PRAVILNIK

O UTVRIVANJU TELESNIH OTEENJA

("Sl. glasnik RS", br. 105/2003)
lan 1 Ovim pravilnikom utvruju se telesna oteenja od najmanje 30%, kao i procenti tih oteenja, koja su osnov za sticanje prava na novanu naknadu i za raunanje staa osiguranja sa uveanim trajanjem, u smislu lana 37 stav 2 i lana 58 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. lan 2 Telesna oteenja od najmanje 30% i procenti tih oteenja su:
I GLAVA, USNA DUPLJA I VRAT

A. Lobanja i lice 1. Skalpiranje (gubitak veeg dela ili potpuni nedostatak kosmatog dela poglavine) 2 Defekt lobanje posle traume preko 3 cm u uem promeru bez evidentnih arinih simptoma Pod defektom lobanje podrazumeva se nedostatak dela kosti lobanje. 3. Unakaenost lica, prema stepenu Izuzimaju se laka umanjenja estetskog izgleda lica. Pod unakaenou lica podrazumevaju se tee promene na licu koje neugodno deluju i oteavaju kontakt sa okolinom. 4. Potpuni gubitak jedne une koljke 5. Gubitak veeg dela ili potpuni gubitak obe une koljke 6. Gubitak nosa: 1) gubitak mekih delova sa hrskavicom 2) gubitak mekih delova, sa deformitetom ili nedostatkom kotanih delova 30% 40% 30% 30 do 40% 30 do 50% 30% 30 do 40%

B. Usna duplja i vrat 7. Nemogunost otvaranja usta (rastojanje izmeu gornjih i donjih zuba do 1,5 cm zbog ega je potrebna upotreba tene hrane) 50%

8. Poremeaji na vilici, jeziku, nepcima, farinksu i larinksu (defekti, gubici ili funkcionalne smetnje): 1) sa poremeenim govorom 2) sa gubitkom govora 3) sa oteanom ishranom 4) sa oteanom ishranom i poremeenim govorom 5) sa oteanom ishranom i gubitkom govora 9. Trajno noenje kanile posle traheotomije 10. Laringotomije: 1) delimina 2) totalna 60% 80% 30 do 40% 70% 40 do 50% 50 do 60% 80% 60%

II KRANIJALNI NERVI, ULO VIDA I ULO SLUHA

A. Kranijalni nervi 1. Uzetost - ptoza oba ona kapka koja se hirurkim putem nije mogla korigovati: 1) ako je vei deo zenice prekriven 2) ako su zenice potpuno prekrivene 2. Potpuna ili delimina uzetost ili lezija bulbomotora (podruje inervacije okulomo torijusa trohlearisa i abducensa), sa diplopijama koje su objektivno dokazane: 1) jednostrana 2) obostrana 3. Potpuna uzetost jednog facijalisa, bez mogunosti zatvaranja oka 4. Obostrana uzetost facijalisa: 1) delimina 2) potpuna 5. Izolovana uzetost trigeminusa: 1) delimina (uz Keratitis neuroparalitica) 2) potpuna 6. Potpuna uzetost akcesorijusa 30% 40% 40% 30% 50% 30 do 40% 40 do 50% 30% 30% 50%

Kombinovane uzetosti i lezije V, VII, VIII, IX i XII kranijalnog ivca, obuhvaene zajednikim nazivom bulbarna paraliza, ocenjuju se kao lezije modanog stabla i pseudo-bulbarne paralize po

taki 9 glave III ovog pravilnika. B. ulo vida 7. Gubitak oba oka, potpuni gubitak vida oba oka ili veoma veliko smanjenje vida (otrina vida boljeg oka manja od 0,05%) 8. Veliko smanjenje vida oba oka, ako je otrina vida boljeg oka 0,4 ili manja, prema ukupnom smanjenju vida 9. Gubitak jednog oka ili potpuni gubitak vida jednog oka, uz smanjenu otrinu vida drugog oka (ako je otrina vida drugog oka 0,5 ili manja) Procenat telesnog oteenja iz ta. 8 i 9 odreuje se prema tabeli iz take 12 ove glave. 10. Gubitak jednog oka ili vida jednog oka, ako je otrina vida drugog oka vea od 0,5 Pod praktinim gubitkom vida jednog oka podrazumeva se i otrina vida ispod 0,05. 11. Izolovane hemianopsije trajnog karaktera (osim kvadratnih, binazalnih i gornjih horizontalnih hemianopsija): 1) bitemporalne hemianopsije 2) homonimne hemianopsije 3) donje horizontalne hemianopsije 12. Koncentrino suenje vidnog polja oba oka organskog karaktera: 1) 30o do 21o 2) 20o do 11o 3) 10o i ispod 50% 60% 100% 30% 50% 50% 30% 50 do 90% 30 do 90% 100%

Pod otrinom vida, u smislu ove glave, podrazumeva se otrina vida koja se dobija korekcijom naoarima ili kontaktnim soivima. Odreivanje visine telesnog oteenja pri umanjenju vida u smislu ta. 8 i 9 ove glave vri se prema sledeoj tabeli: SLABIJE OKO

