PRORAUN GREAKA BAZIRANJA Teorijski posmatrano greke baziranja su jednake nuli, odnosno: a = 0 i b =0.

irina tolerantnog polja kote "a" iznosi Ta = 0,2 mm dok irina tolerantnog polja kote "b" iznosi Tb = 0,1 mm (slika 1.1.). S tim u vezi, moe se zakljuiti da greke baziranja ne mogu bitno uticati na ukupnu greku izrade predmeta obrade. Proraunate greke baziranja predstavljaju teorijske greke. Praktino e greke baziranja imati neku vrednost, zbog odstupanja paralelnosti i upravnosti baznih povrina, ali je ta vrednost mala i ne moe bitno uticati na ukupnu greku izrade. Uvek treba teiti da se predmeti obrade u steznom priboru baziraju po svojim konstruktivnim bazama to je u ovom sluaju uraeno. Pre lansiranja serije delova, alat (glodalo) podeava se preko gabarita za glodanje, u radni poloaj po osama y i z odnosno izvodnica glodala se pomera za veliinu a = 20 u odnosu na baznu povrinu "B", dok se eona povrina glodala pomera za veliinu b = 10 u odnosu na baznu povrinu "A"( slika 1.1). Tanije, glodalo se pre lansiranja serije dovodi u centar rasturanja odnosno pomera po kotama a i b za fiksiranu veliinu: a = 20 i b = 9,95 pri emu se, zbog habanja alata, ove kote periodino koriguju.

ANALIZA SILA NA STEZNOM PRIBORU Ukupna sila rezanja sa svojim komponentama Fx, Fy, Fz prenosi se sa alata na predmet obrade. Sa predmeta obrade date sile optereuju itavu konstrukciju steznog pribora i radni sto glodalice. Pri analizi sila vrlo je bitno uoiti kritini element konstrukcije koji je, u veini sluajeva, upravo element za baziranje i element za stezanje. Svi ostali elementi u sluaju pribora prikazanog na slikama 1.2. i 1.3. mogu se smatrati potpuno stabilnim odnosno moe se smatrati da su deformacije svih ostalih veza (veza varenjem i veza osnovne ploe sa radnim stolom glodalice) zanemarljive. Na osnovu eme prikazane na slici 1.4.(a-c) moe se izvriti sledea analiza i priblini (statiki) proraun. Sile rezanja Fx i Fz tee da zakrenu predmet obrade oko izvodnice koja prolazi kroz taku "A". Sila rezanja Fz moe imati i drugaiji smer, ali se ovom prilikom razmatra kritiniji sluaj. Momentna jednaina za osu koja prolazi kroz taku "A" glasi:
Fx a1 + Fz x Fs a 2 = 0 Fs = Fx a1 + Fz x . a2

U poetku rezanja, pri x = b, potrebna je maksimalna sila stezanja

Fs = Fx a1 + Fz b . a2

Fzv odnosno do izraza za potrebnu silu u zavrtnju:

Fzv =

l1 Fx a1 + Fz b , = l2 a2

l1 a 2 Sila u zavrtnju u funkciji momenta na glavi zavrtnja, geometrijskih karakteristika zavrtnja i uslova trenja rauna se preko poznatog izraza: 2 Mt , Fzv = d m tg ( + ) + C pri emu je: C - konstanta koja zavisi od naina stezanja odnosno naina prenosa sile sa zavrtnja na steza (za ovaj sluaj prenosa sile u okolini take ova konstanta je jednaka nuli), Mt - moment na glavi zavrtnja, dm - srednji prenik zavojnice, - ugao nagiba zavojnice i - ugao trenja.

(Fx a1 + Fz b ) l2 .

Konano se na osnovu prethodna dva izraza moe odrediti potrebni moment runog stezanja (moment na glavi zavrtnja) preko obrasca: (Fx a1 + Fz b) l2 d tg( + ) . Mt = m 2 l1 a 2 U cilju to manjeg zamora radnika poeljno je da se stezanje (pouzdano stezanje koje uzima u obzir i odreeni stepen sigurnosti) obavi uz to manje spoljanje optereenje (moment Mt). S tim u vezi, treba

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA

Baziranje predmeta obrade u steznom priboru izvedeno je tako da se poklapaju tehnoloke i konstruktivne baze pa su, s tim u vezi, greke baziranja po funkcionalnim kotama jednake nuli: a = 0; b = 0; c = 0. irina tolerantnog polja kota "a" i "b" iznosi Ta = Tb = 0,2 mm, dok je irina tolerantnog polja kote "c" Tc = 0,1 mm. Proraunate greke baziranja su teorijske greke i kako je pokazano imaju nultu vrednost. Treba naglasiti da greka baziranja kote "a" ne zavisi od primenjenog naina baziranja. U realnim eksploatacionim uslovima, zbog odstupanja upravnosti baznih povrina predmeta obrade i iz drugih razloga, greke baziranja e imati neku vrednost veu od nule. Meutim, ta vrednost je, po pravilu, mala i praktino bitno ne utie na ukupnu greku izrade predmeta obrade. Iz tog razloga, veoma je bitno, pri razmatranju eme baziranja teiti poklapanju konstruktivnih i tehnolokih baza, to je u konkretnom primeru i uraeno. Konstruktivno reenje pribora prikazano na slikama 2.2. i 2.3. obezbeuje pouzdano baziranje i stezanje predmeta obrade i moe se primeniti u velikom broju operacija obrade glodanjem prizmatinih delova. Meutim, pri tom treba voditi rauna i o nizu karakteristinih detalja.

ANALIZA GREAKA BAZIRANJA

Greka baziranja, s obzirom na crte predmeta obrade (slika 3.1.), moe nastati samo po funkcionalnoj koti "a". Imajui u vidu da se konstruktivna i tehnoloka baza, kod pribora prikazanog na slikama 3.2. i 3.3., poklapaju greka baziranja po ovoj koti je jednaka nuli, odnosno: a = 0. irina tolerantnog polja kote "a" iznosi Ta = 0,2 mm to je u poreenju sa teorijskom grekom baziranja izuzetno velika vrednost. Naime, greka baziranja ne moe uticati na ukupnu greku izrade predmeta obrade. Treba naglasiti da je ovo teorijska greka baziranja. Praktino neka greka baziranja uvek postojati (neravnine na predmetu obrade, odstupanja upravnosti i paralelnosti i slino), ali je od izuzetne vanosti da se teorijska greka baziranja svede na nultu vrednost.

Sila rezanja Fx tei da zakrene predmet obrade oko ose koja prolazi kroz taku "A". Ovoj sili suprotstavlja se sila rezanja Fz i sila stezanja Fs. Sila Fz, pri eonom glodanju, deluje uvek ka baznoj povrini, to je povoljan sluaj. Iz momentne jednaine za osu koja prolazi kroz taku "A": Fx a1 Fz x Fs a 2 = 0 , moe se izraunati potrebna sila stezanja u funkciji sila rezanja i odgovarajuih geometrijskih odnosa: Fx a1 Fz x . Fs = a2 Pri vrednosti koordinate x = 0 sila stezanja dostie maksimalnu vrednost koja iznosi: a1 Fs = Fx . a2 Analizom prethodnog izraza moe se zakljuiti da je poeljno vriti stezanje u donjoj zoni predmeta obrade, odnosno pri stezanju treba birati to veu vrednost kote a2. Oslonac predmeta obrade treba to vie podii ostavljajui samo minimalni prostor z potreban za neometan prolaz glodala. Minimalna vrednost kote "z" se moe svesti na svega nekoliko desetih delova milimetra.

