or/ani"a!ije8 in#tituta>8 &ao i 4re'a &riteriji'a finan#ijera.

2:3

FF Kore1?ija na-=no5 i/0raDiva=1o> @roje10a# odno/no i/0raDivanja.

- 0e"ultat: 8ekst kori#ovano# projekta.

*. 2ore&!ija #vi7 i#tra@iva$&i7 in#tru'enata i 4lana teren#&o/ i#tra@ivanja.

.. Teorij#&a &ore&!ija i"vr<ena 4od uti!aje': e&#4erata8 teorij#&i7 ra#4rava unutar i#tra@iva$&o/ ti'a8 nau$ni7 re!en"ija i odlu&e8 odno#no #u/e#tije nau$no/ ve a i#tra@iva$&e or/ani"a!ije.

2:4

FFI Na-=na verifi1a?ija i/0raDiva=1o> @roje10a.

*.

E'4irij#&a verifi&a!ija 4roje&ta: a> 4oliti$&a &ao #vr#i#7odna 4ro!ena defini#ano/ 4re3 d'eta8 !ilja i 'etoda i#tra@ivanja C t"v. dru<tveni &oefi!ijent ra"dra@ljivo#ti8 odno#no o#etljivo#ti i#tra@i3 vanja8 ;> 4ro!ena i o!ena inve3 n#titora i &ori#ni&a 4onu9e3 no/ 4roje&ta i i#tra@ivanja.

.. Teorij#&i nivo verifi&a!ije &ona$ne varijante 4roje&ta i#tra@ivanja: a> nau$ne re!en"ije8 ;> nau$ni #&u4 o 4roje&tu8 !> nau$no ve e &ao &ona$ni re!en"ent.

2:5

FFII Plan i/0raDivanja

0e"ultat: istra$ivanja. 8ekst plana
*. Plan i#tra@ivanja na terenu: 4ri4re'a terena "a 4ri7vat i#tra@iva$a C 4redte#tiranje analiti$&o3 i#tra@iva$&e di'e3n"ije jedini!e i#tra@ivanja na terenuI i";or i o;u&a i#tra@iva$aI for'iranje ti'ovae&i4a i#tra@iva$a 4re'a vr#ti i#tra@ivanja =an&etari8 analit3i$ari #adr@aja do&u'enata8 S>I ru&ovo9enje ne4o#redni' i#tra@ivanje' C &ontrola i#tra@iva$&o/ 4ro!e#a u to&u ne4o#redno/ i#tra@ivanjaI 4ri7vat i #i#te'ati"a!ija #a&u4ljeno/ 'aterijala.

.. Plan teorij#&o/ i#tra@ivanja: 4retra@ivanje Interneta8 i";or i 4revod literature #a #trani7 je"i&a8 i";or i #i#te'ati"a!ija literature #a #r4#&o/ je"i&a8 i"rada 'alo/ iNili veli&o/ /lo#ara 4oj'ova8 teorij#&o i#tra@ivanje 4re'a #&i!i 4roje&ta.

2:6

FFIII Pri@re<a @oda0a1a Bre.-l0a0a i/0raDivanjaC .a oArad-.

- 0e"ultat:

aA )lan pripreme. !A /"vetaj o i"vrenim kontrolama.

*. Te7ni$&a &ontrola u4itni&a i dru/i7 do&u'enata i te7ni$&e interven!ije i &ore&!ije.

1. Logika kontrola upitnika i drugi sakupljeni dokumenata i logika korekcija ! korekcija koja ima teorijski nivo intervencije.

2:7

FFIV S0a0i/0i=1a B1o<@j-0e5 r/1aC i dr->a oArada @oda5 0a1a.

- 0e"ultat: )lan o!rade podataka.

*. I"rada 4ro/ra'a #tati#ti$&e o;rade 4odata&a na &o'4juteri'a: te7ni$&a 4ri4re'a u4itni&a "a &o4juter#&u o;radu 4odata&a: nu'eri#anje8 <ifriranje i #l3 i$noI o;rada o#tali7 4odata&a i do&u'enata.

.. Ponovna teorij#&a &ontrola ranije u#vojeno/ 4lana u&r<tanja ta;ela i o;rade 4odata&a i na&nadne &ore&!ije 4od uti!aje' novi7 #a"nanja u to&u teorij#&o/ i teren#&o/ i#tra@ivanja.

2:9

konceptualizaciji studije ili na osnovu novi saznanja u toku teorijskog istraivanja.

FFV Kon/0i0-i/anje i/0raDi5 va=1i3 0e<a i di/0riA-?ija oAra,eni3 @oda0a1a @o 0e5 <a<a i i/0raDiva=i<a.

- 0e"ultat: )lan "a svaku temu.

%. &zrada proireni skica #plana interpretacije$ za svaku temu i usvajanje isti u timu istraivaa.

1. "eorijski osnovi konstituisanja tema #poglavlja$ prema usvojenoj

2::

1. "eorijski osnovi za statistiku obradu podataka ! teorijska edukacija tima istraivaa.

FFVI S0a0i/0i=1a in0er@re5 0a?ija re.-l0a0a i/0raDivanja B1van0i0a0ivni <e0od anali5 .eC.

- 0e"ultat:

)lan anali"e. /"vetaj o re"ultatima anali"e.

%. 'ret odna i naknadna #(konana$ interpretacija statistiki podataka i korekcija prvobitnog plana interpre)tacije podataka i distribucije na pojedine teme.

377

.. Teorij#&i o#novi "a #tati#ti$&i 'etod C na$in verifi&a!ije &orela!ija =odno#a> i"'e9u "avi#ni7 i ne"avi#ne varija;le.

FFVII I.rada @lana vi2e /0a0i/0i=1e oArade @oda0a1a B1orela?ija i dr.C.

- 0e"ultat: 8ekst plana.

*. I"rada 4lana #tati#ti$&e o;rade 4odata&a C 4rora$una &orela!ija = ?i3 &vadrat te#ta8 &oefi!ijent &orela!ije8 no'o/ra' i dru/i #tati#ti$&i 'etodi> i 4ri4re'a 'aterijala "a #tati#ti$&u o;radu.

37>

.. Teorij#&i o#novi "a inter4reta!iju #tati#ti$&i7 4rora$una &orela!ija C ve"a8 4ove"ano#ti8 odno#a8 S

FFVIII na-=na 1orela?ija.

S0a0i/0i=1a i in0er@re0a?ija

- 0e"ultat:

)lan interpretacije. /"vetaj o anali"i.

*. (tati#ti$&a inter4reta!ija =o$ita3 vanje> &orela!ija C edu&a!ija i#tra@iva$&o/ ti'a i nau$na &ontrola.

372

.. Teorij#&a verifi&a!ija 4ola"ni7 7i4ote"a C 4otvr9ivanje ili od;a!ivanje.

FFIF Pi/anje i/0raDiva=1o> i.ve20aja.

- 0e"ultat: 8ekst i"vetaja.

*. E'4irij#&i o#novi "a teorij#&u verifi&a!iju 4ola"ni7 7i4ote"a C e'4irij#&a &ore&!ija 4ola"ni7 7i4ote"a i &on#titui#anje novi7 7i4ote"a.

373

.. Nau$ni #&u4 na &o'e #e vr<i nau$na verifi&a!ija re"ultata i#tra@iva3 nja.

FFF Na-=na verifi1a?ija 1ona=ni3 re.-l0a0a i/0raDiva5nja

*. 2ore&!ije u i#tra@iva$&o' i"ve<taju na&on nau$no/ #&u4a: a> 4i#anje re!en"ija8 ;> verifi&a!ija na nau$no' #&u4u8 !> &ore&!ije 4re'a #u/e#tija3'a re!en"enata i nau$no/ ve a.

374

.. Teorij#&i o#novi "a tran#for'a!iju nau$ni7 #a"nanja "a 4otre;e 4ra&#e C e&ono'#&e8 &ulturne8 4oliti$&e i dru/e.

FFFI !r-20veno 5 @oli0i=1a

verifi1a?ija re.-l0a0a i/0raDi5 vanja.

*. I"rada 4o#e;ni7 e4arata "a 4otre;e &ori#ni&a i inven#titora8 or/ani"ovanje #e'inara i #avetovanja8 edu&a!ija &ori#ni&a nau$ni7 re"ultata i#tra@ivanja C i'4le'enta!ija re"ultata i#tra@ivanja u or/ani"a!ija'a #ve"a @ivota i #veta rada.

375

.. Pu;li&ovanje re"ultata i#tra@ivanja &ao o;li& vi<e =javne> teorij#&e verifi&a!ije re"ultata nau$no/ i#tra@ivanja.

FFFII P-Ali1ovanje re.-5 l0a0a i/0raDivanja.

- 0e"ultat: 8ekstovi "a pu!likovanje.

*. Plan 4u;li&ovanja u to&u i na&on "avr<et&a i#tra@ivanja C &nji/e8 $a#o4i#i i dru/e #tru$ne 4u;li&a!ije. I"rada finan#ij#&o/ 4lana 4u;li&o3 vanja. Nau$ne re!en"ije ru&o4i#a. U/ovori #a i"dava$i'a. Na$in 4ro'o!ije i di#tri;u!ije 4u;li&ovani7 dela.

376

.. I"rada 4lana na&nadne8 do4un#&e teorij#&e i e'4irij#&e verifi&a!ije ve verifi&ovano/ = RE 3 TA2E> C 4onovljeno i#tra@ivanje8 i"rada 4lana RE3TA2E i dru/i7 4lanova 4onovljeno/ i#tra@ivanja.

FFFIII Zavr2ni radovi na i/0raDivanj-.

- 0e"ultat: )lan "avrnih radova. *. Li&vida!ija radova na i"vedeno' 4roje&tu: #re9ivanje do&u'enta!ijeI #&la4anje u/ovora i i#4lata nado&nada #aradni!i'a i $lanovi'a ti'aI 4i#anje i 4odno<enje i"ve<taja o "avr<eno' i#tra@ivanju C teorij#&o/ i finan#ij#&o/I 4lan &o'uni&a!ija C 4lan 4la#'ana re"ultata i#tra@ivanja na&o/ "av3 r<ni7 radova.

