SKRIPTA MpoP 2010/11

1. Pojam i predmet meunarodnog poslovnog prava

Pojam MPP je grana prava u !ojoj se i"u#avaju pravila "a regulisanje meunarodni$ poslovni$ odnosa !ojima se ostvaruje promet imovins!i$ vrednosti i"meu su%je!ata !oji pripadaju ra"li#itim suverenitetima. Ove odnose uspostavljaju kroz konkretne meunarodne poslovne transakcije su%je!ti kojima je priznato svojstvo trgovca ili privrednika ija se sedita nalaze na teritorijama razliitih drava. Ukupnost odnosa koji nastaju prilikom zasnivanja i izvravanja takvih meunarodnih transakcija, moe se oznaiti kao meunarodno poslovanje. Otuda se skup pravnih i drugih pravila kojima je regulisano njihovo odvijanje, oznaava kao meunarodno poslovno pravo. Najznaajniji deo meunarodnih poslovnih odnosa ine poslovi kojima se neposredno vri razmena imovinskih vrednost prometom robe ili pruanjem usluga. oto se ovi poslovi vre zakljuivanjem i ispunjavanjem odgovaraju!ih ugovora, samim tim osnovnu sadr&inu MPP' a #ine propisi !oji reguli(u ra"li#itre vrste ugovora o meunarodnoj prodaji ro%e i ugovori o pru&anju usluga. Neke usluge su samostalne i nezavisne od prodaje robe, a neke usluge imaju "unkciju lakeg i breg obavljanja prometa robe i njihovo pruanje moe prethoditi zakljuivanju ugovora o prodaji ili pratiti njegovo izvrenje. ruanje i jednih i drugih usluga u pravnom smislu pretpostavlja postojanje posebnih pravnih poslova. rimeri poslova pruanja usluga# usluge pedicije, meunarodnog prevoza, osiguranja, poslovi kreditiranja ili "inansiraja, poslovii osiguranja investicija, prenos prava intelektualne svojine... $%O organizacija usvojila opta pravila prometa usluga. &eo ' (a u kome se izuavaju navedeni ugovori oznaava se kao meunarodno trgovins!o pravo i ine njegov pose%ni deo. osebnom delu prethodi op(ti deo ' (a koji ine pravila kojima se reguliu subjekti i pravni poloaj uesnika u meunarodnim transakcijama. ravila kojima se ureuju pitanja ko moe biti uesnik u menarodnim poslovnim transakcijama i pod kojim uslovim se odvija meunarodni promet robe i usluga, ini tzv. statusni deo ' (a i oznaava se kao meunarodno e!onoms!o pravo. Predmet Uobiajeno je shvatanje da prdmet svake grane prava ini onaj deo drutvenih odnosa koji ona normativno ureuje. )* Predmet MPP'a #ine meunarodni poslovni odnosi) tj. odnosi u meunarodnoj ra"meni ro%e i usluga. Sadr&inu meunarodni$ poslovni$ odnosa #ine meunarodne poslovne transa!*ije !oje su uo%li#ene u !on!retnim pravnim poslovima. %o su pre svega, pravni poslovi imovinskog karaktera ija povreda povlai naknadu tete kao imovinsku sankciju. + rivatnopavni odnosi u kojima ugovorne strane nastupaju na osnovu autonomije volje, ak i kada su nosioci javne vlasti, tj suvereniteta, redmet ' (a karakterie +,un!*ionalna i su(tins!a ve"a sa !ogentnim re&imom e!onoms!i$ odnosa sa inostranstvom-, to

podrazumeva obavezu subjekata da prilikom zakljuivanja i ispunjenja meunarodnih poslova, potuju prinudno pravne propise koji ine ne samo doma!i reim spoljne trgovine, ve! i pravila koja su prihva!ena u meunarodnoj trgovini. Predmet nau!e MPP'a #ine pravna i druga pravila !ojima su regulisani meunarodni poslovni odnosi. -+&.U/0 12.3450(6.070,

1.

Pojam i predmet medjunarodnog poslovnog .privrednog/ prava

POJAM: Medjunarodno poslovno pravo (MPoP) je grana prava u kojoj se izuavaju pravila za regulisanje medjunarodnih poslovnih odnosa kojima se ostvaruje promet imovinskih vrednosti izmedju subjekata koji pripadaju razlicitim suverenitetima. Ove odnose uspostavljaju kroz konkretne medjunarodne poslovne transakcije subjekti kojima je priznato svojstvo trgovaca ili privrednika sa sedistem u razliitm drzavama. Ovi odnosi se mogu drugacije nazvati medjunarodno poslovanje. Osnovu ' o ine propisi koji reguliu razliite vrste ugovora o medjunarodnoj prodaji robe i ugovori o pruanju uslova. ostoje dva statusna dela ' o (a # 0, 'edjunarodno ekonomsko pravo(kojim se reguliu subjekti i pravni poloaj uesnika u medjunarodnim transakcijama. -Osniva '. 2konomskog rava je 1ladimir 6oreckij. 8, 'edjunarodno trgovinsko pravo(kojim se izucavaju ugovori u pruzanju usluga +medjunarodni prevoz, osiguranje, spedicija,

PREDMET: Predmet MPoP(a ine medjunarodni poslovni odnosi, tj. odnosi u medjunarodnoj razmeni robe i usluga.

redmet nauke ' o (a su pravna i druga pravila kojima su regulisani medjunarodni poslovni odnosi.

2. 0dnos medjunarodnog poslovnog .privrednog/prava sa srodnim dis*iplinama

Odnos prema:

A) Granama unutranjeg prava:

9, ' o i poslovno+privredno, pravo ' o se oslanja na doma!e propise poslovnog prava 4 to esto jer se medj. ugovori i transakcije na kraju realizuju na teritorijama konkretnkih drava. %akodje ' o mora potovati odredjene doma!e imperativne norme poput onih kojima se reguliu carine, devizno poslovanje i td.

:, ' o i obligaciono pravo 4zmedju ' o (a 4 obligacionog prava slinost se javlja u posebnom delu ' o (a ; kod '. trgovinskog prava jer neke ugovore ' o (a reguliu obligacione nome doma!eg prava.

