TAJNA SRENOG IVOTA

Naslov izdanja: Tajna srenog ivota Autor: Miroljub Petrovi Recenzent: Zdravko Vuini Prvo izdanje: 2007. Izdava: Metaphysica, Beograd Tehniko ureenje: CPS Dizajn korice: Vladimir Jajin tampa: Ta, Beograd Tira: 1000

Tajna srenog ivota

MIROLJUB PETROVI

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 17.023.34 PETROVI, Miroljub Tajna srenog ivota / Miroljub Petrovi. - Beograd : Metaphysica, 2007 (Beograd : Ta). - 103 str. ; 21 cm Tira 1.000. ISBN 978-86-7884-051-7 a) Srea COBISS.SR-ID 144027916

METAPHYSICA

SVET TAJNI

Iako savremeni ovek esto puta ne eli da prizna da mnogo toga ne zna, injenica je da postoje mnoge stvari koje ne znamo i da je to neznanje razlog zato patimo i stradamo u ivotu. Naravno, postoje ljudi koji nisu zainteresovani za nova saznanja, kao ni za reenje problema sa kojima se suoavaju. Oni su se pomirili sa injenicom da ne mogu nita da promene u svom ivotu, pa su se jednostavno prepustili svojoj sudbini. Takav pristup ivotu podsea na sluaj jedne prostitutke koja je pokuala da pobegne iz posla u koji je zarobljena. To se nije svidelo njenom poslodavcu, odnosno njenom gazdi, tako da je ova jadna ena doivela estoku tortutu, iji je cilj bio da je upozori da tako neto nikada vie ne pokua.1 Ona je trebala da shvati da ona nije vlasnik svog tela i svog ivota, tako da bi neki slian pokuaj bekstva mogao da ima fatalne posledice po nju.

Tajna srenog ivota

Svet tajni

Ova ena je prihvatila da ivi ivot koji joj neko drugi odreuje, tako da je svoje telo i svoj ivot posmatrala kao neto odvojeno od nje - kao drugo bie, a ona je tu samo da pokree svoje telo i vodi svoj ivot onako kako neko drugi odreuje. Ona je jednostavno programirana ta treba da radi u ivotu, a sve izvan toga je oblast koja joj nije suena. Sve izvan toga je za nju tajna. Ona ne zna ta znai biti slobodan, ta znai biti srean. Ponekad joj na pamet pada i samoubistvo, kao reenje problema i prekid muka sa kojima se suoava. Primer ove ene je primer mnogih ljudi u ovom svetu. Mnogi ljudi smatraju da nita ne mogu da promene u svom ivotu. Nekima je reeno da postoji sudbina i da ovek kad se rodi sve mu je zapisano, tako da jednostavno niko ne moe da pobegne od onoga to mu je unapred odreeno. Meutim, praksa je pokazala da oni koji veruju da postoji reenje za neki problem, i koji krenu da trae reenje, uspevaju da izau kao pobednici. Iako je esto puta ovek duhovno veoma slab, i jedva uspeva da napravi neki mali pomak u pokuaju da neto promeni, taj mali pomak se pokazuje kao veoma veliki, i ukoliko se nastavi sa pozitivnom tendencijom u kojoj ovek ne gubi nadu, veoma brzo se ostvaruju veliki
6

rezultati koji dramatino mogu da promene tok ivota. injenica je da su potrebna odreena znanja da bi ovek mogao da rei neki problem. Kada se danas kae znanje, mnogi ljudi odmah pomisle na visoke kole i akademske titule. Meutim, u narodu postoji izreka koja kae: Nema budale dok kolu ne zavri. Praksa pokazuje da nikada u istoriji nije bilo toliko kola i univerziteta, i toliko ljudi sa visokim akademskim titulama kao to postoji danas, ali da u isto vreme nikada nije bilo toliko nesrenih, bolesnih i nezadovoljnih ljudi kao to je to danas sluaj. Apoteke i bolnice su postale brojne skoro kao samoposluge i pijace, a broj samoubistava poinje da poprima razmere epidemije. Oigledno da znanje koje se stie u dananjim kolskim i visokokolskim ustanovama nije neto to pojedincima i drutvu omoguava kvalitetan i srean ivot. Da li onda uopte postoji znanje ili formula koja bi savremenom oveku pomogla da zaustavi stravian trend propadanja koji vidimo svuda oko nas? Da li ovek kao pojedinac, ukoliko se nalazi u drutvu koje propada, moe da vodi kvalitetan i srean ivot? Da li postoji neki drugi svet, neka druga drava ili neko
7

Tajna srenog ivota

Svet tajni

drugo okruenje u kojem bi mogle da se ispune sve pozitivne elje kojima ovek stremi? ovek koji eli da se bori i da reava probleme, neminovno se suoava sa injenicom da postoje stvari koje jo uvek ne zna. U svom traganju za reenjem problema, esto se deava da odreeno novo saznanje bude okantno i da prevazilazi sva pozitivna oekivanja onoga koji traga. Iskustvo onih koji tragaju jeste da esto puta novo, revolucionarno saznanje doe odjednom, kada se najmanje nadamo. Mnogi su kao maliani bili iznenaeni kada su prvi put videli stepenice u Robnoj kui koje se same pomeraju, ili vrata na aerodromu koja nemaju kvaku, a sama se otvaraju. Ti fenomeni, kao i mnogi drugi, za malu decu su tajna, ali deca tragaju za reenjem tih tajni tako to pitaju roditelje. Savremeni ovek se suoava sa mnogim problemima ije je reenje u ovom trenutku tajna. Iskustvo svih iskrenih i upornih tragaoca za reenjem problema jeste da ne postoji tajna koja ne moe da se otkrije, i da ne postoji problem koji ne moe da se rei. Konani zakljuak do kojeg se dolazi jeste da tajne i problemi u ovom trenutku postoje da bi oveka podstakle za otkrivanje jedne mnogo lepe realnosti, jednog mnogo drugaijeg ivota od onoga
8

kojeg prikazuju mediji i savremena materijalistika nauka. U ovoj knjizi emo tragati za reenjem tajne srenog ivota, ije reenje predstavlja ujedno i reenje svih drugih tajni u ovom svetu.

Svet u kome ne ivimo

SVET U KOME NE IVIMO

esto bivaju prevaziena onim to susreu, jer su prirodne lepote nepredvidive i nedokuive kada ovek pomisli da je video neto najlepe to postoji u prirodi, ubrzo biva demantovan neim jo lepim, i jo lepim. Moda se ovo otkrivanje lepote u prirodi moe najlepe prikazati iskustvom mnogih naunika koji prouavaju svet u kome ivimo. Oni izjavljuju da to vie prouavaju prirodu, i to vie stiu saznanja o njoj, to vie uviaju koliko je priroda udesna i koliko jo mnogo toga o njoj mogu da naue. Kada govorimo o srenom ivotu i tajni koja ga obavija, mi govorimo o neem duhovnom, neem to ne moe da se otkrije mikroskopom ili posmatranjem kroz teleskop. I u duhovnoj sferi postoje slike i originali. Deca se podstiu da urade svoje domae zadatke jer je to dobro. To je slika koja se predoava deci. Kada deca dobro urade svoj zadatak, i zatim dobiju dobru ocenu ili budu pohvaljena, ona doivljavaju i proivljavaju ono o emu su im priali. Ona oseaju jedan poseban oseaj zadovoljstva, koji ne traje samo u tom trenutku, nego se viestruko umnoava kada o tom svom uspehu obavetavaju svoje roditelje i sve one koje poznaju.
11

Svako od nas je imao iskustvo otkrivanja neeg novog - neeg to smo ranije mogli da gledamo samo na slikama. Mnogi ljudi odluuju da odu na more, jer su im drugi ljudi priali da je tamo lepo. Slike i video zapisi mora su jedna stvar, a sam pogled na more sa obale, ili ulazak u morsku vodu su neto sasvim drugo. Dakle, postoji slika, u ovom sluaju - mora, i postoji original, u ovom sluaju lini doivljaj susreta sa onim to smo videli na slici. Postoje i mnogi drugi primeri fenomena koje u ovom trenutku ne vidimo i ne oseamo, ali znamo ili verujemo da postoje. Znamo da postoje restorani u kojima postoji prijatan ambijent i u kojima se slui ukusna hrana. Moda smo bili u nekima od njih, ali smo uvereni da postoje restorani koji su mnogo bolji od onih u kojima smo bili. Takoe, postoje brojna mesta u prirodi od kojih oveku zastaje dah, ali oni koji vole da poseuju prirodu znaju da njihova oekivanja
10

Tajna srenog ivota

Svet u kome ne ivimo

Slina je situacija i sa odraslim ljudima koji esto puta ne vole to moraju da idu na posao (kao to ni deca esto ne vole da rade domae zadatke). Ali, kada se ovek vrati sa uspeno obavljenog posla on doivljava i proivljava jedno posebno lepo iskustvo (o kojima lenjivci ne mogu ni da sanjaju). Taj oseaj koji su deca doivela jeste original onoga o emu su samo povrno znala. Ali, postoje i druge senke koje ukazuju na original. Nekada su te senke saveti roditelja, a nekada jasni logiki zakljuci do kojih dolazimo posmatrajui svet u kome ivimo. injenica je da u duhovnoj sferi postoji mnogo senki. ovek esto pomisli na svet u kome nema patnji, bolesti, stradanja, rata - svet u kome vladaju mir i harmonija. Mnogi ljudi bi poeleli da budu okrueni nasmejanim licima drugih ljudi, da imaju nekoga ko ih voli i koga e oni moi da vole. Kako bi bilo lepo kad ne bi bilo smrti, pomiljaju mnogi. I sve ono lepo o emu ljudi mataju jesu samo senke. Neki ljudi smatraju da originali tih senki ne postoje, a neki se uputaju u traganje za originalima verujui da oni ipak postoje.

Ako bismo koristili logiku u razmiljanju (to je vrlo preporuljivo), morali bismo da postavimo pitanje: Kako je mogue da postoje senke, a da ne postoji original? ovek mata o svetu mira, harmonije, ljubavi, nasmejanih lica, svetu bez bolesti i smrti. Odakle oveku dolazi informacija o savrenom svetu? (Znamo da informacija ne moe da nastane sluajno. Informacije zapisane u knjizi, ili u kompjuterskom programu, nastaju u umu autora svesnim razmiljanjem.)1 Da li je mogue da svet harmonije, mira i ljubavi postoji? Ili je takav savreni svet samo produkt ovekove fantazije? Ako je produkt fantazije, odakle oveku dolaze takve lepe fantazije? Kako budemo ulazili dublje u traganje za tajnom srenog ivota, videemo da svet harmonije, mira i ljubavi zaista postoji. I ne samo da postoji, nego ve danas moemo biti deo tog sveta.

12

13

Sistem vrednosti

SISTEM VREDNOSTI

Dakle, imamo koncept mrtvog, nasuprot koncepta ivog. U nastavku emo rei neto vie o oba koncepta, odnosno sistema vrednosti.

Materijalistiki sistem vrednosti

Nema pravilnog odgovora ni na jedno pitanje u ivotu ukoliko se najpre ne izabere i ne prihvati pravi sistem vrednosti. Od izbora sistema vrednosti zavisi bukvalno sve u ivotu. Kako emo saditi cvee, ili kako emo reavati matematike probleme, zavisi od toga koji sistem vrednosti izaberemo. Pitanje izbora sistema vrednosti najbolje se oslikava na najveem problemu koji ima savremeni ovek, a to je problem sree u ivotu. Situacija je vrlo jednostavna - postoje samo dva sistema vrednosti - materijalistiki i duhovni. U materijalistikom sistemu vrednosti najvanije i najvrednije stvari su vezane za mrtve stvari, odnosno neivu prirodu, a srea i zadovoljstvo proizilaze iz isto telesnih zadovoljstava. U duhovnom sistemu vrednosti najvanije stvari su vezane za ivi svet, posebno za ljude, a srea i zadovoljstvo proizilaze iz nastojanja da se drugima ini dobro i iz pozitivnog odnosa sa drugim ljudima.
14

U konceptu mrtvog ili materijalistikom konceptu, sva pomenuta zadovoljstva dolaze od mrtvih stvari. Ove mrtve stvari, koje izazivaju oseaj zadovoljstva, mogli bi da nazovemo zajednikim imenom narkotici. Poznato je iz prakse da narkotici stvaraju samo kratkotrajan oseaj zadovoljstva, a kada taj oseaj proe, dolazi do tekih duhovnih i fizikih stanja. Ovaj oseaj zadovoljstva je oseaj lanog zadovoljstva i lane sree koji oduzima oveku zdravlje, sreu i ivot. Naveemo najpoznatije primere mrtvih stvari koji izazivaju ovakve oseaje zadovoljstva: Otrovne hemijske supstance. Vetake i otrovne hemijske supstance su odgovorne za preko 90% svih oblika bolesti i smrtnih sluajeva.1 Prema zvaninim statistikama, vodei uzroci bolesti i smrti u materijalistiki najrazvijenijim zemljama jesu nezdrava ishrana, puenje i alkohol.2 Pod nezdravom ishranom se podrazumevaju preraene prirodne namirnice kojima su oduzeta skoro sva hranljiva svojstva,
15

Tajna srenog ivota

Sistem vrednosti

a dodate su im vetake hemikalije da bi izgledale lepe i imale to dui rok trajanja. Puenje duvana je drugi vodei uzronik smrti u svetu.3 Treina svih smrtnih sluajeva od raka je usled puenja,4 a da ne spominjemo ogroman broj onih koji e oboleti i umreti kao pasivni puai, to ukljuuje odrasle osobe i decu nepuae koji provode vreme u prostorijama gde se pui, kao i bebe u utrobama majki puaa ili pasivnih puaa.5 Alkohol je trei vodei uzronik smrti u svetu.6 Iako je industrija alkohola, uz pomo svog velikog novca i reklame, uspela da ubedi veliki deo oveanstva da je alkohol u malim koliinama blagotovotan za ovekovo zdravlje, istraivanja jasno pokazuju da je konzumiranje alkohola u najmanjim koliinama izuzetno tetno.7,8 Pored toga, konzumiranje alkohola i u najmanjim koliinama stvara zavisnost,9 pa kao u sluaju konzumiranja svih ostalih droga, alkoholiar se najee postaje tako to se proba. Za razliku od duvana i alkohola koji predstavljaju legalizovane droge, najopasnije otrovne hemijske supstance jesu zabranjene droge. Marihuana, kokain, heroin, ekstazi i druge (navodno) zabranjene droge izazivaju teka
16

fizika i psihika oteenja ovekovog zdravlja.10 Sve pomenute vetake i otrovne hemijske supstance u poetku izazivaju gaenje kod oveka, da bi se upornim konzumiranjem formirala navika i oseaj zadovoljstva. I to nije sve. Svako konzumiranje ovakvih supstanci podstie oveka na upotrebu sve jaih i destruktivnijih otrovnih supstanci. Mrtvi predmeti. Poznato je da mala deca najvie vole da se drue sa svojim roditeljima. Ukoliko nemaju s kim da se drue, deca su osuena na igranje sa raznim igrakama. Praksa je pokazala da deca brzo izgustiraju svaku igraku - ona moe u poetku da im izgleda zanimljiva, ali posle par minuta kod deteta se gubi svaka elja za pomenutom igrakom. (Zato mnogi roditelji izjavljuju: Neu vie da mu kupujem igrake... Igra se pet minuta i baci je.) injenica je da mnogi odrasli ljudi vole da se igraju sa igrakama. Ali, kao i u sluaju dece, to zadovoljstvo kratko traje. Odrasli ljudi obino vide neku igraku (mrtvi predmet), ele da ga imaju, a kad ga kupe brzo ga izgustiraju, kao i deca. Onda kupuju novu

