Vodi za brucoe i sve koji nameravaju da postanu studenti Tehnoloko-metalurkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Bolonjski nain studiranja

Iako je ve ina studenata ve dobro upoznata sa najva!nijim naelima bolonjskog naina studiranja" smatrali smo da bi bilo korisno jo jedanput da ukratko izlo!imo u emu se ovaj nain studiranja razlikuje od dosadanjeg" tradicionalnog naina studiranja# $rva razlika odnosi se na samu strukturu studija# Takozvane dodiplomske studije koje su na T%& trajale devet semestara" sada su podeljene u dva stepena' osnovne akademske studije i master akademske studije# (kreditovane studije na T%& mogu da se zavre ili na prvom stepenu" sticanjem strunih naziva diplomirani inenjer tehnologije, diplomirani inenjer metalurgije i diplomirani inenjer zatite ivotne sredine posle studija koje traju ) semestara *+,- ./$B0" odnosno inenjer tehnologije posle studija koje traju 1 semestara *2)- ./$B0" ili da se produ!e upisom na drugi stepen" kada se stie struni naziv master inenjer tehnologije, master inenjer metalurgije ili master inenjer zatite ivotne sredine# 3snovne akademske studije su organizovane u okviru studijskih programa koji traju osam semestara'

Hemijsko inenjerstvo Inenjerstvo materijala Inenjerstvo zatite ivotne sredine Biohemijsko inenjerstvo i biotehnologija Metalurko inenjerstvo
ili est semestara" koliko traje studijski program

Tekstilna tehnologija
4a svim studijskim programima ispiti su jednosemestralni i pola!u se u ispitnom roku koji poinje nakon zavretka nastave u semestru# $osebna pa!nja u primeni bolonjskog procesa data je merenju optimalnog optere enja studenata to se posti!e utvr5ivanjem ./$B *evropski sistem prenosa bodova0

bodova za svaki predmet" pri emu jedan bod iznosi oko +6 sati ukupnog rada studenta *poha5anje nastave" uenje" predispitne obaveze - doma i zadaci" kolokvijumi i dr#0# U jednom semestru student bi trebalo da ostvari do 7- ./$B bodova# ./$B bodovi imaju vrednost tek ako je student zadovoljio sve propisane obaveze vezane za predmet i polo!io zavrni ispit#

Predmeti I godine za akreditovane studijske programe koji traju osam semestara

Predmeti u I semestru 3pta hemija I %atematika I Tehnika fizika I br. as. 1 8 6 ESPB Predmeti u II semestru 8 8 1 6 + 7 30 3pta hemija II %atematika II Tehnika fizika II .lementi opreme u procesnoj industriji /trani jezik II $9 raunari ukupno br. as. 1 1 6 6 + + 26 ESPB 8 8 1 1 + + 30

In!enjersko crtanje , /trani jezik I /ociologija ukupno + 7 27

Predmeti I godine zaakreditovan studijski program Tekstilna tehnologija

Predmeti u I semestru 3pta hemija .lementi vie matematike I Tehnika fizika br. ESPB Predmeti u II semestru as. 6 8 3rganska hemija 1 8 .lementi vie matematike II 1 1 6 + 7 30 .lementi opreme u procesnoj industriji /trani jezik II $9 raunari Tekstilni materijali UKUP ! br. ESPB as. 1 8 1 8 6 + + 6 26 1 + + 1 30

In!enjersko crtanje , /trani jezik I + /ociologija 7 UKUP ! 26

Bolonjski proces se razlikuje od dosadanjeg naina studiranja i po tome to je student aktivan" a ne pasivan uesnik u nastavnom procesu# 4astavnik tokom semestra kontinualno prati rad i napredovanje studenta kroz razliite vidove predispitnih aktivnosti# 3baveze studenta opisane su detaljno u programu svakog predmeta sa ijim sadr!ajem nastavnik upoznaje studente na poetku semestra# /vakom studentu prve godine dodelje se mentor# %entor studentu poma!e savetima u vezi sa studijama" u pitanjima vezanim za snala!enje na &akultetu" u pogledu poha5anja nastave" naina uenja i polaganja ispita" kao i u vezi sa drugim problemima na koje student mo!e da nai5e tokom svog studiranja# /pisak mentora i studenata objavljen je na oglasnoj tabli i Internet stranici &akulteta *:::#tmf#bg#ac#rs0#