377

4. OR"ANIZOVANJE PRO8ESA REALIZA8IJE ISTRA)IVANJA

)rema empirijskim iskustvima reali"acija istra$ivanja jeste proces sistematsko# praktikovanja istra$ivako# pro#rama, u koji je ukljuena i strate#ija, u realnosti, naroito njeno# dela koji na"ivamo nainom istra$ivanja, s ciljem prikupljanja, o!rade i kori(enja podataka. 8o podra"umeva primenu predvi*enih metoda, tehnika, postupaka i instrumenata s ciljem sticanja nauno# sa"nanja o predmetu istra$ivanja. 0eali"acija istra$ivanja ima svoje %a"e: 4laniranje i#tra@ivanja8 4redu"i'anje 4ra&ti$ni7 'era8 or/ani"ovanje i i"vo9enje =#4rovo9enje> i#tra@ivanja. Planiranje i#tra@ivanja je slo$en i od#ovoran posao kojim se pove"uje "amisao sa praktinim delatnostima u istra$ivanju. 8o je stro#o umni rad. -vaj i ovakav rad se, u osnovi, sastoji od procena i pro#no"a na osnovu prethodno# istra$ivako# i praktino# iskustveno# sa"nanja. 0ad na planiranju mo$e se kvali%ikovati kao nauno-kreativni i struno-rutinski, pri emu ue(e ove dve vrste rada nije uvek podjednako. aime, u heuristikim istra$ivanjima iji je predmet o!iman i slo$en, a metode i tehnike istra$ivanja mno#o!rojne, kreativni rad nu$no prete$e, sto#a to nema unapred utvr*enih i si#urnih, proverenih normi koje !i se direktno mo#le primeniti, pa je neophodno vriti mno#o!rojne procene i i"voditi konstrukcije aplikacijom i prila#o*avanjem postoje(ih standarda. /sti je sluaj i sa metodolokim istra$ivanjima, koja su, inae veoma retka i, u" to, predmet njihovo# istra$ivanja su upravo norme i pravila istra$ivanja, njihova upotre!ljivost i e%ikasnost. + veri%ikatornim istra$ivanjima stvar stoji neto dru#aije. 8amo je struno-rutinsko# "natno vie, a u nekim sluajevima ak struno-rutinsko prete$e. /skustveno je utvr*eno da su najve(e teko(e, pa prema tome i naji"ra"itiji "ahtev "a stvaralakim u i"radi terminsko# plana i plana kadrova, dok je najvie rutinsko# u i"radi planova sredstava. -snovna %unkcija planiranja istra$ivanja je #in7roni"a!ija #vi7 delatno#ti8 u$e#ni&a i #red#tava u odre9eno' 4ro#toru i vre'enu . &to#a mo$emo re(i da su planovi istra$ivanja determinisani vremenskim i prostornim odre*enjem predmeta istra$ivanja, nainom istra$ivanja utvr*enim u nacrtu naune "amisli, kao i realnom situacijom i raspolo$ivim sredstvima i kadrovima i dru#im uslovima. 0e"ultat procesa planiranja je o4erativni 4lan i#tra@ivanja. Eadatak to# plana je da od#ovori na slede(a pitanja: ko, ta, kada, #de, kako, ime i s kojim re"ultatom. - operativnom planu istra$ivanja mo$e se #ovoriti u u@e' i u <ire' #'i#lu. + irem smislu, operativni plan istra$ivanja o!uhvatio !i:

379

nacrt "amisli Dnain istra$ivanjaD, a u nekim sluajevima, kada istra$ujemo aktuelne - teku(e pojave i vremensko i prostorno odre*enje predmeta istra$ivanja, terminski, kadrovski i plan sredstava, i instrumentarij sakupljanja i o!rade podataka. /"lo$eno ire shvatanje ini nam se preiroko, jer o!uhvata i ono to !i se mo#lo na"vati Dnaunim planomD, o!uhvata odre*ena naunoteorijska i naunoinstrumentalna reenja sadr$ana u nacrtu naune "amisli i u instrumentariju. &kloni smo da prihvatimo u$e odre*enje operativno# plana istra$ivanja kao ono# koje o!uhvata di'en"ioniranje vre'ena trajanja i#tra@ivanja8 &on&retno utvr9uje u$e#ni&e 3 #aradni&e i nji7ove "adat&e u i#tra@ivanju8 i naj"ad8 utvr9uje 'aterijalna i finan#ij#&a #red#tva 4otre;na "a reali"a!iju i#tra@ivanja. -tuda se smatra da se operativni plan istra$ivanja sastoji i" tri dela, kao i da se svaki od ovih delova, dalje, sastoji od tri svoja pose!na dela. +o!iajeno je da se u literaturi #ovori o tri plana istra$ivanja: ter'in#&o' 4lanu8 4lanu &adrova i 4lanu #red#tava. )ola"e(i iskljuivo od kriterijuma sadr$aja, mo#u(e je ostati pri pomenutom stanovitu, mada !i teko !ilo !raniti odred!u terminsko# plana. Hini se da je kriterijum sadr$aja, u"et sam "a se!e, nedovoljan, iako nu$an. + projektu istra$ivanja plan ?planoviA ima svoju %unkciju i svoje mesto. Tre;a /ovoriti o 4lanu i#tra@ivanja &ao !elovito' i #i#te'at#&o' delu 4roje&ta koji ima slede(e delove: 4lan 4ri4re'e reali"a!ije i#tra@ivanjaI 4lan 4ri&u4ljanja 4odata&aI 4lan o;rade 4odata&a8 i"rade i"ve<taja i 4re"enta!ije re"ultata i#tra@ivanja. 'o$e se pri#ovoriti da je potre!no i"neti jau, potpuniju ar#umentaciju u prilo# naputanju ve( uo!iajene i ovde predlo$ene klasi%ikacije. + tom smislu ra"motrimo slede(e injenice: aA ter'in#&i 4lan sadr$i preci"no odre*enje vremena trajanja istra$ivanja od poetka rada na projektu do pre"entacije re"ultata istra$ivanja. +nutar to# vremensko# perioda, terminski plan utvr*uje, manje-vie tano ili, u odre*enim sluajevima samo orijentaciono, trajanje odre*enih %a"a i poslova istra$ivanja. )rema tome, terminski plan nu$no sadr$i popis svih %unkcija, delatnosti, radnji, postupaka, inova i operacija koje (e se o!avljati u odre*enim rokovima i trajanju. Gako se poslovi vre na odre*enom prostoru, to terminski plan mora speci%ikovati u kojim rokovima i u kom trajanju (e se o!avljati odre*eni poslovi na pojedinim prostorima - i na svim prostorima na kojima se istra$ivaki poslovi ukupno o!avljaju. 5akle, terminski plan ne sadr$i samo vreme ve( i popise poslova i prostora. /" to#a proi"ila"i "akljuak da na"iv Dterminski planD ne od#ovara u potpunosti. !A 4lan &adrova proi"ila"i i" jednostavne injenice da istra$ivanje o!avljaju ljudi, ma koliko ih !ilo i u ma kojoj ulo"i u konkretnom istra$ivanju !ili. 0a"umljivo je sto#a da se planom kadrova odre*eno# struno# pro%ila, linih psiho%i"ikih, moralnih, karakternih oso!ina, uslova, mesta i vremena an#a$ovanja, ulo#e, %unkcije - preci"iraju "adaci nadle$nosti i od#ovornosti kadrova. 5akle, ostvaruje se misaono pove"ivanje ljudi

37:

?kadrovaA, vremena, prostora, njihove aktivnosti i ukupnih uslova pod kojima (e se aktivnost o!avljati. cA 4lan #red#tava sadr$i odred!e o materijalno-tehnikim sredstvima i o potre!nom i"nosu novca. -i#ledno je da ljudi u svom radu u procesu istra$ivanja koriste odre*ene prostorije, nametaj, aparate, vo"ila itd. iji je i"vor i vrstu tako*e neophodno utvrditi. 8ako*e sve to i"iskuje odre*ene trokove, te plan utvr*uje i"vor, o!im, strukturu i dinamiku priticanja sredstava, kao i trokova. . to, opet, "nai pove"ivanje sredstava, su!jekata, aktivnosti, mesta i vremena, i "ato, kao to je to sluaj i sa dva napred navedena plana, na"iv ne od#ovara u potpunosti jer je u$i od sadr$aja. )oslovi se o!avljaju u" ue(e odre*enih kadrova, kori(enjem odre*enih sredstava, na odre*enom prostoru i unutar odre*enih rokova kontinuirano, sukcesivno, jednokratno ili viekratno, sa odre*enim trajanjem i prilikom pripreme reali"acije, tokom prikupljanja i o!rade podataka, i"rade i"vetaja i pre"entacije re"ultata. & o!"irom na uesnike u poslovima, mestu, vremenu, sredstvima i !itnim %unkcijama poslova, pose!ne celine ine: aA pripremanje reali"acije istra$ivanja, !A prikupljanje podataka, cA o!rada podataka, i"rada i"vetaja i pre"entacija re"ultata istra$ivanja. )ostupak planiranja je sto#a potre!no sprovesti u skladu sa od#ovaraju(im principima i pravilima. 'o$e se smatrati da su !itni slede(i principi: >. 4ot4uno#t 4lana, podra"umevaju(i pod tim o!uhvatanje svih !itnih inilaca postupaka reali"acije, 2. reali#ti$no#t 4lana, podra"umevaju(i pod tim o!jektivnost procene stvarnih mo#u(nosti i potre!a u ostvarivanju istra$ivanja u postoje(oj situaciji, 3. &o7erentno#t i &on"i#tentno#t 4lana, podra"umevaju(i sa#lasnost "ahteva istra$ivanja, linih i timskih sposo!nosti istra$ivaa i, naj"ad, sredstva istra$ivanja, 4. ela#ti$no#t 4lana, to podra"umeva predvi*anje mo#u(ih svrsishodnih alternativa predvi*enih osnovnih reenja u i"menjenim situacijama, 5. 4ravovre'eno#t, to podra"umeva potovanje osnovnih rokova vremenskih odseaka u kojima je pojava najpodesnija "a istra$ivanje, uslovi rada najpovoljniji i re"ultati rada najupotre!ljiviji, 6. e&ono'i$no#t i renta;ilno#t, to podra"umeva planiranje najje%tinijih reenja koja (e o!e"!editi ostvarivanje ciljeva: valjanosti, potpunosti cuto%%, procene, mehanike tanosti. )rincip ekonominosti se u ovom sluaju mora posmatrati primenom dvostrukih kriterijuma. )rvo, an#a$ovanje i koncentracija uesnika - saradnika i sredstava u prostoru i vremenu tre!a da o!e"!edi optimalno ispoljavanje njihovih po"itivnih svojstava. 5ru#o, an#a$ovanje saradnika i sredstava u prostoru i vremenu mora da o!e"!edi od#ovaraju(i stepen upotre!ljivosti - mo#u(nosti kori(enja re"ultata istra$ivanja u praktine svrhe. + ve"i s ovim postoje u praksi mno#o!rojne "a!lude. 8ako se, na primer, smatra da je kra(e trajanje istra$ivanja ekonominije, da su ni$i honorari saradnika ekonomski povoljniji, da je manje an#a$ovanje tehnikih sredstava ekonomski povoljnije itd. Hinjenica je da i

3>7

ovde apsolutno va$e(ih pravila nema, ali se, ipak, mo#u uoiti odre*ene pravilnosti. )rema dosadanjim iskustvima naj"naajnije su slede(e: >. ajekonominije je, osim kada su u pitanju lon#itudinalna - panel istra$ivanja, da sva potre!na %inansijska sredstva !udu na raunu i"vrioca pre poetka reali"acije. &vako "adocnjavanje sredstava nu$no usporava ili ak odla$e odre*ene %a"e reali"acije projekta, to i"a"iva poskupljivanje istra$ivanja na dva naina: prvo, produ$ava se an#a$ovanje kadrova i tehnikih sredstava, to nu$no pove(ava trokove, dru#o, ako se $eli ostvariti u#ovoreni rok, odre*ene %a"e se reali"uju u prenapre#nutoj situaciji, to umanjuje tanost rada ili se itave %a"e preskau, tako da i" to#a proi"ila"e potre!a "a dotinim ili ponovljenim postupcima, a adekvatnost i verodostojnost re"ultata istra$ivanja se smanjuje. )ostoji i tre(i nain poskupljivanja istra$ivanja "!o# "adocnjenja srestava u uslovima in%lacije i nedostataka od#ovaraju(ih kadrova, naroito ako istra$ivanje du$e traje. )rvo, to dovodi o!jektivno do smanjenja realno# i"nosa sredstava "a istra$ivanje u skladu sa stopom in%lacije. 5ru#o, to onemo#u(ava odr$avanje kontinuiteta sastava i inten"iteta radne aktivnosti istra$ivako# tima. 2. iskim naknadama "a rad saradnika ne posti$e se ekonominost istra$ivanja. )rvo, niske na#rade po pravilu ne stimuliu na pove(anu an#a$ovanost, ve(, naprotiv, orijentiu saradnike na istovremeno an#a$ovanje na vie mesta, ili na produ$avanje vremena rada i povrnost u radu. &to#a visina naknade "a rad saradnika mora !iti dovoljno visoka da do"voli oda!iranje najsposo!nijih i najan#a$ovanijih kadrova koji (e kontinuirano, sa od#ovaraju(im inten"itetom, !iti iskljuivo ili !ar prete$no an#a$ovani na tom istra$ivanju. 3. Mkonominost se u prvom redu ostvaruje pravilnim sastavom istra$ivako# tima, tj. pravilnim i"!orom kadrova i or#ani"acijom rada u procesu reali"acije istra$ivanja. + ve"i s tim javljaju se mno#o!rojna pitanja, od kojih su naj"naajnija dva: prvo, de%inisanje sastava istra$ivako# tima utvr*ivanjem ulo#a, %unkcija, odnosa i ve"a, ovla(enja i od#ovornosti unutar tima, dru#o, i"!orom saradnika od#ovaraju(ih oso!ina. &aradnici na prikupljanju podataka, u principu su: analitiari - oni koji o!avljaju anali"u ra"liitih dokumenata u kojima su sadr$ani potre!ni podaci. )o pravilu to su ljudi visoke spreme od#ovaraju(e struke, osposo!ljeni "a de%inisanje i klasi%ikovanje, posmatrai - oni koji neposredno posmatraju ?opa$ajuA pojavu koja je predmet istra$ivanja po unapred utvr*enim pravilima i evidentiraju mani%estacije pojave unoenjem "apa$anja u "a to unapred pripremljen o!ra"ac. / to su, kada se radio o slo$enim pojavama, po pravilu, ljudi od#ovaraju(e# visoko# o!ra"ovanja i potre!nih linih oso!ina. o, to ne mora da !ude u svakom pojedinanom sluaju. Gori(enje posmatranja sa uestvovanjem, naroito potpuno# uesnika ili uesnika - posmatraa, do"voljava u" od#ovaraju(e pripremne mere, an#a$ovanje saradnika !ilo ko# nivoa o!ra"ovanja, pod uslovom da je sposo!an da steeno iskustvo na od#ovaraju(i nain primeni i saopti. & o!"irom na masovnost svake od politikih pojava, ova je mo#u(nost vrlo "naajna,
3>>