<, ' o i upravno pravo 4zmedju ' o (a i upravnog prava slinost se javlja u posebnom delu ' o (a ; kod '. ekonomskog prava u polju koje ono regulie.

B) Granama medjunarodnog prava

9, ' o i '# rivatno ravo U odnosu izmedju ' o (a i '. rivatnog postoje i slinosti i razlike kako pie na .adovan. $linosti# u predmetu +preklapa se, i izvorima +zajedniki izvori kako medjunarodni tako i unutranji, .azlike# u prirodi norma kojima reguliu svoje oblastii. 6od ' (a koliziona +svima nam dobro poznata, a kod 'po (a obrnuta situacija +dakle nije samo =skretniarska> kako Uro

voli da je nazove ve! je vie materijalna, kojom se nastoji direktno regulisanje spornog odnosa,

:, ' o i '. 5avno ravo 'nogi teoretiari zapravo smatraju da je ' o samo grana '5 zbog slinosti u subjektima i izvorima.

1. Istorijs!i ra"voj medjunarodnog poslovnog .privrednog/ prava

O ovome apsolutno nita ne pie u naem divnom udbeniku, tako da ako sluajno da neto odavde ja !u da mu objasnim neke stvari?

2.

I"vori Meunarodnog poslovnog prava

Uopte 4zvori ' (a se mogu posmatrati u materijalnom i "ormalnom smislu. 6arakteristika izvora ' ( a u materijalnom smislu, meunarodnog karaktera, je to se u odnosu na izvore unutranjih grana prava tee mogu izdvojiti oni drutveni inioci ili snage ija je volja bila od presudnog znaaja za njihovo stvaranje. Osnovne pokretae stvaranja ovih pravila trebalo bi traiti u @meunarodnoj zajednici= i njenom nastojanju da ubrza i olaka meunarodnu trgovinu +pod terminom @meunarodna zajednica= podrazumevaju se prevashodno najrazvijenije i najuticajnije drave,. 6ada je re o stvaranju unutranjih izvora, odluuju!u re imaju drave, ija je volja organiena njihovim meunarodnim obavezama. U daljem tekstu prevashodno !e biti rei o izvorima u "ormalnom smislu. rema su%je!tima koji su ih doneli i prema teritoriji na kojoj se primenjuju mogu se podeliti na na*ionalne) meunarodne) autonomne i prave 34 4zvori iz nacionalnog prava %o su propisi sadrani u zakonskim i podzakonskim aktima koje donosi drava radi ureivanja uslova za zasnivanje i ispunjavanje poslova ' (a. Neki se primenjuju na subjekte koji posluju na doma!em tritu, dok drugi vae samo za subjekte koji stupaju u meunarodne poslovne odnose. od njima se podrazumevaju i propisi drugih drava koji se primenjuju kada su ih kao merodavno pravo izabrale same strane ili kada na njihovu primenu upu!uju pravila meunarodnog privatnog prava.

'ogu se podeliti prema predmetu regulisanja) pore!lu i sadr&ini i) prema !ara!teru normi. odela prema predmetu regulisanja %u spadaju pravna i druga pravila prema kojima je regulisan poloaj subjekata ' (a+statusni propisi, i propisi kojim je odreen pravni okvir za nastanak i realizaciju ' odnosa +propisi o pravnom re&imu spoljnotrgovins!og poslovanja, na doma!oj teritoriji. $tatusnim pravilima se odreuju subjekti koji se mogu baviti poslovima spoljnotrgovinskog prometa, kao i granice njihovih ovla!enja. Normama o reimu spoljnotrgovinskog poslovanja odreuju se blii uslovi za obavljanje konkretnih poslova prometa robe ili vrenja usluga sa inostranstvom Nacionalnim propisima su regulisani i ugovorni odnosi nastali u vezi sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, kao i bankarski poslovi i druga pitanja meunarodnog pla!anja. 4pak i ovde je suverenitet drava ogranien i to kroz sve izraeniji uticaj 'O kao to su /0%% i $%O. odela izvora prema poreklu normi 0ko se nacionalni propisi posmatraju sa stanovita tradicionalne podele na javno i privatno pravo, onda se njihove norme mogu podeliti na one koje potiu iz javnog prava +upravnog i administrativnog, i norme iz privatnog prava. Ovi propisi se razlikuju ne samo po poreklu normi, ve! i po njihovoj obaveznosti. o pravilu su javno pravni propisi +upravni, devizni, poreski, imperativne prirode, dok su propisi privatnog prava u najve!em broju sluajeva dispo"itivne prirode. Nacionalni propisi administrativnog karaktera %o su propisi koji sadre norme kojima drave reguliu uslove za obavljanje meunarodnog ili spoljnotrgovinskog poslovanja. $kup ovih propisa ini pravo spoljne trgovine i ureuje pravni poloaj doma!ih i stranih trgovaca na doma!oj teritoriji i pravni reim spoljnotrgovinskog poslovanja. rema njima moe se oceniti mera intervencije doma!e drave u privredni ivot. Ova pravila su sadrana u 3akonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, 3akonu o deviznom poslovanju, 3akonu o carinama, 3akonu o stranim ulaganjima, poreskim zakonima i odgovaraju!im podzakonskim aktima. Nacionalni sudovi su duni da primenjuju samo nacionalno pravo, osim u izuzetnim sluajevima kada !e drave tolerisati primenu stranog prava i tada je re o e!steritorijalnoj primeni stranih propisa. U teoriji se eksteritorijalna primena odreenih propisa na doma!e subjekte i kada posluju izvan doma!e teritorije opravdava pozivanjem na a!tivni ili pasivni personalni prin*ip) prin*ip "a(tite ili na teritoriju dejstva. ropisi privatno pravnog karaktera %o su propisi ije norme potiu iz privatno pravnih grana prava. Ove norme karakterie dispozitivnost i velika slinost u reenjima izmeu drava. Najve!i deo ovih propisa odnosi se na regulisanje ugovornih odnosa. 3a ' su od znaaja propisi koji reguliu ugovorne odnose +ugovorno pravo, i propisi kompanijskog +privrednog, prava. U doma!em pravu to je ureeno 3akonom o obligacionim odnosima. ropisi kompanijskog prava su od znaaja jer ureuju

uslove za osnivanje, poslovanje i prestanak preduze!a kao osnovnih subjekata ' doma!oj teritoriji. Ovu materiju ureuje 3akon o privrednim drutvima.