Raspodela sila na elastinom stezau prikazana je ematski na slici 3.5.

Ukupna sila koja se prenosi na predmet obrade moe se odrediti iz jednaine: Fs + Fe = Fzv Fs = Fzv Fe , odnosno posle zamene prethodnog izraza za veliinu elastine sile dobija se: 3 E I Z2 Fs = Fzv . l2 3 Analizom prethodnog izraza moe se zakljuiti da se deo sile koja se ostvaruje zavrtnjem troi na elastine deformacije stezaa. Kritina irina (presek) stezaa se odreuje iz uslova da se vei deo aksijalne sile zavrtnja prenosi na predmet obrade odnosno da se na gubitak sile usled elastinih deformacija troi maksimalno 30 % aktivne sile zavrtnja. Imajui u vidu ovu preporuku, a u vezi sa prethodnim, moe se napisati:
Fs = 0,7 Fzv = Fx a1 2 0,7 Mt , = a 2 d m tg ( + ) + C

odnosno izraz za potrebni moment na glavi zavrtnja:

Mt = 0,714 Fx a1 [d m tg ( + ) + C] . a2

U datom izrazu pojedine oznake imaju sledee znaenje: Fx - sila rezanja po osi x, a1 i a2 - geometrijske veliine prikazane na slici 3.4.,

Mt - obrtni moment na glavi zavrtnja, dm - srednji prenik zavojnice, - ugao nagiba zavojnice, - ugao trenja i C - konstanta koja zavisi od naina stezanja i koja se moe izraunati prema obrascu:

C = 0,33

d 2 3 d13 d 2 d1
2 2

, gde su:

- koeficijent trenja izmeu glave steznog zavrtnja i prilagodljive podloke, d2 - prenik glave zavrtnja i d1 - prenik stabla zavrtnja. Kada se odredi potrebna sila stezanja, koju treba uveati za stepen sigurnosti moe se definisati i sila elastinog stezaa preko izraza:

Fe = 0,3 Fzv =

3 E I Z2 l2 3

= 0,3

2 Mt . d m tg( + ) + C

Ako se ima u vidu da je kritini presek pravougaonog oblika dimenzija b x h, i da je dimenzija h prethodno usvojena, moe se napisati izraz:

3 E

b3 h Z2 2 Mt 12 = 0,3 . 3 d tg ( + ) + C m l2

Nakon sreivanja prethodnog izraza dobija se konani izraz za irinu stezaa:

b=

2,4 Mt l 23 . E h Z2 [d m tg ( + ) + C]

Veliina pomeranja Z2 moe se, u funkciji pomeranja Z1, izraziti preko priblinog obrasca:
Z2 = Z1 l2 . l1

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA

I u ovom primeru kao i u prethodnim primerima, s obzirom na poklapanje konstruktivne i tehnoloke baze, greke baziranja (teorijske greke baziranja) imaju nultu vrednost: a = 0; b = 0. Teorijski posmatrano, greke baziranja imaju nulte vrednosti a irina tolerantnog polja kota "a" i "b" Ta = 0,1 mm i Tb = 0,2 mm. To je, sa aspekta ukupne greke izrade predmeta obrade, izuzetno povoljan sluaj. Meutim, treba naglasiti da u sluaju razmatranog pribora, postoji realna opasnost da greke baziranja budu vee. Naime, pri postavljanju predmeta obrade, po baznim povrinama "A" i "C", na predmet obrade, preko potiskivaa (pomonog oslonca), deluje sila opruge koja tei da odvoji predmet obrade od baznih povrina "A" i "C". Iz tih razloga postavljanju predmeta obrade u steznom priboru treba posvetiti posebnu panju.

ANALIZA SILA NA POMONOM OSLONCU

Analiza sila na pomonom osloncu se izvodi na osnovu eme prikazane na slici 4.4. Pomoni oslonac ima ulogu da uravnotei vertikalnu komponentu sile rezanja. Vertikalnu komponentu sile rezanja Fz, pored sila trenja na potiskivau (pozicija 4.), uravnoteavaju i sile trenja Ft3 i Ft4 koje nastaju usled dejstva glavnog stezaa (pozicija 3.) na predmet obrade.

Napomene:
a) Pribor treba projektovati za uslove visokoserijske proizvodnje. b) Obrada se izvodi vretenasim glodalom - JUS K.D2.092, a maksimalne vrednosti sila rezanja iznose: F0 = 1000 N i Fr = 600 N. c) Materijal predmeta obrade je legirani elik za poboljanje 5430 zatezne vrstoe Rm = 800 MPa. d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.

PRORAUN SREZANOG EPA

Proraun srezanog epa vri se na osnovu veliina pojedinih kota datih na crteu predmeta obrade (slika 5.1.) i veliina koje treba dodatno usvojiti. Za proraun su bitne sledee veliine (kote) definisane na predmetu obrade: D = 10+0,025 mm - prenici otvora po kojima se vri centriranje, Dmin = 10 mm - minimalni prenik otvora po kome se vri centriranje, Dmax = 10,025 mm - maksimalni prenik otvora po kome se vri centriranje, 0 = 0,06 mm - tolerancija meuosnog rastojanja otvora. Veliine koje treba usvojiti su sledee: S1min = 0,02 mm - usvojeni minimalni zazor na punom epu, S2min = 0,02 mm - usvojeni minimalni zazor na srezanom epu i c = 0,01 mm - usvojena greka izrade meuosnog rastojanja izmeu epova za centriranje. Na osnovu datih podataka mogu se izraunati maksimalni i minimalni prenici punog i srezanog epa:
d p max = D min S1 min = 10 0,02 = 9,98 mm i

d s max = D min S2 min = 10 0,02 = 9,98 mm. Usvojene vrednosti minimalnih prenika punog i srezanog epa su:

d p min = 9,96 i d s min = 9,96 d p = d s = d = 9,980, 02 mm.

Sa aspekta greaka izrade tolerantno polje punog i srezanog epa treba da bude to ue. Meutim, usko tolerantno polje poveava cenu izrade pribora. Na osnovu izabranih veliina moe se izvriti provera uslova:

S1 min + S2 min < 0 + c .

Posle zamene vrednosti sledi: 0,02 + 0,02 < 0,06 + 0,01, odnosno 0,04 < 0,07. Provera uslova pokazuje da je potrebno izvriti srezivanje jednog epa. Odreivanje irine zasecanja epa vri se po obrascu:
b d max S2 min 9,98 0,02 = = 3,992 mm. 0 + c S1 min 0,06 + 0,01 0,02

Usvaja se irina srezivanja epa b=3,9 mm.