17

Tajna srenog ivota

Sistem vrednosti

igraku, pa ubrzo zatim najnoviju, jer im je ona stara igraka postala dosadna. Za razliku od dejih igraaka koje obino nemaju veliku materijalnu vrednost (iako se danas prave sve skuplje igrake za decu), igrake za odrasle su veoma skupe i zahtevaju skupo odravanje. Primer su velike kue u kojima ivi malo ljudi. Takoe, skupoceni automobili koji se retko i nenamenski koriste predstavljaju primer igrake za odrasle. Seam se kada mi se jedan moj prijatelj automehaniar alio kako mu je u servis doao ovek sa poreom 959 i traio da ugradi kuku na zadnjem delu automobila, kako bi mogao da vue prikolicu sa robom. (ovek je oigledno bio biznismen koji je sebi kupio igraku koju nenamenski koristi.) Neki ne ugrauju kuke, ali poseduju automobile koji mogu da razviju i vie nego duplo vee brzine od onih koje e oni ikada voziti, ili voze terenska vozila po gradu (zamislite da se etate sa skijama na nogama po gradu usred leta). Skupoceni nametaj i skupocena garderoba takoe predstavljaju jednu vrstu igraaka za odrasle, koja nema veliku praktinu vrednost, ali kod oveka moe da izazove kratkotrajan oseaj zadovoljstva. I kao u sluaju vetakih i otrovnih hemijskih supstanci, i igrake za
18

odrasle podstiu ljude za sve skupljim i veim igrakama. I ne samo to. Kao to se ovek nakon konzumiranja otrovne supstance veoma loe osea (iako u prvom momentu doivljava kratkotrajno zadovoljstvo), tako i nakon kratkotrajnog igranja sa mrtvim predmetom dolazi do zasienja, ali i munog stanja kada ovek shvati da zadovoljstvo koje je iskusio ne vredi te pare, niti sav trud i vreme koje je moralo da se uloi da bi se priutila skupocena igraka. Ali, poto ne zna (ili nee da zna) za ne-mrtvi oblik zadovoljstva, ovek materijalista nastavlja da se zadovoljava igranjem sa novim mrtvim predmetima. Mrtav seksualni odnos. Ve smo spomenuli da je nezdrava ishrana vodei uzronik smrti u savremenom svetu. Da li to znai da ljudi jedu neukusnu hranu? Ne. Ljudi jedu ukusnu, ali nezdravu hranu. Kada se konzumira ukusna i nezdrava hrana, posledica su kratkotrajno telesno zadovoljstvo, a posle izvesnog vremena teka obolenja i smrt. Svako bi lako mogao da zakljui da bi hrana koju jedemo trebala da bude i ukusna, i zdrava. Svrha konzumiranja hrane nije doivljaj zadovoljstva jedenja hrane, ve snabdevanje organizma potrebnim hranljivim materijama da bi mogao adekvatno da funkcionie. Oseaj zado19

Tajna srenog ivota

Sistem vrednosti

voljstva koji prati konzumiranje hrane je neto to je sastavni deo ostvarivanja svrhe ili vieg cilja. Ali, ako se ne ostvaruje vii cilj (u ovom sluaju snabdevanje organizma hranljivim materijama preko zdrave hrane), zadovoljstvo vakanja i gutanja ukusne (i nezdrave) hrane e se pretvoriti u neto vrlo neprijatno (teka bolest). Za razliku od konzumiranja hrane koje predstavlja ovekovu ivotnu potrebu, seksualni odnos ne predstavlja ovekovu ivotnu potrebu. ovek moe kvalitetno, zdravo i uspeno da ivi bez seksualnih odnosa. I kao to konzumiranje hrane treba da ima svrhu ili vii cilj, tako bi trebalo da bude i u sluaju seksualnog odnosa. Iz istorije znamo da su u Rimskom carstvu mnogi bogati ljudi imali posebna odelenja u svojim toaletima. Oni su najpre u svojim raskonim odajama leali na krevetima i konzumirali (iz istog telesnog zadovoljstva) velike koliine hrane. Poto su im stomaci bili puni hrane i nisu mogli vie da jedu (a time ni da uivaju u jelu), oni su odlazili u posebne prostorije u toaletima i zavlaili u svoja usta guije pero koje ih je podsticalo na povraanje hrane koju su upravo pojeli. Tako su im se stomaci praznili i mogli su da se vrate da nas20

tave da uivaju u jelu. I onda ponovo u toalet... pa opet za sto sa hranom... i tako redom. Dakle, u ovom sluaju, posle zadovoljstva jedenja hrane, sledi neprijatno iskustvo povraanja. U materijalistikom sistemu vrednosti, seksualni odnos se sveo na neto veoma slino prethodno opisanom konzumiranju hrane u Rimskom carstvu. Seksualni odnos se upranjava iz isto telesnog zadovoljstva, bez vieg cilja. Nakon kratkotrajnog telesnog zadovoljstva sledi oseaj gaenja i munine (to priznaje veliki broj uesnika u ovakvom seksualnom odnosu), kao i razna duevna oboljenja. Mnogi, meutim, nastavljaju sa pomenutom praksom, jer ne znaju (ili nee da znaju) za neto bolje. Sigurno je da seksualni odnos ima vii cilj (o emu e uskoro ovde biti vie rei). Kao i u sluaju konzumiranja hrane, seksualni odnos moe da predstavlja zadovoljstvo (koje ne prati gaenje i munina) jedino ako je u funkciji vieg cilja. I kao to je nezdrava hrana ustvari mrtva hrana, jer ne poseduje ivotno vane supstance, tako je i seks bez smisla mrtav, jer umrtvljuje oveka i stvara ga bolesnim. U sluaju konzumiranja nezdrave hrane imamo dva mrtva subjekta - mrtvu hranu i materijalis21

Tajna srenog ivota

Sistem vrednosti

tu (duhovno mrtvu osobu). U sluaju mrtvog seksa imamo takoe dva mrtva subjekta - dve duhovno mrtve osobe (iako ih esto bude i vie na gomili). Kao i u sluaju prethodno spomenutih izvora zadovoljstava i mrtav seks se brzo izgustira i postaje dosadan onima koji ga upranjavaju. Osobe se onda okreu teim drogama, odnosno preputaju se najrazliitijim oblicima seksualnih perverzija verujui da e tako dostii vii nivo zadovoljstva. Meutim, i ovde se kao posledica javljaju teka psihika oboljenja. Mrtve pohvale. Poznato je da mala deca vole da se pohvale roditeljima kako su uradila neto dobro i lepo, za ta bivaju nagraena pohvalama i reima zahvalnosti. Isto tako i odrasli ljudi vole kada ih neko pohvaljuje. U materijalistikom sistemu vrednosti je vano da ovek bude pohvaljen, odnosno da ga to vie hvale, bez obzira da li to to radi ima smisla. Pohvale uglavnom dolaze zbog obilnog upranjavanja prethodno nabrojanih izvora zadovoljstava. Dakle, danas je popularno konzumirati drogu, jer navodno to je lepo, sve poznate linosti se drogiraju, to je kul i slino. Narkomani se naroito veliaju i hvale u mas medijima, tako da mnogi slede njihov put. Onaj koji nema novac za skupu i teku drogu, moe da bude
22

pohvaljen zato to moe da popiju gajbu piva za jedno vee, ili zato to pui kao Turin (Turci su zbog svoje velike upotrebe duvana postali neka vrsta simbola za puenje). Takoe, pohvale pljute na raun onih koji imaju velike kue, skupoceni nametaj, besne automobile ili skupu garderobu. Moda najveu pohvalu dobijaju oni koji upranjavaju najvie mrtvog seksa. Devojke opisane kao zavodnice i mladii opisani kao dobri ljubavnici, jesu oni kojima se naroito aplaudira. Razvojem nauke ovekovi potencijali su se znatno poveali, a samim tim i potencijali za ostvarivanje novih telesnih zadovoljstava. Razvoj hemije je omoguio stvaranje mnogih jakih sintetikih droga, a razvoj elektronike je otvorio put stvaranju brojnih televizijskih i muzikih programa kojima se savremeni ovek drogira (kao to su pornografija, horor filmovi, filmovi sa scenama nasilja koje prate zvuci destruktivne muzike). Velike pohvale dobijaju naunici koji omoguavaju ljudima pristup novim izvorima zadovoljstva. Brojna odlikovanja i nagrade dodeljuju se naunicima koji uestvuju u navodnom ulepavanju ovekovog ivota, a najpoznatija nauna nagrada je Nobelova nagrada (dobila
23

Tajna srenog ivota

Sistem vrednosti

ime po nauniku koji je otkrio dinamit).10 Bezbolan prekid trudnoe, ugradnja silikona, vetake krvne ile, tablete protiv svih bolova itd. jesu neka od brojnih naunih dostignua kojima se naunici trude da omogue udobniji i komforniji ivot u neprirodnom ambijentu (gradovima). Takoe, medicinski naunici su postali veoma hvaljeni jer uspevaju da obavljaju komplikovane operacije i da novim metodama produe ivot onima kojima koji su svoje zdravlje naruili prihvatanjem materijalistikog sistema vrednosti. Dakle, isti oni koji bivaju pohvaljeni za stvaranje novih sintetikih droga, ponovo bivaju pohvaljeni za produavanje ivota narkomanima. Diplome skupih i prestinih fakulteta su neto emu hrli veliki broj mladih ljudi. Oni se osposobljavaju da budu strunjaci koji e nakon zavrenih studija dugo godina tragati za poslom u tuim preduzeima. Jo jedna grupa ljudi, koja je veoma hvaljena i koja je u stanju da na jednom mestu okupi vie desetina hiljada ljudi, a pred televizijskim ekranima i vie miliona ljudi, jesu savremeni sportisti. I dok je u mnogim zemljama maloletnicima zabranjeno da rade kao odrasli, da im se ne bi naruilo zdravlje, nigde ne postoje zakoni
24

kojima se ograniava trening. Posledica su fizika iscrpljivanja koja esto dovode do obolenja i smrti.11 Dodatna posledica bavljenja savremenim takmiarskim sportovima jeste sniavanje moralnih kriterijuma, a sve u cilju ostvarivanja uspeha.12 Istraivanja pokazuju da su osobe koje se bave takmiarskim sportovima mnogo sklonije nasilnitvu i seksualnom zlostavljanju drugih ljudi, u poreenju sa onima koji se sportom bave rekreativno.13 Vrstu zadovoljstva koje dolazi od mrtvih pohvala moda je najlepe opisao Boris Beker, jedan od najveih tenisera svih vremena, koji je doao do ivice samoubistva. On je izrazio oseaj praznine i nezadovoljstva sledeim reima: Pobedio sam dva puta u Vimbldonu, jednom kao najmlai igra. Bio sam bogat. Imao sam sve materijalne stvari koje sam eleo: novac, kola, ene, sve... ali bio sam toliko nesrean...14 Jedna druga, mnogo hvaljena osoba je izjavila: Kad doe do samog vrha, tamo nee nai nita.15 Ove izjave oslikavaju isto ono negativno stanje koje nastaje nakon kratkotrajnog delovanja svih oblika materijalistikih zadovoljstava opisanih ranije. Mrtve pohvale (koje dolaze od duhovno mrtvih ljudi) ne vrede mnogo. One izazivaju samo trenutno zadovoljstvo i to samo
25

Tajna srenog ivota

Sistem vrednosti

kod onih koji prihvate materijalistiki sistem vrednosti.

Duhovni sistem vrednosti

U duhovnom sistemu vrednosti sve je drugaije u odnosu na materijalizam. Srea i zadovoljstvo proizilaze iz duhovnog i skladnog odnosa sa drugim ivim biima. U takvom odnosu u ovekovom organizmu dolazi do pokretanja mehanizama i procesa koji ne samo da stvaraju oseaj zadovoljstva, ve jaaju imuni sistema i regeneriu organizam (kao to je sluaj sa luenjem hormona endorfina). Ljudi koji prihvataju duhovni sistem vrednosti prave takve izbore i donose takve odluke u ivotu koji za posledicu imaju stvaranje ovakvih zdravih oseaja zadovoljstva. Generalno, oseaj sree i zadovoljstva u okviru duhovnog sistema vrednosti proistie iz nekoliko izvora koje emo navesti: Porodica. ovek je onoliko bogat, koliko ima iskrenih i dobrih prijatelja. Kada je u drutvu dobrih ljudi, ovek postaje deo jednog lepeg sveta, bez obzira na okruenje. Nekada okruenje moe da bude vrlo neprijatno, kao u sluaju rata ili siromatva, ali kada je sa nekim koga voli ovek skoro da ne osea kakvo je okruenje.
26

Za razliku od materijalistikog sistema vrednosti gde ljudi glume da vole nekoga da bi ostvarili sebine ciljeve, ili misle da vole nekoga time to mu ispunjavaju sebine elje, u duhovnom sistemu vrednosti voleti nekoga znai initi mu dobre stvari koje e ga uiniti duhovno jaim i boljim, i koje e ga podstai da i on drugima ini dobre stvari na slian nain. Na taj nain se zapoinje jedan beskonaan niz stvaranja pozitivnih duhovnih vrednosti. Najvea srea koju ovek moe da doivi proizilazi iz nastojanja da se drugima uini dobro. Onaj koji planira da uini dobro najpre samo predosea radost koju e izazvati kod druge osobe (senka radosti). Kada se injenje dobra realizuje, onaj koji ini dobro doivljava mnogo veu radost od osobe kojoj se ini dobro (original radosti). Sam proces planiranja dobrog dela je neto to jedino moe da d smisao svakoj ljudskoj aktivnosti. ovekov rad ima smisao ako e rezultat tog rada biti u funkciji neijeg duhovnog, i svakog drugog, prosperiteta i radosti. (Materijalistika radost je neto potpuno suprotno, gde se osoba raduje nekom kratkotrajnom telesnom zadovoljstvu, koje e na alost ubrzo izazvati bolest i smrt.)

27

Tajna srenog ivota

Sistem vrednosti

U samom procesu planiranja dobrog dela ovek doivljava neizrecivu radost o kojoj materijalisti ne mogu ni da sanjaju. Samo nasluivanje i pomisao da e neko, do koga nam je stalo, biti obradovan nekim naim gestom, kod oveka stvara neopisivi oseaj zadovoljstva i najsnaniji mogui motiv za ivot i rad. Ljudi su esto puta spremni da rizikuju ili poloe svoj ivot, jer su podstaknuti radou injenja dobra onima koje vole. Dodatna radost i motiv za injenje dobra drugima proizilazi iz oekivanja da e oni kojima se ini dobro biti time podstaknuti za slinu akciju. esto se takva oekivanja ne ostvaruju kada su u pitanju odrasli ljudi, ali kada su u pitanju deca, situacija je potpuno drugaija. Ukoliko im se posveti vreme i prui adekvatna ljubav, deca e svojom dobrotom daleko prevazii sve ono dobro koje im je prueno. Na taj nain deca postaju ovekovi najbolji prijatelji, i to ne samo dok su mala, ve na poseban nain kad odrastu. Ona e biti vezana ljubavnim vezama za svoje dobrotvore (najee roditelje), tako da e prvi zalogaj hrane, i prvo odelo, bie namenjeno dobrotvoru, na slian nain kako je sa njima bilo postupano dok su bili mali.

