6.

PRORACUN SA LEDJNO

I KONSTRUKCIJA STRUGANIM

PROFILNIH

GLODALA

cemu se zadrzava mogucnost njihove

prvobitni izrade

profil: profila manjim od 200.

ZUPClMA

i sa uglom

Uporedo zupcima Profilna njena glod31a sa ledjno obradi struganim profilnih 7upcima detalja. za obradu veoma su rasprost~aspeniska prispoljnjoj namene koja Osim glodala

sa prednostima prisutni

profilnih

glodala

sa ledjno

struganim

su i nedostaci: uslovljena prisnstvom oksidncg obradi sloja na ledi prisustvom ledjnog

postojanost,

cijalne

su predvidjena

najslozenijihpro-

jnoj povrsini

koji se stvara

pri termickoj

fila, postoj1' takodje ispupcena obradu glodala i izdubljena

i niz standardnog polukruzna

tipa kao sto su: odvalna glodala za

relativno grube obrade struganja, srazmerno ti rada

na pomenutoj

povrsini

poslije

glodala,

zupcanika,

ozljebljenih navoja itd.

vratila

pravolinijskog

profila,

mali broj zuba koji dovodi finoce obradjene

do snizenja povrsine;

produktivnos-

za glodanje

i snizenja

mali broj mogucnosti Glodala krive, sa zupcima dele kod kojih je ledjna povrsina izvedena u vidu uklanja razlicite glodala glodala sa nebrusenom sa brusenom ledjnom ledjnom povrs~nom, dala,
0

preostravanja povrsini;

zbog velikog

sloja

koji se

na grudnoj velicine

se na dye grupe: ledjnog ugla po izvodnici detaljnije. profila zupca glocemu u daljem tekstu

povrsinom.

U ovu drugu navoja, glodala vrsinu)i

grupu

spadaju

glodala

koja

su namjenjena i slicnih

za obradu tj. poRao i svaki drugi ke parametre rezni a1at i glodala tj. grudni imaju svoje geometrijsLedjni

zupcanika, standardnog glodala

ozljebljenih tipa,(mada

vratila ponekad

profila

imaju brusenu

ledjnu

specijalne

namene.

(uglove rezanja na osnovi

i ledjni

ugao).

Najvece

preimucstvo sa vecom

profilnih duzinom

glodala naprama

dolazi sirini

do izrazaja profilne krupno

pri ob-

ugao

se formira

krive

na 1edjnoj

pcvrsini Presek

zupca koja ravni upna

radi delova Uzgred, masovne

povrsine.
i

se dobija rayne kojoj

1edjnim

struganjem i 1edjne

(hinterovanjem). povrsine

kratke

profilne

povrsine

u uslovima

serijske provlace-

na osu gloda1a se vidi

daje krivu

1iniju

proizvodnje

celishodnije

je da se obradjuju proizvodnje

1edjni ugao

0( (slika 1).
norma1e N-N na po1uprecniku vektora ma-

njem. Medjutim,

u uslovima

serijske

profilno

glodaTaj ugao se na1azi izmedju

nje ima prednosti cije i izrade

nad provlacenjem kao i zbog toga Oni mogu

zbog jednostavnosti sto njihova iskorisceni

konstrukne zah-

alata

upotreba

R i tangente terijalu pri1ikom

T~T u tacci M krive i odredjena zuba nebi

z-z. Svakom

obradjivanom ug1a~

teva specijalnu savremenoj povrsine. nosti: jednostavnost profi1nim

opremu.

biti

na bi10 kojoj profi1ne druge pred-

odgovara ostrenja

ve1icina

1edjnog

On se vec kod bude

gloda1ici Pored

obradjujuci

tako veoma imaju

slozene

smeo da se menja Postoje ug1a.

ili ako

toga profi1na

gloda1a

i sledece

menja kojih

da ta promena se ne menja

bude neznatna. 1edjnog

krive

linije

ve1icina

Neka

ta kriva

izrade

(obrada po 1edjnoj i primene

povrsini specija1nih

vrsi

se sarno a1a-

Z-Z

(slika 2). Treba na6i njenu

po1arnu

jednacinu

u odnosu bude za

nozem

bez brusenja

pomocnih

na pol

0 (osag1oda1a)
njenu

pod us1ovom

da 1edjni

ugaoc/

tali
jednostavnost ostrenja koja se obav1ja po grudnoj povrsini,pri

bi10 koju

tacku isti.

lz slike 2 se vidi da je tg 0( Ctg'i> = l/tgiJ. Posta

= tg

(90 -()) = Ctg1r.