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA Proraun ugaone greke baziranja vri se po obrascu: S + S 2 max , gde je u = arctg 1 max 2L S1max - maksimalni zazor na punom epu koji iznosi: S1 max = D max d min = 10,025 9,96 = 0,065 mm, S2max - maksimalni zazor na srezanom epu koji iznosi: S2 max = D max d min = 10,025 9,96 = 0,065 mm i L - meuosno rastojanje otvora koje je dato na crteu predmeta obrade i iznosi: L = 30 mm. Zamenom ovih vrednosti u prethodni izraz dobija se vrednost ugaone greke : 0,065 + 0,065 u = arctg = 7,45' . 2 30 Maksimalna linearna greka baziranja kote "a" rauna se po obrascu: S S 0,065 a = 1 max = 2 max = = 0,0325 mm. 2 2 2 Dozvoljeno odstupanje kote "a" iznosi: adoz = 0,08 mm, to je znatno vea vrednost od maksimalne vrednosti linearne greke baziranja. To je veoma bitno sa aspekta ukupne greke izrade predmeta obrade. Veliina ugaone greke utie na paralelnost ose otvora i povrine koja se obrauje. Dozvoljeno odstupanje paralelnosti (slika 5.1) iznosi: 0,1 udoz =arctg =3,437', 100

pa se moe zakljuiti da je i ugaona greka znatno manja od dozvoljene vrednosti. PRORAUN SILE STEZANJA Proraun sile stezanja i analiza sila na stezau i predmetu obrade izvren je na osnovu eme optereenja prikazane na slici 5.5. USVOJENE VELIINE a) Za stezanje je usvojen uvrtni hidrocilindar koji ostvaruje silu na klipu F = 3000 N. b) Konstruktivno su usvojena rastojanja: l1 = 25 mm; l1 = 2l1 = 50 mm; l2 = 20 mm; l3 = 2,5 mm; h1 = 12 mm; h2 = 0. c) h = 14 mm (Konstruktivno zadata vrednost debljine predmeta obrade). d) = 0,1 - pretpostavljena vrednost koeficijenta trenja. Na osnovu momentne jednaine za taku "O" na stezau moe se odrediti sila stezanja u funkciji sile na klipnjai cilindra:

= 0; F l1 Ft1 h1 = Fs l1 .

Sila Ft1 izraunava se po obrascu: Ft1= F , pa se posle zamene izraunava:

.
h1 12 Fs = 2 F = 2 0,1 300 = 5856 N . l1 25

U datom proraunu je zanemareno trenje u osovinici (ivija - pozicija 6.). Prvi uslov koji mora biti zadovoljen dobija se iz jednaine statike ravnotee sila po y osi, na predmetu obrade:
Ft + Ft 2 > Fr .

Sile trenja mogu se odrediti na osnovu sume projekcije sila na osu "x" i Kulonovog obrasca:

Fs + Fo Fn = 0 Fn = Fs + Fo Ft 2 = Fn = (Fs + Fo) i Ft = Fs .
Zamenom u gornju jednainu dobija se:

(2 Fs + Fo) = 0,1 (2 5856 + 1000) = 1270 > Fr 1270 > 600 .

Na osnovu rezultata ove analize moe se uoiti da je dati uslov ispunjen, uz obezbeenje odreenog stepena sigurnosti (k > 2). Drugi uslov koji mora biti ispunjen dobija se na osnovu momentne jednaine za taku "O1", kada je glodalo u taki "B". Iz ove momentne jednaine sledi: Fs l2 Ft h Fo l 3 = 0 Fs > Fo l3 + Ft h Fo l3 + Fs h = l2 l2

Fs

Fo l3 1000 2,5 = = 134 N. l2 h 20 0,1 14

Ovaj uslov zadovoljava uz veliki stepen sigurnosti jer raspoloiva sila stezanja iznosi Fs = 5856 N. Moe se uoiti da u prethodnoj momentnoj jednaini nije uzet u obzir moment sile Fn to je inae ispravan postupak u ovoj analizi.

Napomene: a) Stezni pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje. b) Obrada se izvodi specijalnom garniturom glodala sa punim presekom strugotine pri emu se oekuju velike vrednosti sila rezanja. c) Materijal predmeta obrade je 1730 zatezne vrstoe Rm = 750 MPa. d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.

Verovatnoa pojave ove greke je veoma mala. Izraunata vrednost b = 0,026 predstavlja maksimalnu teorijsku vrednost greke baziranja po koti "b". Ona se inae veoma retko pojavljuje odnosno dostie izraunatu vrednost. Imajui u vidu injenicu da se tehnoloka i konstruktivna baza kote a = 200,05 poklapaju greka baziranja ove kote jednaka je nuli:
a = 0 .

Dozvoljena odstupanja kota "a" i "b" iznose adoz = 0,05 mm i bdoz = 0,1mm. Sa tim u vezi moe se zakljuiti da su dozvoljena odstupanja kota "a" i "b" znatno vea od proraunatih greaka baziranja. To je veoma vano sa aspekta ukupne greke izrade predmeta obrade.

Napomene: a) Pribor je potrebno projektovati za uslove serijske proizvodnje. b) Obrada se izvodi vretenastim glodalom - JUS K.D2.092. c) Materijal predmeta obrade je elik za cementaciju Rm = 650 MPa. d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.

5420

zatezne

vrstoe

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA Za proraun greaka baziranja bitne su sledee veliine: D = 12H7 = 12+0,018 mm - prenici otvora po kojima se vri centriranje, Dmin = 12 mm- minimalni prenik otvora po kome se vri centriranje, Dmax = 12,018 mm - maksimalni prenik otvora po kome se vri centriranje, 0 = 0,03 mm - tolerancija meuosnog rastojanja otvora, S1min = S2min = 0,02 mm - usvojeni minimalni zazor na epovima za centriranje, c = 0,005 mm- usvojena greka izrade meuosnog rastojanja epova i L = 60 mm - veliina meuosnog rastojanja izmeu otvora. Na osnovu datih podataka moe se izraunati maksimalni prenik epova po obrascu: dmax = Dmin - S1min = Dmin - S2min = 12 - 0,02 = 11,98 mm. Usvojena vrednost minimalnog prenika epova je: dmin = 11,96 mm. Proraun maksimalnog zazora epova i otvora izvodi se po izrascu: S1max = S2max = Dmax - dmin = 12,018 - 11,96 = 0,058 mm. Za date veliine moe se izvriti provera uslova: S1min + S2min > 0 + c 0,04 > 0,035. Na osnovu prethodne nejednaine moe se zakljuiti da nije potrebno vriti srezivanje jednog epa, ve se centriranje predmeta obrade moe izvriti preko dva puna epa.

Proraun ugaone greke baziranja vri se po obrascu: S + S 2 max 0,058 + 0,058 u = arctg 1 max = arctg = 3,3 ' . 2L 2 60 Maksimalna linearna greka baziranja rauna se prema izrazu:
= S1 max S 2 max 0,058 = = = 0,029 mm. 2 2 2

Treba naglasiti da je verovatnoa pojave ovog nivoa greaka izuzetno mala. Izraunate greke baziranja su teorijske, maksimalne greke baziranja, ija je realna frekvencija pojavljivanja izuzetno mala. Veliina linearne greke baziranja utie na tanost realizacije kota "a" i "b". Dozvoljena odstupanja kota "a" i "b" iznose adoz = 0,05 mm i bdoz = 0,3 mm. S tim u vezi, moe se zakljuiti da je maksimalna linearna greka znatno manja od dozvoljenog odstupanja kota "a" i "b", to je veoma vano sa aspekta ukupne greke izrade. Veliina ugaone greke utie na paralelnost osa otvora i povrine koja se obrauje. Dozvoljeno odstupanje paralelnost izraeno u minutima iznosi: doz =arctg
0, 2 = 6,78', 100

i znatno je vee od ugaone greke, to je, takoe, veoma bitno sa aspekta greke izrade predmeta obrade.

Napomene: a) b) c) d) Obrada se izvodi u uslovima visokoserijske proizvodnje. Obrada se izvodi eonim glodalom - JUS K.D2.022. Materijal predmeta obrade je 1530 zatezne vrstoe Rm = 700 MPa. Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.