Iz svega gore navedenog lako moemo da zakljuimo da je porodica najvanija institucija drutva, jer se u njoj stvaraju dobri ljudi i najbolji prijatelji. U drugim institucijama drutva osoba moe da naui neku vetinu, ali bez duhovnosti i moralnosti svako znanje i vetina postaju prokletstvo za oveanstvo jer postaju orua materijalistikog unitenja. Prijatelji. Isti princip injenja dobra drugima, koji se primenjuje u porodici, ostvaruje se i van porodice. ovek se van porodice susree sa osobama koje su odrasle ili odrastaju pod nekim drugim okolnostima, koje su vie ili manje duhovne ili materijalistike. Realno je poi od pretpostavke da svaki ovek poseduje neto dobro u svom karakteru, i da e korektan i duhovan odnos podstaknuti svaku osobu na pozitivnu rekaciju i duhovni napredak. U praksi vidimo da e skoro svako pozitivno odgovoriti na gest ljubaznosti ili potovanja, ali da e biti veoma mali broj onih koji e prihvatiti duhovni sistem vrednosti i koncept sree koji iz njega proistie. Sigurno da je uzrok tome razorena porodica i materijalistiko okruenje u savremenim drutvima, tako da su materijalizam i zadovoljstva koja iz njega proizilaze postali norma ponaanja u savremenom svetu.

28

29

Tajna srenog ivota

Sistem vrednosti

Ali, bez obzira kakve e odluke drugi ljudi donositi u svojim ivotima, imperativ svakog ozbiljnog oveka bi trebao da bude ispravan ivot. Na taj nain e ivot imati zadovoljstvo i smisao, a osoba e svojim duhovnim ivotom biti videlo i podsticaj onima koji imaju oi da vide i uho da uju. Duhovno bliski ljudi e se lako meusobno prepoznati, i kroz druenje i meusobno unapreivanje sve e se vie osposobljavati za ivot. Krajnji rezultat e biti stvaranje jednog drugog sveta oko nas, sveta koji nije deo savremene sumorne realnosti, i osposobljavanje za kvalitetan i uspean ivot bez obzira na okruenje. Priroda. Sve je lepe u prirodi. U prirodi se lepe se spava, hrana je ukusnija, rad je prijatniji... Priroda moe da predstavlja veliku inspiraciju i podsticaj oveku za pozitivnu akciju. Crvkut ptica, miris umskog lia, ubor potoka jesu samo neki motivi koji stalno nadahnjuju ljude. Kada sam pre nekoliko godina prolazio sa mojom decom pored luna parka, oni su traili da ih povedem da se malo poigraju. Meutim, pored luna parka, na livadi, jedan stariji gospodin iz konjikog kluba je doveo konja i nudio uslugu jahanja. Ugledavi konja, deca su odmah zaboravila na luna park, i u narednih
30

nekoliko sati nisam mogao da ih odvojim od ove ivotinje. (Iz linog iskustva mogu da potvrdim da jahanje konja predstavlja mnogo vee zadovoljstvo nego vonja bilo kojim automobilom.) Kako si konjiu? Da li te boli neto? Jesi li gladan? Jesi li se umorio?, predstavljaju mali deo razgovora koji su deca imala sa konjem. Slian razgovor deca vode i sa macama, kucama, jariima, jaganjcima i drugim domaim ivotinjama. Ove i druge ivotinje svojom umiljatou, dobronamernou i trpljenjem plene panju oveka i podstiu ga na plemenita dela. Zato nije redak sluaj da su ivotinje najbolji prijatelji oveku. Mudri ljudi savetuju moralno posrnulog oveka da bi esto puta trebao da se ugleda na ivotinje.16 Moemo da zakljuimo da prihvatanje odreenog sistema vrednosti povlai za sobom odreene posledice. injenica je da su posledice prihvatanja materijalistikog sistema vrednosti dramatine, jer bukvalno dovode do oteenja ovekovog mozga. Na taj nain dolazi do degradacije karaktera i pretvaranja osobe u neto to bismo teko mogli nazvati ljudsko bie.

31

Tajna srenog ivota

Sistem vrednosti

Najpoznatiji primer iz medicinske prakse koji pokazuje kako oteenje ovekovog mozga izaziva poremeaj karaktera, jeste sluaj Fineasa Gejda, oveka koji je radio u jednoj eleznikoj kompaniji.17 Pre nesree koja mu se dogodila, ovaj ovek je bio poznat kao najbolji i najsposobniji radnik u kompaniji, i veoma posveen suprug i roditelj. Prilikom nesree, dolo je do eksplozije na deonici gde se gradila pruga. Gvozdena ipka, kojom se sabijao dinamit u stenu, izazvala je teku povredu ovom oveku probijajui mu lobanju (slika 1). ovek je preiveo, i za par sedmica se vratio na posao, jer je ipka probila njegov eoni reanj mozga, u kojem se nalaze centri za duhovnost, moralnost i volju, a ne centri koji kontroliu neke druge vitalne funkcije. Posledica povrede bila je dramatina promena karaktera ovog oveka. Posle izlaska iz bolnice on je postao gnevljiv, neprijatan, svaalica, poeo je da maltretira ukuane, odbacio je religiju i postao vrlo svetovan. Od najboljeg i najsposobnijeg radnika postao je najgori radnik, tako da je uskoro morao da dobije otkaz. Napustio je porodicu i zaposlio se u putujuem cirkusu, a 13 godina kasnije je umro.

Slika 1. ematski prikaz povrede Fineasa Gejda.

Treba istai da nije potrebno da oveku ipka probije mozak da bi dolo do promene karaktera. Istraivanja pokazuju da konzumiranje otrovnih supstanci takoe oteuje eoni reanj.18 Razliiti oblici okultnih aktivnosti i hipnoze, kao i samohipnoza, kao to su istonjaka meditacija i joga, dovode do oteenja eonog renja.19 Do oteenja dovodi i gledanje destruktivnih televizijskih programa (nasilje, pornografija itd), kao i sluanje destruktivne muzike.20 Ne treba biti veliki poznavalac stanja u svetu pa zakljuiti da je veina savremenih ljudi prihvatila materijalistiki sistem vrednosti, i da je oteenje eonog renja ovekovog mozga naj33

32

Tajna srenog ivota

dominantnija savremena bolest. Posledica toga jeste svet u kome ivimo.

SVET U KOME IVIMO

Savremeni svet bi se mogao opisati kao velika dungla u kojoj dominiraju najkrvolonije zveri. Iako te zveri imaju izgled ljudi, i ak nose kravate, odela i lakovane cipele, karakter tih bia jasno ukazuje da to nisu ljudi. U nauci o ivotu (biologiji) postoji neto to se zove bioloki klju. Na osnovu prepoznatljivih biolokih osobina, odnosno biolokog kljua, mogue je prepoznati ta je rua, a ta tigar ili glista, ili neki drugi organizam. Bioloki klju na osnovu koga se prepoznaje ta je (ili ko je) ovek jeste moralni zakon. Bia koja ive po moralnom zakonu zovemo ljudima, a bia koja samo izgledaju kao ljudi, a ne ive po moralnom zakonu, zovemo udovitima, jer to to oni ine ne moe ih svrstati u nijednu ivotinjsku grupu (ivotinje ne ine tako monstruozne stvari; u prethodnom poglavlju smo videli kako oteenje mozga izaziva moralnu degradaciju oveka.)

34

35

Tajna srenog ivota

Svet u kome ivimo

Ono to je takoe karakteristika ovog sveta jeste da udovita u ljudskom obliju kontroliu sve aspekte javnog ivota. Posledica toga je: 1. Uspostavljanje sistema obrazovanja koji od dece pravi narkomane, lenjivce i materijaliste, 2. Upostavljanje medijskog sistema koji promovie razvrat, destrukciju i najgore oblike perverznog materijalistikog ponaanja, 3. Uspostavljanje ekonomskog sistema koji je u funkciji stvaranja materijalnih bogatava po svaku cenu, gde se ne razmilja o tome ta e biti sutra, i da li emo ivi doekati sutranji dan. Zbog svega pomenutog, savremena drutva su sastavljena od ljudi koji masovno sebi oduzimaju ivot (tabela 1 i 2).1 Istraivanja jasno pokazuju da su vodei uzroci bolesti i smrti povezani sa ovekovim ponaanjem koje bismo mogli nazvati samoubilkim. Ali, ne samo da ovek unitava svoj ivot, on takoe unitava i sve oko sebe. Unitenje je naroito ubrzano razvojem nauke u 20. veku. Nekada je u svetu izumirala jedna biljna ili ivotinjska vrsta na svake etiri godine (ili 25 vrsta na 100 godina), a u 20. veku je zbog ovekovog
36

destruktivnog ponaanja izumrla jedna etvrtina svih biljnih i ivotinjskih vrsta.2

Tabela 1. Osnovni faktori koji su prouzrokovali smrt u SAD (1990) - Loa ishrana, neodgovarajua fizika aktivnost 582.000 - Duvan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468.000 - Alkohol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107.000 - Infektivne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000 - Otrovni inioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60.000 - Vatreno oruje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35.000 - Seksualno ponaanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30.000 - Saobraajne nesree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000 - Zabranjeni narkotici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.000

Tabela 2. Deset vodeih uzroka koji su prouzrokovali smrt u SAD (1995) - Bolesti srca i krvnih sudova . . . . . . . . . . . . . . . 914.000 - Rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 538.000 - Hronina bolest plua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105.000 - Nesreni sluajevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000 - Zapaljenje plua/grip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84.000 - Dijabetes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59.000 - HIV/Sida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43.000 - Samoubistvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31.000 - Ciroza jetre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000 - Insuficijencija bubrega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.000 - Ostalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398.000
(U gonjim tabelama su dati podaci iz SAD, koji predstavljaju trend u savremenom svetu.)

37

The Science and the Problem of Death

Svet u kome ivimo

Poznato je da ume predstavljaju plua nae planete jer preko listova oslobaaju kiseonik potreban za disanje. Takoe, ume preko korena izvlae vodu iz zemlje i oslobaaju je u atmosferu, a ta voda kasnije ponovo pada na zemlju u vidu kie i ini da zemljite bude zdravo. Na alost, ume su danas masovno poseene, a taj proces se nemilosrdno nastavlja, to izaziva stvaranje pustinja u onim regionima koji su nekada imali plodno zemljite i umovite predele. Glavni uzrok see uma je neverovatan - potrebno je da se stvore panjaci na kojima e pasti stoka za proizvodnju hamburgera.3 I dok na jednoj strani sveta ljudi masovno jedu nezdravu hranu i zbog toga masovno umiru od bolesti srca (vidi tabelu 2), na drugoj strani sveta dolazi do stvaranja velikih pustinja i masovnog umiranja od gladi (svakoga dana irom sveta vie od 45.000 ljudi umire od gladi, od kojih je 38.000 deca).4 Sagorevanje nafte i uglja, kao i spaljivanje uma i oslobaanje drugih otrovnih gasova u atmosferu uzrokuje rapidan porast koncentracije ugljen-dioksida u atmosferu, to izaziva veliki porast globalne temperature koji dodatno oteava i onemoguava ivot na naoj planeti.5 Trendovi unitenja su izuzetno veliki, i to na svim poljima, ali poto su mediji pod kon38

trolom onih koji izazivaju unitenje, u javnosti se stvara lana slika da stanje nije tako loe, i da e se svi problemi uskoro reiti. I kao to su vodei materijalisti odluni da dostignu sve zacrtane ciljeve i ispune sve svoje sebine i materijalistike elje, tako su odluni i da se nemilosrdno obraunaju sa svakim ko im se suprotstavi na njihovom putu. Moda najbolji opis ovakvog stanja dao je jedan od najcenjenijih novinara u Americi, Don Slinton, nekadanji ef osoblja magazina New York Times: U dananjoj Americi vie ne postoji sloboda tampe. To znamo i vi i ja. Kada bih dozvolio da se poteno miljenje objavi barem u jednom broju mojih novina, izgubio bih posao za manje od 24 sata. Posao nas novinara je da unitimo istinu, da laemo u oi, da iskrivljujemo, ocrnjujemo, da iskoritavamo tuu pohlepu i da prodajemo svoju zemlju i rasu zarad kore hleba. To znamo i vi i ja. I kakva je to ludorija, ova navodna sloboda tampe? Mi smo marionete bogatih. Oni vuku konce, a mi igramo. Nai talenti, nae mogunosti, nai ivoti, sve je to svojina drugih ljudi. Mi smo intelektualne prostitutke.6 Treba istai da sve poluge vlasti u ovom svetu kontroliu mukarci, i to oni mukarci koji su
39

Tajna srenog ivota

Svet u kome ivimo

prihvatili materijalizam kao svoju ideologiju i sistem vrednosti. rtve takve ideologije su uglavnom ene, deca i starci, kao i mukarci koji nisu dovoljno jaki da opstanu u areni krvolonih zveri koje se bore za vii status na lestvici materijalizma. ene se uglavnom tretiraju kao roblje, seksualni objekti ili deurni krivci. Briga za decu skoro da ne postoji, zbog ega je maloletnika delikvencija u velikom porastu, a samoubistvo kod tinejdera poprima razmere epidemije.7 Stari i bespomoni ljudi su uglavnom zanemareni, i dane provode naputeni od svojih blinjih koji su prezauzeti trkom za ivotom (dostizanju ciljeva koji se ne mogu dostii). Istraivanja pokazuju da se broj prirodnih katastrofa i zemljotresa rapidno poveava u zadnjih nekoliko vekova, a naroito u zadnjih nekoliko decenija (slike 2 i 3).8 Izgleda kao da ovaj svet juri u propast. Prognoze naunika o budunosti planete su tako sumorne, da se uglavnom objavljuju samo po strunim naunim asopisima koje ita mali broj ljudi. I pored naizgled mrane slike savremenog sveta, videli smo da kod oveka postoji ideja o jednom lepem svetu, o jednom savrenom svetu. Oni koji prihvataju duhovni sistem vred40

Slika 2. Poveanje broja zemljotresa tokom vekova

2500 2000 1500 1000 500 0 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.
Vek
Izvor: Transactions of the British Association for the Advancement of Science

Broj zemljotresa

Slika 3. Broj velikihih zemljotresa u zadnjih 50 godina

100 80 60 40 20 0 1950-te 1960-te 1970-te 1980-te 1990-te
Izvor: Philadelphia Inquirer

Broj zemljotresa jaine preko 6 stepeni

41

Tajna srenog ivota

nosti smatraju da je mogue plivati nasuprot renog toka koji vodi u provaliju i da je mogue izai na obalu gde postoji jedan drugi, lepi svet. Ukoliko ovek izabere stil ivota koji nije materijalistiki, otvaraju mu se velike mogunosti ve danas. U isto vreme duhovnim nainom ivota mogue je podstai ljude iz naeg okruenja da razmiljaju o postojanju neeg drugog, o postojanju jednog drugog ivota i drugog sveta. Dakle, postoji pozitivan izbor, neto to svako moe da izabere, ali potrebno je uloiti napor da bi se isplivalo na obalu nasuprot renom toku koji vodi u provaliju. Svaki ovek ima snage za to.

