PRAVILNIK

O OPTIM OSNOVAMA PREDKOLSKOG PROGRAMA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 14/2006)
lan 1
Ovim pravilnikom utvruju se Opte osnove predkolskog programa.

lan 2
Opte osnove predkolskog programa odtampane su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

lan 3
Opte osnove predkolskog programa primenjuju se poev od kolske 2006/2007. godine.

lan 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u " rosvetnom glasniku".

OPTE OSNOVE PREDKOLSKOG PROGRAMA

!"O#
$avremena predkolska ustanova ima zadatak da de%i obezbedi povoljnu drutvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama& uslovima i podsti%ajima za razvoj bogati'& raznovrsni' i osmiljeni' aktivnosti& kojima ona mogu da se predano bave koriste(i svoje ukupne poten%ijale za razvoj sposobnosti. $matra se da de%i treba omogu(iti& ve( na tim uzrastima& da se igraju& praktino& konstruktivno i stvaralaki deluju& komuni%iraju i sarauju sa vrnja%ima i odraslim osobama u ustanovi i van nje. !stanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se svako dete ose(a sigurno i pri'va(eno da bi moglo bezbedno i relativno samostalno da ispituje svet oko sebe& stiu(i pozitivna iskustva koja (e se izraziti kroz sklonost i sposobnost za aktivno uestvovanje u )ivotu i radu zajedni%e de%e i vaspitaa& kakvu predstavlja vaspitna grupa. Ovo opte aktiviranje deteta& i posebno& njegovo osposobljavanje za samostalno& ali i udru)eno delovanje& kao i za drutveni )ivot& najva)nija je pedagoka *unk%ija predkolske ustanove. redkolsko detinjstvo je najburniji period razvoja i svaki od uzrasta u okviru ovog detinjstva ima svoje spe%i*inosti. "oenje rauna o ovim spe%i*inostima& kao i individualnim karakteristikama svakog deteta& uslov je uspenog vaspitno+obrazovnog rada. #a bi taj rad bio nauno zasnovan i ujednaen do one mere do koje se javljaju razlike u okviru pojedini' uzrasta& on treba da se odvija prema Optim osnovama predkolskog programa& koje donosi ,a%ionalni prosvetni savet. -stovremeno& da bi rad sa de%om bio prilagoen uslovima u kojima predkolska ustanova deluje& kao i potrebama& mogu(nostima i interesovanjima konkretne de%e& svaka predkolska ustanova donosi sopstveni predkolski program& polaze(i od Opti' osnova predkolskog programa.

!va)avaju(i deje uzrasne karakteristike& kao i potrebu da se izmeu predkolske ustanove i kole uspostavi kontinuitet& Opte osnove predkolskog programa podeljene su na tri meusobno povezane %eline. Osnove programa nege i vaspitanja de%e uzrasta od est mese%i do tri godine& Osnove programa vaspitanja i obrazovanja de%e uzrasta od tri godine do ukljuivanja u program pripreme za kolu i ripremni predkolski program. /edi%inske sestre+vaspitai& koje ostvaruju program nege i vaspitanja& kao i vaspitai koji vaspitavaju i obrazuju de%u od navrene tre(e godine do polaska u kolu& programiraju& planiraju i prate rezultate svoga rada polaze(i od predkolskog programa koji je donela ustanova u kojoj rade& ali i onog segmenta Opti' osnova predkolskog programa koji se odnosi na uzrast de%e u nji'ovoj vaspitnoj grupi. Ovi programi treba da predstavljaju polazita za nji'ovu kreativnu razradu i prilagoavanje svakome od de%e sa kojom rade. -stovremeno& oni sadr)e i kriterijume na osnovu koji' je mogu(e vrednovati rad vaspitaa obezbeuju(i mu sti%anje potrebnog iskustva i pro*esionalni razvoj u njegovom odgovornom poslu.

O$,O"0 1O213/3 ,020 - "3$ -43,53 #060 !713$43 O# 80$4 /0$06- #O 41- 2O#-,0
Ciljevi vas i!anja i ne"e #e$e %&'as!a #( !'i "(#ine "aspitanje je *ormativni pro%es& kojim se bude i aktualizuju psi'o*iziki poten%ijali deteta& podstiu i usmeravaju pozitivne tenden%ije koje se ispoljavaju u njegovom razvoju& zadovoljavaju deje potrebe kao izvor razvojni' mogu(nosti i stvaraju uslovi za to bolje i uspenije kori(enje ovi' mogu(nosti za postizanje sve vii' nivoa u sposobnostima& proirivanje i usavravanje iskustva& stvaranje osnove za izgraivanje voljno+karakterni' osobina& oplemenjivanje emo%ija i menjanje ponaanja deteta& odnosno& o*ormljavanje i razvijanje svi' pozitivni' svojstava njegove linosti u pogledu *iziko+senzornog& emo%ionalno+so%ijalnog i umnog razvoja. Od pro%esa vaspitanja na ovom uzrastu neodvojiva je nega de%e& kojom se odr)ava nji'ova 'igijena i zadovoljavaju potrebe za snom& is'ranom i boravkom na vazdu'u& dok se interak%ijom u pro%esu nege doprinosi so%ijaliza%iji i optem razvoju deteta. ,ega podrazumeva i preventivnu zdravstvenu zatitu kojom se& medi%inskim metodama& uva zdravlje de%e i spreava javljanje bolesti putem pro*ilakse i odgovaraju(im tretmanom svi' *aktora koji ugro)avaju deje zdravlje. "aspitanje i nega de%e uzrasta do tri godine vri se& pre svega& stvaranjem povoljne vaspitne sredine u kojoj (e dete sti%ati iskustva po sopstvenom programu otkrivaju(i sebe i svoju okolinu& u kojoj (e biti aktivno u skladu sa svojim potrebama i mogu(nostima. ,ji'ov osnovni smisao je da uvaju& podstiu i kultiviu spontane izraze ponaanja deteta u odnosu na okolinu& zbog ega se prilikom ostvarivanja %iljeva vaspitanja i nege polazi od spontani' izraza deteta i potuje njegova osobenost u otkrivanju sveta oko sebe. 6iljevi takvog vaspitanja i nege su slede(i. 6iljevi *iziko+senzornog razvoja. + odr)avanje *izikog zdravlja de%e9 + povoljni uti%aj na opti razvoj organizma9 + normalno stanje aparata za kretanje9 + *ormiranje pravilnog dr)anja tela9

+ ovladavanje motorikom9 + usavravanje *unk%ija ulni' organa& i razvijanje navika :telesne 'igijene& uzimanja 'rane& za pra)njenje i dr.;. 6iljevi so%ijalno+emo%ionalnog razvoja. + ouvanje spontanosti i iskrenosti deteta u kontaktu sa svojom okolinom9 + negovanje otvorenosti za do)ivljaje9 + pru)anje pomo(i u sti%anju samostalnosti9 + pomo( u stvaranju slike o sebi i sti%anju poverenja u svoje sposobnosti9 + usvajanje elementarni' normi ponaanja u okviru osnovni' moralni' vrednosti :dobro& ravo;9 + razvoj sposobnosti obavljanja aktivnosti u zajedni%i sa odraslima i drugom de%om& i kultivisanje i razvoj pozitivni'& integrativni' emo%ija. 6iljevi umnog razvoja. + podsti%anje i negovanje prirodne radoznalosti deteta u odnosu na svet koji ga okru)uje9 + podr)avanje prirodne mogu(nosti deteta da se u)ivljava u predmete i pojave& negovanje osetljivosti za utiske kao motiva za postavljanje pitanja9 + podsti%anje reavanja mali' problema senzomotorne inteligen%ije9 + podr)avanje spontani' pokuaja govorne komunika%ije deteta9 + podsti%anje i boga(enje dejeg govora kao sredstva za komunika%iju i sti%anje saznanja9 + podsti%anje razvoja senzomotorni' i per%eptivni' sposobnosti& i stvaranje povoljni' uslova za *ormiranje poetni' znanja kroz praktine aktivnosti. Ne"a i vas i!anje #e$e %&'as!a (# )es! #( 12 *ese$i Nega de e <upanje se obavlja u porodi%i& a izuzetno u kolektivu. $estra+vaspita treba da sazna na koji se nain ono obavlja u ku(i& odnosno da upozna majku sa pravilnim postup%ima prilikom kupanja. Ovom prilikom bi(e rei o onim postup%ima koji su znaajni za stariji uzrast u uslovima kolektivnog )ivota odojeta. re svega& treba uva)avati navike sa kojima je dete dolo iz porodi%e u periodu adapta%ije na novu sredinu& ne insistiraju(i na trenutnom usvajanju novoga. ! odr)avanju line 'igijene dolazi na prvom mestu redovno pranje ruku toplom vodom i sapunom. #ete je naje(e na podu& ono pu)e pa se ruke prljaju.

,ega nosa& odnosno pro'odnost nosni' upljina& znaajna je zbog esti' respiratorni' in*ek%ija. 1edovno i(enje nosa omogu(ava nesmetano disanje i 'ranjenje i smanjuje mogu(nost upale srednjeg u'a. rema potrebi treba ukapavati i kapi u nos :odvojenom kapaljkom za svako dete;. 7a odr)avanje nege u kolektivu posebno je znaajno obezbeenje individualnog pribora :ealj za negu kose& marami%e& ubrusa za li%e& no(ni sud& postelja i dr.;. 8to se tie ode(e za de%u treba naglasiti da mora ispunjavati potrebne 'igijenske za'teve& da bude jednostavna& prijatna& udobna& da omogu(ava neprestano kretanje& da uva telesnu toplotu i da titi ko)u od spoljanji' uti%aja. Oblaenje se obavlja prema odreenom redosledu koji se potuje jer time dete navikavamo na rad od prvi' dana )ivota. Oblaenje se mora prilagoditi godinjem dobu i temperaturi prostorije u kojoj odoje boravi :20+22=6;. otrebno je obratiti posebnu pa)nju na redovno presvlaenje jer se dete lako prlja i kvasi. atiki%e su jo uvek jedina obu(a za dete. One treba da budu komotne& a po obliku sline dubokoj %ipeli%i. ! delokrug nege spada i anga)ovanje sestre+vaspitaa na spreavanju odreeni' mal*orma%ija kotanog sistema. $preavanje de%e da dugo stoje od osmog pa i devetog mese%a& posebno deblje de%e& ra'itine i eksudativne konstruk%ije& odnosno upu(ivanje de%e na puzanje& doprinosi preven%iji ispoljavanja uroenog iaenja kuka. reven%ija ravni' tabana takoe je znaajna za ovaj i kasniji period. $estra+vaspita mo)e vrlo jednostavnim postupkom :odreenom etki%om za zube; da stimulie stopala i izvodi ve)be pri emu dete imitira aktivne pokrete stopala. ri kraju prve godine javljaju se nagovetaji za kontrolu s*inktera& ali i dalje zadr)avanje ne bi smelo da bude du)e od est do osam minuta. >oravljenje odojeta na istom vazdu'u znaajno je za preven%iju kapljini' in*ek%ija. 7imi& kad je boravak na vazdu'u te)e ostvariti& preporuuje se boravak na terasi i dogovor sa roditeljima o ostvarivanju minimuma boravka na istom vazdu'u :jedan do jedan i po as;. -zlaganje de%e sunevim zra%ima ima viestruko znaenje. doprinosi preven%iji ra'itisa& pove(anju opte otpornosti organizma& a postoji i pozitivan uti%aj ultraljubiasti' zraka na *iziki rast. ,ajbolje vreme za sunanje je od osam do jedanaest i od esnaest asova. 4reba uvek imati na umu da glava deteta mora biti zati(ena platnenom kapom. 7a deji organizam posebno su znaajna vazduna kupanja& tj. izlaganje golog tela vazdu'u. o)eljno je da sestra+vaspita bude u stalnoj saradnji sa roditeljima oko svi' postupaka i mera za ouvanje i zatitu zdravlja deteta. Ona upoznaje roditelje i sa kalendarom vak%ina%ije i znaajem vak%ina%ije za zatitu od odreeni' zarazni' bolesti. ! prvoj godini dete prima nakon roenja be+se+)e vak%inu& a di+te+per i polio posle navrena tri mese%a sa tri uzastopne doze u razmaku od po mese%& odnosno mese% i po dana. So i!alno-e"o ionalni odnosi #ete je ve( poelo da vizuelno raspoznaje poznata i nepoznata li%a. $a poznatim li%ima )eli da kontaktira. #ete dobro razume znaenje gestova i izraza li%a. ?ako se prenose raspolo)enja sa odraslog na dete. <ontakte prilikom prepovijanja& uzimanja 'rane i igre treba propratiti reima& gestovima& pesmom& treba razgovarati sa detetom& pokretima i izrazom li%a podsti%ati ga da sarauje u ovoj aktivnosti& da ispru)i ruku& nogu& da ustane i sl. ri uzimanju 'rane podsti%ati )elju deteta da samo jede. -zrazom li%a& gestom i reima najbolje je iskazati zadovoljstvo zbog deje aktivnosti. #ete treba da raspozna i nezadovoljstvo ako njegova aktivnost nije po)eljna :na primer& kada izba%uje 'ranu iz inije umesto da jede;. ,ezadovoljstvo treba pa)ljivo izraziti& da ne bi dolo do nepo)eljnog e*ekta. 2estom treba pokazati i govoriti mu ta se od njega oekuje& a ako ne s'vati& treba nainiti ozbiljan izraz li%a.

reterani izrazi nezadovoljstva :povien i pojaan ton glasa& vika& oduzimanje kaike ili igrake& energino stavljanje u neki polo)aj; izazivaju stra' i dete ne s'vata ta smo od njega oekivali. -nteresovanje za vrnjake je uoljivo i skoro sva de%a bez stra'a pri'vataju drugu de%u& pa je dobro da budu zajedno& ali treba paziti da se ne povrede. #e%a naje(e )ele da dodirnu oi drugog deteta& da ga upaju za kosu& da ga vrsto u'vate i utinu. Odrasli treba da poka)u kako treba dodirivati drugo dete. pomilovati& zagrliti& dodirnuti samo vr'ovima prstiju. <ontakt meu de%om najbolje se uspostavlja pomo(u igraaka koje dodaju jedno drugom& uzimaju i razgledaju& lupkaju njima o vrstu podlogu itd. #gra ! ovom periodu preovladava jedan oblik igre. *unk%ionalna igra. 4o je igra koja se javlja sa sazrevanjem novi' *unk%ija& a sastoji se uglavnom u viestrukom ponavljanju radnji koje anga)uju ponaanja koja se upravo razvijaju. ! ovom periodu to su uglavnom ponovljena izvoenja motoriki' radnji ili anga)ovanje ulni' organa. 4a ponavljanja samim svojim *unk%ionisanjem pru)aju zadovoljstvo detetu. ! pitanju su motorike *unk%ije kao to je do'vatanje bliski' predmeta& 'vatanje predmeta kolenima& a potom i vr'ovima prstiju& voljno isputanje predmeta. $ve te radnje postaju i radnje igranja. ! *unk%ionalne igre spada i igra razliitim ulnim i per%eptivnim *unk%ijama. razgledanje predmeta razliiti' boja& oblika i kon*igura%ije& igranje zvekama i muzikim kutijama& ljuljanje i balansiranje itd. ,ova vrsta igre su manipulativne& eksplorativne igre predmetima. opipavanje& razgledanje& okretanje& lupkanje predmeta jedni' od druge& tra)enje& stavljanje u usta i sisanje& lupanje po predmetima& guranje po podu i stolu itd. $ve ove igre predmetima su uvod u slo)enije igre uz pomo( igraaka& podsti%ajne su za opti razvoj deteta i pru)aju detetu saznanja o predmetima i nji'ovim svojstvima. $otori%ke aktivnosti ! ovom periodu pokreti deteta su raznovrsniji :ono upra)njava prevrtanje& sedenje& puzanje& ustajanje i 'odanje uz pridr)avanje; te je potrebno da u vreme budnog stanja bude izvan kreveta :u "ogradi%i"& na podu;& a ako vremenske prilike to dozvoljavaju i napolju :u dvoritu& na terasi;. romena polo)aja tela :dr)anje& %upkanje& ljuljkanje& okretanje; izaziva takoe ose(anje zadovoljstva. ored adekvatnog prostora treba obezbediti i dovoljan broj predmeta i igraki kao i est individualni kontakt sestre+vaspitaa sa detetom jer je to osnova za podsti%anje raznovrsni' pokreta i stvaranje radosnog raspolo)enja. ri organiza%iji sredine treba& dakle& voditi rauna da se obezbede takvi uslovi u kojima (e dete mo(i nesmetano da se igra& slu)e(i se igrakama na nain koji je za njega pristupaan. ! poslednjim mese%ima prve godine )ivota deteta pokreti su svrsis'odniji i pre%izniji& mii(i su ojaali& a bolja je i koordina%ija pokreta pa se stvaranjem uslova za kretanje pru)a mogu(nost detetu da izvodi raznovrsne pokrete& kao i da bolje upozna okolinu i stekne ve(u samostalnost. #etetu koje ve( dobro sedi& brzo i spretno puzi& treba omogu(iti da se samostalno podi)e u stoje(i polo)aj& kao i da 'oda uz pridr)avanje za razne predmete :"most za 'odanje"& "ogradi%a"& stoli%a& koli%a;. ,astojanje de%e da pred kraj ovog perioda samostalno 'odaju treba zadovoljiti stvaranjem pogodni' uslova i podsti%aja. Sen&orno-'er e'tivne aktivnosti

7a de%u ovog uzrast zapoinju da se organizuju elementarne aktivnosti sa predmetima& koje imaju veliki znaaj za senzorni razvoj. Obavljaju(i najjednostavnije radnje sa predmetima& dete praktino upoznaje nji'ova svojstva. 7ato treba da postoji veliki izbor igraaka& koje se razlikuju po obliku& veliini& boji& materijalu& zvunosti& mogu(nostima kombinovanja i dr. -grake mogu biti napravljane od razni' vrsta materijala& tvrde& mekane& glatke& 'rapave& okrugle& etvrtaste& zatim razliito obojene i proizvoditi zvuke razliitog intenziteta. ored tzv. "gotovi'" igraaka& to mogu biti i "polugotove" igrake i "igrake+ materijal" i predmeti iz okoline. prazne kutije& kalemovi kon%a& plastine posudi%e razni' oblika itd. $vakako& sve to se daje de%i u ruke mora da zadovoljava stroge 'igijenske i zdravstvene uslove. $estra+vaspita u igri mo)e da poka)e de%i ta se sa kojom igrakom mo)e uraditi :zatvoriti& otvoriti& staviti jedna u drugu& proizvoditi zvuk i tako dalje;& a najbolje je kada de%a sama otkriju neke od ti' mogu(nosti. -grake je neop'odno menjati :sklanjati na nekoliko dana; kako ne bi dolo do zasi(enosti i gubitka interesovanja za nji'. -sto tako treba povremeno menjati raspored nametaja i dekora%ije u prostorijama& to podstie dalji razvoj opa)anja kod de%e. $(&i%ko-rit"i%ke aktivnosti Osnovni %ilj muziki' aktivnosti sa de%om u prvoj godini )ivota je stvaranje i odr)avanje vedrog raspolo)enja& to je znaajan preduslov za razvijanje nji'ovi' interesovanja za stvari i pojave iz neposredne okoline i za uestvovanje u aktivnostima koje doprinose *izikom& so%ijalnom i intelektualnom razvoju. -skustva steena prvim igrama glasom treba podra)avati izvoenjem kratki' motiva na razliite neutralne slogove :na& la& ma& ba i sl.; najbli)im dejem gukanju& to uz odmerenu mimiku i direktno obra(anje jednom detetu& motivie na oblikovanje glasova i pokuaj izgovora pojedini' slogova i rei. #e%i treba omogu(iti povremeno sluanje muzike instrumentalnog karaktera& na primer& pri nji'anju deteta u ritmu& ali je znatno ve(a korist od vokalnog izvoenja jednostavni' melodija i tekstova u direktnom obra(anju jednom detetu. 6upkanje u mestu& nji'anje tela :etalo+petalo;& pljeskanje dlanovima :tai+tai;& sviranje zvekama i pevuenje tonova :naje(e po dva u nizu; prvi su pokuaji iskazivanja sredstvima muzikog izraza& koje sestra+vaspita treba da neguje jer su ove igre& naje(e& izraz zadovoljstva. #ntelekt(alne aktivnosti oetkom ovog perioda optem pa i intelektualnom razvoju deteta doprinose razne per%eptivne aktivnosti. 7bog toga je potrebno sredinu u kojoj dete boravi snabdeti raznovrsnim predmetima& ije se osobine opa)aju svim ulima i rasporediti i' na podsti%ajan nain. #e%i (e biti zanimljivo ako im se na do'vat ruke stavi neki kanap :traka i sl.;& ijim povlaenjem mogu da se pokrenu neke igrake& uju zvu%i ili izazove neki drugi& za nji' interesantan e*ekat. 4u su najpre razne igre skrivanja koje poivaju na novoj sposobnosti da tra)i predmete koji nestaju iz opa)ajnog polja. skrivanje predmeta iji jedan kraj viri9 sakrivanje predmeta dok deja ruka ide za njim :i dozvoljavanje detetu da se domogne predmeta;9 potpuno skrivanje predmeta koji dete 'o(e da do'vati :preba%ivanje pelene preko njega;9 opet isto prekrivanje& ali se ruka deteta zadr)i za izvesno vreme :nekoliko sekundi; pa mu se tek onda dozvoli da tra)i sakriveni predmet9 sakrivanje predmeta ispod dva zaklona :na primer& zveka se pokrije pelenom& a kriom od deteta i jednim listom papira& pa dete otkrije pelenu& oekuje zveku& a vidi papir itd.;9 sakrivanje manji' predmeta u jednu pa u drugu aku :detetu se dozvoli da otvori aku odraslog u kojoj tra)i predmet;9 igranje )murke :odrasli se sakriva i eka da ga dete pogledom pronae ili se sam naglo pojavljuje; itd.

)e&i%ke aktivnosti Osnova za budu(u govornu komunika%iju razvija se putem prakse neverbalnog komuni%iranja sa detetom. !spostavljanje i odr)avanje neposredne emo%ionalne komunika%ije pomo(u neverbalni' sredstava :osme'& pogled& dodir& mimika& grimase& gestovi& vokaliza%ija; tokom svi' aktivnosti sa detetom neop'odan je uslov za pojavu govora u okviru opte komunika%ije. 4akoe je neop'odno da se reaguje na vokaliza%iju deteta. da se obrati pa)nja :usmeravanjem pogleda ka detetu& osme'om; na dete koje vokalizira& da "odgovori" detetu govorom ili vokaliza%ijom& da se imitira ono to dete izgovara& da se podstie dete da imitira ono to odrasli izgovore i da se podr)ava svaki uspe' u imitiranju& da se uini napor da se razume ta mo)da znae razliite vokaliza%ije deteta :razliite kombina%ije glasova ili razliite intona%ije mogu imati razliito znaenje; i da se poka)e detetu da smo ga razumeli. oto se pri kraju ovog perioda pojavljuju izvesne sposobnosti prvi' imenovanja& potrebno je povremeno razgovarati sa detetom i tako to (e se razgovetno imenovati odreeni predmeti ili osobe ili delovi tela& uz jasno pokazivanje na ta se ta re odnosi. 4akoe se pri kraju ovoga perioda mo)e uiti znaenje neki' stereotipni' *raza :'ajde da spavamo& dobar dan& dovienja;& sve& naravno& u odgovaraju(oj situa%iji i pra(eno svim neverbalnim sredstvima. 4okom %elog perioda razviju se i spontane govorne igre deteta koje treba podr)avati obra(anjem pa)nje& pre svega igre glasovnim mogu(nostima govorni' organa :gukanje& dupliranje glasova& pravljenje svi' mogu(i' kombina%ija glasova& variranje ritma i visine glasa& imitiranje "razgovora";. Ne"a i vas i!anje #e$e %&'as!a (# 12 #( 1+ *ese$i Nega de e <upanje se sprovodi iskljuivo u porodi%i. ! kolektivu treba sprovoditi 'igijenu li%a& ekstremiteta i genitalija. ,aroito ruke treba esto prati jer se dete& zbog ve(e pokretljivosti i istra)ivanja svoje okoline& mnogo vie prlja. Ovo je ujedno period kada dete treba da pone sa prvim pokuajima osamostaljivanja pri pranju ruku i li%a. -n*ek%ije grla i nosa u kolektivu i dalje je znaajan zdravstveni problem& pa redovno treba voditi rauna o nezi nosa& a po potrebi ukapavati i kapi. 7a negu nosa neop'odno je obezbediti papirne marami%e i uiti dete prvim pokuajima izduvavanja nosa. ri nezi ko)e i kose veoma je va)no imati u vidu i mogu(nosti pojave valjivosti i skabiesa :uge; u kolektivu. 1edovna kontrola& izola%ija i zapraivanje deteta u porodi%i su jedine ispravne mere u saniranju stanja. ,eop'odno je posedovanje linog pribora za odr)avanje line 'igijene. 7a de%u ija je ko)a osetljiva i sklona iritiranju i pojavi ojeda neop'odna je redovna 'igijena genitalija. ostupak pravilne nege u tom sluaju sastoji se iz zapiranja& suenja pregiba i mazanja tankim slojem avlovi(eve kreme. ravilno sprovoenje nege za'teva i redovno presvlaenje deteta. ! toku ovog perioda pelene se zamenjuju ga(i%ama. <ako sve ove radnje nisu prijatne za dete& preporuuje se strpljiv i taktian postupak sestre+vaspitaa& uz sve ve(e ukljuivanje deteta.

oetkom druge godine dete poinje da kontrolie pro%es pra)njenja %reva i beike. ostoje velike individualne razlike u pogledu sposobnosti kontrolisanja *izioloki' potreba. !pornost odrasli' da dete usvoji kontrolu s*inktera obino izaziva suprotne e*ekte. $tavljanje deteta na nou mora biti ostvareno sa puno takta i umenosti. okuaj sestre+vaspitaa da s'vati signale deteta :oko osamnaest mese%i; omogu(i(e da se ovi *izioloki pro%esi usmeravaju individualno. #e%a se stavljaju na noe u manjim grupama :tri do etiri; pre i posle spavanja& odnosno posle obroka i po potrebi. So i!alno-e"o ionalni odnosi #olazak u predkolsku ustanovu izvesnom broju de%e najte)e pada zbog stra'a od novi' li%a i nove sredine. ,eop'odno je preduzeti niz mera koje (e stvoriti sigurnost kod roditelja da (e nji'ovom detetu biti dobro. 4reba imati dovoljno strpljenja u in*ormisanju roditelja o boravku de%e& o ponaanju deteta u adapta%ionom periodu i odgovarati na sva pitanja& ak i ako izgledaju besmislena i suvina9 pokazati dovoljno strpljenja u razgovoru i vedro raspolo)enje. #ete doekati vedro& sa pripremljenim igrakama i pozvati dete da se igra. ,e treba insistirati ako dete odbija& ve( dozvoliti da u prisustvu roditelja gleda kako to sestra+vaspita radi sa drugim detetom. <ada dete pri'vati igru& roditelj jo neko vreme treba da ostane i poigra se sa svojim i drugim detetom. #e%a su upu(ena na drutvo vrnjaka jer svi koriste zajedniku sobu i igrake& objektivno se nalaze u rivalskom polo)aju oko pa)nje sestre+vaspitaa. !pu(ivati i' primerom kako da se igraju zajedno& kako da pomognu jedno drugome& kako da umire drugo dete ako plae. ,a taj nain se mogu predu'itriti sukobi koji se javljaju u igri. 3ko su sukobi zbog igrake& dati igraku jednom i drugom detetu. #eava se da dete tra)i igraku samo dok je ne dobije& ostavlja je pa tra)i drugu. 4o znai da je igraka samo sredstvo da privue pa)nju na sebe& da se njime neko bavi. ! tom sluaju treba prona(i igru gde (e to dete biti u %entru pa)nje& da se ne bi ose(alo zapostavljeno i usamljeno. <rajem ovog perioda javlja se ljubomora koju& svojim ponaanjem& esto podstiu odrasli. osle sukoba nije dobro jedno dete kazniti& drugo maziti. $vako od nji' misli da je u pravu i ako je ka)njeno do)ive(e to kao nepravdu& za koju je krivo dete koje se mazi. ,astojati da se sukob pretvori u saradnju i prijateljstvo govore(i da se ne treba tu(i& upati i sl. #gra @unk%ionalne igre koje se javljaju ve( u prvim mese%ima )ivota deteta imaju znaajnu ulogu i u ovom periodu. 4e)ite ovi' igara je na onim *unk%ijama koje u ovom periodu sazrevaju. dete se neumorno igra novom *unk%ijom uspravljanja i uspravnog 'odanja& isprobava svoju sposobnost premetanja u prostoru 'odanjem :bez pomagala& ili gura& ili vue razne naprave koje poma)u 'odanje;. #ete se takoe intenzivno igra novom sposobno(u 'vatanja vr'ovima prstiju uz opozi%iju pal%a. 'vata zrn%a praine koja lebde u vazdu'u& mrvi%e& pilule i dugmad :uzima i' prstima& sputa& stavlja u kutije ili *lai%e;. Aeste su igre voljnog& namernog stavljanja predmeta na odreeno mesto& voljnog isputanja predmeta iz ruku& ba%anja na pod. ! ovom periodu javljaju se i simbolike :imaginativne& igre predstavljanja; igre& koje su od tako velikog znaaja u svim narednim periodima. One se javljaju u zaetoj *ormi& u okviru zajedniki' aktivnosti sa odraslima pa su otud izrazito imitativne i nisu povezane u slo)ene igrovne radnje& nego su jednokratne. ,eke od naje(i' su "'ranjenje" drugi' osoba ili sebe samog& stavljanje lutke na spavanje& "spremanje" jela& ljuljanje lutke itd. $ve aktivnosti odraslog koje dete posmatra i razume mogu postati predmet ovi' igara i zbog nji'ove uloge u so%ijaliza%iji i optem razvoju deteta trebalo bi i' to vie podsti%ati stvaranjem prostorni' uslova& obezbeenjem vremena za nji'& stavljanjem na raspolaganje de%i to vie minijaturni' predmeta + igraaka :koji u ovom uzrastu treba to vie da lie na prave predmete koje predstavljaju;& pokazivanjem interesovanja za te igre i aktivnim uestvovanjem u njima.

$otori%ke aktivnosti ,a ovom stepenu razvoja de%a se kre(u mnogo i na razne naine pa je potrebno obezbediti odgovaraju(e uslove za onu koja sama puze i 'odaju dr)e(i se za neto& za onu koja 'odaju guraju(i koli%a ispred sebe& kao i za onu koja se penju 'odaju(i samostalno. <od de%e koja su poela samostalno da 'odaju& 'odanje postaje glavni oblik aktivnosti. ! poetku je 'odanje nesigurno usled nedostatka automatiza%ije i koordina%ije& dete izvodi mnogo suvini' pokreta i jo nije u stanju da pomogne sebi pri 'odu& gubi ravnote)u i esto pada. ,astojanje deteta da pravi prve samostalne korake treba podr)ati osme'om i blagim reima& koje ulivaju sigurnost i doprinose razvoju samopouzdanja. #e%a se veoma rado penju jer )ele da posmatraju sve to se nalazi oko nji'& posmatraju(i ta radi sestra+vaspita i druga de%a& a koriste penjanje i za do'vatanje predmeta i igraki koje im privlae pa)nju& a nisu im na do'vat ruke. 4reba omogu(iti da dete gura& vue i vozi razliite predmete i igrake :razna koli%a& automobile& voz& likove )ivotinja na tokovima& sanduke& stoli%e& ve(e ko%ke& jastuke; kao i da se provlae ispod stola& klupe& preke kanapa. -gre loptom privlae dete. ba%a ve(u loptu nadole& manje lopte u dalj& kotrlja ve(u loptu ispod stola& stoli%e. Sen&orno-'er e'tivne aktivnosti 4reba koristiti svakodnevne prirodne situa%ije pri obavljanju nege za boga(enje dejeg ulnog do)ivljaja. ! tim situa%ijama treba de%i omogu(iti da do)ive& na primer& da je voda kojom se peru ruke topla ili 'ladna& da sapun mirie& da je pekir mekan& da su ruke 'ladne& da je koulja %rvena& lepa& arape tople& itd. ! svakodnevnim situa%ijama 'ranjenja& obavljanja 'igijene& igranja& de%a treba da praktino upoznaju prostorije u kojima borave :sobe& kupatilo& garderoba& terasa& 'odnik; i postepeno se orijentiu u njima. #e%i kroz igru i svakodnevne aktivnosti treba omogu(iti da do)ive razliitu irinu& visinu& osvetljenost prostora. <ada borave napolju& treba im omogu(iti da vide i do)ive prirodne pojave :kia pada& sneg pada& vetar duva& sun%e sija& travu& %ve(e& li(e...;. #e%i treba omogu(iti da prirodni materijal :trava& voda& umski plodovi& kameni(i& li(e& sneg; do)ive neposredno manipuliu(i njime. da ga sakupljaju& presipaju& prenose& ba%aju itd. oto se obezbede odgovaraju(e zdravstvene i zatitne mere& treba im omogu(iti da budu u neposrednom kontaktu sa )ivotinjama :psom& makom& pti%om& ribom;. 7a podsti%anje razvoja slune osetljivosti treba obezbediti raznovrstan izbor zvuni' igraaka. ored toga& sestra+vaspita treba de%u da podstie da oslukuju zvuke iz okoline& da sluaju govor i muziku. ,eop'odno je novim rasporedom nametaja i dekora%ije stvarati pogodne uslove za podsti%anje samostalni' opa)anja. $(&i%ko-rit"i%ke aktivnosti 7vu%ima zveki i zvuni' igraaka u obliku )ivotinja& lopti& ko%ki i sl. razliitim po boji& visini i jaini& bude se deja interesovanja i razvija pa)nja i ini%ijativa.