Na osnovu eme sila prikazane na slici 8.4. moe se zakljuiti sledee: komponenta sile rezanja (Fz) pritee predmet obrade uz baznu povrinu "B", to je posebno povoljno sa aspekta odravanja (postizanja) kote a = 30,05 (slika 8.1.), komponenta sile rezanja (Fx) tei da predmet obrade zakrene oko take "O1". Moment ove sile u odnosu na taku " O1" je vrlo mali (visina ispusta je 4 mm). Moment uravnoteava sila stezanja svojim momentom. M = Fs l1, koji je sigurno znatno vei, tako da nije potrebno vriti dodatnu analizu uslova ravnotee. U cilju obezbeenja vee vrednosti momenta M steza treba, kako je u prethodnim primerima naglaavano, da stee u donjoj zoni predmeta obrade. Meutim, u ovom primeru je mnogo kritinije savijanje predmeta obrade po kritinom preseku "BB" (slika 8.1.), koje izaziva komponenta sile rezanja Fx svojim momentom, ako bi steza bio neprilagodljiv i stezao u donjoj zoni. Sigurno prilagoavanje stezaa i mali otpori prilagoavanja obezbeuju se tako to se radijus na cilindrinom delu steznog umetka izrauje neto manji u odnosu na radijus cilindrine povrine na stezau.

U datom primeru nije vrena detaljna analiza sila jer bi ista po miljenju autora imala samo teorijskog smisla. Ukazano je samo na neke detalje, koji sa aspekta praktinog sagledavanja realnog stanja optereenja, imaju smisla. U praksi se, inae, detaljni proraun sila stezanja i analiza optereenja vrlo retko i rade. Po pravilu analizu treba izvriti u meri koja omoguava da se sagleda veina uticajnih faktora i da se, u vezi sa njima, konstruktivno nae optimalno reenje problema.

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA U datom primeru postoji mogunost pojave dve greke baziranja i to: - greke baziranja po epu za centriranje (pozicija 4.) i - ugaone greke baziranja. Greka baziranja po epu za centriranje nastaje kao posledica neminovnog postojanja zazora izmeu otvora 10H7 na predmetu obrade i epa. Ako se konstruktivno usvoji prenik epa:

d = 10 0,03 mm, greka baziranja se moe izraunati preko obrasca: Z = a = b = max , gde je: 2 Zmax - maksimalni zazor izmeu epa za centriranje i otvora 10H7 na predmetu obrade. Veliina otvora po kome se vri centriranje i njegova tolerancija je: 10H7 = 10+0,015, pa sledi da je maksimalni zazor Zmax = 0,015 + 0,03 = 0,045 mm, tako da je: 0,045 = 0,0225 mm. = 2 Treba naglasiti da je verovatnoa pojava ove greke veoma mala. Greka se odraava na tanost ostvarenja kota a = b= 100,1 (slika 9.1.), i frekvenca njenog pojavljivanja je veoma mala. Veliina dozvoljenog odstupanja kota "a" i "b" iznosi doz = 0,1 mm i znatno je vea od greke baziranja, to je veoma bitno sa aspekta greke izrade predmeta obrade.

0, 01

d - maksimalno odstupanje kote d = 10+0,1 koje iznosi d = 0,1 mm. Na osnovu slike se takoe moe napisati relacija:

AB
- ugaona greka baziranja i

o 180 AA' , gde su: AA' o = 180 AB

AB = c = l 2 + d 2 = 50 2 + 10 2 = 51 mm.
Zamenom izraunatih vrednosti u prethodni obrazac dobija se ugaona greka baziranja:
o = 180 0,1064 = 0,119 o = 7,17' . 51

Moe se uoiti da je ugaona greka baziranja znatno manja od dozvoljene tolerancije ugla 15' = 10 , to je, sa aspekta greke izrade predmeta obrade, veoma znaajno.

Napomene: a) b) c) d) Pribor treba projektovati za uslove visokoserijske proizvodnje. Obrada se izvodi vretenastim glodalom za ljebove - JUS K.D2.113. Materijal predmeta obrade je 7422 zatezne vrstoe Rm = 650 MPa. Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA Greke baziranja predmeta obrade prikazanog na slici 10.1. javljaju se po kotama a, b, d i koti f. Imajui u vidu da se konstruktivne baze kota a i f (povrine "A" i "B" - slika 10.1.) i tehnoloke baze na steznom priboru poklapaju moe se smatrati da je greka baziranja po ovim kotama jednaka nuli, odnosno:
a = 0 i f = 0 .

Dozvoljena odstupanja kota "a" i "f" iznose adoz = 0,05 mm i fdoz = 0,1 mm, pa se moe smatrati da veliine greaka baziranja po ovim kotama ne utiu na greku izrade predmeta obrade. Treba naglasiti, da e greka baziranja kote "f" imati neku, praktino zanemarljivu, vrednost zbog odstupanja upravnosti povrina "A" i "B", to je redovna pojava pri baziranju predmeta obrade. Greka baziranja po koti "b" takoe ima nultu vrednost. Na ostvarenje kote "b" nema uticaja nain baziranja, jer veliina i tolerancija ove kote zavise prvenstveno od alata kojim se proces obrade izvodi. Dakle:
b = 0 .

Greka baziranja po koti "d" nastaje kao neminovna posledica postojanja zazora pri ubacivanju predmeta obrade u bazni element. Naime, izmeu irine predmeta obrade (kota e = 20h6 - slika 10.1.) i irine profila baznog elementa postoji odreeni zazor. Ako se usvoji irina profila baznog elementa:

e1 = 20+ 0,01 mm,

maksimalni zazor se moe izraunati po obrascu: z max = e1 max e min = 20,03 19,987 = 0,043 mm. Greka baziranja po koti "d" iznosi polovinu vrednosti datog zazora, odnosno:
d = z max 0,043 = = 0,0215 mm. 2 2

+0, 03

Dozvoljeno odstupanje kote "d" iznosi ddoz = 0,1 mm, pa se moe zakljuiti da i veliina ove greke nema bitnog uticaja na greku izrade predmeta obrade.

Na osnovu projekcije sila na osu x moe se napisati uslov ravnotee:

Ft1 + 2 Ft > Fx .

Ako se usvoji ista vrednost koeficijenta trenja na kontaktu bazne povrine "A" predmeta obrade sa bazom na priboru i kontaktu klipova hidrocilindra i predmeta obrade onda se prethodna jednaina moe napisati u obliku:
Fn + 2 Fs > Fx .

Sila Fn odreuje se iz jednaine koja se dobija na osnovu sume sila po osi "z", odnosno:
Fn = 2 Fs Fz ,

pa se uslov ravnotee moe iskazati u funkciji sile stezanja i sila rezanja, odnosno preko izraza:

(4 Fs Fz) > Fx , ili:

Fs Fx + Fz . 4

Drugi uslov ravnotee se dobija iz sume sila projektovanih na osu "z", prema nejednaini:
2 Fs Fz .

U prethodnoj nejednaini pravilan postupak.

nije

uzeta

obzir

sila

Fn

to

je,

inae,

ovoj

analizi

Pored ovih uslova koji moraju biti ispunjeni treba da bude zadovoljena i nejednaina koja se dobija na osnovu sume momenata u odnosu na taku "C". Meutim, izvoenje momentne jednaine imalo bi samo teorijski znaaj, s obzirom na nain oslanjanja i stezanja predmeta obrade. Za precizniji i konkretan proraun potrebno je poznavati vrednosti odreenih veliina, na primer veliina l3 koju je vrlo teko odrediti, kao i vrednost koeficijenta trenja to je uvek problematino, jer se radi o graninim uslovima ravnotee. Analizu i proraun sila stezanja treba vriti u meri dovoljnoj za sagledavanje svih bitnih uticaja i naina na koji pojedine veliine utiu na uslove ravnotee. Na osnovu toga moe se, sa zadovoljavajuom tanou, izvriti izbor pojedinih veliina i konstruktivno usvojiti odreene geometrijske mere i odnosi koji najpovoljnije utiu na emu optereenja.