Daije

je

se traz i da bude

tg c\ = m = canst

vaZi:

dR/d'l" R

dR/R

dS'"

fdR/d!!;o = m m'f'+

dt'

+ In A

ili

I-R

In R

In A

-4-~
gde su Aim tekuce nazivom konstante; e osnova prirodnog Iogaritma, krive a R i ]P pod polarne koordinate. To je jednacina poznata Iogaritamska spirala.

Medjutim

ako je izrada

ekscentra

koji

sluzi

za Iedjno

strugagiodaia

nje po Iogaritamskoj treba poseban m~~

spirali

siozena

(za svaki precnik spiraia

ekscentar),

Iogaritamska 3I~~~,

nije nasI~priugIav-

kod i~rade_zuba

profilnih

te se u praksi ima malog

nom primenjuje nja ledjnog spirale obradu

arhimedova Prirastaj

spirala

kod koje

odstupa-

ugla.

radijusa

vektora polarnog

kod arhimedove ugla

je proporcionalan ekscentra koji

prirastaju

'r' ,
moguce

pa je izves-

sluzi

za ledjno

struganje,

ti na bilo kojoj masini kretanjem.

obrtnim

i translatornim

postupnim

Jednacina dinata

arhimedove

spira Ie

(slika 3) u polarnom

sistemu

koor-

ima oblik:

Funkc10nalna zav1snost 1zmedju teku6eg polupre~n1ka R 1 teku6eg promenlj1vog parametra 'f 1zrdava se jednako6u R :& f ('1'). Na osnov1 sl:Ute 2 tg jednak je odnosu polupre~n1ka vektora R 1 prvog izvoda R vektora po uglu 'f tj

1r

z
a - konstantan parametar; parametar u radijanima. Ledjni ugao,~ kod zubaca
0 .

tg
27f

dN
tg'\N

y-

Z -

tekuci

promenljiv

profilnih

glodala N

obicno
= l~ff)

se krece

granicama o;-,daje:

9 - 12

Ako usvojimo

da je tgeX

= tg 93'

Z.. 1/2r Z - 1

Otuda

za bilo koji broj ugla u tacki je:

zuba Z moguce

je odrediti slucaj

velicinu pri kome je

ledjnog

P. Ako uzmemo

krajnji

Z = 6 zuba onda

""1:O""iF
tako velicina variranja ugla
d

kod primene 10 46'

arhimedove

spirale

za zube profilnih

glodala

iznosi

(pri Z = 6 zuba i znatno uticati

d
na

N =

gO 3'). Ta promena

nije velika

i ne moze

us love rezanja dove spirale

zuba glodala.

Otuda

je i velika glodala.

primena

arhime-

kod ledjno

struganih

qf / f
Dakle zavisi ledjni ledjni 1.lgao c< od ugla ugao ~ G takadjer

rp
Velicina proporcionalan uglu K (hinter pad) koju obavezno crtez, odredjuje se kao razlika stavljamo izmedju na konstrukradijus vektora

je obrnuto

<f'

Ugao'1'"

cijski

29 , a kako ugao 29 zavisi

zavisi ad broja broju zuba

od broja zuba Z to varira-

u tackama

M i P tj.:

zuba. Najvece

nje ~gla

je pri minimalnom

Z jer je tada ugao to za tacku P

2e l1ajVp.ci.Ako je za tacku M polarni

bice rnanji za 29 pa se moze napisati:

ugao'f'

tgc{M =

r
izraz

tgC<p = ~9

Z-Kada u drugi zamenirno iz prvoga ugao ~ a umjesto 2& stavirno 2J[ /Z bice:

211'

.a, po~to

je

Noz za ledjno nju se pomera

struganje norm2lno velicinu

kod simetricnog na osu glodala.

profila

zuba pri strugaje neophod-

U tom slucaju

no proveriti
~ "t.,

ledjnog

ugla

c\N u tacki

sa nagibom

100 pomocu

jednacine

,,-,

a =

2)C

M gde
1
U

tg

oIN

_ R tgo{.
R t

sin Lf'o

o precnika detalja glodala); tacki sa na-

je: R - D/2 rom (polovina visina profila

S obzirom

da je tg 0( M

to je a

>PM pa je konacno: 21( z--2'!T

D

tgo( M koja odgovara giborn od

7"'0;
profila; gde je

~o a
-Z-

najrnanji ugao nagiba ugao na mestu ugao u ravni

r-'

tgo<' M

-Z-

Dr

tgc(M

c<'- ledjni ~N - ledjni

'fo

= 90 o

normalnog

na secivo.