ENSKA SREA

Iako ovaj svet vode mukarci, velika je istina da najvie domete sree u ivotu mukarci ne mogu da dostignu bez ene. Naime, ene poseduju jednu osobinu bez koje ovaj svet ne bi mogao da funkcionie, a ta osobina je enstvenost. ensko srce predstavlja najbogatiju zemaljsku riznicu koja napaja duu i oblikuje izgled ovog sveta. Ljubav koja izlazi iz enskog srca je proslavila mnoge pesnike, a sam Bog je izabrao ensku ljubav, meu svim ljudskim vrlinama, za izraavanje svoje ljubavi.1 Osobina enstvenosti ini enu superiornijom u odnosu na mukarca po mnogim vanim pitanjima. enska ljubav ini enu portvovanijom od mukarca, kao i hrabrijom. Ovde ne govorimo o sirovoj hrabrosti mukarca, ve o onoj hrabrosti koja je ee potrebna u svakodnevnom ivotu. Takoe, ene mogu vie da pretrpe i vre su od mukaraca. Oni koji sumnjaju u ovo mogu da pogledaju enu u vreme teke bolesti koja preti njenom ivotu i

42

43

Tajna srenog ivota

enska srea

da je uporede sa mukarcem koji je usamljen, bolestan ili siromaan. Prednost u trpljenju svakako ostaje na strani ene. U sluajevima javnog muenja mukarac e podrati svoju ast, ali ako doe do stradanja koja su skrivena od pogleda drugih ljudi, budimo sigurni da e se ena pokazati izdrljivijom. Vetina da se pronikne u srce, sklonost da se uestvuje u svaijoj nesrei i mnogi drugi kvaliteti ine enu po mnogo emu superiornijom u odnosu na mukarca. Meutim, u svom izvornom prirodnom stanju ena ne moe da ispolji ni deo svojih velikih potencijala. Potreba svake ene je da voli i da bude voljena. Kada je drugi voli ona je srena, mada je u tom sluaju srea promenljiva jer zavisi od raspoloenja druge osobe. Prava potreba enine due je da voli i da se rtvuje. To je zakon njenog postojanja kao bia, zakon na koji je niko i nikada ne prisiljava. A da bi volela i da bi imala za koga da se rtvuje, da bi mogla da ispolji svoje velike potencijale i doivi istinsku sreu u ivotu, eni je potreban neko. I kao to postoje retke ptice koje uvek uspeju da pronau svoje malo jato, tako i ozbiljni ljudi lako uspevaju da prepoznaju one koji imaju ista ivotna stremljenja. Lasta lako prepoznaje drugu lastu i uspostavlja kontakt sa njom, a
44

ljudi bliskih pogleda na svet na slian nain lako prepoznaju jedni druge i uspostavljaju meusobni kontakt. Najvea ovekova vrlina jeste da zna da prepoznaje - da prepoznaje svetlost od tame, slatko od gorkog, dobro od zla. Mi se ne raamo sa ovom vrlinom, ve je stiemo vaspitanjem i ivotnim iskustvom. Iskusni treneri lako prepoznaju dobrog igraa, a producenti muzikih produkcija dobrog muziara. Oni su osposobljeni da prepoznaju. Na slian nain, ovek treba da se osposobi da prepoznaje ono to je istinski vredno u ovom svetu, a istinski vredno su ljudi koji ive za to da nekog vole i da se za njega rtvuju. Svojom ljubavlju i rtvom oni podstiu druge da vole i da se rtvuju, to predstavlja lananu reakciju koja dovodi do oseanja zadovoljstva i sree koja su u domenu nezamislivog. Kao beba, ovek je predmet velike ljubavi i rtve svojih roditelja. Na ovu ukazanu ljubav beba reaguje osmehom i grimasama zadovoljstva, to kod roditelja stvara neopisivu radost i zadovoljstvo. Kada beba malo odraste i prohoda, ona ini mnogo vie od deljenja osmeha svojim roditeljima, i stalno se namee da neto pomogne, da nekoga obraduje, da bude neko ko najvie slui drugima. Ukoliko se
45

Tajna srenog ivota

enska srea

neguje ova predivna osobina da se voli i pomae drugima, dete e odrasti u odraslu osobu sa velikim potencijalima da sebe i druge usrei. Ve smo istakli da ena poseduje osobine bez kojih ovaj svet ne bi mogao da funkcionie. Mukarci su svesni ovih potencijala i nastoje po svaku cenu da enu pridobiju za sebe. Sa svojim velikim potencijalima ena moe da podstakne mukarca na ratove ili da ga podstakne da brda premeta. Ali ona moe svoje velike potencijale da usmeri u sferu umetnosti i da kao najvei ovozemaljski umetnik stvori i oblikuje najvee dragulje ovoga sveta - ljudska bia sa uzvienim osobinama - osobinama da se voli i da se rtvuje. Mukarci su svesni da mnoge vane stvari u ivotu ne mogu bez ene i onoga to ona moe da prui, i zato veliki deo onoga to rade upravo rade zbog ena. To je naroito sluaj sa duhovnim mukarcima, jer su oni mnogo vie svesni kolika je vrednost dobre ene u ovom svetu. Zato se duhovni mukarci na poseban nain trude da privuku panju duhovne ene i da stvore ambijent u kojem bi enska umetnost mogla maksimalno da se iskae. Oni se takoe duhovno i karakterno izgrauju da svojim ivotom i ponaanjem ne narue sklad i harmo46

niju ambijenta koji ena oblikuje. tavie, duhovni mukarci se trude da podstaknu enu na to veu kreativnost i umetniko izraavanje. Svaka ena (ili devojka) bi trebala da bude svesna svoje velike vrednosti u ovom svetu - svetu koji vode mukarci. Zato bi negovanje sopstvene enstvenosti trebalo da bude najvei imperativ svake duhovne ene. Samo sa ovom osobinom ena moe da iskusi lepotu ivljenja i da bude uvaavana i potovana od strane mukaraca, ukljuujui i one sa najgrubljim karakterom. Svojom enstvenou ena je esto puta u stanju da podstakne grubijana da izlei svoj oteeni eoni reanj i izgradi karakter u ijem e prisustvu svakome biti prijatno. Kao to smo ve rekli, duhovni mukarci se na poseban nain trude da pridobiju naklonost duhovne ene jer bez nje mogu malo toga da postignu u ivotu. Da bi imao porodicu, ambijent topline, mira i ljubavi, oazu koja lei sve rane, mukarcu je potrebna duhovna ena. Bez njenih vrlina on nije u stanju da stekne najbolje prijatelje, koji e mu radosno rairenih ruku trati u susret svaki put kada ue na vrata, koji e ga potovati i voleti celog ivota, i koji e se brinuti o njemu i kada ostari, ali ne tako to e plaati njegovo izdravanje u starakom domu, nego tako to e mu dati poasno mesto u
47

Tajna srenog ivota

enska srea

domu punom njegovih unuka meu kojima e najstariji od njih nositi njegovo ime. Karakter mukarca u poetku oblikuje ena (majka), da bi kasnije opet ena (supruga) vodila brigu o ouvanju, ili eventualno unapreenju njegovog karaktera, poto u svakodnevnim kontaktima i poslovima sa drugim ljudima njegov karakter moe lako da se pokvari. Zato su mudraci rekli da se mukarac, o ijem karakteru brine vrsna ena, prepoznaje kada sedi sa stareinama zemaljskim.2 Tamo gde prestaje enstvenost, prestaju da postoje ljudski karakteri, a svetom haraju grubijanstvo i nemilosrdnost. Bilo bi potrebno jo mnogo strana teksta da bi se opisao samo mali deli dobrote i blagostanja koji proizilaze iz najvee zemaljske riznice enskog srca. Pored toga to je vano da bude svesna svojih velikih potencijala, za enu je takoe vano da neguje i unapreuje te potencijale. Samo na taj nain e biti u stanju da ostvari svrhu svog postojanja i doivi istinsku sreu sa kojom e moi da oplemeni sve ono ega se dotakne. U nastavku poglavlja, pokuaemo da skrenemo panju na to kako bi jedna devojka ili ena

trebala da neguje i unapreuje svoju enstvenost. Prostorija u kojoj se nalazi duhovna ena odsjajava lepotom njene enstvene skromnosti, stidljivosti, estitosti, krotosti, uzdrljivosti u reima i njenoj brizi o prisutnima. Zbog takvog njenog ponaanja ak i mukarci sa najgrubljim karakterom bie podstaknuti da se ponaaju sa potovanjem i nee doputati sebi da ine ili da kau bilo ta loe to bi povredilo njenu skromnost i dostojanstvo. Dom u kome prebiva duhovna ena predstavlja hram reda, mira i sree u kojem mukarac, nakon poslova koje obavlja izvan doma, pronalazi mir i toliko dobra da mu ne pada na pamet da na nekom drugom mestu trai odmor od napora i obnovljenje svoje snage. istoa doma, vetina u pripremanju ukusne i zdrave hrane, ljubaznost i uljudnost koja ne poznaje granice, takoe su samo neke od osobina duhovne ene koje se ne mogu nai ni za sav novac ovoga sveta u najluksuznijim hotelima i restoranima. I kao to su dobre majke najlepe i najmilije ene na svetu svojoj deci, tako su i duhovne devojke obavijene tom vrstom enske lepote koja nikoga ne ostavlja ravnodunim. Veliki potencijali koje svaka ena poseduje ne daju joj za pravo da bude runa, jer je to osobina
49

48

Tajna srenog ivota

enska srea

bolesnih i zaputenih ena. Duhovnoj eni nije potrebna raskona garderoba da bi bila lepa. Ona je obuena u stid - najlepe odelo koje se stvara u njenom srcu. ak i u trenucima intime sa svojim suprugom, duhovna ena je obuena u ovo najlepe odelo, koje je mogue prepoznati pod velom tame. Duhovno eni nije potrebno puno vremena da bi zadovoljstvom i radou ispunila srce svakoga ko se nae u njenom prisustvu. Ona uvek ima dovoljno vremena za sebe da se izgrauje i da na taj nain sebi i blinjima uini ivot jo lepim i ispunjenijim. Naravno, postoje trenuci u ivotu koji mogu da ugroze mir i harmoniju doma. Ali, i u tim trenucima duhovna ena ostaje vrsta i principijelna svom imenu. Ona svojim ivotom i linim primerom utie da se sve oluje stiaju i nestanu. Nekada je za to potrebno odreeno vreme koje e nekome izgledati dugo, ali ne postoji cena niti rtva koju ne treba platiti za mir doma i izgradnju karaktera onih koji su nam najblii. Duhovnu devojku e svaki mukarac lako moi da prepozna, ali nee moi da joj prie. I kao to je za ulaz u raskoni cvetni vrt potrebna dozvola vlasnika vrta, tako je i za pristup enskom srcu potrebna dozvola. U ovom sluaju
50

potrebno je vie dozvola, a ograde i prepreke koje postoje do njenog srca moi e da prou samo oni koji su toga dostojni.

51

Muka srea

MUKA SREA

Pitanje slobode je najvanije pitanje za mukarca. Samo slobodan mukarac moe da pretenduje da bude istinski srean. Sa materijalistikog aspekta slobodan je onaj mukarac koji moe sa sobom da radi ta hoe. Materijalista smatra da je slobodan ako uspe da organizuje svoj ivot tako da drugi brinu o njemu. On obino eli da mu njegovi roditelji, preduzee ili drava obezbede hranu, stanovanje, obrazovanje, oblaenje, medicinsku zatitu, neku platu i zabavu. Ovakav oblik usluge se obezbeuje u zatvoru. Poto su ljudi u ovom svetu u velikoj meri prihvatili materijalistiki koncept slobode, planeta Zemlja se pretvorila u jedan veliki zatvor, a njeni stanovnici su dobrovoljno postali robovi. U stara vremena su mukarcima koji su eleli da budu robovi, dakle mukarcima koji su eleli da drugi brinu o njima i njihovim porodicama, njihovi vlasnici na javnom mestu, pred velikim
52

brojem ljudi, probijali uvo i stavljali minuu, i to je bio znak po kome su se mukarci robovi prepoznavali od slobodnih mukaraca1 (enama se to zvanino nije radilo, iako su mnoge to same sebi inile). U tom konceptu, vlasnici ili gazde su svojim robovima takoe odreivali sa kim treba da se ene i brinuli su o obrazovanju i vaspitanju njihove dece. Ukoliko bi rob odluio da bude slobodan, i da napusti svog gazdu, gubio je sve ono to mu je gazda obezbeivao, ukljuujui i enu i decu, koji bi ostajali vlasnitvo gazde.2 U retkim sluajevima je bivi rob mogao da otkupi svoju porodicu. Nekada su ljudi odluivali da postanu robovi jer nisu mogli da plate dugove ili su bili porobljivani od strane fiziki jaeg okupatora. Danas se koncept ropstva izmenio - u smislu da su porobljivai unapredili sistem porobljavanja. Savremeni porobljivai veoma agresivno reklamiraju koncept ropstva preko svojih medija i sistema obrazovanja, tako da se deca od malih nogu ue materijalizmu, a odrasli ljudi se podstiu na takmienje u tome. Naravno, porobljivai e rei da su njihovi robovi slobodni i da uivaju u ivotu, iako statistike jasno pokazuju da prihvatanje takve vrste slo-

53

Tajna srenog ivota

Muka srea

bode vodi u teku depresiju i druga teka oboljenja.3 Promoteri savremenog koncepta ropstva su toliko agresivni u promociji svog koncepta, da svaki onaj ko se usudi da izabere neto drugo, biva najpre ismejavan i izrugivan, a ukoliko ostane uporan u nastojanjima da izae iz uspostavljenog robovlasnikog sistema suoie se sa sankcijama, koje podrazumevaju da e izgubiti sve privilegije koje nudi robovlasniki sistem, bie izolovan iz drutva i smatran crnom ovcom, primitivcem i fanatikom. Ipak, posledice prihvatanja materijalistikog sistema vrednosti su tako traumatine i bolne, da postoje mukarci koji su odluni, da i pored svih pritisaka, izaberu jedan drugi sistem vrednosti, i jedan potpuno drugaiji svet koji iz njega proistie. Moemo da kaemo da se svaki odrasli mukarac nalazi pred izazovom da odgovori na tri ivotna pitanja: 1. Da li eli da finansijski zavisi od drugih ljudi (poslodavca)? 2. Da li eli da drugi odreuju kako treba da osniva i vodi porodicu, i koliko e imati dece? 3. Da li eli da mu osobe izvan njegove porodice vaspitavaju decu i odreuju ko e mu biti prijatelj?
54

Mukarac koji prihvata duhovni sistem vrednosti na sva gornja pitanja e odgovoriti sa ne, i to je prvi korak u dostizanju istinske slobode i sree u ovom svetu. Drugi korak je osposobljavanje, odnosno praktina primena prihvaenog koncepta slobode. Kada shvati i razume ta je sloboda, a ta ropstvo, mukarac moe da krene u dostizanje slobode, koju i kada dostigne mora stalno da uva i neguje.