Napomene: a) b) c) d) Obrada se izvodi u uslovima serijske proizvodnje. Obrada se izvodi vretenastim glodalom za ljebove - JUS K.D2.113. Materijal predmeta obrade je 1220 zatezne vrstoe Rm = 650 MPa. Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA Greke baziranja javljaju se po kotama "a", "c" i "d". Pored ovih greaka nastaje i greka simetrinost kanala koji se obrauje (c = 100.15) u odnosu na kanal irine b = 16H7. Greka baziranja po koti a = 13+0,1 javlja se usled propadanja predmeta obrade u prizmu i nastaje zbog neminovnog postojanja tolerancije kote d1 = 31+0,05. Ova greka rana se po obrascu:
a = 2 sin 2 d1

gde je: d1 = d1max d1min = 0,05 mm - irina tolerantnog polja kote d1 i

= 90 o - usvojeni ugao prizme.

Zamenom ovih vrednosti u prethodni izraz dobija se:

a = 0,05 = 0,0354 mm. 2 sin 45o

Dozvoljeno odstupanje kote "a" iznosi adoz =0,1 mm i znatno je vee od greke baziranja a , to je vrlo vano sa aspekta greke izrade predmeta obrade.

Greka baziranja kote "c" jednaka je nuli iz razloga to veliina ove kote ne zavisi od naina baziranja predmeta obrade, dakle:

c = 0.
Greka baziranja kote "d" takoe je jednaka nuli zbog poklapanja konstruktivne i tehnoloke baze, odnosno:

d = 0.
Dozvoljeno odstupanje kote "d" iznosi ddoz = 0,2 mm i daleko je vee od eventualnih greaka baziranja koje mogu nastati usled odstupanja upravnosti uzdune ose predmeta obrade i granine povrine "A". Greka simetrinosti obraivanog kanala (kota c = 100.15) u odnosu b = 16H7 nastaje kao posledica postojanja zazora izmeu ljeba i ploice za centriranje. Ako se usvoji irina ploice za centriranje: na ljeb irine

b cp = 16 0, 02 , onda se greka simetrinosti moe izraunati preko izraza:

16,018 15,98 = 0,019 mm. 2 2 Dozvoljeno odstupanje simetrinosti iznosi 0,05 mm i znatno je vee od greke simetrinosti, to je vrlo bitno sa aspekta greke izrade predmeta obrade. bsim = = b max b cp (min)

0, 01

Napomene: a) b) c) d) Pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje. Obrada se izvodi vretenastim glodalom za ljebove - JUS K.D2.112. Materijal predmeta obrade je 7422 zatezne vrstoe Rm = 650 MPa. Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA

Greke baziranja na predmetu obrade mogu se javiti po kotama "a", "b" i "c". Pored ovih greaka javlja se i greka paralelnosti obraivane povrine u odnosu na baznu povrinu "A". Greka baziranja po koti a = 280,1 nastaje zbog propadanja predmeta obrade u nepokretnu prizmu, iz razloga neminovnog postojanja tolerancije kote R = 15+0,05. Ova greka baziranja rauna se po obrascu:

a =

(R max R min ) 1 sin sin 2 2

.

Na osnovu veliine kote (radiusa) R moe se pisati:

R max R min = 15,05 15 = 0,05 mm.

Za usvojeni ugao prizme (nepokretne i pokretne ) = 90 greka iznosi:

0,05 1 sin 45o 0,207 mm. sin 45o Dozvoljeno odstupanje kote "a" iznosi adoz = 0,1 mm i znatno je vee od greke baziranja po ovoj koti.

a =

Greka baziranja po koti "b" jednaka je nuli, jer na veliinu ove kote, kako je i ranije naglaeno, ne utie nain baziranja, dakle: b = 0 . Veliina greke baziranja po koti c jednaka je veliini tolerancije kote d, odnosno:
c = 0,05 mm.

Ova greka nastaje zbog nepoklapanja konstruktivne i tehnoloke baze koju definie stezni pribor. Da bi ova greka imala nultu vrednost potrebno je da se predmet obrade, u steznom priboru, oslanja po baznoj povrini "B", to bi u velikoj meri komplikovalo konstrukciju steznog pribora. Dozvoljeno odstupanje kote "c" iznosi cdoz = 0,1 mm, to je dvostruko vea vrednost od greke baziranja po ovoj koti. Vrlo je vano, sa aspekta greke izrade predmeta, da greka baziranja bude to manja u odnosu na dozvoljeno odstupanje odreene kote. Greka paralelnosti obraivane povrine i bazne povrine "A", zbog poklapanja konstruktivne i tehnoloke baze, ima nultu vrednost, odnosno p = 0. Dozvoljeno odstupanje paralelnosti ovih povrina iznosi pdoz = 0,05 mm, to je vrlo bitno sa aspekta greke izrade predmeta obrade. Naime, usled odstupanja oblika, neravnina na predmetu obrade i ostalih uticaja, greke baziranja koje imaju, teorijski posmatrano, nultu vrednost, realno e biti vee od nule. Meutim, ta vrednost je vrlo mala i ne moe bitno uticati na greku izrade predmeta obrade.

Napomene: a) b) c) d) Pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje. Obrada se izvodi vretenastim glodalom - JUD K.D2.092. Materijal predmeta obrade je 1221 zatezne vrstoe Rm = 650 MPa. Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA Greka baziranja predmeta obrade moe nastati po koti a = 200,05. Pored ove greke moe se javiti i odstupanje paralelnosti obraene povrine u odnosu na osu otvora 5H6. Greka baziranja po koti a = 200,05, za regularne uslove eksploatacije pribora, iznosi:
a = Z max , gde je: 2

Zmax - maksimalni zazor izmeu otvora 20H7 i dugog epa. Ako se usvoji prenik epa d = 20 0,03 onda je, s obzirom na kotu: 20H7 = 20 +0 maksimalni zazor:
+0 , 021

0, 01

mm,

Zmax = 20,021 - 19,97 = 0,051 mm, pa se zamenom u prethodni izraz dobija:

a = 0,0255 mm.

Treba naglasiti da ova greka moe biti i vea zbog eventualnih ugiba dugog epa. Ugibi mogu nastati, prvenstveno, kao posledica nekontrolisanog zatezanja pomonog zavrtnja stezaa (pozicija 6.). Meutim, dozvoljeno odstupanje kote "a" iznosi adoz = 0,05 mm i znatno je vee od greke baziranja po ovoj koti. Odstupanje paralalnosti (ugaona greka) ose otvora 5H6 u odnosu na obraenu povrinu moe se izraunati po priblinom obrascu:
p tg Z1 max , gde je: d

Z1max - maksimalni zazor izmeu epa (pozicija 3.) i otvora 5H6 i d = 30 mm - prema crteu predmeta obrade (slika 13.1.). Ako se usvoji prenik epa (pozicija 3.), d1 = 5 0, 02 onda je s obzirom na veliinu: 5H6 = 5+0,008, maksimalni zazor jednak: Z1max = 5,008 - 4,98 = 0,028 mm, pa sledi:
p = 0,028 = 0,000933 . 30
0 , 01

Dozvoljeno odstupanje paralelnosti obraene povrine u odnosu na osu otvora 5H6 iznosi 0,2 mm na 100 mm duine, odnosno:
pdoz = tg = 0,2 = 0,002 . 100