! odgovaraju(im situa%ijama pevanjem jednostavni' pesama o )ivotinjama& predmetima i pojavama koje de%a poznaju& podstiu se da se jave kao pile& kao ku%a& da se kre(u kao maka& skaku(u kao ze% i sl& da pljeskaju ili se kre(u u ritmu muzike koju sluaju. -sto tako& izvoenjem muziki' motiva na metalo*onu ili ksilo*onu& oboga(uju se muziki utis%i neobinim bojama zvuka i razvija se interesovanje za manipulisanje pali%ama + bati(ima pri sviranju. #e%a mogu i sama udarom pali%e o metalo*on proizvesti zvuke& samostalno aktivirati zvune igrake otvaranjem poklop%a muzike kutije ili povlaenjem kanapa ili se igrati igrakama u obliku muziki' instrumenata :sem duvaki'& koje nisu podesne iz 'igijenski' razloga;. #ntelekt(alne aktivnosti $ve eksplorativne igre predmetima vrlo su podsti%ajne aktivnosti za razvoj inteligen%ije i treba da budu zastupljene u aktivnostima de%e. Od intelektualni' aktivnosti u u)em smislu i dalje su za de%u interesantne igre skrivanja. skrivanja predmeta iza jednog ili vie zaklona& kotrljanje lopte ispod stoli%e ili kreve%a i tra)enje& premetanje predmeta koji su as vidljivi& as nevidljivi :jer se kre(u iz nekog zaklona; i sakrivanje iza nekog zaklona sa tra)enjem& igranjem elementarni' oblika ")murke" :to je sada mogu(e zbog toga to de%a ve( mogu da 'odaju i tra)e sakrivenu osobu;. 4reba obogatiti igre u kojima se otkrivaju proste uzrono+posledine veze :na primer& pritiskanje rui%e muzike kutije i pojava zvuka itd.;. 3ktivnosti kojima se koriste orua za dosezanje %iljeva postaju raznovrsnije u ovom uzrastu. osle povlaenja podloge :na primer& pelene; da bi se privukao )eljeni predmet koji se nalazi na drugom kraju& mogu se stvarati raznovrsne problemske situa%ije sa privlaenjem kanapa& vrp%e& kuke& plastine pali%e sa alkom na kraju& za koju je privezan za dete privlaan predmet. #a bi se dete stavilo pred slo)enije probleme& treba mu na do'vat staviti vie razliiti' traka& od koji' je samo jedna povezana s %iljem. )e&i%ke aktivnosti 1azvoj sposobnosti da s'vati dogaaje i pojave naglo pove(ava detetovu sposobnost razumevanja govora okoline. 7ato je potrebno neprekidno sve aktivnosti u koje je dete ukljueno pratiti govorom koji se odnosi na ono to se deava. <ada je dete zainteresovano za ono to se zbiva oko njega& kada mu je pa)nja usredsreena& potrebno je imenovati predmete& osobe& delove detetovog tela& govorom opisivati radnje koje se izvode& davati detetu verbalne naloge da neto uradi& postavljati pitanja detetu :ta je ovo& 'o(e li to i to itd.;& odgovarati na upitne poglede ili gestove deteta. 6elokupni govor odraslog u ovom periodu treba da bude upleten u praktine aktivnosti u kojima dete uestvuje :pri 'ranjenju& oblaenju& umivanju& u igri;9 govorni izrazi treba da budu povezani sa onim na ta se odnose na takav nain da detetu bude jasno ta je imenovano ili opisano. 1eeni%e treba da budu kratke& jasno izgovorene& vie puta ponovljene. rve detetove rei koje se javljaju u ovom periodu u glasovnom pogledu su nesavrene :razlikuju se od izgovora ti' rei kod odrasli'& esto su onomatopejske ili sadr)e samo poetni slog rei;. otrebno je da se s'vati ta dete oznaava svakom od rei koje koristi& u sporazumevanju sa detetom pri'vatiti takvu re kako bi se njeno znaenje uvr(ivalo9 pri'vatanje takvog "bebskog" naina govora ima puno opravdanje. Pri%an!e de i i dra"ati&a i!a #ramatiza%ija stvara prijatnu emo%ionalnu atmos*eru i uspostavlja blizak odnos sestre+vaspitaa i de%e& daje i dobar govorni uzor za artikula%iju i& uopte& doprinosi razvoju govora. /ogu(nosti dramatiza%ije nisu velike i u tu svr'u mogu se koristiti deje igrake sa likovima )ivotinja i ljudi ili lutke rukavi%e :ginjol lutke;. ?utka izvodi sa de%om sve to i sestra+vaspita. pokre(e se& ba%a i do'vata igraku& govori& peva& dotie de%u9 de%a dodiruju nju. okreti koje lutka izvodi moraju biti lagani da se de%a ne bi uplaila&

propra(eni odgovaraju(om melodijom na slogove la+la& ni+na& na+na. $estra+vaspita se de%i obra(a jednostavnim izra)ajnim govorom iji glas tako varira da de%u mo)e da prenese iz jedne situa%ije u drugu. "a)no je da pokreti tela& kretanje i boja glasa budu prilagoeni liku koji tumai. ri izboru lutke za dramatiza%iju vodi se rauna da one budu prijatno obojene& veselog izgleda& bez prenaglaavanja pojedini' delova tela& da ne bi izazvale stra' kod de%e. Ne"a i vas i!anje #e$e %&'as!a (# 1+ #( 24 *ese$a Nega de e Osnovni %ilj nege je stvaranje uslova za sti%anje 'igijenski' navika :umivanje& pranje ruku& oblaenje& 'ranjenje& kontrola s*inktera; i postepeno ukljuivanje de%e u sve ove pro%ese. #o kraja druge godine dete poinje da ui i postepeno se osposobljava da obavlja navedene za'teve. 7bog jo izra)enije pokretljivosti i interesa da ispituje sve to ga okru)uje& dete se vie prlja. $amim tim& 'igijeni ruku :to e(e pranje toplom vodom i sapunom& seenje noktiju jedanput nedeljno; daje se primarno mesto u preven%iji od %revni' zarazni' bolesti. 7naajna je i 'igijena okolni' predmeta sa kojima se dete igra i dolazi u neposredan kontakt. "rlo je va)na i preven%ija od kapljini' in*ek%ija& to iziskuje neop'odno i redovno provetravanje prostorije& boravak na vazdu'u& sunanje uz ve( ranije opisane mere& koje se odnose na pove(anje otpornosti deteta. Bigijena ko)e i kose je veoma znaajna. 3ko se pojavi uga ili valjivost& neop'odno je primenjivati mere opisane u pret'odnom poglavlju. Bigijena genitalija ne predstavlja vie poteko(u ni sestrama+vaspitaima ni roditeljima. Ojedi se ree javljaju& a postupak nji'ovog saniranja je isti kao i za pret'odni uzrast. $ada je dete ve( sposobno da kontrolie s*inktere& ali se i ovde moraju naglasiti individualne razlike. $vako insistiranje da de%a sede u isto vreme na noama je pogreno i mo)e dovesti do suprotnog e*ekta. "e( je reeno da je najbolje stavljati dete na nou kada ono poka)e potrebu za tim. risilan postupak& vika& grdnja i uporeivanje sa drugom "poslunom" de%om mogu dovesti do toga da se *izioloko mokrenje pretvori u neurotinu enurezu. >oravak na vazdu'u i neop'odne etnje doprinose preven%iji od kapljini' zarazni' bolesti i poboljanju opteg zdravstvenog stanja. 4ime se istovremeno zadovoljavaju potrebe de%e za kretanjem i upoznavanjem okoline& pri emu treba paziti na mogu(e povreivanje. osebno su znaajne mogu(nosti jutarnji' etnji i izlaganja de%e sunevim zra%ima& to doprinosi boljem *izikom rastu& elienju organizma i preven%iji ra'ita& o emu je ve( bilo rei. So i!alno-e"o ionalni odnosi $aradnja se javlja sve e(e& prvenstveno sa odraslima& ali i sa de%om. 4reba je podsti%ati time to (emo pokazati de%i kako da se igraju igrakama upotrebljavaju(i i' zajedno& radovati se zbog toga i sl. #e%a su sve svesnija svog lika u ogledalu& ali i svoje linosti. 7ato u dejoj sobi treba postaviti ogledalo da dete ima prilike da vidi svoj lik i %elu *iguru. 7ajedno sa detetom posmatrati i razgovarati o njegovom liku& ali i o naem :kakva nam je ode(a& da li je *rizura lepa i sl.;. Ainiti pokrete pred ogledalom. <ao i na pret'odnom uzrastu prilikom nege& sna& *ormiranja navika i uzimanja 'rane treba saraivati sa detetom& dosledno se ponaati& ali imati razumevanja za individualne razlike& ne vriti pritisak na dete. ,aroito treba biti obazriv kod pra)njenja :da %ela grupa ne sedi istovremeno na noama& ve( to initi u grupi%ama od tri do etiri deteta& kontroliu(i da dete ustane im obavi potrebu;. 3gresivno ponaanje mo)e da se javi kao ambivalentan odnos prema sestriCvaspitau i roditelju. #ete )eli da bude pri'va(eno& da se sa njim igra& a reaguje agresivno. ,e sme se agresivno reagovati na takav njegov stav niti ignorisati dete. 4reba iskazati nezadovoljstvo& re(i da to boli& da je bolje da nas zagrli& da u'vati za ruku jer ga volimo.

,a ovom uzrastu ljubomora se e(e javlja nego na pret'odnom uzrastu. 4reba izbegavati situa%ije koje izazivaju ljubomoru. postojanje ljubim%a u grupi& prenaglaeno izra)avanje simpatija prema jednom broju de%e& neadekvatno reavanje sukoba& prekoravanje deteta uz navoenje primera kako je drugo dete dobro i sl. ,astojati da objekt ljubomore pribli)imo detetu anga)uju(i de%u u zajednikoj igri. #gra <ao u svim pret'odnim uzrastima& i u ovome se de%a odaju *unk%ionalnim igrama& to omogu(ava da se sa de%om organizuju aktivnosti koje (e dugo trajati& koje (e i' oduevljavati i koje (e podsti%ati nji'ov razvoj. #ete se igra onim svojim *unk%ijama koje se upravo tada razvijaju. 4u spadaju motorine *unk%ije kao to su 'odanje& tranje& 'vatanje predmeta prstima i manipulisanje predmetima& ba%anje predmeta. ,a toj osnovi se mogu stvarati brojne igre 'odanja na razliite naine :brzo 'odanje& sporo 'odanje& 'odanje u stranu& 'odanje po liniji ili tra%i& 'odanje uz savlaivanje prepreke& penjanje uz stepeni%e i sputanje niz stepeni%e& 'odanje po razliitim podlogama& tranje& skakanje uz pridr)avanje deteta za ruku& ba%anje lopte& stavljanje sitni' predmeta u posude i presipanje& krabanje po papiru ili pesku ili na nekoj drugoj osnovi itd.;. 0ksplorativne igre predmetima kod deteta se u ovome uzrastu jo vie razvijaju. $ve to je novo u okolini privlai pa)nju deteta i ono mu& posle ustezanja :dok se ne uveri da je to novo bezopasno;& prilazi i upoznaje ga aktivno deluju(i na njega :pipanjem& njukanjem& udaranjem& stavljanjem u usta& razgledanjem& oslukivanjem; ili dovode(i u meusobni odnos razliite predmete :kao to je slaganje ko%ki& nizanje perli& stavljanje dugmi(a u posudu& sipanje peska ili vode& krabanje po papiru itd.;. -gre predstavljanja :simbolike ili imaginativne igre& igre mate;& koje su se pojavile u pret'odnom uzrastu& postaju e(e& stabilnije su& du)e traju& slo)enije su. redmet igranja sada su sve ljudske aktivnosti koje dete posmatra kod odrasli'. "'ranjenje" :sebe& lutke& druge osobe;& "spavanje" i "uspavljivanje" :lutke;& "poslu)ivanje" :"gostiju";& "itanje"& "pisanje"& "vo)nja" :auta; itd. ored jednokratni' postupaka :na primer& samo "pijenje" iz prazne ae; u ovom uzrastu se pojavljuju zae%i dramski' igara tj. povezivanje nekoliko igrovni' radnji u malu priu& dogaaj :na primer& de%a "poslu)uju goste"& a onda svi "gosti" "piju" iz prazni' aa;. $otori%ke aktivnosti ! ovom periodu de%a samostalno 'odaju i ine to skoro neprekidno sa kra(im pauzama za odmor :as zastanu& as unu& sednu; ispoljavaju(i pri tom radost i zadovoljstvo zbog sopstvene aktivnosti. 3ktivnost vezana za 'odanje za'teva dovoljno prostora& o emu treba voditi rauna prilikom organizovanja )ivotne sredine kako bi se de%i omogu(ilo da 'odaju i tre u ma kom delu sobe& terase ili dvorita. !slovi za kretanje u sobi u odnosu na dvorite su nepovoljni pa je dobro ako su dve prostorije meusobno povezane jer omogu(avaju de%i da tre iz jedne u drugu& to predstavlja posebno zadovoljstvo i stvara vedro raspolo)enje. 7a prenoenje mogu poslu)iti kutije razliiti' dimenzija sa drkama za noenje korpe& tane& jastu%i od sunera& okrugli komadi drveta :du)ine DE+20 %m;& veliki meda& velika lutka& kao i druge ve(e igrake napravljene od sunera u obliku )ivotinja :konj& pas& guseni%a& pae& jagnje;. -grake od sunera sa likovima )ivotinja pogodne su i za vuenje& guranje& penjanje& prekoraivanje& a podstiu i na govor i tako ine igru sadr)ajnijom. 7a guranje su& pored navedenog& pogodna i koli%a razliitog oblika& sandu%i na tokovima takvi' dimenzija da dete mo)e da ue unutra& automobil& voz i sl. -nteresovanje za ba%anje i kotrljanje je sve ve(e& pa je neop'odno obezbediti lopte :male& srednje& velike;& drvene tokove i iroke obrueve. #ete koristi loptu u igri na vie naina. ba%a& kotrlja je po podu& travi& stazi& koso postavljenoj das%i& utira je i tri za njom.

#e%a& takoe& mnogo vole da neto sipaju i prolivaju pa za tu svr'u treba obezbediti vodu i neki sipki materijal. pesak& pasulj& sitne drvene kugli%e& dugmad kao razliite posude. lavore& kadi%e& inije& olje& kutije& *lae sa irokim grli(em& drvene kaike& lopati%e. -gra mo)e biti organizovana sa manjom grupom de%e kako bi i' mogli posmatrati i onemogu(iti im stavljanje u usta& u'o ili nos materijala predvienog za igru. Sen&orno-'er e'tivne aktivnosti <roz svakodnevno uzimanje 'rane& odr)avanje 'igijene& igru& dete praktino upoznaje prostorije ustanove i postepeno se orijentie u njima. $estra+vaspita treba da omogu(i de%i da do)ive prostor& da tre kroz veliki prostor sobe& da se tiskaju& guraju u uzanom kupatilu& da je 'odnik mraan& da se penju i silaze niz stepeni%e& da do)ive razliku u visini i irini prelaze(i preko ograde i daske& itd. Fivot de%e ne treba ograniiti samo na ove prostorije jer se time znatno osiromauje uti%aj prirodne sredine. #e%i treba omogu(iti redovan kontakt sa prirodom& omogu(iti im da steknu prava praktina saznanja o prirodnim pojavama :vetar duva& sun%e sija& kia pada& sneg pada& trava& %ve(e& drve(e;. 4reba omogu(iti de%i da se sretnu i sa nekom )ivotinjom :pas& maka& pti%a& leptir& buba& riba;. <roz zajedniku brigu o tim )ivotinjama omogu(iti de%i do do)ive da su neke )ivotinje tople i imaju meko krzno& da se neke mogu u'vatiti& a neke ne mogu& da )ivotinje jedu razliite vrste 'rane& itd. -skustva steena kroz posmatranje i uestvovanje u aktivnostima odrasli' dete prenosi na plan igre razliitim predmetima. posudama& krevetima za lutke& koli%ima za lutke& automobilima& ko%kama za poreenje itd. $(&i%ko-rit"i%ke aktivnosti 1azvijenost interesovanja za sve to se zbiva& spremnost da podr)ava ono to se vidi& da se radi zadovoljenja svoje znati)elje pita + uslovi su koji omogu(avaju bogatije i raznovrsnije muzike aktivnosti. #ete prati sadr)aj jednostavne pesme kojom se razvija deja pa)nja& bogati renik& razumeva govor. esmama razliiti' melodijski' kretanja i ritmiki' kombina%ija doprinosi se i saznanju o predmetima i pojavama :takve su na primer& pesme ""eje sne)ak"& " rvi sneg"& " lovi patka"& ">uba zove"& "<ii%a"& "#ete i %vet" i brojne druge;. -sto tako de%a treba da sluaju muziku odgovaraju(eg )anra& kojom se stvara odreeno raspolo)enje. ,eke vrste muzike smiruju i pripremaju za spavanje& a ima i muziki' sadr)aja koji podstiu na ritmiko kretanje i igru :ples;. <retanje uz muziku je omiljena deja aktivnost& naroito ako im se pridru)i sestra+ vaspita& koju imitiraju. 7a ovu vrstu podsti%anja podesna je muzika igrakog karaktera& umerenog tempa i dinamike& kakve su male igre iz baleta u orkestarskom izvoenju& igre iz svita za klavir& igre nai' naroda i slino. !smeravanje de%e da reaguju na muzike podsti%aje igrom ili posmatranjem osmiljeni' pokreta lutaka uz muziku& uz druge e*ekte doprinose i razvijanju ose(aja za ritam pa je po)eljno kombinovati ovakve i sline utiske i stimula%ije muzikom. *ra+i%ko-likovne aktivnosti rvo aranje nije samo motorna aktivnost. Ono predstavlja odreeni stepen postignute koordina%ije oka i ruke. #a bi %rtalo& dete treba da ume da dr)i olovku u ru%i i da zapazi 'artiju po kojoj (e %rtati. $estra+ vaspita treba da napravi takvu organiza%iju prostora da materijal bude pristupaan de%i i da podstie nji'ov interes za rad tako to (e i ona sama de%i %rtati jednostavne %rte)e i govoriti im o tome ta %rta. $estra+vaspita dalje treba da vodi rauna o izboru materijala koji (e ponuditi de%i da to budu debele

votane krede ili gra*itne olovke& a podloga za %rtanje treba da bude vr(a& %rta(a 'artija& karton ve(eg *ormata zbog kruti' pokreta ruku. #ntelekt(alne aktivnosti -stra)ivanje predmeta i okoline jeste aktivnost koja podstie detetov intelektualni razvoj. /ogu(nosti za takva ponaanja se proiruju zbog napredovanja motorike& a pre svega zbog usavravanja 'odanja to dozvoljava da se e(e izae iz sobe u druge prostorije u ustanovi& u dvorite& u etnju po okolini. 4o dovodi i de%u u dodir sa novim situa%ijama koje& samim tim to su nove& pobuuju de%u da i' istra)uju i upoznaju na aktivan nain. dodirivanjem& razgledanjem& uporeivanjem& postavljanjem pitanja odraslom. 7a vreme boravka u sobi potrebno je da se unose novine u izgled sobe& u materijale& predmete i igrake koje stoje de%i na raspolaganju. otrebno je donositi u prostoriju ono to predstavlja sezonsku novinu :prvi pupoljak& %vet& prve plodove& klip kukuruza& sneg& ledeni%u itd;. #e%u (e podsta(i na istra)ivanja istovremeno stavljanje na raspolaganje vie predmeta iste vrste& ali koji se razlikuju po nekoj osobini :male i velike lopte& lopte u razliitim bojama ili razliite te)ine i sl.;. 4o omogu(ava de%i da iste postupke :na primer& isti nain ba%anja lopte; primenjuju na razliitim predmetima :na primer velika i mala lopta; i tako otkrivaju razliite e*ekte :na primer razliito odskakanje od tla;. ,ovosteena sposobnost de%e da koriste rei i znakove bi(e podsti%ana igrama imenovanja predmeta i slika :na primer& da li (e dete za razliite vrste predstavljeni' na slikama re(i da su "av+av" ili "ku%a" ili da li (e za sve osobe koje nose pantalone re(i da su "ike" itd.;9 igre predstvaljanja :da se neka osoba predstavi glasom ili dr)anjem tela& da se izvode razne radnje "u prazno" kao na primer "pijenje" bez ae& da se razne )ivotinje predstave imitiranjem nji'ovog glasa ili naina kretanja itd.; takoe doprinose razvijanju te sposobnosti. -sto tako& mo)e se u svakodnevnom )ivotu praktikovati kori(enje znakova za oznaavanje detetovi' stvari :mesta u garderobi& kreveta;. 7a stolom se mogu organizovati igre pokazivanja nekoliko predmeta :tri do etiri;& koje dete posmatra desetak sekundi& a onda se predmeti pokriju i kriom jedan ukloni i od deteta se tra)i da pogodi koji predmet je nestao ili igre sakrivanja jednog predmeta ispod nekog zaklona i neprimetno se umesto sakrivenog predmeta podmetne neki drugi predmet i posmatra reak%ija deteta :da li je iznenaeno& da li tra)i pravi predmet koji je bio sakriven& da li ga imenuje;. )e&i%ke aktivnosti ,ovinu u ovom uzrastu predstavlja to to dete ponekad mo)e da razume i kada se neto ka)e o onome to nije prisutno. #ete mo)e da razume jednostavnije naloge& koji sadr)e predloge :stavi na sto& uzmi iz tanjira itd.; i treba to e(e upu(ivati detetu takve naloge& bilo u toku praktini' aktivnosti& bilo u vidu igre. ored imenovanja pojedini' predmeta na slikama detetu se mogu pokazivati i tematske slike i slikovni%e i reima opisivati radnje prikazane na njima. #vogodinje dete mo)e da razume i zapamti i jednostavne sti'ove koji imaju smisla i zgodan sklop glasova. #ete treba da naui svoje ime& da ui da za sebe ka)e "ja"& da naui neke praktine korisne rei :daj& molim& 'o(u;& da pone da ui da se govor mo)e upotrebiti za iskazivanje svoji' ose(anja i stanja :na primer da ka)e "bo" i poka)e mesto koje ga boli;. -zgovor rei je jo uvek dosta nepravilan i zato i' esto osobe koje nisu bliske detetu ne mogu razumeti. 3li& jo uvek ima opravdanja da odrasli pri'vataju detetov "bebski" nain izgovaranja i da sami pri'vate neke takve rei jer se time dete ne obes'rabruje ve( podstie na govor. $lu)enje gestovima& pantomimskim prikazima radnji i dogaaja je jo uvek va)na komponenta govornog razvoja. 2estovi i pantomimski prikazi postaju slo)eniji& mogu se povezati i time dete mo)e razviti neverbalni oblik prianja. <omibnovanje gestova& pantomimski' prikaza& onomatopejski' glasova& rei i reeni%a pove(ava detetove mogu(nosti izra)avanja i zato nije potrebno nasilno suzbijati neverbalna sredstva komuni%iranja.

,ra"ati&a i!a 7a de%u ovog uzrasta dramatiza%ija ima veliki znaaj za stvaranje prijatne emo%ionalne atmos*ere i razvoj govora& kao i za boga(enje predstava deteta o pojedinim predmetima& o osobinama )ivotinja& pojedinim situa%ijama& ljudskim emo%ionalnim do)ivljajima. ,eobino je va)no pravilno izabrati sadr)aj za dramatiza%iju koji (e biti primeren uzrastu i stavljati de%u u aktivan polo)aj. 4o su jednostavne situa%ije iz svakodnevnog )ivota. ?utka u rukama sestre pretvara se u devoji%u koja pljeska dlanovima& igra& mae i poziva de%u da igraju s njom. !loga sestre+vaspitaa u dramatiza%iji je veoma va)na. 7a ovakve dramatiza%ije najbolje je koristiti ginjol lutke jer se njima najlake rukuje. ?utka se mo)e koristiti u svim situa%ijama u toku dana& da pozove de%u na ruak& da im otpeva uspavanku pred spavanje itd. Ona se obra(a de%i izra)ajnim glasom koji se modi*ijuje u zavisnosti od situa%ije i uloge koju tumai& u zavisnosti od emo%ionalnog toka onoga o emu se pria. "eoma je va)no da dr)anje tela& pokreti i boja glasa variraju prema situa%iji& od uloge do uloge. red kraj ovog uzrasta za dramatiza%iju se mogu koristiti i prie koje (e dati samo glavni tok radnje. Ne"a i vas i!anje #e$e (# 24 #( 3, *ese$i Nega de e ,a ovom uzrastu de%a su ve( stekla navike line 'igijene uz oslanjanje na sposobnost razumevanja& a to je ujedno i osnova za usvajanje pravilnog i pozitivnog odnosa prema zdravlju za kasniji period. #ete takoe poinje samostalno da pere ruke& koristi sapun& a pred kraj ovog uzrasta pere i zube. $estra+ vaspita je uvek pored njega da priskoi u pomo(& da mu pomogne i o'rabri ga. ranje ruku predstavlja osnovnu meru u preven%iji %revni'& zarazni' i parazitski' bolesti. 7bog jo ve(e pokretljivosti i raznovrsnijeg kontakta sa sredinom& vrnja%ima i odraslima dete lake oboli& a naroito od bolesti koje se prenose kontaktom. -z ti' razloga znaajne su mere line 'igijene u najirem smislu rei& kako u obezbeivanju 'igijenski' uslova za dete& tako i u usvajanju od strane deteta :pranje ruku& umivanje li%a& oiju& uiju& nosa& nega kose& ko)e& noktiju i ekstremiteta;& to je sve detaljno opisano i za ranije uzraste. >ri)na nega zuba i usne duplje preporuljiva je zbog pojave karijesa. -z svega navedenog proizilazi obaveza kolektiva da obezbedi optimalne uslove za ostvarivanje ovi' uti%aja na dete i na roditelje& imaju(i u vidu da su oponaanja i identi*ika%ija de%e sa roditeljima posebno znaajni za *ormiranje 'igijenski' navika. #ete se znatno osamostaljuje u kontroli s*inktera i koristi G6 upotrebom odgovaraju(e G6 olje. 2rupni odlazak de%e u sanitarije nije preporuljiv& sem posle obroka i pred odlazak u etnju. omo( i kontrola sestre+vaspitaa znaajna je pri sprovoenju nege& ali ne u onoj meri i obimu kao u ranijim periodima. >oravak na vazdu'u& koji je ve( sve du)i& ima viestruko znaenje& kako za negu i vaspitanje& tako i za telesni razvoj i zdravstveno stanje uopte. ! pogodnim vremenskim prilikama po)eljno je skidati de%u& omogu(iti im sunanje& ime se posti)e pravilan rast i razvoj kostiju i preven%ija ra'ita. >oravak na vazdu'u doprinosi preven%iji kapljini' in*ek%ija& a obezbeuje dobar san& odmor i apetit deteta. ! oblaenju& svlaenju& odlaganju ode(e i obavljanju potrebni' 'igijenski' mera :pranje ruku i umivanje; de%a ve( samostalno uestvuju. So i!alno-e"o ionalni odnosi -skustvo koje je dete steklo do ovog uzrasta omogu(uje da realnije pri'vati nova li%a& sa manje stra'a i vie radoznalosti. #etetu treba pri(i sa interesovanjem za njega& spustiti se na njegov nivo i pokuati sa uspostavljanjem kontakta. 1azgovor treba da bude jednostavan& pri'vatljiv za dete i treba da pribli)i dete odraslom :na primer& pru)i se igraka koju dr)i u ru%i ili koju ima sestra+vaspita& ili se povede razgovor o ode(i& dugmetu& nali%i& kapi i sl.;.

#ete lake uspostavlja kontakt sa odraslima jer mu se oni prilagoavaju. ! novoj sredini vrnjaka ono je sigurnije ako je u blizini sestre+vaspitaa i esto (e zatra)iti da ga dr)i za ruku to mu treba i ispuniti. Ovo ne traje dugo jer dete samo isputa ruku im mu to nije neop'odno. ?jubomora je dosta izra)ena. "eoma je va)no da svojim ponaanjem odrasli ne pojaavaju ljubomoru. o'vala& izra)avanje ljubavi prema de%i& moraju se odmereno ispoljavati da se ne bi pojaavala ljubomora. ,ekim svojim zaklju%ima dete navodi na miljenje odrasle da je veoma zrelo i da dosta toga razume& a neprestano pita i po nekoliko puta za naizgled vrlo jednostavnu stvar ili situa%iju. Ovo izaziva nestrpljenje kod odrasli'& iz ega izbija sukob. #etetu treba i nekoliko puta ponoviti isti odgovor ili ga podsta(i da ono odgovori na svoje pitanje onako kako misli da treba ili prona(i jednostavniji :ali istinit; odgovor& koji (e dete mo(i da s'vati. #eava se da dete pitanjima samo nastoji da privue pa)nju odrasli'& da kontaktira sa njima& da neprestano ponavlja pitanje. 4ada se treba baviti detetom razgovaraju(i o onome o emu pita& ali da i ono daje svoje miljenje dok ga pa)ljivo sluamo. #gra @unk%ionalne igre se i u ovom uzrastu delom odvijaju oko motoriki' *unk%ija& dodue slo)enijeg oblika. 4u spadaju razliite igre slo)enog odr)avanja ravnote)e :balansiranje na maloj podlozi na kojoj se stoji& stajanje na jednoj nozi;& slo)eni obli%i 'odanja i tranja :'odanje po u%rtanoj liniji& skakutanje na jednoj nozi& tranje& tranje sa zaokretima& penjanje uz razliite naprave; kao i slo)enije radnje pomo(u ruku :ba%anje i pri'vatanje lopte& %iljanje pomo(u baenog predmeta& krabanje sitniji' ara pomo(u olovke itd.;. 0ksplorativne :istra)ivake; igre su i dalje vrlo este i zanimljive za de%u. -stra)ivanje aktivnosti (e izazvati svaka novina u situa%iji& svaki novi predmet. osebno su meu ovim igrama za de%u ovog uzrasta interesantne one igre koje se sastoje u ispitivanju mogu(nosti kombinovanja predmeta :dovoenja u meusobne prostorne& me'anike& statike ili samo vizuelne odnose razliiti' predmeta;. 4e igre u ovom uzrastu postaju prave konstruktivne igre& igre graenja. /eu tim igrama naje(e su graenje pomo(u ko%ki :"kula"& "most"& "voz"& "kapija";& igre plastelinom& igre peskom i peskom i vodom& igre 'artijom :gu)vanje& %epanje& lepljenje; itd. -gre predstavljanja :simbolike igre; u ovom uzrastu dobijaju pravi polet. ored igara predstavljanja pojedinani' radnji& sada se javljaju slo)enije kombina%ije igrovni' radnji. omo(u takvi' radnji dete ve( sastavlja malu dramsku priu :predstavu;. ! tu priu ukljuene su pored igrovni' radnji i simboliki predmeti :jedini predmeti koji predstavljaju druge;& uveliko se ukljuuje govor kao element od koga se gradi igra :na primer& ako ne postoji odgovaraju(a igraka dete neki predmet imenuje onim to mu je potrebno za igru;& javljaju se igre uloga :dete u igri uzima ulogu odreene osobe& na primer& postaje "mama";. ojava ovakvi' igara uloga je novina ovog uzrasta i posebno je znaajna za so%ijalno+ emo%ionalni razvoj deteta jer omogu(ava detetu da u toku igranja razliiti' uloga iskusi kakva je spe%i*ina uloga svake linosti. $otori%ke aktivnosti ,a ovom uzrastu de%a su stalno u pokretu. mnogo 'odaju& tre& penju se& skau. ,ji'ove igre sastoje se vrlo esto od razliiti' pokreta koji se stalno menjaju. as puze etvoronoke podra)avaju(i neku )ivotinju :psa& maku;& as se penju na neto samo zato da bi skoila& as tre za loptom& koli%ima& obruem ili jedan za drugim. <ao i na pret'odnom uzrastu )elja za penjanjem je vrlo izra)ena i treba je zadovoljiti omogu(avanjem penjanja na razliite uzvii%e& stepeni%e& lestve privr(ene na zid kao i penjanje na razliite predmete :stoli%e& klupi%e& panji(e...; sa koji' de%a silaze bez pomo(i ruku.

?opta je i dalje omiljena i privlana igraka& koja se sada koristi na razliite naine. kotrljanje po podu& travi& stazi& nagnutoj das%i& niz tobogan& ba%anje manji' lopti%a u dalj& preba%ivanje preko preke ili kanapa postavljenog u visini deji' oiju& ba%anje u vodoravno postavljen %ilj :ko& kutija& korpa;& ba%anje i 'vatanje u parovima& dodavanje lopte preko glave unapred i unazad& sa strane& utiranje i tranje za njom s %iljem da se ponovo utne& uz sme' i vesele uzvike. 7a razliku od pret'odnog uzrasta& de%a ovog uzrasta u igru unose dopunske radnje koje za'tevaju slo)ene i koordinirane pokrete& urednost& potrebu da se esto obra(aju odraslima& a pojavljuje se i nov nain upotrebe igraaka na primer vra(aju(i ko%ke u kutiju& de%a i' reaju nastoje(i da i' sve smeste& obra(aju(i se istovremeno sestri+vaspitau za pomo( vra(aju lopte& kugli%e& obojene male obli%e u odgovaraju(a udubljenja& tra)e ono to nedostaje da bi dopunila i ostavila na odgovaraju(e mesto. ,ije dovoljno da sestra+vaspita stvori samo povoljne uslove za deju igru& nego i da sama aktivno uestvuje u igri& onemogu(avaju(i tako jednolinosti i siromatvo igre i nedovoljnu aktivnost de%e. !estvuju(i u igri ona poma)e da igra postane bogatija i slo)enija& a istovremeno stvara kod de%e pozitivno emo%ionalno raspolo)enje. oto se de%a u grupi dosta razlikuju po uzrastu& pa prema tome i po mogu(nostima ue(a u igri& sestra+vaspita mora da vodi rauna o individualnom prilazu svakom detetu& podstiu(i na odgovaraju(i nain njegovu igru. -gra peskom i vodom je posebno interesantna i privlana. 7a igru u pesku treba obezbediti dovoljne koliine peska rasporeenog na dva+tri mesta& koja su blizu jedan drugom kako bi se izbeglo sakupljanje de%e na jednom mestu& a istovremeno omogu(ilo sestri+vaspitau da prati de%u& povremeno se ukljuuje i podstie razliite igre. sakrivanje + zakopavanje u pesak nekog predmeta& zasipanje deji' ruku peskom& pravljenje uzvii%e& rupi%a& prokopavanje kanala& %rtanje tapi(em po mokrom pesku i dr. #e%a ovog uzrasta ine esto ritmike pokrete. mogu da igraju& da udaraju nogama u ritmu& da 'odaju uz muziku i izvode razliite pokrete sa predmetima :zastavi%e& trake& %ve(e; usklauju(i i' takoe sa ritmom. Sen&orno-'er e'tivne aktivnosti ! svakodnevnom pro%esu nege i 'ranjenja treba podsti%ati i dalje osamostaljivanje de%e. $estra+vaspita treba da omogu(i de%i da u tim prirodnim situa%ijama do)ive raznovrsne osobine predmeta :da voda mo)e biti topla i 'ladna& da sapun lepo mirie& da su ruke kada se stave pod vodu mokre& a kada se izbriu suve& kako je pekir mekan ili grub& da se peru prljave ruke itd.;. #e%a na ovom uzrastu samostalno uzimaju 'ranu& a sestra+vaspita treba u ovim situa%ijama da omogu(i de%i da osete razliite ukuse 'rane :da je supa topla& meso slano& kola sladak& da 'rana ima odreen miris& itd.; i da vide i uestvuju u poslovima koji se u to vreme obavljaju prema svojim mogu(nostima :da stavi tanjire i salvete na sto& da vidi kako se sipa supa& see 'leb& ljuti jabuka itd.;. #alje osamostaljivanje de%e ide u prav%u samostalnog svlaenja& a sestra+vaspita u toj prirodnoj situa%iji treba da skrene detetu pa)nju& a dodirom oseti razliku u kvalitetu materijala :da je pi)ama meka& pantalone grube& d)emper ima dlai%e itd.;. ! svakodnevnim situa%ijama uzimanje 'rane& odr)avanje 'igijene& spavanja& igranja dete upoznaje prostorije ustanove i postepeno se orijentie u prostoru u kome se kre(e. $estra+vaspita treba da omogu(i de%i da bilo kroz igru ili svakodnevne aktivnosti do)ive prostor :da tre preko velike sobe& preko male sobe& da se provlae kroz uzan prostor + vrata& su)enje u 'odniku ili izmeu dva stola& zatim penju(i se na plat*orme razliite visine ili stoli%e& stepeni%e& merdevine da do)ive razlike u visini i razlike izmeu gore i dole itd.;.