Osposobljavanje
Da bi se osposobio za pravilno funkcionisanje u ovom svetu i za dostizanje istinske sree, mukarac najpre treba da prihvati ispravan sistem vrednosti i da uini sve to je u njegovim mogunostima da sauva zdrav razum, odnosno zdrav mozak. U jednom od prethodnih poglavlja spomenuli smo kako oteenje mozga moe negativno na deluje na ovekov karakter i njegove odluke. Ono to dodatno treba napomenuti jeste da ovekov mozak moe da funkcionie u normalnom i nenormalnom stanju, odnosno u alfa i beta stanju.4 U beta stanju, mozak kritiki analizira informacije koje dolaze do njega i to je zdravo stanje mozga. U alfa stanju, informacije se kritiki ne analiziraju i za oveka se kae da je u stanju hipnoze.
55

Tajna srenog ivota

Muka srea

Kada je hipnotisan, onda hipnotizer (onaj koji ga hipnotie) moe sa njim da radi ta hoe moe da ga nagovori da uradi ovo ili ono, pa ak i da izvri samoubistvo. (Hipnoza je jedna od metoda sprovoenja savremenog koncepta materijalistikog ropstva.) Ukoliko doe do oteenja mozga, osoba moe lako da bude hipnotisana. (Dobra vest je da mozak ima velike potencijale i da moe da bude regenerisan i izleen i nakon oteenja.) Ne samo da narkotici i nezdrava ishrana mogu da otete ovekov mozak i tako degradiraju njegov karakter i uine ga sklonim hipnotisanju, ve i posmatranje destruktivnih scena moe veoma da oteti ovekov najvaniji organ (materijalistima su neki drugi organi najvaniji, ali istraivanja jasno pokazuju da samo sa zdravim mozgom svi ostali organi mogu pravilno da funkcioniu). Posmatranjem destruktivnih filmova sa scenama nasilja, kao i posmatranjem porno filmova, kod oveka se degradiraju oseaji za lepo, tako da se meuljudski odnosi pretvaraju u nasilnitvo, a polni odnos se pretvara u perverziju. Poznato je iz prakse da zadovoljstvo ukusne hrane ili istog vazduha ne mogu adekvatno da osete oni koji pue duvan ili piju alkohol, jer su im ula degradirana. Isto tako, oni koji uiva56

ju u scenama nasilja iz filmova teko mogu biti sposobni za nenost i umiljatost. Ljubitelji porno filmova nikada ne mogu da doive istinsko zadovoljstvo polnog odnosa jer su njihova ula podeena na strast i ivotinjski instinkt tovnih konja koji ru na ene svojih blinjih.5 Dakle, da bi doiveo istinsku sreu u ivotu ovek treba da neguje svoje oseaje za lepim. Jedno od najeih stanja hipnoze u koje ovek dolazi je stanje opsednutosti koje nastupa kada se osoba zaljubljuje. U takvom stanju osoba nije sposobna racionalno da razmilja, a posledice su teke i dramatine. eto puta dolazi do trauma koje ostaju do kraja ivota. Nekada do ovakve vrste opsednutosti dolazi samo zbog neijeg dvosmislenog osmeha ili par rei koje su osobi ulile lana oekivanja. U stanju zaljubljenosti, osoba predaje, kao na tacni, celo svoje duhovno bie drugoj osobi (kao u sluaju da nekome preda celu svoju uteevinu na uvanje). I kao to se danas promovie koncept da lopovi treba da uvaju ovekovu uteevinu (banke i osiguravajue kompanije), tako se promovie koncept da lopovi ljudskih srca treba da uvaju najintimnije i najosetljivije aspekte ovekovog duhovnog bia. Posledice su strane.
57

Tajna srenog ivota

Muka srea

Poto je zakon ljudskog uma da se pretvara u ono to mu je pred oima, stara izreka za mudrog oveka kae da je mudar onaj koji se sklanja od zla.6 Druei se sa duhovnim ljudima i sa onima od kojih moe neto korisno da naui, kao i upranjavanjem drugih duhovnih aktivnosti koje podstiu moralnost, potenje i portvovanost, ovek se izgrauje i motivie za najvie domete duhovne izgradnje i osposobljava da doivi istinsku sreu u ivotu. Jedna od stvari koja mukarca ini slobodnim jeste sposobnost da moe sam sebe da izdrava. To znai da treba da bude osposobljen za takvu vrstu posla u kojem njegovi prihodi nee zavisiti od poslodavca (osim u sluaju kada radi u firmi svoga oca). Jedino na taj nain mukarac moe samostalno da donosi odluke, ukljuujui i odluku da izabere pravilan sistem vrednosti. U svakom drugom sluaju njegove odluke direktno mogu da zavise od onoga za koga radi. Vrsta posla je manje vana - da li je mukarac taksista, lekar, vodoinstalater ili neto drugo. Vano je biti u mogunosti da se samostalno donose ivotno vane odluke, a to je privilegija samo slobodnih. Ipak, kada govorimo o vrsti posla, treba napomenuti da je proizvodnja hrane u prirod58

nom ambijentu najsigurniji posao za jednog mukarca, jer takva vrsta posla moe da podnese svaki drutveni, ekonomski ili prirodni kolaps. ovek koji ima komad obradive zemlje, malo ume i izvor vode, kao i znanje da ivi u prirodnom ambijentu, u velikoj je prednosti u odnosu na one koji to nemaju. Posao u gradovima, koliko god bio profitabilan u jednom trenutku, predstavlja posao na staklenim nogama koji propada sa najmanjim potresom. Najmanji zemljotres ili neka druga prirodna nepogoda, nestaica nekog energenta, kao i politika nestabilnost ili ratna dejstva, predstavljaju samo neke od brojnih faktora koji lako mogu da unite svaki posao u gradu,7 a da ne govorimo o tome koliko je sam ivot u gradu zavistan od mnotva faktora. (Nekada je dobro raditi posao u gradu, ali imati ostupnicu u prirodnom ambijentu i biti spreman za vanredne sluajeve. Jedno od obeleja dananjeg doba je kolaps ekonomije u celom svetu, rapidno poveanje broja prirodnih katastrofa i velika moralna dekadencija, ega bi svaki ozbiljan mukarac trebao da bude svestan.) Dakle, kada se izgradi i osposobi da dostigne slobodu, mukarac moe da stvara jedan drugi i lepi svet. To je svet u kome e ne samo on moi da uiva, nego i svi koji su u njegovom
59

Tajna srenog ivota

Muka srea

okruenju. Ulaganjem u ljude i stvaranjem iskrenih i dobrih prijatelja, mukarac ostvaruje svrhu svog postojanja i doivljava onu radost ivljenja koju nijedno pesniko pero ne moe da opie. Iako postoje razliiti naini za stvaranje dobrih ljudi, sigurno je da porodica predstavlja najbolji i najefikasiju nain za postizanje ovog uzvienog cilja. Najvii domet jednog mukarca, koji proizilazi iz njegove slobode, jeste da ima porodicu koja e biti izvor najlepih duhovnih rodova. A da bi ostvario taj poduhvat potreban mu je saradnik koji ne pripada ovom svetu, saradnik koji je u stanju da muku sirovu snagu i potencijale pretvori u istinske duhovne vrednosti. To je bie o kome su tokom istorije sanjali i razmiljali mnogi prinevi, a na osnovu crtanih filmova o Pepeljugi, Sneani i Uspavanoj lepotici saznali smo da ta bia zaista postoje. Kada smo odrasli, ta bia smo prepoznali u naim majkama i bakama. Pridobiti srce jedne princeze je privilegija samo prineva. Mudraci kau da je Bog, kao Car univerzuma, stvorio sve deake i devojice da kad porastu, kao Njegovi sinovi i keri, postanu pravi prinevi i princeze. Oni koji prihvate duhovni sistem vrednosti zaista mogu da pretenduju na to zvanje.
60

I ovde dolazimo do jo jedne stepenice koju treba da pree svaki ozbiljan mukarac. Pored toga to treba da bude slobodan, on treba karakterno da se izgradi da bi duhovna devojka u njemu prepoznala svog princa. Na taj nain se osposobljava da proe kroz kapiju koja vodi do formiranja porodice, a ta kapija se zove brak.

Brak
Brak je privilegija samo slobodnih i duhovnih ljudi. U materijalizmu brak je sveden na nivo prostitucije, u kojem mukarac trai izvor telesnog zadovoljstva, a ena nekoga ko e finansirati njene prohteve. Ulaenje u brak predstavlja veliku ogovornost, jer iako moe da predstavlja uvod u formiranje porodice i zapoinjanje jednog posebnog poglavlja u ivotu, brak moe da bude izvor velikog stresa i traume. Kidanje uspostavljenih duhovnih i emotivnih veza izaziva neke od najteih oblika bolova i patnje. U jednom istraivanju raenom meu mladim ljudima, na pitanje: ta te najtee pogaa u ivotu? najvie ispitanika je odgovorilo: Raskid sa partnerom (na drugom mestu je bilo Smrt u porodici).9 Zbog toga je za formira61

Tajna srenog ivota

Muka srea

nje uspenog braka potrebno dosta znanja i umenosti. injenica je da se danas brakovi formiraju iz razliitih razloga. Nekima je glavni motiv ulaska u brak mogunost da se sa dve plate lake preivi. Drugi ulaze u brak da bi u okviru njega mogli da kanaliu svoje telesne elje. Trei ulaze u brak iz nekih drugih iskrenih pobuda, slinim prethodno navedenim, koje ne elimo da omalovaavamo, ali ovde elimo da istaknemo onu najuzvieniju svrhu formiranja braka iji e cilj biti stvaranje dobrih ljudi i ulaenje u svet nebeskog mira i najvee sree. I ovde dolazimo do kljune stvari koja bi trebalo da bude poznata svakom mukarcu. Ukoliko svojim karakterom i duhovnou doe u situaciju da se priblii duhovnoj devojci i bude u prilici da trai njenu ruku, on treba da bude svestan njenog najvanijeg pitanja koje e mu biti postavljeno. To nije pitanje: Gde e me voditi na more? ili Koji auto vozi? To je pitanje zasnovano na najdubljim tenjama njenog bia: Ja elim da imam puno dece. Da li moe da izdrava mene i decu? Svaka duhovna devojka je svesna svojih velikih potencijala, ali je takoe svesna minimalnih uslova koji su potrebni da bi se ti potencijali realizovali. Iz istorije su nam poznate izjave
62

raznih porobljivaa koji su izjavljivali: Dajte nam dete do sedme godine, a posle sa njim radite ta hoete! (Zato je u konceptu savremenog ropstva izuzetno vano ko kontrolie sistem obrazovanja.) Da bi projekat stvaranja dobrih ljudi mogao praktino da se realizuje, minimum uslova je da majka moe svo svoje vreme da posveti deci dok ona odrastaju i da na taj nain oblikuje njihov karakter. U tom periodu najbolje dolazi do izraaja sva lepota i snaga majinog karaktera. Uticaj majke na dete je tako veliki, da ona moe od njega da napravi bombaa samoubicu, ali i najveeg prijatelja porodice koji e predstavljati izvor najvee radosti. Veliki uticaj majke na dete se takoe oslikava u eventualnim neslaganjima majke i oca. Otac moe sto puta da bude u pravu, ali e dete uvek biti na strani majke. Zato mukarac treba da bude svestan da su deca vlasnitvo ene, odnosno majke, a da njegova mogu biti samo onoliko koliko mu je ena privrena. Takoe, karakter dece zavisi od majinog karaktera. Zato kada bira devojku koju e da zaprosi, mukarac bira karakter dece koju e sutra imati. Prilikom stupanja u brak mukarac u svojoj supruzi stie doivotnog prijatelja, koji
63

Tajna srenog ivota

Muka srea

e ga na poseban nain oplemeniti i doneti tu mu na svet jo dvoje, troje, petoro ili vie takvih prijatelja. Dakle, svrha ulaska u brak duhovnog mladia i devojke jeste forimiranje porodice u kojoj e deca biti kruna takve zajednice i izvor najvee radosti. Imati svoje dete je najlepa stvar koja moe da se desi oveku u ovom svetu. To e sigirno potvrditi svaki roditelj. Dete je slika onog sveta o kojem mata svako odraslo ljudsko srce. Osmeh svog deteta i njegova nerazumljiva pesma jesu melodije koje nadmauju najlepu aneosku pesmu. Prosto je neverovatno kako roditelj prepoznaje u svom detetu svoj lik, i kako se glas svog deteta prepoznaje po njegovoj neopisivoj lepoti od svih drugih zvukova i glasova. Pomilovati svako dete predstavlja zadovoljstvo, ali pomilovati svoje dete predstavlja neopisivo veliko zadovoljstvo. Miris kose svog deteta, mekoa njegove koe, graziocnost njegovih pokreta, boja njegovog glasa, i jo mnotvo toga to je nemogue nabrojati, predstavljaju sliku sveta iz bajke sveta koji zaista postoji. Svedok toga je svaki roditelj. Kada dete dobije panju kakvu zasluuje najlepi pupoljak, ono e izrasti u najlepi cvet,
64

koji e nastaviti da bude velika radost i izvor nadahnua svojim roditeljima. I ne samo to. Ljubav prema blinjima se ne manifestuje samo nasmejanim licem i lepim reima. Kada odrastu, deca e svoju ljubav prema roditeljima nastaviti da pokazuju brigom o njima, na isti nain kao to je i njima bila ukazivana dok su bili mali. Roditelji u poznim godinama nee biti zbrinuti samo obezbeivanjem hrane, odela i krova nad glavom, nego e im deca za koju su iveli omoguiti toplinu doma u kome e mnoto njihovih potomaka biti naueni da potuju one koji su toga najvie dostojni. Brak postavljen na pravim temeljima omoguie formiranje porodice u kojoj e najsreniji biti oni koji su najstariji - odnosno oni koji su najvie sluili, a koji kada dou u zrele godine, uivaju u plodovima svoga rada koji se iz dana u dan umnoavaju. I kao to smo istakli, birajui karakter budue supruge, mukarac bira karakter svoje budue dece i ambijent svog doma. I kao to karakter dece odraava karakter majke, tako i karakter devojke koju bira, predstavlja sliku karaktera njene majke. To ne mora uvek da bude sluaj, ali u karakteru majke se kriju mnoge karakterne osobine erke. U ophoenju majke prema svom suprugu moe se naslutiti budue ophoenje erke prema njenom suprugu.
65