Otrina vida

0,5

0,4

0,3

0,2

0,1

0,05

0,00

t.o. u procentima

0,8-1,0

30%

0,6-0,7

30%

LJ

0,5

50%

0,4

30%

30%

40%

40%

50%

0,3

30%

40%

40%

50%

60%

0,2

50%

60%

70%

80%

0,1

80%

80%

90%

0,05

90%

90%

0,00

100%

Ako je otrina vida izraena sa dva decimala, drugi decimal se zanemaruje, osim za otrinu vida od 0,05 ili 0,00. Otrina vida manja od 0,1, a vea od 0,05 ocenjuje se kao otrina vida od 0,05. V. ulo sluha i vestibularni aparat 13. Potpuni gubitak sluha oba uha Kao potpuni gubitak sluha smatra se gubitak sluha preko 95%, po Fowler-Sabineu (FS). 14. Obostrano teko oteenje sluha preko 90% po FS 15. Obostrana teka nagluvost: 1) ukupni gubitak sluha preko 70 a do 90% po FS 2) ukupni gubitak sluha preko 60 a do 70%, po FS 3) ukupni gubitak sluha preko 50 a do 60% po FS 50% 40% 30% 60% 70%

16. Izolovani nekompenzovani vestibularni sindrom trajnog karaktera

30%

Izuzimaju se vestibularni sindromi koji su udrueni sa poremeajima centralnog nervnog sistema usled povrede ili oboljenja mozga i modanog stabla, pa se takvi sluajevi ocenjuju u smislu take 9 glave III ovog pravilnika.
III MOZAK, MODANO STABLO I KIMENA MODINA

1. Delimina motorna uzetost jedne ruke ili noge 2. Potpuna motorna uzetost: 1) jedne ruke - dominantne ruke - nedominantne ruke 2) Potpuna motorna uzetost jedne noge 3. Delimina motorna uzetost jedne strane tela Ne uzimaju se u obzir diskretni piramidni deficiti. 4. Potpuna motorna uzetost jedne strane tela, paraplegije, triplegije i kvadriplegije 5. Motorne, senzorine ili kombinovane afazije, delimine ili potpune, prema stepenu: 1) bez poremeaja itanja i pisanja 2) sa poremeajem itanja i pisanja 6. Ekstrapiramidalni sindromi (sa jasnim klinikim znacima): 1) jednostrani, prema stepenu 2) obostrani, prema stepenu 7. Epilepsije (kliniki i elektroencefalografski dokazane, zavisno od oblika, uestalosti kriza i psihikih promena): 1) bez izraenih psihikih promena 2) sa lakim psihikim promenama 3) sa teim psihikim promenama 8. Organski trajni poremeaj (prema teini neurolokih i psihikih ispada) 9. Posledice oboljenja ili povrede centralnog nervnog sistema (mozga, modanog stabla i kimene modine) koje nisu navedene ni u jednoj taki ove glave, prema teini neurolokih i psihikih poremeaja

30 do 70%

80% 70% 80% 40 do 70%

100%

30 do 70% 50 do 90%

30 do 60% 50 do 100%

40% 50 do 60% 70 do 90% 30 do 100%

30 do 100%

Odredbe ta. 8 i 9 ove glave odnose se i na bulbarne i pseudobulbarne paralize, difuzne i ostale lezije i poremeaje centralnog nervnog sistema, kao i na sve ostale poremeaje tog sistema koji nisu navedeni u odredbama ta. 1 do 7 ove glave.

Odrebe take 9 ove glave odnose se i na posledice oboljenja ili posledice povreda kimene modine koje nisu obuhvaene odredbama ta. 1 do 8 ove glave. Pri odreivanju procenta telesnog oteenja za te sluajeve uzima se u obzir i funkcija sfinktera. Procenat telesnog oteenja, u smislu ta. 8 i 9 ove glave, s obzirom na veliki raspon, odreuje se analogijom prema stepenu oteenja funkcija iz ta. 1 do 7 ove glave.
IV SPINALNI NERVI, NEURO-MUSKULARNI SISTEM I KOA

A. Spinalni nervi 1. Oteenje brahijalnog pleksusa: 1) potpuna uzetost brahijalnog pleksusa 2) delimina uzetost brahijalnog pleksusa 3) uzetost radijalisa ili medijanusa 80% 40 do 70% 30 do 40%

Stepen telesnog oteenja kod delimine uzetosti brahijalnog pleksusa ocenjuje se zavisno od klinikog i elektrodijagnostikog nalaza. Potpuna uzetost radijalisa ili medijanusa ocenjuje se sa 40%, a delimina sa 30%; 4) potpuna uzetost ulnarisa (pri oteenju medijanusa) utvreni procenat moe se uveati za 10%. 2. Oteenja lumbosakralnog pleksusa: 1) uzetost femoralisa 2) potpuna uzetost gornjeg i donjeg glutealnog ivca 3) uzetost iijadikusa 4) uzetost tibijalisa ili peroneusa 40% 30% 50% 30% 30%

Ako se kod stanja iz take 1 pod 2) i 3) ove glave utvrde i znatnije trofike promene ili kauzalgije