na

U pogledu na#ina primene i o%ave"nosti pravila nacionalnog privatnog ugovornog prava se prmenjuju na meunarodne poslovne transakcije kao dopunski izvori u sluajevima kada u meunarodnom izvoru ne postoji reenje za konkretno pitanje. 'eutim, kako meunarodne poslovne trasakcije ulaze u s"eru privatnog interesovanja vie drava, prethodno je neophodno odrediti pravila za utvrivanje merodavnog prava kako bi se odredilo konkretno nacionalno pravo koje !e se primeniti na sporni odnos. U toj "unkciji su pravila meunarodnog privatnog prava bitna za ' . &ozvoljena ogranienja u primeni stranog prava 6ada je re o primeni pravila iz nacionalnog privatnog prava na koje upu!uju uni"ormna pravila meunarodnog privatnog prava, drave mogu ograniiti ili iskljuiti primenu odabranog stranog prava iz razloga doma5eg javnog poret!a i u sluaju primene doma5i$ prinudni$ normi. &oma!i sudovi mogu odbiti da primene strano pravo i kada je de"initivno utvren pokuaj "ao%ila&enja/i"igravanja prava. 4zvori prava meunarodnog karaktera U optem smislu u njih spadaju %ilateralne i multilateralne !onven*ije donete od strane zainteresovanih drava prilikom regulisanja meusobnih odnosa, kao i a!ti doneti u o!viru meunarodni$ organi"a*ija. Ovde spadaju i druga pravila ponaanja koje su donele ili njihovu primenu toleriu i sankcioniu drave u meusobnim odnosima, tzv. me!o pravo .so,t la6/. O njima se moe govoriti samo uslovno, jer njihovo priznanje i primena zavise od priznanja i dozvole nacionalnih dravnih vlasti. $amo suverene drave imaju originerno pravo da neki akt proglase i oznae izvorom prava. 'ogu se podeliti prema predmetu regulisanja na one koje reguliu pitanja iz meunarodnog e!onoms!og prava +bilateralni i multilateralni sporazumi o makro uslovima za odvijanje meunarodne trgovine, poput pravila /0%%(a, sporazumi o zatiti stranih investicija, izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o uspostavljanju zone slobodne trgovine, sporazumi o lanstvu u 'O( ''A, $%O, 2U i dr. , i one koji reguliu pitanja iz meunarodnog ugovornog prava +ugovori o meunarodnoj prodaji robe, ugovori o prevozu, kao i poslovi kreditiranja i "inansiranja,. 'eunarodni ugovori rema %roju u#esni!a koji su uestvovali u njihovom donoenju# %ilateralni i multilateralni ugovori. rema dejstvu, odnosno primeni# ugovori univer"alnog .op(teg/ "na#aja +sporazumi o osnivanju optih tgovinskih organizacija(/0%%, $%OB organizacija koji se bave uni"ikacijom prava(UNC4%.0DB organizacija koje se bave harmonizacijom prava(''A, 48.&, 28.&, i ugovori regionalnog "na#aja +ugovori o osnivanju regionalnih ekonomskih integracija(23E2U, 2A%0, N0A%0,.

rema sadr&ini7 politi#!i +pitanja politike prirode na osnovu kojih se odreuju i opti okviri za privrednu saradnju(3atita stranih ulaganja, izbegavanje dvostrukog oporezivanja, uspostavljanje zone slobodne trgovine, i privredni .e!onoms!i/ ugovori +konkretna pitanja ekonomske saradnje# trgovins!i ugovori i spora"umi o ro%nom prometu i pla5anju,. $tupanje na snagu i obaveznost meunarodnih sporazuma ostaju obavezuju!i nakon stupanja na snagu +rati"ikacija, protok odreenog vremena, prihvatanje, odobrenje i pristupanje,. ostaju deo unutraFeg prava. Odnos meunarodnih sporazuma i unutranjeg prava Nakon stupanja na snagu sporazumi postaju deo unutranjeg prava i obavezuju sve obuhva!ene subjekte. 4maju ve!u pravnu snagu od propisa unutranjeg prava. Obaveza drava da obezbede njihovo potovanje i jednoobrazno tumaenje. %umaenje meunarodnih konvencija O jednoobraznom tumaenju se staraju nacionalni sudovi, a ree medjunarodni sudovi +2vropski sud pravde, i posebna tela +panel u /0%% ili tribunal u okviru $%O,. &irektna primena i direktno dejstvo konvencija 6onvencije, po pravilu, neposredno obavezuju drave ugovornice. &ok njihove graane tek nakon sprovoenja, osim kada je samim ugovorom propisano direktno dejstvo. Neke odredbe su tako "ormulisane da se na njih neposredno mogu pozivati i drave ugovornice i pojedinci +"izika i pravna lica,. %akve odredbe se nazivaju samoizvravaju!e, a ovo je i direktno dejstvo. 'eunarodni obiaji %o je praksa prihva!ena od vie strana kojoj se prema preovladavaju!em miljenu +opinio iuris, priznaje snaga prava. nastaju "aktikim ponaanjem drava koje nakon dueg ponavljanja postaje ustanovljena praksa pretoena u pravne norme. 3a ' vani samo oni obiaji meunarodnog prava koji se neposredno ili posredno odnose na nastanak ili realizaciju meunarodnih poslovnih transakcija +pravo drave na nacionalizaciju strane imovine na doma!oj teritoriji, pravo imuniteta, pravo drave da izdaje sopstveni novac i regulie njegovo kori!enje i sl.,. 1alja posebno razlikovati opta pravna naela meunarodnog prava, koja su po sadrini optija od obiaja i nastala su iz unutranjih prava drava koja su kasnije prihva!ena kao optevae!a +naelo saradnje meu dravama, zabrana zloupotrebe prava, naelo reciprociteta, potovanje suvereniteta, postupanje u dobroj veri i sl.,. Ostali akti meunarodnih organizacija ; so"t laF %o su akti koji se ne mogu kvali"ikovati ka meunarodni ugovori ili obiaji. %o su# rezolucije, deklaracije, principi, programi, povelje, preporuke, meunarodni kodeksi ponaanja i sl. karakterie ih pravna neobaveznost, ali i veliki politiki uticaj ; so"t laF.