Tajna srenog ivota

Muka srea

O svim ovim i drugim stvarima trebao bi da razmilja svaki duhovni mladi. Ono to bi stalno trebao da ima na umu jeste da li je devojka zaista zainteresovana i sposobna da uestvuje u velikom i odgovornom projektu koji e on voditi. Veoma esto u prolosti mladii su konsultovali starije i iskusnije ljude kada su planirali da uu u brak. Oni koji su bolje poznavali razliite porodice i odnose koji vladaju u njima, znali su da posavetuju one koji su to traili. Danas se, na alost, taj koncept veoma retko primenjuje na polju formiranja braka, ali se zato veoma zloupotrebljava u materijalizmu, gde razliiti menaderi trguju sa ljudima iz razloga istog materijalnog profita. Takoe, mladii danas ne razmiljaju trezvenog uma o braku, nego im panju privlae oskudno odevene devojke u koje se zaljubljuju, i tako opsednuti, kao hipnotisani ili pod dejstvom droge, nanose sebi teke duhovne i telesne povrede, prekidaju veze sa najboljim prijateljima i porodicom, da bi na kraju retki meu njima sauvali ivot i zdravlje. Drevna izreka kae: Ima neto to je gore od smrti - a to je zla ena.9

I kao to je imperativ svakog mladia da se upozna sa osobinama porodice iz koje devojka potie i svemu ostalom to bi moglo da utie na njenu duhovnost i fiziko zdravlje, tako je potrebno da i on bude neko ko e moi da proe test one koju bi eleo da bira, i onih koji o njoj brinu. Nekada se ilo toliko daleko da su mladii i devojke znali po dvadeset i vie kolena svojih predaka, koji su trebali da budu preporuka za njihove porodice, kao i za njih same. (Danas se taj koncept uglavnom samo zloupotrebljava u materijalizmu, gde na primer ukrtanjem pasa iji su potomci ampioni, na svet dolaze mladunci koji e pobeivati u arenama za borbu pasa.) Izreka koja je nekada mnogo ee bila na usnama devojaka, glasila je: Bolje je biti u braku sa dobrim ovekom jedan dan, nego sa neovekom sto godina. U pozadini ove izjave stoji filozofija koja odrava odlunost i usredsreenost duhovne devojke da njena karijera bude njena porodica i njena deca. Nekada su devojke bile mnogo svesnije svih prednosti i mogunosti koje nudi porodica. Zato su bile spremne da odu na kraj sveta sa onim u koga su imale poverenje, ne pitajui kuda ih vodi, jer im je bilo zadovoljstvo i ast

66

67

Tajna srenog ivota

Muka srea

da budu udovi tela mudre i duhovne glave. Da navedem jedan skoranji primer. Pre izvesnog vremena upoznao sam mladog rabina koji je odrastao u jednoj istonoevropskoj dravi. Mlada i lepa devojka koja se udala za njega dola je iz jedne materijalno bogate zapadne zemlje, iz ugledne i imune jevrejske porodice. Ona je odbila mogunost da se dobro zaposli sa svojim zavrenim koledom u zemlji gde je odrasla, ve je izabrala mogunost da se uda za duhovnog mladia kojeg je upoznala - za onoga koji se zbog svojih karakternih osobina najvie potuje u njenom narodu. Ona je izabrala da doe u istonoevropsku zemlju u kojoj njen suprug radi, da ivi sa njim u jednosobnom stanu, da odlino naui jezik kojim se govori u toj dravi i da mu postane pomonik i saradnik. I jo, da mu donese na svet predivnu decu i da ih vaspita u duhu najuzvienijih porodinih vrednosti. Lice te ene odraava sliku jednog drugaijeg i lepeg sveta, sveta u kojem ona ivi, sveta koji se stvara u toplini porodinog doma. Sa druge strane, lice materijalistike ene odraava njenu elju da bude mukarac, da ue u arenu krvolonih vukova i da se tamo dokae. Ona tri za materijalistikim ciljevima koji su imaginarni i koji stoga ne mogu
68

nikada da se dostignu. Neke od njih bi elele da bude naunici i da ih ceo svet potuje. Svoju mladost provode uei napamet stvari koje e brzo zaboraviti i koje im nee trebati u praktinom ivotu. Kada u tom domenu ostvare sve to je moglo da se ostvari, uviaju da im je ivot protraen. Seam se iskustva mog prijatelja lekara koji je drao predavanja po domovima zdravlja o tome kako sauvati zdravlje. Poto su predavanja ukljuivala teme vezane za ulogu majke na zdravlje deteta, a kasnije i odraslog oveka, nakon predavanja su razgovori u lekarskim ordinacijama tekli po istom obrascu: skoro sve ene lekarke su potiteno izjavljivale da bi rado menjale svoju lekarsku karijeru kada bi mogle da se vrate u vreme kada su upisivale fakultete, samo da mogu da osnuju porodicu. Jo jedan vid materijalistikog karijerizma kod ena vezan je za devojke koje se oskudno odevaju i koje na taj nain pokuavaju da stvore privid o svojoj fizikoj lepoti. Zato to rade? Kada sam pre nekoliko godina u ali pitao mog kuma Vuksana Prentia, starog i mudrog oveka: Kume Vuksane, za koga se doteruju ove savremene devojke i tako oskudno odevaju?, on mi je ozbiljno odgovorio: Kako ne zna? Doteruju se za buzdovane!
69

Tajna srenog ivota

Muka srea

Isticanje tela i donjeg rublja je oajniki pokuaj devojaka koje su siromane u duhovnosti i moralu da skrenu panju na sebe. Fizika lepota duhovne devojke je pokrivena. Njena odea odraava stanje njenog srca, i ona ljubomorno uva lepotu svog tela za onoga ko e biti dostojan toga. (Odea odrava karakter osobe. ista, uredna, nenapadna i neluksuzna odea, koja ne istie nijedan deo tela, ukazuje na opredeljenje osobe za odreeni sistem vrednosti.) Dakle, ozbiljan mukarac treba da zna ta hoe u ivotu. Ako hoe da se zabavlja, da se igra ili da radi posao onda e to najbolje moi da uradi sa drugim mukarcima, sebi ravnim. Ali, ako eli da postigne neto mnogo vie u ivotu, treba da bude svestan da je za to potrebno mnogo vie ozbiljnosti, odgovornosti i truda. Najbolji prijatelji, najvea ljubav i najvea srea se dostiu preko porodice, a to je privilegija duhovno jakih.

ovom svetu. Savremeni gurui i osvajai ne biraju sredstva da steknu to vie sledbenika i podanika. Na delu su najperfidniji oblici manipulisanja, prevare i drugih najgrubljih oblika pritisaka na oveka da se prihvati neki od mnogobrojnih modela materijalistikog ivota. Mukarac je onaj koji osniva porodicu. On odluuje ko e biti deo njegove porodice i po kakvim pravilima e ona funkcionisati. Konano, jedino mukarac moe da uniti porodicu. Dakle, sva odgovornost za pravilno funkcionisanje porodice lei na mukarcu. Za eventualne propuste u funkcionisanju porodice mukarac ne moe da okrivi enu, decu ili nekog treeg. On je taj koji bira enu, odreuje time karakter dece, obezbeuje sredstva za normalno funkcionisanje i fiziki titi lanove porodice. Dakle, mukarac je odgovoran za sve, i kriv za sve. alopojke i svaljivanje krivice na drugoga jesu osobina slabia i kukavica, a ne mukaraca dostojnih uvaavanja i potovanja. Kao glava porodice i general ove duhovne ratne formacije, mukarac je onaj koji se nalazi na prvoj liniji fronta, on je taj koji obavlja najgrublje i najtee poslove, i obezbeuje da najlepi cvetovi u njegovom vrtu uzrastu. On je taj koji priprema ambijent u kojem e njegova princeza i njegovi aneli stvoriti jedan novi
71

Porodica
Porodica nije privatno preduzee dva poslovna partnera koji ravnopravno oduuju. Porodica je neka vrsta ratne formacije ija je jedna od glavnih funkcija da titi njene lanove od posledica velikog duhovnog rata koji besni u
70

Tajna srenog ivota

Muka srea

svet, svet mira i harmonije, svet dobrih ljudi i venog ivota. Iako mukarac o svemu odluuje i njegov je autoritet neprikosnoven, u praksi nije tako. Duhovna ena moe da unapredi duhovnost svog mukarca i da ga podstakne da sve njegove neprikosnovane odluke budu ustvari ispunjenje njenih elja. Takoe, toplota njegovih krila i briga o svim njenim potrebama, stvaraju kod nje oseaj poverenja i spokojstva tako da ona nikada ne pita gde njen orao leti. Nisu bitni grad, drava ili podneblje - vano je biti pod sigurnim krilom koje omoguava stvaranje novog sveta koji eka realizaciju u njenom srcu. Sauvati porodicu u savremenom svetu je veliko umee. Pozivi i pritisci da se prihvati materijalizam su ogromni. Zakoni u dravama su tako ureeni da podstiu razbijanje porodice, a time se onemoguava stvaranje dobrih ljudi. Dozvoljava se reklamiranje i promovisanje svih oblika razvrata i nemorala, a oni koji krenu tim putem zakonom bivaju zatieni. U skoroj prolosti zakoni su titili porodicu i njen prosperitet. Devojka koja se udavala i njena porodica imali su vrste garancije mladia koji je traio ruku devojke. Ugled njegove porodice je garantovao da e svako neprime72

reno ponaanje njihovog sina, budueg supruga, biti estoko sankcionisano od strane oca, brae, strieva i ostalih kojima je obraz, dostojanstvo i ugled porodice bio prei od ivota. U sluaju da porodica ne sankcionie eventualno nedolino ponaanje njihovog lana, ira zajednica bi se estoko obraunala sa celom porodicom. I ne samo sa porodicom dotinog siledije, kurvara ili razvratnika, nego i sa onima koji su kao ljudi od ugleda preuzeli odgovornost da preporue odreenu osobu kao glavu porodice. U ovom sluaju ulog je mnogo vei nego u materijalizmu. Ovde su ulog ivi ljudi, tako da su garancije bile mnogo vee, nego u sluaju garancija koje trai banka kada pozajmljuje novac. Jo jedan oblik garancije koji je polagao mladi, odnosno njegova porodica, jeste novani iznos ili vredna roba koja se poklanjala ocu, odnosno porodici iz koje devojka potie. Mladi nije bio obavezan na ovakav potez, ali ga je rado inio jer je i na taj nain eleo da stavi do znanja da eli, i da je sposoban da se brine o porodici. (Ovakav oblik garancije je bio zloupotrebljavan u nekim zajednicama tako to su oevi prodavali svoje erke i prisiljavali ih za koga da se udaju.)
73

Tajna srenog ivota

Muka srea

Naravno da je i mladi, odnosno njegova porodica, dobijala garanciju da e devojka biti na visini ugleda porodice iz koje potie. Njoj je moglo da se sugerie koji je mladi najbolji za nju, ali ona je bila slobodna sama da odlui kome e dati svoje srce. U sluaju da joj se prue svi uslovi koji su neophodni jednoj supruzi i majci, i da to prihvati, ona nije mogla da se predomisli i da se vrati kod svoje majke i oca. Porodice koje bi tolerisale ovakvo ponaanje svojih erki doivele bi istu sudbinu kao i porodice razvratnog sina. Savremeni materijalizam je ukinuo ove zakone i svaku pomisao na njih ismejava i omalovaava. Posledica su veliki broj neuspenih brakova, razorenih porodica, naputene dece, ucveljenih majki i nesrenih ljudi. I opet, sva krivica lei na mukarcima jer oni ureuju ovaj svet, oni stvaraju ambijent u kome ostala bia mogu da ive, oni postavljaju zakone i ukudaju ih. Poto su savremeni zakoni veoma neprijateljski ustrojeni u odnosu na porodicu, mukarac treba da uloi dodatne napore da bi sauvao ono to mu je najvrednije u ivotu. Vaspitanje dece je poseban problem, jer se u savremenom obaveznom sistemu obrazovanja toleriu skoro svi oblici destruktivnog ponaanja. U nekim kolama i preko polovina dece konzumira
74

zabranjene narkotike10 (a o dozvoljenim narkoticima, kao to su duvan i alkohol da i ne govorimo), a promiskuitetno ponaanje i prekid trudnoe su postali normalna pojava. Zbog takvog stanja u prosveti, u nekim zemljama su duhovni ljudi uspeli da se izbore za uspostavljanje zakona koji omoguava koncept kune kole (home school) ili osnivanje privatnih koli koje su pod kontrolom duhovnih ljudi. U konceptu kune kole podrazumeva se da roditelji nabave kolske udbenike koje drava propisuje i da po njima ue decu u svojim domovima. Na kraju kolske godine deca u dravnim kolama polau ispite iz predmeta koja su kod kue pohaala. (Danas je ovakav vid kolovanja mogu i preko interneta,11 tako da deca iz bilo kog dela sveta mogu da pohaaju ovakve kole koje su priznate i akreditovane od strane drave.) U ovakvom nainu kolovanja, uenje dece je pod kontrolom majke. Na taj nain se deca dodatno tite od mnogobrojnih tetnih uticaja materijalistikog okruenja. Materijalisti e prigovoriti da ovakav vid kolovanja od dece pravi asocijalna bia, ali to nije sluaj. Briga i nadzor nad decom e sauvati njihovo fiziko i duhovno zdravlje, i osposobiti
75

Tajna srenog ivota

Muka srea

ih da kao odrasli ljudi ive i opstanu u ovom svetu. Seam se kako mi je jedan deak priao da su ispred njegove osnovne kole dolazili neki mladii koji su deci prodavali i poklanjali bombone. Brzo je ustanovljeno da su u pitanju bili narkotici koji su poklanjani deci da bi kod njih izazvali zavisnost i podstakli ih na dalje konzumiranje, zbog ega je policija intervenisala. Zbog ovakvih i mnogih slinih primera, ne treba da udi to su neke privatne kole u svetu ograene icom, a oko njih postoje naoruani uvari (kao na primer u sluaju nekih religioznih kola). U nekim od takvih kola roditelji ak moraju da potpiu da kod kue nemaju televizor, ukoliko ele da njihova deca pohaaju takve kole. Roditelji bivaju upozoreni: koli nije potreban va novac po svaku cenu. Mi elimo da uimo vau decu pravim vrednostima, a to neemo postii bez vae pomoi. Takoe, u nekim sredinama su napravljeni takvi oblici pristupa internetu, gde je onemoguen pristup destruktivnim veb sajtovima (neka istraivanja pokazuju da preko 90% korienja interneta u svetu se odnosi na pornografiju). Kako deca odrastaju, tako bivaju sve sposobnija da sama koraaju u ovom svetu. Najbolje je
76

kada sinovi ue od oca posao kojim se on bavi ili se osposobljavaju za neki drugi posao koji ih nee odvojiti od porodice. erkama su njihove majke primer i uz njihovo vostvo one razvijaju sve plemenite potencijale svog bia. Nije lako vaspitati i podii decu u savremenom svetu. Nije lako zabraniti gledanje destruktivnih televizijskim programa ili igranje na kompjuteru istih takvih igrica. Da li je mogue zabraniti deci da rade mnoge stvari kad to svi drugi rade? Nije potrebno nita zabranjivati deci kada im se na vreme priblie prave vrednosti i kada se naue onome to je dobro. Na taj nain, kako budu odrastala, deca e sve vie voleti prave duhovne vrednosti i oseati odbojnost prema onome to je destruktivno. Zato je potrebno od poetka zauzeti odluan i principijelan stav u vaspitavanju dece. Majinska ljubav, briga i nenost su neophodne, ali su vie nego nedovoljne bez vrste oeve ruke. im malo odrastu i porastu im krila, deci moe pasti na pamet da urade neto u emu majka fiziki ne moe da ih sprei. Ali kada deca odrastaju pored majke koja ima podrku supruga, najvea kazna, koju e dete po svaku cenu eleti da izbegne, jeste da e se majka poaliti ocu. Ne zato to bi onda usledile batine (obino je majka ta koja ponekad usput
77