Delimine uzetosti nerava femoralisa i iijadikusa ocenjuju se u odgovarajuem niem procentu. Kao delimina uzetost spinalnih nerava smatraju se kliniki i elektrodijagnostiki jasni funkcionalni poremeaji (ispadi), a ne uzimaju se u obzir diskretne lezije. B. Miii i neuromuskularni sistem 3. Miine distrofije, spinalne miine atrofije, polimioziti i dermatomioziti, kao i druga preteno miina oboljenja, zavisno od stepena umanjenja ili gubitka funkcije se analogno oteenju funkcija nervnog sistema. 30 do 100% Procenat telesnog oteenja za poremeaj miinih funkcija, s obzirom na veliki raspon, odreuje

V. Koa Posledice od opekotina koe preko 25% zahvaene povrine vrata i trupa koje dovode do unakaenosti i funkcionalnih smetnji
V PLUA I SRCE

40 do 70%

A. Plua 1. Trajno smanjenje funkcije plua pri oteenju respiratorne funkcije tekog stepena i postojanju hronine respiratorne insuficijencije: 1) bez znakova optereenja desnog srca 2) sa znacima optereenja desnog srca 2. Gubitak jednog plunog krila: 1) bez promena na suprotnom hemitoraksu i bez znakova optereenja desnog srca 2) sa promenama na suprotnom hemitoraksu ili oteenjem respiratorne funkcije tekog stepena i sa izraenim znacima optereenja desnog srca 3. Gubitak jednog plunog renja (stanja posle lobektomije), sa oteenjem respiratorne funkcije srednjeg stepena 4. Oteenje plune ventilacije (bilo koji uzrok): 1) srednjeg stepena 2) teeg stepena 3) oteenje ventilacione funkcije tekog 4) oteenje ventilacione funkcije tekog plunog srca stepena sa klinikom slikom 60% stepena sa klinikom slikom manifestne parcijalne hronine plune insuficijencije manifestne globalne hronine plune insuficijencije i znacima hroninog 70 do 100% Pri proceni stepena oteenja plune funkcije koriste se norme Evropske zajednice za ugalj i elik (ECCS), kriterijumi Evropskog respiratornog drutva (ERS), kao i kriterijumi Jugoslovenskog drutva za kliniku fiziologiju disanja. U nedovoljno jasnim sluajevima pored spirometrijskih testova i merenja parcijalnih pritisaka respiratornih gasova u arterijskoj krvi, treba koristiti i transfer test za ugljen-monoksid. Za dokaz trajnog optereenja desnog srca neophodni su kliniki, elektrokardiografski, ultrazvuni i rendgenski parametri. 30% 40% 30 do 40% 70 do 100% 60% 50 do 60% 70 do 100%

B. Srce 5. Tea stanja posle preleanog infarkta miokarda, prema stepenu oteenja srane funkcije 50 do 100% Navedeni raspon u procentima primenjuje se ako posle preleanog infarkta postoji hronina koronarna insuficijencija ili aneurizma srca, ili organski poremeaj ritma ili sprovoenja, to se mora dokazati elektrokardiografskim, rendgenskim, ehokardiografskim ili drugim metodama. 6. Oteenja srca usled traume, ili izvrene operacije prema stepenu oteenja srane funkcije, to se mora dokazati elektrokardiografskim, rendgenskim, ehokardiografskim i drugim metodama 7. Srane mane (prema stepenu oteenja srane funkcije, to se mora dokazati elektrokardiografskim, rendgenskim, ehokardiografskim ili drugim metodama) 50 do 90% Visina telesnog oteenja pod ta. 5, 6 i 7 odreuje se prema stepenu oteenja srane funkcije. 8. Oteenje funkcije srca usled miokarditisa i drugih uzroka: 1) sa ejekcionom frakcijom od 30 do 39% 2) sa ejekcionom frakcijom od 40 do 44% 9. Poremeaj ritma sa ugraenim pejsmekerom 50% 40% 50% 50 do 100%

Visina telesnog oteenja iz ta. 5, 6 i 7 ove glave odreuje se prema stepenu oteenja srane funkcije. Kod lakeg oteenja srane funkcije telesno oteenje se odreuje u niim vrednostima, a kod tekog oteenja funkcije, odnosno dekompenzacije, telesno oteenje se odreuje u viim vrednostima predvienog raspona. Kod oteenja srane funkcije lakeg stepena telesno oteenje se ocenjuje sa 30 do 50%, kod oteenja srane funkcije srednjeg stepena - sa 60 do 80%, kod oteenja srane funkcije tekog stepena, odnosno dekompenzacije - preko 80%, a kod transplantacije srca - sa 100%. Za procenu stepena oteenja funkcije srca pored elektrokardiografskog, ergometrijskog i rendgenolokog nalaza treba koristiti ejekcionu frakciju leve komore dobijenu ehokardiografskim ili drugim pregledom srca.
VI GORNJI EKSTREMITETI

A. Gubici 1. Potpuni gubitak ruke u ramenu, ili gubitak ruke u nivou nadlaktice, sa patrljkom

kraim od 14 cm, mereno od akromiona ili sa nepodesnim patrljkom za protezu, ili gubitak ruke u nivou nadlaktice ili lakta sa ukoenou ili sa kontrakturom ramenog zgloba u nepovoljnom poloaju: 1) dominantne ruke 2) nedominantne ruke 80% 70%