Ugao

DIN ne srne biti rnanji od 20 tjo(N :>20 iz dva dela na kojima

U protivnorn glodalo koso podstrugi-

'To D -Z-To je poznati obrazac pomocu kojega se moze za konkr~tni profila slu-

mora da se radi vanje.

se izvodi

Pravac caj da izracu?a ba (slika 4a)._ velicina pada K kod sismetricnog zufila mocu

kretanja

noza pri ledjnom

struganju

kod

jednostranog profila

propo_

(slika 4b) odredjuje jednacine:

se za glodala

ispupcenog

tg c;{N
COS

7"'0

- tg

Y.OI

tg tg

o{N

0<.

cos

'7"'0

Velicina jednacine

pada

K pri kosom

ledjnom

struganju profilom

odredjuje

se pomocu

za glodala

sa ispupcenim

1T(R -

to)

. tgo{ N

Z . sin

( ~o - G ) Preko precnika koji se priteze tojanja izmedju otvora D na glodalu definisu se krutost trna ~a i rasglo-

i bira se u zavisnosti oslunaca trna. Pri

od otpora

rezanja otvora

izboru 2)

precnika

ZTR

tgC~N

dala koriste - e ) Precnik

se tablice

(viditi tablicu

Z sin
"':~

('f'o

gloda-la D otvora d

do 50 16

50-60 22

60-80 27

80-120 32

120-160 40

Za dvostrani uglovima

nesimetricni profila

(u odnosu ~ i 1

na vertikalu) moze se ugao

profil

sa Precnik

na kraju

usvojiti:

Visina glodala

medjuzublja h, velicine

H sastoji

se iz 3 velicine:

visine

profila podnoz-

pada K, i poluprecnika

zaobljenja

ja zuba r.

6.2.1.

Izbor konstrukcijskih struganih glodala

parametara

profilnih

ledjno

Velicina detalja

profila

glodala

uzima Vazi

se nesto

veca od visine

profila

koji se obradjuje.

Spoljnjiprecnik dalicama

profilnog

glodala

za rad na univerzalnim

glo-

izracuJ;lava se pomocu

jednacine:

Pravilan

izbor broja

zuba bitno obradjene

utice

na rad glodala produktivnost dovoljna

(ravnomeritd)

nost rada, kvalitet D

1

povrsine,

- precnik

kruga

povucen

kroz podnozje

medjuzub-

Pri izboru broja svakog

zuba mora da se obezbedi medju veceg zubima broja

otpornost i mo-

Ija, H - visina medjuzublja glodala.

zuba, prostor ostvarivanja

za smestaj ostrenja,

strugotine

gucnost

a samim tim i vece

postojanosti. Za obezbedjenje broja ostrenja otpornosti uzima zuba i mogucnosti zuba bude dobijanja jednaka veceg (0,8-1) .H.

se da debljina toga dobijaju

Ako se ne pridrzavamo gde je: d - precnik 1 date otvora na glodalu. velicine (obicnim precnika profilnih glo-

se zubi uski i visoki.

U tablici

su preporucene zubima

dala sa ledjno struganim

nosti

i ojacanim)

u zavis-

Preporucene nim zubima.

ve1icine

precnika

profi1nih

gloda1a

sa podstrugato - najveca mu1i visina profila glodala (za to~ 1 u for-

treba uzimati

to = 1).

Najveca visina profila preko 4 5 6 7 8 9 10 11

I

D za g1oda10

Najveca v~s~nc profila preko 15 16 17 18 19 20 21 22 23 26 29 32 35 do 17 18 19 20 21 22 23 24 26 29 32 35 38

D za glodal0

do 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13,5 14

Sa obie. zubima 60 70

Sa ojae. zubima 50 55 60

Sa obie. Sa ojac. zubima zubima

Koefieijent

r uzima

se 0,5 za glodala sa ojacanim

sa obicnim

zubima

0,6 - 0,7 za ~10dala

zubima.