intervjueri - oni koji neposredno stupaju u kontakt sa ispitanicima i svojim pitanjima ?ra"#ovoromA i"a"ivaju od#ovore ispitanika ?Dver!alnom provokacijom i"a"ivaju ver!alnu reakcijuDA. / ovde je nesumnjivo potre!no visoko o!ra"ovanje odre*ene struke, ali ne u svakom pojedinanom sluaju. &redina i karakteristike ispitanika do"voljavaju i odstupanje od visoke strune spreme, anketari - ija je o!ave"a da uspostave kontakt sa ispitanicima i da, stro#o se pridr$avaju(i upitnika, evidentiraju njihove od#ovore, po pravilu su saradnici srednje strune spreme, instruktori - kontrolori su, po pravilu saradnici visoke strune spreme, !o#ato# praktino# iskustva i pose!no o!ueni "a ra"reavanje strunih, drutvenih, or#ani"acionih i tehnikih pro!lema svako# pojedino# podruno# saradnika, ovla(eni da vre nad"or na odre*enom prostoru or#ani"acije. )od pojmom D4ra&ti$ne 'ere or/ani"ovanja reali"a!ije i#tra@ivanja D o!uhvatamo sistem oda!iranja, usmeravanja, koordiniranja i sinhroni"ovanja me*uso!no pove"anih, uslovljenih i sa#lasnih praktinih delatnosti, radnji i inova uesnika ?saradnika u reali"aciji procesa istra$ivanja i lanova sredine koji (e !iti o!uhva(eni istra$ivanjemA, sredstava, prostora i vremena u skladu sa ciljevima istra$ivanja. )roces or#ani"ovanja "apoinje utvr*ivanjem or#ani"aciono# mehani"ma, tj. preci"iranjem poslova, ulo#a, %unkcija, ovla(enja, od#ovornosti, naina in%ormisanja, odluivanja, komuniciranja i vrednovanja svih aktivnosti u procesu reali"acije istra$ivanja. 8o, dakle podra"umeva de%inisanje sadr$ine ovla(enja u po#ledu davanja nare*enja ?optih i konkretnihA dru#ima, direktiva, uputstava, instrukcija i in%ormacija. )otom, to podra"umeva i davanje ovla(enja "a ostvarivanje uvida u rad dru#ih i "a vrednovanje to# rada. 8ako*e, to podra"umeva i utvr*ivanje sadr$ine i karakteristika od#ovornosti ukljuuju(i odre*ene o!like sankcija, njihovu sadr$inu i domet. -vla(enja i od#ovornosti dimen"ioniraju se, naravno, utvr*ivanjem jedinice, odnosno prostorno#, vremensko#, socijalno# i predmetno# okvira i nivoa ovla(enja i od#ovornosti u ve"i sa radom dru#ih i sa sopstvenim radom. 8re!a re(i da su to ovla(enja i od#ovornosti u o!lasti struno# rada, Dtehnolo#ijaD istra$ivanja. &va reenja u okviru or#ani"acije reali"acije istra$ivanja "asnovana su i uskla*ena iskljuivo sa pravilima i normama, to je u istra$ivanju vrhovni interes. /"!or i raspore*ivanje konkretnih uesnika u istra$ivanju je !itan in or#ani"ovanja istra$ivanja. /"!or kadrova uslovljen je svojstvima: 4red'eta i#tra@ivanjaI oda;rani7 'etoda8 te7ni&a8 in#tru'enata i 4o#tu4a&aI i"vora 4odata&aI u#lova rada u &oje u&lju$uje'o i or/ani"a!ionu #itua!ijuI ra#4olo@ivi7 #red#tava "a i#tra@ivanja. Eahtevi u po#ledu linih oso!ina i sposo!nosti ra"noliki su i "avise od poslova "a koje se saradnik an#a$uje, ali se u svim sluajevima vodi rauna o: nivou i vrsti stvarno# i %ormalno# o!ra"ovanja saradnika, %i"ikom "dravlju i i"dr$ljivosti ?naroito kada se radi o saradnicima koji se an#a$uju "a terenski radA,

3>2

inteli#enciji - nivou i strukturi inteli#encije, karakternim oso!inama - linom potenju, savesnosti, tanosti, od#ovornosti, poverljivosti i sl, komunikativnosti, adapta!ilnosti, sposo!nosti "a koncentraciju, pam(enje, odr$avanje pa$nje i sl. 'o#u(nost an#a$ovanja saradnika u odre*enom trenutku o#raniavaju ove $elje i namere. .ko nije mo#u(e an#a$ovati saradnike odre*enih svojstava - one koji ispunjavaju sve "ahteve i udovoljavaju svim kriterijumima u potpunosti, !iraju se oni koji najmanje odstupaju od prihva(enih kriterijuma. )o"itivna praksa ka"uje da i"vo9enje i#tra@ivanja podra"umeva sve aktivnosti od poetka prikupljanja podataka primenom oda!ranih tehnika do primene re"ultata istra$ivanja u praksi.

6. !OKAZIVANJE I OPOVR"AVANJE
)rocedura provere ?I doka"ivanja ili opovr#avanjaA hipote"e je slo$ena @ o!uhvata postupke konstatovanja i shvatanja odnosa varija!li, stavova hipote"e i indikatora. &tavove hipote"e tre!a potvrditi ili od!aciti. aime, stav hipote"e je iska"an odnos i"me*u varija!li hipote"e. /" teorijsko-empirijskih istra$ivanja proi"la"i ra"liita mo#u(nost stava hipote"e: od najjednostavnije# koji je iska"an kao odnos dveju varia!li ?jedne ne"avisne i jedne "avisneA do slo$eno# stava koji proi"la"i i" odnosa tri ili vie varija!li. )rema re"ultatima tih istih istra$ivanja proi"la"i da to je stav slo$eniji najmanje "a toliko je procedura veri%ikacije ?doka"ivanja ili opovr#avanjaA slo$enija. /" istra$ivakih iskustava proi"la"i da stav hipote"e i"lo$ene proveri mo$e da !ude %ormiran: odno#i'a jedne ne"avi#ne varija;le #a vi<e "avi#ni7. Re$ je o 7i4ote"a'a &oje #e ;ave uti!aje' jedno/ fa&tora na vi<e 4ojavaI odno#i'a vi<e ne"avi#ni7 varija;li #a jedno' "avi#no'8 $i'e #e i"ra@ava 4ret4o#tav&a o vi<e u"ro&a =uti!aja> i jedne 4o#ledi!eI odno#o' jedne ne"avi#ne i jedne "avi#ne varija;le. (vi ovi odno#i 'o/u ;iti dati &ao dire&tan8 ne4o#redan i &ao indire&tan8 4o#redan odno# i"'e9u ne"avi#ne i "avi#ne varija;le8 tj. ;e" u$e< a i #a u$e< e' t"v. interveniraju i7 varija;li. /stra$ivaka praksa "!ori da se u svim sluajevima provere hipote"e podra"umevaju "ahtevi "a: 4roveru #tava =#tavova> 7i4ote"e vi<e varija;li 4odra"u'eva vi<e #tavova odno#no jedan #lo@eni #tav 7i4ote"eI 4roveru varija;li8 nji7ovo/ #adr@aja8 #tru&ture8 u#'ereno#ti8 inten"iteta8 ulo/e u 7i4ote"a'aI

3>3

4roveru indi&atora8 nji7ovo/ #adr@aja8 #voj#tava itd.8 a 4o#e;no 'e9u#o;ni7 odno#a i odno#a 4re'a varija;la'a. Indi&atori #e odno#e na #tav 7i4ote"e i nji'a #e ona 4otvr9uje ili o4ovr/ava. Ali odre9eni indi&atori 'oraju 4o&a"ivati da varija;le8 #va&a 4ojedina$no8 "ai#ta 4o#toje8 da #u &ara&teri#ti$ne 4o odre9eni' #voj#tvi'a8 #adr@aji'a itd.I 4roveru 4odata&a8 nji7ovo/ #adr@aja8 "na$enja i odno#a #a indi&atori'a. Mo/u e je da 4oda!i ne 4otvr9uju 4o#tojanje ne&i7 =ne&o/> indi&atora8 ali do"voljavaju i"vo9enje ne&o/ dru/o/ itd. )rovera hipote"a "ahteva potovanje slede(ih proverenih i potvr*enih 4ravila: jedna 7i4ote"a 'ora da ;ude u !elini #vo/a #adr@aja 4roverena na i#ti na$in8 a u"a#to4no 'o@e da ;ude 4roveravana na vi<e na$inaI 4riroda i#tra@ivanja u#lovljava na$in 4rovere 7i4ote"a: rela!iona ='i#aona> i#tra@ivanja 4odra"u'evaju 4roveru 'i#aoni' 4o#tu4&o' i o4era!ija'a #a 4oj'ovi'a8 a e'4irij#&a C i#u#tveni' 4oda!i'a8 $injeni!a'aI jedno' 7i4ote"o' 'o@e #e 4roveravati #a'o jedan i#torodni #adr@ajni o&vir8 4a je #a'o ta&va 7i4ote"a 4roverljivaI 4o#le 4rovere 7i4oteti$&e tvrdnje ne #'e da o#tane nere<en nijedan i#&u#tveno "a4a@en #lu$ajI 'o/u e je 4roveravati #a'o 4ojedina$ne &on&retne 7i4ote"e8 a 4re&o i 4o'o u nji7 #e 4roveravaju 4o#e;ne i o4<teI #va&a #a'o#talna 7i4ote"a 4roverava #e ne"avi#no i 4ojedina$no o#i' o4<ti7 i 4o#e;ni7 7i4ote"a &oje #e 4roveravaju 4re&o 4ojedina$ni7I i"'e9u re"ultata 4rovera 7i4ote"a o i#to' 4red'etu ne #'e da 4o#toji 4rotivure$no#tI i#ti' 4oda!i'a ne 'o/u #e do&a"ivatidva 'e9u#o;no ra"li$ita i #u4rotna analiti$&a re"ultataI 4otvr9ivanje' ili od;a!ivanje' jedne 7i4ote"e ni#u 4otvr9ene odno#no od;a$ene 7i4ote"e #a njoj #u4rotni' #adr@aje'. )oto su naune spo"naje i#tinoidne, valja uka"ati i na to da u#lovno#t re"ultata analiti$&o/ 4o#tu4&a kojim veri%ikujemo hipote"e ?kojima dola"imo do odluka o prihvatanju ili od!acivanju hipote"eA proi"la"i i i": 'no<tva jedini!a o;u7va eni7 4ojavo'. I#tra@iva$ nije u 'o/u no#ti da #ve o;u7vati i#tra@ivanje'. To #e re<ava od/ovaraju i' u"or&o'8 ali #a'o u odre9eni' /rani!a'a verovatno eI 4o#tojanje 'o/u no#ti /r<&e $iju veli$inu ne 'o@e #a #i/urno< u da utvrdi u ve"i # ra#4ro#tranjeno< u relativno/ #voj#tva i#tra@ivane 4ojave u #tvarno#ti8 odno#no &od i#tra@ivani7 jedini!aI &ara&teri#ti&a analiti$&i7 4o#tu4a&a i te7ni&a8 &od &oji7 je una4red 4o"nato da u odre9eni' u#lovi'a ne daju ta$an re"ultat8 ve je 4otre;no &ori#titi &ore&tivni fa&tor. 'etodoloka literatura i konkretna istra$ivaka iskustva da je 4rovera 7i4ote"a u #u<tini #tro/a 4ro!edura do&a"ivanja odno#no o4ovr/avanja u &ojoj 7i4ote"a do;ija #tatu# te"e &oja #e do&a"uje8 indi&atori i 4oda!i #tatu# ar/u'enta8 a 4o#tu4a& #tatu#