Slu"be na #akultetu
$ekanat ;ekanat je zajedniki naziv za sve prate e slu!be na &akultetu# /astoji se od kancelarija dekana i prodekana" sekretara" raunovodstva" blagajne i arhive# Studentska slu"ba U ovoj slu!bi se regulii svi poslovi vezani za upis studenata" overu semestara" prijavu ispita i izdavanja razliitih potvrda koje su neophodne za ostvarivanje studentskih prava# Tako5e" u sluaju gubitka indeksa neophodno je javiti se u /tudentsku slu!bu# <adno vreme /tudentske slu!be je od =-2, h# $ekan $rof# dr Ivanka $opovi Prodekan %a saradnju $rof# dr >or5e ?ana kovi Prodekan %a kadro&e i doktorske studije $rof# dr Bojana 3bradovi Prodekan %a nasta&u $rof# dr (leksandra $eri -@ruji Prodekan %a 'inansije $rof# dr Boris Aonar &akultet je otvoren radnim danom od 8 do ++ sata# Pra&a( oba&e%e i dru)e akti&nosti studenata /va prava i obaveze studenata opisani su u $ravilniku o osnovnim i diplomskim akademskim studijama" /tatutu &akulteta *:::#tmf#bg#ac#rs0 i /tatutu Univerziteta u Beogradu *:::#bg#ac#rs0# $ravila koja su vezana za polaganje ispita opisana su u $ravilniku o polaganju ispita# *ta uiniti %a pobolj+anje k&aliteta studija,

/tudenti mogu institucionalno da utiu na kvalitet studija svojim idejama" predlozima i kritikama# $reko svojih predstavnika upu uju ih 4astavnonaunom ve u fakulteta ili Bomisiji za pra enje kvaliteta studiranja# Tako5e" dobrodole su i primedbe koje studenti budu uputili neformalno - kroz razgovor sa predmetnim nastavnikom" efom katedre ili sa prodekanom za nastavu# 4ajjai uticaj na &akultetu studenti ostvaruju aktivno u u /tudentskom parlamentu# Ko su studentski predsta&ni-i, /tudenti utiu na razvoj i upravljanje &akultetom preko svojih predstavnika# $redstavnike studenata u organima upravljanja i razliitim komisijama bira /tudentski parlament# *ta je dobro %nati %a uspe+no studiranje, /tudiranje se znatno razlikuje od kolskog uenja . kolsko u!enje je prete!no usmereno ka sticanju irokog" opteg obrazovanja# Cnanje se iznosi kao skup konanih pojmova i injenica a gradivo je izlo!eno sa!eto u jednom ud!beniku# "tudiranje je usmereno ka postizanju strunosti u odre5enoj oblasti# $redavanja su zasnovana na teorijama i modelima koji su podlo!ni promenama# Uenje tokom studiranja zahteva samostalan pristup i kori enje opse!nije literature# Teko e u studiranju sa kojima se pojedini studenti sre u nisu nepremostive# Ve ina teko a mo!e se pripisati neodgovaraju im navikama iDili neodgovaraju im vetinama uenja# $otrebno je imati na umu da se klju uspenog studiranja nalazi u' redovnom poha5anju nastave pravilno organizovanom vremenu samokontroli pri uenju odr!avanju zanimanja za studije i pozitivnom stavu prema studiranju izgra5ivanju samopouzdanja

*ta su -ilje&i studijski. pro)rama koji se i%&ode na #akultetu, 9ilj svakog studijskog programa koji se organizuje na &akultetu je da svreni studenti budu osposobljeni da prepoznaju" formuliu i ree kompleksne in!enjerske probleme" osmisle *ili poboljaju0 razliite tehnoloke procese koji odgovaraju specifinim potrebama pridr!avaju i se naela odr!ivog razvoja" i vode i rauna o principima zatite ivotne sredine#

!d in"enjera te.nolo+ki. struka se oekuje da budu nosio-i pri&redno) ra%&oja /epublike Srbije. Poka"ite da i 0i to mo"ete1