130

105

110 Z = (1,8 2,2) D/H

D H

80

65 70

140

115 a za ojacane Z = (2,2 - 2,8)

150

90

75 80

Pri tome se manji 120 za vece. koefieijent uzima za manje precnike, a veci

160

100

85 90

130 140 150 160 170 Precnik glodala u mi1imetrima Broj zuba Z 40 18 40-45 16 50-55 14 60-75 12 80-105 11 110-125 10 130-140 9

12

110

95

100

13,5 14

15 16

120

povecava glodala

zuba i to

Sa povecanjern dirnenzije profila znatnc brze nego spo1jnjiprecnik

se visina

Radi

pogodnosti

merenja broj

spoljnjeg zuba,

precnika

glodala, uvek

pozeljno

je,

te se radi obezbjedjenja broja zuba. Zbog to-

da se usvaja posto izmena

paran broja

sto prakticno

nije rnogu6e stranu pro-

dovoljne

otpornosti
S~

zuba pristupa ledjno str~ganim

smanjenju zubima,

zuba za jedan na jednu debljine.

ili drugu

ga kod glodala

za razliku

od glodala

uzrokuje

srnanjenje njihove

sa ostrirn zubirna, sa povecanjem cava ve6 smanjuje.

precnika broja

braj

zuba se ne povese sa uspe-

Za izracunavanje formula:

zuba moze

horn koristiti

slede6a

Oblik

i dimenzije

rnedjuzublja usvaJaJu mogu6nosti strugotine. glodala ledjnog Prema

se polaze6i struganja

od neopprofila i razlikusa pro-

hodnosti s10bodnog

obezbjednja razrnestaja glodala:

formi medjuzublja zubima sa ve60m

jemo dve vrte ojacanim

sa obicnim profi1u,

i glodala visinom

zuibma.

Pri simetricnom

fila i rnalom sirinom, glodala. Takva

podnozje zuba obicnc zovu glodala

'e paraleln a sa OSQIIl zubima. Medju-

se glodala

sa obi~nim

tim, u vecini potrebno

slucajeva

podnozje glodati

zuba ima slozeniji sa nagibom

oblik.

Nairne,

u prethodnom

izrazu

nalazi
120

se po formuli
180

je medjuzublje

pod Jednim

ili neko~3

';?-x
--Z-

liko uglova. dala

Na taj nacin zubirna.

se ojacavaju

zubi glodala

pa su to glo-

sin J'l
R 0

sa ojacanim

fR;

'7T

Kod ovih vr~ zublja vrsi

glodala se sledecim

(videti sliku redom:

5) proracun

dimenzije

medju-

Najpre

se odredjuje jedna9ine

ugao profila

medjuzublja

(slika 5) pomocu Obicno govara je taj ugao zakretanje

empirijske

60

ili 90. Svakom na ugao

obrtaju

ekscentra

od-

glodala

pri cemu na radni

hod ide izra-

300 i1i 270, a na prazan hod 60 ili 90. U prethodnom

zu " . /?,.. pr i ~emu Je o

11 je

grudni

ugao

na spoljnjem

precniku

tako da za glodala jednacini takodje

360 --z-.

v Do bi' Jena vre d nos t ug 1a zao kruzuJe

kod kojih je se

dl

0 treci

clan u prethodnoj

je jednak nuli.

na: 18; 22; 25; i 30, a retko na 45

R-A-h Ro sin

Posle

toga odredjuje

se poluprecnik

zaobljenja

medjuzublja

r po gdje je A

<'/-Mi
sin

formuli:

54 sin '3'3 )( '"

r
.

'111J-

a h

1 + cos'lf

se odredjuje

pomo6u (ctg

h r '" r

-,:-

1)

Glodalo

sa ojacanim

zubima

(slika 7) nagnutih

cemu

je bilo

prechoc~o de-

reei odlikuju lova podnozja

se prisutnoscu medjuzublja.

(ili krivolinijskih)

2. Provera veli~ine bini 8 mm:

ugla '~N

u ta~ki

sa nagibom

R . tg'-\ Ugao nagiba odredjuje krajnije podnozja medjuzublja Spajajuci na eeonom se pru odnosu c\N 2 0 38'
R -

sin ~ o

tg 12

sinloc

40 - 8

se graficki. taeke profila delu

i cilindricLom ava koja na ceonu

dobija ~N

= 0,046

rad

zaklapa

ugao

stranicu.