Na osnovu izvrenog prorauna moe se uvideti da je ugaona greka baziranja znatno manja od dozvoljene greke, to je vrlo bitno sa aspekta greke izrade predmeta obrade. U ovoj analizi zanemarena je veliina zazora izmeu aure (pozicija 4.) i epa (pozicija 3.), koji dopunski poveava greke baziranja. Meutim, veliinu ovog zazora praktino je mogue svesti na red veliine 2 - 3 m, pa on bitno ne utie na veliinu greke baziranja. ANALIZA SILA NA STEZNOM PRIBORU Kao sporni detalj steznog pribora, prikazanog na slikama 13.2. i 13.3., moe se smatrati konzolni vid optereenja dugog epa u poprenom pravcu (pravac dejstva komponente sile rezanja "Fx") i nedovoljno regulisana sila pomonog oslonca steznog zavrtnja (pozicija 6.). Na slici 13.4. prikazana je ema mehanikog modela optereenja dugog epa. Kao sporne situacije navode se mogunosti pojave veih ugiba fx i fy po osama x i y. Ugib dugog epa po osi x izazvan je dejstvom komponente sile rezanja Fx. Veliina ovog ugiba iznosi priblino:

fx =

Fx l13 , gde je: 3 E I

E - modul elastinosti materijala epa (E 200000 N/mm2), I - moment inercije poprenog preseka epa i predmeta obrade (I 0,05 d 4 ) , d - prenik predmeta obrade (d = 30 mm - slika 13.1.) i l1 = 63,5 mm - krak sile Fx (slike 13.1. i 13.4.). Zamenom datih vrednosti dobija se:

fx =

Fx 63,53 = 1,0536 10 5 Fx . 4 3 200000 0,05 30

Dozvoljeni ugibi ne bi trebalo da preu vrednost od 0,02 mm, pa se, s tim u vezi, moe konstatovati da reime rezanja treba izabrati tako da maksimalna vrednost sile rezanja bude manja od: fx max 0,02 Fx max = = 2107 N. 5 1,0536 10 1,0536 10 5 Moe se zakljuiti da je maksimalna sila Fxmax znatno vea od realnih vrednosti sile Fx koja moe nastati u procesu obrade, s obzirom na veliinu dodataka za obradu i alat kojim se proces obrade izvodi. To znai da ovaj uslov nije kritian.

Slika 13.4. Mehaniki model optereenja dugog centranog epa Ovaj ugib moe se svesti na minimalnu vrednost pravilnim rukovanjem steznim priborom. Pomoni stezni zavrtanj (pozicija 6.) je samokoivi element tako da, faktiki, moe biti dodatni oslonac dugog epa odnosno predmeta obrade u taki "A". U tom sluaju, s obzirom na veliinu kota l1 i l2 i vee radijalne sile, ne bi mogle da ostvare znatnije vrednosti ugiba fy. Dakle, pomoni stezni zavrtanj treba lagano zategnuti, odnosno samo ga dovesti u kontakt sa predmetom obrade, ostvarujui pri tom neku minimalnu vrednost sile. Ogranienje sile, pored faktora neminovno potrebne strunosti radnika, obezbeuje nareckana ruica zavrtnja. Ona je malog prenika, to u odreenoj meri i ograniava silu na zavrtnju. Naime, eventualno poveanje greaka baziranja ne moe biti posledica velike vrednosti radijalne sile, ve samo nepravilnog, prevelikog, zatezanja pomonog steznog zavrtnja. Vezano za dati primer treba naglasiti i sledee: ep za centriranje (pozicija 3.) treba po pravilu da bude izraen kao srezani ep. Meutim, imajui u vidu usku toleranciju kote 0,02 b = 54 i zazore izmeu epa i predmeta obrade, epa i aure (pozicija 4.), i mogue elastine deformacije epa prilikom glavnog stezanja (oslanjanje predmeta obrade na baznu povrinu "B"), moe se konstatovati da srezivanje epa nije potrebno.

Slika 14.1. Predmet obrade

Napomene: a) Obrada se izvodi u uslovima serijske proizvodnje. b) Obrada se izvodi vretenastim glodalom za ljebove - JUS K.D2.113. c) Materijal predmeta obrade je otkovak od Rm = 700 MPa. d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.

1530

zatezne

vrstoe

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA Greka baziranja predmeta obrade nastaje po funkcionalnoj koti b = 170,1. Izraunava se po obrascu:
b = Z max , gde je: 2

Zmax - maksimalni zazor epa za centriranje i otvora 20H7 na predmetu obrade. Ranije je naglaeno da se spoj epa za centriranje i otvora u telu pribora izrauje sa maksimalnim zazorom od 2 - 3 m, pa se ova veliina pri proraunu moe zanemariti. Takoe je naglaeno da se ep za centriranje radi sa malim odstupanjem prenika odnosno da je njegov prenik: dc = 20 0, 02 mm. Imajui u vidu da je prenik otvora na predmetu obrade d = 20H7 = 20+0,021 maksimalni zazor iznosi: Zmax = dmax - dc(min) = 20,021 - 19,98 = 0,041 mm, tako da je maksimalna greka baziranja po koti b:
b = 0,041 = 0,0205 mm. 2
0 , 01

Dozvoljeno odstupanje kote b iznosi bdoz = 0,1 mm i dosta je vee od maksimalne greke baziranja, to je vrlo vano sa aspekta greke izrade predmeta obrade. Greka baziranja kote "a" ima nultu vrednost, odnosno:

a = 0. Na veliinu greke baziranja kote "a" ne utie nain baziranja i stezanja ve prvenstveno alat kojim se proces obrade izvodi.
Pored greke baziranja javljaju se i greke stezanja, greke izrade steznog pribora i greke obrade koje su, za pravilno definisane uslove obrade i pravilno projektovan pribor, znatno nieg reda pa se ne razmatraju u okviru ove zbirke.

Napomene: a) b) c) d) Pribor treba projektovati za uslove visokoserijske proizvodnje. Obrada se izvodi specijalnim ugaonim glodalom. Materijal predmeta obrade je 5420 zatezne vrstoe Rm = 700 MPa. Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA Greka baziranja predmeta obrade javlja se po funkcionalnoj koti a = 190,1. Nastaje kao posledica propadanja predmeta obrade u prizmu za baziranje, usled neminovnog postojanja tolerancije prenika d = 450,05. Proraun greke baziranja za kotu "a" vri se po obrascu: (d d min ) , a = max 2 sin 2 gde je: dmax - dmin = 45,05 - 49,95 = 0,1 mm - maksimalno odstupanje prenika predmeta obrade i = 90 - usvojeni ugao prizme. Zamenom ovih vrednosti u prethodni izraz dobija se vrednost maksimalne greke baziranja po koti "a":
a = 0,1 = 0,0701 mm. 2 sin 45 o

Na osnovu rezultata prorauna moe se zakljuiti da je greka baziranja znatno manja od tolerancije kote "a" to je, sa aspekta tanosti izrade predmeta obrade, veoma bitno. Kao to je i u prethodnim primerima reeno i ovom prilikom se naglaava da je frekvencija pojavljivanja greke baziranja, posmatrano sa verovatnosnog aspekta, veoma mala. Naime, realne greke baziranja po koti "a" su u veini sluajeva, znatno manje. Greka baziranja predmeta obrade po koti "b" jednaka je nuli iz razloga to nain baziranja ne utie na veliinu greke, to je takoe objanjeno u okviru prethodnih primera.

Napomene: a) Stezni pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje. b) Obrada otvora d1 = 8H7 izvodi se iz dva zahvata odnosno obrada buenjem (zavojna burgija JUS K.D3.022) i razvrtanjem (mainski razvrta JUS K.D3.132). c) Materijal predmeta obrade je 1220 zatezne vrstoe Rm = 650 MPa. d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada estoj klasi hrapavosti.