3>4

de'o#tra!ije do&a"a.U to' 4ro!e#u 'ora #e o;e";editi valjano#t ar/u'enata i nji7ova ade&vatno#t8 &ao i valjano#t 4o#tu4a&a. 5oka"ivanje i opovr#avanje je, kao i analo#ija, sastavni deo svako# miljenja kojim se dola"i do istinito# ili verovatno# sa"nanja o predmetu miljenja. &u!jekt koji misli o predmetu miljenja mora da odredi pretpostavku o predmetu i da %ormira valjane ra"lo#e koji potvr*uju da je pretpostavka o predmetu istinita. -snovni o!lik lo#iko# miljenja u kome se ostvaruje proces doka"ivanja je "a&lju$ivanje u svakodnevnom i u naunom sa"nanju. )roces doka"ivanja je vrhunski proces u koji su ukljuene sve osnovne analitike i sintetike metode istra$ivanja i miljenja. E!o# to#a se u lo#ici doka"ivanje i opovr#avanje smatra najslo$enijom i najoptijom osnovnom metodom. + de%inisanju doka"ivanja i opovr#avanja evidentne su i"vesne dileme. )rvo, da li je doka"ivanje i opovr#avanje metoda i ako jeste da li je to jedna metoda= /sti autori u nekim sluajevima #ovore o postupku a u nekim o metodama doka"ivanja i opovr#avanja. Hinjenica je da se u tom procesu mo#u na(i mno#e !itne odred!e metode, kao i !itne odred!e postupka kao sastavno# dela metode. 8ako su stro#e norme o postupanju u sprovo*enju doka"ivanja - opovr#avanja i utvr*ivanje strukture toka !itna o!ele$ja metoda. -na se smatra i !itnom metodom provere istinitosti odre*enih stavova posredstvom istinitosti dru#ih stavova. e mo$e se osporiti da su doka"ivanje i opovr#avanje karakteristine po stro#o utvr*enoj proceduri i strukturi. )rihvatimo li da je ovde re o metodu, ostaje pitanje da li je to jedna ili su u pitanju dve metode. -snovna struktura i proceduralna pravila su ista, a i osnovni opti predmet ?istinitost stavaA i osnovni misaoni postupak ?doka"ivanjeA su u sutini isti. 2itna je ra"lika samo u usmerenosti procedure. + prvom sluaju se doka"uje istinitost stava usmeren na doka"e da je stav istinit. &uprotno tome u dru#om sluaju se doka"ivanje istinitosti stava usmerava na doka"e da stav nije istinit odnosno da je la$an. + okvirima dvovalentne lo#ike i"lo$en stav je valjan. 'e*utim, u vievalentnim lo#ikama doka"ivanje vodi tvrdnji o stepenu istinitosti, a opovr#avanje o verovatnoj neistinitosti, odnosno la$nosti. auna praksa i istra$ivanja po pravilu operiu sa prete$nom i deliminom verovatno(u i istinitou. /"lo$ena svojstva doka"ivanja i opovr#avanja imaju jo jednu va$nu odred!u: doka"ani stav istovremeno "nai da su svi suprotni stavovi o predmetu doka"ivanja opovr#nuti. -povr#nut stav o predmetu ne "nai da je !ilo koji suprotan stav doka"an. avedeni ar#umenti #ovore u prilo# "akljuku da se radi o jednoj slo$enoj sintetikoj metodi ija slo$enost i sintetinost proi"ila"e i" njene strukture, o!jedinjavanja osnovnih metoda i i"vo*enja jedno# stava o istinitosti na osnovu istinitosti dru#ih stavova. 5ru#a dilema je da li je procedura doka"ivanja iskljuivo teorijsko proveravanje= -vo pitanje je veoma "naajno jer se opravdano postavlja pitanje kako se proveravaju ?opovr#avajuA hipote"e u empirijskim istra$ivanjima koje raspola$u empirijskim podacima. a potre!u potpunije# i ar#umentovanije# o!ra"lo$enja stava o doka"ivanju i opovr#avanju kao !itno# o!lika teorijske provere uka"uje i stav da se ono odi#rava ne samo u naunom ve( i u svakodnevnom miljenju koje se veoma teko mo$e smatrati prete$no teorijskim. 'e*u de%inicijama nala"i se i iska" da je doka"ivanje - opovr#avanje Dlo#ikoteorijsko o!ra"lo$enje odre*ene postavkeD. .ko u procesu provere ?doka"ivanja i

3>5

opovr#avanjaA hipote"a u jednom teorijsko-empirijskom istra$ivanju imamo u vidu da su stavovi o indikatorima, koji su "asnovani na empirijskim podacima, teorijske tvorevine nastale tokom projektovanja istra$ivanja i naunom o!radom podataka, ar#umenti stava hipote"e, tvrdnja o teorijskoj proveri postaje prihvatljiva. + naunom radu strukturu procesa doka"ivanja ine: >. 8e"a - stav koji se doka"uje, 2. .r#umentacija tj. demonstracija ar#umenata kro" aA navo*enje - i"la#anje ar#umenata, i !A misaoni lo#iki proces o ar#umentima i njihovom odnosu sa te"om. 5oka"ivanje se odi#rava po slede(im pravilima: . - &tav te"e mora da !ude: aA predmetno odre*en, jasno i preci"no iska"an i po mo#u(nosti jedno"naan, !A u toku doka"ivanja stav te"e ne sme se menjati kako ne !i dolo do #reke, cA stav te"e mora da ima odre*eni smisao i "naaj "a sa"nanje ?nauno sa"nanjeA. 8i uslovi su ispunjeni ako stav te"e ine hipote"e o predmetu istra$ivanja, ako imaju osnovu u ranijem naunom sa"nanju ili ako nova te"a otklanja protivrenosti ili nedostatke stare teorije. -pti uslov je da te"a !ude proverljiva, 2 - &tavovi ar#umenata moraju da !udu: aA odre*eni po "naenju, jasni, sa"najno vredni i dovoljno verovatni, odnosno istiniti, !A ne"avisni i ra"liiti od stavova te"e, ali u potre!nom odnosu. J - 5emonstracija - i"la#anje ar#umenata i lo#iko miljenje o njima i na osnovu njih mora da !ude to stro$ije i u odre*enom sistemu lo#ike. eke istine se, me*utim doka"uju u svakom sistemu lo#ike i imaju iste karakteristike i va$enja ne"avisno od sistema lo#ike. aime, u doka"ivanju va$i pravilo da se empirijski stavovi ne mo#u i ne moraju potpuno stro#o doka"ati jer oni imaju DdostojanstvoD realne istine. Ea aksiome teorije va$e stavovi da oni ne podle$u proveravanju u okviru isto# sistema jer su to najosnovniji stavovi. .ko se prihvati .ristotelova de%inicija aksioma, ovaj stav je ispravan. 'e*utim, ako se aksiomi shvataju kao proi"vod nauno# sa"nanja, kao sutinski nauni "akon, onda se i aksiom mo$e proveriti posredstvom empirijskih i teorijskih istra$ivanja. )aradi#matske promene i t"v. naune revolucije upravo su "asnovane na ovim principima.

6.*. VRSTE !OKAZA

.r#umenti - doka"i !itan su inilac doka"ivanja. -ni se ra"likuju po doka"noj sna"i, "naaju i nainu i"vo*enja. 'e*u doka"ima mo$e postojati hijerarhija te se mo$e utvrditi postojanje #lavno# doka"a ?Dnervus pro!andiDA. 'e*utim, ima situacija u kojima se doka"i me*uso!no ra"likuju po doka"noj mo(i i "naaju, ili se D#lavni doka"D u smislu

3>6

jedno# iska"a kojim se te"a doka"uje ne mo$e utvrditi. 8o je u#lavnom sluaj sa empirijskim istra$ivanjima u kojima doka" o istinitosti te"e ?#eneralne hipote"eA ini sistemati"ovan skup proverenih pose!nih odnosa pojedinanih hipote"a. -va situacija otvara pitanje o!o#a(ivanja standardne klasi%ikacije doka"a i pojmom DempirijskihD doka"a. +o!iajena klasi%ikacija doka"a po"naje slede(e vrste doka"a: analiti$&e do&a"e do &oji7 #e dola"i dro" dve 4ro!edure: aA anali"om #tavova ar/u'enata ?5ekartov analitiki doka"A. 'o$e da !ude i"veden i i" aksioma i naunih "akona. 8akvim deduktivnim doka"om doka"uju se naune teoreme, !A anali"om #tavova te"e. -va podvrsta doka"a na"iva se D.ntiki analitiki doka"D i esto se koristi u raspravama. + naunim anali"ama naila"i se na o!e podvrste, a ima sluajeva u kojima se one kom!inuju, #inteti$&e do&a"e koji nastaju sinte"om stavova ra"lo#a, indu&tivne do&a"e - do kojih se dola"i indukcijom na osnovu stavova ra"lo#a, dedu&tivne do&a"e koji se dedukuju i" stava te"e ili stava ra"lo#a, dire&tne do&a"e koji se i"vode neposredno i" istinitosti stava - stavova ra"lo#a, indire&tne do&a"e koji proi"ila"e i" nesta!ilnosti stava antite"e. /ndirektni doka"i su mo#u(i, po shvatanju predstavnika dijalektike lo#ike, samo u dvovalentnoj lo#ici. a ovom stavu se vredi "adr$ati. aime, ve( smo konstatovali da opovr#avanjem jedne te"e antite"a jo nije doka"ana "ato to i te"a i antite"a mo#u da !udu po#rene. 8ime ni doka" o neistinitosti antite"e jo nije doka" o istinitosti te"e, osim u sluaju da su te"a i antite"a polarne dihotomije isto# osnovno# sadr$aja i "naaja, ali suprotne usmerenosti. 'ada su takve situacije retke, na njih se u praksi i nauci mo$e nai(i. + klasi%ikaciji se ne pominju &valitativni i &vantitativni do&a"i, to !i, s o!"irom na ra"voj raunara i te$nji "a kvantitativnim proverama statistiko-matematikim postupcima, !ilo korisno otvoriti kao pitanje. 2itna svojstva valjanih doka"a su: da se "aista odnose na te"u, na stav i predlo# koji se doka"uje, da je doka" dovoljan, da je dovoljno odre*en, jasno iska"an i preci"an i, pose!no da je istinit ili dovoljno verovatan.