! toku tre(e godine sestra+vaspita treba da nastoji da povede de%u do obli)njeg vrti(a& prodavni%e& uli%e i saobra(ajni%e. ! svim tim etnjama neop'odno je de%i pru)iti dovoljno vremena da posmatraju& oslukuju& da pitaju i razgovaraju o svemu to i' interesuje. #e%a ovog uzrasta treba veliki deo vremena da provode napolju kad god to vremenske prilike dozvoljavaju. $estra+vaspita treba da omogu(i de%i da mnoge prirodne pojave :sun%e sija& kia pada& sneg pada& vetar duva& da je sneg 'ladan& kia mokra; do)ive i praktino upoznaju u neposrednom kontaktu sa prirodom. ! dvoritu i parku& livadi de%i treba skrenuti pa)nju na grm& drvo& travu& %ve(e& na let pti%e& %vrkut& proletanje aviona& na sve ono to i' okru)uje i tako bogatiti nji'ovu per%ep%iju. $estra+ vaspita treba da omogu(i de%i da se sretnu sa nekom od )ivotinja :pas& maka& pti%a& leptir& buba& mrav& riba& glista;. <roz zajedniku brigu o )ivotinjama de%a treba da do)ive da )ivotinja mo)e biti plaljiva& ljuta& mala& da ima meko krzno ili lepo perje& da jede odreenu vrstu 'rane i dr. #e%a se vrlo rado igraju i prirodnim materijalom. pesak& voda& sneg& iarke& kameni(i& li(e& )ir& kesten& grani%e itd. 3ktivnosti ove de%e su slo)enije nego na pret'odnom uzrastu pa je neop'odno obezbediti odgovaraju(a sredstva :ko*i%e& lopti%e& modle& ribi%e& lae& patke;. $estra+vaspita treba najpre da poka)e de%i kako mo)e da se koristi taj materijal :kako se kopa& kako se pune modli%e;& a zatim da podstie de%u da to i sama urade& kao i da nalaze nove mogu(nosti u kori(enju materijala. utem svi' ovi' igara dete ui da uporeuje predmete& da izdvaja nji'ova bitna obele)ja& proiruje znanja o predmetima koji ga okru)uju& *ormira elementarne predstave& razvija pa)nju i ostale psi'ike *unk%ije. $(&i%ko-rit"i%ke aktivnosti !daraljkama razliiti' boja zvuka podsti%ati deje )elje za kretanjem i uti%ati na sklad deji' pokreta u razliitom tempu izvoenja. "e(a sigurnost i spretnost kretanja omogu(avaju i kretanje uz muziku vokalnog i instrumentalnog karaktera to treba negovati jer se na taj nain doprinosi i razvijanju estetskog ose(aja. -zgovarati kratke brojali%e& povlae(i i nji'ovu ritminost& sviranjem tapi(ima& trianglom ili nekom drugom udaraljkom. odsti%ati de%u da i ona pljeskaju u ritmu izgovora brojali%e. -zraivati& u zajednikoj igri sa de%om& ve(i broj originalni' zveki od razliite ambala)e i potom koristiti te zveke& to doprinosi razvijanju ose(aja za ritam i spretnosti pri izvoenju zvuka. odsti%ati interesovanja za muziki jednostavna& a vredna dela narodne i umetnike muzike i negovati sposobnost razumevanja njenog karaktera& to doprinosi razvijanju ose(aja za lepo i vredno i oboga(uje deje do)ivljaje. ovezivati pokrete& pevanje i govor u jednostavne dramske igre. One doprinose boljem razumevanju govora& slobodi iskazivanja i razvijanju )elja i navika za dru)enje. 4akve su dramske muzike igre uz pesmu "?eptir i %vet"& "<oka i pili(i"& " ile" i dr. ,egovati igre uz muziku i na taj nain podsti%ati dru)enje i zajednitvo u aktivnostima. -gre u parovima :sestra+vaspita ili dete+dete; ili u kolu& mogu(nosti su koje& uz slobodno oblikovanje pokreta i pantomimsko prikazivanje sadr)aja i pesme& doprinose stvaranju emo%ionalne klime u grupi& toplini odnosa izmeu de%e i de%e i sestara+vaspitaa. *ra+i%ko-likovne aktivnosti

#e%u najpre treba upoznati sa razliitim mogu(nostima krabanja i %rtanja i sa raznovrsnim mogu(nostima materijala :%rtanje votanim bojama& pastelama& olovkom& kredom za plou& *lomasterima& tapi(em po pesku& snegu itd.;& a zatim i slikanje prstima sa odgovaraju(im bojama. Oblikovanje testom i plastelinom predstavlja veliko zadovoljstvo za de%u i zato im treba omogu(iti da taj materijal gnjee& valjaju& prave kugli%e. 6epanje papira& pravljenje mozaika i nizanje perli& takoe predstavlja oblik likovno+gra*ike aktivnosti& koji je vrlo privlaan za de%u. ,a ovom uzrastu de%a uoavaju da gra*ikim prikazivanjem mogu neto i da izraze& zapa)aju da ti kru)i(i& %rte i take mogu neto i da znae pa im daju neko ime :po onome na ta i' podse(a;& iako prvobitno nisu imala nameru da neto na%rtaju. <ako %ela ova aktivnost ima karakter igre i stvaranja radosnog raspolo)enja& ne treba insistirati kod de%e na postizanju odreeni' rezultata :da na%rtaju odreenu temu;& ve( pa)nju poklanjati podsti%anju same aktivnosti. #ntelekt(alne aktivnosti $ve aktivnosti istra)ivanja predmeta koje su opisane u ranijim uzrastima zadr)avaju svu svoju vrednost za podsti%anje intelektualnog razvoja i potrebno je negovati i' u punoj meri. 4o isto va)i i za sve aktivnosti kombinovanja predmeta. ae koje se ulivaju jedna u drugu& posebno ko%ke za razvijanje konstruktivni' igara& plastelin& igre sa peskom& vodom& pirinem :pasuljem& soivom;& jednostavniji obli%i lego+sistema itd. 7ada%i uporeivanja razliiti' predmeta :ili naslikani' predmeta; interesantni su i podsti%ajni za ovu de%u. pokazivanje koji je predmet ve(i ili manji& da li je neto isto ili razliito& pokazivanje predmeta koji se u nizu na%rtani' predmeta razlikuju od ostali'& razvrstavanje predmeta po nekoj osobini :svi okrugli ili svi %rveni zajedno itd.;& prepoznavanje i imenovanje )ivotinja samo na osnovu neki' nji'ovi' delova :na primer& na osnovu slike glave;. #ete ovog uzrasta poinje da s'vata i neke jednostavne kvantitativne odnose i zato su mu interesantni zada%i koji anga)uju te sposobnosti. /eu takve zadatke spadaju. pronala)enje veliki' ili mali' predmeta :pri tom se koriste i nazivi za te dimenzije;& igranje igre "jedan meni& jedan tebi" :svaki od dva partnera uzima naizmenino& ali ne prebrzo& po jedan predmet i tako se vri pravina raspodela;& izvravanje naloga tipa "daj jedan" ili "daj dva"& razlikovanje gde ima "jedan"& a gde "mnogo" :sve to je vie od jedan;. $posobnost da se misli ne samo o samim predmetima& nego i o zamenama :slikama; ti' predmeta stavlja se na probu u zada%ima kao to su. pronala)enje predmeta iju sliku poka)emo& imenovanje predmeta iju sliku dete vidi ili igre stavljanja u kutiju oni' predmeta& ija se slika nalazi nalepljena na odreenoj kutiji itd. ,ajznaajnije aktivnosti za podsti%anje novog oblika miljenja& koje se oslanja na predstave& znake i rei u ovom uzrastu jesu igre predstavljanja :igre mate& simbolike igre;& koje anga)uju miljenje deteta koje nije strogo zavisno od praktini' pokuaja i pogreaka i od konkretni' situa%ija. 4aj oblik aktivnosti& koji je ujedno oblik dejeg stvaralatva& opisan je u odeljku o igri de%e ovog uzrasta. )e&i%ke aktivnosti - za ovaj uzrast karakteristino je da se govor i komunika%ija pomo(u govora kod deteta razvijaju u okviru uspostavljanja opteg dobrog kontakta sa detetom i da se tek delimino govor izdvaja i povremeno osamostaljuje. 4akav polo)aj govora u sklopu opteg kontakta deteta i odraslog i u okviru nji'ovi'

zajedniki' aktivnosti je jo neop'odan i za razvoj govora& koji dobija smisao upravo u tom kontaktu i pogreno je razvijati govor na posebnim zanimanjima *ormiranja govora. >oga(enju renika doprinosi povremeno tra)enje od deteta da imenuje na sebi ili na sli%i delove ljudskog tela& da imenuje slii%e predmeta koje mu pokazujemo& da u igri "d)epa" ili "kutije" imenuje po redu sve predmete koje jedan po jedan vadimo iz d)epa :kutije;. >oga(enju znaenja rei koje dete ve( poseduje doprinose igre parova rei suprotni' po znaenju :detetu se ka)e jedna re i tra)i da navede suprotnu. veliki+mali& gore+dole& puno+prazno& otvoreno+zatvoreno itd.;. 1azumevanju reeni%a doprinosi verbalizovanje jednostavni' radnji koje dete vidi :u )ivotu ili na sli%i;9 deak daje loptu + devoji%a uzima loptu& ruka je na stolu + noga je ispod stola + lutka je u kutiji + lopta je otila iza kreveta itd. 4akoe su korisne i de%i interesantne igre davanja i izvravanje naloga :stavi ko%ku iza ae& daj meni slii%u& a ti uzmi kliker i stavi ga u d)ep; ili igra pogaanja :poto se poka)e slika na kojoj su predstavljeni razliiti objekti;9 iz ega pijemo& ko nam daje mleko& ime seemo nokte itd.;. #e%u takoe treba podsti%ati da ispriaju ono to se desilo van situa%ije u kojoj se nalaze :da ka)u ta su videli u etnji& ta se desilo u ku(i pre dolaska u ustanovu itd;. ovremeno treba tra)iti da ispriaju malu priu koju su vie puta ula. 5ezike igre same de%e u ovom uzrastu razvijaju se u vidu glasovni' igara :ponavljanje neki' sklopova glasova& ponavljanje rei koje udno zvue;& u vidu skandiranja& pevuenja i ritmikog ponavljanja neki' rei ili slogova. 4akoe se povremeno pojavljuju igre sa nekim reenikim konstruk%ijama :ponavljanje neki' oblika reeni%a& variranje reeni%a;. $ve takve aktivnosti de%e treba umeti zapaziti& podr)avati i'& uvlaiti u nji' i drugu de%u. ,ra"ati&a i!a -gra sestre+vaspitaa sa s%enskom lutkom utie ne samo na stvaranje prijatne atmos*ere nego i na irenje vidokruga znanja o )ivotinjama& ljudima i nji'ovom radu itd. 3 kada je govor lutke pravilan& izra)ajan& sugestivan& stvaralaki interpretiran& utie i na govornu kulturu deteta. $estra+vaspita uz pomo( ginjol lutke& sa likom ljudi ili )ivotinja& dramatizuje svakodnevne situa%ije i dogaaje iz )ivota deteta. /ogu se dramatizovati i kratke prie& re%ita%ije i pesme. 2las sestre+vaspitaa treba da prati emo%ionalna raspolo)enja lutke kojom animira i da individualizira lik koji lutka u tom trenutku predstavlja. ored boje glasa koja se menja u zavisnosti od lika koji se tumai i raspolo)enja tog lika& veoma je va)no da i polo)aj i kretanje tela& gestovi i pantomime odgovaraju tom liku :da medved ima sporo& tromo kretanje i dubok glas& a pti%a 'itar pokret i visok glas;. ,eop'odno je da sestra+vaspita u toku animiranja uspostavlja kontakt sa de%om i uvlai i samu de%u u malu dramsku predstavu. #ramatiza%ije mogu biti zastupljene u svim situa%ijama u toku dana& a najbolje je koristiti ginjol lutke i javajke. osle male predstave treba podsta(i de%u da sama nastave sa izvoenjem neki' elemenata dramatiza%ije :da imitiraju glasove i govor likova ili nain nji'ovog kretanja& nji'ovu mimiku ili gestove;.

O$,O"0 1O213/3 10#8<O?$<O2 "3$ -43,53 O>137O"3,53 #060 O# 41- 2O#-,0 #O !<?5!A-"3,53 ! 1O213/ 1- 10/0 73 8<O?!
$-,./# PR.,01-/S1-* 23SP#43N)3 # -5R36-23N)3
7a uzrast de%e od napunjene tre(e godine do pet i po godina i de%e koja po'aaju predkolski program koji (e i' pripremiti za kolu& predviena su dva modela predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Oni su se primenjivali poslednji' deset godina u 1epubli%i $rbiji i poznati su pod nazivima /odel 3 i /odel >. Ovi

modeli se zadr)avaju i osavremenjuju& imaju(i u vidu obavezno ukljuivanje de%e u pripremni predkolski program godinu dana pred polazak u kolu. 1azlika se javlja izmeu modela& poto /odel 3 gravitira otvorenom sistemu vaspitanja i ak%ionom razvijanju programa zavisno od interesovanja de%e& a /odel > ima karakteristike kognitivno + razvojnog programa i razraene vaspitno+obrazovne %iljeve& zadatke vaspitaa i tipove aktivnosti meu kojima vaspita mo)e da bira i razrauje i' zavisno od potreba& mogu(nosti i interesovanja de%e. Oba modela se ravnopravno primenjuju i kombinuju u praksi& a pojedin%i i ustanove se za nji' individualno opredeljuju.

63).,N#71. -,/#1. $-,./3 PR.,01-/S1-* 23SP#43N)3 # -5R36-23N)3

7ajednike odlike /odela 3 i /odela > su. D. zajednike %iljne orijenta%ije9 2. zajednike *unk%ije predkolske ustanove9 H. zajednika naela rada9 I. zajednika orijenta%ija na saradnju sa okru)enjem9 E. zajednika zakonska regulativa. "aspitno+obrazovni %iljevi u oba modela su slede(i. D. sti%anje pozitivne slike o sebi9 2. razvijanje poverenja u sebe i druge9 H. podsti%anje samostalnosti& individualne odgovornosti i autentinosti izraza i delovanja9 I. razvoj intelektualni' kapa%iteta u skladu sa razvojnim potrebama& mogu(nostima i interesovanjima9 E. razvoj so%ijalni' i moralni' vrednosti u skladu sa 'umanim i tolerantnim vrednostima demokratski ureenog drutva osetljivog na porodine& kulturoloke i verske razliitosti9 6. kultivisanje deji' emo%ija i negovanje odnosa nenasilne komunika%ije i toleran%ije9 7. razvoj motorni' sposobnosti i spretnosti9 J. podsti%anje kreativnog izra)avanja deteta9 K. priprema de%e za nastupaju(e tranzi%ione i kompleksnije periode )ivota :priprema i adapta%ija za polazak u vrti(9 u kolu9 za rekreativni boravak i sl.;9 D0. razvijanje svesti o znaaju zatite i ouvanju prirodne i drutvene sredine. Osim zajedniki' %iljeva& svi segmenti Opti' osnova predkolskog programa orijentisani su na 'umanistiko s'vatanje detetove prirode i njegovog *izikog i du'ovnog razvoja. $utinska odredni%a je

da je dete vrednost samo po sebi& da u sebi nosi razvojne poten%ijale& da je i samo inila% sopstvenog razvoja& so%ijaliza%ije i vaspitanja. Opte osnove predkolskog programa polaze od deteta kao *izikog& saznajnog& so%ijalnog i a*ektivnog bi(a koje je aktivno u pro%esu vaspitanja. ro%es tako zamiljenog vaspitanja se temelji na. pozitivnoj motiva%iji& programu koji uva)ava uzrasne i razvojne mogu(nosti deteta i na evalua%iji dostignu(a. omo(& podrka i usmeravanje od strane odrasli' :vaspitaa& roditelja& volontera& struni' saradnika; odnose se u Optim osnovama predkolskog programa& pre svega& na prilagoavanje sadr)aja dejim mogu(nostima& o'rabrivanju i voenju deteta u njegovim samoaktivnostima i otklanjanju prepreka i ogranienja koji stoje na putu saznanja i samouvida. Opte osnove predkolskog programa sutinu predkolskog vaspitanja i obrazovanja de*iniu kao ouvanje& podsti%anje i oplemenjivanje spontani' stvaralaki' mogu(nosti i svojstava predkolskog deteta& za'tevaju(i obezbeivanje uslova za normalan *iziki& intelektualni& so%ijalni& emo%ionalni i moralni razvoj. 8(nk i!e 'red9kolske (stanove $va de%a imaju& po konven%iji !jedinjeni' na%ija& pravo na vaspitanje i obrazovanje& zdravstvenu zatitu i so%ijalnu ravnopravnost. Ona& pre svega& imaju pravo da rastu u atmos*eri zati(enoj od svakodnevni' problema odrasli' :suprotstavljanja& sukobi& nematina& nepredvidljivost itd.;& kao i pravo da budu to to jesu i da razviju autentine osobine svoje linosti. #rutvo je u obavezi da predkolskom detetu obezbedi sredinu koja (e zadovoljavati deje potrebe i pru)iti priliku da ostvari svoja prava na. vaspitanje& obrazovanje& zdravstvenu i psi'oloku zatitu. >azine *unk%ije predkolske ustanove& kao i porodine sredine su otud. D; obezbeivanje sigurne sredine u kojoj (e dete mo(i da unapreuje svoje *iziko i mentalno zdravlje9 u kojoj (e se ose(ati pri'va(eno i voljeno i kojoj (e postojati najbolji uslovi za njegov rast i razvoj9 2; budu(i da savremena porodi%a esto jeste preuzak okvir za boravak i odrastanje de%e& boravkom de%e u institu%iji dobijaju se raznovrsnije mogu(nosti i kontakt sa vrnja%ima& kao i sa drugaijim vaspitnim modelima9 H; roditelji sa svoje strane od predkolske ustanove dobijaju neposrednu pomo( ali i priliku da svoj roditeljski poziv ostvare na nov nain i uz razmenu sa drugim ljudima& te se predkolska institu%ija mo)e smatrati dopunom porodinog vaspitanja9 I; pru)anjem pomo(i porodi%ama i de%i& vaspitno + obrazovna institu%ija unapreuje ne samo sopstvene metode rada i oblike saradnje sa porodi%om& nego i oboga(uje vaspitni repertoar roditelja& razmenjuju(i sa njima modele uspenijeg vaspitnog delovanja na de%u kao i naine zatite& nege& razreavanja kon*likata sa de%om9 uspene naine obrazovanja male de%e itd. D. $va predkolska de%a nemaju isti start prilikom polaska u kolu i prilikom ukljuivanja u ostale )ivotne situa%ije& gde se tra)e odreene kompeten%ije. redkolska ustanova je prilika da se kulturne& ekonomske& obrazovne& zdravstvene razlike ubla)e i da so%ijalno i zdravstveno delovanje predkolski' ustanova zatiti de%u "pod rizikom" te deluje preventivno i kompenzatorno. 2. #e%a sa posebnim potrebama za'tevaju od drutva i od predkolski' ustanova posebnu pa)nju. nji' je potrebno integrisati sa ostalom predkolskom de%om i obezbediti poseban korektivan rad& metode i

negu zavisno od vrste i stepena spe%i*inosti :nadarenosti& ometenosti;. ?ake stepene ometenosti mogu(e je pri'vatiti u regularnom radu predkolske ustanove. 7a te)e stepene ometenosti potrebno je pri predkolskim ustanovama otvoriti tzv. "razvojna odeljenja" :obino sa manjim brojem de%e i adekvatno adaptiranim prostorom i kadrom;. ostoje i predkolske ustanove& namenjene spe%i*inim popula%ijama de%e iako se po dokumentima Organiza%ije !, uoava tenden%ija da se sva de%a tretiraju kao posebna i autentina. 4o znai da je na rad potrebno individualizovati i integrisati sa ostalim delom popula%ije& a ne odvajati de%u sa posebnim potrebama u posebne institu%ije. osebna pa)nja se posve(uje de%i sa posebnim potrebama& bilo da su to de%a neim ometena u razvoju& bilo de%a koja su obdarena u nekom pogledu. Ovo se vri imaju(i u vidu najbolje interese ove de%e i vaspitne grupe u koju se ukljuuju pod uslovima propisanim zakonom i stavovima savremene spe%ijalne pedagogije. Obdarena de%a se dodatno stimuliu& odnosno obezbeuju im se aktivnosti i sadr)aji koji (e im omogu(iti odgovaraju(i napredak u karakteristikama kojima se istiu. H. #e%a se tokom %elokupnog predkolskog perioda pripremaju za kolu. !zimaju(i u obzir razvojne i gra*o+motorne mogu(nosti predkolske de%e& od predkolske ustanove se ne oekuje da de%u osposobi za *unk%ionalno itanje& raunanje i pisanje. 4o& naravno& ne znai da neka de%a i neke vaspitne sredine ne(e imati potrebu da naue slova ve( u predkolskom periodu. riprema za kolu u predkolskim ustanovama podrazumeva navikavanje deteta na. raznovrsne pokrete rukom i telom& snala)enje u prostoru i vremenu& navikavanje na rad u grupi i saradnju sa vrnja%ima& rad sa razliitim medijima i materijalima& samostalnost i odgovornost za sopstvene projekte& podsti%anje kreativnosti& uoavanje uzroka i posledi%a& reavanje logiko+matematiki' problema i sl. Na%ela vas'itno-obra&ovnog rada ,aela ukazuju na osnovna obele)ja vaspitno+obrazovnog rada sa predkolskom de%om i slu)e kao orijenta%ija za pripremanje& organiza%iju i izvoenje& kao i vrednovanje rada. ! skladu sa programskim polazitima& osnovna naela vaspitno + obrazovnog rada su. D. naelo %elovitosti i integriteta9 2. naelo orijenta%ije ka optim %iljevima9 H. naelo pra(enja i podsti%anja dejeg razvoja9 I. naelo usklaenosti sa uzrasnim i individualnim karakteristikama de%e9 E. naelo )ivotnosti9 6. naelo potovanja i kultivisanja deje igre9 7. naelo aktiviranja i postepenog osamostaljivanja de%e i J. naelo so%ijalne integra%ije i kontinuiteta. -ri!enta i!a na saradn!( sa okr(:en!e" redkolska ustanova i njeni programi imaju e*ekta na razvoj de%e samo onda kad se zajedno sa programom anga)uju ne samo de%a i roditelji& nego i lokalno okru)enje. #a bi institu%ionalno vaspitanje i obrazovanje predkolske de%e preraslo u drutveno vaspitanje neop'odno je da se predkolske ustanove pove)u sa drutvenom sredinom& kao i da se ire otvore za uti%aje koje drutvena sredina nudi.

3kteri sa kojima predkolska ustanova treba da sarauje zavise od tipa okru)enja& ali u ve(ini sluajeva neop'odna je saradnja sa roditeljima& osnovnom kolom& %entrima jedini%e lokalne samouprave& kolama i *akultetima koje koluju bazini struni kadar koji radi u predkolskim ustanovama& relevantnim ministarstvima& domovima zdravlja& ustanovama kulture& rekreativnim %entrima& obli)njim zanatskim %entrima& ostalim drutvenim institu%ijama koje se nalaze u okru)enju. Otvorenost predkolske institu%ije podrazumeva i boravak drugi' ljudi i de%e u predkolskom okru)enju. 4o mogu biti roditelji& volonteri& studenti& ljudi razliiti' pro*esija i javni' statusa& razliitog uzrasta i )ivotnog iskustva. Ova saradnja poma)e de%i da steknu uvid u raznovrsna iskustva ljudi i )ivotne modele.

-P04. -SN-2. PR.,01-/S1-* PR-*R3$3 13- -SN-23 63 R36/#7#4. PR-*R3$S1. $-,./.

O )!e (sn(ve '("'a*a -a( (sn(va &a lani'anje i '("'a*i'anje otrebe de%e i roditelja su veoma razliite od naselja do naselja& od grada do grada& od jedne lokalne zajedni%e do druge. ,emaju sva de%a i roditelji potrebu za %elodnevnim organizovanjem vaspitno+ obrazovnog rada. Obli%i organizovanja razliiti' oblika brige o de%i variraju od sredine do sredine. >udu(i da su interesi i potrebe de%e i roditelja dinamine prirode& predkolska ustanova je du)na da vrstu i nain organizovanja predkolske institu%ije prilagoava aktuelnim potrebama. Opte osnove programa predstavljaju vaspitno+obrazovno jezgro razraeno do onog stepena& koji omogu(ava prilagoavanje svoj raznovrsnosti programski' modela koji se javljaju u raznim tipovima ustanova i programa :%elodnevni' i poludnevni'9 na%ionalni' i oni' na jeziku etniki' zajedni%a9 dodatni'9 skra(eni'9 prigodni' i povremeni'9 rekreativni' i umetniki'9 povremeni'9 prilagoeni' za rad sa spe%i*inim popula%ijama9 eksperimentalni' itd.;. 4akoe& Opte osnove predkolskog programa omogu(avaju u postupku programiranja prilagoavanje raznim stilovima rada vaspitaa& uzrastu de%e& kao i nji'ovim individualnim potrebama& mogu(nostima i interesovanjima. !zima se u obzir injeni%a da se meu de%om javljaju velike razlike u tom pogledu& zbog ega se programski %iljevi ostvaruju u onoj meri u kojoj je to za svako dete mogu(e& pri'vataju(i injeni%u da se de%a razlikuju u pogledu tempa i nivoa razvoja. ,a osnovu Opti' osnova predkolskog programa predkolska ustanova izrauje sopstvene operativne i spe%ijalizovane programe& zavisno od popula%ija sa kojima raspola)e. redkolska ustanova& zavisno od lokalni' uslova& odreuje oblike i nain organiza%ije predkolske institu%ije& koje (e ponuditi de%i i roditeljima& zavisno od toga koji su od nji' primereni potrebama de%e i roditelja i mogu(nostima operativnog rada ustanove. 6iljevi pojedini' oblika organizovanja& *inansijeri& osnivai& nain organiza%ije& izabrani kadar& tip programa& vreme trajanja programa itd& mogu biti razliiti& ali ipak u skladu sa naelima i programskom orijenta%ijom Opti' osnova predkolskog programa. rogramiranje i planiranje& polaze(i od osnova programa& bitno se razlikuje od klasine primene do detalja propisanog programa& u odnosu na koji vaspita ima malo samostalnosti i mogu(nosti da neto menja i prilagoava& to se od njega i ne oekuje. Opte osnove predkolskog programa omogu(avaju da se pro%esi programiranja& planiranja& ostvarivanja planiranog i evalua%ije ostvarenog obavljaju uz znatno ue(e vaspitaa i struni' saradnika& kao pojedina%a ili aktiva. 8ta vie& u ovim pro%esima& na svoj nain& uestvuju i strunja%i iz odgovaraju(i' obrazovni' ustanova& prosvetni savetni%i& deji roditelji i svi ostali inio%i zainteresovani za pro%es i rezultate vaspitno+obrazovnog rada& meu kojima posebno mesto zauzimaju de%a.

rednosti ovako kon%ipirani' Opti' osnova predkolskog programa su slede(e. + Opte osnove predkolskog programa ostavljaju vie prostora vaspitau da prilikom nji'ovog razraivanja polazi od sposobnosti& potreba i interesovanja konkretne de%e u svojoj vaspitnoj grupi9 + programiranje i planiranje predstavljaju neprekidan i dinamian pro%es pra(en evalua%ijom postignutog i stalnim progresivnim modi*ika%ijama i korek%ijama u skladu sa zapa)enim razvojnim promenama kod de%e i promenama uslova rada9 + prilikom programiranja i planiranja& polaze(i od Opti' osnova predkolskog programa& posti)e se znatno ve(e ue(e i lini peat vaspitaa i de%e kao i svi' drugi' uesnika u vaspitno+obrazovnom radu9 ovaj postupak deluje i motiva%iono& to se povoljno odra)ava na rezultate vaspitno+obrazovnog rada9 + sadr)aji& ukomponovani u %iljeve i zadatke& kao i ideje za organizovanje aktivnosti de%e& u ve(oj meri se mogu prilagoavati lokalnim uslovima nego klasini programi strukturirani po ugledu na kolske programe& a za'tevaju i vie line ini%ijative vaspitaa u pro%enjivanju situa%ija u kojima (e se ostvarivati i nji'ovom prilagoavanju de%i sa kojom rade9 + svaki vaspita i svaka ustanova postaju kreatori sopstvenog programa vaspitno+obrazovnog rada koji& zadr)avaju(i jezgro koje se nalazi u Optim osnovama predkolskog programa i potuju(i naela *ormulisana u njemu& ipak nosi lini peat i predstavlja pokazatelj nji'ove spe%i*inosti& kvaliteta& dostignu(a i napora& to takoe ima posebnu vrednost i predstavlja osnovu za unapreivanje prakse i teorije predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Opte osnove predkolskog programa& s'va(ene na opisani nain& omogu(avaju da se u vaspitno+ obrazovni rad unese vie kreativnosti& *leksibilnosti i spontanosti& kao i da se on uini raznovrsnijim i prilagodljivijim vaspitani%ima i sredini u kojoj se odvija. -stovremeno& za vaspitae predstavlja ve(e zadovoljstvo kada u svoj rad unose lini peat& a ose(aju se i potovaniji kao pripadni%i pro*esije. $tvaraju se uslovi i za pove(anu saradnju meu vaspitnim osobljem u samoj ustanovi& pa i na irem planu& jer su prisutniji motivi za razmenu iskustava i razne oblike strunog usavravanja. ,aravno& ni jedna od navedeni' prednosti Opti' osnova predkolskog programa nije garantovana sama po sebi niti se ostvaruje automatski. <reativni rad za'teva poboljane uslove rada i ve(e napore za koje nisu svi spremni& a postoje i mogu(nosti zloupotrebe koja se sastoji u prilagoavanju programa rada vaspitaima& a ne de%i. Osim toga& vaspitae treba sistematskim strunim usavravanjem pripremiti za takav nain rada i pomo(i im u svakom pogledu da ga obavljaju na nain koji (e poten%irati i ostvariti pomenute prednosti. Vas i!n(.(/'a&(vni $iljevi -a( (la&i)!e &a 'a&'a#% 'a&li0i!i1 '("'a*s-i1 *(#ela ! Optim osnovama predkolskog programa su po)eljni is'odi vaspitanja i obrazovanja *ormulisani u obliku opti' i posebni' %iljeva predkolskog vaspitanja i obrazovanja. ,jima su de*inisane razvojne promene& odnosno postignu(a deteta kojima treba te)iti u optem razvoju i pojedinim aspektima razvoja deteta. Oni su izra)eni u terminima dejeg ponaanja :sposobnosti i vetina da se neto uini;& poznavanja odreeni' injeni%a :znanja neega; ili osobina i stavova linosti :npr. kreativnost& ini%ijativnost i sl.;& a slu)e kao polazite za odreivanje zadataka vaspitaa& programiranje odabrani' aktivnosti de%e& sadr)aja ovi' aktivnosti i postupaka za evalua%iju postignuti' rezultata& kao nji'ovi kriterijumi. rilikom odreivanja vaspitno+obrazovni' %iljeva& vaspita polazi od onoga to zna o de%i u svojoj grupi :nji'ovim razvojnim mogu(nostima& potrebama i interesovanjima;& vode(i rauna da pored opti' i posebni' %iljeva& koji va)e za ve(inu de%e u grupi& predvidi i spe%ijalne %iljeve za onu de%u koja se bitnije razlikuju od ostali'& pripremaju(i za nji' varijante u obliku pove(ani' ili smanjeni' za'teva u odnosu na

ostale. #rugi kriterijum za odreivanje %iljeva je drutveni kontekst u kojem dete odrasta :njegova kultura u najirem smislu rei& moralne& estetske i druge vrednosti& tradi%ija& ali i %iljevi razvoja samog drutva;. ri tome se ne daje prioritet ni jednom ni drugom :jednom na raun drugog& ve( se oni usklauju& odnosno& integriu na viem nivou. 1oditelji se u ovom sluaju tretiraju kao predstavni%i drutva u kome dete odrasta& ali i zastupni%i deji' interesa. rema tome& iako su opti %iljevi vaspitanja isti za svu de%u& postojanje nivoa i raznovrsnost u posebnim %iljevima& kao i aktivnostima za'valjuju(i kojima se ostvaruju& stvara uslove da se oni postepeno uslo)njavaju& u skladu sa mogu(nostima svakog deteta. >ez obzira na uzrasne norme i )elje odrasli' da ono napreduje to br)e i bolje u razvoju i uenju& pravo merilo dejeg razvoja i postignu(a treba da bude ono samo po stupnjevima razvoja& iji je redosled jednak za sve& ali i' dete prelazi na svoj nain i prema sopstvenom tempu. Vas i!n(.(/'a&(vni sa#'2aji i a-!ivn(s!i % 'a&li0i!i* '("'a*s-i* *(#eli*a $ obzirom na to da Opte osnove predkolskog programa ne propisuju obrazovne sadr)aje& nego samo daju opte naznake o njima& posao je ustanove i vaspitaa da do nji' doe putem programiranja i konkretiza%ije vaspitno+obrazovni' %iljeva. Osim toga& naini na koje se ostvaruju %iljevi razlikuju se kod programski' modela i jedini za'tev koji se u tom pogledu postavlja svima je da ne budu u suprotnosti sa osnovnim opredeljenjima Opti' osnova predkolskog programa. <ada su u pitanju vaspitno+obrazovni sadr)aji& Opte osnove predkolskog programa ne izla)u razraene i konkretizovane sadr)aje svi' aktivnosti& ve( samo ukazuju na nji'ove optije kategorije& od koji' treba po(i prilikom programiranja& imaju(i u vidu konkretnu de%u i uslove u kojima se odvija vaspitno+obrazovni rad. ,ajoptije gledano& sadr)aji od koji' se polazi u programiranju su ovek u drutvu i prirodi& kao i njegov odnos prema sebi i svojoj okolini& odnosno& objanjenja za stvarnost oko deteta& koja pru)aju 'umanistike& drutvene& prirodne i matematike nauke& kao i reprezentovanje stvarnosti& koje vre sve umetnosti. olaze(i od stava da mnogi sadr)aji mogu poslu)iti za ostvarivanje jedni' isti' vaspitno+ obrazovni' %iljeva& u Optim osnovama predkolskog programa sadr)aji i nisu razraivani& nego samo sugerirani optim i spe%i*inim %iljevima predkolskog vaspitanja i obrazovanja. rema tome& programiranje i razrada sadr)aja je u domenu vaspitaa& kojem su& na taj nain& pru)ene velike mogu(nosti za ispoljavanje sopstvene ini%ijative& stvaralatva i struni' sposobnosti& stavljanjem u pozi%iju& ne toliko izvrio%a& koliko kreatora programa koji (e ostvarivati sa de%om. #a bi na najbolji nain iskoristio svoju pozi%iju kreatora programskog modela& vaspita prilikom programiranja vaspitno+obrazovni' sadr)aja i aktivnosti de%e putem koji' (e se sadr)aji ostvarivati& treba da polazi od. + 'umanistikog i eman%ipatorskog kon%epta vaspitanja i obrazovanja& kojim se odreuju %iljevi vaspitanja& njegova *unk%ija& kao i naela organiza%ije aktivnosti& sadr)aja& vremena i prostora i meusobnog odnosa svi' inila%a koji uestvuju u unapreivanju dejeg razvoja i uenja& + uzrasni' osobenosti i za'teva da se %elokupni rad mora prilagoditi psi'o*izikim karakteristikama de%e u konkretnoj vaspitnoj grupi& nji'ovim individualnim razvojnim potrebama i mogu(nostima& kao i dominantnim interesovanjima :odnosno& onome to je aktuelno u )ivotu grupe;& + Opti' osnova predkolskog programa vaspitno+obrazovnog rada& posebno njegovi' %iljeva :*ormulisani' na osnovu psi'oloki' i drugi' saznanja o razvojnim mogu(nostima i potrebama de%e i drutveni' za'teva u odnosu na to ta se vaspitanjem i obrazovanjem )eli posti(i; uz davanje prednosti onim sadr)ajima aktivnosti& situa%ijama& postup%ima& obli%ima i dr. koji imaju ve(e razvojne poten%ijale&

+ konkretni' materijalni'& kadrovski' i drugi' mogu(nosti i uslova koji postoje u samoj ustanovi& koji predstavljaju kontekst u kome se odvija vaspitno+obrazovni rad& + karakteristika regiona u kojem se nalazi predkolska ustanova& s obzirom na za'tev da planiranje u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja treba da bude lokalno obojeno i izlazi u susret lokalnoj drutvenoj zajedni%i& i + sagledavanja mogu(nosti za dogovaranje sa dejim roditeljima i nji'ovo ukljuivanje u vaspitno+ obrazovni pro%es i )ivot u vrti(u. De$a i nji1(v( (-'%2enje -a( (la&i)!e &a 'a&'a#% 'a&li0i!i1 '("'a*s-i1 *(#ela i -(na0ni -'i!e'ij%* valjan(" i&/('a vas i!n(.(/'a&(vni1 $iljeva #a bi vaspita na najbolji mogu(i nain iskoristio pro*esionalnu pozi%iju planera& potrebno je da koristi nekoliko vrsta polazita. 4o nisu samo Opte osnove predkolskog programa iako je u njima sadr)ana bazina kon%ep%ija 'umanistikog pristupa vaspitanju i obrazovanju. otrebno je imati u vidu i. uzrasne osobenosti& interesovanja i potrebe de%e& sadr)aje i %iljeve& vreme i prostor& dostupnost materijala& broj de%e& karakter okru)enja& poten%ijale koje roditelji sa sobom nose& aktuelnosti& kadrovske i druge mogu(nosti predkolske ustanove :npr. opremljenost& raspored dnevni' aktivnosti& kapa%itete logistiki' slu)bi itd.;& mogu(nosti saradnje sa porodi%om& odlike lokalne sredine i deavanja u regionu& %iviliza%ijska dostignu(a& naune kao i umetnike tenden%ije& tradi%iju i obiaje i meusobni odnos svi' inila%a koji utiu na realiza%iju. ,ajpouzdaniji i konani kriterijum da su vaspitno+obrazovni %iljevi :a zatim i sadr)aji i aktivnosti; valjano odabrani su de%a. 4o znai da im prilikom opredeljivanja za programski model i programiranja treba obezbediti to iri prostor za odluivanje i delovanje& jer od aktivnosti kojima se budu bavila i nji'ove motivisanosti da uestvuju u njima& zavisi u kojoj meri (e %iljevi biti ostvareni. <ada se biraju i strukturiraju sadr)aji& treba uzimati u obzir podatke do koji' se dolo posmatranjem konkretne de%e& nji'ova miljenja& te)nje& izbore :koje vre meu ponuenim alternativama ili samostalno predla)u(i sopstvena reenja;& ideje& potrebe& )elje& mogu(nosti& o%ene& pre*eren%ije& kao i reak%ije na uti%aje vaspitaa. ri tome se naroito vodi rauna o so%io+kulturnim karakteristikama regiona u kome (e se programi ostvarivati& tradi%ijama& vrednostima koje se neguju u odreenim sredinama i dr. to se naroito odnosi na potovanje svi' prava na%ionalni' manjina i omogu(avanje manjinama da neguju svoj jezik& kulturu i obiaje& kao i da se povezuju sa svojim matinim zemljama. -stovremeno se neguje i du' zajednitva& meusobno upoznavanje i zbli)avanje& uenje jezika sredine i sve druge aktivnosti kojima se unapreuje du' toleran%ije i zajednitva. rilikom programiranja& osim o detetu& treba povesti rauna i o porodi%i iz koje potie& budu(i da ona predstavlja so%io+kulturni kontekst u kojem dete provodi najvie vremena i stie najbrojnija iskustva. 7ato treba analizirati realne )ivotne situa%ije u kojima se ono nalazi kod ku(e i uoavati egzisten%ijalne probleme sa kojima se susre(e u porodi%i i u)oj drutvenoj sredini :npr. u saobra(aju& prilikom meusobni' sukoba& interesovanja za polnost& kada se rodi beba u porodi%i& umre roak& razvedu se roditelji i dr.;. ! praksi to znai da treba koristiti svaku priliku za ugraivanje u predviene aktivnosti sadr)aja povezani' sa stvarno(u izvan ustanove& pozivanjem posetila%a u nju& ukljuivanjem roditelja u vaspitno+obrazovni rad u svim njegovim etapama& i pose(ivanjem objekata i mani*esta%ija u drutvenoj zajedni%i. osetio%i iz oblasti kulturnog& javnog i drutvenog )ivota lokalne zajedni%e& uz roditelje& smatraju se za vrlo znaajan izvor saznanja i razvojni' podsti%aja. ored toga& izvor za programiranje su i materijali karakteristini za region u kojem se ustanova nalazi& odnosno sadr)aji u kojima oni dolaze do izra)aja. 4o su istorijski i geogra*ski poda%i o tom kraju& narodni

i verski obiaji& stari zanati& *olklor& znaajnija mesta i spomeni%i& muzeji& galerije& znameniti ljudi toga kraja i nji'ove biogra*ije itd. 2radivo za programiranje& kojem posebno treba posvetiti pa)nju& su i aktuelna zbivanja& novine svake vrste. u nau%i& te'ni%i& knji)evnosti& pozorinoj umetnosti& ar'itekturi& u prirodnom okru)enju itd& koji privlae de%u i mogu im se predstaviti na pogodan nain. ?ini peat ovim sadr)ajima daje i sam vaspita& odnosno vetine& znanja i sposobnosti kojima se istie& a za koje mo)e kod de%e da izazove interesovanje& na primer lutkarstvo& tkanje& sport& poznavanje nekog stranog jezika& numizmatika i dr. ored onoga to je konkretno i aktuelno& prilikom programiranja treba polaziti i od sposobnosti koje se )ele kod de%e razvijati& opisani' u terminima ponaanja koja treba da usvoje i usavre. $ obzirom na to da postoji mnotvo sadr)aja koje bismo )eleli da de%a savladaju& to nije mogu(e ni pored najbolje volje i uz najbolju organiza%iju& prilikom programiranja se name(e pitanje kriterijuma za izbor sadr)aja kojima (e se ispuniti deje aktivnosti. 5edan od nji' je upotrebljivost ovi' sadr)aja za razvoj deji' saznanja& sposobnosti i karakteristika linosti primenljivi' u svakodnevnom )ivotu& potrebni' za uspeno uestvovanje u datoj drutvenoj zajedni%i i korisnost za pripremanje za naredni stupanj vaspitanja i obrazovanja. Otuda& pored sadr)aja za koje de%a sama ispolje interesovanje& posao vaspitaa je i da za neke od nji'& koje odabere kao korisne& stvori kod de%e odgovaraju(u motiva%iju. -zbor izmeu razliiti' modela programiranja i naina organiza%ije predkolske ustanove trebalo bi da se vri posle odluke koji od modela bi za tu ustanovu bio najadekvatniji& zavisno od. iskustava i vrednosni' orijenta%ija vaspitaa& nji'ovi' i pre*eren%ija roditelja& prostorni' i drugi' mogu(nosti ustanove& broja i modela organizovanja :%elodnevni ili poludnevni programi koji se odvijaju u toj ustanovi;& broja de%e i drugi' *aktora koji ine spe%i*inost *unk%ionisanja jedne ustanove.