Ugao d'izmedju od-

dna medjuzublja redjuje mu mora

i ose glodala

se konstrukcijski, biti ispunjen uslov

pri ce-

Velieine 1Y i r bima, a najveca

odredjuju dubina usvaja

se isto kao kod glodala H (mereci

sa obienim

zu-

njeg preenika)

max se tako da se zadovolji

medjuzublja

je cd spoljuslov

sledeci

Velieina djuzublja
K

Hmax

0' moraju

biti

formirane

tako da bi dubina

me-

1/

u bilo

kom preseku

upravno

na osu g10dala

iznosila

1JI.80

tg 120

10

::. 5,34 rom

+ r.

0,00534

Za profi~no ka 6) dato Treba

g1oda10

sa polukruznim to = 8

ispupcentm
lIlII\;

profilima

(s1i-

je: D = 80 rom; broj

11=

5;

d..

= 12;

700=100

odrediti

zuba Z i dimenzije

medjuzub1ja.

0,5 8~

10

~~

282
R

r=

sin 1)3 0 1 + cos flV

27,6

0 sin 9 44' 0 1 + cos 30

posta

je

-:Y3

~x

+ 12

rr;-

+ 1!

180

t
R8

90 44' 0,169 ekscentra) uzet r:::td Za gloda1a cuju od brzoreznih ce1ika i1i ug1jenicnih ug1a: ce1ika preporu-

pri cemu je 600

se sledecevrednosti

grudnog

Obradjivani Celik celik R sin

('1f- - ~

materijal daN/rnm2

Grudni

ugao

Dopusteno

odstupanje
5 '

sa

6m .(60
m

200

sa 0'

= 60-100

daN/rnm2

3)

sin 1f-

27,6 sin (30-9 44' = =...!-:-~---'---sin 300

LG sa HB 19 ,12 rom Celik m Celik . = c,01912

<

150 daN/rnm2 >100 daN/rnm2

sa Om otporan

r( ctg ~

- 1) =2,5

(ctg ~

-1)

6,8 rom 0,0068 m

LG sa HB

>

150

na temperaturu daN/rnm2

6.3. Profilna razlicitim Ledjno grudnog strugana ugla koji

ledjno

strugana

glodala

sa prisutnim

grudnim

uglom

Data dopustena

odstupanja

grudnog

ugla

daju visina

netacnost

visine

prou

od nule u vecini slucajeva koriste se sa vellcinom

filaL\G '=:(0,0006-0,001) rnm. Koeficijenat love. 0,0006

'0 gde

je

'0

pro fila glodala za vece grudne

je za manje

a 0,001

ug-

glodala

jel"o. To se objasnjava uglova komplkikuje unosi greska

time

sto se prisustvom izrada i konposle Za otk1anjanje fil glodala profila gresaka izazvanim prisustvom Pri uglu grudnog ugla

pozitivnih

grudnih

proracun,

d"

pro-

trola glodala, prvog ostrenja

a takodje

na profilu isti profil.

detalja,

mora da se koriguje. ucestvuju

t=

0 u obrazovanju profila glodala.

i ako glodalo

zadrzava

Ipak gloda1a bez grud-

deta1ja

istovremeno

sve tacke

sa pozitivnirn grudnirn ug10m nog ugla. Nairne to su

imaju preirnu6stvo nad onima sa ve60m postojanos6u. rezanja.

gloda1a

ravnoKod nekih

U tom slucaju glodala.

visina

profi1a

detalja

jednaka

je visini ivica

profila (seciva) tacka P

mernijirn radom ce1ika

pri rezanju

i manjirn otporom

Ako je ugao postepeno

!ve6i od 0 tacke
u1aze urad.

rezu6ih

primena gloda1a sa grudnirn ug10m jednakirn nuli je nedopustivo jer je tada izvodjenje obrade neizvod1jivo.
(kao kod ce1ika vatrootpornih i nerdjaju6ih)

zuba glodala

U procesu

rezanja

se krece po krugu obrazuje rale 1u

radijusa detalja

Rx i pri preseku tacku L (slika duzi

dijametralnom 8b). Pri

ravni 0 spiPri ug--

na profilu

4<=

se presecaju 0 one se

sa radijalnom

MO u tackama

1,2,3.