6.$. PO"RE(KE U !OKAZIVANJU

&lo$enost procedura doka"ivanja i ra"novrsnost doka"a u procesu nauno# rada dovode do #lu$ajni7, a ponekad i na'erni7 /re<a&a. 8o su dva tipa #reaka: /re<&e ra"lo/a, i /re<&e de'on#tra!ije ra"lo/a.

3>7

aje(e po#reke su: neodre9eno#t i &onfu"no#t ra"lo/a <to #e javlja u vidu: a> neodre9eno#ti i ne4re!i"no#ti i#&a"a &oji 'o@e da ;ude vi<e#'i#len ili ne4ot4un ili je"i$&i 3 /ra'ati$&i ne&ore&tanI ;> u i#&a"u #e 'o/u nala"iti neodre9eni 4oj'ovi8 #inoni'i i 7o'oni'i ili dru/i neja#no defini#ani 4oj'ovi $ije #e 4ravo "na$enje ne 'o@e valjano utvrditi ni i" &onte&#taI !> 'e#to 4oj'a u &on#tru&!iji i#&a"a ta&o9e 'o@e da ;ude u"ro& neja#no#ti i ne4re!i"no#tiI jedno#trano#t ra"lo/a &oji #e 'o@e odno#iti na #tav te"e 3 4red'et do&a"ivanja i ta$no tvrditi o #4oredno'8 ali i"o#taviti #u<tin#&e odred;eI ra"lo/ 'o@e da ;ude #la;8 odno#no nedovoljanI ra"lo/ 'o@e da ;ude 4o/re<an8 4a je i do&a" na o#novu ta&vo/ ra"lo/a 4o/re<an. )o#reke demonstracije su u sutini 4o/re<no #7vatanje ve"a i"'e9u #tavova te"e i #tavova ra"lo/a 3 nena'erno ili na'erno. 8o su u#lavnom slede(e po#reke: D4ar# 4ro totoD 3 4o/re<&a uo4<tavanja u &ojoj #e deo tretira &ao !elinaI Dnon #eFuiturD 3 "a&lju$a& ne #ledi8 odno#no ne'a od/ovaraju e ve"e i"'e9u ra"lo/a i te"eI D4etitio 4rin!i4iiD &oji #e 'anife#tuje &ao 4o/re<&a "a7teva ra"lo/a ili &ao D!ir!ulu# vitio#u#D 3 #itua!ija 4o/re<no/ &ru/a odno#no od#u#tvo ra"lo/aI i"'ene i "a'ena te"a u o&viru $e/a #e javljaju D4aralelo/i"'iD i D#ofi"'iDI 4ro'a<aj u 4red'etu do&a"ivanja 3 &ada 4ro!e# do&a"ivanja od#tu4a od 4ravo/ 4red'eta do&a"ivanja. &ve po!rojane #reke u doka"ivanju, a naroito po#reke demonstracija nala"imo u naunoj komunikaciji. 6.4. OPOVR"AVANJE -snovna pravila o svojstvima te"e ?antite"eA, ar#umenta i postupaka su ista u opovr#avanju kao i u doka"ivanju. &utinska odred!a opovr#avanja i osnovna ra"lika u osnovu na doka"ivanje je u tome to je ono doka"ivanje neistinitosti te"e odnosno istinitosti antite"e. + ve"i s opovr#avanjem i doka"ivanjem od interesa je koncepcija G. )opera o opovr#ljivosti koja istovremeno i"ra$ava i stav o istinitosti naunih sa"nanja u drutvenim naukama. )oper smatra da u tim naukama nema nauno# sa"nanja koje jednom doka"ano ?odnosno kon%irmiranoA kao istinito ?verovatnoA ima svojstvo trajno#. aprotiv, ono se uvek i"nova podvr#ava pokuajima opovr#avanja i ima status istinito# ?verovatno#A sve dok ne !ude opovr#nuto. )rema tom shvatanju opovr#avanje je samo o!lik doka"ivanja istinitosti ?verovatnostiA jer istinito je samo ono to nije opovr#nuto. euspeh opovr#avanja je doka" istinitosti. + opovr#avanju, osim direktno# doka"ivanja la$nosti te"e imamo jednu pose!nu podvrstu indirektno# doka"ivanja neistinitosti te"e koja se slu$i t"v. Dapa#okim D doka"om. 8o je, u sutini, postupak kojim se te"a kvali%ikuje kao apsurdna ?reductio a! a!surdumA. Mvidentan je u sistemu dvovalentne lo#ike.

3>9

&ve to smo do sada i"loili o doka"ivanju i opovr#avanju odnosi se prvenstveno na injenine stavove, sudove i "akljuke. )odruje vrednosno# "ahteva ra"matranja jo nekih pitanja. 6.6. PROVERLJIVOST VRE!NOSNI: SU!OVA + lo#ici i nauci uopte postoje dva dijametralno suprotna stanovita o proverljivosti - dakle o mo#u(nosti doka"ivanja i opovr#avanja vrednosnih sudova. )rvo stanovite ljudske - drutvene vrednosti shvata kao neto potpuno su!jektivno, neto to se ne mo$e o!jektivi"irati, pa nije podlo$no doka"ivanju, opovr#avanju, merenju, ocenjivanju, itd. 8o je u sutini aksioloko stanovite koje se mo$e na"vati stanovitem su!jektivno# aksiolo#i"ma. -no previ*a dve !itne injenice: vrednosti nisu potpuno ne"avisne od drutvene stvarnosti jer u njoj nastaju, postoje i deluju. aime, ljudi su i drutvena !i(a, a kako su oni tvorci i korisnici vrednosti u drutvenom odnosu i optenju, to su i same vrednosti injenice drutvene stvarnosti mani%estovane u ra"nim %ormama ?od norme propisa do pravila ponaanja o%ormljenih moralom ili tradicijomA, vrednosti nisu stro#o individualne ve( su po pravilu o!jektivne individualne interpretacije #rupnih i kolektivnih vrednosti. + protivnom se ne !i mo#lo o!jasniti kako to da mno#i pojedinani su!jekti uva$avaju iste vrednosti i odre*ena ponaanja, stvari, iska"e itd. smatraju do!rim ili r*avim, lepim ili ru$nim. /stina je da se mo#u konstatovati "natna odstupanja i variranja vrednosti pojedinaca u odnosu na DopteljudskeD, Dopteprihva(eneD, DnacionalneD i dru#e vrednosti, ali je to doka" da se neka svojstva vrednosti mo#u istra$ivati, dakle doka"ivati i opovr#avati. &uprotno prethodnom je stanovite t"v. Do!jektivno# aksiolo#i"maD. )o njemu vrednosti su o!jektivne, one se mo#u o!jektivno proceniti, a vrednosne injenice se mo#u prosu*ivati isto kao i empirijske injenice. Gao i prethodno i ono stanovite je previe jednostrano jer se ne mo#u injenice realnosti kao to su npr. materijalne tvorevine ili ljudska ponaanja tretirati potpuno isto kao vrednosni sudovi. +e(e su!jektivno# i o!jektivno# u injeninim i vrednosnim sudovima nije isto. Gada se ra"matraju vrednosni sudovi neophodno je ra"likovati #udove o vredno#ti'a i #udove "a#novane na vredno#ti'a. Jrednosti se ne mo#u smatrati ni isto su!jektivnim, ni isto o!jektivni, ve( speci%inim jedinstvom prirodne i drutvene realnosti u relacijama su!jekt-o!jekt-su!jekt i su!jekt-su!jekt. &tepeni "avisnosti te duhovne-emotivne tvorevine koja se na"iva vredno(u od dru#o# o!lika drutvene realnosti ra"liiti su i uslovljeni njihovom ulo#om u drutvenoj e#"istenciji. &uprotnost polari"ovanih #ledita pokuava da preva"i*e stanovite kritiko# aksioloko# reali"ma koji se sa$eto mo$e i"lo$iti: vredno#ti i nor'e #u #4e!ifi$na jedin#tva #u;je&tivni7 i o;je&tivni7 $inila!a #tvarn#otiI vredno#ti i nor'e #u 'anje3vi<e "ajedni$&i i /ru4niI vredno#ti i nor'e ne #a'o da 4oti$u i" o;je&tivne o#nove8 ve #u i njeni $inio!i8 i i"a"ivaju ne#u/la#i!e.
3>:

5akle, one podle$u istra$ivanju, doka"ivanju i opovr#avanju. + nauci uopte vrednosti i norme su stalni i !itan predmet istra$ivanja. /stra$uju se njihovi sadr$aji, o!lici, poreklo, nosioci, sistemati"acija, odnosi, rasprostranjenost, itd. i sve to mo$e da !ude predmet doka"ivanja i opovr#avanja. + tom smislu javljaju se dve vrste doka"a: aA injenini - %akti o rasprostiranju, itd. !A vrednosni - postularni u odre*enim sistemima vrednosti hijerarhijski or#ani"ovanim i s po"ivanjem na njih.

7. MERILA# NORME ILI KRITERIJUMI NALAZA

)rema savremenim teorijsko-metodolokim nala"ima i iskustvima da !i se neki nala", neka nauna misao o pojava, procesima, odnosima mo#la smatrati validnom ona mora da "adovolji odre*ena 'erila @ odre*ene norme ili kriterijume. aime, od 'erila i#tine "avisi koja (e misao o pojavama, procesima, odnosima !iti prihva(ena a koja ne. 5a !i se misao o prirodi, oveku i drutvu ra"likovala od dru#ih sistema ideja, verovanja i prakse ona mora da !ude: o;je&tivna8 lo/i$na8 #i#te'ati$na8 4roverljiva8 'erljiva8 i #&ladna. /" dosadanjih re"ultata teorijsko-empirijskih istra$ivanja name(e nam se pitanje: da li je uo4<te 'o/u a o;je&tivno#t nau$ne 'i#li= Jalja nam jasno ka"ati: 3apsolutna o!jektivnost je ist mit, ali te$nja ka istini nije6. /stra$iva je sklon da misli kako on opa$a #a'u #tvar !e" ikakvih a4riorni7 primesa. -n esto nije svestan da takvo opa$anje nije mo#u(e. Eato= -d#ovor #lasi: 3 ema neposredno# odnosa prema stvarima u tom smislu da ih mo$emo opa$ati ne"avisno od strukture naih ula, od naih ose(anja, iskustva, pojmova, teorija i metoda, naih interesa, potre!a, $elja i vrednosnih sistema6. -vaj nala" uka"uje da se i"me*u istra$ivaa stvarnosti i stvarnosti ume(e 3itav ni" posrednika koji spreavaju sa"nanje6 po se!i. Goji su to posrednici= 8o su naa: ula, ose(anja, iskustva, pojmovi ?teorije, metodeA i interesi. )et naih $ula ?Ivid, sluh, njuh, opip, okusA, "!o# svoje o#ranienosti, ne omo#u(avaju nam da sa"namo 3pravo lice stvarnosti6. -no to preko i pomo(u ula sa"najemo jeste poneto o pojavi, o procesima, o odnosima.