/O#0? 3 O 84-B O$,O"3 10#8<O?$<O2 1O213/3

P-/36#043 PR-*R3$3 $-,./3 3
6entralne ideje programa su. + otvoreni sistem vaspitanja + interaktivan nain razvijanja programa + individualiza%ija rada s de%om + uenje kao konstruk%ija znanja + unutranja motiva%ija kao osnov uenja na ranim uzrastima + samostalnost i autonomija deteta kao %entralna vrednost + vaspita kao kreator programa + intenzivna saradnja sa okru)enjem 13 O!v('eni sis!e* vas i!anja + /odel 3 je kon%ept otvorenog sistema vaspitanja i obrazovanja.

+ 4o podrazumeva da je predkolska ustanova otvorena prema "spolja" i prema "unutra". + <ljune ideje ovog kon%epta su. %elovitost pristupa :'olizam;& prirodna/unutranja motiva%ija& autonomija& potovanje linosti& individualizovan pristup. + $'vatanje prirode uenja u otvorenom sistemu vaspitanja. uenje kao aktivna konstruk%ija znanja9 uenje kroz interak%iju9 lina sinteza nauenog9 obrazovni pro%es koji polazi od potreba& interesovanja& mogu(nosti. ! "otvorenom" obrazovanju i ovek i dete i sama obrazovna ustanova posmatraju se kao otvoreni sistemi. #e%a su& kao i odrasli& sposobna ne samo da ue i razvijaju se& nego imaju i sopstvenu motiva%iju da razumeju sebe i svet koji i' okru)uje i sposobna su da izgrauju saznanja voena sopstvenim smislom te imaju mogu(nosti i pravo da donose znaajne odluke o sopstvenom obrazovnom iskustvu. $aznanje se u "otvorenim sistemima" s'vata kao lina sinteza sopstvenog iskustva& to znai da iste obrazovne situa%ije mogu da daju razliita saznanja kod razliite de%e. #eje potrebe i interesovanja& nji'ove mogu(nosti na osnovu i pomo(u koji' stupaju u razmene sa svojom so%ijalnom i *izikom sredinom ine polazita obrazovnog postupka. 4o znai da vaspita treba da bude u stanju da otkrije& prepozna deje mogu(nosti i potrebe i da u skladu s njima stvara dovoljno iroke i *leksibilne obrazovne situa%ije u kojima (e razliita de%a mo(i da nau izazov i priliku za uenje. !enje se dakle s'vata kao aktivna konstruk%ija& a ne usvajanje znanja& konstruk%ija do koje dete& uostalom isto kao odrasli& dolazi na osnovu sopstveni' ak%ija/interak%ija sa svojom *izikom i so%ijalnom sredinom. Obrazovanje se stoga nikako ne mo)e svesti na prenoenje gotovi' verbalni' znanja& ve( je to jedan dugotrajan i kompleksan pro%es stvaranja uslova i podsti%aja za uenje de%e. -stovremeno& dete se& kao i odrasli& posmatra kao konkretno& %elovito bi(e& a ne kao skup apstraktni' svojstava& osobina i sposobnosti. -z toga sledi da planiranje vaspitno+obrazovnog pro%esa polazi od stvarne de%e i konkretni' situa%ija& a ne od generalni'& apstraktni' %iljeva i zadataka. Otvorenost predkolske ustanove :ili kole; podrazumeva pre svega da ona bude mesto smisaonog )ivljenja za de%u i skup prilika i mogu(nosti za nji'ov %elovit lini razvoj& a ne mesto gde se de%a pripremaju za neke odabrane zadatke budu(eg )ivota. Otud predkolska ustanova ne bi smela prevas'odno da ima *unk%iju uve)bavanja za budu(e uloge i pripreme za kolu. #a bi bila mesto punovrednog )ivljenja "sada i ovde"& ona treba da bude otvorena prema porodi%i i lokalnoj sredini& odnosno dejim iskustvima izvan samog vrti(a. 4o podrazumeva ne samo slobodan pristup roditeljima i drugim odraslima u vaspitnu ustanovu i mogu(nost da direktno uestvuju u njenom )ivotu& ve( i smisaono povezivanje i pro)imanje )ivotni' sadr)aja u te tri sredine. -stovremeno termin "predkolska/kolska ustanova" nije ogranien na samu zgradu i eventualno dvorite vrti(a/kole& ve( obu'vata i sve one prostore i mesta gde se pro%es uenja odvija. ! otvorenom sistemu vaspitanja i struktura i sadr)aj prostora i organiza%ija vremena i nain grupisanja de%e ine bitan deo otvorenog programa. oni nisu neto to je unapred dato i emu se de%a i vaspitai prilagoavaju& ve( predmet dogovora i planiranja. 2rupisanje de%e je& na primer& daleko e(e po prin%ipu meoviti'& nego po prin%ipu 'omogeni' uzrasta& ali to nije opte pravilo. - sa uzrasno "istim" grupama mogu(e je ostvariti prin%ipe "otvaranja" i stvoriti uslove za kontakte i razmene meu de%om razliitog uzrasta. $lino je sa organiza%ijom prostora i vremena. otvoreni sistem vaspitanja ne odlikuju odreena& uni*ormna reenja& ve( nain na koji se do ti' reenja dolazi i razlozi koji i' rukovode. dogovor i planiranje polaze(i od konkretni' uslova pro%enjivanja potreba i mogu(nosti de%e& a sa osnovnim %iljem da se stvore uslovi za smisaono )ivljenje i prilike za razvoj i uenje sve de%e.

! otvorenom sistemu vaspitanja medi%inska sestra / vaspita / uitelj nisu %entralne *igure vaspitno+ obrazovnog postupka. 4o se ak i u *izikom smislu mo)e ilustrovati. oni nisu ni ispred grupe de%e kao u *rontalnom& niti u %entru kruga/polukruga& to na prvi pogled izgleda kao manje autoritaran obrazovni pristup& ve( u stvarno partnerskoj pozi%iji. u krugu ili u manjoj grupi de%e& ali to ne znai da nji'ova uloga za ostvarivanje ovakve kon%ep%ije vaspitanja nije od %entralne va)nosti. "aspita nije puki izvrila% :realizator; nekog zadatog programa& ve( neko ko& zajedno sa de%om i drugim odraslima& stvara program. ono to (e se zaista deavati u ustanovi. 4o iziskuje da i on sam stalno ui& istra)uje i usavrava sopstvena :pro*esionalna; znanja. 5edan od prvi' zadataka vaspitaa u ovom sistemu je uesniko posmatranje i pra(enje de%e :posmatranje i pra(enje de%e istovremeno sa ue(em;& kako u spontanim situa%ijama& tako i u planiranim obrazovnim epizodama. 4ek na osnovu uvida u to ta dete mo)e i zna& kako ui i pristupa razliitim konkretnim situa%ijama i problemima& on mo)e da izgradi pretpostavke o dejim potrebama& razvojnom nivou& interesovanjima i da to onda koristi kao polazite za planiranje dalji' aktivnosti i uenja. 4o znai da nije re o samo jednokratnom podrobnom posmatranju radi upoznavanja de%e :pri dobijanju nove grupe de%e ili na poetku godine;& ve( o stalnom zadatku vaspitaa. $astavni deo pra(enja de%e je bele)enje& koje slu)i kao podsetnik& osnova za dalje poreenje i planiranje kao i razmenu s porodi%om. $lede(i zadatak je evalua%ija. oda%i posmatranja de%e imaju dvostruku *unk%iju. oni slu)e za pro%enu napredovanja de%e ali i za vrednovanje sopstvenog rada vaspitaa. ri tome kriterijumi za vrednovanje nisu neke opte norme& niti postignu(a druge de%e& ve( pret'odni postup%i i postignu(a samog deteta koje se posmatra. 1ezultati evalua%ije mogu se saoptavati detetu ili roditeljima& ali najvie slu)e vaspitau za dalje planiranje sopstveni' ak%ija. "rednovanje sopstvenog rada i tzv. re*lektivna :povratna; samoevalua%ija je osnova pro*esionalne anga)ovanosti i strunog :samo;usavravanja vaspitaa. -zbori& postup%i i reak%ije vaspitaa voeni su odreenim namerama. #a li su ti izbori& postup%i i reak%ije adekvatni& da li stvarno vode )eljenim e*ektima + mo)e da se sudi tek na osnovu posmatranja i pra(enja de%e. ,o& kako se deava da jedna osoba obino vidi ono to oekuje& posebno su kao korektiv pogodne zabeleke i snim%i :video i audio zapisi;& na osnovu koji' se mogu voditi diskusije& analize i pro%ene sa kolegama. osmatranje i evalua%ija su osnova za tre(i zadatak vaspitaa& a to je stvaranje uslova za uenje de%e. "ie nego to direktno poduava& vaspita u otvorenom sistemu stvara prilike i podstie uenje& kao aktivnu konstruk%iju znanja. Otud organiza%ija prostora i materijala& grupisanje de%e& odnosi izmeu vaspitaa i de%e i njegove interven%ije u odnosu s de%om& ukupna atmos*era u grupi nisu neto to pret'odi ili je izvan vaspitno+obrazovnog pro%esa& ve( upravo sastavni i bitni deo otvorenog programa. retpostavke za ovakvu ulogu vaspitaa u otvorenom sistemu su iskrenost& potovanje drugog& pro*esionalna anga)ovanost i posve(enost i otvorenost za razmene& uenje i lini razvoj. 23 In!e'a-!ivan na0in 'a&vijanja '("'a*a Ovaj model programa de*inie kon%ep%iju vaspitanja i obrazovanja tokom razvijanja programa& za razliku od tradi%ionalni' koji de*iniu unapred zadat program uenja i poduavanja. rogram nastaje u interak%iji vaspitaa sa de%om i realnim )ivotnim situa%ijama u kojima se de%a i roditelji nalaze. ,a osnovu navedeni' programski' odredita& predkolske ustanove :vaspitai; vre izbor uslova i podsti%aja :sadr)aja; koji (e obezbediti optimalan psi'o+*iziki razvoj de%e. $truktura i nain kori(enja prostora i materijala& so%ijalni sastav& pravila i norme ponaanja koje reguliu so%ijalne odnose i ukupan )ivot u predkolskoj ustanovi ine bitan deo tzv. "skrivenog programa institu%ije". -z tog razloga organiza%ija *izike i so%ijalne sredine ne mo)e se odvajati od ukupnog

vaspitno+obrazovnog delanja niti bi smela da bude unapred uni*ormno postavljena polaze(i od nepedagoki' kriterijuma :ekonomski'& demogra*ski' i sl.;. -ndirektne vaspitne interven%ije + strukturiranje prostora i materijala& vremenska organiza%ija aktivnosti i& posebno& nain grupisanja de%e i otvorenost ustanove ine bitan deo vaspitnog programa i ne mogu se posmatrati nezavisno od osnovni' naela i %iljeva predkolskog vaspitanja niti propisati uni*ormno za sve sredine i uslove. $adr)aj i ritam )ivota u ustanovi& nain kori(enja prostora i materijala& pravila ponaanja& odnos prema igri i uenju treba da budu smisaoni& realistini i dosledni& kako za de%u& tako i za odrasle koji u njoj borave. 33 In#ivi#%ali&a$ija 'a#a s #e$(* -ndividualizovati vaspitno+obrazovni pristup je potrebno jer. + de%a na taj nain du)e pamte i pove(ava se e*ikasnost poduavanja9 + imaju manje problema u pro%esu uenja9 + anga)uju se %entralni i personalni lini pro%esi9 + anga)uju se emo%ije potrebne za pro%es uenja9 + de%a i roditelji se bolje ose(aju9 + ulazi se u zonu narednog razvitka. -ndividualizovano poduavanje je vaspitno+obrazovni pristup koji uzima u obzir ono to svako dete unosi u obrazovnu situa%iju. retpostavka ovog pristupa je da ne postoje dva deteta koja ulaze u vaspitno+ obrazovnu aktivnost na potpuno isti nain. #e%a u aktivnost unose svoju linost& lina iskustva& stavove& vetine itd. #a bi uspeno poduavao& to jest unosio neke pozitivne promene& vaspita mora biti osetljiv za ove razlike. -ndividualizovano poduavanje se u svom najistijem obliku deava onda kada su vaspita i dete u interak%iji& pa poduavanje lii na neku vrstu mentorstva. >udu(i da vaspita obino radi sa velikom grupom de%e& to od njega za'teva dodatni napor da u odnosu na izbor %iljeva i sadr)aja& bira one koji su primereni toj grupi de%e i koji (e izazvati aktiviranje i ukljuivanje %entralni' pro%esa linosti. -ndividualiza%ija ne znai da (e vaspita sa svakim detetom raditi individualnoL $ druge strane& on treba da se zainteresuje ko su ti pojedin%i i nji'ovi roditelji& da bi mogao da potuje uzrasne i razvojne mogu(nosti i smisaono se pribli)i osobenostima de%e koja u grupi borave. #e%a se razlikuju ne samo po mogu(nostima& potrebama i interesovanjima& nego i po temperamentu& kulturolokim spe%i*inostima& navikama& stilovima uenja itd. 6entralna ideja pro%esa individualiza%ije je adaptiranje vaspitno+ obrazovnog programa osobenostima grupe. #a bi to uspeo da uradi& vaspita mora pre svega dobro da upozna svoju grupu& da posmatra svakog pojedin%a i da prati kako odreene grupa%ije de%e reaguju ne samo u obrazovnim& nego i ne*ormalnim so%ijalnim situa%ijama& odnosno sve vreme tokom boravka u predkolskoj ustanovi. 4o se mo)e uraditi na niz *ormalni' i manje *ormalni' naina :anegdotskim belekama& sistematskim posmatranjem de%e& uzimanjem podataka od roditelja o tome ta nji'ovo dete vie& a ta manje voli i sl.;. ,ije& meutim& dovoljno ostati na nekom snimku i utisku o tome ta grupa de%e jeste& nego je ta saznanja potrebno integrisati u plan rada. >udu(i da je teko pratiti veliki broj de%e sa svim osobenostima koje

poseduju& minimum individualiza%ije %iljeva i sadr)aja koji se planiraju morao bi da se odnosi na odreene grupe de%e. 4ako (e vaspita naizmenino posvetiti pa)nju grupi de%e koja su manje npr. motorno spretna& grupi de%e koja u)iva u likovnim aktivnostima& grupi de%e koja je pokazala interesovanja za avione& grupi de%e koja ne uspeva da naui boje... -ndividualiza%ija nije samo "odgovor" na ono to de%u zanima& ve( i temeljno promiljanje vaspitaa o svakom detetu i otkrivanje onoga to bi kod deteta od sposobnosti trebalo ojaati. 3ko bi nam se na prvi pogled uinilo da sadr)aji potiu samo od deteta& trebalo bi znati da je vaspita taj koji sadr)aju dodaje %ilj i orijentie ga u odreenom prav%u. On takoe ima prava da& osim same de%e i roditelja& predla)e sadr)aje za koje misli da su vredni i smisaoni za tu grupu de%e. >udu(i da svaka grupa de%e ima pojedin%e koji idu br)im i sporijim tempom razvoja& jedna od strategija individualiza%ije je rad u malim grupama i uvoenje raznovrsni' sadr)aja. "aspita naime svakoj grupi de%e nudi sadr)aje koji su razliiti po te)ini& optosti& prirodi& dinami%i i mogu(nosti samostalnog ue(a. >iraju(i sadr)aje pazi da se u ponudi nalaze. spontani i samostalni& ali i didaktiki sadr)aji9 usmereni na dete& ali poneki i na odraslog9 polustruktuirani i struktuirani9 mirni i dinamiki9 za pojedin%a& ali i za %elu grupu9 da su zastupljena razliita podruja obrazovanja i aspekti razvoja i sl. <ada se de%a suoe sa raznovrsnom ponudom& postoji ve(a verovatno(a da (e neki od sadr)aja biti adekvatniji i podsti%ajniji za deji razvoj& nego kada to vaspita radi na *rontalni nain + nudi samo jedan sadr)aj za svu de%u u grupi. #a bi individualizovao rad& vaspita mora da poseduje irok repertoar sposobnosti vezani' za. opa)anje i pra(enje de%e& alternativno planiranje& organiza%iju rada u malim grupama i vrednovanje e*ekta grupnog rada. <ada kreira aktivnosti za rad s de%om& u svakom momentu mora pred sobom imati ne samo svoju grupu& nego i prirodu aktivnosti koju bi de%a trebalo da savladaju. !nutar te aktivnosti on mora biti svestan ta je od ponueni' sadr)aja lake& a ta kompleksnije i gde se taj sadr)aj nalazi na kontinuumu te sposobnosti koju je odabrao da podstie. rogrami koji individualizuju svoj rad pogodniji su za integra%iju de%e sa posebnim potrebama& jer se ionako sutina rada u grupi svodi na pa)ljivu adapta%iju svakog plana osobenostima de%e& a ne na uklapanje de%e u postoje(i program. ! grupama i u vaspitno+obrazovnim programima koji individualuzuju svoj rad esto se mo)e uoiti da. + svako dete ima mesto za svoje line stvari i radove. Od svi' radova vaspita pravi zbirku :port*olio/dosije; koju povremeno razgleda s de%om i roditeljima& te zajedno odreuju ta je to to bi detetu najvie trebalo u nastupaju(em periodu i ta samo dete )eli da svojim boravkom u ustanovi ostvari9 + na nivou grupe mo)e se videti veliki broj zajedniki' radova na odreenu temu9 + grupe se razlikuju meusobno i svaka grupa ima svoj osobeni plan& drugaije ureenu sobu i autentian karakter aktivnosti9 + u planovima se tano vidi ta je bio izbor de%e& a ta izbor vaspitaa i roditelja9 + u dnevnim planovima esto se planira sadr)aj koji je spe%i*ino namenjen odreenom detetu ili grupi de%e9 + neki od ovakvi' programa podrazumevaju i pravljenje individualnog plana uenja& individualnog rasporeda aktivnosti& budu(i da svakom detetu treba neto drugo9 + radi postizanja raznovrsnosti i alternativnosti& planovi obino imaju veliki broj sadr)aja9

+ ve( sasvim mala de%a od tri godine nauena su da rade u malim grupama& znaju da su izabrala aktivnost koju )ele i da (e u toku dana mo(i da se igraju i u drugim grupama& sa novim sadr)ajima i materijalima9 + bar u jednom delu dana de%a i vaspita zajedno se dogovaraju ta (e sutradan raditi i zajedniki prate pro%es napretka9 + dnevni ritam ustanove prilagoen je grupi de%e koja u njoj borave :npr. ako de%a dolaze sasvim rano& za nji' se sprema laki obrok i aj9 ruak pomera u skladu s odlaskom i potrebama de%e i roditelja9 'rana i kreveti(i dostupni su svakom detetu u sluaju da )ele neto prezalogajiti ili odspavati i sl.;9 + generalno postoje uslovi za samostalno zadovoljavanje *iziki' i *izioloki' potreba de%e. 43 40enje -a( -(ns!'%-$ija &nanja + uenje je kompleksan pro%es koji obu'vata sve delove linosti9 + obrazovanje je preduslov& ali i ne dovoljan uslov da se desi uenje9 + pro%es obrazovanja je tek nagovetaj onoga to se mo)e desiti ukoliko pro%es uenja vodimo na odreen nain. Ovaj model polazi od toga da uenje nije jednostavno prenoenje znanja sa jedne genera%ije na drugu. Ono se ne mo)e poistovetiti sa pam(enjem niti sa ponavljanjem. !enje je pro%es aktivne konstruk%ije i rekonstruk%ije znanja. oetak bilo kog uenja nije neznanje ve( pret'odno znanje& rezultat raniji' iskustava i uenja. !enje ima sopstvenu& unutranju motiva%iju& ono je voeno i pokrenuto linim smislom& potrebama i interesovanjima& 4o je svakako unutranji pro%es koji se sastoji od nekoliko komponenata i obuzima razliite pro%ese %elokupne linosti. -ntelektualni deo pro%esa uenja odnosi se na samoaktivnost jedinke. ,eop'odno je da tokom uenja dete. osvaja nove te'nike i modele miljenja9 napravi trans*er u odnosu na pret'odno iskustvo9 napravi novu 'ijerar'iju i mre)u pojmova& prestrukturira stare s'eme& kreira s vremena na vreme novu kognitivnu strukturu. 4aj pro%es iziskuje napor i ne ide uvek lako i putem voljni' i svesni' kanala *unk%ionisanja. 4okom pro%esa uenja deava se i emo%ionalni kontakt sa drugom osobom. !enje je stoga emo%ionalni i lini pro%es. #a bi se ono odigravalo& potrebno je lino anga)ovanje& anga)ovanje unutranjeg motiva%ionog i vrednosnog sistema. 0*ekti tog uenja ostaju u dugoronom pam(enju samo onda kada ti sadr)aji za jedinku imaju smisao i kada se povezuju sa ostalim pro%esima linosti. !enje je i so%ijalni pro%es + deava se u toku interak%ije sa drugima i interak%ije sa materijalima. 1azmena s drugima je od velike va)nosti i uenje nije izolovano od kulture u kojoj se realizuje. Ono je vid so%ijaliza%ije& ali i obrnuto. 4okom pro%esa uenja deavaju se *iziki i *izioloki pro%esi. Oni nisu uvek spolja vidljivi + sem mii(nog tonusa i odreenog stepena kon%entra%ije& ostale mo)dane aktivnosti nisu oigledne na prvi pogled iako se deavaju u naem organizmu :'emijske reak%ije& aktivnosti mo)dani' s*era i sinapsi itd.;. 4o je posebno vidljivo kod male de%e& koja imaju veliku potrebu za kretanjem tokom bilo kog pro%esa saznavanja i opa)anja. Obrazovanje se u ovoj kon%ep%iji tretira kao spoljanji pro%es koji obezbeuje mogu(nost da se neto naui. Ono u ovom programu nije poistove(eno sa terminima kao to su. "usvajanje"& "obraivanje"& "pam(enje". od obrazovanjem se sve vie misli na.

+ samoobrazovanje9 + permanentno i sveobu'vatno9 + kreiranje prilike da se ui9 + poten%ijalna situa%ija u kojoj (e se desiti pro%es uenja9 + uenje kako da se ui9 + oslanjanje na pret'odno iskustvo i potrebe9 + dola)enje do resursa9 + buenje smisla i )elje za saznanjem. !loga odraslog koji poduava menja se u odnosu na tradi%ionalne programe i modele "transmisije" znanja. On je& po ovoj kon%ep%iji& posrednik& organizator& onaj ko pospeuje pro%ese uenja9 motivator& onaj koji obezbeuje unutranje i spoljanje pro%ese kojima se podstie uenje i koji (e se kod svake jedinke odigravati na drugaiji nain. $adr)aj obrazovanja ne ine samo znanja o sebi& drugima i svetu u kome )ivimo& ve( isto tako& pa ak i pre + ume(a& vetine& sposobnosti. ,ajbolji primer ove druge vrste znanja je jezik& odnosno jezi%i. prvo znamo da govorimo& pa da piemo& zatim itamo& a tek potom izgraujemo znanja o jeziku. ,aini izra)avanja i optenja& vetine& pa ak i konven%ije i vrednosti& ue se praktinim pro)ivljenim iskustvom& delanjem& a ne kao izdvojena& gotova znanja koja se odjednom mogu "usvojiti". 53 4n%!'a)nja *(!iva$ija -a( (sn(v %0enja na 'ani* %&'as!i*a /ala de%a& kao i odrasli& ue iz vie razliiti' razloga. 4e razloge mo)emo podeliti na spoljanje i unutranje i oni su bitni za svaki pro%es uenja. ,eki od spoljanji' razloga mogu biti. stra'& poslunost& dosada& ljubav i identi*ika%ija sa odraslim koji poduava& nagraivanje odreeni' rezultata uenja& zanimljivost sadr)aja itd. !nutranji razlozi zato de%a ue mnogo su konstruktivniji pokretai pro%esa uenja :ljubav prema istra)ivanju& avantura i otkri(e& igra& potreba de*inisanja sveta oko sebe& radoznalost...;. !nutranja motiva%ija je samoini%irana i samosvr'ovita motiva%ija koja prati dete od roenja. "e( sasvim malo dete zainteresovano je da istra)uje svoju okolinu i mo)e satima da ponavlja onu aktivnost koja ga zanima. $amo sebi pove(ava stimula%iju i nalazi zadovoljstvo u tim aktivnostima. 4o je veoma vredan oblik motiva%ije i tokom predkolskog perioda potrebno ga je podr)ati i kultivisati. 7a razliku od spoljanje motiva%ije& unutranja motiva%ija se ne mo)e direktno podsti%ati& ve( je neop'odno podr)ati je nizom aktivnosti koja (e detetu pomo(i da odr)i bazinu potrebu za istra)ivanjem i da ustraje u aktivnostima koje su za njega samog znaajne. -stra)ivanja su pokazala da odrasle osobe koje tokom pro%esa uenja vie anga)uju unutranju motiva%iju poseduju. kvalitetnija znanja& potrebu za anga)ovanjem& kritiki i stvaralaki odnos prema saznanju9 istrajne su& sarauju sa drugima& poseduju odreeni sistem vrednosti. Ozbiljni vaspitni sistemi moraju razmatrati *enomen unutranje motiva%ije i naine na koje se ona mo)e podsti%ati. -stra)ivanja su pokazala da neki spoljanji dogaaji i vaspitne sredine imaju udela u razvijanju unutranje motiva%ije. orodine karakteristike i osobine poduavanja koje su to podsti%ale bile su. stvaranje situa%ija za a*irma%iju deteta9 poboljavanje pozitivne slike o sebi9 samoevalua%ija deteta i

postavljanje novi' izazova9 suprotstavljanje argumentima i polemiki nain razmiljanja9 okolna a ne direktna stimula%ija9 pri'vatanje so%ijalni' i emotivni' aspekata uenja9 stvaranje dobri' odnosa u grupi itd. >udu(i da so%ijalna sredina de*inie oblik& sadr)aj i podruje ispoljavanja& kao i intenzitet stvorene unutranje motiva%ije& te da je izaziva %eo sklop *aktora& potrebno je kultivisati je ve( u predkolskom periodu& tako to (emo poeti od vaspitanja autonomije i samostalnosti9 de*inisati detetu znaajne oblasti kompeten%ije i proiriti postoje(e9 de*inisati kriterijume uspe'a i neuspe'a& tj. izgraditi standarde uspenosti. redkolsko dete& iako poseduje unutranju motiva%iju u izvornom obliku& ne poseduje kvalitet unutranje motiva%ije odrasle osobe :koja je anga)uju(a& tragalaka& stvaralaka; zato to jo nije steklo kompeten%iju i sposobnosti u vie razliiti' domena. #a bi samo dete imalo realan ose(aj uspenosti i osetilo unutranju motiva%iju na delu& potrebno je. to vie davati detetu da bira aktivnosti i postupke9 dozvoliti mu da samostalno obavlja zadatke i kompletira zamisli za svoje podu'vate9 davati mu prevas'odno povratne in*orma%ije o njegovom radu a ne nagrade i po'vale9 obezbediti mu mesto i vreme da prezentuje svoje ideje& zamisli i produkte9 omogu(iti mu samopro%enu svoji' produkata9 organizovati polemike i prilike za argumenta%iju& o'rabrivati dete da pria o sopstvenim uspesima& podse(ati ga na pret'odne radove i dogovore o budu(im ak%ijama i sl. ,3 Sa*(s!aln(s! i a%!(n(*ija #e!e!a -a( $en!'alna v'e#n(s! 6iljevi su globalne projek%ije nai' obrazovni' is'oda. Aesto i' de*iniemo kao skupove znanja& sposobnosti i vetina ili vrednosti koje de%a treba da usvoje kao rezultat naeg uti%aja. 7a razliku od nekadanjeg naina *ormulisanja %iljeva koji su najvie bili *ormulisani kao optedrutveni interesi i ideali& ili naune taksonomije& %iljevi se sve vie pribli)avaju samom detetu i onome ko i' realizuje& te onome to (e de%a imati i/ili postati posle izlaska iz odreenog vaspitno+obrazovnog programa :is'odi;. ,ovije kon%ep%ije vaspitno+obrazovni' programa svesne su ogranienosti de*inisanja programske orijenta%ije putem %iljeva :prevelika optost pojedini' %iljeva9 esto *raziranje9 udaljenost dugoroni' od kratkoroni' %iljeva9 preterivanje sa konkretno(u ponekad vodi banaliza%iji9 vaspitai i realizatori programa najvie su zainteresovani za konkretne zadatke i ne preveliki broj operativni' %iljeva. ,ovije pedagoko otkri(e je i da sama de%a poseduju listu %iljeva + )ele da naue neto posebno i samo za nji' va)no. $em nji' obino postoje razliite grupa%ije koje su zainteresovane da se nji'ovi %iljevi programa realizuju. drutvo u %elini u odreenom istorijskom periodu9 razliite drutvene grupe9 nauna javnost i dominantne pedagoko+psi'oloke kole i vrednosni sistemi :npr taksonomije;9 roditelji9 vaspitai / medi%inske sestre / uitelji. 7a one programe koji vie naglaavaju generike i personalne osobine linosti9 potrebe de%e i roditelja9 potovanje autentini' vrednosti porodi%e i lokalne zajedni%e9 de*inisanje odreeni' metoda i pro%esa :radije nego konkretni' sadr)aja; koji (e pospeiti pro%es uenja9 eman%ipa%iju i autonomiju kao najva)nije %iljeve predkolskog programa ka)emo da su vie 1O213/- O4"O10,O2 4- 3. 6iljevi& uz sve nji'ove nedostatke& slu)e da se. + odabere ono ime (emo se baviti9 + de*inie kraj/rezultat naeg vaspitno+obrazovnog uti%aja9 + spreavaju nas da se rasplinemo9

+ poma)u da se isplaniraju kora%i + da se program organizuje logino i razumljivo9 + slu)e kao ideja za razvijanje spe%i*ini' aktivnosti koje (e se deavati9 + kompleksne ideje razlo)e na manje delove i objasne i'9 + lake evaluira i pro%eni e*ekat naeg rada. olaze(i od prirode deteta i njegovog razvoja& kao i od mogu(nosti i *unk%ija predkolske ustanove u /odelu "3"& opti %ilj predkolskog vaspitanja i obrazovanja je da se doprinese %elovitom razvoju deteta predkolskog uzrasta& tako to (e mu pru)iti uslove i podsti%aje da razvija svoje sposobnosti i svojstva linosti& proiruje iskustva i izgrauje saznanja o sebi& drugim ljudima i svetu. 63 Vas i!a0 -a( -'ea!(' '("'a*a + polazite programa je dete kao nedeljiva dinamina %elina9 + vaspita je kreator& istra)iva& praktiar i kritiar sopstvene prakse9 + da bi postao kreator& vaspita mora dobro da poznaje mogu(nosti programa& sopstvene mogu(nosti i samo dete& te %elokupan kontekst odrastanja. !mesto da bude samo realizator programski' ideja& u ovoj kon%ep%iji od vaspitaa se oekuje da bude promiljeni posmatra i kritiki realizator programski' ideja i sadr)aja koji potiu od same de%e. On je prizma kroz koju se program prelama i koja bitno utie na prirodu realizovanog programa. ! skladu sa %iljevima i naelima& uloga vaspitaa je da stvara uslove za kvalitetan )ivot& uenje i razvoj de%e& tako to (e. D. organizovati *iziku sredinu :prostor& sredstva& materijale;9 2. organizovati so%ijalnu sredinu :nain grupisanja de%e& vremensku organiza%iju )ivota u ustanovi i van nje9 stvarati optu so%ijalnu klimu;9 H. intenzivno posmatrati de%u da bi se nji'ove potrebe i interesovanja ugradila u plan i pro%enila sopstvena e*ektivnost rada9 I. pru)ati podrku& pomo( i in*orma%ije9 E. dogovarati se i uestvovati u zajednikim aktivnostima9 6. modelovati ponaanje& postupke& te'nike9 7. predlagati aktivnosti& naine rada9 J. pru)ati povratne in*orma%ije. "a)no je da vaspita omogu(ava de%i u predkolskoj ustanovi da se susre(u sa razliitim tipovima so%ijalni' interak%ija. individualnim pristupom& radom u malim grupama& *rontalnim radom& igrom u stalnim i povremenim prostorima& boravkom u *ormalnim i ne*ormalnim grupama& dru)enjem sa de%om istog i meovitog uzrasta i ljudima razliitog statusa& zanimanja i op'oenja.