If::'

seku sa pravom

MN u tackama

I', 2' , 3'

koje

su nize od tacaka korekcije

1,2,3 .... g1oda1a sa po se

Pri odsustvu grudnom pravoj dobije

povrsinom MN,na nesto

postav1jen0j deta1ja profil

profi1u izduzen profi1a

pos-

to je visina visine 51 ika Za proracunprofi1a dece racun formu1e visine koje

profi1a

hd veca od zuba g1oda1a.

,,-"'

8
g1oda1a po grudnoj povrsini koriste 9 daje se s1ese prose mogu izvesti na osnovu tacke s1ike

za tacku

1, a za osta1e

je postupak

isti.

Sa nvakvim

postupkom

proracunavaju

se i druge

visine

profi1a

g10-

dala po grudnoj Sirine profila

povrsini, a, b, f, 9

pri cemu velicine prenose

m i C ostaju deta1ja

iste. na pro-

se sa profila

fil glodala kuju

bez izmene. sa

Os tale konstruktivne

velicine

ne razliko-

se od glodala date.

t=

0 i usvajaju

se prema

preporukama

je su ranije

Na donjoj rasnje

skici

(slika 10) predstavljen turbinske lopatice koja

je crtez treba Profil

profila

unutod ceiz 2 su

povrsine

da se cbradi se sastoji

lika otpornog spregnuta

na delovanje

temperatura. R1 =. 30 mm

luka poluprecnika

i R2=45mm.

Na crtezu

date koordinate koordinati

eentara xoy.

i krajnjih

tacaka

profi1a

u odnosu

na 0,258819=4,046 YO.2 = 11,957 0,258819 + 28,993 . 0,965926 mm = 0,004046 m

sistem

Kada bi osa profi1a ra1e1na osu ox. gloda1a, kaza1jki. bi1a

gloda1a veca OX

bi1a para1e1na

sa osom ox

onda bi dubina bi1a paodnosu na

= 31,1 mm = 0,0311

nego u slucaju

kada bi osa glodala za ugao cfu

o Za smanjenje ~eba dati

sa osom

koja je zaokrenuta profi1a profi1 gloda1a,

a ,samim tim i precnik u praveu suprotnom satnoj

zaokrenuti

Na taj nacin bi za svaku t?cku izracunali odgov~rajuce koordinate (tacka 5 je tack~ dodira lukova sa R1 i R2) pa ertamo profi1 sa koordinatama za koordinatni sistem XoOY kao sto je to o prikazano na sliei 11.

Profi1

glodala

radi

sigurnosti dodaje apscise

prekriva

profi1

deta1ja

te se ta-

krajnjim

apscisama

koeficijent zaokruzuju

C ~l

kojeg

usvajamo,

ko da odgovarajuce

na desetu.

.. " .. .. .., --

X03 + C

32,287

+ 1,013 = 33,3 mm=

0,0333 m

35 mm 0,035 m

U ovom

slucaju

najpovo1jniji' ugao koordinatni koordinate izmedju

zakretanja o o profi1a X OY

cI

je 15., Dobina kojeg

jen je time treba

drugi

sistem tacaka

u odnosu gloda1a.

da se odrede Veza

starih

i novih

koordinata

data

je izra-

Da1je

se za svaku

ta~ku

na proftlu

deta1ja

prora~vaju XoOY o Haprtmer

00je Na osnovu mogu koordinata krajnjih taeaka i tacke sprezanja (tacka 5) zuse na61OOgovaraju6e Obi~no vlsine profl1a na grudnoj povrsini

9Ovaraju~e

koordinate sin

za Itoordinatni aistem i cos

prl ~emu za

ar.

ISO,

01-

0,258819J

01-

0,965926.

t.l~ku1 bi~e:

ba g1OOa1a. gus6e

se Usvajaju profi1

apsclse

pojedlnih

tacaka

(sto su

to je nacrtan

tacnijl).

Proracun

vlsine

profi1a

radjcn

je za svakih

5 rom sirine.