327

;. <unji(47 ka$e slede(e: 3'i sa"najemo poneto o spoljanjim pojavama preko naih ula, ali ona nam ne dostavljaju sve podatke, a i oni koje do!ijamo preko ula, o#ranieni su o#ranieno(u samih ula. 8o "nai da mi ne "namo kakave su pojave same po se!i, mi sudimo o njima posredno, preko podataka koji do nas dospevaju kro" naa ula. 'i posmatramo svet na jedan 'o/u i na$in, koji je predodre*en strukturom naih ula. Gakav je svet po se!i, mi ne "namo, niti mo$emo "nati6. &liku koju imamo i koju stvaramo 3"avisi od naih trenutnih stanja i ose(anja6. ., 3slika koju imamo o svetu i"van se!e i u se!i "avisi od naih iskustava6. .ko stvarnost ne mo$emo sa"nati na osnovu i pomo(u naih ula, ose(anja i iskustva, postavlja se pitanje: na osnovu e#a je to mo#u(e= 5a li to omo#u(uju 4oj'ovi ?teorije, standardi, metodeA iBili intere#i ?potre!e, $elje, strasti, vrednosni sistem i td.A= a ova pitanja (e od#ovoriti ;. <unji( na slede(i nain: 3 Poj'ovi ?teorije, metodeA pomo(u kojih opisujemo i o!janjavamo stvarnost mo#u !iti usvojeni na neki nain, tako da se kro" njih "apa$a sve oko nas i u nama. 'i u nauci "namo o stvarnosti ono to omo#u(uju nai pojmovi, teorije i metode o njoj: kro" njih mi #ledamo, !e" njih smo slepiC &a svako# novo# teorijsko# stanovita svi(e jedna dru#aija slika sveta. <ta mo#u sa"nati o svetu, "avisi od i"!ora teorijsko# stanovita, jer ono odre*uje koja pitanja uopte mo#u da postavim i koje od#ovore da do!ijem. a koliko naina se mo$e misliti o nekoj stvari, na toliko naina se ona ra"la$e ?poreklo, struktura, %unkcija, ra"voj, %orma, "naenje itdA. )rema tome, nikakva promena u svetu, koja !i uticala na na nain #ledanja, ne mora da se desi, dovoljno je da promenimo na nain posmatranja ?teoriju i renik koji u" nju ideA, pa da se promeni i celokupna slika sveta. &vet postoji u skladu sa nainom na koji #a posmatramo. Intere#i ? potre!e, $elje, strasti, vrednosni sistem itd.A jesu pri"me kro" koje #ledamo svet oko se!e i u se!i. Gako se naunik mo$e oslo!oditi interesa i strasti kada je interes ili strast "a sa"nanjem istine jedan od najaih motiva nje#ova rada i $ivota= &like sveta pojedinih drutvenih #rupa jako su o!ojene njihovim pose!nim interesima, potre!ama i $eljama. &tvarnost je "a nji7 onakva kako je oni vide, a ne kakva je po se!i, jer se to i ne mo$e sa"nati. )ojave mo#u da postoje i ne"avisno od svesti, ali i#&a"i o pojavama i njihovim odnosima, !ili oni istiniti ili neistiniti, ne mo#u da postoje ne"avisno od sa"najne svesti6. - emu ovi nala"i "!ore= -ni #romo#lasno opominju: u naunom radu se ne mo$e i ne sme na olak nain "!oriti o injenicama i njihovom neposrednom posmatranju. + naunoj anali"i predmet posmatranja, predmet anali"e mora da !ude i jeste 3 $injeni!a, ali re"ultat nauno# posmatranja uvek je 4odata& o tim injenicama, to "nai da nije re o stvarnosti po se!i, ne#o o stvarnosti kakva nam se uka"uje kro" nae spo"najne mo(i. auka nije samo duhovna reprodukcija stvarnosti, ne#o i produkcija stvarnosti. + svakoj naunoj spo"naji nala"i se deli( nas samih i u svakoj naoj istini prepo"najemo se!e. 'i ne odre*ujemo stvar, ne#o na odno# prema njoj6. a osnovu ra"like i"me*u injenice i podatka "adaju se ra"like i"me*u o4a@ene i o4i#ane $injeni!e. 3O4a@ena injenica mo$e se de%inisati kao injenica koja je neposredno sa"nana, odvojena od svih pojmova i teorije, o4i#ana injenica je opa$ena injenica podvedena pod pojmove i sto#a pod teoriju6 ?N.&.O. ortropA. /li: 3&tro#o #ovore(i, ... , ne mo$emo nita re(i o istoj injenici, jer ono#a trenutka kada je opiemo reima ona postaje o4i#ana injenica i prestaje da !ude samo o4a@ena injenica6 ?/stoA.
40

;. <unji(: Metodolo/ija: &riti&a nau&e, naved. i"d., str. >47->59.

32>

Enai: o4i#ana $injeni!a =Linfor'a!ija> je#te 4odata& &oji do;ija o;li& lo/i$&o/ i#&a"a. I te&a na ta&av o;li& lo/i$&o/ i#&a"a 'o/u #e 4ri'eniti i 4ri'enjuju #e 'erila nau$ne i#tine. aime, neposredno opa$anje injenica 3nije !e"o!lino, jer na duh name(e red onome to opa$amo, tako i da se i jedna svesno neure*ena stvarnost opa$a kao sre*ena i o!likovana. & pravom je reeno da su naa ula teoretiari, tj. ona vre i"!or i unose o!like ak i tamo #de ih stvarno nema6. .ko je to tako, onda se postavlja pitanje o!jektivnosti - da li je ona mo#u(a, a ako jeste "a ko#a je mo#u(a= -!jektivnost nije stvar pojedino# istra$ivaa, ne#o neto to u u"ajamnoj raspravi i kritici pre$ivi kao istinito i vredno da !ude usvojeno i prihva(eno od svih lanova naune "ajednice. &lede(i "ahtev koji nauna misao o pojavi koja se istra$uje mora da "adovolji jeste da ona mora da !ude lo/i$na. 'e*utim, valja imati na umu slede(e upo"orenje: 3/ako se ra"lika i"me*u naunih i nenaunih iska"a ne mo$e utvrditi na podruju lo#ike @ %ilo"o%ski i teoloki iska"i mo#u !iti veoma lo#ini a da ipak nisu nauni iska"i @ ipak se nelo/i$no#t 'o@e u"eti &ao 4rvi "na& da nije re$ o nau$ni' i#a&a"i'a . ... &ve mo$e !iti lo#ino, a nita istinito. 1a$ se mo$e u"eti na lo#ian nain, kao i sve dru#e "a!lude. Gada se ka$e da je nauka lo/i$an sistem misli, ne ka$e se da je lo#inost dovoljan uslov "a istinu: istinito sa"nanje ne mora da ima lo#ian o!lik, jer ima istine i u o!licima koji nisu isto lo#ini, ne#o mo$da teolo#ini ili mitopoetini. Gad se ka$e da je nauna misao lo#ina, to ne "nai da se do naunih otkri(a dola"i samo putem lo#iko# "akljuivanja ?jer se do nje#a mo$e do(i intuitivno, u snu, sluajno itd.A, ali nain o!ra"la#anja i i"la#anja u nauci mora !iti lo#ian. Jalja re(i da je savremena nauka tako*e prinu*ena da ponekad naupsti isto lo#iki nain miljenja i ra"umevanja stvarnosti i da pri!e#ne sim!olikom #ovoru. 8o je sluaj kada naunik nema posla sa #tru&tura'a koje se lako opisuju u naunim pojmovima, ve( sa 4ro!e#i'a "a iji ishod ne mo$e !iti si#uran, pa ih opisuje reima koje nemaju samo jedno "naenje6. auna misao o pojavi, o procesima, o odnosima mora da !ude iska"ana i i"lo$ena na #i#te'ati$an na$in. 3-vde se ne radi o peda#okom naelu 3od jednsotavno# prema slo$enom6 ve( o naunom o!janjenju i ra"umevanju 3od opte# prema pose!nom i pojedinanom ?put odo"#o prema dole @ dedukcijaA ili 3od pojedinano# i pose!no# prema optem6 ?put odo"do prema #ore @ indukcijaA. /ma ni" podataka koji su sistemati"ovani u "dravom ra"umu @ renik, tele%onski imenik, katalo#, vo"ni red, statistiki #odinjaci, spiskovi itd. @ ali ih jo ne smatramo naunim sistemima. auka "ahteva da ovi podaci !udu pove"ani i o!janjeni teorijom, jer podaci i"van teorije ne "nae mno#o. + jednoj ra"vijenoj nauci, skor svi iska"i i"vodivi su i" jedne ?ili vieA teorija: oni su svi pove"ani u neprotivrean sistemC Gada je data teorija, ne moraju !iti dati iska"i, jer se oni potencijalno sadr$e u njoj. Eato je u nauci i mo#u( t"v. #&ra eni /ovor: i"nesem pretpostavku ili teoriju, a "akljuke koji i" nje slede, stvarne ili mo#u(e, preputam sa#ovornicima. 5a je nauno miljenje sistematsko, "nai samo to da se ono kre(e od neke pretpostavke ili teorije, i" koje se lo#iki nu$no odmotavaju sve dru#e misli, u$e# o!ima i sadr$aja6 . Hetvrti "ahtev koji mora da "adovolji jedna nauna misao o pojavi, o procesima, o odnosima jeste njena 4roverljivo#t. -vaj "ahtev direktno proi"la"i i" osnovno# pravila u nauci koje 3#lasi: radi tako da ono to si otkrio kao istinito mo$e da !ude provereno i od dru#ih istra$ivaa ponovljenoC &vi iska"i koji se ne mo#u nauno ?iskustveno, eksperimentalno, lo#iki, matematiki itd.A proveriti, ne spadaju u o!last iskustvene

322

nauke, ali ona ne mo$e re(i o njima nita dru#o ?na pr. da su neistiniti, !esmisleni ili !e"vredniA. )roveravanje je upravo oso!ina nauke koja nauku stro#o odvaja od dru#ih sistema ideja, verovanja i prakse. 'o#u(nost provere sili naunika da !ude poten: on je moralan ne "ato to !i to uvek hteo, ne#o "ato to mora. 'oral je ono to se mora ?u nauciA. Ea ra"liku od dru#ih je"ikih pria nauna pria "ahteva proveru. Hudo je prvi doka" istine, a dru#i je proveravanje uda. Gao to u $ivotu postoji !e"!roj mo#u(nosti da se $ivot promai, a mo$da samo nekoliko da se stvarno do#odi, tako i u nauci postoji mno#o naina da se istina mimoi*e, a malo naina da se ona otkrije i upo"na. )ostavljanje hipote"e je pokuaj smanjivanja veliko# !roja mo#u(nosti na nekoliko verovatnih, to ve( predstavlja va$an korak u smanjivanju neodre*enosti i nesi#urnosti. Hesto je isticano da je proveravanje u nauci dvostruko: lo#iko i iskustveno. Gada je re o lo#ikom proveravanju, onda se svaki iska" lo#iki nu$no proverava tako to se vidi da li protivrei aksiomu od koje# se polo, tj. da li i" nje#a lo#iki sledi. Gad je re o iskustvenom proveravanju, onda se upore*uje iska" sa injenicama, da !i se proverilo u kojoj meri podaci potvr*uju ili osporavaju hipote"u, "akon ili teoriju. + %ormalnim naukama, lo#ici i matematici, valjanost "akljuka sledi i" aksioma, u stvarnim naukama valjanost aksioma opravdava se preko sa"najne vrednosti "akljuka u odnosu na injenice. )rema tome, ne postoje neki o!jektivni naini proveravanja hipote"a, "akona i teorija koji !i !ili ne"avisni od spo"najno# su!jekta. auka je intersu!jektivna ili interpersonalna, a ne o!jektivna i neutralna. ... .ko su pojavno i sutinsko dve ra"liite stvari, onda nije mo#u(e da se ovo sutinsko uvek proverava preko pojavno#. )ojavno ak mo$e da skriva ono sutinsko ?napr. smeh u najve(oj tu"i itdA. -va potre!a "a proveravanjem u iskustvu potie i" navike da svaki unutranji do$ivljaj ili misao moraju do!iti svoj spoljanji o!lik, pa se onda preko upo"navanja sa spoljanjim o!likom "akljuuje na unutranji do$ivljaj. )oto svaka hipote"a nadila"i iskustvo, ona ne mo$e !iti u celini proverena u iskustvu, ve( samo delimino. &a"najno sla!e hipote"e po pravilu je lake iskustveno proveriti. .ko se hipote"a ne mo$e da proveri, ne "nai da je neistinita, ali ni da je istinita. +svakom sluaju, veliki umovi ne tre "a lakim hipote"ama ?kao ni "a lakim $enamaA, njihov cilj su teke hipote"e, koje mno#o o!janjavaju i ra"umevaju, ali se i te$e proveravaju6. Merljivo#t naune misli jeste predposlednji "ahtev koji mora da "adovolji jedna misao o pojavi, procesima, odnosima 'e*utim, valja !iti opre"an i o!a"riv da ne !i upali u "amku 3kvanto%renije6, odnosno nu$no je imati na umu slede(e upo"orenje: 3)ostoji te$nja da se naunim sa"nanjima smatraju samo ona sa"nanja koja se "asnivaju na preci"nim merenjima, dok sva dru#a sa"nanja, koja se ne "asnivaju na merenju, valja dr$ati hipotetikim. 'erljivo je stvarno, a to nije merljivo, nije ni stvarno. .ko je merenje racionalna metoda, onda ono to se ne mo$e meriti i nije racionalno. /racionalno je ono to se ne mo$e meriti. aunik odmeri ono to (e re(i ?pojmovna jasno(aA i i"meri pojavu o kojoj #ovori ?preci"nost #ovoraA. 8ako se merenje poka"uje kao #ranica spo"najno# interesa. .li meriti nije isto to i "nati, jer mi do istinitih sa"nanja dola"imo i na dru#e naine, koji ne podra"umevaju merenje, ili #de ono nije mo#u(e: stvarnost nije dostupna samo preko kvantitativnih pojmova. Jalja !iti o!a"riv prema onome to se mo$e, kao i prema onome to se ne mo$e da meri. 5e%inicija stvari uvek je ira od merenja, jer se neki elementi de%inicije ne mo#u meriti, a to su po pravilu kvalitativni: merenje je