8. Autonomni i"vori MPP'a ili le9 mer*atoria :. Transna*ionalno pravo trgova*a !ao i"vor prava .le9 mer*atoria/
ojam U najopstijem smislu(* pravila koja ne poticu od drzavnog zakonodavca, koja se primenjuju na medjunarodne trgovinske ugovore. 0utonomnost +nezavisnost, ovih izvora proizilazi iz cinjenice da ih stavraju sami ucesnici u trgovackom zivotu nezavisno od zakonodavca u granicama autonomije volje koja im je ostavljena nacionalnim propisima. 4storijske korene nastanka lex mercatoriae trebalo bi traziti u srednjem veku i aktivnostima ondasnjih trgovaca i zanatlija udruzenih u staleska udruzenja, cehove i gilde. osto su u odnosu na centralnu "eudalnu "last i zakonodavstvo uzivali znacajnu autonomiju, trgovci su na sajmovima i vasarima stvarli sopstvena pravila koja su ponavljanjem prerasla u trgovacke obicaje koje su primenjivali posebni trgovacki sudovi i arbitraze. %ako stvarano pravo trgovaca ili leG mercatoria bilo je nenacionalnog karaktera sve do stvaranja nacionalnih drzava i cvrste centralizovane vlasti. U :H. veku stvaraju se ideje o leG mercatoria kao posebnoj grani prava, pa se tako pored drzavnog prava, stvaraju i pravila cije se poreklo ne istrazuje. Njihov skup oznacava se kao pravo koje zivi (living law). 0ko se ovi izvori primenjuju u okviru jedne drzave, onda cine domace autonomno pravo. 0ko se primenjuju i u medjunarodnim okvirima, izmedju subjekata iz vise drzava, oznacavaju se kao medjunarodno autonomno pravo. %ermin U ovoj oblasti se koriste razliciti termini# neautoritativni izvori prava, transnacionalno trgovacko pravo, pravo koje snagu dobija iz medjunarodne trgovacke prakse, privatna legislativa ili savremeno, leG marcatoria. %akodje se oznacavaju i kao autonomno privredno +poslovno, pravo ili kao autonomno pravo trgovaca ili trgovine( lex mercatoria, s obzirom na to da se njima regulisu ugovorni odnosi izmedju privrednih subjekata ili trgovaca. $adrzina U autonomne izvore ili lex mercatoria spadaju# 9. Opsti uslovi poslovanja i "ormularni ugovori :. 'odel zakoni <. 'edjunarodna kodi"ikovana praksa I. 'edjunarodni obicaji i poslovna praksa

J. Nacionalni obicaji i poslovna praksa +koja je nastala u unutrasnjem prometu, ali je prihvacena i od stranih trgovaca koji posluju u odnosnoj struci ili na odredjenom mestu i vodici. Odnos autonomnog prava i drzavnog prava 1eza se moze uociti# a, U pog edu nac!na nastan"a# ovezanost se vidi u pasivnom stavu drzave kod regulisanja pojedinih pitanja. riznavanjem nacela autonomije volje u odredjenim oblastima, drzave priznaju da nisu zainteresovane da ta pitanja regulisu svojim propisima, tako da na posredan nacin omogucavaju i podsticu trgovce da to sami ucine. Ukoliko neposredni ucesnici pravnog prometa ne iskoriste svoju slobodu i odnos ne urede svojim pravilima, primenice se dispozitivna pravna pravila sadrzana u zakonima i ostalim izvorima drzavnog prava. b, U postup"u nj!$ove pr!mene# Ovde se polazi od pretpostavke da postovanje autonomnog prava najcesce obezbedjuju sami trgovci# pretnjom primene posebnih autonomnih sankcija, kao sto je uskracivanje kredita, stavljanje na crne liste, bojkotom... Ovde postoji mogucnost da nezadovoljna strana +ukoliko ovaj sistem sankcija ne dovede do adekvatne zastite svojih ucesnika, zatrazi zastitu svojih prava zbog povrede pravila autonomnog prava pred sudovima kao drzavnim organima, 3akljucujemo da drzava zapravo ima kljucnu ulogu u prelomnim "azama# ( u "azi stvaranja autonomnih pravila(* odredjivanjem granica u kojima se mogu kretati konkretna resenja ( u zavrsnoj "azi(* njihovim priznanjem i izricanjem drzavnih sankcija u slucaju njihovog nepostovanja.

Aormularni ugovori i opsti uslovi poslovanja

Opsti pojam i znacaj Cine ih unapred odstampane zbirke ugovornih klauzula koje su stavila ili donela velika preduzeca ili njihova udruzenja. Njihov nastanak vezan je za pojavu tipizirane ili standardne robe koja se serijski proizvodi i masovno prodaje pa je trebalo tipizirati ili standardizovati i uslove prodaje u obliku posebnog "ormulara. +3ato se i nazivaju# "ormularni, standardizovani, sablonski, tipski ili ugovori po pristupu., 6oriscenjem ovih ugovora, proces pregovaranaj i zakljucivanja ugovora je maksimalno pojednostavljen i skracen, po pravilu i ne postoji.