Nepodesnim patrljkom za protezu nadlaktice smatra se patrljak na kome postoje trofine promene, stalni otoci, grizlice, fistule, bolni neurinomi, deformiteti patrljka, opseni oiljci i ekstremna atrofija miia. Nepovoljan poloaj ramenog zgloba je abdukcija iznad 80 stepeni, adukcija ispod 60 stepeni, antefleksija iznad 20 stepeni ili retrofleksija. 2. Gubitak ruke u nivou nadlaktice ili lakta, sa dobrim patrljkom i funkcionalno ispravnim ramenim zglobom, ili gubitak ruke u nivou podlaktice sa patrljkom kraim od 10 cm (mereno od olekranona) ili sa nepodesnim patrljkom za protezu, ili gubitak ruke u nivou podlaktice sa ukoenou ili kontrakturom ramenog ili lakatnog zgloba u nepovoljnom poloaju: 1) dominantne ruke 2) nedominantne ruke veim od 120 stepeni ili manjim od 90 stepeni. 3. Gubitak ruke u nivou podlaktice sa dobrim patrljkom i funkcionalno ispravnim ramenim i lakatnim zglobom: 1) dominantne ruke 2) nedominantne ruke 4. Gubitak ake ili svih prstiju ake: 1) dominantne ruke 2) nedominantne ruke 5. Gubitak prstiju ake: 1) gubitak etiri prsta ake, osim palca 2) gubitak palca, kaiprsta i jednog prsta ake 3) gubitak palca sa metakarpalnom kosti 4) gubitak palca i kaiprsta ake 5) gubitak palca i dva prsta ake osim kaiprsta 6) gubitak kaiprsta i dva prsta ake, osim palca 50% 50% 40% 40% 40% 40% 60% 50% 60% 50% 70% 60%

Nepovoljni je poloaj lakatnog zgloba kad se lakat nalazi u ispruenom poloaju ili pod uglom

7) gubitak palca ake 8) gubitak palca i jednog prsta ake, osim kaiprsta 9) gubitak kaiprsta i jednog prsta ake, osim palca 10) gubitak srednjeg, domalog i malog prsta ake 6. Gubitak falangi: 1) gubitak jedne falange na palcu i po dve falange na ostala etiri prsta ake 2) gubitak jedne falange na palcu i po dve falange na kaiprstu i dve falange na jo dva prsta ake 3) gubitak jedne falange na palcu i po dve falange na srednjem, domalom i malom prstu ake 4) gubitak po dve falange na etiri prsta ake, osim na palcu 7. Gubitak devet falangi na prstima jedne ili obe ake Za svaki dalji gubitak tri falange na prstima ruku dodaje se 10%.

30% 30% 30% 30%

40%

40%

30% 30% 30%

Odredba take 7 ove glave primenjuje se samo na sluajeve gubitka falangi ili prstiju aka koji nisu obuhvaeni ta. 4, 5 i 6 ove glave. Falanga prsta smatra se izgubljenom ako je patrljak falange krai od polovine. Prst se smatra izgubljenim ako je patrljak proksimalne falange krai od polovine.

B. Funkcionalni poremeaji 8. Poremeaji ramenog zgloba: 1) ukoenost ramenog zgloba u povoljnom poloaju 30%

Povoljan poloaj ramenog zgloba smatra se u abdukciji od 70 do 80 stepeni sa antefleksijom do 20 stepeni. 2) ukoenost ramenog zgloba u nepovoljnom poloaju Nepovoljan poloaj je abdukcija preko 80 stepeni, adukcija ili retrofleksija. 3) kontraktura ramenog zgloba sa sauvanom abdukcijom ispod horizontale 4) nereponirano iaenje u ramenom zglobu sa ogranienjem funkcije 5) habitualno iaenje ramenog zgloba koje se esto ponavlja i koje je prouzrokovalo trajno smanjenje funkcije prema stepenu umanjenja funkcije zgloba 6) labav rameni zglob 30 do 40% 40% 30% 40% 40%

7) labav rameni zglob u vezi sa lezijom miia ramenog pojasa 9. Pseudoartroza humerusa Pseudoartroze se ocenjuju bez obzira na mogunost noenja aparata. 10. Poremeaji lakatnog zgloba: 1) ukoenost lakatnog zgloba u povoljnom poloaju 2) ukoenost lakatnog zgloba u nepovoljnom poloaju 3) kontraktura lakatnog zgloba sa pokretanjima moguim samo u nepovoljnom poloaju 4) razlabavljen lakatni zglob sa potrebnim aparatom podlaktica u srednjem poloaju pronacije i supinacije.