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA Greke baziranja predmeta obrade javljaju se po funkcionalnim kotama a = 180,1 i b = 15+0,1. Pored ovih greaka mogua je i pojava greke upravnosti otvora d = 8H7 u odnosu na baznu povrinu "A". Greka baziranja po koti a = 180,1, na osnovu primenjenog naina baziranja predmeta obrade jednaka je nuli: a = 0 . Razlog je u tome to primenjeni nain baziranja predmeta obrade obezbeuje poklapanje konstruktivne i tehnoloke baze. Naime, predmet obrade se u steznom priboru oslanja (granii) po baznoj povrini "B" od koje je i definisana ova kota. Eventualne greke mogu nastati samo u sluaju nepravilnog postavljanja (baziranja) predmeta obrade o emu treba voditi rauna. Predmet obrade je potrebno prisloniti uz baznu povrinu "B" pa potom dejstvovati na klin aksijalnom silom. Dozvoljeno odstupanje kote "a" iznosi adoz = 0,1 mm, a teorijska greka baziranja po ovoj koti ima nultu vrednost, to je vrlo vano sa aspekta greke izrade predmeta obrade. Greka baziranja po koti b = 15+0,1 moe se izraunati preko obrasca:
b = Z max , gde je: 2

Zmax - maksimalni zazor izmeu irine predmeta obrade (kota C = 30h6) i kanala izraenog u telu pribora.

Ako se usvoji, konstruktivno, irina kanala u telu pribora C1 = 30+0, 01 , onda je maksimalni zazor, s obzirom na C = 30h6 = 30-0,013: Zmax = C1max - Cmin = 30,03 - 29,987 = 0,043 mm, tako da je maksimalna greka baziranja po koti "b":
b = 0,043 = 0,0215 mm. 2

+0, 03

Greka je znatno manja od dozvoljenog odstupanja kote "b" ( b = 15+0,1) to je veoma bitno sa aspekta greke izrade predmeta obrade. Greka upravnosti otvora 8H7 u odnosu na baznu povrinu "A" takoe je, s obzirom na primenjeni nain baziranja, jednaka nuli:
u = 0 .

Greka upravnosti realno ima neku vrednost veu od nule, ali ne kao posledicu primenjenog naina baziranja i stezanja predmeta obrade ve, verovatno, kao posledicu postojanja zazora i moguih zakoenja izmeu izmenljivih voica i alata kojima se proces obrade izvodi. Dozvoljena vrednost greke upravnosti (slika 16.1) iznosi 0,05 mm na 100 mm duine to je, u razmatranom sluaju (teorijska greka upravnosti ima nultu vrednost), vrlo velika vrednost.

ANALIZA OPTEREENJA ELEMENATA STEZNOG PRIBORA Sa aspekta tanosti i stabilnosti predmeta obrade bitna je raspodela optereenja na predmetu obrade i baznom elementu (slika 16.4.). Na predmet obrade se sa alata prenosi aksijalna sila i moment rezanja. Sa aspekta tanosti izrade predmeta obrade bitno je da data optereenja ne odvajaju predmet obrade od baznih povrina. Dejstvom sile stezanja na stezni klin obezbeuju se sile Ft i Fn. Sila Fn pritiska predmet obrade uz baznu povrinu "A" i s obzirom na ugao klina koji obino iznosi oko 3 moe biti velikog intenziteta. Takoe i aksijalna sila rezanja Fa pritiska predmet obrade na baznu povrinu "A" pa je jasno da ne moe doi do odvajanja predmeta obrade od ove povrine i remeenja upravnosti ose otvora. Sila trenja Ft ima tendenciju da predmet obrade pritisne uz graninu povrinu "B". Ovoj sili suprotstavlja se sila trenja Ft1 koja se javlja na baznoj povrini "A". Pravilno baziranje predmeta obrade po baznoj povrini "B" zahteva prethodno naslanjanje (granienje) predmeta obrade po povrini "B", odnosno runo pridravanje predmeta obrade uz povrinu "B" pre dejstva aksijalne sile na stezni klin.

Napomene: a) Pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje. b) Obrada otvora d = 6H7 izvodi se buenjem (zavojna burgija - JUS K.D3.022) i razvrtanjem (mainski razvrta - JUS K.D3. 132). c) Materijal predmeta obrade je elik za cementaciju 5420, zatezne vrstoe Rm = 650 MPa. d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada estoj klasi hrapavosti.

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA Greke baziranja javljaju se po funkcionalnim kotama a = 35+0,2 i c = 10+0,1. Pored ovih greaka javlja se i greka upravnosti obraivanog otvora i bazne povrine "A". Greka baziranja po funkcionalnoj koti a = 35+0,2 jednaka je nuli zbog poklapanja konstruktivne i tehnoloke baze predmeta obrade u steznom priboru, odnosno: a = 0 . +0,1 nastaje kao posledica neminovnog postojanja zazora izmeu ploice za Greka baziranja po koti c = 10 centriranje (irine ploice) i irine kanala b = 10H6 na predmetu obrade. Greka je posledica i postojanja zazora izmeu irine ploice i irine kanala izraenog na telu pribora. Meutim, kako je u prethodnom izlaganju naglaeno, veliina ovog zazora svodi se na vrednost 2 - 3 m, pa se isti praktino moe zanemariti. Ako se usvoji irina ploice za centriranje: b1 = 10 0,03 onda maksimalni zazor izmeu ploice i kanala b = 10H6 = 10+0,009 iznosi: Zmax = bmax - b1min = 10,009 - 9,97 = 0,039 mm. Veliina greke baziranja po koti "c" jednaka je polovini ovog zazora, odnosno:
c = Z max 0,039 = = 0,0195 mm. 2 2
0 , 01

Moe se zakljuiti da je greka baziranja (maksimalna greka baziranja) po koti "c" priblino pet puta manja od dozvoljene tolerancije kote "c", to je sa aspekta tanosti izrade predmeta obrade veoma bitno. Greka upravnosti obraivanog otvora i povrine "A", zbog poklapanja konstruktivne i tehnoloke baze, ima nultu vrednost, odnosno:

u = 0.
Dozvoljena greka upravnosti (slika 17.1.) iznosi 0,05 mm na 100 mm duine, a teorijska greka upravnosti ima nultu vrednost, to je takoe, sa aspekta greke izrade predmeta obrade, veoma bitno.

Napomene: a) Stezni pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje. b) Obrada otvora izvodi se sa dva alata odnosno obrada buenjem (zavojna burgija - JUS K.D3.022) i obrada razvrtanjem (mainski razvrta - JUS K.D3.132). c) Materijal predmeta obrade je elik 1730, zatezne vrstoe Rm = 750 MPa. d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada estoj klasi hrapavosti.

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA Greka baziranja predmeta obrade po funkcionalnoj koti "a" izraunava se prema obrascu: a =
( R max R min ) (1 sin / 2) . sin / 2

Odstupanje radijusa "R" (slika 18.1.) iznosi: Rmax - Rmin = 10,05 - 10 = 0,05 mm. Konstruktivno se usvaja ugao prizme: =900. Za date podatke greka baziranja po koti "a" iznosi:

a =

0,05 (1 sin 45 0 ) =0,0207 mm. sin 45 0

Na osnovu prorauna moe se zakljuiti da je maksimalna greka baziranja po koti "a" znatno manja od dozvoljenog odstupanja kote "a" ( doz = 0,1 mm) to je vrlo bitno s aspekta greke izrade predmeta obrade. Greka baziranja po koti "b" jednaka je nuli iz razloga to nain baziranja ne utie na veliinu ove greke.