Tajna srenog ivota

Muka srea

klepi nekoga ko izbegava obaveze). Ozbiljan otac nikada ne podie ruku na nikoga u porodici (ako do toga doe onda je to obino uvod u dramatike promene koje e se izvriti u porodici, o emu e uskoro biti vie rei). Strah od oca je u ravni unutranjeg i psiholokog. Razoarati oca znai izgubiti status, neto kao izgubiti pravo na postojanje. Biti nepomiren sa ocem znai kao biti nepomiren sa Bogom, nepokajan, odbaen. Niko u porodici ne zna ta bi se moglo desiti ako se otac naljuti - ali svi znaju da bi to bilo neto strano. Sa druge strane, zadobiti oevu naklonost, zadovoljstvo i pohvalan pogled znai definitivnu potvrdu ispravnosti uinjenog postupka. Ispravnost ovakvog pristupa roditelja prema deci naroito se ogleda kada deca odrastu. Njihove rei o svojim roditeljima po pravilu glase: Zahvalan sam svojim roditeljima to su me uili i podsticali da budem vredan i poten, i to su mi branili da radim ono to nije dobro. Takva deca, opet po pravilu, svojoj deci daju imena svojih roditelja: Kruna su starcima unuci njihovi, a slava su sinovima oci njihovi.12 Postoje situacije u kojima otac na poseban nain treba da reaguje prema svojoj deci i supruzi, ukoliko kod njih primeti neki oblik
78

neopravdanog nezadovoljstva, to nije nemogue u svetu u kojem se agresivno promovie materijalizam, a ismejava duhovnost. U takvim situacijama je potrebno da otac buden nean i da na ukljudan nain skrene panju na ono to nije dobro. Naveo bih primer era Vuinaja, poznatog domaina iz Pikalja, koji je na blag i aljiv nain ukorio svoju suprugu koja mu je zamerala to nije bila upuena u sve detalje njegovih poslova. On ju je ukorio tako to joj je postavio tri pitanja, od kojih je na prva dva dao odgovor, a tree joj je ostavio da o njemu razmilja. Njegova pitanja su bila (doslovno ga citiram): - Dira li te ko? ( - Ne) - Fali li ti to? ( - Ne) - to se onda buni? Ovakva pitanja moe da postavi samo mukarac koji je obezbedio sve to je potrebno za normalno funkcionisanje porodice i njen duhovni razvoj. To ne znai samo obezbeivanje hrane, odela i krova nad glavom. Te stvari su samo temelj za mnogo vanije stvari, a to je duhovna izgradnja svakog lana porodice. Naravno da je potrebno da majka bude obuena i nahranjena, ali je takoe potrebno da ima vreme kada moe da se odmori i posveti linoj
79

Tajna srenog ivota

Muka srea

izgradnji. Samo tada e ona moi da napreduje, a time i cela porodica. Mukarac ne bi trebao da razmilja o tome ta drugi muevi obezbeuju svojim suprugama, nego o konkretnim potrebama osobe sa kojom ivi. Na primer, kada doe do roenja deteta, majka moe da bude pod velikim pritiskom jer tada naroito treba da brine o svom zdravlju da bi detetu mogla da prui ono to mu je najpotrebnije. esto puta majke ne mogu da doje svoje dete jer zbog velikog umora i stresa dolazi do blokade odreenih mehanizama u njenom telu koji bi trebali da omogue dojenje. Ovo je jedan od brojnih sluajeva o kojima mukarac treba unapred da razmilja i da bude spreman da pravilno odreaguje. U pomenutom sluaju, veoma je preporuljivo da mukarac obezbedi pomo svojoj supruzi, tako to bi, na primer, angaovao jo jednu enu (svoju majku, roaku ili neku drugu osobu od poverenja). Nekada je potrebno da se majka nou odmori i naspava u odvojenoj sobi od deteta, a da osoba od poverenja bude sa detetom. Postoje i brojni drugi sluajevi u kojima mukarac treba da ponudi i obezbedi pomo svojoj supruzi. Sva njegova pomo treba da bude praena toplinom duha i nenou karaktera, jer e samo na taj nain moi da pod80

stakne kod supruge ono najdivnije, o emu smo ve govorili. Potrebe duhovne ene nisu skupe ni velike. Njena snaga i potencijal su veliki, a mukarac bi samo trebao to da podstie. U takvom prijatnom ambijentu koji samo mukarac moe da obezbedi (a ena da ga uoblii) svaka duhovna ena e prepoznati svoj dom i mesto koje ne bi menjala nizata na svetu. Njoj e najvea elja i cilj u ivotu biti da se to vie unapredi porodica, i da se mukarcu iskae puno potovanje i zahvalnost za brigu i panju. U skoroj prolosti, kada su mukarci bili mnogo vie zainteresovani za porodine vrednosti i mnogo vie potovali svoje ene, esto je bio sluaj da su supruge izraavale potovanje prema svojim muevima na naine koji su danas mnogima neverovatni.13 Mukarac ne moe ni da zamisli na kakva sva dobra moe da podstakne svoju suprugu. Izraz najvee ljubavi i potovanja ena izraava prema mukarcu kada eli da bude majka njegove dece. Ona bi elela da zauvek bude sa nekim ko je dobar kao njen suprug i da u kui ima jo mnogo takvih koji e nositi njegov lik. Iako su erke neto najlepe to oveku moe da se desi u ivotu, mu i sinovi su oni koji obezbeuju siguran ambijent za normalan ivot u nemilosrdnom svetu. I zato nije sebi81

Tajna srenog ivota

Muka srea

no to neke duhovne ene ele da imaju najmanje dva sina, da bi u sluaju da se jednom sinu neto loe desi postojao neko ko e zajedno sa ocem, ili u njegovom odsustvu, moi da brine o egzistencijalnim potrebama porodice. Njeni sinovi su ujedno i njena penzija i njena garancija za ivot u poodmaklim godinama. Dakle, deca su ne samo izvor najvee radosti bia koja dokazuju da postoji jedan drugi, mnogo lepi svet, ve predstavljaju najsigurniji ekonomski oslonac i garanciju za budunost. Ve smo rekli da su najbogatiji oni ljudi koji imaju najvie pravih prijatelja. Na isti nain, najbogatije su one porodice koje imaju najvie dece. I zato ne treba da udi to ene najlake raaju izmeu 19. i 21. godine. enama je ostavljena velika mogunost da budu izuzetno bogate, kao i mukarcima koji uspeju da pridobiju njihovo srce. (U tom sluaju koristi su viestruke, naroito za majke, jer je poznato da su ene koje raaju i doje svoju decu mnogo zdravije od onih koje ne raaju.)14 Dakle, muka srea (kao i enska) proizilazi iz sfere duhovnosti, a mukarcu su na raspolaganju potencijali i mehanizmi da tu sreu ostvari. On ima mogunost da stvari postavi tako da o svemu odluuje i da se njegova re potuje. Zauzimanje takve pozicije stavlja ga u
82

poloaj da moe da dostigne najvee domete sree u ivotu, ali ga takoe stavlja pred veliku odgovornost. Svojim velikim mogunostima mukarac moe da uniti i sebe, i sve oko sebe, ukljuujui i porodicu. Zato je jedna od najveih vrlina duhovnog mukarca ovenost. I dok je junatvo osobina koja se manifestuje kada sebe i svoje blinje brani od drugih, ovenost je osobina mukarca koji je u stanju da druge brani od sebe.15 Mudraci su rekli: Vei je gospodar od svoga srca, nego onaj koji osvoji grad.16 Veliina mukarca se, izmeu ostalog, pokazuje u sposobnosti da svoje velike potencijale i fiziku snagu upotrebi na dobro, a ne na zlo onih oko sebe. Meutim, postoje situacije kada mukarac treba da upotrebi svoj uticaj unutar porodice, na jedan poseban nain, da bi je sauvao. Nekada ena moe da izrazi nezadovoljstvo i pored toga to joj suprug obezbeuje sve, pa ak i vie od onoga to joj je potrebno u ivotu. Prvi oblici nezadovoljstva mogu se naslutiti u njenim neprijatnim izrazima lica ili prigovorima. To moe da bude samo jedan od retkih loih trenutaka koje svako moe da ima, nakon ega vrlo brzo sledi izvinjenje i pokuaj da se

83

Tajna srenog ivota

Muka srea

na svaki mogui nain izgladi spor i sauva atmosfera porodice. Ali, mukarac u svakom sluaju treba da bude svestan zato je osnovao porodicu. On ju je osnovao da bi mu u ivotu bilo bolje, a ne gore. Ukoliko mu porodica postaje izvor stresa i bolesti, on ima apsolutno pravo da preduzme sve korake i sredstva koja su mu na raspolaganju da od porodice stvori oazu mira za sebe. Jedino ako porodica predstavlja izvor radosti za mukarca, on e biti motivisan da radi i da se rtvuje za nju. Da ne bi dolazio u vrlo neprijatne situacije da ga supruga eventualno poniava, a deca na njen nagovor ne potuju, mukarac ima obavezu da pre stupanja u brak i formiranja porodice postavi bezbroj pitanja svakoj devojci za koju proceni da bi mogla da mu bude saradnik u stvaranju jednog novog sveta. Mukarac se nee obrukati ako pre stupanja u brak pita devojku: Ja oekujem da me moja budua supruga nikada ne pita gde idem i ta radim. ta ti misli o tome? Ali e se obrukati ako joj ne postavi to pitanje i kada ue u brak pone da je maltretira zato to ga ispituje o njegovim aktivnostima izvan kue. Takoe, mukarac nee povrediti nijednu ozbiljnu devojku ako je upita: ta emo da
84

radimo ako ne budemo mogli da imamo decu? Ili, nee se osramotiti ako trai od devojke da se praktino uveri u njene sposobnosti da sprema ukusnu i zdravu hranu, ili ako se raspituje o zdravlju njene porodice. Ali e povrediti devojku i njenu porodicu, a sebe i svoju porodicu osramotiti, ako je nita od ovoga ne pita, a sutra je napusti zato to ona ne moe da raa ili utvrdi da ne zna da sprema hranu, ili ako mu rodi bolesno dete, pa nju okrivi za to. Kada je u pitanju odnos njegove supruge i dece prema njemu, mukarac je odgovoran za sve, zato to ima skoro neograniene mogunosti da formira porodicu po svojoj elji. On ima pravo da postavi sva pitanja i da trai sve garancije. A kada to dobije, onda je skoro nemogue da doe do problema. Ali, ako doe do problema, onda on moe i ima pravo da se ponaa kao general na bojnom polju koji u svojim redovima ima dezertera, i kao vlasnik preduzea koji u svojoj firmi ima neradnika. I kao to jedino on moe da formira porodicu, tako jedino on moe da je raspusti i uniti. To je jako loa opcija, ali nekada jedino mogua. Zato je potrebno da se naroito pazi da do toga nikada ne doe. (U tom sluaju mukarac uvek moe da formira novu porod85

Tajna srenog ivota

Muka srea

icu i ima drugu decu, dok je ena u veoma tekoj situaciji.) Neke ene priznaju da su bile dosadne ili da su preterale kada je u pitanju njihov odnos prema svojim muevima, ali smatraju da su njihovi muevi preterali zato to su podigli ruku na njih. Najgora stvar koja moe da zadesi eni nije da mu podigne ruku na nju, nego da je ostavi. (Neko e rei da dobar mu ne podie ruku na enu, i to je tano. Dobar mu pazi kako se eni i onda nikada ne dolazi u situaciju da na takav nain titi porodicu.) ena koja je izabrala porodicu za svoju karijeru treba na sve (normalne) naine da se trudi da ugodi svom muu. Njoj nee biti teko da neogranien broj puta, u svako doba dana i noi, ugosti svog supruga i njegove prijatelje, tako da im nikada ne padne na pamet da idu u kafanu ili restoran. Nee joj biti teko da, ako on to zatrai, spava u odvojenoj sobi od njega, (iz bilo kog razloga koji ne mora da joj navede - moda u tom trenutku eli da bude sam ili da ostane budan do kasno u no zbog nekog posla ili neto tree). Takoe, ona nee postavljati pitanje zato njen mu ide negde sa svojim prijateljima, a nju ne vodi.
86

Ozbiljnoj eni ne treba mu da je zabavlja i da je vodi svuda gde on ide, nego da joj stvori ambijent u kojem e ona moi da ostvari potencijale svog bia. Takva ena nikada nee dovoditi svog supruga u neprijatnu situaciju da razmilja ta da radi sa njom, nego e mu initi toliko dobra da e ga podstai da joj on uzvrati sa jo veim dobrom. Svrha postojanja porodice i jeste to - da se ljudi takmie u tome ko e kome uiniti vee dobro.

Neki zakljuci
Da rezimiramo. U svetu u kome nema milosti glavni cilj ozbiljnih mukaraca bi trebao da bude dostizanje slobode i stvaranje to veeg kruga prijatelja koji prihvataju duhovni sistem vrednosti. Time se stvara bratstvo duhovno jakih mukaraca izgraeno od oeva, sinova, brae, roaka i prijatelja. Nekada su za takvo bratstvo dovoljna samo dva prijatelja ili brata koji mogu biti jai od celokupnog materijalistikog sveta. U uslovima duhovne slobode mogue je stvoriti ambijent za stvaranje jednog drugaijeg sveta. Svet mira, ljubavi i harmonije zaista postoji, a na oveku je da se potrudi da ga dostigne i doivi.
87

Tajna srenog ivota

U knjizi Brak i porodica, koja je u pripremi, pitanja navedena u ovoj knjizi bie mnogo detaljnije obraena.

KO BIRA?

Ko bira kakav e biti moj ivot? Odgovor je jednostavan: Ja biram. Ne postoji opravdanje ako trajno patim ili stradam. Patnja je kratkotrajna vremenska kategorija. ovek koji izabere put srenog ivota za kratko vreme e biti osloboen svih patnji. Srean ivot je duhovna kategorija i njega mogu da iskuse samo oni koji izaberu duhovni sistem vrednosti. A to znai ulaganje u ono to je ivo - u porodicu i prijatelje. Takav vid ulaganja ne zahteva novac, nego vreme koje posveujemo sebi i svojim blinjima. Nekada je deficit meu duhovnim ljudima tako veliki da ovek nema nijednog pravog prijatelja meu ljudima i nije u mogunosti da formira porodicu. Ali i tada ovek ima veliku mo izbora - moe u nekoj od brojnih divnih ivotinja da pronae prijatelja zbog kojeg vredi iveti. A i kada toga ne bi bilo, tu je Bog koji oveka nikada ne ostavlja, i uvek mu nudi bezbroj mogunosti u svakoj bezizlaznoj situaciji.
88 89

Tajna srenog ivota

ovek treba samo malo da se okrene oko sebe i da prepozna te mogunosti.