50% 50%

30% 40%

30% 40%

Povoljan poloaj lakatnog zgloba postoji kad se lakat nalazi pod uglom od 90 do 120 stepeni, a Nepovoljan poloaj lakatnog zgloba postoji kad je lakat u ispruenom poloaju ili pod uglom veim od 120 stepeni ili manjim od 90 stepeni, a podlaktica u pronaciji ili supinaciji. 11. Pseudoartroza podlaktice: 1) ako su obuhvaene obe kosti 2) ako je zahvaen samo radijus Pseudoartroze se ocenjuju bez obzira na mogunost noenja aparata. 12. Ukoenost podlaktice: 1) u pronacionom poloaju 2) u supinacionom poloaju poloaj se smatra povoljnim i manji je od 30%. 13. Ukoenost runog zgloba: 1) u nepovoljnom poloaju volarne fleksije 2) u nepovoljnom poloaju dorzalne fleksije ili ulnarne ili radijalne devijacije 3) u povoljnom poloaju oba zgloba 40% 30% 30% 30% 40% 40% 30%

Ukoenost podlaktice postoji kad izvoenje supinacije i pronacije zavisi od poloaja. Srednji

Nepovoljnim poloajem runog zgloba smatra se dorzalna fleksija preko 30 stepeni ili volarna fleksija preko 20 stepeni ili devijacija radijalna preko 20 stepeni ili ulnarna preko 30 stepeni. Povoljan poloaj runog zgloba je poloaj izmeu 30 stepeni dorzalne fleksije i 20 stepeni volarne fleksije, kao i do 20 stepeni radijalne i do 30 stepeni ulnarne devijacije. Stepenovanje poloaja runog zgloba izvreno je od nultog poloaja kao poetnog poloaja. Nulti poloaj je kad je aka u produenju osovine podlaktice.

14. Ukoenost svih metakarpofalangealnih i interfalangealnih zglobova od drugog do petog prsta: 1) u povoljnom poloaju jedne ake 2) u nepovoljnom poloaju jedne ake 3) u nepovoljnom poloaju obe ake Povoljan poloaj ake postoji ako se palcem moe doticati jagodica ukoenih prstiju. 15. Tee kontrakture etiri prsta ili pet prstiju, eventualno komplikovane sa ankilozom pojedinih zglobova, prema teini, odnosno ouvanosti globalne funkcije ake: 1) jedne ake 2) obeju aka 30 do 40% 50 do 70% 30% 40% 70%

Teim kontrakturama prstiju smatraju se kontrakture koje onemoguavaju hvatanje predmeta prstima. 16. Potpuna neupotrebljivost cele ruke 80%

Odredba take 16 ove glave primenjuje se samo u sluajevima koji nisu obuhvaeni ta. 1 do 15 ove glave. Kao ukoenost zgloba smatra se potpuna ukoenost, ili ako su pokreti mogui samo do 15 stepeni. Ako pri telesnim oteenjima gornjih ekstremiteta iz ta. 8 do 16 ove glave postoje istovremeno i znatnije trofike promene ili stalni otoci, fistule grizlice ili bolni neurinomi, procenat telesnog oteenja poveava se za 10%. Kao nedostatak prsta smatra se tea kontraktura ili ankiloza prsta ako istovremeno postoji i nedostatak nekog prsta na istoj ruci. Ako na jednoj ruci postoji vie telesnih oteenja u smislu ove glave, ukupan procenat ne moe biti vei od procenta koji se primenjuje za amputaciju.
VII DONJI EKSTREMITETI

A. Gubici 1. Gubitak noge u kuku, ili gubitak noge u nivou natkolenice, sa patrljkom kraim od 12 cm mereno od velikog trohantera, ili gubitak noge u nivou natkolenice, sa ukoenou ili sa kontrakturom zgloba kuka u nepovoljnom poloaju, ili gubitak noge u nivou natkolenice, sa nepodesnim patrljkom za protezu adukcije, u spoljanjoj ili unutranjoj rotaciji. 2. Gubitak noge u nivou natkolenice, sa funkcionalno ispravnim patrljkom i zglobom kuka, ili gubitak noge u kolenu sa nepodesnim patrljkom za protezu ili 70% 80% Nepovoljan poloaj zgloba kuka je ispod 160 stepeni fleksije, iznad 10 stepeni abdukcije i

sa funkcionalno neispravnim zglobom kuka 3. Gubitak noge u kolenu, sa funkcionalno ispravnim patrljkom i zglobom kuka, ili gubitak noge u nivou potkolenice, sa ukoenou ili sa kontrakturom zgloba kolena ili kuka u nepovoljnom poloaju, sa nepodesnim patrljkom ili sa patrljkom kraim od 8 cm 4. Gubitak obe potkolenice, sa nepodesnim patrljcima za proteze 60% 100%

Nepodesnim patrljkom za protezu natkolenice i potkolenice smatra se patrljak na kome postoje trofine promene, stalni otoci, grizlice, fistule, bolni neurinomi, deformitet patrljka, opseni oiljci i ekstremna atrofija miia. 5. Gubitak noge u nivou potkolenice, sa funkcionalno ispravnim patrljkom, zglobovima kolena i kuka 6. Gubitak noge u nivou stopala: 1) gubitak noge u nivou stopala (Pirogoff ili Shopart ili Sume), sa nepodesnim patrljkom 2) gubitak noge u nivou stopala (Pirogoff ili Sume ili Shopart), sa funkcionalno ispravnim patrljkom 3) gubitak noge u nivou stopala (Exarticulatio tarsometatarsalis sec. Lisfranc), sa nepodesnim patrljkom 4) gubitak noge u nivou stopala (Lisfranc), sa funkcionalno ispravnim neurinomi i oiljci. B. Funkcionalni poremeaji 1. Poremeaj u kuku: 1) ukoenost zgloba kuka u povoljnom poloaju neutralnom poloaju rotacije. 2) ukoenost zgloba kuka u nepovoljnom poloaju 50 do 70% 40% 30% 40% 40% 50% 50%