Takoe je, zbog poklapanja tehnoloke i konstruktivne baze, greka upravnosti osa obraivanih otvora i povrine "A" jednaka nuli, odnosno: u = 0. Dozvoljena greka upravnosti (slika 18.1) iznosi 0,05 mm na 100 mm duine, a teorijska greka upravnosti ima nultu vrednost, to je sa aspekta greke izrade predmeta obrade, takoe veoma bitno.

Kontakt stezaa sa predmetom obrade poinje u okolini take "A". Sila stezanja Fs svojim momentom u odnosu na taku "O" tei da zakrene predmet obrade. Pomeranje predmeta obrade postoji sve dok i drugi kraj stezaa (okolina take "B") ne doe u kontakt sa predmetom obrade. Ako se obezbedi stabilno voenje stezaa po osi (x - x), koja je paralelna uzdunoj osi prizme za baziranje, onda je sigurno da je u stegnutom poloaju uzduna osa predmeta obrade (osa x1 - x1) paralelna osi stezaa odnosno uzdunoj osi prizme za baziranje. Dakle, za pravilno centriranje i stezanje predmeta obrade potrebno je obezbediti precizno i stabilno voenje stezaa i potrebnu silu Fs, to je u datom primeru i uraeno.

Napomene: a) Stezni pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje. b) Obrada otvora 3,2H7 vri se sa dva alata i to burgijom JUS K.D3.022) i razvrtaem (mainski razvrta - JUS K.D3.132). c) Materijal predmeta obrade je elik 1530, zatezne vrstoe Rm = 700 MPa. d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada estoj klasi hrapavosti.

(zavojna

burgija

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA Greke baziranja predmeta obrade javljaju se po funkcionalnim kotama a = 200,05 i b = 13,70,05. Pored ovih greaka javlja se i greka upravnosti obraivanih otvora u odnosu na povrine "C" i "D". Greka baziranja po funkcionalnoj koti b = 13,70,05 jednaka je nuli iz razloga to je predmet obrade pritegnut na baznu povrinu "A" koja je ujedno i konstruktivna baza, dakle: b = 0 . Ako se prilikom postavljanja predmeta obrade izvri i njegovo pravilno granienje (pridrava rukom ) uz baznu povrinu "B" onda je, iz istih razloga, i greka baziranja po koti a = 200,05 jednaka nuli: a = 0 . 0,05 Greka baziranja po koti a = 20 moe nastati samo kao posledica nepravilnog rukovanja priborom, odnosno kao posledica nenaleganja predmeta obrade uz baznu povrinu "B". U tom sluaju na greku baziranja, po ovoj koti, utie i veliina zazora izmeu kote c = 40h6 i irine baznog elemenata (irine voenja). Meutim, veliina ovog zazora obino se bira u maksimalnim granicama reda 0,02 - 0,03 mm, to praktino ne moe bitnije, ak i u sluaju nepravilnog baziranja, uticati na veliinu greke baziranja po ovoj koti. Dozvoljena odstupanja kota "a" i "b" iznose adoz = bdoz = 0,05 mm, a teorijske greke imaju nultu vrednost, to je veoma bitno s aspekta greke izrade predmeta obrade. Naime, proraunate vrednosti greaka baziranja su zanemarljive vrednosti i praktino ne utiu na greku izrade predmeta obrade.

Greka upravnosti obraivanih otvora i povrina "C" i "D" nastaje kao posledica postojanja zazora izmeu kanala na oslonoj ploici i irine predmeta obrade (kota c = 40h6). Konstruktivno se moe usvojiti maksimalna i minimalna irina kanala na oslonoj ploici (irina kanala iznosi: ck = 40,01 +0, 01 mm): ckmax = 40,02 mm i ckmin = 40,01 mm. Maksimalna i minimalna vrednost kote "c" iznose: cmax = 40 mm i cmin = 39,984 mm. Maksimalni zazor spoja rauna se po obrascu: Zmax = ckmax - cmin = 40,02 - 39,984 = 0,036 mm. Konstruktivno se usvaja duina voenja: L = 57 mm. Na osnovu datih podataka moe se izraunati greka upravnosti po obrascu: Z 0,036 = 0,000316. u = tg = max = 2 L 2 57 Dozvoljeno odstupanje upravnosti (slika 19.1) iznosi 0,05 mm, na 100 mm duine, to izraeno preko tangesa ugla ima vrednost: 0,05 = 0,0005. udoz = tg doz 100 Iz izloenog prorauna se moe zakljuiti da je dozvoljena ugaona greka znatno vea od njene proraunate vrednosti.

Napomene: a) Stezni pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje. b) Obrada otvora se izvodi buenjem (zavojna burgija - JUS K.D3.022) i razvrtanjem (mainski razvrta - JUS K.D3.132). c) Materijal predmeta obrade je elik 5430, zatezne vrstoe Rm = 800 MPa. d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada estoj klasi hrapavosti.

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA Greka baziranja po funkcionalnoj koti a = 200,05 jednaka je nuli iz razloga poklapanja konstruktivne i tehnoloke baze odnosno stezanja predmeta obrade po baznoj povrini "B", znai:
a = 0 .

Dozvoljeno odstupanje kote "a" iznosi: adoz = 0,05 mm, a teorijska greka po ovoj koti ima nultu vrednost, to je vrlo bitno s aspekta greke izrade predmeta obrade. Naime, moe se zakljuiti da greka baziranja po ovoj koti praktino ne utie na greku izrade predmeta obrade. Greka baziranja po koti b = 65 0, 05 ima nultu vrednost, odnosno b =0, iz razloga to nain baziranja ne utie na realizaciju ove kote. Na veliinu odstupanja kote "b" utiu, prvenstveno, zazori izmeu voica i reznih alata, to nije u vezi sa baziranjem predmeta obrade.

Greka baziranja po koti "c" izraunava se po obrascu:

c = Z max , gde je: 2

Z max - maksimalni zazor d = 20H7 (slika 20.1.).

izmeu

epa

za

centriranje

(pozicija

2.)

prenika

otvora

Konstruktivno se moe usvojiti prenik epa za centriranje dc = 19,98 0, 01 , pa se, imajui u vidu prenik otvora d = 20H7, izraunava maksimalni zazor preko izraza: Zmax = dmax - dc(min) = 20,021 - 19,97 = 0,051 mm. Na osnovu izraunate vrednosti maksimalnog zazora odreuje se, prema prethodnom obrascu, greka baziranja:
c =

0,051 =0,0255 mm. 2

Dozvoljeno odstupanje kote "c" iznosi cdoz = 0,05 mm i znatno je vee od proraunate greke baziranja. Praktino posmatrano i greka upravnosti osa otvora u odnosu na baznu povrinu "A" jednaka je nuli odnosno priblino jednaka nuli: u = 0 . Greka upravnosti moe nastati samo pri nepropisnom rukovanju priborom kada se mogu javiti elastine deformacije epa. Meutim, ako se ima u vidu prenik epa uvean za presek predmeta obrade onda je jasno da su te deformacije male i pri znatnijim vrednostima radijalne sile na klinu. Pored toga, dozvoljeno odstupanje upravnosti iznosi udoz = 0,05 mm, pa eventualno nastale nepravilnosti pri rukovanju priborom ne mogu dovesti do prekoraenja ove vrednosti. Jo jednom se napominje da minimizacija ove greke zahteva potiskivanje klina to manjom silom i potpunu samokoivost klina, koja se obezbeuje uglom klina od priblino 3.