Aormularni +standardni, ugovori 3bog svoje potpunosti mogu se neposredno koristiti kao ugovorni "ormulari koje druga strana moze ili samo potpisati, ili to cini, ako je tako predvidjeno, nakon sto popuni u "ormularu ostavljena mesta u pogledu, npr# opisa robe, kolicine, cene, vremena isporuke i drugih elemenata. opunjavanjem odgovarajucih praznina i potpisivanjem druga strana iskazuje svoj prihvat tako ucinjene ponude, pa se obrazac +"ormular, pretvara u konkretan i kompletan ugovor. U ovom slucaju, sam "ormular pre popunjavanja i potpisa sluzi kao ponuda, tj nacrt buduceg ugovora, a nakon toga kao individualni ugovor. Odnos "ormularnih i tipskih ugovora %ipski ugovori posvojoj sadrzini i nacinu zakljucivanja dele karakteristike "ormularnih ugovora, i spadaju u ovu kategoriju, ali se od njih razlikuju po tome sto ponudilac vezuje zakljucenje ugovora prihvatanjem svih uslova sadrzanih u "ormularu. regovaranje je prakticno svedeno na potpuno prihvatanje ili potpuno odbijanje ponudjenih uslova. 4nace, njihove elemente ne odredjuju ugovorne strane, vec su postavljeni od nekog treceg lica +od drzave, ili od pro"esionalne organizacije,. 6ada su tipski ugovori cije je elemente postavila drzava, kao npr kod obaveznog osiguranja, onda se oni kao imperativne odredbe moraju prihvatiti u celini bez obzira na samu tehniku prihvatanja. Aormularni ugovori medjunarodnih organizacija $ama rec kaze da su to "ormularni ugovori koje stvaraju medjunarodne organizacije, pri cemu su narocito aktivne# 2konomska komisija UN(a za 2vropu, 'edjunarodni trgovacki centar UNC%0&E C%O, Udruzenje za trgovinu zitaricama i hranom ; /0A%0... 3a ' narocito su vazni tipski ugovori 2konomske komisije UN(a za 2vropu, tzv. @zenevski tipski ugovori=, koje +kao i opste uslove poslovanja, zainteresovane stranke mogu orihvatiti u celini, delimicno, ili im mogu posluziti kao model za zakljucivanje posebnog ugovora. 3enevske tipske ugovore od ostalih "ormalnih ugovora razlikuje nacin donosenja i sadrzina. Opsti uslovi poslovanja 4maju "ormu potpune zbirke +zakona, ugovornih klauzula. Ugovornim stranama kao pojedincima nije ostavljena bilo kakva sloboda ugovaranja. ojedinci imaju slobodu da jedino u potpunosti prihvate, ili da u potpunosti odnace ovako "ormulisane uslove. 0ko prihvataju uslove, onda zakljucuju poseban individualni ugovor. rimena "ormularnih ugovora i opstih uslova poslovanja $matra se da su dva "aktora uticala na njihovu masovnu upotrebu# proces pregovaranja i predmet. roces pregovaranja i zakljucivanja je maksimalno pojednostavljen i racionalizovan. Najcesce sveden ili na potpuno odbijanje, ili na potpuno prihvatanje unapred "ormulisanih uslova.

Njihov predmet im obezbedjuje siroku primenu jer se odnose na trgovinu serijskom industrijskom i standardizovanom robom. Nacin ukljucivanja opstih uslova u individualni ugovor Opsti uslovi mogu biti u potpunosti sadrzani u "ormalnom ugovoru kao njegov opsti deo +opsti uslovi,, ili se na njih ugovor moze pozivati, U drugom slucaju, upucujuca klauzula sa moze nalaziti na samom obrascu, u podnozju teksta, ili sa obe strane obrasca. Osnov primene rema opstem pravilu, opsti uslovi obavezuju drugu ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u trenutku zakljucenja ugovora +ako su joj predati, ako joj je skrenuta paznja...,. U praksi se pitanje obaveznosti svodi na odredjivanje nacina kako ih uciniti poznatim drugoj strani. Osnov primene opstih uslova poslovanja moze biti# a, izricito preuzimanje u ugovor ili pozivanje na njih u ugovoru b, prethodna ustaljena poslovna praksa zakljucivanja ugovora medju ugovaracima na osnovu opstih uslova c, konkludentnost d, obicaj. ravna priroda opstih uslova poslovanja %ri shvatanja +teorije,# a, ugovorna teorija b, notrmativna teorija c, mesovito shvatanje. 3akon o obligacionim odnosima prihvata ugovorno shavatanje, tako da klazuzule koje sadrze opsti uslovi poslovanja i standardni +tipski, ugovori obavezuju kao lex contractus. Opsti uslovi se nece smatrati opstom ponudom za zakljucenje ugovora# kada je to u njima izricito navedeno ako to proizilazi iz okolnosti slucaja ako je samim zakonom odredjeno da objavljivanje opstih uslova nama karakter ponude za zakljucenje ugovora.

Odnos individualnog ugovora i opstih uslova poslovanja U praksi je ovaj odnos od posebnog znacaja u dve situacije#

a, kada posoji neslaganje izmedju individualnog ugovora i opstih uslova poslovanja b, u slucaju nistavosti pojedinih klauzula opstih uslova poslovanja +npr, kada su protivne samom cilju zakljucenog ugovora ili dobrim poslovnim obicajima...,. U prvom slucaju, prema nacelu lex specialis derogat legi generali, vaze odredbe individualnog ugovora. &rugi slucaj resava se u sklopu kontrole opstih uslova poslovanja. $ obzirom na organe koji vrse kontrolu, postoje I vrste kontrole# upravna, sudska, javnog mnjenja i autonomna kontrola. oslovni obicaji redstavljaju komercijalnu praksu koja je u tako sirokoj primeni da ucesnici u poslovnom prometu ocekuju da ce ugovorne strane postupiti u skladu sa takvom praksom. Njihovu sadrzinu cine : elementa# a, odredjeno ponasanje izmedju trgovaca b, svest o obaveznosti takvog ponasanja. Oba uslova moraju biti ispunjena kumulativno. Aakticko ponasanje prerasta u poslovni obicaj ponavljanjem. otrebno je da ucesnici odredjeno ponasanje ponavljaju iz ubedjenja u njegovu racionalnost, a ne iz straha od drzavne sankcije. ravnu zastitu uzivaju samo dobri poslovni obicaji, a kriterijum u ovom smislu je korisnost koju primena takvog ponasanja donosi vecini ucesnika u prometu. odela poslovnih obicaja rema oblasti primene# a, 1ertikalni ( obicaji stukeB obuhvataju one koji vaze u nekoj struci ili za neku vrstu robe b, Korizontalni ( obuhvataju obicaje koji su zajednicki svim strukama rema teritoriji na kojoj se primenjuju# a, Unutrasnji b, 'edjunarodni ; primenjuju se i izvan jedne drzave, nastaju uglavnom po vertiklanoj liniji zahvaljujuci radu medjunarodnih agencija za "ormulisanje i trgovackih asocijacija. ostoje u slucaju kada je neko ponasanje prihvaceno od trgovaca iz drugih drzav u toj meri da da je postalo siroko poznato u medjunarodnoj trgovini i da ga strane redovno postuju. )* 4 lokalni obicaji mogu biti medjunarodni, ako ih siroko prihvate trgovci iz drugih drzava. U medjunarodnim izvorima se pod obicajima podrazumevaju# dobri poslovni obicaji, kodifikovana praksa i poslovna praksa. &obri poslovni obicaji ili poslovni moral $kup pravila ponasanja u privrednom poslovanju koja proizilaze iz moralnih shvatanja poslovnog sveta. Osnov njihovog obavezivanja lezi u svesti poslovnih ljudi da u poslovnom ponasanju nije