323

"anemarivanje kvalitativne strane stvarnosti. 4er stvarnost nije samo ono to opa$amo ulima, ne#o i ono to se ulima ne mo$e opa$ati, a ipak postoji na neki nain. )itanje nije u tome da li je ono to se pojavljuje stvarno, ve( kome sloju stvarnosti pripada, jer da ne pripada ni#de, ne !i se ni mo#lo pojaviti. + tom smislu i san je stvaran i $elja je stvarna i ala je "!ilja @ ali ko (e ih i"meriti. )o"itivni naunik ima sluha samo "a ona pitanja na koja mo$e da od#ovori putem merenja. .ko se on usmeri samo na ono to mo$e da meri, on stalno mora da su$ava svoje pojmove: #u!i odnos prema teorijskom pojmu u korist opisno#C Eato se mo$e "ahtevati onaj stepen merenja koji doputa priroda samo# predmeta i ra"vijenost metode. <to je jedna misao optija, to je ona u pravilu manje preci"na: teorija, "akon i hipote"a nu$no su opte# karaktera, i "ato u naelu nepreci"ni... 5rutvene nauke optere(ene su jednom slikom o se!i, preu"etom i" prirodnih nauka, da je nauno samo ono to se mo$e da i"ra"i !rojem. -na mora da napusti tu sliku, ako ho(e da postane osetljiva "a !rojna iskustva sa kvalitativnim i vrednosnim sadr$ajima, koji se mo#u i"ra"iti na neki dru#i nain. -peracionalna nauka o oveku i"ra$ava se !rojem: ta nauka o oveku ne #ovori o sutini oveka. -vde se mo$e i"re(i kritika koja po#a*a sve sline sluajeve: i"'erio #a' ne<to8 #a'o ne "na' <toC 'erenje se o!avlja s o!"irom na teorijske svrhe i nema cilj "a se!e: !iti ne "nai !iti i"merenC 'o$e se navesti mno#o primera #de ljudi mere neku pojavu a da "apravo ne "naju ta je ona. e "naju tano ta je inteli#encija, ali je mere. e "naju ta je vreme, ali "naju da #a mere. e "naju ta je moral, ali upore*uju procente neBmoralnosti me*u ljudima i narodima itd. 'erenje je uvek "nailo veliko "adovoljstvo "a ljude 3srednje# duhovno# stanja6. Gao da su !rojevi klju "a otvaranje sveta ?to vodi poreklo od pita#orejaca, "a koje je !roj ima ma#ijsko "naenje... .ko se nauka o#ranii na ono to se mo$e meriti, ona u$asno su$ava stvarnost, jer u nju spada i ono to ne podle$e merenju. -#raniiti nauku samo na ono to se mo$e i"meriti, "nai "anemariti ono to se ne mo$e, a mo$da je !itnije i "a nauku i "a $ivot. 'eriti nije isto to i "nati, jer mi "namo mno#o to#a to nije do!ijeno merenjem. 'erenje poma$e i"otravanju pojmova, preci"nom de%inisanju pojava, otrini klasi%ikacije, stvaranju tanije hipote"e i njenoj proveri, ali iskusan ovek i" nauke "na nje#ove #ranice i ne uputa se u merenje nemerljivo#. )onovljena merenja uvek daju neto dru#aije re"ultate, "!o# to#a to nema dve jednake pojave u svetu, ni dva jednaka merila, ni dva jednaka meraa. Gad !i ponovljena merenja uvek davala posve iste re"ultate, to !i "nailo da je svet nei"menjiv6. (&ladno#t naune misli jeste "adnji uslov ko#a mora da "adovolji nauna misao o pojavi, o procesima, odnosima. <ta "nai skladnost naune misli= )rema teorijskoempirijskim nala"ima to "nai da svaki podatak o pojavi do!ija svoje "naenje. &klad "nai i: istinitost sadr$aja misli, nje#ovu, iska"anost u jednostavnom i lepom o!liku. 3 aune istine mo#u se i"re(i na ra"ne naine, ali pravi ljudi nauke daju im jednostavan i lep o!lik, jer u istinu ne spada samo sadr$aj ne#o i o!lik. &adr$aj misli mora !iti istinit, o!lik misli mora !iti lep, ime je misao dvostruko vredna: kad prestane da va$i njen sadr$aj, o!lik ostaje da svedoi kro" vreme. &klad misli o!e"!e*uje prva pretpostavka na kojoj se sve #radi: misli se i" nje i"vode kao to se klupko odmotavaC -pre": valja se uvati "a!lude da se istinito i"jednai sa skladnim ili jednostavnimC &til velikih mislilaca samo je spoljanja strana njihova miljenja. &vaka re i pojam pra(eni su !ri#om da li su pravi i do!ro i"a!rani. Gro" spoj nauke i oda!rano# je"ika u se!i su mirili naunika i umetnika. e tre!a "a!oraviti da se pripada i"a!ranom

324

narodu i stra$ivaa: mali je !roj ljudi koji ume da istra$uje drutvene pojave i da o njima ra"lo$no #ovori. .ko je tako, onda misao valja i"liti u njoj svojstven o!lik da !i mo#la !iti dvostruko vredna, istinita i lepaC6 )rema tome, sutinska #ranica i"me*u naune i svake dru#e misli o pojavi, o procesima i o odnosima jeste 3svest o ra"lici i"me*u ono#a to se mo$e racionalno i iskustveno doka"ati i ono#a to ne podle$e racionalnom i iskustvenom doka"ivanju. -vome sada valja dodati i dru#e uslove koja neka misao mora da "adovolji da !i je smatrali nauno valjanom: ta misao mora !iti o;je&tivna, lo#ina, sistematina, proverljiva, merljiva, skladna itd. 5a je nauna misao o!jektivna, "nai da od#ovara injenicama, nelo/i$no#t je prvi "nak da misao ne spada u nauku, #i#te'ati$no#t se odnosi ne samo na nain i"la#anja i istra$ivanja, ne#o na sistem unutar koje# svaki podatak do!ija svoje "naenje, 4roverljivo#t "nai da i dru#i istra$ivai moraju do(i do istih ili slinih re"ultata ako ispituju iste injenice, 'erljivo#t se odnosi na kvantitativna o!ele$ja pojave, a 4re!i"no#t na tano odre*ivanje pojmova, #&ladno#t je oso!ina veliko# duha koji je sklad ve( postavio u stvarnosti. 8ek kad "adovolji navedene uslove ?norme, merila, kriterijumeA @ koji su delom iskustveni a delom neiskustveni @ jedna misao se ukljuuje u nauno sa"nanje, do!ija svoje naune istine. .ko i ne "nam ta je istina uopte, !ar "nam ta je istina u odre*enom sistemu miljenja @ u nauci, na primer. .ko pomo(u naunih merila ne mo#u si#urno utvrditi istinu, onda !ar mo#u da uklonim misli koje ne spadaju u nauku6.

325

326

SELEKTIVNA LITERATURA

.dam, N.: A&!iono i#tra@ivanje, 'arksistiki centar or#ani"acije &G, 2eo#rad, >:94. .dorno, 8.: Ne/ativna dijale&ti&a, 2/PE, 2eo#rad, >:7:. .ran*elovi(, 4.: Ulo/a indu&!ije u nau$no' i#tra@ivanju, auna knji#a, 2eo#rad, >:67. 2alar, P.: Novi nau$ni du7, /G E. &tojanovi(a, &remski Garlovci, >::>. 2atarelo, .. \.: Pro;le' u dru<tveni' i#tra@ivanji'a: &riti&a tradi!ionalne 'etodolo/ije, Ea#re!, >::7 2erlson, 2.: Anali"a #adr@aja, /nstitut drutvenih nauka, 2eo#rad, >:67. 2eti, M. : ?er'eneuti&a &ao o4<ta 'etoda du7ovni7 nau&a, Gnji$evna "ajednica, ovi &ad, >:99. 2o#danovi(, '.: 2vantitativni 4ri#tu4 u #o!iolo/iji, &lu$!eni list, 2eo#rad, >:9>. 2odanovi(, '.: Metodolo<&e #tudije, /nstitut "a politike studije8 2eo#rad, >::3. 2oronovski, 4.: Porije&lo "nanja i i'a/ina!ije, &tvarnost, Ea#re!, >:9>. 2rdar, '.: Totalitet i 4o"itivi"a', //O, 2eo#rad, >:9>. Jajthed, .. .: Nau&a i 'oderni #vet8 olit, 2eo#rad, >:76. Jasi(, &.: Defini!ija i defini#anje, )rosveta, 2eo#rad, >:99. Je!er, '.: Metodolo/ija dru<tveni7 nau&a, Plo!us, Ea#re!, >:9:. Je!er, ..: Tra/i$no i i#torija8 5nevnik-Gnji$evna "ajednica, ovi &ad, >:97. Jolkov, P. .: (o!iolo/ija nau&i8 )oliti"dat 'oskva, >:69. Juki(evi(, &.: Mit o nau!i i o;ra"ovanju, !od, cetinje, >::9. Padamer, K. P.: I#tina i 'etoda, /) ]Jeselin 'aslea3, &arajevo, >:79. Pilli, P...: 2a&o #e i#tra@uje, Jodi u drutvenim istra$ivanjima, <kolska knji#a, Ea#re!, >:74. Pud, J.4.: Metode #o!iolo<&o/ i#tra@ivanja, /nstitut drutvenih nauka, 2eo#rad, >:62. Pud, J.4., Ket, ).: Metodi #o!ijalno/ i#tra@ivanja, Juk Garad$i(, 2eo#rad, >:66. 5ekart, 0.: Ra#4rava o 'etodi, Mstetika, Jaljevo-2eo#rad, >::7. 5iltaj, J.: )a#nivanje du7ovni7 nau&a, )rosveta, 2eo#rad, >:97. 5irkem, M.: Pravila #o!iolo<&e 'etode8 &avremena kola, 2eo#rad, >:63. 5jui, 5$.: Lo/i&a. Teorij#&a i#tra@ivanja, olit, 2eo#rad, >:62. 5o!rov, P.'.: Nau&a o nau&a'a8 Eavod "a i"davanje ud$!enika &0 &r!ije, 2eo#rad, >:77. ;uri(, '.: Pro;le'i #o!iolo<&o/ 'etoda8 &avremena kola, 2eo#rad, >:62. ;uri(, '.: Pore&lo i ;udu no#t Evro4e, &. +, 2eo#rad, 277>.