Prema tome prethodno r01upre~nika

treba

na~i koordinate

ta~aka

na lukovima povecava

R, i R? zaza 5 rom. C Reos

davaju~i (da se apseisa

smanjuje) vrednosti

c'

= 70 . 0,985 = 42,949

= 68.924

rom= 0,068924

C1- R1

COSt

. 0,96 - 41,18

rom = 0,04118

casu.:
~:\

12,18

42;949

U datim

formulama

treba

postovati

znak odgovaraju~e

koordinate. iste Za svaku ta~ku profila glodala deta1ja izracuna1i povrsini. bi odgovarajucu Na sliei 12 dat vije popo rani-

lz slike 11 se vidi da je najniza

tacka C pa su koordinate

sinu profi1a ertez

na grudnoj

izra~u~atog Ostale

glodala

sa detaljorn profila glodala racunaju

na grudnoj

vrsini. Sada se visine izracunavsi profila detalja mogu ocitavati 00 najnize tacke

dimenzije

se i usvajaju

je datirn preporukama.

ih pornocu jedna~ine

Usvajajuci

apseise

X' ta~aka

kruzncg

profila

na raztojanju profila vrednosti

t

po

5 rom proracunavaju

se ordinate

Y' , a visinu Dobivene tablica.

izraza po-

cunavarno pornocu prethodne jedine tacke sredjuju

formule.

se u obliku

Najveca Usvajani

visina

profi1a

deta1ja

kod naseg prirnera iznosi Na toj najveeoj vlsini

27;051

Mm.

su ojacani spo1jni prema

zubi gloda1a. precnik ranije

profi1a vatroot-

odgovar~ju porne

D = 140 Mm. Grudni ugao datirn podacima iznosi

t za

ce1ike

10. Korli6ena

njern toga maze grudnoj povrsini datom

5e preei

na izracunavanje visina detalja profila

vis1neprofi1a~1oda1a glOOa1a Il.a. grudnoj ranije

povrliini. Naprimer za visinu profi1a

21,051 mm b16e prema

7. PRORACUN ZA OBRADU

I KONSTRUKCIJA ZUPCANIKA

ODVALNIH

GLODALA

NAPOMENA; - Bacanje reznih ivir.a U odnosu nO Ow gfodolo mo x O. 0 ~ - Ceano boconje slronico 0,02 - Moterijof BRC

Odvalno

puzno

glodalo

predstavlja

nezamenljiv

alat

za izradu

zupcanika

metodom

Pfauter.

Izradjuje jedna.

se od brzoreznog vreme

celika

sa umetnutim

zubima

ili izmetaPri

U novije

umetnuti metala

zubi se izraduju

od tvrdog

la. Upotrebom izradi obradu

tvrdog

povecava

se postojanost glodala,

glodala. na graficku

tehnicke otpada

dokumentacije

za odvalna

10%, a veci deo vremena obradu

od 32 casa koristi glodala.

se za

analiticko-dimenzionu

konstrukcije

Sem toga, dolazije bi-

}
/

cesto

je usled

greske

u proracunu

na dosadasnji U vezi

nacin,

10 de pojave

skarta

u proizvodnji.

s tim neophodno

10 naci nov nacin njem elektronske

izrade racunske

konstrukcijske masine.

dokumentacije,

korisce-

U ovom odeljku dokumentacije ke masine

razradjena odvalnih

je nova metoda

izrade

konstrukcijske racuns-

glodala, sredstva.

koriscenjem

elektronske

kao pomocnog

U vidu tablica proracun na osnovu menzije zahteva

6

sistematizovani

su i dati,

matematicki

izrazi

za

relevantnih kojih

konstrukcijskih program

elemenata

odvalnih

glodala, dito

je napravljen koje

za racunar

Tablice kako

glodala

se usvajaju, proracuna

prilozene

su redom

sam redosled

86
15 Z

Sem toga, date 'valnih glodala(

su i preporuke dozvoljena

koje

se odnose

na postojanost

od-

pohabanost,

broj ostrenja).

Profil glodala po grudnoj povriini Kanaw za lamljMj' ufOdi;i noizmMitna s/,ugo/in,

prilogu

su date

tablice

i dijagrami

za proracun

parametara

ob-

rade,

a predstavljaju

prevod

iz prilozene

literature.

7.2. Principi Kod proracuna zupcanika koji

proracuna odvalnog treba

odvalnog glodala

glodala

za izradu

zupcanika i dimenzija

polazi

se od pblika glodala.

da se izradi

pomocu