"aspita stvara uslove koji indirektno vode de%u da sama donose zakljuke& da i' porede i sukobljavaju sa zaklju%ima i miljenjem drugi' i da i' praktino proveravaju. 4ek kada je siguran da de%a poseduju sopstveno miljenje i do)ivljaj odreene problematike& nudi de%i i sopstveno miljenje& odnosno iskustvo drugi' ljudi. "aspita svoje predloge treba da daje onda kada sama de%a pitaju za nji' i kada pro%eni da de%a vie nemaju sopstveni' ideja& te kada )eli da deije iskustvo proiri za jo neku mogu(nost. On pa)ljivo bira direk%ije i uputstva& a samoj de%i preputa ar otkri(a. #e%a ue otkrivaju(i odnose meu pojavama& objektima& ljudima... +3 In!en&ivna sa'a#nja sa (-'%2enje* redkolska ustanova neizbe)no je upu(ena na prirodno i drutveno okru)enje u kome se nalazi. 1adi integra%ije de%e u lokalnu zajedni%u i )ivot koji i' okru)uje& predkolska ustanova je kao otvoreni sistem vaspitanja i sama %entar lokalne zajedni%e. 4o znai da u nju dolaze ne samo de%a i roditelji& nego i drugi predstavni%i lokalne zajedni%e& kao to je i njena aktivnost prisutna na optoj s%eni. redkolska ustanova i njeni programi imaju e*ekta na razvoj de%e samo onda kad se zajedno s programom anga)uju ne samo de%a i roditelji& nego i lokalno okru)enje. #a bi institu%ionalno vaspitanje i obrazovanje predkolske de%e preraslo u drutveno vaspitanje& neop'odno je da se predkolske ustanove pove)u sa drutvenom sredinom& kao i da se ire otvore za uti%aje koje drutvena sredina nudi. 3kteri s kojima (e predkolska ustanova saraivati zavise od tipa okru)enja ali u ve(ini sluajeva predkolska ustanova se obra(a. roditeljima& osnovnim kolama& %entrima lokalne zajedni%e& kolama i *akultetima koji koluju bazini struni kadar koji radi u predkolskim ustanovama& relevantnim ministarstvima& domovima zdravlja& ustanovama kulture& rekreativnim %entrima& obli)njim zanatskim %entrima& ostalim drutvenim institu%ijama koje se nalaze u okru)enju :muzej& pozorite& kola& ambulanta& optina...;. Otvorenost predkolske institu%ije podrazumeva i boravak drugi' ljudi i de%e u predkolskom okru)enju. 4o mogu biti roditelji& volonteri& studenti& ljudi razliiti' pro*esija i javni' statusa9 razliitog uzrasta i )ivotnog iskustva. Ova saradnja poma)e de%i da steknu uvid u raznovrsna iskustva i naine )ivotnog organizovanja. ?okalna zajedni%a je grupa ljudi povezana istim okru)enjem& kulturolokim miljeom i praktinim interesima. redkolska ustanova jedna je od istaknuti' institu%ija koja bi trebalo da upotrebi svoj lokalni znaaj& aktivnosti i radi dobrobiti de%e i roditelja. $aradnja s lokalnom zajedni%om je daleko vie od ponude odreeni' usluga grupi ljudi. /o)emo je de*inisati kao nain )ivljenja s okru)enjem. Ona podrazumeva osve(ivanje i otvaranje puteva ka promenama& kreiranje vizija& stalni pro%es reavanja problema u okru)enju& de*inisanje %iljeva i naina da se oni ree anga)uju(i razliite zainteresovane strane. redkolska ustanova mo)e postati %entar koji (e ini%irati stvaranje mre)e programa i servisa vezani' ne samo za uvanje de%e ve( i nji'ovo zdravlje& obrazovanje& rekrea%iju& kulturu& direktne potrebe za podrku porodi%e :npr. ukljuivanje de%e sa posebnim potrebama;. ,jena se aktivnost ne zaustavlja meutim na planiranju i obavetavanju roditelja :gde da ode sa detetom& koje se ak%ije deavaju u gradu& koje ustanove postoje na raspolaganju i sl.;& ve( njena aktivnost postaje sredstvo za povezivanje vie sektora koji utiu na dobrobit de%e. drutvene organiza%ije& poslovni i politiki %entri& *inansijeri i donatori& mediji& struna drutva& kole& zdravstvene ustanove& religijske organiza%ijeM oetna ak%ija u saradnji s lokalnom zajedni%om poinje izgradnjom zajednike vizije. kakav kvalitet odrastanja de%a zaslu)uju i ta je potrebno uraditi da bi se to ostvarilo. 7atim sledi identi*ikovanje ljudski' i ekonomski' poten%ijala& kao i poten%ijalni' rizika i pretnji koji mogu osujetiti odvijanje odreene ak%ije. #ugorone ak%ije predkolske ustanove rezultiraju stvaranjem partnera i razmatranjem kvaliteta )ivljenja

male de%e& ostvarivanju nji'ovi' prava i kreiranju kvalitetnije sredine za odrastanje ne samo u ustanovi& nego i u irem okru)enju. 3ktivnost predkolske ustanove ne zaustavlja se dakle na neposrednom pru)anju usluga roditeljima i uvoenju de%e u neposredno okru)enje. rin%ipi na osnovu koji' ustanova kreira svoje usluge i odluuje se na ak%ije jesu slede(i. + usluge koje nudi trebalo bi da budu usmerene na okru)enje& a roditelji i de%a su sutinski partneri u de*inisanju pro*ila i kvaliteta ti' usluga9 + usluge bi trebalo da polaze od potreba de%e i roditelja& kao i od aktivnosti i mogu(nosti lokalnog okru)enja9 + usluge bi trebalo da budu svima dostupne& transparentne za javnost& razumljive9 + usluge bi morale da budu kulturoloki uklopljene u okru)enje slede(i etnike& lingvistike& ekonomske raznovrsnosti odreenog kraja9 + usluge bi prvenstveno trebalo da slede logiku preven%ije i ojaavanja sposobnosti i snaga de%e i porodi%a9 + usluge bi morale da raunaju na razliite resurse koji postoje u lokalnoj zajedni%i :organiza%ije& udru)enja& institu%ije;9 + usluge koje predkolska ustanova mo)e ponuditi roditeljima i de%i ne zavravaju se u grani%ama zgrade vrti(a& nego nastaju u stalnom pro%esu osna)ivanja de%e i roditelja& stvaraju(i kapa%itete za to bolje povezivanje sa %elim okru)enjem. ;a Saradn!a s 'orodi o" + roditelji isto kao i vaspita s'vataju vrednost i znaaj vaspitni' postupaka jer su zainteresovani za svoje dete9 + roditelji znaju za sklonost i motiva%iju& mada ne moraju poznavati te pojmove. Oni )ive sa svojom de%om i planiraju aktivnosti adaptiraju(i i' potrebama i mogu(nostima svog deteta9 + roditelji znaju kakva su mala de%a i poznaju nji'ove aktivnosti. >udu(i da sa svojim detetom )ive od samog roenja& od velike su pomo(i vaspitau u razumevanju de%e i planiranju aktivnosti za pospeivanje nji'ovog razvoja. ! dananjem drutvu koje se neprestano menja& porodi%a kao osnovna (elija drutva de*inisana je na novi nain. orodi%e se isto toliko razlikuju koliko i njeni lanovi. ostoje velike& proirene porodi%e sa roa%ima koji )ive zajedno ili male porodi%e koje ine samo roditelji i dete& postoje nepotpune porodi%e itd. 1oditelji predstavljaju prve modele koje de%a oponaaju u postupku reavanja problema& ostvarivanju saradnje i razmenjivanju ideja i aktivnosti. 1oditelji prvi upu(uju svoju de%u u to kako da postanu deo zajedni%e i da se ukljue u drutvo. 1oditelji se naje(e rukovode onim istim velikim %iljevima za svoju de%u koje vaspitai imaju za svu de%u. >rojne su mogu(nosti za ukljuivanje roditelja u rad predkolske ustanove. <ada dete vidi da su njegovi roditelji ukljueni u rad vrti(a i rade zajedno sa vaspitaima& pojaava se njegov ose(aj va)nosti. $va de%a imaju koristi od pozitivnog& prijateljskog odnosa izmeu vrti(a i kole. #e%a primaju poruku da

odrasle osobe koje su va)ne u nji'ovim )ivotima brinu o njima. ostupanje prema roditeljima kao sa aktivnim partnerima vaspitau u okviru programa daje motiva%iju za bolje obavljanje aktivnosti. 5edna od osnovni' *unk%ija institu%ionalnog predkolskog vaspitanja jeste dopuna porodinom vaspitanju& i to iz dva kljuna razloga. Oslabljena je vaspitna *unk%ija porodi%e. $avremena porodi%a& kao rezultat drutveno istorijski' promena koje su se odrazile i na porodi%u :dekontekstualiza%ija& segrega%ija& laiza%ija;& nije u mogu(nosti da prenese detetu %elinu kulture. #rugi razlog su rezultati evalua%ioni' studija programa predkolskog vaspitanja koji pokazuju da su najve(i i najdugotrajniji e*ekti oni' predkolski' programa koji obu'vataju i ukljuivanje porodi%e. #opuna se u praksi vrlo esto realizuje kao odreen broj sati izdvajanja deteta iz porodinog konteksta u kontekst planskog i sistematskog predkolskog programa. #opuna porodinom vaspitanju znai da predkolski program doprinosi podizanju opteg kvaliteta )ivljenja i to tako to. + 7adovoljava potrebe porodi%e i njene %iljeve + tako to odgovara potrebama porodi%e :oblikom koji nudi& organiza%ijom& programski;9 tako to omogu(uje ue(e roditelja u oblikovanju programa& pru)a im izbore i sl. + Obrazuje kroz in*ormisanje i pru)anje adekvatnog modela vaspitanja i obrazovanja + time to posredno obrazuje roditelje putem ue(a& prisustva& in*ormisanja roditelja i organizovanjem aktivnosti za roditelje. + Omogu(ava ue(e roditelja u vaspitanju de%e na javnom planu + pru)a mogu(nost ue(a roditeljima i ne otuuje i' od roditeljske *unk%ije9 realizuje pravo pojedin%a da odluuje o kvalitetu )ivljenja svoje porodi%e. "aspitai ponekad imaju problem u sagledavanju koristi od saradnje sa roditeljima& ili je svode na jednosmernu& ogranienu korist od roditelja kao izvora in*orma%ija ili kao te'nike podrke. <orist je& naprotiv& viestruka i viestrana& a kon%ipiranjem programa koji omogu(ava ovu viestrukost i viestranost pove(ava se i motivisanost svi' uesnika programa za saradnju. <orist za dete koja se ostvaruje saradnjom sa porodi%om. + kontinuitet porodinog i institu%ionalnog vaspitanja9 + laka adapta%ija i bolje pri'vatanje vrti(a9 + kontakt sa ve(im brojem odrasli'9 + sagledavanje roditelja u drugim ulogama. <orist za roditelje koja se ostvaruje saradnjom vrti(a sa porodi%om. + upoznavanje svog deteta van porodinog konteksta9 + usavravanje roditeljski' vetina9 + lina satis*ak%ija + ispoljavanje vlastiti' sposobnosti& talenataM ve(e zadovoljstvo sobom. <orist za vaspitae koja se ostvaruje saradnjom porodi%e sa vrti(em. + pove(anje pro*esionalne kompeten%ije + boljim poznavanjem roditelja bolje (e razumeti dete& bolje planirati i organizovati rad9

+ ve(a podrka& razumevanje i uva)avanje od strane roditelja9 + te'nika pomo( + od dobijanja ideja do pomo(i u realiza%iji. $a roditeljima je mogu(e saraivati na vie razliiti' naina. -. Obli%i obostranog in*ormisanja :razgovori9 "otvorena vrata"9 panoi za obavetavanje roditelja9 pisma i poruke& individualni razgovori& novine i broure za roditelje& ku(ne posete& izvetaji& kutije za sugestije& tele*onski pozivi...;. --. 7ajedniko sti%anje znanja u vaspitanju de%e :"radioni%e"& roditeljski sastan%i9 panel diskusije9 predavanja9 seminari9 savetovalite za roditelje9 radne grupe9 zajednika biblioteka...;. ---. 7ajedniko )ivljenje :ue(e roditelja u radu predkolske ustanove i igri de%e9 volontiranje& ue(e u priredbama i proslavama& izletima& zajednika soba za roditelje i vaspitae9 zajedniko planiranje& pravljenje igraaka& zajednike ak%ije9 ue(e u organiza%iji )ivota& zajednika dru)enja de%e i roditelja...;. $vaki oblik saradnje odreuje njeno mesto u %elom programu. !koliko se saradnja svede na odreen broj roditeljski' sastanaka i poseta i ostane na nivou in*ormisanja roditelja o tome kako de%a )ive u predkolskoj ustanovi& to je daleko od kon%ep%ije programa kao otvorenog sistema vaspitanja. >itna odlika i %ilj saradnje je pomo( porodi%ama da kod ku(e uspostave okru)enje koje podstie razvoj de%e& a s druge strane& dobijanje povratne in*orma%ije vaspitau da razume de%u i roditelje. otrebno je obezbeivanje in*orma%ija& ideja& predoiti porodi%ama na koji nain da pomognu de%i kod ku(e u vezi s programom koji se ostvaruje u ustanovi. 4ek tada oni mogu razumeti aktivnosti svog deteta. 1oditelje je potrebno anga)ovati i sa njima deliti realne )ivotne probleme de%e i ukljuiti i' u pro%es odluivanja& pro%ese programiranja i rada ustanove. 1oditelji ne treba da budu samo posetio%i& ve( oni jesu u stanju da budu i realizatori programa& te'niki pomo(ni%i& lanovi saveta& predavai drugim roditeljima& ukratko& ljudi koji zajedno sa vaspitaima brinu i odluuju o kvalitetu )ivota svoje de%e. "aspitai i struni saradni%i imaju presudnu ulogu u ostvarivanju kvalitetne saradnje sa porodi%om. -ni%iranje takve saradnje mora pote(i od strunjaka u vrti(u& koji moraju potovati prava roditelja da imaju svoje stanovite i izgraen stav da vaspita i roditelj nisu rivali i suprotstavljeni sistemi& ve( da su na zajednikom poslu i sa zajednikim %iljevima. /i esto postavljamo zadatke saradnje s porodi%om ne razvijaju(i prave strategije za njenu realiza%iju. 1azvijena strategija podrazumeva. poznavanje realne situa%ije deteta i porodi%e& poznavanje mogu(i' oblika saradnje i vetine u nji'ovom realizovanju& naina motivisanja roditelja za saradnju :utvrivanje potreba& in*ormisanje& nenasilno ukljuivanje;& vetina komunika%ije :aktivno sluanje& razreavanje kon*likata;. 1oditelji su i prva veza predkolske ustanove sa lokalnom zajedni%om. <ao to vaspitau znai pomo( roditelja& tako i roditelju znai pomo( vaspitaa u prepoznavanju i integrisanju resursa i usluga :servisi& udru)enja& institu%ije;& koji postoje u lokalnoj zajedni%i& ;b Saradn!a sa lokalno" &a!edni o" redkolska ustanova i njeni programi imaju e*ekta na razvoj de%e samo onda kad se zajedno sa programom anga)uju ne samo de%a i roditelji nego i lokalno okru)enje. #a bi institu%ionalno vaspitanje i obrazovanje predkolske de%e preraslo u drutveno vaspitanje& neop'odno je da se predkolske ustanove pove)u sa drutvenom sredinom& kao i da se ire otvore za uti%aje koje drutvena sredina nudi.

3kteri sa kojima predkolska ustanova treba da sarauje zavise od tipa okru)enja& ali je uglavnom neop'odna saradnja sa roditeljima& osnovnom kolom& %entrima lokalne zajedni%e& kolama i *akultetima koje koluju bazini struni kadar koji radi u predkolskim ustanovama& relevantnim ministarstvima& domovima zdravlja& ustanovama kulture :muzeji& biblioteke& pozorita& galerije& plesni studio i sl.;& rekreativnim %entrima :plivalita& zoo+vrtovi& botanike bate& savezi planinara& na%ionalni parkovi& sportski tereni& izletita i sl.;& obli)njim zanatskim %entrima :pekara& mesara& kovani%a& sajd)ini%a...;& ostalim drutvenim i komunalnim institu%ijama koje se nalaze u okru)enju :saobra(ajna preduze(a& prodavni%e pija%e& restorani...;. Otvorenost predkolske institu%ije podrazumeva i boravak drugi' ljudi i de%e u predkolskom okru)enju& a oni mogu biti roditelji& volonteri& studenti& ljudi razliiti' pro*esija i javni' statusa razliitog uzrasta i )ivotnog iskustva. 4a saradnja poma)e de%i da steknu uvid u raznovrsna iskustva i naine )ivotnog organizovanja. ,o& saradnja sa lokalnim okru)enjem nije puko obila)enje lokalni' ustanova. Ona pretpostavlja mnogo znaajniju ulogu predkolske ustanove. ,aime& vrti(& kao i kola& kao jedna zajedni%a pro*esionala%a& trebalo bi da ini%ira nove oblike saradnje i da snimaju(i potrebe de%e i roditelja nudi nove i adekvatnije modele programa. <ao to je to istaknuto u %iljevima !jedinjeni' na%ija :!ni%e*;& tako je interes svakog& pa i naeg drutva obu'vat sve de%e i zatita deteta i detinjstva. redkolska ustanova trebalo bi da nudi programe za najrazliitije popula%ije. za de%u koja nisu obu'va(ena redovnim programima9 za de%u iz romski' naselja i ostali' so%ijalno marginalizovani' grupa9 za de%u koja su razliiti' kulturni' i na%ionalni' pripadnosti i nalaze se u mestima sa vie supkultura9 za de%u iz siromani' sredina9 za de%u kojoj je potrebna rekrea%ija& so%ijaliza%ija& stvaralaka inspira%ija& zdravstvena pomo(... Od tog preventivnog rada zavisi(e dobrobit de%e i nji'ov kasniji uspe' u koli. Od kvaliteta otvorenosti predkolske ustanove zavisi(e ne samo njen uti%aj na predkolsku de%u& nego i uti%aj na lokalno okru)enje. !stanove koje generiu programsku i so%ijalnu aktivnost :nude razliite tipove okupljanja& mani*esta%ija& ak%ija& dogaanja za de%u i odrasle; uspenije su po e*ektima od ustanova zatvorenog tipa. ;v Saradn!a sa 9kolo" 8kola je slede(a institu%ija u koju se de%a tokom svog odrastanja ukljuuju. ,eka de%a imaju prilike da borave u predkolskim institu%ijama& dok druga polaze u pripremnu grupu direktno iz porodi%a. 7a tu de%u i nji'ove roditelje je posebno va)na saradnja koju predkolska ustanova ostvari sa kolom. 8kola je druga va)na institu%ija neposredno povezana s radom predkolske ustanove. 4e dve institu%ije moraju tesno saraivati da bi pro%es tranzi%ije deteta iz jedne u drugu institu%iju tekao to bezbolnije i uspenije. Osim sistemske povezanosti te dve institu%ije& va)no je de%u i roditelje pripremiti za razliita oekivanja koja slede iz %iljeva& programa i razliiti' naina organiza%ije koji postoje u te dve sredine. !koliko vaspitai )ele podstaknuti uspenu saradnju sa kolom i roditeljima& potreban je poseban trud da bi se ini%irala aktivna& stalna& *leksibilna i dobra komunika%ija. 1oditelji su jedina stalna li%a koja su sa de%om sve vreme tokom tranzitivnog perioda i adaptiranja de%e na dve razliite sredine& te je potrebno da se aktivno ukljue u program saradnje sa kolom. "aspitai i uitelji moraju biti uvereni da su roditelji integralni deo obrazovnog programa i da od roditelja oekuju da uestvuju& ne svode(i dakle saradnju sa kolom na saradnju dveju institu%ija& ve( uzimaju(i u obzir realne )ivotne probleme de%e i roditelja.

>udu(e uitelje i kolu potrebno je uveriti da mala de%a polaze u osnovnu kolu sa ogromnom koliinom znanja i brojnim umenostima. $avladala su govor i mogu uspeno da ostvare komunika%iju sa drugima. -maju irok repertoar ume(a samostalnog delovanja kao to je 'ranjenje& oblaenje& lina 'igijena i rukovanje jednostavnim alatkama. $vesna su obiaja& drutveni' normi i postupaka u meusobnim odnosima. ! tom ranom uzrastu& takoe je uspostavljen bazian ose(aj o sebi i odnos prema svetu. 1ealno sagledavanje de%e u kolskim uslovima nije mogu(e bez pret'odnog upoznavanja de%e& nji'ovog iskustva i programa aktivnosti po kome su de%a radila. <ako roditelji& vaspitai i uitelji mogu raditi zajedno kao partneriN !spena veza se mo)e posti(i na dva sutinska naina. stalna& jasna dvosmerna komunika%ija i negovanje razliiti' oblika saradnikog odnosa. "eza roditelj + vrti( + kola je utemeljena na poverenju. #elotvornim sporazumevanjem gradi se uzajamno poverenje. !spostavljanje pravog prijateljstva sa roditeljima& vaspitai i uitelji mogu zapoeti razmiljanjem o tome ta mogu nauiti od roditelja o nji'ovoj de%i i nji'ovoj per%ep%iji problema vezani' za polazak de%e u kolu. omno sluanje predstavlja va)nu poruku u smislu uspostavljanja otvorenog odnosa uzajamnog podr)avanja. otrebno je zajednikom saradnjom otkriti probleme koji (e de%u i roditelje zadesiti u prelaznom periodu i napraviti strategije za nji'ovo reavanje i predupreivanje teko(a. !loga predkolske ustanove je kljuna u ini%iranju& podsti%anju i obezbeivanju *ormi saradnje. 1azgovori roditelja& vaspitaa i uitelja moraju se odvijati e(e kako bi bila osigurana stalna komunika%ija. 7a roditelje i budu(e uitelje potrebno je organizovati tribine& panel+diskusije& posete aktivnostima de%e :kako u vrti(u& tako i u koli; %irkularna pisma& postere& izlo)be radova i druge *orme saradnje koje (e pru)iti priliku za razmenu iskustava. roblemi adapta%ije& nain na koji de%a stiu iskustva i ue& zrelost potrebna za polazak u kolu& nain organizovanja kole i razliiti naini ureivanja sredine za uenje& oekivanja& iskustva testiranja prilikom upisa i sl. + mogu biti teme od zajednikog interesa. osebno je va)no obratiti pa)nju na de%u koja (e prvi put krenuti i u predkolsku ustanovu i za godinu dana u kolu. 7a vreme tog kra(eg boravka u predkolskoj ustanovi bitno je da vaspitai od roditelja saznaju. ta bi )eleli da dete postigne u okviru boravka u pripremnoj grupi9 kojim se aktivnostima najradije bave sa svojim detetom9 koja su to posebna iskustva ili dogaaji iz )ivota deteta o kojima )ele da obaveste vaspitaa9 ta je to zbog ega su ponosni na svoje dete i ta su po nji'ovom miljenju detetova jaka i manje jaka iskustva i snage9 koje su omiljene igre i aktivnosti deteta9 ta dete radi kada je uznemireno i na koji se nain najbolje umiri9 na koji nain bi )eleli da se ukljue u rad pripremne grupe tokom godine itd. 4okom godine boravka deteta u predkolskoj ustanovi vaspita stie sliku razvoja i detetovi' mogu(nosti prave(i dosije o detetu. ! njemu se mogu na(i korisne beleke za budu(eg uitelja :beleke& napomene& normativne liste razvoja& izvetaji o razgovorima& napomene o stvarima koje brinu roditelje i postavljeni %iljevi za svako dete& aktivnosti koje se detetu posebno sviaju& ko su posebni prijatelji deteta i zapa)anja uoena u toku posmatranja kojima se rezimira znanje deteta u svim oblastima razvoja;. Ove in*orma%ije su posebno znaajne ukoliko dete bude imalo problema na testiranju i prvom razredu. $aradnju sa kolom potrebno je posebno planirati i predvideti vreme& mesto i *orme saradnje. ri tome treba imati u vidu da i roditelji i uitelji mogu zbog neega biti zabrinuti& oklevati da prisustvuju sastanku& imati predrasude o mogu(nostima de%e i mogu(nostima ue(a roditelja. !reenje prostora i atmos*era treba da odgovaraju sastanku partnera koji su tu zajedno i razmenjuju za sve korisne in*orma%ije. <valitetna saradnja. + rea*irmie sve aktere kao partnere kompetentne za vaspitanje de%e9

+ jeste nain na koji se roditeljima pokazuje da su predkolska ustanova i kola pouzdane i bri)ne sredine za vaspitanje nji'ovog deteta9 + pru)a mogu(nosti za proirivanje pro%esa uenja i oboga(ivanje iskustava de%e i metoda rada sa njima9 + poma)e roditeljima i uiteljima da dobiju in*orma%ije u vezi sa programom i da se usklade oekivanja i potrebe sa programskim mogu(nostima9 + daje povratnu in*orma%iju vaspitaima o za'tevima koje kola pred dete postavlja i ta je to na emu sa de%om treba da rade da bi ta tranzi%ija za dete prola to bezbolnije.

1-N<.P<#)3 ,.4#N)S423 # 23SP#43N). ,.4.43

olazita programa mogu se prona(i u slede(im tvrdnjama. + dete ima potrebu da bude ono to jeste& raste& razvija se9 + dete je jedinstveno bi(e. 1azvoj deteta se ne ostvaruje izdvojenim delovanjem na pojedine strane linosti ili aspekte razvoja9 + svako dete ui i razvija se sopstvenim tempom9 + dete je so%ijalno bi(e i ima potrebu da razume sebe i svet koji ga okru)uje9 + svako dete ima prirodnu potrebu da razume sebe i svet koji ga okru)uje9 + predkolsko dete *unk%ionie na osnovu onoga to u datom trenutku jeste& ima i ume9 + delatnost od posebnog znaaja za razvoj i uenje predkolskog deteta je igra. $opstvenom aktivno(u& kroz interak%iju sa *izikom i so%ijalnom sredinom& dete se potvruje i time stie neop'odne pretpostavke za proirivanje sopstveni' grani%a& za menjanje i razvoj. #ete (e biti spremno da reaguje na izazove novi' uenja i saznanja ako ima mogu(nosti da dela& misli& izra)ava se u skladu sa svojim trenutnim mo(ima i ako je pri'va(eno i uva)eno takvo kakvo je. $vako dete u predkolskoj ustanovi je osobena linost& ono ima svoj nain miljenja& ose(anja& delanja& sopstvene potrebe& navike i interesovanja i svoje osobeno iskustvo. "aspitni postupak koji polazi od potovanja detetove linosti mora pru)iti priliku svakom detetu da bude "svoje"& mora mu pomo(i da postane svesno svoji' osobenosti& da i' pri'vati i razvija se sopstvenim tempom :vaspitno+obrazovni postupak ne bi trebalo da po unapred isplaniranom sledu usmerava razvoj %ele grupe de%e;. #ete reaguje %elim svojim bi(em& te je podsti%anje optimalnog i 'armoninog razvoja deteta nemogu(e delovanjem samo na pojedine strane njegove linosti ili aspekte razvoja. 7a ukupan razvoj deteta presudnu ulogu ima so%ijalna interak%ija sa odraslima i vrnja%ima. #ete predkolskog uzrasta jasno i gotovo neprestano ispoljava potrebu da razume svet koji ga okru)uje i potrebu da njime ovlada. Ono ima ideje o stvarima i tumaenja za pojave i dogaanja koje je *ormiralo na osnovu raniji' iskustava. ,etani odgovori deteta sa stanovita odraslog ne mogu se zameniti "tanim"

gotovim odgovorima. #ete treba da i' zameni na osnovu interak%ije sa *izikom i so%ijalnom sredinom + praktinom primenom& isprobavanjem& proveravanjem& obrazlaganjem i dr. #ete te)i da razume i ovlada onim to za njega ima lini smisao i znaenje. 7a takva uenja nije ga potrebno spolja "motivisati"& ali to ne znai da de%u treba prepustiti samima sebi. ostoji sutinska razlika izmeu izazova koji bi odrasli trebalo da pru)a kroz primer i "tradi%ionalne" ponude kada se detetu izla)u gotova znanja koje treba da usvojeL $pe%i*ian i posebno vredan oblik uenja predkolskog deteta je igra. ! njoj ono& anga)uju(i sve svoje kapa%itete& prerauje i prisvaja steena iskustva& to znai da istovremeno postaje svesno ti' iskustava :emo%ionalni'& so%ijalni'& kognitivni';. redkolska ustanova mora da obezbedi dovoljno prostora& materijalni' sredstava i povoljnu klimu za slobodnu igru de%e i da je kultivie indirektnim uzorima iz umetnosti i drugi' domena ljudskog stvaralatva. 13 M("%7n(s!i 'e#)-(ls-(" #e!e!a #e%a se na mnogo naina opisuju. u razvojnim teorijama& u normativima& u razvojnim skalama& u brourama za roditelje itd. 4i opisi nisu uvek isti i svaki od nji' doarava poneki aspekt onoga to zamiljamo kakvo dete jeste i kako detinjstvo izgleda. "e(ina opisa pominje da su predkolska de%a. )iva& radoznala& da zapitkuju i istra)uju& priljiva i buna& stvorenja koja mogu lako zaplakati i lako se nasmejati& neumorna i )eljna *iziki' aktivnosti& spontana& sklona igri& )iva'na i dru)eljubiva. 1azvojne teorije opisuju predkolski period na slede(i nain. + period bogat po razvojnim poten%ijalima& period u kome se razvija veliki deo inteligen%ije i per%eptivni' sposobnosti& period u kome dete ima odlino pam(enje i intenzivan senzomotorni i ikoniki razvoj9 + period u kome nastaje di*eren%iranje motiva i emo%ija& poinju da se ispoljavaju interesovanja i unutranja motiva%ija za predmete od interesa i interak%ije sa vrnja%ima9 + predkolska de%a& meutim& imaju skroman logiko+analitiki aparat& per%eptivno su *iksirana i vezana za kontekst u kome ue& imaju problema sa apstra'ovanjem i izra)avanjem zbog malog *onda rei i jeziki' mogu(nosti& potrebne su im konkretne aktivnosti i slikovit nain prikazivanja i oznaavanja stvari i pojava9 + *iziki razvoj odlikuje elastinost& ali mala snaga& brzina i izdr)ljivost. /ala de%a imaju velike potrebe za kretanjem& no lako se umore a lako se i odmore9 + najbolje ue kroz igru& ak%iju& aktivnost i otkri(e& interak%iju sa drugima i kada je predmet interesovanja nji'ov sopstveni izbor9 + razvoj predkolskog deteta tee skokovito + sve *unk%ije se ne razvijaju u isto vreme& istom dinamikom i stabilno(u kod svakog deteta istog uzrasta9 + bez obzira na raznovrsnost& postoje opte zakonitosti razvoja9 + predkolski period je period poten%ijalno bogat razvojnim mogu(nostima9

+ %entralna strategija naeg uti%aja na razvoj je "ojaavanje postoje(eg" i dodavanje onoga to detetovom repertoaru nedostaje. otrebe male de%e su mnogobrojne. + aktiviranje svi' razvojni' poten%ijala9 + da bude to to jeste9 + uverenje da je voljeno i potovano9 + da donosi odluke i da se igra po sopstvenom planu9 + da bude samostalno i nezavisno9 + da ispoljava sve vrste emo%ija i polako i' usmerava ka pozitivnim reak%ijama9 + da mu je dozvoljeno da grei9 + da bira i da neguje sopstvena interesovanja. $redina za uenje trebalo bi. + da je bogata podsti%ajima i da anga)uje razliita ula i sposobnosti :de%i daje priliku za isprobavanje& igranje& eksperimentisanje& sluanje i posmatranje& reavanje problema& odmaranje;9 + da omogu(uje so%ijalne interak%ije9 + da je raznovrsna i multikulturalna9 + da lii na dom i da se de%a u njoj dobro ose(aju9 + da omogu(uje slobodu kretanja i *iziku aktivnost9 + da je oznaena i sreena. redkolski uzrast je osetljiv period i de%a su jo uvek pod uti%ajem odrasli'. $naga rei i modela koje odrasli predstavljaju je velika& zato je posebno va)no da se ponaanja de%e doekuju sa puno strpljenja& bri)nosti i pri'vatanja. otrebe odrasli' nisu uvek u skladu sa potrebama de%e :odraslima manje odgovara to su de%a buna& to stalno zapitkuju& to su neumorna...;& ali je upravo to pro*esionalni izazov i sutina poziva vaspitaa. 1aznovrstan program& kvalitetna i sigurna sredina za uenje i sadr)aji koji polaze od interesovanja de%e omogu(i(e de%i da s rado(u dolaze u predkolsku ustanovu. rogram predkolske ustanove treba da ima u vidu i potrebe roditelja. Oni prevas'odno brinu o sigurnosti de%e i o zdravlju& zatim o is'rani& pa tek potom o realiza%iji programa i sadr)ajima kojima se de%a bave. 7a uti%aj na odrastanje svog deteta zainteresovani su svi roditelji. ,e treba zaboraviti da poverenje prema predkolskoj ustanovi podjednako stiu i de%a i roditelji. 23 Ka-( #e$a %0e + dete ima uroenu motiva%iju da ui i saznaje9

+ dete ui kada za to ima lini razlog i kada ono to ui za njega ima znaenje9 + uenje je pro%es izgraivanja& a ne usvajanja znanja9 + dete ui putem interak%ije sa so%ijalnom i *izikom sredinom tako to neprestano menja i prilagoava svoja pret'odna iskustva i saznanja9 + za dete je igra posebno znaajna aktivnost9 osim to je nain izra)avanja& ona predstavlja i spe%i*ian oblik uenja. ro%es uenja kod predkolske de%e jeste spe%i*ian. uenje je esto ogranieno kontekstom deavanja& usputno i sluajno& manje svesno& sa manjim sposobnostima verbalizovanja i kodiranja& skromnijim mogu(nostima logikog zakljuivanja& ali sa velikim mogu(nostima pam(enja& per%eptualno *iksirano& ali zato imaginativno i ikoniki :predstavno; bogato. #e%a ue u svim situa%ijama i tokom %eloga dana. /odel 3 podrazumeva da su de%a u realiza%iji programa aktivna tokom pro%esa saznavanja. -za te injeni%e stoji odreena kon%ep%ija uenja& koja ima nekoliko kljuni' ideja. !enje po ovoj kon%ep%iji nije izjednaeno sa pam(enjem niti sa "obraivanjem" odreenog gradiva zajedno sa de%om. !enje je mnogo vie od toga i ne mo)e se svesti na ponavljanje. Ono je logika konstruk%ija koju dete mora samostalno da izgradi& ali tako to stvari istra)uje& kombinuje& proverava sopstvene 'ipoteze& konsultuje drugu de%u i odrasle9 dobija in*orma%ije i saznanja kako iz organizovani'& tako i iz spontani' situa%ija uenja. 4o ujedno odreuje i ulogu vaspitaa kao pomagaa koji omogu(uje da se taj pro%es neometano odvija. On nije vie "predava" i ")ongler" koji treba da realizuje sve sadr)aje programa& nego je posrednik izmeu mogu(nosti& potreba i interesovanja de%e i programa i pre bismo njegovu ulogu mogli oznaiti kao "kormilar" + onaj koji nenapadno poma)e da se situa%ija uenja odvija i koji uskae onda kada de%a nemaju dovoljno ideja i materijala. !loga vaspitaa u pro%esu uenja de%e je vie uloga posrednika i pomagaa nego direktnog izvora znanja. Ona podrazumeva pra(enje& prepoznavanje i otkrivanje onoga to de%a znaju& nji'ovi' potreba i interesovanja i tek na osnovu toga planiranje sredine& materijala i aktivnosti koji mogu biti podsti%aj i prilika za nova uenja& ali i za irenje i stvaranje novi' potreba i interesovanja. $itua%iju uenja vaspita organizuje indirektno& pa)ljivom organiza%ijom& davanjem direk%ija i ideja& ali na taj nain da radost otkrivanja prepusti samoj de%i. On mora pa)ljivo da planira& tako da u ponuenim sadr)ajima bude za svakog iz grupe poneto9 to znai da (e sadr)aji biti razliiti po te)ini& vrsti aktiviranja& domenima iz koji' potiu9 dinami%i. 4akoe mora da obezbedi de%i priliku za interak%iju i razmenu ideja& to najbolje pru)a rad u malim grupama& ali to ne iskljuuje potrebu individualnog i *rontalnog rada s de%om. #a bi znao koje su mogu(nosti de%e i da bi dobio ideje za sadr)aj svog rada& vaspita mora vrlo pa)ljivo da posmatra de%u i prati za ta se zanimaju& ta im je problem& ta su im potrebe. "#e%a ue ono to )ive." <akvu (e sliku o sebi& drugima i o svetu de%a da izgrade u dejem vrti(u& zavisi od toga kakav $"04 ini predkolska ustanova. $adr)aj )ivota u predkolskoj ustanovi je istovremeno sadr)aj obrazovanja koje mu se nudi. -z tog razloga se izbor i planiranje sadr)aja obrazovanja ne mo)e svesti samo na izdvojene sekven%e u *ormi planirani' aktivnosti pojedini' podruja :oblasti; vaspitno+ obrazovnog rada. 33 K(n$e $ija 'e#)-(ls-e %s!an(ve

D. predkolska ustanova jeste mesto )ivljenja predkolskog deteta9 2. ono u predkolskoj ustanovi predstavlja aktera sopstvenog napretka9 H. predkolska ustanova prevas'odno postoji da zadovolji potrebe de%e i roditelja& a zatim ispunjava i sve ostale drutvene potrebe i uslove9 I. od predkolske ustanove oekuje se da bude %entar lokalne zajedni%e i da de%i i roditeljima pru)a raznovrstan izbor programa. $truktura i nain kori(enja prostora i materijala& so%ijalni sastav& pravila i norme koje reguliu so%ijalne odnose i ukupan )ivot u predkolskoj ustanovi ine bitan deo "skrivenog programa institu%ije" :ono to se stvarno u ustanovi dogaa& a ne ono to je u programu deklarativno navedeno;. 7bog toga se organiza%ija *izike i so%ijalne sredine ne mo)e odvajati od ukupnog vaspitno+obrazovnog delanja& niti bi smela da bude unapred uni*ormno postavljena polaze(i od nepedagoki' kriterijuma :npr. ekonomski';. -ndirektne vaspitne interven%ije + struktuiranje prostora i materijala& vremenska organiza%ija aktivnosti i posebno nain grupisanja de%e i otvorenost ustanove + ine bitan deo vaspitnog programa i ne mogu se posmatrati nezavisno od osnovni' naela i %iljeva predkolskog vaspitanja& niti propisati uni*ormno za sve sredine i uslove. $adr)aj i ritam )ivota u ustanovi& nain kori(enja prostora i materijala& pravila ponaanja& odnos prema igri i uenju treba da budu smisaoni& realistini i dosledni& kako za de%u& tako i za odrasle + vaspitae& roditelje i druge. redkolska ustanova kao otvoreni sistem vaspitanja polazi od nekoliko pretpostavki. ,jena otvorenost "ka spolja" znai. integra%iju u realni )ivot + predkolska ustanova kao mesto )ivljenja de%e9 otvorenost ka lokalnoj zajedni%i i roditeljima9 povezanost vaspitanja koje se deava u porodi%i& vrti(u i lokalnoj zajedni%i. ,jena otvorenost "ka unutra" podrazumeva da je njena struktura :prostor& vreme& organiza%ija i nain grupisanja; dogovorne prirode9 podrazumeva spe%i*inu ulogu vaspitaa :prevas'odno vaspita kao partner9 posmatra i pratila% uspenosti realiza%ije programa9 onaj koji promilja i vrednuje sopstveni rad9 onaj koji stvara prilike za uenje9 istra)iva;. ,e mo)e se tvrditi da je ustanova organizovana kao otvoreni sistem. + ako de%a i roditelji nemaju prava da dou kad )ele9 + ako roditelji ne mogu da utiu na ponudu oblika i naina zbrinjavanja de%e9 + ako se roditeljima uskra(uje pravo da ulaze u grupu de%e i planiraju zajedno sa vaspitaem9 + ako se %ela ustanova ili grupa de%e vodi na jedan 'ijerar'ijski nain9 + ako vaspita nije drug u igri9 + ako se %elokupan rad planira samo sa pozi%ija odraslog i unapred planiranog programa9 + ako se deja interesovanja& potrebe& mogu(nosti i ose(anja ne uzimaju u obzir9 + ako ustanova ne adaptira svoj rad prema potrebama de%e& roditelja i lokalne zajedni%e9 + ako se odgovornost za uspe' deteta deli na "nau" i "vau"9