327

;uri(, '.: Mit8 nau&a8 ideolo/ija, /"a!rani spisi, knj. J/, &lu$!eni list &04, 8resit, 2eo#rad, >::7. Mjer, ..E.: Pro;le'i #a"nanja, olit, 2eo#rad, >:63. \u#aj, '.: O#nove "nan#tveno/ i #tru$no/ rada, Ea#re!, &amo!or, >:9:. Eajearanovi(, P.: O#novi 'etodolo/ije nau&e, /nstitut "a politike studije, 2eo#rad, >:74. /li(, '.: Nau$no i#tra@ivanje 3 o4<ta 'etodolo/ija, Niloloki %akultet u 2eo#radu, 2eo#rad, >::4. /li(, '.: Lo7i$&e o#nove teorije verovatno e8 /nstitut drutvenih nauka, 2eo#rad, >:62. 4un#, P.G:: ove& i nje/ovi #i';oli8 arodna knji#a-.l%a, 2eo#rad, >::6. 4un#, P.G.: P#i7olo<&i ti4ovi8 'atica srpska, ovi &ad, >::7. 4un#, P.G.: P#i7olo<&e ra#4rave, 'atica srpska, ovi &ad, >:77. 4un#, P.G.: Du7 i @ivot, 'atica srpska, ovi &ad, >:77. Gant, /.: 2riti&a $i#to/ u'a, Gultura, 2eo#rad, >:77. Gnja"eva, &.: Lo/i&a u 4ra&#i, Eavod "a i"davanje ud$!enika &0&, 2eo#rad, >:6:. Goen, '., ej#el, M.: Uvod u lo/i&u i nau$ni 'etod, Eavod "a i"davanje ud$!enika i nastavna sredstva &0&, 2eo#rad, >:7:. Golakovski, 1.: %ilo"ofija 4o"itivi"a', )rosveta, 2eo#rad, >:72. Golakovski, 1.: U@a# 'etafi"i&e, 2/PE, 2eo#rad, >::2. Gum!s, G.K.: Teorije i 'etode #o!iolo<&o/ 'erenja, /nstitut drutvenih nauka, 2eo#rad, >:62. Gun, 8.&.: (tru&tura nau$ni7 revolu!ija, olit, 2eo#rad, >:74. Grneta, '.: (ta#titi&a "a #o!iolo/e, /0- Mkonomika i Mkonomski institut, 2eo#rad, >:97. Guvai(, /.: )nano#t i dru<tvo, aprijed, Ea#re!, >:77. Guvai(, /.: Ra#4rave o 'etodi8 aprijed, Ea#re!, >:99. 1akato, /.: Do&a"i i o4ovr/avanja8 <kolska knji#a, Ea#re!, >::>. 1enke, K.: I"'e9u teorije "nano#ti i dru<tvene "nano#ti, Jeselin 'aslea, &arajevo, >::>. 1uki(, 0.: Metodolo/ija 4rava, auna knji#a, 2eo#rad, >:93. 1uman, .: Teorija #i#te'a, Plo!us, Ea#re!, >:9>. 'alinovski, 2: Ma/ija8 nau&a i reli/ija8 )rosveta, 2eo#rad, >:7>. 'arkovi(, '.: %ilo"of#&i o#novi nau&e, 2/PE-Peneks tampa, )rosveta, &GE, 2eo#rad, >::4. 'arkovi(, '.: Dijale&ti$&a teorija "na$enja, 2/PE-Peneks tampa, )rosveta, &GE, 2eo#rad, >::4. 'arkovi(, '.: 2riti&a dru<tveni7 nau&a, 2/PE-Peneks tampa, )rosveta, &GE, 2eo#rad, >::4. 'ili(, J.: (o!iolo<&i 'etod8 olit, 2eo#rad, >:74. 'ili(, J.: (o!iolo/ija nau&e8 Nilo"o%ski %akultet, ovi &ad, >::5. 'ils, 0.: (o!iolo<&a i'a/ina!ija, &avremena kola, 2eo#rad, >:64. 'ilosavljevi(, .: O#novi nau$no/ i#tra@iva$&o/ rada, auna knji#a, 2eo#rad, >:9:. 'ilosavljevi(, &., 0adosavljevi(, /.: O#novi 'etodolo/ije 4oliti$&i7 nau&a, &lu$!eni #lasnik, 2eo#rad, 2776. 'ilosavljevi(, &.: I#tra@ivanje 4oliti$&i7 4ojava, /nstitut "a politike studije, Oentar "a omladinu i pionire )alilule, 2eo#rad, >:97. 'iljevi(, /.'.: Metodolo/ija. ?re#to'atija, )ale, 2777. 'iloevi(, .: P#i7olo7ija "nanja, olit, 2eo#rad, >:9:.

329

'ihailovi(, 5.: Metodolo/ija nau$ni7 i#tra@ivanja, Nakultet or#ani"acionih nauka, 2eo#rad, >:::. 'oreno, 4.: O#novi #o!io'etrije, &avremena kola, 2eo#rad, >:62. 'o"er, O...: Metode an&etiranja i i#tra@ivanja dru<tveni7 4ojava, Gultura, 2eo#rad, >:62. 'u$i, J.: Metodolo/ija 4eda/o<&o/ i#tra@ivanja, &vjetlost i Eavod "a ud$!enike, &arajevo, >:77. ej#el, M.: (tru&tura nau&e, olit, 2eo#rad, >:74. ikoli(, '.: Mera i #o!io'etrija, Ke#elovo drutvo i Mkumena, 2eo#rad, >::2. ovakovi(, &.: ?i4ote"e i #a"nanje, olit, 2eo#rad, >:74. ovakovi(, &.: Uvod u o4<tu 'etodolo/iju i i#toriju 'etodolo<&e 'i#li8 Nilo"o%ski %akultet, 2eo#rad, >::4. ortrop, N. &.O.: Lo/i&a 4rirodni7 i dru<tveni7 nau&a8 -!od, Oetinje, >:69. -penhajmer, 0.: Nau&a i "drav ra"u', )rosveta, 2eo#rad, >:7>. )eujli(, '., 'ili(, J.: Metodolo/ija dru<tveni7 nau&a, 52 Pra%ika, 2eo#rad, >::5. )eujli(, '.: Metodolo/ija dru<tveni7 nau&a, &avremena administracija, 2eo#rad, >:9:. )eji(, 2.: Metodolo/ija e'4irij#&o/ nau$no/ i#tra@ivanja. ?re#to'atija, +niver"itet u 2eo#radu, 5e%ektoloki %akultet 2eo#rad, >::5. )etrovi(, P.: Lo/i&a, <kolska knji#a, Ea#re!, >:72. )etronijevi(, 2.: O#novi lo/i&e, 2eletra, 2eo#rad, >::7. )ei(, '.: (o!iolo<&e teorije, /nstitut "a politike studije, 2eo#rad, >::4. )ei(, '.: (o!iolo/ija, +niver"itet 3&in#idunum6, 2eo#rad, 2776. )ija$e, \.: Pore&lo #a"nanja8 olit, 2eo#rad, >:93. )ija$e, \.: E4i#te'olo/ija nau&a o $ove&u, olit, 2eo#rad, >:7:. )oincare, K.: )nano#t i 7i4ote"e, Plo!us, Ea#re!, >:9:. )oper, G.0.: Lo/i&a nau$no/ ot&ri a8 olit, 2eo#rad, >:73. )oper, G.0.: Otvoreno dru<tvo i nje/ovi ne4rijatelji8 2/PE, 2eo#rad, >::3. )opovi(, '.: Metode #o!iolo<&i7 i#tra@ivanja, Jisoka kola politikih nauka, 2eo#rad, >:63. 0adosavljevi(, /.: ?i4oteti$&o3dedu&tivna 'etoda u i#tra@ivanju 4oliti&e, &- Pornji 'ilanovac @ 5eije novine, >::6. 0ajt, 8.K.: O;ja<njenje i ra"u'evanje, olit, 2eo#rad, >:62. 0asel, 2.: Ljud#&o "nanje, olit, 2eo#rad, >:62. 0isti(, \.: O i#tra@ivanju8 'etodu i "nanju, /nstitut "a peda#oka istra$ivanja, 2eo#rad, >::5. 0isti(, \.: Na!rti i#tra@ivanja i 4roveravanje 7i4ote"a. Lo/i$&e o#nove na!rta i#tra@ivanja i #tati#ti$&o/ 4roveravanja u 4#i7olo/iji i 4eda/o/iji , /nstitut "a peda#oka istra$ivanja, )rosveta, 2eo#rad, >:93. &erdar, J.: Ud@;eni& #tati#ti&e, <kolska knji#a, Ea#re!, >:77. &imi(, 5.: Metodolo/ija nau&e i te7ni$&i ra"voj, 5&)-mehatronik, Gra#ujevac, >::7. &tankovi(, J.: Metodolo/ija e&ono'#&i7 nau&a, Oentar "a pu!likacije )ravno# %akulteta, 2eo#rad, >:9>. &tojak, 0.: Metoda anali"e #adr@aja, /nstitut "a prouavanje nacionalnih odnosa i 5) Pra%iar, 8u"la, >::7. &upek, 0.: I#4itivanje javno/ 'njenja, aprijed, Ea#re!, >:6>. &upek, 0.: )anat #o!iolo/a 3 #tru&turalna anali"a8 <kolska knji#a, Ea#re!, >:93.

32:

8ili, H.: (uo$avanje #a dru<tveno' 4ro'eno'8 Nilip Jinji(, 2eo#rad, >::7 Nul#o"i ..: %a&tor#&a anali"a, <kolska knji#a, Ea#re!, >:94. Nuko, '.: Rije$i i #tvari, olit, 2eo#rad, >:7>. Ka!ermas, 4.: Te7ni&a i "nano#t &ao Dideolo/ijaD, <kolska knji#a, Ea#re!, >:96. Ka!ermas, 4.: (a"nanje i intere#, olit, 2eo#rad, >:75. Ke#el, P.J.N.: %eno'enolo/ija du7a, 2/PE, 2eo#rad, >:7:. Ke#el, P.J.N.: Nau&a lo/i&e8 .8 *8 1, 2/PE, 2eo#rad, >:76, >:77, >:7:. Keler, ..: (va&odnevni @ivot8 olit, 2eo#rad, >:79. Kuserl, M.: 2ri"a evro4#&i7 nau&a8 5eje novine, P. 'ilanovac, >::>. <ei(, 2.: O#nove 'etodolo/ije dru<tveni7 nau&a, auna knji#a, 2eo#rad, >:74. <ei(, 2.: Lo/i&a, auna knji#a, 2eo#rad, >:7>. <ei(, 2.: O#novi lo/i&e, auna knji#a, 2eo#rad, >:93. <ei(, 2.: O4<ta 'etodolo/ija, auna knji#a, 2eo#rad, >:7>. <unj(, ;.: Metodolo/ija8 Hi#oja, 2eo#rad, >:::. <unji(, ;.: 2riti&a #o!iolo<&o/ 'etoda, Pradina, i, >:73.

337