dozvoljeno sve sto nije zabranjeno i da se moraju ponasati u granicama onih pravila koja se od vecineposlovnih ljudi smatraju moralnim u odnosnoj struci i na odnosnoj teritoriji. Obaveznost primene dobrih poslovnih obicaja & O su pravna pravila koja cine izvore autonomnog prava, jer njihovu povredu prate pravne sankv)cije. O njihovom postovanju staraju se trgovci preko sudova casti pro" organizacija, pa i preko redovnih sudova. Na primenu dobrih poslovnih obicaja upucuju kako unutrasnji, tako i medjunarodni izvori ' $to se tice pravnog osnova obaveznosti & O, postoje : shvatanja# subjektivno +obicaj ce se primenjivati samo ako postoji izrazena volja strana, jer svoju snagu crpe iz volje ugovornih strana, objektivno +obicaj ce se primenjivati ne samo kada je ugovorena njegova primena, vec i ako to nije ucinjeno, ako ga strane nisu izricito iskljucile i ako nije suprotan imperativnim propisimaB obicaji vaze i bez volje stranaka, ali nikada protiv nje, a.

Obicaji se primenjuju i kao sredstvo tumacenja nejasno "ormulisanih ugovornih odredbi i kao dopunska pravila za resavanje onih pitanja koja ugovorom nisu regulisana. 6odi"ikovani obicaji 0ko se nepisani dobri poslovni obicaji sakupe, sistematizuju i objave,onda postaju kodi"ikovani obicaji ili kodi"ikovana pravila. Aormulisanjem kodi"ikovanih pravilabave se trgovacka ili privredna strukovna udruzenja na nacionalnom +komore i berze koje donose uzanse, i medjunarodnom +'edjunarodna trgovinska komora iz ariza, planu. oslovna praksa Nacin postupanja koji se razvio u utvrdjenu praksu ili uobicajene postupke medju strankama. $udska i arbitrazna praksa $udska praksa predstavlja stavove koje su u sudskim odlukama zauzeli, pre svega, visi i vrhovni sudovi. 0rbitrazna praksa predstavlaj stavove koje su arbitri zauzeli, pre svega u medjunarodnim arbitrazama, a zatim i u nacionalnim arbitrazama u resavanju konkretnih sporova.

;. Meunarodni spora"umi 3<'34 !ao i"vor MPP=

ravo koje se stvara u okviru 23 naziva se komunitarno pravo. U okviru svog postojanja 23 je donela niz akata komunitarnog prava. U cilju njihovog sprovoenja drave lanice su donele veliki broj implementirajucih propisa. Ovi propisi se dele na dve grupe# .4'0.N2 i $264N&0.N2. U primarne izvore spadaju#

9.Ugovori o osnivanju :.Opta pravna naela <.'eunarodni sporazumi 23 I.$porazumi izmeu drava lanica rimarnim izvorima se regulie vertikalna i horizontalna podela vlasti.Ugovori o osnivanju reguliu osnovna pitanja nastanka i rada zajednica. .eguliu pitanja uspostavljanja zajednikog trita. 1oenje zajednike trgovinske i poljoprivredne politike, kao i jedinstvene monetarne i politike konkurencije. $porazumi koje 23 zakljuuje sa tre!im dravama i meunarodnim organizacijama nazivamo meunarodnim sporazumima 23. 3a drave nelanice od vanosti su etiri vrste sporazuma# 9. %rgovinski sporazumi( reguliu pitanja carina na robu, najznaajniji je sporazum o osnivanju $vetske trgovinske organizacije +$%O, :. $porazumi o saradnji ; reguliu trgovinske odnose i predviaju "inansijsku saradnju 9LMH. $porazum o saradnji izmeu 223 i $A.5 <. $porazumi o pridruivanju ; za cilj imaju da u potpunosti osposobe dravu za ulazak u zajednicu I.$porazumi o stabilizaciji i pridruivanju ; reguliu odnose sa zemljama 3apadnog 8alkana , stabilizacija institucija tre!ih drava J. $porazumi o evropskom privrednom prostoru( 9LMJ. 23 i 2A%0 $ekundarni izvori su nie pravne snage od primarnih, donose ih organi 2U +parlamenr, savet i komisija,.U sekundarne izvore spadaju# 9.Uredbe(obavezuju u potpunosti i direktno se primenjuju u svim dravama lanicama :. Uputstva( pravni akti koji obavezuju drave lanice na koje su adresirani u pogledu cilja koji treba ostvariti, ali je adresatima ostavljena sloboda da izaberu sredstvo i oblik njihovog sprovoenja u ivot +jedan od mogu!ih oblika sprovoenja je implementacija, <.Odluke( pojedinani administrativni akti, obavezuju samo one adresate koji su u njima naznaeni , nakon to su im saopteni. Odluke su obavezuju!e, samim tim proizvode direktno dejstvo za adresate.

>.?ire!tna primena i dire!tno dejstvo prava 34=

6ako zajednica ne raspolae aparatom prinude, to se komunitarno pravo sprovodi tolerancijom njegovih subjekata, a u sluaju povrede, drave su dune da obezbede njegovo potovanje i sprovoenje prema pravilima unutranjeg prava.