+ ako ustanova nije mesto )ivljenja de%e& ve( prostor za realiza%iju programa9 + ako se stalno zakljuavaju ulazna vrata. #a bi se ustanova "otvorila"& potrebne su temeljne izmene naina organiza%ije ustanova i podrka vaspitnom kadru. + raspored dnevni' aktivnosti mora postati *leksibilniji i vie adaptiran potrebama de%e i roditelja9 + ureenje prostora treba da bude izborno i podsti%ajno& da omogu(ava interak%iju& ali i individualizovani pristup svakom detetu9 + vreme koje dete provodi ne sme biti optere(eno "ekanjem" i zadovoljavanjem samo bazini' potreba9 + sestre i vaspitai treba da dobiju temeljnu obuku o nainu saradnje sa razliitim tipovima roditelja& razliitim tipovima de%e& lokalnom zajedni%om& kao i raznovrsnim nainima planiranja i pra(enja svog rada9 + nain voenja ustanove i saradnja s okru)enjem moraju biti demokratski i partnerski. ro*esional%i takve ustanove razmiljaju o tome ta de%i u ustanovi smeta da se ose(aju kao linost9 kako dezinstitu%ionalizovati :smanjiti; negativne e*ekte boravka u institu%iji9 kako ste(i partnere predkolske ustanove i ko su oni9 ta mi kao ustanova mo)emo uraditi za partnersku saradnju9 kako omogu(iti da ustanova postane mesto )ivljenja predkolske de%e i situa%ija za ostvarivanje roditeljskog poziva9 kako od roditelja i lokalne zajedni%e napraviti saradnike9 kako pro%es obrazovanja uiniti transparentnim i svima dostupnim. rilikom pro%esa "otvaranja" mogu se pojaviti odreeni otpori. onekad ovakav stil rada nije u skladu sa podzakonskim ili normativnim aktima. javno struno miljenje sklonije je pro*ilaktikoj i zdravstvenoj organiza%iji ustanove& te "otvorenost" vidi kao problem& a ne kao prednost za de%u i roditelje9 stilovi )ivljenja popula%ije koja teritorijalno gravitira predkolskoj ustanovi do te mere su razliiti da to predstavlja vrednosni i organiza%ioni problem9 dominiraju takmiarski i uski interesi umesto kooperativnosti. Ovaj nain rada za'teva od vaspitaa razvijene so%ijalne :pregovarake i organiza%ione; sposobnosti i autentian odnos prema de%i i roditeljima& kao i ostvarivanje kontakata sa ljudima iz lokalne zajedni%e. 43 O )!i '("'a*s-i $iljevi i na0ela vas i!anja i (/'a&(vanja na 'e#)-(ls-(* %&'as!% 4a <il!evi Opti %ilj predkolskog vaspitanja mo)e se prevesti u tri grupe %iljeva& koji istovremeno oznaavaju tri globalne s*ere razvoja i vaspitanja deteta. upoznavanje sebe i ovladavanje sobom& razvijanje odnosa i saznanja o drugim ljudima i izgraivanje saznanja o okolini i nainima delovanja na nju. 6iljevi predkolskog vaspitanja i obrazovanja su da dete. D. (!-'iva i % (&na sa*("a se/e + da razlikuje delove tela& upoznaje svoje potrebe& opa)anja& ose(anja i misli9 otkriva& izgrauje i ovladava razliitim nainima izra)avanja. telom& pokretom i gestom& kroz razliite medije& verbalno i neverbalno9 istra)uje i pri'vata svoje mo(i i grani%e kao osnovu poverenja u sebe9 proiruje svoje mo(i i grani%e& delovanjem na sredinu i interak%iju sa drugima9 pomo(u umetniki' medija i kroz igru razvija svoje kreativne poten%ijale9

2. 'a&vija (#n(se i s!i0e is-%s!va i sa&nanja ( #'%"i* lj%#i*a + na osnovu sigurnosti i poverenja u sebe gradi otvorenost i poverenje prema drugima9 upoznaje i razume pravila ponaanja i op'oenja u grupi i sredini u kojoj )ivi i izgrauje elementarne moralne norme9 naui da prepozna i uva)i potrebe i ose(anja drugi'9 razvija prijateljske i saradnike odnose sa vrnja%ima i odraslima9 proiruje iskustva i produbljuje razumevanje drutvene i kulturne stvarnosti :ljudski rod& so%ijalne institu%ije& obiaje& tradi%ije& kulturne razlike;9 koristi i razvija razliite naine komunika%ije sa drugim ljudima9 ui da saslua i uva)i ideje i miljenja drugi'& ali i da im suprotstavi svoje gledite9 razvija sposobnost pregovaranja i dogovaranja9 H. sa&naje sve! (-( se/e i 'a&vija na0ine #el(vanja na nje"a + otkriva i upoznaje svojstva i odlike predmeta i pojava u svojoj okolini na osnovu sopstvene aktivnosti :posmatranje& poreenje& praktine radnje& istra)ivanje& isprobavanje i proveravanje pretpostavki& *unk%ionalne i konstruktivne igre; grade(i di*eren%iranu sliku sveta9 razvija intelektualnu samostalnost kroz samostalno iznoenje ideja& isprobavanjem& oslobaanjem od domina%ije per%eptivni' in*orma%ija9 osposobljava se da na konstruktivan i kreativan nain koristi predmete i in*orma%ije. $*ere detetovog delanja& saznanja i razvoja preklapaju se i uzajamno uslovljavaju. dete otkriva svoje mo(i i grani%e upravo u interak%iji sa *izikom i so%ijalnom sredinom isto kao to njegovi odnosi sa so%ijalnom sredinom i snala)enje u materijalnom svetu zavise od toga koliko poznaje samog sebe i koliko je u stanju da svoje postupke uskladi sa in*orma%ijama koje dobija od sredine. 6iljevi se& s jedne strane& odnose na postignu(e + razvojne is'ode ili izgraena saznanja& a s druge strane na delanje + ak%ije i interak%ije koje vode izgraivanju saznanja i razvojni' postignu(a. -maju(i u vidu %iljeve vaspitanja& a polaze(i uvek od konkretne de%e i nji'ove )ivotne situa%ije& postavljaju se zada%i za indirektne i direktne vaspitne rela%ije. ! prevoenju %iljeva u zadatke& prilikom planiranja sopstveni' vaspitni' ak%ija& vaspita se daleko vie oslanja na drugu grupu %iljeva. :5ednom aktivno(u se ne mo)e "razviti radoznalost& samostalnost" ili "logino miljenje"& ve( se mogu samo stvarati uslovi i podsti%aji za takve ak%ije deteta koje (e tek dugorono mo(i da vode razvijanju radoznalosti& samostalnosti i logikog miljenja.; "aspitni %iljevi ostvaruju se u predkolskoj ustanovi kroz niz spontani' )ivotni' situa%ija& slobodno odabrani' ili zajedniki planirani' aktivnosti :praktini'& govorni'& drutveni'& igrovni'& sportsko+ rekreativni'& umetniki'& izra)ajno+stvaralaki'& istra)ivako+saznajni';& pri emu se koriste razliita sredstva :sopstveno telo& usmeni i pisani jezik& likovni& prostorno+plastini i vizuelni mediji& muzika i ples& matematika;& materijali :predmeti svakodnevne upotrebe& igrovni i didaktiki materijali& produkti kulture i umetnosti; i metode :posmatranje& isprobavanje i istra)ivanje& izra)avanje& ve)banje& stvaranje;. 4b Na%ela vas'itno-obra&ovnog rada ! skladu s polazitima ovog programa& osnovna naela vaspitno+obrazovnog rada su. D. ,aelo potovanja sebe i drugi' otovanje linosti deteta podrazumeva samopotovanje vaspitaa i potovanje drugi' ljudi :posebno kolega i roditelja; i razumevanje i uva)avanje injeni%e da dete postaje linost na osnovu toga to ga drugi :roditelji& vaspitai& medi%inske sestre& struni saradni%i; smatraju takvim i postupaju u skladu s tim. otovanje ovog naela je osnova demokratski' odnosa u vaspitanju. 4o iziskuje uva)avanje i podsti%anje prava deteta da samostalno dela& bira& iznosi svoja miljenja i ose(anja& prava da ui i razvija se na svoj nain& sopstvenim tempom. Ovo naelo podrazumeva spremnost i sposobnost da se dete upozna i razume.

2. ,aelo anga)ovanosti <valitetna vaspitna rela%ija mora da bude ne samo svesna i namerna& ve( i lino anga)ovana& posve(ena. 4o znai da ukupan odnos vaspitaa i de%e& nji'ove interak%ije i komunika%ije& kako po *ormi tako i po sadr)aju& moraju biti smisaoni i za de%u i za vaspitae. 3nga)ovanost i posve(enost znae& bilo da se radi o detetu ili o odraslom& vie od spoljanje "zaposlenosti" i povrne "sentimentalnosti"9 oni podrazumevaju traganje sa linim znaenjem& odgovorom na sopstvena pitanja i dileme. "aspita i de%a mogu biti daleko vie anga)ovani i posve(eni kada naizgled "nita ne rade". ,a primer& kad vaspita posmatra dete ili grupu sa te)njom da razume znaenje odreenog ponaanja& za to mu je potrebno vie napora i kon%entra%ije nego kad izla)e unapred pripremljen sadr)aj9 isto kao to dete mo)e biti mentalno anga)ovano i onda kad nije *iziki aktivno. H. ,aelo )ivotnosti ,aelo upu(uje na uva)avanje )ivotnog iskustva deteta i otvaranje ustanove prema porodi%i i drutvenoj sredini& te njenu trans*orma%iju u mesto )ivljenja de%e i odrasli'. redkolska ustanova bi trebalo da bude mesto gde dete do)ivljava neposredna razliita )ivotna iskustva :a ne samo da bude poduavano;. Ovo naelo je suprotno bezlinosti i uni*ormnosti uloge vaspitaa. "aspita najvie vaspitava onim to jeste kao linost i onim to ume da radi. #ete usvaja i ui one sadr)aje koji za njega imaju smisao& te je iz tog razloga sva iskustva koje dete stie potrebno povezati sa so%ijalnim kontekstom u kojem de%a )ive i ukazati na nji'ovu praktinu upotrebljivost u )ivotnim situa%ijama. Ono to odraslom izgleda kao veoma aktuelno :godinja doba& priredbe& dr)avni prazni%i i sl.; detetu (e esto izgledati nametnuto& te je u svakodnevnom radu potrebno na(i ravnote)u izmeu onoga to bira odrasli i onoga to bira dete. I. ,aelo realistinosti 1azumevanje deteta i njegovog razvoja& razumevanje prirode& *unk%ije i dometa vaspitanja u predkolskoj ustanovi i razumevanje sopstvene uloge vaspitaa + pretpostavke su za izgraivanje realnog odnosa prema sebi samom& de%i& okolnostima u kojima se vaspitno+obrazovni pro%es odvija. 4o znai biti realan u za'tevima i oekivanjima koja se postavljaju de%i& ali i samom sebi. <apa%iteti deteta ogranieni su razvojnim :ne;mogu(nostima. 1azvojno adekvatnim smatra(emo onu vrstu sadr)aja koji su za jedan korak ispred iskustva deteta. 4reba imati u vidu da se do neki' saznanja mo)e dolaziti samo indirektno i da je potrebno vreme da dete samo uvidi odnose i rela%ije koje postoje meu predmetima i pojavama :logiko+matematika znanja;. E. ,aelo doslednosti #oslednost proistie iz kontinuiteta :povezanosti; i smislenosti. 4o ne znai biti uvek isti ili postupati na isti nain& ve( delati u skladu sa pobudama i posledi%ama. #osledan postupak te)i 'armoniji %iljeva& zadataka& ak%ija koje se pokre(u i e*ekata do koji' dovode. Ova rela%ija izmeu vaspitni' %iljeva i zadataka koji se postavljaju& sopstvene vaspitne prakse i pro%enjeni' e*ekata kod de%e polje je neprestanog preispitivanja i istra)ivanja vaspitaa. #e%a imaju potrebu za dosledno(u sadr)aja koji im se nude& za doslednom organiza%ijom sredine za uenje& za vaspitaem koji i' za isti tip postupaka nagrauje odnosno ka)njava& za doslednim dnevnim rasporedom. -ako postoji potreba za novim sadr)ajima& upoznavanjem novi' sredina i li%a& modela *unk%ionisanja& bazina )ivotna sredina malog deteta trebalo bi da bude dosledna i sigurna.

6. ,aelo orijenta%ije ka kompleksnosti pristupa $vaki programski sadr)aj mo)e sa stanovita deteta biti poten%ijalno vredan jer predkolsko dete ima malo iskustva. Oni pak sadr)aji koji potiu od interesovanja deteta& a koji se odnose na optije %iljeve& koji su logiki povezani u pro%esu saznavanja :tematski& u vidu projekta& interdis%iplinarno i sl.;& koji vremenski i prostorno slede& a ukazuje se na nji'ovu povezanost i uzronost + imaju ve(i smisao za dete. redkolsko dete inae stvarnost do)ivljava globalno& te mu kompleksne metode i sadr)aji& pristupi vie odgovaraju. 7. ,aelo organiza%ije uenja kroz igru i otkri(e -gra je jedinstven in u kome se aktiviraju svi psi'iki domeni i poten%ijali malog deteta. Ona je posebno va)na kako za dete& tako i za odraslog. #ete kroz igru istra)uje svekoliku stvarnost& proverava sopstveno iskustvo& izmilja nove obras%e ponaanja& varira iskustvo& nadoknauje raskorak izmeu komplikovanog sveta odrasli' i sopstveni' mogu(nosti itd. "aspitai i roditelji mogu kroz igru da kod deteta razviju i oplemene stvaralake poten%ijale& miljenje& volju& poten%ijal za saznavanje. >udu(i da je igra i poseban oblik uenja koji sobom nosi unutranju motiva%iju& veoma je znaajna za sve aktere predkolske s%ene. 7naju(i da se preteranim obrazovnim uti%ajem i strukturiranjem mo)e unititi ar igre& odnosno njena autentinost& treba biti oprezan sa didaktikim aspektima igre u predkolskom periodu. J. ,aelo aktivnosti #e%a moraju uiti kroz aktivnost sa materijalima& sredinom i kroz interak%iju. #a bi neto spoznala& potrebno je da predmetima i pojavama manipuliu& da i' dovode u interak%iju& izazivaju logike posledi%e. ro%es saznavanja neizbe)no je povezan sa praktinom i logikom manipula%ijom tokom koga dete ini i mnotvo greaka& ali ga tek interak%ija sa predmetima& pojavama i ljudima osposobljava za kreiranje sopstvenog miljenja. 4o iziskuje uva)avanje i podsti%anje prava da samostalno dela& bira& iznosi svoje miljenje i ose(anja i da se razvija na svoj nain i sopstvenim tempom. Ovo naelo podrazumeva spremnost i sposobnost roditelja i vaspitaa da se dete posmatra& upozna i razume& te da mu u svakom momentu pru)a prilika da se aktivira u neposrednom okru)enju. K. ,aelo so%ijalne integra%ije redkolska ustanova i njeni programi imaju e*ekta na razvoj de%e samo onda kad se zajedno sa programom anga)uju ne samo de%a i roditelji& nego i lokalno okru)enje. #a bi institu%ionalno vaspitanje i obrazovanje predkolske de%e preraslo u drutveno vaspitanje& neop'odno je da se predkolske ustanove pove)u sa drutvenom sredinom& kao i da se ire otvore za uti%aje koje drutvena sredina nudi. #ete tokom predkolskog perioda treba da stekne ose(aj pripadnosti i osvoji bazina pravila *unk%ionisanja u manjim i ve(im so%ijalnim grupama :roditeljska grupa& vrnjaka& dru)enje s de%om i ljudima iz ire okoline;. 7a'valjuju(i so%ijalnim razmenama& saradnji& katkad i kon*liktima& simpatijama i poreenju s drugima& *ormiraju se so%ijalne osobine deje linosti. "aspita i roditelj su tu da obezbede detetu raznovrsne so%ijalne interak%ije i da mu omogu(e ose(aj pripadnosti i so%ijalne kompeten%ije.

$-,./-23N). PR-<.S3 -5R36-23N)3

13 P'a-!i0na 'e (&na!ljiv(s! *(#ela '("'a*a8 D. kori(enje resursa i izvori sadr)aja i aktivnosti9 2. otvorenost programa9

H. mnotvo interak%ija& rad u malim grupama9 I. *leksibilna organiza%ija vremena i prostora9 E. usmerenost na pro%es9 6. aktivne metode rada9 7. demokratski sistem odluivanja i izbora9 J. pozitivni sistemi podsti%anja i nagraivanja i podsti%anje samopotovanja9 K. ouvanje poten%ijala i kultivisanje deje igre. 23 I&v('i sa#'2aja i a-!ivn(s!i 'a#a s #e$(* $adr)aji rada mogu se birati iz vie razliiti' izvora. + so%iokulturni sistemi :nauka i te'nika& saobra(aj& sport& umetnost& rad i proizvodnja& te'nologija& drutvene i sve druge delatnosti postoje(eg drutva;9 + sistemi komunika%ije i simboliza%ije :sadr)aji koje de%a sre(u na televiziji& radiju& video medijima& pozoritu& plakatima& novinama& internetu& literaturi...; 4i (e sadr)aji biti predstavljeni na razliite naine. gra*ikim& gestovnim& jezikim& motornim& logikim simbolima9 + tradi%ija i prolost :sadr)aji koji potiu od susreta sa razliitim obiajima& *olklorom& istorijom& religijskom strukturom& institu%ijama koje postoje u naem drutvu& nainima obele)avanja znaajni' datuma za dete& porodi%u& vaspitnu grupu& zajedni%u;9 + neposredan praktini )ivot koji de%u okru)uje :iskustva koja su posledi%a )ivota u zajedni%i i porodi%i& kontakti s vrnja%ima i drugom de%om& ambijent koji je de%i dostupan i s kojim mo)e imati odreena iskustva9 deja pitanja& aktivnosti de%e& produkti& ponaanje de%e itd.;9 + vrednosni sistemi :sadr)aji dobijeni preko %iljeva koje program naglaava i zadataka koje je vaspita odabrao da bi kod de%e stvorio odreenu vetinu ili realizovao neku od zajedniki' ideja programa;. $adr)aji koji se biraju za rad s de%om poti%a(e iz svi' pomenuti' izvora. -ni%ijativa za rad s odreenom problematikom poti%a(e kako od same de%e& tako i od vaspitaa i roditelja. "aspita zatim od odreenog interesovanja kreira pedagoke mogu(nosti i sredinu za uenje. ,jegova uloga kao prenosio%a kulture vezana je za odreenu vrstu sadr)aja koji se u kulturi de*iniu kao po)eljni i kulturoloki uslovljeni. ! radu sa svim drugim sadr)ajima& njegova je uloga medijatorska. On posreduje odreeno iskustvo i vetinu kroz odreeni sadr)aj& planski biraju(i sadr)aje koji (e biti kvalitetniji. <valitetnijim (e se smatrati onaj izabrani sadr)aj. D. u kome de%a mogu ste(i saznanja sopstvenim anga)ovanjem i istra)ivanjem& 2. koji pru)a priliku za povezivanje sa starim iskustvom i repertoarom koje de%a ve( poseduju ili i' zanima& H. koji pru)a priliku za anga)ovanje vie razliiti' poten%ijala i aspekata razvoja&

I. koji jeste adekvatan mogu(nostima de%e i razvojnom nivou grupe& E. koji se logiki i organiza%iono mo)e kvalitetnije realizovati :za njega na primer ima vie materijala i sredstava...;& 6. u iju realiza%iju mogu da se ukljue i drugi akteri :roditelji& de%a& lokalna zajedni%a& volonteri...;& 7. koji mo)e da se realizuje kroz vie razliiti' medija& J. koji za samu de%u i porodi%u ima vie smisla nego drugi sadr)aji iste vrste. $vi delovi dana su podjednako va)ni za boravak deteta u predkolskoj ustanovi. 3ktivnosti kojima se dete bavi variraju od manje ili vie struktuirani'& manje ili vie didaktiki'9 manje ili vie programski orijentisani'. -ako svaka ustanova propisuje program po kome (e se de%a vaspitavati& organiza%ija dana je uvek kompleksnija od onoga to pie u samom programu. "eoma su va)ni ne samo delovi dana u kojima se dogaa "uenje u u)em smislu"& nego i sve druge aktivnosti najrazliitijeg tipa. 3ktivnosti nege= obro%i& odr)avanje 'igijene& spavanje& oblaenje i sl. 4akve situa%ije su veoma pogodne za sti%anje neop'odni' )ivotni' navika. otrebno je da se odvijaju polako i nenasilno da de%a ne bi bila zaplaena i ne bi navike sti%ala na pogrean nain :te poela da odbijaju neku 'ranu& spavanje...;. $vi postup%i nege detetu alju poruku o poverenju koje odrasli imaju u njega& a is'od je dete koje ima poverenja u sebe& koje je samostalno i veruje da (e njegov izbor i dinamiku ispotovati odrasli. 3ktivnosti ( ko!i"a de a 'ri>vata!( neke obave&e i (loge ( negovan!( sredine i &a!edni e posebno su va)ne u pro%esu so%ijaliza%ije i osamostaljivanja. redkolska de%a su u stanju da poiste deo prostorije& da brinu o ku(nim ljubim%ima i %ve(u9 da vode kalendare razliiti' vrsta de)urstava9 da brinu o zbirkama9 da oznae svoje stvari %rte)om& da sakupljaju kao grupa neki materijal itd. 4akve vrste aktivnosti ue de%u da dugoronije neguju i brinu o neemu. Rekreativne aktivnosti su tokom dana neop'odne jer se de%a brzo zamore& ali i brzo odmore. One& meutim& nisu dovoljne za pravilan razvoj organizma te se ovom aspektu razvoja mora posvetiti posebna pa)nja. Osim kratkotrajni' rekreativni' pauza& etnji& organizovani' izleta& desetominutni' ve)banja i sl& neop'odno je tokom svakoga dana bar pola sata organizovati ve)banje de%e u sali za *iziko ili dvoritu u skladu s metodikim uputstvima za tu oblast rada sa de%om. #nterak i!ske aktivnosti :spontane i planske; veoma su va)an deo vaspitanja. ! predkolskoj ustanovi de%a stupaju u kontakt s drugom de%om i roditeljima& sa vaspitaem& sa volonterima i drugim osobljem koje radi u ustanovi. #e%i su neop'odni svi ti kontakti& a posebno za stvaranje prijatnog ambijenta& za izgradnju psi'oloke sigurnosti9 za uenje komunikativni' vetina i reavanje problema va)an je nji'ov kontakt sa vrnja%ima. #a bi on bio mogu(& neop'odno je da ureenje sobe u kojoj de%a borave omogu(uje to da ima dovoljno prostora i vremena za male i velike kontakte i okupljanja :"d)epovi" soba u kojima de%a mogu da se okupljaju zati(eno od pogleda odrasli'9 kreveti i jastui(i za manje grupe de%e9 table gde (e de%a kaiti poruke i svoje radove...;. 3ktivnosti ( ko!e se (kl!(%(!( roditel!i su veoma va)ne za de%u. ,isu svi sadr)aji pogodni za ukljuivanje velikog broja roditelja& ali su oni va)ni zato to de%i daju sigurnost& pru)aju priliku da se identi*ikuju sa razliitim modelima& doprinose kooperativnosti i stvaranju prijateljskog i partnerskog ambijenta u kome se de%a vaspitavaju. $vaki roditelj ima poten%ijal za neki vid saradnje :da odigra utakmi%u& da popravi ogradu& da im proita priu& da i' odvede na izlet& da neto objasni ili demonstrira svoj 'obi...;& tako da je pro*esionalna vetina vaspitaa upu(ena na to gde i kad organizovati kontakte i susrete de%e i roditelja i ta (e biti nji'ov sadr)aj.

3ktivnosti ko!e se odvi!a!( ( 'rirodi omogu(avaju de%i da upoznaju razliite prirodne pojave& da prate promene i savladaju neke te'nike posmatranja& da prikupljaju razliite uzorke& prave zbirke& razmiljaju o uzronosti prirodni' pojava& pokuavaju da naprave planove i ak%ije koje bi slu)ile ekolokom unapreivanju )ivotne sredine. /noge od prirodni' pojava mogu se simulirati u ustanovi. #e%a su u predkolskom periodu veoma sklona aktivnostima koje podstiu senzorna iskustva i ula :igra vodom& peskom& zrnevljem& li(em...; te im treba odvojiti deo sobe gde su takva iskustva dobrodola i gde se mogu organizovati. 3ktivnosti ('o&navan!a lokalne sredine ne odnose se samo na prirodno okru)enje& nego i veoma va)no so%ijalno okru)enje :posete raznim institu%ijama9 razgovori s ljudima razni' zanimanja9 gostovanje predstavnika razliiti' so%ijalni' institu%ija u vrti(u9 igranje uloga9 razgovori o dogaajima u lokalnoj sredini9 razmena iskustava izmeu de%e i sa odraslima;. ,a taj nain de%a stiu neop'odno so%ijalno iskustvo& postavljaju pitanja i izgrauju so%ijalne vetine neop'odne za snala)enje de%e u drutvu i neposrednom so%ijalnom okru)enju. 3ktivnosti istra:ivan!a i eks'eri"entisan!a neop'odne su da bi de%a stekla logiko+matematika znanja& koja se spolja ne mogu videti kao in'erentna svojstva predmeta i pojava. 4akva znanja se ne mogu ste(i "prenoenjem"& nego je neop'odno omogu(iti detetu da i' samo iznae i konstruie na osnovu podataka i argumenata dobijeni' posmatranjem. #e%i je potrebno organizovati podsti%ajne prilike za isprobavanje& razmenu& razmiljanje& stvaranje 'ipoteza i zakljuaka& mogu(nosti da u *izikom i u logikom smislu upoznaju svojstva predmeta i pojava& susret sa razliitim medijima. 3ktivnosti ve&ane &a tradi i!( i s(sret de e sa k(lt(rni" dobri"a odnose se na susret de%e sa najboljim tekovinama koje nji'ova kultura nudi za predkolski uzrast. deje knjige& *ilmovi& bajke& narodne prie& muzika& narodna tradi%ija razliiti' kulturni' grupa%ija& razliite deje tradi%ionalne igre :pokretne& igre pam(enja i mate& igre sa pravilima& igre uloga...; narodni obiaji i rituali. Stvarala%ke i 'rod(ktivne aktivnosti de e usmerene su na podsti%anje stvaralaki' sposobnosti de%e. 4o su slede(e aktivnosti. %rtanje& slikanje& modelovanje& dramatiza%ija& ples& govorno stvaralatvo& muzika& intelektualno stvaralatvo. #e%a su u predkolskom periodu veoma sklona stvaralakim aktivnostima& te je veoma va)no davati materijal i podsti%aje i ideje za naine stimulisanja tog razvoja. Psi>olo9ke aktivnosti vezane su za potrebu de%e da steknu pozitivnu sliku o sebi i da u predkolskom periodu ostvare kontinuitet svoje linosti i autentinost. 7ato je potrebno s de%om organizovati razgovore o svakodnevnim dogaanjima& radioni%e& dramatiza%ije i druge aktivnosti usmerene na odr)avanje *izikog i mentalnog zdravlja :bioenergetske ve)be& razvoj pojma o sebi& upoznavanje sa dejim pravima& upoznavanje sa idejom "bezbednog" deteta& so%ijalne igre...;. $adr)aji se u tradi%ionalnim programima esto unapred *iksiraju iako imaju tenden%iju uoptavanja + tipovi sadr)aja koji (e se raditi sa de%om smetaju se esto u vaspitno+obrazovne oblasti ili tipove aktivnosti. <od programa otvorenog tipa& sadr)aji su dogovorni i kreiraju se za svaku grupu de%e i roditelja na autentian nain. ! njima se rad odvija po %entrima interesovanja organizovanim u istoj vaspitnoj sobi& po "ateljeima"& tako da svaka vaspitna soba zastupa neko podruje obrazovanja ili tip aktivnosti& ili po "temama" i "projektima". 33 O!v('en(s! '("'a*a ! otvorenom sistemu vaspitanja detaljan program uenja i obrazovanja nije unapred dat& ve( nastaje u interak%iji de%e& odrasli' i sredine u kojoj borave. 4o se na praktine aspekte svakodnevnog rada odra)ava na vie razliiti' naina. laniranje u otvorenom programu je kontinuiran pro%es& sastavni deo vaspitne prakse& a ne *ormalan i unapred dat rezultat :u tom smislu nemogu(e je predvideti ta (e se godinu dana unapred deavati i

unapred odrediti %iljeve i sadr)aje naeg rada& sem ako se to ne de*inie u terminima is'oda + sposobnostima koje (e de%a tokom godine ste(i;. #a bi planiranje vaspitni' interven%ija bilo smisleno i *unk%ionalno& potrebno je da se vaspita pret'odno dobro upozna sa de%om i nji'ovim iskustvima& znanjima& potrebama i interesovanjima. laniranje (e sve vreme biti veoma va)an pro%es jer ujedno predstavlja i programiranje& odnosno kreiranje programa. ! planovima programa /odela 3 vie se naglaavaju i uoavaju izbori koji su potekli od de%e kao i nain na koji je vaspita individualizovao svoj rad. ! odnosu na saradnju sa drugim li%ima koja borave u predkolskoj ustanovi& ovaj model programa trebalo bi da bude sasvim otvoren. za posetu roditelja& volontera& ljudi drugi' pro*esija& de%e iz kole i drugi' vrti(a& li%a i institu%ija iz lokalne zajedni%e. "Otvorenost" za tu vrstu kontakta lako je uoiti preko. stila pozivanja& oglaavanja& ak%ija& ureivanja prostora& davanja povratni' in*orma%ija posetio%ima& kreiranja publika%ija u kojima se objanjava znaaj i potreba saradnje& odsustva pro*ilaktiki' i *ormalni' metoda ukljuivanja :zakljuavanje vrata vrti(a& insistiranje na sanitarnim pregledima& insistiranje na dobijanju administrativni' dozvola& insistiranje na belim zidovima gde ne smeju da se okae ni deji radovi i sl.;. redkolska ustanova ima sve uslove da postane %entar lokalne zajedni%e& jer de%a u njoj obino borave samo tokom dana. opodnevni i veernji sati mogu upravo biti prilika za sastanak s roditeljima& volonterima& posetio%ima& mesto i vreme za rekreativne i kratkotrajne programe& koje mogu realizovati sami vaspitai ili neko od odrasli' ko je upu(en na rad s predkolskom de%om. -ako "otvorenost" donosi sa sobom komplikovaniji nain planiranja i ve(u brigu o logistikim aspektima organiza%ije& ona donosi neizmerno bogatstvo ideja& materijala& razmene i podrke& kako de%i tako i odraslima. 1azmene i interak%ije s drugim ljudima moraju se isplanirati kako prostorno& tako i vremenski. redkolske ustanove koje rade na ovakav nain obino imaju. tablu za posetio%e& "sobu za roditelje" :u kojoj se planiraju i prave zajednike ak%ije + od odlaska na izlet& pravljenja programa za bezbednost de%e& do renoviranja igraaka& popravke ograde u dvoritu itd.;& zajednike produkte. 4aj pro%es saradnje i "otvaranja" vidi se ne samo u radnim knjigama i radnim sobama& po zidovima soba i tablama za oglaavanje& nego i po 'odni%ima& dvoritu& nainu na koji ustanova "die". 43 9le-si/ilna v'e*ens-a i '(s!('na ('"ani&a$ija @leksibilnost se u /odelu 3 odnosi na nekoliko stvari. + "reme u ovom tipu programa tee pro%esno i kontinuirano& a de%i se ostavlja dovoljno vremena da zavre svoje radove i projekte9 + -zmeu ve(i' blokova aktivnosti de%a se saekuju i to zovemo "prelazne :tranzitne; aktivnosti"& koje popunjavaju prostor dok sva de%a ne zavre pret'odno zapoetu aktivnost9 pri tome se ne insistira da sva de%a u isto vreme zavravaju sve aktivnosti9 + rostor& iako jeste strukturiran i oznaen da bi de%a mogla da se svakodnevno snalaze& u isto vreme jeste poli*unk%ionalan i s vremena na vreme promenljiv9 de%a iz jednog prostora mogu uzimati materijale za potrebe rada u drugom delu sobe& iako i' tokom vremena vra(aju da bi opet mogla da se koriste sutradan9 ukoliko je neki ve(i "projekat" i produkt de%e bio u toku& on se ostavlja do momenta kad de%a odlue da ga sklone i kad pone da smeta uobiajenom nainu *unk%ionisanja9

+ 1aspored dnevni' aktivnosti se dogovara sa de%om i roditeljima& a ogranien je samo ve(im obro%ima koji se ipak deavaju u isto vreme za %elu ustanovu. /anji obro%i mogu se de%i davati po potrebi i "klizno"& onim redom kako dolaze ili se bude i sl. ! ovom tipu programa nema nepotrebni' propisani' rutina ukoliko oko toga nije postignut konsenzus sa de%om i roditeljima i nema nepotrebnog "ekanja" :da svi zavre neku aktivnost& da doe obrok& da se svi probude& da svi operu ruke i sl.;9 $adr)aji& metode i postup%i povezani su u krupnije %eline& koje su de*inisane srodnom prirodom svoji' delova. rogram mo)e na razliite naine biti izdeljen u sitnije delove& koji svi zajedno ostvaruju programsku *unk%iju. !reenje i organiza%ija prostora u /odelu 3 novi' Osnova programa ne slede jedan uni*orman pro*il& zbog toga to su naini na koji mo)e da se realizuje /odel 3 razliiti :to mo)e biti tematsko programiranje ili realiza%ija programa po "projektima"& ili "%entrima interesovanja"& ili neki drugi nain koji polazi od *ilozo*ije vaspitanja koja stoji u osnovi ovog modela i nudi de%i potovanje& samostalnost& kreativnost& izbor;. 4o praktino znai da (e radna soba biti podeljena po "%entrima interesovanja"9 ili (e %ela soba biti ureena u du'u aktuelne teme ukoliko vaspita radi tematski9 ili (e %eo vrti( u isto vreme da realizuje nekoliko "projekata" :u svakoj sobi po jedna vrsta aktivnosti; koje (e de%a birati9 ili (e jedan deo vrti(a biti izborni za sve uzraste& a radne sobe (e biti stalne... $vim varijantama je zajedniko to to pojam sredine za uenje obu'vata sve prostore predkolske ustanove i okoline vrti(a& kao i prostore koje de%a mogu posetiti. 4akoe je bitno da se prostor organizuje i reorganizuje u skladu sa idejama koje de%a i vaspitai )ele da realizuju i sa odabranim nainom programiranja :"teme"& "projekti" ili "%entri interesovanja";. 7a prostor je jo bitno re(i da nametaj i materijali moraju de%i biti dostupni& vidljivi i oznaeni %rte)ima i slovima da bi se de%a bolje snalazila i tano znala ta gde stoji. !koliko se vaspita odlui na ureenje prostora po prin%ipu %entara interesovanja& mogu mu se preporuiti slede(i stalni %entri. + $ani'(lativni entar :sitni predmeti& slagali%e& bo%kali%e& drutvene igre& vezanke i pertlanke& ko%ke za slaganje& sto sa stoli%ama;9 + <entar &a ra&vo! govora :knjige koje su de%a napravila i gotove knjige& papir& kaseto*on& tabla za pisanje& maina za ku%anje& jastui(i i tepi' za sedenje;9 + <entar &a ra&vo! kr('ne "otorike :sprave& penjali%e& sunerasti elementi& strunjae& vijae& obruevi& klupi%e& marame& drugi rekviziti;9 + ?"etni%ki (likovni) entar :ta*elaji& boji%e& papiri& olovke& 'e*tali%e& ke%elje& makaze& trake& lepak& ramovi za tkanje itd.;9 + <entar &a sen&orni ra&vo! :velike plastine posude& po mogu(stvu ograene i *iksirane da ne mogu da se prevrnu& a da u nji' mo)e da se sipa voda& pesak i sl9 igrake za vodu& dolapi& tegle za presipanje& poli%e za razliito zrnevlje& namirni%e za igranje9 biljke& kavez sa ljubim%em i sl.;9 + <entar &a dra"ati&a i!( i igr( (loga :krevet& *otelja& razne vrste lutaka& ku'inja& ogledalo& razliite vrste uni*ormi i garderobe koje de%a mogu oblaiti& eiri& posue& muziki instrumenti& predmeti iz ku(e i sl.;9

+ *raditel!ski entar :velike ko%ke i materijali sa kojima de%a mogu graditi u prostoru& konstruktor "stoti%a"& drvene grede& dai%e i uplji graevinski materijali& oblo)ene kutije od %ipela& veliki kamioni u koje de%a mogu da sednu;9 + <entar &a igr( de e na'ol!( :(ebad& lopte& batenski alat& koli%a& plastini bazen za kupanje de%e& igrake koje de%a iznose iz sobe u dvorite& vijae& provlani%e i sl.;. $vi ovi %entri& sem %entra za igru napolju& nalaze se u sobi i de%a se svakodnevno opredeljuju za neki od %entara. -spred svakog %entra nalaze se marka%ione oznake koje slu)e da i' de%a okae dok su u odreenom %entru :u vidu ogrli%e& bed)a sa slikom %entra u kome borave& nalepni%e;. 7avisno od teme koja se radi& u sobi se povremeno organizuju novi %entri. Oni su materijalom i *unk%ijom vezani za teku(a interesovanja de%e i vaspitaa :npr. organizuje se prodajna tezga ako je tema koja se sa de%om radi " ija%a";. Aak i ako ne organizuje sve %entre interesovanja& vaspitau se u /odelu 3 preporuuje da soba bude adaptirana za rad u malim grupama i da ipak ima nekoliko neop'odni' %elina zavisno od prirode aktivnosti koja se u tom delu sobe odvija. 4rebalo bi predvideti prostor za. + spavanje i obedovanje9 + krupnomotorike aktivnosti9 + sitnomotorike i manipulativne aktivnosti9 + tzv. prljaju(e aktivnosti :likovne& senzorne aktivnosti i sl.;9 + dramske aktivnosti i igre uloga9 + prostore za ostvarivanje deje privatnosti :atori& provlani%e& jastui(i;9 + poli*unk%ionalne prostore :'odni%i& sale za *iziko& dvorite...;. ,e(e svi vaspitai koji rade po /odelu 3 u svojoj sobi postaviti sve opisane %entre. #e%a i vaspitai koji borave u manjim zgradama radije (e se mo)da opredeliti za rad po prin%ipu "ateljea". 4ada svaka soba igra *unk%iju jednog od %entara i u nekim sobama se radi samo muziko& u drugim samo likovno& u tre(im rekrea%ija... ! radu ateljea postoji kontinuitet + vaspita koji radi u njemu svaki dan pa)ljivo planira i bira odreene %iljeve i sadr)aje& a de%a se slobodno opredeljuju u toku jednog dela dana. 3teljea mo)e biti vie& npr. likovni atelje& muziki studio& studio pokreta& atelje za strane jezike& studio komunika%ijeM zavisno od broja soba kojima ustanova raspola)e i opredeljenja de%e i vaspitaa. 4o za'teva drugaiju organiza%iju predkolske ustanove i rad sa meovitim uzrastima& kao i ve(u anga)ovanost vaspitaa u timskom radu u koji se ukljuuje sve osoblje ustanove. !stanove i vaspitai mogu da se opredele za rad po "temama" :neke od tema mogu npr. biti. 7ima& atulj%i& $aobra(aj u gradu& /astersi; i "projektima" :npr. !imo da igramo *udbal9 ravimo predstavu9 ripremamo se za kolu9 ravimo izlet9 -stra)ujemo svojstva predmeta;. 4eme i projekti nisu unapred *iksirani nego se grade zajedno sa de%om i roditeljima. ,a interesovanje de%e nadodaju se i neki praktini %iljevi& koji se zatim oblikuju u temu ili projekat. !koliko se rad u vaspitnoj sobi odvija po prin%ipu dugorone& zajednike izrade projekata sa de%om meovitog uzrasta i roditeljima& ustanova mora da izgleda drugaije :iskustva "8koligri%e"& ""ile"& program "1eo 0milija";. ! takvoj ustanovi je na prvi pogled vidljivo koliko de%a rade na odreenom pro%esu. $oba nije previe strukturirana niti pregraena. ,ametaj je lagan i poli*unk%ionalan tako da ga de%a mogu pomerati i reorganizovati. /aterijali se nalaze

u susednim prostorijama i po potrebi iznose ili sakupljaju u lokalnoj zajedni%i. Ono to je najvidljivije jesu produkti de%e i pro%es kojim se tema& ili projekat& odvijala. 7a sva tri naina organiza%ije /odela 3& potrebno je da. + prostori budu oznaeni& + de%a znaju ta sve smeju da koriste i na koji nain i da slobodno kombinuju materijale koji su im dostupni& + se materijali i didaktika sredstva svakodnevno stavljaju u za nji' predviena mesta da bi i sutradan mogla da se kombinuju i budu na usluzi de%i& + se de%i prezentuje redosled dnevni' aktivnosti u jutarnjim satima i da se podse(aju ta su se sve dogovarali sa vaspitaem i ta im se sve pret'odnog dana dogodilo& da bi svi znali sa kakvim ose(anjima& mogu(nostima i entuzijazmom grupa ulazi u nove aktivnosti& + materijal bude raznovrstan i podstie na razliite tipove aktivnosti :postoje "gotovi" i "nedovreni" materijali za igru& materijali anga)uju razliite razvojne nivoe i potrebe& inspirativni su i de%i obezbeuju samostalnost i uspenost9 potiu iz razliiti' kultura;. -ako soba& prostori i materijal koji postoji u njima jesu "vaspitai" za sebe& oni nisu sami sebi dovoljniL Odgovornost za ureenje sredine za uenje stoji na vaspitau& da isplanira i opremi prostor& adaptira dnevni raspored za kori(enje materijala i da se uveri da su de%a razumela kako se oni koriste. #a bi de%a na slobodan i autentian nain koristila sve prostore i materijale& potrebno je da vaspita. + izabere i de*inie prostore koji (e postati sredina za uenje& zajedno sa de%om i roditeljima9 + napravi plan opremanja& prate(i interesovanja i vetine koje de%a pokazuju i nabavi materijal koji je u skladu s njima i s *ilozo*ijom programa koji primenjuje9 + sakupi sa de%om i roditeljima materijal koji je potreban za realiza%iju raznovrsni' aktivnosti9 + upozna de%u i roditelje sa prostorima ustanove pre nego to doe vreme da de%a biraju igru unutar nji'9 + sa de%om zajedno napravi vodi za pravila ponaanja vezana za prostore i materijale. + /aterijal kojim se oprema vrti( treba da podstie razliite tipove so%ijalne interak%ije :de%a imaju potrebu da budu u grupi& ali i da se povremeno osame& prostor treba adaptirati i za deake i za devoji%e& prostor treba urediti i za boravak de%e& ali i za boravak odrasli' jer se u programima ovakvog tipa predviaju razliiti tipovi sastanaka& boravaka manji' i ve(i' grupa odrasli'& posmatranja de%e i sl.;. + 4reba nabaviti strukturirani i nestrukturirani materijal. neki materijali (e biti kupljene igrake9 neki materijali (e biti sastavljeni od delova koji se mogu kombinovati. + /aterijale treba izlo)iti pregledno i atraktivno. oznaiti poli%e& na%rtati materijal koji se na njima nalazi tako da de%a mogu sama da se snau. + 4reba biti *leksibilan u postavljanju i kori(enju materijala u odreenim prostorima.