Dodatak 1 ZDRAVLJE I SREA

Sigurno da bez zdravlja nema sree. Onaj koga hronino boli zub, glava ili neki drugi organ ne moe adekvatno da se okrene duhovnim aspektima ivota iz kojih proizilazi srea. Zato je veoma vano da se ovek upozna kako sa zakonima fizikog, tako i sa zakonima duhovnog zdravlja. Na kraju ovog dodatka nalazi se spisak literature o zdravlju koja se preporuuje itaocu, a u nastavku emo izneti dva zdravstvena aspekta koja su naroito povezana sa onim o emu smo govorili u ovoj knjizi. 1) Poznato je da je rak materice najuestaliji rak kod ena. U okviru materice, rak grlia materice je najdominantniji. Meutim, istraivanja jasno pokazuju da postoje ene koje skoro uopte ne oboljevaju od ovakvog oblika raka.1 To su ene iji su muevi obavili cirkumciziju ili obrezanje (circum - okolo, cisio - rezanje). Slina je situacija i sa rakom penisa, koji je mnogo manje prisutan kod obrezanih mukaraca.2
90 91

Tajna srenog ivota

Dodatak 1: Zdravlje i srea

U sluaju neobrezanih mukaraca veoma je teko odravati pravilnu istou i higijenu polnog organa. Rezultat toga je pojava mnogih opasnih bakterija, meu kojima se nalazi Bacillus smegmatis, koji uzrokuje rak. Za vreme polnog odnosa te bakterije se odlau na grli materice; ako je sluzokoa grlia netaknuta i zdrava, nee biti tetnih posledica. Ako postoje razderotine, koje su vrlo este posle svakog poroaja, te bakterije mogu prouzrokovati priline smetnje u obliku znaajnih nadraaja. Budui da je svaki deo tela koji se izlae suvinom nadraivanju i trenju sklon stvaranju raka, sasvim je razumljivo zato se rak grlia materice vrlo lako razvija kod ena iji muevi nisu obrezani. Koliko je in obrezanja vaan za zdravlje i higijenu kako ene, tako i mukarca, svedoi podatak da se u nekim zapadnim zemljaka (kao to je Amerika) skoro sva muka deca nakon roenja obrezuju, a roditelji koji ne ele da im deca budu obrezana moraju da potpiu dokument da to ne ele (i da time na sebe preuzimaju odgovornost za zdravlje svog deteta). Prosto je neverovatno kako su ljudi jo od starih vremena znali za higijenski aspekt obrezanja. I ne samo to, oni su ga upranjavali tano osmog dana nakon roenja deteta,3 a tek su
92

nedavna nauna istraivanja otkrila da je to idealno vreme za ovakav in, jer je tada najvea stopa zgruavanja krvi tokom celog ovekovog ivota.4 Takoe, produkcija imunoglobulina G (vrsta zatitne materije) kod deteta je tada najvea, jer ga ono poseduje iz krvi majke, a tada poinje njegova sopstvena produkcija.5 Na osnovu svega navedenog elimo da istaknemo vanost ovog higijenskog ina za zdravlje oveka. Smatramo da bi svaka devojka imala pravo da ovo pitanje postavi kao jedan od uslova za ulazak u brak. (Treba rei da je sam in obrezanja odraslih mukaraca bezbolan i da se radi pod lokalnom anestezijom. U pitanju je manje neprijatan lekarski zahvat nego popravka zuba, a skoro svaka klinika moe da ga obavi.) 2) Pitanje menstrualnog ciklusa moe da bude od velike vanosti za zdravlje ene. Izvor informacija koji su ljudi od davnina koristili vezano za pitanje obrezanja, takoe ukazuje na vanost polnog odvajanja ene od mukarca u periodu od sedam dana, od kada eni pone ciklus. Iako ciklus moe da se zavri ranije (na primer posle pet dana), ena bi trebala da bude odvojena od svog supruga tokom svih sedam dana6 (u tom periodu bi trebalo izbegavati seksualni odnos).
93

Tajna srenog ivota

U sluaju da krvarenje tokom ciklusa traje due nego obino, ena bi nakon krvarenja trebala jo sedam dana da bude nedostupna svom suprugu.7 Dodatna informacija tie se slinog pitanja, a odnosi se na period polnog odvajanja nakon poroaja. U sluaju raanja mukog deteta taj period bi trebao da bude najmanje 40 dana, a u sluaju raanja enskog deteta - 80 dana.8 U nastavku navodimo spisak literature koju preporuujemo kao izuzetan izvor informacija po pitanju zdravlja: - Mo zdravlja, Dr Hans Dil - Mo ishrane, Dr Kolin Kembel - Naela zdravog ivota, Dr Pol Volk - Zdrava ishrana, Dr Pamplona Roder - Smrt iz tanjira, Dr Rober Elez - Otrov sa velikim K, Dr Agata Tre - Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej - Unapredite vid, Dr Lorin Dej - Zakoni zdravlja i izleenja, Dr Nil Nidli - Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli - Iskorak - kuvar zdrave hrane, Emeli Doi Distribucija: Metaphysica, 011/292-0062

Dodatak 2 DODATNE INFORMACIJE

Poto je Centar za prirodnjake studije (iji je predsednik i osniva autor ove knjige) institucija koja ima svoju savetodavnu funkciju na polju zdravlja, prirodnih nauka i drugih domena vanih za ovekov ivot, ovom prilikom elimo da obavestimo itaoce i sve zainteresovane da mogu zatraiti miljenje od centra po pitanju tema iznetih u ovoj knjizi. To podrazumeva da osoba prihvata koncept iznet u ovoj knjizi, i da ima specifino pitanje koje ovde nije obraeno. Kontakt sa centrom moe se uspostaviti putem e-maila: cps.info@yahoo.com ili pismom na adresu: Centar za prirodnjake studije Nikole Grulovia 1d 11126 Beograd

94

95

Literatura
Health and Preventive Medicine-13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 741-742. 8. Nidli N. Zakoni zdravlja i izleenja. Eden, S. Kamenica, 2007, str. 302. 9. Mathias R. Studies show cognitive impairments linger in heavy marijuana users. NIDA notes (National Institute on Drug Abuse) May/June 1996;11(3):1, 4, 9. 10. http://nobelpeaceprize.org/eng_com_will1.htm 11. Simonovi Lj. Filozofija olimpizma. Struna knjiga, Beograd, 2004. 12. Rees CR, Howell FM, Miracle AW Jr. Do High school sports build character? A quasi-experiment on a national sample. Social Science Journal 1990;27(3):303-315. 13. Detroit News, October. 24, 1995. 14. Alister E. McGrath, Intelectuals Dont Need God and Other Modern Myths: Building Bridges to Faith Through Apologetics (Michigan: Zondervan Publishing House, 1993), 15. 15. Ibid. 16. Jov 12,7.8; Prie Solomonove 6,6 (Biblija). 17. a) Constantian HM. The Country Doctor and His Illustrious Patient. Worchester Medical News, Sept-Oct. 1972. b) Damasio H, Grabowski T, et al. The return of Phineas Gage: clues about the brain from the skull of a famous patient. Science 1994 May 20;264(5162):1102-1105. c) Fuster JM. The Prefrontal Cortex, Anatomy, Physiology, and Neuropsychology of the Frontal Lobe-2nd edition. New York: Raven Press, 1989 p. 126. c) Koskoff Y, Goldhurst. Prologue. In: The Dark Side of the House. New York: The Dial Press, 1968 p. I-XXII. d) Damasio H, Grabowski T, et al. The return of Phineas Gage: clues about the brain from the skull of a famous patient. Science 1994 May 20;264(5162):1102-1105. 18. Wang GJ, Volkow ND, et al. Functional importance of ventricular enlargement and cortical atrophy in healthy subjects and alcoholics as assessed with PET, MR imaging, and neuropsychologic testing. Radiology 1993 Jan;186(1):59-65. 19. Morris, F kao to je citirano u: Mander J. Four Arguments for the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 208.

LITERATURA

SVET TAJNI 1.Pomenuti sluaj je poznat autoru. SVET U KOME NE IVIMO 1. Koliko je postojanje informacije snaan dokaz da mora postojati um koji je stvorio informaciju, svedoi primer doskoranjeg vodeeg svetskog ateiste, prof. dr. Entoni Flua (Anthony Flew), koji je zbog svoje velike angaovanosti u promociji ateizma bio nazivan ikonom ateizma i ampionom ateizma. Nakon suoavanja sa injenicom postojanja izuzetno sloene informacije u elijama ivih organizama, Dr Flu je prihvatio postojanje Tvorca. (Vidi: Carrier R. 2004. Anthony Flew considers God--Sort of. The Secular Web (Oct. 10). SISTEM VREDNOSTI 1. The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. U.S. Dept. of Health and Human Services (Public Health Service), 1988. 2. McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. 3. Ref. 2. 4. Newcomb PA, Carbone PP. The health consequences of smoking. Cancer. Med Clin North Am 1992 Mar;76(2):305-331. 5. Glantz SA, Parmley WW. Passive smoking and heart disease. Mechanisms and risk. JAMA 1995 Apr 5;273(13):1047-1053. 6. Ref. 2. 7. Rankin JG and Ashley MJ. Alcohol-related Health Problems. In: Last LM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last, Public

96

97

Tajna srenog ivota

20. Mander J. Four Arguments for the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 196. SVET U KOME IVIMO 1. a) McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. b) Preliminary data on births and deaths-United States, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Oct 25;45(42):914-919. 2. Hartman T. Poslednji dani planete Zemlje. Metaphysica, Beograd, 2005, str. 67. 3. Robbbins J. Diet for a New America. H. J. Kramer, 1987. 4. Ref. 2, str. 5. 5. McKibben B. Smrt prirode. Planetopija Zagreb, 2003. 6. Day L. Cancer Doesnt scare me Anymore. Rockford Press, 2001. 7. Nedley N. Depresion - the Way Out. The Nedley Publishing. 2003. 8. a) Increase of Earthquakes Over the Centuries. Transactions of the British Association for the Advancement of Science. b) Numbers of Large Earthquake Over the Past 50 Years. Philadelphia Inquirer. ENSKA SREA 1. Prie Solomonove 18,22 (Biblija). 2. Prie Solomonove 31,23 (Biblija). MUKA SREA 1. 1. Knjiga Mojsijeva 21,6 (Biblija). 2. 1. Knjiga Mojsijeva 21,4 (Biblija). 3. Nedley N. Depression - The Way Out. Nedley Publishing, Ardmore, 2001. p. 7. 4. Nidli N. Zakoni zdravlja i izleenja. Eden, Sremska Kamenica, 2006, str. 203. 5. Knjiga proroka Jeremije 5,8 (Biblija). 6. Vidi Psalam 1 u Bibliji. 7. Hartman T. Poslednji dani planete Zemlje. Metaphysica, Beograd, 2005, str. str. 66. 8. Ref. 3, p. 9. 9. Knjiga propovednikova 7,26 (Biblija).

Literatura
10. Subotike novine, Godina LVI - Broj 08 - 23. februar 2001. 11. www.homeschoolingonline.com 12. Prie Solomonove 17,6 (Biblija). 13. Korektan i portvovan odnos mukarca prema supruzi (koji je danas vrlo redak), nekada je enu podsticao na poteze koji danas postoje samo u domenu mate. Nisu bili retki sluajevi da je ena bila toliko privrena porodici i toliko presrena da ivi u domu sa svojim suprugom, da u sluaju da nije bila u mogunosti da ima decu nudila svom suprugu da mu postane sestra, a da on formira brak sa osobom koja e moi da mu rodi njegovu decu (a ne usvojenu, iako ovim ne elimo da osporavamo plemenitost usvajanja dece). U ovakvoj porodici sestra bi pomagala novoj supruzi svoga brata (biveg mua) u podizanju dece, jer je smatrala da e porodica tako biti jaa. U takvim sluajevima, sestra je bila potovana i uvaavana kao i nova supruga, a nekada i mnogo vie, kako od brata, tako i od njegove supruge i dece. Ne treba se daleko okrenuti u istoriju da bi se videlo koliko je nekada ljudima porodica bila vana i koliko su je smatrali izvorom najvee sree i blagostanja. Zato ne treba da ude razliiti postupci mnogih ena, koji su jo neobiniji od gore pomenutug. Da ovde navedemo dva primera: (a) sluaj supruge poginulog oveka sa kojim nije imala dece, koja odluuje da rodi potomstvo sa bratom svog biveg supruga i tako podigne dom svom preminulom suprugu od njegove loze (5. Mojsijeva 25,5.6. Biblija); (b) supruga preminulog oveka ostaje da ivi sa njegovom majkom udovicom i brine o njoj da kraja ivota, bez obzira na njen eventualni novi brak (Knjiga o Ruti, Biblija). 14. a) US Preventive Services Task Force. Screening for Breast Cancer. In: Guide to Clinical Preventive Services-2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 74. b) Thomas DB. Cancer. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-RosenauLast Public Health & Preventive Medicine-13th edition. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 821. c) Newcomb PA, Storer BE, et al. Lactation and a reduced risk of premenopausal breast cancer. N Engl J Med 1994 Jan 13;330(2):81-87. 15. Miljanov M. Primjeri ojstva i junatva. NJP Pobjeda. 2006.

98

99

Tajna srenog ivota

16. Prie Solomonove 16,32 (Biblija). DODATAK 1: SREA I ZDRAVLJE 1. Medhus A. Mortality Among Female Alcoholics. Scandinavian Journal of Social Medicine 3 (1975):111. 2. www.circumstitions.com 3. 1. Knjiga Mojsijeva 17,12 (Biblija). 4. Revell F. H. None of these diseases. Fleming H. Revell Comp. 1986. p. 20. 5. Grguri J. Socijalna pedijatrija. kolska knjiga, Zagreb, 1986. 6. 3. Mojsijeva 15,19 (Biblija). 7. 3. Mojsijeva 15,25-28 (Biblija). 8. 3. Mojsijeva 12,2-5.

Sadraj
Svet tajni ................................................... 5 Svet u kome ne ivimo ......................... 10 Sistem vrednosti ................................... 14 Svet u kome ivimo .............................. 35 enska srea .......................................... 43 Muka srea ........................................... 52 Ko bira? ................................................. 89 Dodatak 1: Zdravlje i srea ..................... 91 Dodatak 2: Dodatne informacije ............... 95

100

101

O autoru Miroljub Petrovi je diplomirao geologiju, smer paleontologija, na Univerzitetu u Beogradu. Momentalno radi doktorsku disertaciju na temu odnosa nauke i religije. Zavrio je medicinu na International Institute of Original Medicine u SAD. Osniva je i direktor Centra za prirodnjake studije u Beogradu i Sakramentu, SAD. Jedan je od osnivaa Centra za antropoloke studije iz Beograda koji se bavi problemom sekti. Odrao je veliki broj predavanja u Evropi i Americi.

Preporuujemo vam knjigu Miroljuba Petrovia Nauka i problem smrti U pripremi su nova izdanja istog autora: - Brak i porodica - Religija i nauka - Ko vlada svetom? - Sekte: ta su sekte i kako se odbraniti?

Distibucija: Metaphysica, 011/292-0062

102