3avisno od vrste, komunitarni propis moe biti prihva!en neposredno+direktno, ili posredno +putem implementacije,. &irektno prihvatanje znai da su drave lanice i pridruene drave priznale pravnu snagu propisa takvu kakva jeste, bez njegovog transponovanja u doma!i pravni poredak. osredni nain prihvatanja sastoji se u tome to tre!e drave prenose sadrinu komunitarnog prava u unutranji pravni poredak donoenjem nacionalnog propisa. Naelo direktne primene# od direktnom primenom se podrazumeva podesnost odredbi pravnih normi komunitarnog prava da budu neposredno ili direktno primenjene od strane nacionalnih sudova, a posredno i od $uda pravde i rvostepenog suda, bez donoenja naknadnih legislativnih ili upravnih akata. U ugovoru o osnivanju, jedino je U.2&80'0 priznata direktna primena u svim dravama lanicama. Ugovori o osnivanju imaju direktniu primenu na osnovu akta o rati"ikaciji, a odluke na osnovu rati"ikovanog ugovora. Uputstvima nije priznata direktna primena, postaju vae!e pravo tek na osnovu akta o implementaciji. Naelo direktnog dejstva# od direktnim dejstvom komunitarnog prava se podrazumeva sposobnost i podesnost odredbi da neposredno stvaraju prava i name!u obaveze na koje se mogu pozvati pojedinci, bez intervencije upravnih ili sudskih organa. 'oe se razlikovati# 9. &irektno dejstvo ugovora o osnivanju( ugovorom o osnivanju nije na nedvosmislen nain odreeno koje njegove odredbe mogu direktno stvarati prava i obaveze pojedincima, pa je o tome odluivao $ud pravde. U poetku je $ud pravde pod direktnim dejstvom podrazumevao samo vertikalno dejstvo, odnosno, pravo pojedinca da pokrene postupak protiv drave ili njenih organa u sluaju kada su mu povreena subjektivna komunitarna prava. 6asnije je $ud priznao i horizontalno dejstvo, odnosno pravo pojedinaca da pokrenu postupak i protiv privatnih lica koja su im povredila komunitarna prava. :. &irektno dejstvo sporazuma sa tre!im dravama( za subjekte iz tre!ih drava od praktinog znaaja mogu biti samo neke odredbe iz one vrste sporazuma kome je $ud pravde priznao direktno dejstvo+ za $rbiju je to $$ ,. <. &irektna primena i direktno dejstvo uredbi( uredbama je priznata direktna primena u svim dravama lanicama. I. &irektno dejstvo uputstava( odredbe uputstava !e postati izvor konkretnih prava tek nakon donoenja nacionalni mera, odnosno njihove implementacije. J. &irektno dejstvo odluka( $ud pravde je direktno dejstvo priznao onim odredbama odluka ako su ispunjavale uslove koji su bili propisani za uputstva. Odluke obavezuju samo neposredne adresate, koji se na takva prava i obaveze mogu neposredno pozvati i traiti zatitu od nacionalnih sudova.

@. Aa#ela meunarodnog privrednog prava=

9. Naelo slobodne trgovine( moe se odrediti u irem smislu + obuhvata slobodu razmene robe i usluga, slobodu prometa kapitala i investiranja, slobodu kretanja radne snage i slobodu preduzimanja trgovinskih i privrednih delatnosti na teritoriji druge drave, i u uem smislu +obuhvata slobodu razmene robe i usluga bez zabrana i ogranienja u uvozu i izvozu,. Carine, dabine i akcize se uvode sa ciljem ogranienja i kontrolisanja trgovinske razmene, a kao razlozi se navode zatita nacionalne privrede. :.Naelo slobode saobra!aja( podrazumeva, u teorijskom smislu, potpunu slobodu svih subjekata koji se bave meunarodnim transportom da vre usluge prevoza na teritoriji doma!e ili strane drave. a, $loboda saobra!aja vodenim putem( ureena odredbama 6onvencije o otvorenom moru iz 9LJM. 4 6onvencije o pravu mora iz 9LM:. otpuna sloboda saobra!aja je dozvoljena na otvorenom ili slobodnom moru. 6ori!enje unutranjh voda je regulisano internim propisima svake drave. ravni reim plovidbe na &unavu regulisan je 6onvencijom iz 9LIM. +sloboda plovidbe trgovakim brodovima. &ravljanima i robama svih drava,. b,$looboda saobra!aja na kopnenim putevima( obuhvata saobra!aj meunarodnim drumskim i meunarodnim eleznikim putevima konkretnih drava.+u $. Nemakoj nema pla!anja putarina na autoputevima, c,$loboda saobra!aja vazdunim putem( 9L9L. ariska 6onvencija koja je 9LII. dopunjena Nikakom 6onvencijom. &ravama je priznato pravo iskljuivog suvereniteta nad vazdunim prostorom iznad sopstvene teritorije i sloboda mirnog prolaza vazduhoplova drava ugovornioca iznad teritorije drugih drava ugovornica iznad teritorije drugih drava, kao i pravo na kori!enje javnih aerodroma tih drava lanica. <. Naelo slobode trans"era novca i novanih vrednosti( u teorijskom smislu, ovo naelo podrazumeva potpunu slobodu kretanja novca. 'eutim drave su ovu slobodu ograniile nizom propisa. &onoenjem propisa, drave su nastojale da uspostave sistem kontrole kretanja noanih sredstava i da svojim subjektima obezbede podsticajne uslove za ukljuivanje u meunarodnu trgovinu. 6ako su drave u velikoj meri na razliitim stepenima privrednog razvoja, danas se naelo potpune slobode kretanja novca, primenjuje samo u 2vropskoj Uniji. I. Naelo slobodne meunarodne konkurencije( sloboda konkurencije se obezbeuje potovanjem meunarodnih pravila, koja su obino doneta kao nacionalna pravila konkretnih drava+$0&, ili kao pravila odreenih regionalnih ekonomskih integracija+2vropska unija,.

10.

Aa#elo slo%ode trans,era nov*a

Naelo slobode trans"era novca i novanih vrednosti podrazumeva pravo uesnika u meunarodom prometu da slobodno raspolau novanim sredstvima u smislu unoenja i iznoenja iz svoje drave po bilo kom osnovu. 'eutim ovakvu slobodu drave nikada nisu ostavljale svojim subjektima, ve! su koriste!i svoju monetarnu suverenost donoenjem unutranjih propisa i preuzimanjem odgovaraju!ih meunarodnih obaveza odreivale granice ove slobode. Na unutranjem planu o sadrini i domaaju primene naela slobode novca suvereno odluuje drava. ravno posmatrano drava ima punu slobodu i potpuno je nezavisna da na doma!oj teritoriji propisuje novano sredstvo i sve uslove pla!anja. &rave to ine donoenjem zakonskih

i podzakonskih akata imperativne prirode. Najve!i stepen slobode trans"era novca omoguavaju najrazvijenije drave, a danas je potpuna sloboda kretanja svih vrsta kapitala obezbeena samo u okviru 2U.