+ ovremeno treba proiriti kontekst igre dodaju(i nove materijale u postoje(i prostor& zavisno od interesovanja de%e. 4reba imati na umu da je za razvoj de%e esto znaajnije da odrasli sa njima neto zajedno naprave nego da dobiju gotove igrake. + $trukturirati dan tako da de%a koriste to vie prostora i da imaju dovoljno vremena i mesta za igru. rostor treba da lii na "doma(i" i uobiajenoj opremi koja postoji na tr)itu treba dodati detalje koji de%u podse(aju na ku(u. kaue& *otelje& lampe& biljke& slike. + rostor izvan radne sobe je va)an deo programa. <ada se de%a naviknu na odreenu sredinu& treba praviti promene i u "spoljanjoj" i u "unutranjoj" sredini. ,a ovaj nain kreiraju se nova interesovanja& a sredina za uenje postaje izazov. ?okalna sredina je va)an deo %elokupne sredine za uenje u /odelu 3. 53 4s*e'en(s! na '($es 8ta se sve mo)e oznaavati i predstaviti de%i i roditeljima& tako da svima bude jasnije ta se tokom dana dogaa. teku(a deavanja :kalendari& dogaaji koji su bili ili (e biti;9 de)urstva9 pravila ponaanja koja u grupi va)e9 navike kretanja po prostoru + ta gde stoji i uputstva za nji'ovu upotrebu9 sadr)aji i teme koji su raeni s de%om i nji'ovi produkti9 posete :gde su de%a bila i gde (e i(i& *otogra*ije iz )ivota de%e...;9 gra*ikoni i tabele :napredak de%e u nekoj vetini& jednostavne tabele u kojoj sama de%a bele)e i prate neku pojavu ili sopstveni napredak;9 lini prostor svakog deteta u kome ono dr)i svoje produkte i stvari koje )eli da ostavi i koje su za njega od linog znaaja9 panoi sa dejim radovima9 simbolino predstavljena struktura dana& tako da je svakom detetu jasno ta (e se sve u toku dana dogaati i koje je sve izbore mogu(e uiniti9 posteri sa *otogra*ijama de%e iz grupe9 uputstva razliite vrste& npr. ta radimo kad nam doe posetila% itd. 1oditeljima je posebno teko da zamisle ta se nji'ovoj de%i dogaa tokom dana i ta sve predkolska ustanova radi za nji'. #a bi %eo pro%es bio to vidljiviji& roditeljima je potrebno prezentovati. ak%ije koje ustanova pokre(e9 ue(e u razliitim obli%ima saradnje9 savete za pojedine )ivotne situa%ije tipine za malu de%u9 jelovnike9 pozive na interak%iju i dru)enje9 tabele i prikaze o tome ta se nji'ovoj de%i deavalo9 rezimee i podsetnike9 broure i publika%ije koje vrti( izdaje9 prilike za anonimno reagovanje :npr. postojanje kutije za predloge i sugestije;9 prikaze strukture dana koje nji'ova de%a provode u vrti(u9 *ilozo*iju programa u koje je nji'ovo dete ukljueno9 mogu(nosti za dola)enje i uestvovanje u radu ustanove itd. osebno je va)no da de%a imaju ose(aj kontrole nad dogaajima koji teku u ustanovi. !koliko to nije ostvareno& de%a ne pamte i nerado priaju o tome ta im se u ustanovi dogaalo. !koliko pak uspemo da u'vatimo pro%es koji je de%i znaajan& de%a oduevljeno odlaze u predkolsku ustanovu i bave se sopstvenim razvojem& uvidima& i napretkom. #a bi se to desilo de%i treba pomo(i da izaberu i planiraju svoje aktivnosti. ojedina de%a se lako odlue& ali mnogima treba pomo(. redkolskoj de%i se deava da trenutno biraju ono ime (e se baviti i da zaboravljaju ono ime su se u neposrednoj prolosti zanimala. !koliko je pak interesovanje za neto autentino& de%a mogu satima& pa i mese%ima da se bave jednom problematikom. 4e su aktivnosti od najve(e va)nosti za razvoj& te je neop'odno da vaspita. + daje de%i ogranien broj izbora i ne ljuti se ako de%a ne odaberu nijedan od ti' predloga :to znai da su se u meuvremenu dosetila sopstvenog izbora;9 + predla)e ono to misli da bi& poznavaju(i de%u& njima bilo interesantno9 + poinje sa "malim" predlozima i podr)ava svaku odluku deteta9

+ opisuje de%i ta druga de%a rade i ta bi se od nji' eventualno oekivalo kada bi se prikljuila njima9 + opisuje de%i ta su pret'odni' dana radila i podse(a i' na nji'ove nezavrene projekte i igre. otrebno je da de%a svesno prate sopstveni napredak. 4o im se mo)e omogu(iti na vie naina. tako to (e sama birati sadr)aje kojima (e se baviti9 svoju aktivnost pratiti na vie razliiti' naina :preko tabela& slii%a& bele)enjem ta su sve radila tokom dana i sl.; stavljanjem stvari i produkata u dosije+*as%iklu koju mo)e pokazati drugima9 pratiti ta im se sve dogaa preko prezentovane strukture dana itd. ,3 A-!ivne *e!(#e 'a#a /etode poduavanja moraju biti aktivne. ! predkolskom periodu klasine direktne metode rada nemaju e*ekata i kontraindikovane su mogu(nostima razvoja :verbalne metode& pokazivake& izlaganje& demonstriranje& presliavanje putem ponavljanja i sl.;. #e%u je potrebno uiti kroz igru i aktivirati i' na sve naine. da bi dete koristilo sve svoje *unk%ije :kognitivne& *izike& senzorne& motiva%ijske& emotivne i so%ijalne;9 da bi obrazovanje imalo razvojni znaaj9 da bi poduavanje bilo u skladu sa novijim nalazima o tome kako de%a ue9 da bi obrazovanje bilo u)ivanje i interak%ija9 da bi poduavanje bilo u skladu sa potrebama de%e9 da bi se radost otkrivanja prepustila samoj de%i. ! praktinom smislu aktivne metode uenja su raznovrsne metode koje u sebi sadr)e. + vrenje proba i ogleda9 + istra)ivanje9 + manipula%iju materijalima i razvrstavanje9 + logiku analizu situa%ija i reavanje problema9 + pravljenje 'ipoteza& projekata na osnovu poetni' ideja9 + uenje kroz igru i otkrivanje9 + organizovanje diskusioni' grupa i argumentovanje sopstveni' ideja9 + predstavljanje svoji' ideja i zakljuaka na razliite naine9 + stvaralake aktivnosti :kombinovanje& variranje& menjanje redosleda& stvaranje novi' modela i ema...;9 + samokorektivne aktivnosti9 + uoavanje logiki' posledi%a9 + samostalno odluivanje de%e9 + ve(u orijenta%iju na organizovanje obrazovnog pro%esa nego na postizanje produkta9 + uenje kako da se ui9 + stvaranje vetina pronala)enja izvora koji su potrebni da se uenje desi.

- pored toga to vaspita mo)e poznavati koje su od metoda rada preporuljive za rad s malom de%om& on mora biti obaveten i o tome ta aktivne metode ini aktivnima i kako se to na prvi pogled mo)e proveriti. ! grupama /odela 3 trebalo bi da bude uobiajeno. + anga)ovanje sve de%e u grupi9 + anga)ovanje razliiti' razvojni' poten%ijala i mogu(nosti9 + uoljiva samostalnost de%e prilikom praktine manipula%ije predmetima i tokom donoenja zakljuaka9 + "nevidljivi" vaspita + koji pa)ljivo priprema sredinu i pro%es uenja& a zatim se povlai i ukljuuje se nakratko onda kad de%a vie nemaju svoji' ideja9 + davanje prilika za stvaranje autonomnosti miljenja kod de%e. vidi se da de%a preuzimaju ini%ijativu& argumentuju svoje miljenje& isprobavaju ideje9 + koriste se razliiti izvori saznanja i mediji prezentovanja9 + da ima dovoljno materijala za svako dete9 + nova iskustva se povezuju sa pret'odnim iskustvom deteta i sa )ivotnim iskustvom uopte9 + iskustva se povremeno analiziraju i pravi se zajedno sa de%om osvrt na to ta ona znae9 + potuju se razvojne i kulturoloke odlike pojedinane de%e i grupe de%e9 + toleriu se greke i podstiu dalja istra)ivanja problema9 + razmenjuju se ideje i 'ipoteze koje de%a spontano prave. "aspita ima ulogu da bude zainteresovan za kvalitet novi' saznanja :da li je novo saznanje izotrilo per%ep%iju de%e9 da li postoji generaliza%ija pojmova9 da li se desilo povezivanje sa poznatim pret'odnim iskustvom de%e9 da li su kori(ene logike opera%ije i neka vrsta ureivanja pojmova9 da li se mislilo o trans*eru na druga iskustva9 da li su podsti%ane navike istra)ivanja9 da li su "naueni" pojmovi dovedeni u vezu sa "spontanim" koje dete ve( poseduje i sl.; i o tome pravi beleke koje mu slu)e za dalje planiranje i programiranje rada. 63 De*(-'a!s-i sis!e* (#l%0ivanja i i&/('a + neop'odno je uspostavljanje partnerski' odnosa izmeu de%e i vaspitaa& + saradniko ponaanje je uestalije od takmiarskog& + postoji mogu(nost izbora. artnerski odnosi u vaspitanju znae. biti sa de%om na istom zadatku& imati zajedniki %ilj9 odreena prava i obaveze9 komplementarnost znaju(i za prirodno asimetrian odnos deteta i odraslog& autentinost9 uzajamno potovanje9 pravo rasprave i demokratinost pro%edure vaspitanja9 zajedniki donesena pravila ponaanja pozitivnog tipa.

"aspitno osoblje ponekad misli da je nji'ova du)nost da de%u kontroliu da bi de%a neto nauila. 5edini nain da de%a promene svoje ponaanje jeste da preuzmu odgovornost za njega i da se postepeno navikavaju na demokratske *orme dogovaranja. 3tmos*era u predkolskoj ustanovi ne bi trebalo da bude bazirana na superiornosti odrasli'. 4o bi znailo da je de%i potrebno pru)iti mogu(nost da odluuju o svom ponaanju i pru)iti pomo( da pri'vate posledi%e u vezi sa odlukama koje su donela. !mesto represivnog& takmiarskog i u negativnim terminima izra)enog podsti%anja ponaanja :npr.& ">udi kao /arko"& " osla(u te u jasle ako ne bude dobra" itd.;& potrebno je da se vaspita de%i obra(a tako da osete da su pri'va(ena i da dobijaju pozitivnu podrku odrasli' i druge de%e. On u tom sluaju pru)a de%i pri'vatljiv model ponaanja& podstie samodis%iplinu& dozvoljava logike posledi%e& koristi podrku umesto po'vala i nagrada. !napreivanje pozitivnog odnosa s detetom podrazumeva pristup pozitivnog usmeravanja& to znai da su de%a postala odgovorna za svoje ponaanje. 4ada vie nema potrebe za meusobnim odnosom tipa "vi protiv deteta"& "zna se ko donosi pravila" i sl& nego su deavanja u predkolskoj ustanovi rezultat zajedniki' dogovaranja de%e i odrasli'. O'rabrivanje kao stil ponaanja vaspitaa kvalitetnije je od po'valjivanja i ka)njavanja. o'vala je o%ena neke osobe ili dela. <ada po'valite dete zbog njegovog proizvoda& ono (e postati zavisno od po'vale i vie ne(e raditi ono to mu ini zadovoljstvo i to je njemu vredno. Ono tada ose(a da je %enjeno samo zbog onoga to napravi. O'rabrenje omogu(ava detetu da %eni svoja zalaganja i iskustva& kao i da o%enjuje svoje proizvode u skladu sa svojim merilima uspenosti. #a bi se dostigao taj stepen demokratinosti& potrebno je de%i. + davati blagovremene sugestije ili pitanja :tokom aktivnosti;9 + priati o oekivanjima odrasli' u odreenim so%ijalnim situa%ijama9 + ponuditi de%i onoliko mogu(nosti koliko mogu da savladaju9 + o'rabriti po)eljno ponaanje9 + biti u blizini mogu(i' problemski' situa%ija i posredovati u reavanju ali ne uskratiti de%i prostor da sama reavaju svoje probleme sa vrnja%ima9 + postavljati pozitivna i primenjiva pravila ponaanja zajedno sa de%om& + konsultovati de%u kako se problemi mogu reavati pre davanja sugestija& + raspitati se o tome ta de%a oekuju i& po mogu(stvu& uskladiti potrebe de%e i odrasli'9 + biti dosledan i pozitivan prilikom donoenja odluka& a svakako ne zaobi(i odluke de%e i roditelja9 + de*inisati koje odluke donosi vaspita& koje de%a& a koje se donose zajedniki9 + uiti de%u "pregovaranju" koje preventivno lei sukobe i vodi dogovorima. +3 P(&i!ivni sis!e*i (#s!i$anja (na)anja

#emokratski nain saradnje s de%om tra)i ostvarivanje pozitivne dis%ipline. " ozitivna dis%iplina" usmerava de%u da se ponaaju na pri'vatljiv nain zbog svoje line dobrobiti i dobrobiti drugi'. #a bi se to postiglo& potrebno je. + urediti sredinu tako da zadovoljava deje potrebe. :3ko se uklone one stvari koje ne )elimo da de%a diraju& ona i' ne(e polomiti. 4akoe& mo)e se blokirati pristup prostoru u koji de%a ne treba da ulaze. 4ako ne(e vie biti potrebno da se de%a stalno opominju;9 + obezbediti dovoljnu koliinu materijala i aktivnosti :4o (e omogu(iti de%i da produktivno koriste svoju energiju i tada se vie ne(e tu(i oko ko%aka ili testa s kojim se igraju;9 + preusmeriti deje ponaanje pre nego to se nae izvan okvira po)eljnog :bezbednog i konstruktivnog;. 4o (e redukovati potrebu za interven%ijom odrasli'. + pozitivna dis%iplina tra)i od vaspitaa s'vatanje situa%ija u kojima se de%a nalaze :potrebno je s'vatiti ta se dogodilo + razmotriti obe sukobljene strane;. + "pozitivna dis%iplina" tra)i i "pozitivna reenja". :4reba uiniti da to reenje bude "bez pobednika"& ako je to ikako mogu(e. <ada se poma)e de%i da pronau reenja& treba im dati takvu direk%iju da kada se kon*likt slede(i put pojavi de%a znaju ta treba da rade;9 + "pozitivna dis%iplina" se bavi ponaanjem i razlozima zato su se neka ponaanja desila& a ne osuivanjem de%e. :3ko grdimo de%u zbog nji'ovog ponaanja& mo)e im se naruiti slika o sebi i u nju ugraditi slika loeg deteta. 4o (e doprineti da nepo)eljno ponaanje postane jo e(e;9 + #obro je koristiti jednostavna podse(anja :npr.& "<o%ke su za graenje& ne za ba%anje"; i o'rabrivanja. Ona su mnogo pozitivnija i e*ikasnija nego ona sa koja poinju sa "nemoj" i "prestani". + otrebno je da vaspita traga za pozitivnim dejim motivima i ponaanjem i da i' komentarie umesto da istie negativne primere i ka)njava de%u. + otrebno je %eniti ono to su de%a uradila. ,ije dobro "isprazno se diviti" de%i& ve( im dati spe%i*ian& objektivni komentar za ono to su uradila :npr.. ""idim da si naslikala sliku sa puno plave boje na dnu& a %rvene sa strane"9 "! redu& kao to ste rekli& stavi(u to na sredinu nae slike";. :3 O0%vanje (!en$ijala i -%l!ivisanje #e0je i"'e #eja igra kao posebno va)na delatnost predkolskog deteta ima poseban status u odnosu na ostale aktivnosti kojima se predkolsko dete bavi. $amostalna je& spontana delatnost koja je sama sebi svr'a& koja odra)ava divergentan i ekspresivan nain razmiljanja predkolskog deteta& koja izaziva zadovoljstvo i razdraganost pribli)ava dete pozi%ijama stvarao%a. @iktivnost& simula%ija& operisanje predstavama i simbolima& variranje spoljanji' i unutranji' *unk%ija i pojmova daju miljenju i ponaanju predkolskog deteta posebnu autentinost i va)nost. #ete se tokom igre po prvi put distan%ira od objektivne realnosti& zauzima distan%u u odnosu na spoljanji svet i sopstveni repertoar ponaanja& to je posebno va)no za razvoj mate& stvaralatva i uvod u *ormiranje apstraktnog miljenja. -gra je odraz potreba deteta za aktivno(u i aktiviranjem %elokupnog organizma9 ispoljavanje emo%ija9 zadovoljavanje so%ijalni' potreba9 potreba za kretanjem i anga)ovanjem svi' ula9 intelektualno ovladavanje stvarno(u koja ga okru)uje9 stvaranje identiteta i svesti o sebi9 uklapanje u drutvenu sredinu9 ostvarivanje )elja i stvaralatvo& samostalno i autonomno delanje.

7bog izuzetnog znaaja igre& potrebno je u predkolskom periodu igru de%e zatititi i kultivisati. Odreene institu%ionalne *orme mogu igru de%e ometati razliitim ogranienjima. ne*leksibilnom satni%om9 *iksiranim prostorima za igru u kojima de%a nemaju slobodu kretanja i slu)enja te kombinovanja materijala9 prevelikom uzrasnom segrega%ijom i nemogu(no(u ostvarivanja raznovrsni' so%ijalni' kontakata9 linearnim i *iksiranim rasporeivanjem aktivnosti9 smanjivanjem mogu(nosti izbora9 pedagogiza%ijom deje igre i upotrebom poten%ijala igre iskljuivo u svr'e uenja. !obiajena podela aktivnosti na "usmerenu" i "slobodnu" igru sasvim je uslovna jer igra de%e nikad nije sasvim "slobodna" ak i kad se odvija po detetovom planu& niti sasvim "organizovana" ako je planira vaspita. ,ije "slobodna" jer je uslovljena mogu(nostima deteta& sredinom i pret'odnim iskustvom deteta& a ne mo)e se do kraja organizovati jer je nemogu(e predvideti sve *aktore interak%ije& organizovati neiji "unutranji plan" i raznolikost ideja koje (e se pojaviti. >udu(i da igra jeste drago%enost predkolskog perioda& a odrasli je svojim interven%ijama mogu prekinuti& neop'odno je da vaspitai posvete pa)nju unapreivanju i kultivisanju deje igre. reporuene strategije vaspitau za ouvanje poten%ijala deje igre su. + stavljanje na stanovite deteta :uoiti kako dete do)ivljava materijale i organizuje sopstveno iskustvo tokom igre9 to za'teva razumevanje individualnog razvoja svakog deteta9 uoavanje )ivotnog iskustva deteta9 pa)ljivo posmatranje sadr)aja igre9 + lana HHJ. 7akona postavljanje s%ene na kojoj igra mo)e da se odvija :vaspita kao organizator sredine9 osoba koja predvia deje potrebe i iskustva9 planira prostor& materijale& rekvizite i vreme potrebno da se igra odvija9 obezbeuje grau za igru& obezbeuje razliite do)ivljaje& razgovor& tipove znanja& razliite predmete sa kojima dete dolazi u kontakt9 razliite teme& utiske& tumaenja& ukazuje na raznovrstan repertoar igara;9 + obezbeivanje optimalni' uslova za deju igru. analizom sredine :sa aspekta detetovi' potreba i poten%ijala. sigurnosti9 zati(enosti9 podsti%ajnosti;9 analizom detetovi' unutranji' prepreka za realiza%iju igre9 ureenjem *izike sredine :prostor& vreme& sredstva;9 kreiranjem povoljni' so%ijalni' odnosa koji omogu(uju i pospeuju igru9 + obezbeivanje partnerstva u igri + imaju(i u vidu da dete kroz igru izgrauje znaenje stvari i pojava kroz vlastito iskustvo i da igra predstavlja kontekst gde znanje dobija smisao& vaspita mo)e postati uesnik igre ako mu de%a dozvole9 posmatra9 paralelni igra9 pripoveda9 mirotvora% i uvar pravila igre9 neko ko povezuje i ukljuuje i drugu de%u u igru sl. + proirivanje grani%a koje igra sa sobom donosi + proirivanje igrovni' s%enarija de%e :indirektno utiu(i i oprezno dodaju(i postoje(im s%enarijima nove materijale& nove obras%e ponaanja& nove uloge& nove naine prerade postoje(i' iskustava de%e;9 + ue(e i igri + u ulozi uesnika igre vaspita mora biti osetljiv na deje nagovetaje i ne sme da ulazi u igru ako nije pozvan. !koliko uopte ue u igru kao uesnik& vaspita mora da igra sporednu& a ne glavnu :vode(u; ulogu. /nogi odrasli u)ivaju da uestvuju u igri male de%e ne s'vataju(i da posle izvesnog vremena oni kontroliu tok igre i vre uzurpa%iju deji' mo(i9 + imaju(i u vidu %ilj da od deteta treba stvoriti osobu koja je otvorena za nova iskustva& *leksibilnu i radoznalu osobu& potrebno je da vaspita oboga(uje i proiruje sredstva simbolizovanja koje dete stvara u igri& da im poma)e da koriste razliite medije9 da organizuju svoja iskustva na razliite naine& da koriste svoju matu& da naue da pitaju& posmatraju i eksperimentiu.

-7.1#23N. ?/-*. 23SP#4373

"aspita je jedna od okosni%a vaspitnog programa. "aspita kao kreator programa vaspitno+obrazovnog rada u vaspitnoj grupi ujedno je i istra)iva sopstvene prakse& planira ukupan rad i vaspitnu sredinu. olaze(i od posmatranja i razumevanja konkretne de%e& dela u skladu s tim planom i pro%enjuje njegove e*ekte i valjanost. On omogu(ava uslove koji (e indirektno voditi de%u da sama zakljuuju& da i' porede i sukobljavaju sa zaklju%ima i miljenjem drugi' i da i' praktino proveravaju. odloga za ovakav nain rada jeste spe%i*ino ureenje sredine za uenje i omogu(ivanje raznovrsni' *ormi interak%ije tokom %eloga dana. rad u malim grupama& individualni rad& *rontalni rad9 rad sa de%om istog i meovitog uzrasta& aktivnosti u stalnim i povremenim prostorima9 *ormalnim i ne*ormalnim grupama. !loge vaspitaa su brojne& a neke od va)niji' su. uloga vaspitaa u menjanju strukture institu%ije9 uloga vaspitaa u igri9 uloga vaspitaa u ouvanju samopotovanja de%e& uloga vaspitaa u posmatranju i pra(enju de%e9 uloga vaspitaa u planiranju9 uloga vaspitaa u organiza%iji sredine za uenje9 uloga vaspitaa kao istra)ivaa i njegova uloga u timskom radu. 13 4l("e vas i!a0a % *enjanj% s!'%-!%'e ins!i!%$ije % (!v('en sis!e* vas i!anja -skustva koja vaspita stie tokom kolovanja mogu biti raznovrsna :du)ina kolovanja& karakter studija& sastav predmeta& pristupi detetu i detinjstvu& lina iskustva;& no rade(i po /odelu 3& on je du)an da potuje osnove prin%ipe koje program zastupa& realizuju(i kon%ep%iju vaspitanja kao 'umanu i stvaralaku& prave(i od predkolske ustanove mesto )ivljenja za de%u& stavljaju(i deje probleme u )i)u vaspitnog postupka& neguju(i autonomnost i samostalnost de%e. /odel 3 novi' Osnova programa podrazumeva intenzivnu saradnju sa roditeljima i drugim so%ijalnim okru)enjem. 4o ne znai samo veliki broj kontakata& nego i veliki broj raznovrsni' ponuda i uloga u koje se roditelji& studenti& volonteri i drugi zainteresovani& s'odno svojim sposobnostima i sklonostima& mogu ukljuiti. Odrasli u ovom programu nisu li%a od koji' se oekuje da budu pasivni posmatrai i sponzori. Oni treba da aktivno uestvuju u vaspitanju de%e& da budu saigrai i planeri9 organizatori9 pomo(ni%i& posmatrai9 oni koji ravnopravno sa de%om i vaspitaima odluuju o svim vitalnim kvalitetima )ivljenja male de%e. "e(ina evalua%ioni' studija potvrdila je injeni%u da su samo programi koji su intenzivnije ukljuivali roditelje i ostale zainteresovane u rad vrti(a imali dugoronije e*ekte po vaspitanje i obrazovanje male de%e. "aspita kao pro*esionala% du)an je da kreira takvu atmos*eru u kojoj se svi uesni%i vaspitnog pro%esa dobro ose(aju i mogu da se aktiviraju na razliite naine. -maju(i u vidu razliite oblike organizovanja koje jedna ustanova mo)e ponuditi de%i i roditeljima tokom %eloga dana& predkolska ustanova bi trebalo da prostorno i organiza%iono razrei mogu(nost boravka drugi' odrasli'. trebalo bi npr. predvideti sobu za posetio%e u kojoj bi bila biblioteka& igrakoteka& tabla na kojoj bi se planirale zajednike ak%ije& sto i stoli%e za radioni%e i sastanke u maloj grupi& kutak za strune lanke i broure9 adaptirati i planirati delove dana kada posetio%i mogu dolaziti9 predvideti razliite *orme rada i razliite *orme organizovanja9 adaptirati raspored dnevni' aktivnosti prema potrebama de%e i roditelja itd. 23 4l("e vas i!a0a % i"'i #e%i je potreban vaspita kao saigra& zanimljiv& vedar& koji poma)e de%i da ispolje samostalnost9 poma)e de%i da artikuliu svoje potrebe i usmere radoznalost9 zajedno sa de%om tra)i i kreira materijale za igru9 poma)e da se otkriju novi aspekti igre i igraaka. On postaje uvar autentinosti deje igre& uvar deji' radova& koji ne prisiljava de%u i ne prekida i'9 titi igru od preterane pedagogiza%ije. ro%es podrke dejoj igri mo)emo nazvati podupiranjem& oplemenjivanjem& kultivisanjem& podsti%anjem. "aspita to radi pre svega organizuju(i sredinu za boravak de%e& a zatim zauzimaju(i odreene uloge koje ne naruavaju autentinost deje igre.

$redina predstavlja okvir ili kontekst za igru de%e. 1azliiti sredinski elementi "podupiru" odreene vrste igara. rostor za igre uloga& npr.& podstie i konstruktivnu i dramsku igru& kao i kori(enje govora. /ali stolovi i stoli%e podr)avaju pojedinanu ili paralelnu igru& a tepisi i jastu%i pru)aju mogu(nost prijatnog dru)enja& okupljanja ili osamljivanja. #rugi primer "podupiranja" proizilazi iz mogu(nosti uti%aja prisustva odraslog na deju igru. <ada je podsti%anje "preveliko"& poinje da gui interak%iju de%e i onog momenta kada je vaspita preuzme na sebe takve zadatke kao to su ini%iranje tema razgovora i kontrola nad redosledom uzimanja ue(a de%e& de%a se povlae iz te igre i tra)e autentiniju priliku za razmenu sa vrnja%ima. ! spontanoj igri& uloga odraslog trebalo bi da bude skoro neprimetna. 4o naravno ne iskljuuje mogu(nost organizovanja voeni' igara koje mogu biti manje ili vie direktivne. $trategije voene igre se donekle razlikuju zavisno od prirode materijala i sadr)aja pojedini' tipova aktivnosti :na primer& likovna i muzika igra mo)e za'tevati vie voenja kada se uvode novi materijali i te'nike;. ! svakom sluaju& potrebno je da vaspita podstie igru u svim razvojnim domenima + intelektualnom& so%ijalnom& *izikom i emo%ionalnom + i istovremeno da bude pa)ljivi posmatraL "aspita je uvek istovremeno aktivan u vie razliiti' uloga. 33 4l("e vas i!a0a % (0%vanj% #e0je" sa*( ()!(vanja -ako de%a sasvim rano ispoljavaju odreene so%ijalne vetine :npr. ostvarivanje i zadr)avanje so%ijalni' kontakata;& predstoji im dug put za sti%anje mnotva so%ijalni' vetina& a predkolski period je upravo vreme da se ta so%ijalna iskustva ostvare i oplemene. #e%a ue iz sveta koji i' okru)uje i odrasli su modeli za nain stupanja u interak%ije sa odraslima i drugom de%om. risustvo i ponaanje vaspitaa utiu na odnos sa detetom. #e%a u)ivaju u interak%ijama sa drugima kada znaju da su voljena. Ona tada imaju manje potrebe da glume& ose(aju se sigurno i ponaaju se razumnije. #e%a se razvijaju u so%ijalnom smislu tako to ue pri'vatljive naine ponaanja prema drugoj de%i i odraslima. #e%a se razlikuju po stepenu razvijenosti so%ijalni' vetina. $o%ijalni razvoj de%e je pod uti%ajem brojni' *aktora. ,eki od nji' su. detetov porodini )ivot i odnos s ljudima s kojima )ivi& kako odrasli reaguju na dete9 deje *izike osobine :one mogu postati so%ijalni nedosta%i ukoliko de%i ne pomognemo da se adaptiraju na nji';9 mesto gde dete )ivi9 razliite zajedni%e i kulture kojima im pripada i koje neguju razliite vrednosti i ponaanja9 ekonomski status porodi%e i polo)aj u lokalnoj zajedni%i. ,ain na koji ustanova realizuje program takoe utie na deje ponaanje i odnos prema drugim ljudima. #is%iplinovanje podrazumeva usmeravanje de%e tako to im poma)e da preuzmu kontrolu nad svojim ponaanjem. Osnovni %ilj dis%iplinovanja obu'vata pomaganje de%i da razviju samokontrolu. 5edna od najva)niji' odgovornosti vaspitaa jeste pomaganje de%i da izgrade ose(aj samopotovanja. -zuzetno je va)no sluati de%u. $luanjem de%e vaspita postaje svestan %iljeva dejeg ponaanja. <ada se koristi "negativan" renik& de%a se obes'rabruju. #e%a esto prestaju da isprobavaju svoje ideje ako osete da im se ne odobrava ili ako se ose(aju neuspeno. #e%u je potrebno o'rabriti da priaju o tome kako i ta su mislila i kako se ose(aju& a ne o onome ta su uinila. 1azvijanjem renika i poma)u(i de%i da izraze svoja ose(anja& de%a (e biti u stanju da koriste rei umesto nasilnog i neartikulisanog ponaanja na koje i' ponekad navode nji'ova ose(anja. Osobe sa ve(im stepenom samopotovanja bi(e ponosne na svoje uspe'e& preuzima(e odgovornost& bolje (e tolerisati osuje(enja& sa entuzijazmom (e pristupiti novim izazovima& pokaziva(e irok spektar emo%ija i ose(anja. #e%i je potrebna pomo( u konstituisanju samopotovanja jer se nalaze u prirodno asimetrinom polo)aju u odnosu na svet odrasli'.