Nepodesnim patrljkom stopala smatraju se trofike promene, stalni otoci, grizlice, fistule, bolni

Povoljan poloaj kuka je u fleksiji od 170 do 160 stepeni, abdukciji ili adukciji do 10 stepeni i u

Nepovoljan poloaj zgloba kuka je poloaj ispod 160 stepeni fleksije, iznad 10 stepeni abdukcije ili adukcije, u spoljanjoj ili unutranjoj rotaciji. Vei procenat u okviru navedenog raspona primenjivae se ako je ukoenost zgloba kuka u izrazitijem uglu koji vie ometa funkciju noge. 3) ograniena pokretljivost zgloba kuka 30 do 50%

Procenat u okviru navedenog raspona primenjuje se na tee kontrakture raznih etiologija, kao i na stanje posle artroplastike (endoproteza). Kod ogranienja zgloba kuka u smeru abdukcije, adukcije i rotacije za jednu treinu normalne pokretljivosti, telesno oteenje iznosi 30%. Kod smanjenja pokretljivosti zgloba kuka u svim smerovima za polovinu normalne pokretljivosti, telesno oteenje iznosi 40%, a kod smanjenja pokretljivosti zgloba kuka u svim smerovima preko jedne polovine normalne pokretljivosti, telesno oteenje iznosi 50%. 8. Pseudoartroza femura: 1) vrat femura 2) femur Pseudoartroza se ocenjuje bez obzira na mogunost noenja aparata. 9. Poremeaji zgloba kolena: 1) ukoenost zgloba kolena u povoljnom poloaju Povoljan poloaj zgloba kolena je pod uglom od 175 do 150 stepeni. 2) ukoenost zgloba kolena u nepovoljnom poloaju 40 do 60% 30% 60% 50%

Procenat od 40% primenjuje se na ukoenost zgloba kolena u ispruenom poloaju ili pod uglom od 150 do 120 stepeni, 50% na ukoenost kolena pod uglom od 120 do 90 stepeni, a 60% na ukoenost kolena pod uglom manjim od 90 stepeni. 3) ograniena pokretljivost zgloba kolena veeg stepena, prema anatomskom ili funkcionalnom oteenju (kontrakture razne etiologije) 30% Ova ograniena pokretljivost zgloba kolena postoji kada je ekstenzija manja od 150 stepeni, a fleksija manja od 90 stepeni. 4) jako razlabavljen zglob kolena, sa neophodnim noenjem aparata 10. Pseudoartroaza potkolenice (tibije ili obe kosti) Pseudoartroza se ocenjuje bez obzira na mogunost noenja aparata. 11. Ravo zarastao prelom potkolenice, sa deformacijom stopala, atrofijom miia ili otokom 12. Skraenje noge (apsolutno): 30 do 40% 40% 50%

1) od 4 do 7 cm 2) od 7 do 12 cm 3) preko 12 cm postoje promene na karlici) do donjeg ruba unutranjeg maleola. 13. Ukoenost stopala: 1) u povoljnom poloaju 2) u nepovoljnom poloaju od 95 do 100 stepeni, u srednjem poloaju inverzije i everzije. 14. Deformacija stopala ili posledica preloma maleola, petne kosti, tarzalnih ili metatarzalnih kostiju 15. Hronini osteomielitis noge sa fistulom ili funkcionalnim smetnjama 16. Potpuna neupotrebljivost noge drugoj taki ovog lana. 17. Poremeaj cirkulacije u nozi, sa pojavama koje su posledica tih poremeaja

30% 40% 60%

Apsolutno skraenje noge meri se od spine iliake ventralis, odnosno od velikog trohantera (ako

30% 40%

Pod povoljnim poloajem ukoenosti stopala podrazumeva se poloaj stopala u plantarnoj fleksiji

30 do 40% 30 do 40% 80%

Odredba ove take primenjuje se ako utvreni poremeaj funkcije noge nije predvien u nekoj

30 do 40%

Odredba ove take primenjuje se na bolesti krvnih sudova i poremeaje cirkulacije trajnog karaktera koji znatnije oteavaju funkcije dueg stajanja i hodanja (endarterit obliterirajui, tromboflebit sa otokom ili ulceracijama, kompresivne pojave kod aneurizama elefantijaza, aortoilijakalni bajpas, Sudekov sindrom kao trajna posledica, kao i stanja posle obimnih opekotina). Ako pri funkcionalnim poremeajima telesnih oteenja donjih ekstremiteta, od ta. 1 do 16 ove glave postoje istovremeno i znatnije trofike promene, stalni otoci, fistule, grizlice ili bolni neurinomi, procenat telesnog oteenja poveava se do 20%. Ako na jednoj nozi postoji vie telesnih oteenja u smislu ovog pravilnika, ukupan procenat ne moe biti vei od procenta koji se primenjuje na amputaciju. Pseudoartroze se ocenjuju bez obzira na noenje aparata. Ukoenou zgloba smatra se potpuna ukoenost ili ako su pokreti zglobova mogui samo do 15 stepeni ukupno.
VIII POREMEAJI, SMANJENJE ILI GUBITAK FUNKCIJE KIMENOG STUBA

1. Cervikalni sindrom: 1) potpuni gubitak funkcije jednog segmenta 30%

Pri potpunom gubitku funkcije svakog sledeeg dinaminog vertebralnog segmenta cervikalnog dela kimenog stuba, procenat telesnog oteenja poveava se za 10%. Jedan vertebralni dinamiki segment sastoji se od dva susedna prljena i celokupnog mekog tkiva koje ih povezuje (intervertebralni disk i svi ligamenti). Pod potpunim gubitkom funkcije jednog segmenta podrazumeva se zavrna faza u toku degenerativnog procesa na pojedinom dinamikom segmentu. Pod pojmom potpuni gubitak funkcije jednog segmenta podrazumevaju se posledice svih procesa koji dovode do potpunog gubitka funkcije jednog segmenta (sanirani spondilitis, fraktura tela prljena, M. Bechterew). Gubitak funkcije jednog dinamikog segmenta dokazuje se klinikim pregledom i obavezno standardnim i funkcionalnim radiografijama. Standardnim radiografijama se utvruje jako suenje interkorporalnih prostora, osteohondroza pokrivenih povrina korpusa korespondentnih prljenova, ventralna (eventualno i dorzalna) osteofitoza i propratna spondilartroza. Funkcionalnim radigrafijama (u maksimalnoj inklinaciji i reinklinaciji) dokazuje se potpuna nepokretnost u jednom segmentu u smislu zavrne faze. 2) cervikobrahijalni sindrom s izraenom slikom diskartroze i lezijom senzitivnih nerava ili vaskularnim poremeajima 30 do 40% Odgovarajuim ispitivanjem se dokazuje razvijena slika degenerativnih promena u segmentu, kao i lezija nervnih ili vaskularnih struktura, pa se procenat telesnog oteenja odreuje prema stepenu utvrenih poremeaja. Odgovarajue ispitivanje za objektivizaciju razvijene slike degenerativnih promena u segmentu podrazumeva odgovarajua klinika rendgenska i druga ispitivanja. 2. Torakalni sindrom (fiksirana torakalna lordoza) 40%

Pod fiksiranom torakalnom lordozom podrazumeva se potpun gubitak funkcije arkuarnom kifozom deformisane torakalne kime (uglavnom kod ankiloznih spondilitisa - morbus Bechterew i teih oblika Scheuermannove bolesti). 3. Lumbalni sindrom: 1) retropozicija u jednom segmentu 30%

Retropozicija u jednom segmentu oznaava konano stanje prevalencije dorzalnih snaga u okviru jednog dinaminog vertebralnog segmenta nad ventralnim, usled ega dolazi do pomeranja gornjeg prljena tog segmenta nad donjim, unazad i nadole. Za dokazivanje ovog sindroma potrebni su sledei parametri: kliniki pregled, standardna rendgenografija sa identifikacijom dorzalnog pomeranja; funkcionalna redgenografija kojom se

identifikuje konano dorzalno pomeranje gornjeg prljena, nad donjim. 2) potpun gubitak funkcija jednog segmenta lumbalne regije (zavrna faza) izgubljenom funkcijom (zavrnom fazom) uveava telesno oteenje za 10% S obzirom na to da je kimeni stub u funkcionalnom pogledu praktino nedeljiva celina, opravdano je da se telesna oteenja utvrena prema navedenim kriterijumima na celoj kimi smatraju jedinstvenim telesnim oteenjem.
IX ORGANI ZA VARENJE

40%

Retropozicija ili potpuni gubitak funkcije (zavrna faza) segmenta nad segmentom s potpuno

1. Jae suenje jednjaka, prema stepenu

40 do 50%

Jaim suenjem jednjaka smatra se takvo suenje gde pri ezofagoskopskom pregledu nema prolaznosti buije preko broja 20. Stepen telesnog oteenja odreuje se prema obimu suenja i funkcionalnim poremeajima. 2. Stanje posle plastine operacije jednjaka 3. Nekompenzovano stanje posle plastine telesne teine) 4. Trajna gastrostoma: 1) bez poremeaja opteg stanja 2) sa poremeajem opteg stanja, loa funkcija eluca i pothranjenost preko 20% od standardne telesne teine 5. Nekompenzovano stanje posle resekcije eluca zavisno od funkcionalnih smetnji i pothranjenosti preko 20% od standardne telesne teine 60 do 80% Visina telesnog oteenja kod nekompenzovanog stanja posle resekcije eluca odreuje se prema vrsti i intenzitetu funkcionalnih smetnji, poremeaju opteg stanja i prema stepenu pothranjenosti. 6. Stanje posle totalne gastrektomije 7. Nekompenzovano stanje posle obilnih crevnih resekcija, sa znatnim reprekusijama na opte telesno stanje i pothranjenost preko 20% od standardne telesne teine 8. Stalni anus preternaturalis 9. Stalne analne i perianalne fistule, koje se hirurkim putem ne mogu otkloniti 10. Gubitak analnog sfinktera: 1) bez prolapsa creva 2) sa prolapsom creva 50% 60% 60% do 80% 80% 40% 80% 60 do 80% 50% operacije jednjaka (prema 50%

funkcionalnim smetnjama i stepenu pothranjenosti preko 20% od standardne 60 do 80%