reduslovi za stvaranje dobrog samopotovanja su. odobravanje& stvaranje klime poverenja& davanja detetu ose(aja mo(i i uspenosti& pri'vatanje deteta takvog kakav jeste& negovanje odgovornosti za svoje postupke i samouva)avanje& ali i uva)avanja drugi'& tolerisanje greaka i modelovanje ponaanja sopstvenim primerom. ,eki od spe%i*ini' postupaka za izgradnju samopotovanja su. autentini razgovori s detetom& potovanje detetovi' potreba da uradi ono to je u stanju da uradi& izbegavanje poreenja i negativni' oznaavanja postupaka& verbalna i neverbalna podrka& stvaranje situa%ija u kojima je dete aktivno i mo)e da uestvuje i prezentuje svoj rad& pri'vatanje detetovi' izbora i onoga to je za dete va)no& planiranje organizovanje i o'rabrivanje aktivnosti u kojima je dete nezavisno& a odrasli nudi pomo( samo kada je to neop'odno itd. 43 4l("a vas i!a0a % 'e"%lisanj% s($ijalni1 (#n(sa 7a izgraivanje saznanja posebno su znaajne interak%ije meu de%om u malim grupama. !smerena na jedan predmet saznanja& de%a iznose ideje& dopunjuju jedni druge ili sukobljavaju miljenja& dolaze do zajedniki' reenja. !loga vaspitaa je da stvara uslove za takve konstruktivne razmene meu de%om& organiza%ijom rada u malim grupama i sopstvenim partnerskim i neautoritarnim stavom. >udu(i da je jedna od %entralni' ideja programa /odela 3 individualiza%ija rada sa de%om& polazi se od pretpostavke da se de%a veoma razlikuju i da je za svaku grupa%iju de%e tokom dana potrebno neto ponuditi. #e%a u pojedinanoj grupi mogu biti manje ili vie motorno spretna9 sa manjim ili ve(im intelektualnim kapa%itetima& sa sklonostima da ponavljaju sadr)aje& sa spe%i*inim interesovanjima9 sa ozbiljnim problemima u uenju ili nadarena9 sa sklono(u prema umetnikim aktivnostima ili ne itd. ! toku svakodnevne ponude treba predvideti sadr)aja za svaku od ti' grupa%ija. 7naju(i svoju grupu vaspita svakoga dana planira i nudi de%i mnotvo aktivnosti. #a bi se zadovoljila razliita interesovanja i osobenosti grupe de%e& u toku dana potrebno je ponuditi bar est grupni' aktivnosti razliitog karaktera. razliite tematike :koje pokrivaju razliita interesovanja i potrebe de%e;& razliite prirode :umetnike& nauno orijentisane& praktino+)ivotne& komunika%ijske itd.;& razliito lo%irane :neke (e se deavati u %entru sobe& neke u 'odniku& neke napolju& neke u spe%i*inim delovima sobe& neke u lokalnom okru)enju;& razliitog motornog statusa :neke mirne& neke dinamine;& razliitog stepena struktuiranosti :neke (e biti usmerene na dete& neke na vaspitaa9 neke (e se raditi sa polustruktuiranim materijalom& neke sa gotovim i sl.;& razliite te)ine i razliiti' razvojni' mogu(nosti. -ako su male grupe najpodobnije za bogatiju razmenu i meusobnu interak%iju predkolske de%e& to ne znai da se u toku dana ne deavaju aktivnosti *rontalnog karaktera. ,eke od nji' su upravo podobnije za rad sa %elom grupom de%e. npr. muzike aktivnosti& *izike& pokretne igre& plesne aktivnosti& itanje pria itd. #a bi se rad u malim grupama odvijao nesmetano& one moraju biti izbalansirane. "aspita ne mo)e u isto vreme boraviti u etiri+est mali' grupa gde svako od de%e )eli neposredan kontakt& )eli neto da pita& )eli povratnu in*orma%iju. -ako vaspita mo)e i(i od grupe do grupe& po)eljno je da svoj rad isplanira tako da neke od grupa de%e mogu *unk%ionisati sasvim samostalno& odnosno da je de%i u tim grupama dat materijal i zadatak sa kojim se sasvim samostalno mogu baviti. 4o od vaspitaa za'teva temeljniju pripremu i svakodnevno doziranje ponueni' sadr)aja vode(i rauna i tome da su sadr)aji u vezi sa interesovanjima& potrebama i osobenostima grupe de%e sa kojom radi. 53 4l("e vas i!a0a % (s*a!'anj% i 'a7enj% #e$e <od programa "otvorenog tipa" posmatranje i pra(enje ima sutinsku ulogu u pro%esu planiranja. Ono se dogaa stalno jer je osnova za budu(e korake u realiza%iji i rezultati opa)anja se ukljuuju u plan i pro%es evalua%ije kako de%e& vaspitaa& tako i samog programa.

osmatranje je osnova za eviden%iju o napretku de%e i neop'odno davanje povratni' in*orma%ija roditeljima o tome kako nji'ova de%a napreduju i kakve su im razvojne :ne;mogu(nosti. "eoma je bitno zajedno s roditeljima napraviti plan kako ojaati razvojne mogu(nosti kod odreenog deteta& a kako podsta(i ono to dete ve( prirodno poseduje. osmatranje je takoe osnova za identi*ikovanje de%e sa spe%i*inim razvojnim ili obrazovnim potrebama& kao i za planiranje individualizovani' vaspitni' metoda. $em obavljanja posmatranja radi planiranja& va)no je znati kako de%a vide samu sebe i kako se ose(aju. #a bismo to saznali& potrebno je da posmatramo de%u u odnosu na nji'ovu neposrednu okolinu + vrnjake& roditelje i vaspitae. /ogu se posmatrati ponaanja de%e& kontakti s drugima& emo%ije koje de%a ispoljavaju& naini na koje pristupaju novim in*orma%ijama& naini na koje reavaju probleme& nji'ova motorna spretnost& aktivnosti koje biraju& saradnja sa drugom de%om i odraslima& naini na koji *unk%ioniu u nekom domenu razvoja& repertoar igara& osobine linosti& koje aktivnosti naje(e biraju itd. 6ilj pojedinanog posmatranja zavisi(e od svr'e& vremena i metoda koje stoje na raspolaganju. ,e mogu se svi *enomeni posmatrati na isti nain i istim metodama jer se odreena ponaanja mani*estuju na razliite naine& razliitom uestalo(u i mogu(no(u neposrednog sagledavanja. /etode posmatranja varira(e od sasvim kratki' anegdotski' bele)aka& preko ozbiljniji' i vie sistematski' metoda posmatranja sa pa)ljivim odabirom uzorka ponaanja i dinamike posmatranja& do izrade studije sluaja za pojedinano dete ili grupu de%e :posebno prilikom integra%ije de%e sa posebnim potrebama;. 7a svako dete ipak je va)no da vaspita poseduje odgovaraju(u dokumenta%iju u kojoj (e sabirati sve svoje napore u vezi sa posmatranjem pojedinanog deteta. 4a dokumenta%ija ima(e razliitu 'omogenost& jer je nekad posmatranje lako i brzo se obavlja& a neke se pojave moraju posmatrati dugoronije i temeljnije. ! toj dokumenta%iji potrebno je bar dva puta godinje primeniti neku od razvojni' skala koja pokriva sve aspekte razvoja i koja (e nam pomo(i u izradi individualnog pro*ila i snimanja napretka deteta. ! njoj (e& meutim& biti mnotvo sporadini' in*orma%ija ijom analizom mo)emo pratiti ta pojedinano dete zanima i kako se ponaalo u odreenim situa%ijama. razliiti radovi deteta& izjave roditelja o tome ta nji'ovo dete zanima& *otogra*ije& video+snim%i& radni listovi koje je dete popunjavalo& omiljena igraka i aktivnost& tabele koje prate porast odreene vetine& statistike o pose(enosti odreeni' delova prostora u vaspitnoj sobi& zapisi i beleke sa sistematski' posmatranja deteta& izjave same de%e& opisi reak%ija deteta na odreene situa%ije itd. ,ajbolje je sve ove beleke dr)ati u posebnom registratoru da bi imali uvid i de%a i roditelji. Od deteta bi trebalo tra)iti saradnju prilikom odabira radova& naime dete ima pravo da odabere rad koji se njemu najvie svia& da stavi ako )eli i ve(i broj radova& da zajedno sa roditeljem povremeno razgleda svoj dosije :port*olio; i komentarie svoja postignu(a. "aspita u dosije stavlja in*orma%ije koje je sakupio i radove koje on smatra relevantnim i tipinim pokazateljima nekog ponaanja. #osijei bi trebalo da stoje na javnom mestu u vaspitnoj sobi i da svima da budu dostupni. #a bi pro%es pra(enja bio objektivniji& potreban je ve(i broj bele)aka& radova i zapa)anja. >eleke moraju biti odreenog kvaliteta da bi pro%es analiziranja bele)aka bio laki i transparentniji. #obra beleka o detetu kao rezultat naeg posmatranja. + nudi in*orma%iju o datumu& mestu i situa%iji u kojoj se ak%ija odigrala : otrebno je opisati okru)enje u kome se dete posmatra da se dogaaji kasnije ne bi pogreno protumaili i izvukli iz konteksta te na taj nain pogreno interpretirali& npr. ta je dete reklo o svom %rte)u i da li ga je radilo samo ili u grupi& koliko dugo i sl.;9 + opisuje ak%iju deteta& reak%ije drugi' ljudi koji su ukljueni u tu situa%iju i odgovor deteta na ove reak%ije9

+ navodi ta je reeno detetu i ta je dete reklo u sekven%i koja se opisuje9 + opisuje znake raspolo)enja :raspolo)enje deteta& gestove& jainu glasa i izraze li%a koji nam signaliziraju kako se dete ose(a. $ama beleka ne bi trebalo da se bavi interpreta%ijom detetovi' ose(anja& ve( samo da obezbedi znake na osnovu koji' onaj ko ita mo)e prosuditi kako se dete ose(alo;9 + dovoljno je obu'vatna tako da pokriva %elu epizodu ponaanja :opis ak%ija ili konverza%ija u koje je dete ukljueno mora obezbediti dovoljan broj in*orma%ija da onaj koji ita mo)e logiki povezati %elu radnju i ste(i utisak o %elokupnoj situa%iji;. ,3 4l("a vas i!a0a -a( is!'a2iva0a <ljuna komponenta ovakvog naina razvijanja programa je mogu(nost i sposobnost vaspitaa da razvijaju& razmenjuju s drugima i istra)uju svoj rad. "aspita u toj pozi%iji postaje "re*lektivni praktiar" + osoba sposobna da pro%enjuje i kritiki razmatra e*ekte svoga rada. otrebe vaspitaa za istra)ivanjem povezane su za svaki momenat njegove prakse. ostoji potreba da se istra)uju novi obli%i saradnje s porodi%om& novi naini posmatranja i pra(enja de%e& novi sadr)aji i oblasti koje se mogu raditi sa de%om :pre E0 godina nije se& na primer& u toj meri razmiljalo o ekolokim aktivnostima& dejim pravima...;& nove *unk%ije predkolske ustanove i obli%i organizovanja& nove te'nike i metode rada... 4o vaspitau daje priliku da kreativno i stvaralaki realizuje svoj poziv& ali u isto vreme ga obavezuje da svoj pro*esionalni poziv& sam program i nain drutvene brige o de%i kritiki sagledava& analizira i menja. ro%es istra)ivanja se u razliite svr'e obavlja na razliite naine& ali radi pra(enja svog pro*esionalnog razvoja vaspita mora biti osposobljen da. vodi male projekte u svojoj ustanovi& poznaje prednosti ak%ionog istra)ivanja& poznaje te'nike razmene iskustava i razmiljanja o razliitim aspektima svog rada& poznaje te'nike i naine sakupljanja i analize podataka dobijeni' na razliite naine :anketom& upitnikom& intervjuom& video+zapisom& posmatranjem;& zna da napravi plan ak%ije i organizuje iskustvo na razliite naine& zna da protumai podatke dobijene sa razliiti' izvora itd. 7naju(i da kolovanje vaspitaa obino ne pokriva sva pomenuta metodoloka znanja& za poetak dovoljna je analiza mikropedagoki' situa%ija sopstvene prakse uz iskrenu i potenu razmenu sa kolegama i roditeljima. "aspita kao re*leksivni praktiar + to je vaspita koji misli na svoj rad& odnosno povezuje& s jedne strane& miljenja& razmiljanja i& s druge strane& iskustva iz prakse. 4o podrazumeva. + vienje vaspitaa kao istra)ivaa sopstvene prakse :to proistie iz prin%ipa povezanosti teorije i prakse& a znai potrebu da vaspita poseduje odgovaraju(a znanja koja su potrebna za istra)ivanje& spremnost da se menja i razvija& stav otvorenosti za odluke i potrebe konkretnog okru)enja i konkretne situa%ije& naviku preispitivanja i istra)ivanja raznovrsni' *enomena. svog miljenja& znanja& naina reagovanja na probleme& sami' problema i nji'ovi' uzroka i posledi%a& okolnosti u kojima se javljajuM;9 + vienje vaspitaa kao aktera i kreatora sopstvenog razvoja& programa& kao i u)eg i ireg okru)enja :to znai da poseduje odgovaraju(e stavove otvorenosti& spremnosti na anga)man i ini%ijativu& do)ivljavanje kontinuiranog uenja kao dela pro*esionalnog identitetaM;9 + vienje vaspitaa kao onog ko samostalno odluuje o svojoj praksi i sopstvenom razvoju9

+ vienje vaspitaa kao saradnika i oni' koji razvijaju svoju pro*esionalnu grupu :to proistie iz potovanja timskog rada i uva)avanja pro*esionalne zajedni%e;9 + vienje vaspitaa kao %elovite linosti :to proistie iz znaaja koji se pridaje etikim i a*ektivnim& a ne samo kognitivnim aspekatima rada;9 + vienje vaspitaa kao onoga ko opa)a i de*inie& a ne samo reava probleme vaspitno+obrazovne prakse :to proistie iz razumevanja vaspitno+obrazovne situa%ije kao kompleksne i podrazumeva visoke intelektualne sposobnosti vaspitaa& osetljivost za probleme& sposobnost da adekvatno upravlja nesigurno(u& poseduje toleran%iju na neizvesnostM;. "aspita ne mo)e unapred znati i predvideti sve elemente budu(i' dogaanja. $itua%ija u kojoj se re*leksivna praksa javlja je takva da nema ni sigurnog optimalnog reenja& pa ak ni unapred de*inisani' problema koje je potrebno reiti. 7ato je normalno da se ne mo)e sve isplanirati unapred i nemogu(e je poistovetiti plan i realnost. Ove odlike situa%ija u kojima vaspita svakodnevno deluje za'tevaju od vaspitaa ne samo ne*rustriranost zbog neizvesnosti& ve( i sposobnost da se brzo donose odluke i prilagoavaju planovi& spremnost da se ispituje znaenje pojedini' dogaaja u konkretnim situa%ijama& za konkretnu de%u& u odreenom irem kontekstu& uvianje da je preispitivanje& prilagoavanje i menjanje deo posla& a ne posledi%a greke. 1e*leksivna praksa nije samo osobina vaspitaa kao pojedina%a& ve( odlika programa u %elini koja se ogleda u vrednostima i idejama na kojima se program zasniva& kao i u praktinim postup%ima kroz koje se izra)ava. /o)e se re(i da ona predstavlja i vie od odlika samog programa. odliku naina )ivota pojedina%a i zajedni%e& odnosno vrstu kulture. 63 4l("a vas i!a0a % !i*s-(* 'a#% sa (s!ali* a-!e'i*a i #'%"i* 'eali&a!('i*a '("'a*a -ako svaki praktiar neminovno vrednuje i de%u i sopstveni rad& spontane evalua%ije ne moraju biti :i po pravilu nisu; uvek pouzdane& tane i sigurne& niti automatski dovode do osve(ivanja i samokorek%ije u skladu sa uvidima. 7bog toga je veoma korisna pro*esionalna kritika& uzajamna i zajednika evalua%ija grupe vaspitaa + posebno ako se zasniva na objektivnom materijalu& otvorenoj& tolerantnoj i demokratskoj raspravi sa argumentima. Od vaspitaa vaspitno+obrazovnog programa po modelu "otvorenog sistema vaspitanja" oekuju se kompeten%ije i u drugim& a ne samo obrazovnim delovima programa. On svakako jeste osoba koja je odraz nae savremene kulture& ali sa sposobno(u kritike analize i preispitivanja kako sebe& tako i programa koji realizuje. 1ad u ustanovi potrebno je organizovati kao skup odrasli'& zreli' ljudi iji je posao dogovaranje i preispitivanje u traganju za novim vrednostima i znaenjima. "aspita mora biti svestan da (e kvalitet njegovog rada zavisiti od mogu(nosti kontakata sa osobama drugi' pro*ila i pro*esija. ,jemu svakako preostaje posao da dobijene in*orma%ije sa razliiti' strana adaptira svojim i potrebama de%e. 7a tu ulogu potrebno su mu solidno komunika%ijsko znanje i posedovanje kritikog miljenja& snala)enje u so%ijalnim situa%ijama razliiti' vrsta :npr. kon*likti u ustanovi ili lokalnim zajedni%ama i sl.; i organiza%ione sposobnosti. ! konkretnom smislu bi(e mu potrebno da zna. + kako da dobije in*orma%ije o e*ektima svog rada9 + kako da organizuje razmenu miljenja sa ljudima razliitog uzrasta i pro*esija9

+ kako da sarauje u timu i ta se od njega oekuje9 + kako da zajedniki sa de%om i roditeljima izgradi viziju nji'ovog anga)mana9 + kako da razreava kon*liktne situa%ije u grupi ljudi9 + kako da vodi razliite *orme rada. debate& radioni%e& diskusione grupe& individualne sastanke& savetovalite& posete& organizuje i prati rad u maloj grupi9 + kako da se na nenasilan nain uz pomo( argumenata suprotstavlja miljenjima sa kojima se ne sla)e9 + kako da ini%ira i sprovede ak%ije u lokalnom okru)enju itd. riroda timskog rada dovodi do bolji' e*ekata ako se ispotuju osnovne odlike timskog rada :zajedniko kreiranje vizija i %iljeva kojima (e se tim baviti& empatija i saradnja svi' lanova tima& stalna razmena& podela uloga i odgovornosti& aktivno sluanje drugi' lanova tima& kreativno razreavanje suprotni' miljenja& donoenje konsenzusa i zajedniki' odluka i sl.;. ! sluaju loe organiza%ije uloga& nepravilnog zasnivanja temelja timskog rada& krutog pridr)avanja 'ijerar'ijske strukture organiza%ije i distribu%ije mo(i& najvie (e trpeti de%a& a zatim i lokalno okru)enje ukljuuju(i i same vaspitae koji (e na taj nain ostati pro*esionalno izolovani.

P/3N#R3N). # .23/?3<#)3
+ laniranje vaspitno+obrazovnog rada je uslovljeno brojnim *aktorima koji utiu na pro%es planiranja :*unk%ija& struktura i organiza%ija ustanove;. $vaka ustanova na spe%i*ian nain planira i realizuje svoje planove zavisno od realne de%e i uslova u kojima ona )ive. + otreba za planiranjem postoji na vie nivoa. planiranje koje se odnosi na rad ustanove u %elini& na nivou vaspitne grupe& nivou manje grupe de%e i na nivou pojedinanog deteta. + ! du'u sa naelima rada sa predkolskom de%om i uva)avanja deteta& u pro%es planiranja ukljuena su i sama de%a. + laniranju vaspitno+obrazovnog rada pret'odi sistematsko pra(enje. posmatranje& sluanje& spremnost i sposobnost da se svako dete upozna i razume. + ! planiranju& kao i u praktinom radu& va)no je dosledno slediti %iklus. posmatranje& planiranje& delanje& pra(enje i pro%ena e*ekata delovanja. + 0valua%ija je sastavni deo svakog uenja& pa i uenja predkolskog deteta. 4o je aspekt uenja koji vodi osve(ivanju znanja kako u radu vaspitaa& tako i kod same de%e. + <onstantno se evaluira rad %ele ustanove& sopstveni rad& sama de%a. "aspitno+obrazovni plan se pravi na osnovu uoeni' interesovanja de%e :deteta;& problema ili uoeni' teko(a. lan sadr)i predloge za vaspitne ak%ije sa pretpostavljenim :)eljenim& oekivanim; e*ektima. ,aknadnim pra(enjem& posmatranjem i analizom vaspita utvruje da li plan stvarno dovodi do )eljeni' e*ekata. osmatranje je osnova za daju evalua%iju planiranog& a rezultat same evalua%ije je polazite za dalje planiranje.

laniranje i pro%enjivanje vaspitno+obrazovnog rada ima u /odelu 3 spe%i*ino odreenje. 7a razliku od tradi%ionalnog pristupa gde se planiranje esto svodi na vremensko rasporeivanje "gradiva"& planiranje u /odelu 3 bli)e je pojmu programiranja. stalnog kreiranja programa u zavisnosti od aktuelne prakse. ! otvorenom sistemu vaspitanja detaljan program uenja nije dat unapred& ve( nastaje u interak%iji de%e& odrasli' i sredine u kojoj borave. laniranje je stoga kontinuiran pro%es& sastavni deo vaspitne prakse& a ne *ormalan pro%es& unapred dat. !mesto orijenta%ije na produkte i sadr)aje& u ovom modelu prilikom planiranja treba vie povesti rauna o pro%esu i vetinama koje (e de%a dugorono sti%ati. !mesto kon%entra%ije na %iljeve i na to ta (e de%a raditi& ovaj program sugerie da treba razmiljati i o zada%ima koje de*inie vaspita planiraju(i ne samo sadr)aje i %iljeve& nego i interak%iju de%e& individualiza%iju rada& saradnju s porodi%om& organiza%iju sredine za uenje. !mesto planiranja i po nekoliko mese%i unapred& planiranje u ovom programu je interaktivno. ne mo)e se obaviti bez ue(a de%e i roditelja& to mu daje dinamian i neposredan karakter. ,a praktinom planu& planiranje ne polazi samo od pitanja ta i kako :"8ta (u da radimN" i "8ta )elim da postignemN"& "<ako da stvorim uslove za toN";& nego i zato :"7ato )elim ba to da postignemN"& "7ato planiram takav nain radaN"& "7ato se de%a zanimaju za to i toN";. >avljenje ovim pitanjem vodi evalua%iji samog planiranja& preispitivanju da li su i u kom stepenu planirane konkretne ak%ije saglasne sa pretpostavkama o detetu& njegovom uenju i razvoju& %iljevima vaspitanja i naelima vaspitno+obrazovnog rada. ! /odelu 3 mogu(e je planirati tematski& kao i po vaspitno+obrazovnim oblastima. 4ematsko planiranje :rad po projektima ili %entrima interesovanja; i rad po oblastima podjednako slede interdis%iplinarnost pristupa ako se aktivnosti iz vie razliiti' podruja :oblasti; ili razliiti materijali i aktivnosti u okviru iste oblasti nude de%i kao izbor. ! planiranju i u praktinom radu va)no je dosledno slediti %iklus. posmatranje :upoznavanje i razumevanje de%e& i to ne samo globalno& nego u razliitim konkretnim situa%ijama i u vezi sa spe%i*inim %iljevima9 imaju(i u vidu da je va)no ne samo paualno& nego stalno posmatranje de%e i pro%enjivanje nji'ovog razvoja;& planiranje :na osnovu opa)enog i pro%enjenog;& delanje :direktne i indirektne interven%ije vaspitaa;& pra(enje i pro%ena e*ekata delovanja :koja postaje osnova za dalja planiranja;. >udu(i da se od %ele organiza%ije programa i planiranja oekuje *leksibilnost& na prvi pogled mo)e izgledati da vaspita ne treba ili treba minimalno da se priprema. ,aprotiv& njegove pripreme su ve(e nego kod uobiajenog i tradi%ionalnog naina rada& jer se %iljevi i sadr)aji moraju otkriti tokom realiza%ije programa. "aspitai otvoreni' programa vaspitanja veliki deo pro%esa planiranja posve(uju evalua%iji i samoevalua%iji sopstvenog rada. 0valua%ija je sr) pedagokog anga)mana i posve(ivanja& te osve(enja naeg vaspitnog delovanja. ra(enje i pro%ena razvoja de%e& nji'ovog ponaanja& potreba& napredovanja u razvoju& ali i teko(a koje imaju& upravo su u *unk%iji planiranja vaspitnog rada i pro%ene njegove adekvatnosti. 0valua%ija ima pedagoku svr'u i opravdanje samo ako poma)e samoevalua%iji :osve(ivanju; onoga koji se vrednuje i onoga koji pro%enjuje. 7ato je neop'odno je da sami vaspitai budu ukljueni u pro%es spoljanjeg vrednovanja rada ustanove kao %eline. 4ek zajednikim pro%enjivanjem :pro%ena vie ljudi; realizovanog programa evalua%ija (e posti(i objektivniji karakter. 0valua%ija je i poten%ijalni sastavni deo uenja kako vaspitaa& tako i de%e& dostizanje svesti da se neto zna uraditi na odreen nain. $amoevalua%ija je pro%ena odnosa izmeu namera& naeg delovanja i postignuti' e*ekata. 4o je aspekt uenja koji vodi osve(ivanju znanja. odsti%anje smisaonog uenja kod de%e vodi razvoju integrisane i zrele linosti. odr)avanje i stimulisanje svesti o sopstvenom znanju& kako kod sebe& tako i kod de%e& jedan je od bitni' zadataka vaspitaa. <onstruktivne razmene i interak%ije meu de%om u malim grupama& zajedniko reavanje problema i partnerske interven%ije vaspitaa poma)u takve interak%ije. $a svoje strane vaspita podstie deje samouvide& nji'ovu svest o

sopstvenom znanju& sopstvenim primerom + tako to opisuje& obrazla)e i pro%enjuje sopstvene postupke& ali i postupke i naine rada deteta. 13 4l("e vas i!a0a % lani'anj% i eval%a$iji "aspita bi trebalo da posmatra deiju igru i ukljuuje one materijale ili te'nike za koje pretpostavlja da (e biti u skladu sa dejim spontanim interesovanjima. ,a ovaj nain se ukrtaju poznavanje sadr)aja pojedini' oblasti i tipova aktivnosti koje odrasli imaju u svom repertoaru& sa njegovim ose(ajem za deja pret'odna iskustva i trenutne interese. $tvarni program koji je usmeren na dete ujedinjuje interesovanja odraslog i interesovanja koja su prime(ena kod de%e za vreme nji'ove igre. Ovakva strategija planiranja predstavlja suptilno organizovanje od strane odraslog& i za'teva dobro usklaene vetine posmatranja i analiziranja dejeg ponaanja. ! ovoj strategiji& iako se potuju interesovanja de%e& vaspita stvara mogu(nosti i postavlja pitanja koja bi mu razjasnila stvarna interesovanja i teme kojima se de%a bave. ,a taj nain zajedno sa de%om i roditeljima dolazi se do optimalnog sadr)aja i %iljeva koji i za de%u i za vaspitaa imaju smisao. "aspita planira ne samo %iljeve i sadr)aje :kao tradi%ionalni vaspita;& nego i mogu(u interak%iju9 veliki broj sadr)aja razliite prirode i statusa9 tzv. rezervne aktivnosti :ako doe premalo de%e ili previe de%e& ako de%a ve( poznaju ponuene sadr)aje i sl9 sadr)aje koji (e se realizovati uz pomo( roditelja ili volontera9 sadr)aje koji pokrivaju %eo dan bez obzira da li on u njima ima manje ili vie aktivnu ulogu;. On dolazi pre de%e i priprema sredinu za uenje& pogotovo sadr)aje i materijale koji (e se odvijati bez njegove pomo(i. ,jegova briga prilikom planiranja mo)e se usmeriti na slede(e. kako de%a da budu bezbedna& nain *ormulisanja problema9 podsti%anje ideja koje de%a produkuju i stvaralatva9 naine poduavanja da bi se doprlo do sve de%e9 stil davanja direk%ija& povratni' in*orma%ija i uputstava9 pra(enje i pro%enjivanje uspe'a9 podsti%anje pro%esa generaliza%ije kod de%e9 naine individualiza%ije9 naine podsti%anja samostalnosti i kritinosti itd. -grovna iskustva potrebno je ugraditi i u *azu evalua%ije. ! ovoj *azi vaspita esto uoava nova deja interesovanja koja se javljaju tokom realiza%ije jedne teme i zatim i' koristi za novi krug obuavanja koji je generisan interesovanjima. <ori(enjem posmatranja i analize deavanja u svim *azama uenja + postavljanju pitanja& *ormiranju pojmova i vetina& kao i u evalua%iji e*ekata uenja + odrasli ostvaruju neposredan uvid u deji nain gledanja i napredak u savladavanju %iljeva& i na taj nain odr)avaju realistinu sliku o pro%esu poduavanja. ! programu /odela 3 posebno se naglaava samoevalua%ija. 4ime se )elelo ista(i da se na pro*esionalni rad ne zavrava realiza%ijom& pogotovo ne apologetskim realiza%ijama. sve je bilo u redu& de%a su bila zadovoljna& svi su %iljevi realizovani... Ono to "boji" pristup planiranju /odela 3& to je upravo pro%es samokritine o%ene uraenog& koji je neop'odan za dalje planiranje. 0valua%ija bi trebalo da istakne stvari na kojima je vaspita manje radio& vetine kod de%e koje su planirane& a nisu i kompletirane& vaspitno+obrazovna podruja koja su u odreenom periodu bila manje zastupljena& pro%ene razloga odstupanja od plana i realiza%ije itd. 5edna od glavniji' uloga vaspitaa u ovom programu je svakako evaluatorska. on sa de%om i roditeljima& kao i sa svojim kolegom vaspitaem& povremeno pravi rezime zajedniki' dogovora i neku vrstu samoevalua%ije zajedniki' ak%ija. 7ajedno sa %elim kolektivom on je deo tima koji radi na zajednikim %iljevima i odlukama. 4okom pro%esa planiranja vaspitau su dakle neop'odne vetine. + *leksibilnog planiranja :planiranja velikog broja sadr)aja i situa%ija& organiza%ioni' *ormi i mesta gde (e se uenje odigravati + da bi de%a imala dovoljno izbora;9 + tzv. razgranato planiranje& mre)nog karaktera :razvijanje teme ili projekta;9

+ planiranje dogovornog karaktera u kome uestvuju de%a& roditelji i drugi vaspitai9 + planiranje sa povratnom spregom. plan+ak%ija+evalua%ija& i na osnovu nje dalje planiranje9 + integra%ija opa)eni' nalaza o de%i :nji'ova interesovanja& sposobnosti& deavanja; u neposrednu realiza%iju plana9 + interaktivno reagovanje tokom realiza%ije aktivnosti :spremnost na preusmeravanje9 odustajanje od neki' delova tema9 rede*inisanje9 uklapanje evalua%ioni' nalaza u slede(i plan9 + planiranje saradnje sa okru)enjem i svim mestima na kojima se uenje de%e mo)e najoptimalnije ostvariti9 otkrivanje razliiti' resursa i medija kroz koje de%a mogu uiti na razliite naine9 + znanje velikog broja te'nika kojima (e se pro%enjivati napredak de%e i sopstveni rad :sistematska i ne*ormalna posmatranja& razgovori s de%om& kolegama i roditeljima& voenje bele)aka o de%i& voenje dosijea o dejim radovima i postignu(ima iz razliiti' razvojni' aspekata& kori(enje skala pro%ene razvoja deteta& upitnika& pravljenje video+zapisa& pra(enje deteta preko normativni' skala& voenje intervjua i diskusija& itd.;. 23 4l("a vas i!a0a % ('"ani&a$iji si!%a$ija %0enja ,a osnovu zajednike vizije o tome ta (e raditi& vaspita zajedno s de%om pre svega kreira ambijent u kome (e se uenje dogaati. ,e zaboravljaju(i da je vaspitna soba i predkolska ustanova mesto )ivljenja de%e& soba se ureuje tako da postane prijatan ambijent za uenje. "aspita& naravno& vie od de%e poznaje medije i tipove aktivnosti koje odreeni projekat ili tema mogu za'vatiti. ,ije potrebno temu koja se zajedno sa de%om odabere "tegliti" da traje odreeno vreme i "provlaiti je kroz sve vaspitne oblasti" + ona (e po svojoj prirodi uvek vie pripadati nekom od aspekata razvoja i traja(e onoliko koliko interesovanje de%e za nju traje jer je za nji' razvojno znaajna. oneke teme ak i kod male de%e traju nekoliko mese%i jer su ona za nji' )ivotno zainteresovana. ! toku du)eg vremenskog perioda izbor tema pokriva sve aspekte razvoja jer de%a imaju prirodnu potrebu da anga)uju sva svoja ula i poten%ijale. $ami mediji i tipovi aktivnosti za'tevaju potovanje odreeni' pravila. !metniki mediji& na primer& tra)e puno nestruktuiranog materijala& eksperimentalne aktivnosti puno kon%entra%ije i spe%i*ino aran)iranog prostora& motorne aktivnosti puno otvorenog prostora... "aspita i' mora poznavati pre nego to se upusti u organiza%iju sredine za uenje. On na predloge de%e kako bi se odreena tema mogla organizovati dodaje i svoje predloge& imaju(i u vidu koje bi sredine& izvori i materijali bili najoptimalniji za rad na toj temi. "aspita i sama vaspitna soba u tom smislu postaju zatim jedan veliki "podsetnik" koji (e de%u stalno podse(ati na to ta su se dogovarali& ta im stoji na raspolaganju& gde su stali u pro%esu napretka rada na temi& ta im stoji na izboru. $obe u kojima se realizuje ovakav tip programa odiu sadr)ajima koje de%a rade :na zidovima se nalaze planovi& deji radovi& tabele za pro%enjivanje napretka koje de%a sama popunjavaju& dogovori o temi& posteri& izjave o tome ta su de%a 'tela& ta su roditelji izjavili i sl.;. 4o se mo)e videti po zidovima soba& 'odni%ima i svim prostorima. ,aravno& u predkolskoj ustanovi se svakodnevno dogaaju i druge aktivnosti koje nisu uvek vezane za temu :*izike aktivnosti& spavanje& obedovanje& sezonske posete& nenadane posete...;& a nji' je takoe potrebno organizovati u odreenim prostorima i na prijatan nain. "aspita dakle za svaku temu pravi popis "mesta za uenje" :napolje& unutra& u lokalnoj zajedni%i& na koliko punktova& u kom delu sobe;& potrebnog materijala u skladu sa medijima i akterima koji (e biti anga)ovani :npr. desi(e se u vezi sa odreenom temom& izrada rekvizita& tabela za pro%enjivanje uspenosti& didaktikog materijala vezanog za tu temu& poziva i broura za roditelje..; i menja neto u sobi postavljaju(i temu i unose(i neto novo na zajedniki dogovor sa de%om i roditeljima.

>udu(i da treba da podstakne razliite tipove uenja i nivoe znanja i vetina koje (e de%a savladati kroz pojedinanu temu& vaspita nadalje razmilja o mogu(im sadr)ajima i nji'ovom balansu. <ao ponuda uz odreenu temu& potrebni su sadr)aji razliite prirode. Oni su razliiti jer treba da odgovaraju razliitim sposobnostima de%e& razliitim aspektima razvoja& razliitim tipovima de%e uzimaju(i u obzir nji'ovo predznanje& poreklo i sklonosti. ,eki od sadr)aja bi(e te)i& neki laki& neki dinaminiji& neki (e se odigravati u sobi a neki na drugim mestima za uenje itd. 1azmiljaju(i o njima vaspita im u isto vreme odreuje mesto i vreme deavanja& kao i pro%eduru :na koliko (e punktova de%a sedeti& koliko de%e (e biti ukljueno u koju grupu& kad (e koji sadr)aj da se deava& koji su sadr)aji buniji pa mogu da ometu drugu de%u u nji'ovom radu& kod koji' punktova (e de%i biti potrebna ve(a pomo( vaspitaa u radu& a koje male grupe (e mo(i samostalno da rade zavisno od materijala i prirode aktivnosti;. osle "ski%iranja" na%rta za sadr)aje& vaspita pravi selek%iju uzimaju(i one sadr)aje koji vie odgovaraju individualnim i grupnim karakteristikama de%e& mogu(nostima saradnje sa roditeljima i lokalnom zajedni%om i mogu(nostima samostalnog rada de%e& te bira one sadr)aje koji su "generativniji" i mogu dovesti do bogatiji' i zanimljiviji' e*ekata i proirivanja dejeg iskustva. !kljuivanje roditelja takoe se pa)ljivo planira& kao i saradnja sa lokalnom zajedni%om& a zatim i druge aktivnosti koje se odvijaju van teme :obavezne svakodnevne *izike aktivnosti& posete& saradnja sa timom vaspitaa iz ustanove& saradnja sa drugim pro*ilima i akterima koji utiu na realiza%iju rada;. 1ad sa temama i projektima ne mo)e se unapred dugorono planirati jer teme biraju de%a :ne mo)emo npr. predvideti sve teme koje (e de%a tokom godine raditi& niti (e sve teme biti aktuelne za svaku grupu de%e odreenog uzrasta;& ali se dugorono planiraju is'odi koje )elimo posti(i sa de%om. 1ad na planiranju i organiza%iji je svakodnevan jer se teme tokom realiza%ije razvijaju& dodatno de*iniu i odvijaju u prav%u koji je smisaon za de%u. $vaka se tema ili projekat koji de%a razviju u isto vreme odlikuje i organiza%ijom i *leksibilno(u. "aspita svakodnevno planira i organizuje vie razliiti' sadr)aja i prilika za razliite tipove interak%ija i naina uenja. $vaki od ponueni' sadr)aja se na kraju dana zajedno s de%om analizira da bi de%a postala svesna onoga to se dogaalo. <roz razgovor vaspita dobija podatak o tome. ko se gde igrao& ta je koja grupa radila& ta su nauili& ta je de%i bilo va)no i kako se ose(aju. 7atim sledi dogovor o sutranjem danu. 4aj razgovor se mo)e voditi i u jutarnjim satima& ali svakako kad je prisutna %ela grupa de%e. osebno je va)no da vaspita isplanira nain na koji (e uestvovati u radu de%e. da li (e u odreenoj grupi de%e biti samo saigra& u kojoj (e biti posrednik& u kojoj davati sugestije i direk%ije& u kojoj posmatrati dete ili grupu de%e i na koji nain& u kojoj grupi ili situa%iji (e ukljuiti roditelje i na koji nain& da li (e sa de%om neto zajedno praviti& da li (e neto analizirati i istra)ivati& ko (e za ta od vaspitaa ili drugi' li%a :npr. volontera& studenata& ku'injskog osoblja; biti zadu)en itd. 4okom dana potrebno je za svaki sadr)aj pre%izno isplanirati uloge kojima (e se baviti i izbalansirati i' jer vaspita ne mo)e u isto vreme biti sa svim grupama de%e iako je mogu(e vizuelno i' nadgledati. #obri vaspitai znaju mnogo o razliitim stvarima& vrednostima odreeni' sadr)aja. 7naju kako da i' predstave de%i i da artikuliu ideje koje de%a sama donose9 kako da osmisle i organizuju situa%ije u kojima (e de%a biti aktivna i raditi timski9 znaju pa)ljivo da sluaju de%u i da olakaju primenu deji' ideja tako da one imaju razvojnu vrednost kreiraju odreene vrste vetina.