11. Trajno oteenje funkcije jetre tekog stepena

70 do 100%

Tekim oteenjem funkcije jetre smatra se stanje jetre sa trajno promenjenim i patolokim nalazima u klinikom, laboratorijskom i funkcionalnom smislu (portalna hipertenzija, portalna encefalopatija, ascites, varices ezofagi). Sva oteenja jetre koja traju due od tri godine smatraju se trajnim. 12. Stanje posle transplantacije jetre: 1) sa kompenzovanom funkcijom 2) sa nekompenzovanom funkcijom 13. Gubitak slezine
X UROGENITALNI ORGANI

60% 70 do 100% 30%

A. Mokrani organi 1. Gubitak jednog bubrega posle prilagoavanja ili potpuni gubitak funkcije bubrega, sa normalnom funkcijom drugog bubrega 2. Funkcionalno oteenje preostalog bubrega: 1) lakeg stepena 2) teeg stepena 40 do 60% 70 do 100% 30%

Procenat telesnog oteenja odreuje se prema nalazu kreatinin klirensa, i to ako je vrednost kk: 0.83 ml/s 0.67 ml/s 0.50 ml/s 0.33 ml/s 0.25 ml/s 0.17 ml/s ispod 0.17 ml/s 3. Funkcionalno oteenje oba bubrega teeg stepena Procenat telesnog oteenja odreuje se prema mogunostima terapije: 1) mogua medikamentna terapija 2) neophodna trajna dijaliza 3) neophodna transplantacija, posle koje je stanje transplantiranog bubrega: - sa kompenzovanom funkcijom - sa dekompenzovanom funkcijom 50% 100% 60 do 80% 100% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100% 50 do 100%

4. Potpuna ili stalna inkontinencija urina, ili cistostomija 5. Trajno skvrenje mokrane beike kapaciteta do 50 cm3 6. Stanje posle plastine operacije mokrane beike 7. Trajno suenje uretre, sa oteanim mokrenjem (zbog promena iskljuivo na uretri) 8. Trajne i inoperabilne mokrane fistule sa stalnim curenjem

70% 50% 50%

30 do 50% 70%

Ako na osnovu ostalih klinikih i drugih ispitivanja postoje nesumnjivi dokazi za funkcionalno oteenje preostalog ili oba bubrega, a kreatinin klirens jo nije promenjen, visinu telesnog oteenja treba odrediti analogno odredbama take 2 pod 1), odnosno poetnom stepenu take 3. B. Genitalni organi 9. Gubitak veeg dela ili itavog penisa 10. Gubitak oba testisa: 1) kod mukaraca preko 50 godina ivota 2) kod mukaraca do 50 godina ivota unitenje funkcije oba testisa zraenjem. 11. Gubitak oba jajnika 1) kod ene preko 45 do 55 godina ivota 2) kod ene do 45 godina ivota zraenjem. 12. Gubitak oba jajnika i materice: 1) kod ene preko 45 godina ivota 2) kod ene do 45 godina ivota 3) radikalna histerektomija: - kod ene preko 45 godina ivota - kod ene do 45 godina ivota funkcije jajnika i materice, kao posledice zraenja. Gubitkom materice smatra se i nepotpuni gubitak materice, odnosno subtotalna histerektomija. 13. Amputacija dojke: 60% 70% 40% 60% 30% 60% 30% 50% 50%

Gubitkom oba testisa smatra se odstranjenje oba testisa hirurkim ili drugim putem ili potpuno

Gubitkom oba jajnika smatra se hirurko odstranjenje oba jajnika ili gubitak funkcije oba jajnika

Gubitkom jajnika i materice smatra se hirurko odstranjivanje oba jajnika i materice ili gubitak

1) jednostrano: - kod ene preko 45 godina ivota - kod ene do 45 godina ivota 2) obostrano: - kod ene preko 45 godina ivota - kod ene do 45 godina ivota Amputacija dojke, jednostrano radikalno Amputacija dojke, obostrano radikalno 50% 60% 40% 60% 30% 40%

XI ODREIVANJE PROCENTA, AKO POSTOJE DVA TELESNA OTEENJA ILI VIE TELESNIH OTEENJA

1. Ako postoje dva telesna oteenja ili vie telesnih oteenja utvrenih ovim lanom, ukupan procenat telesnih oteenja odreuje se poveanjem najveeg procenta pojedinanog telesnog oteenja, i to: 1) po 20% za svako dalje telesno oteenje koje iznosi 50% ili vie; 2) po 10% za svako dalje telesno oteenje koje iznosi 40% ili 30%. 2. Procenat telesnih oteenja parnih organa iz glava I do X ovog lana moe se poveati za 10% ako za pojedina oteenja tih organa utvrena ovim lanom nije predvien poseban procenat. 3. Ukupan procenat telesnog oteenja odreen po ta. 1 i 2 ove glave ne moe prei 100%. lan 3 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o utvrivanju telesnih oteenja ("Slubeni list Savezne Republike Jugoslavije", br. 16/97 i 19/97). lan 4 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".