11.

Aa#elo slo%odne trgovine

Naelo slobodne trgovinie znai da se trgovina izmeu drava oslobodi prepreka# +carine, dazbine, akcize i necarinske mere ( kvote, kontrola kvaliteta, Ovo naelo se moe odrediti u irem i u uem smislu. U irem smislu ono obuhvata slobodu razmene robe i usluga, slobodu prometa kapitala i investiranja, slobodu kretanja radne snage i slobodu preduzimanja trgovinskih i privrednih delatnosti na teritoriji druge drave. U u em smislu ovo naelo obuhvata samo slobodu razmene robe i usluga bez zabrana i ogranienja u izvozu i uvozu. 6roz istoriju ovo naelo je pretrpelo razna ogranienja i izuzetke koji su kasnije bili prihva!eni u Optem sporazumu o carinama i trgovini i ono nikada vie ne!e "unkcionisati u punom teorijskom znaenju. $toga je naelo slobodne trgovine svedeno na iskljuenje izvoznih i uvoznih zabrana, pa se ovo naelo moe odrediti i kao pravo slobodne i "er konkurencije svih privrednih subjekata na meunarodnom tritu. $lobodna i "er konkurencija podrezumeva postojanje istih uslova za sve uesnike na odnosnom tritu bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. 'eutim, ogranienju i kontrolisanju trgovinske razmene danas pribegavaju u ve!oj ili manjoj meri sve drave. %o se pravda razlozima koji se uopteno oznaavaju kao razlozi zatite nacionalne privrede. !vozna ograni"enja tj. nametanje carina i drugih uvoznih "ormalnosti pravda se "iskalnim razlozima, prikupljanjem raznih statistikih in"ormacija, razlozima zdravstvene zatite ili bezbednosnim razlozima drave. Nametanje izvozni# ograni"enja ili potpuna zabrana izvoza se opravdava potovanjem sankcija koje mogu nametnutu UN, unutranjim bezbednosnim razlozima, ili politikim merama ako su u pitanju proizvodi visoke vojne tehnologije ili roba tzv. dvostruke namene.

12.

Aa#elo slo%ode sao%ra5aja

od ovim naelom u teorijskom smislu se podrazumeva potpuna sloboda svih subjekata koji se bave meunarodnim transportom da vre usluge prevoza na teritoriji doma!e ili stranih drava. % o&oda sao&ra'aja voden!m putev!ma( rema odredbama 6onvencije o otvorenom moru iz 9LJM. godine i 6onvencije o pravu mora iz 9LM:. godine celokupna morska povrina se deli na unutranje more, teritorijalno more, ekskluzivne ekonomske zone, arhipelako more i otvoreno more. otpuna sloboda saobra!aja je jedino priznata na otvorenom moru. $loboda saobra!aja u teritorijalnim vodama je odreena 6onvencijom o otvorenom moru i teritorijalnom pojasu i 6onvencijom UN o pravu mora iz 9LM:. godine. U skladu sa ovim konvencijama pribrene drave su dune da dozvole nekodljiv prolaz kroz svoje teritorijalne vode trgovakim i ratnim brodovima pod uslovom da se tim ne dovodi u pitanje bezbednost pribrene drave. Pravni re im me$unarodni# re"ni# puteva( pod pojmom @meunarodna reka> podrazumeva se plovna reka koja preseca teritorije dve ili vie drava i koja je otvorena za plovidbu trgovakih brodova svih drava saglasno meunarodnom ugovoru drava ijim teritorijama protie reka. U sluajevima kada se na meunarodnu reku ne odnosi bilo koja konvencija, ili ako njen poloaj nije na drugi nain pravno regulisan, Udruenje za meunarodno pravo je donelo i preporuilo Kelsinka pravila o kori!enju vode meunarodnih reka. lovni reim na &unavu je regulisan 6onvencijom o reimu plovidbe na &unavu od 9LIM. godine. % o&oda sao&ra'aja na "opnen!m putev!ma( saobra!aj kopnenim putevima obuhvata saobra!aj meunarodnim drumskim i meunarodnim eleznikim putevima konkretnih drava. 4ako je donet niz meunarodnih izvora, malo panje je posve!eno pitanju de"inisanja naela slobode saobra!aja i nainima njegovog ostvarivanja. Otuda je sadrina naela slobode kopnenog saobra!aja praktino odreena nainom ureivanja prava i mesta ulaska stranih

vozila na doma!u teritoriju i uslova kori!enja puteva na doma!oj teritoriji, kod drumskog saobra!aja, a u eleznikom saobra!aju i sistemom eleznikih tari"a i vozarinskih re"akcija. (a)e o s o&ode sao&ra'aja va*dun!m putev!ma( drave imaju potpuni i iskljuivi suverenitet nad vazdunim prostorom iznad svojih teritorija. &a bi se uredio nain kori!enja ovog prostora doneta je 9L9L. godine ariska konvencija, koja je 9LII. godine dopunjena Nikakom konvencijom. rema odredbama ariske konvencije, dravama je priznato pravo iskljuivog suvereniteta nad vazdunim prostorom iznad sopstvene teritorije i sloboda mirnog prolaza vazduhoplova drava ugovornica iznad teritorije drugih drava, kao i pravo na kori!enje javnih aerodroma tih drava lanica. 5edino se iz odbrambenih razloga i u interesu javne bezbednosti vazduhoplova, doma!im i stranim vazduhoplovima moe zabraniti preletanje odreenih zona dravne teritorije. ravo svake drave da raspolae iskljuivim suverenitetom nad vazdunim prostorom iznad svoje teritorije kasnije je potvreno i Nikakom konvencijom. $adraj naela suvereniteta nad vazdunim prostorom je pomenutim sporazumima konkretizovano kroz J sloboda, od kojih su dve tzv. tehnike, a tri komercijalne slobode. %ehnike slobode obuhvataju pravo prolaza + preleta, bez sputanja i pravo sputanja bez komercijalnih saobra!ajnih razloga , npr. zbog popravke ili pruanja servisnih usluga, ali bez prava primanja putnika, robe ili pote. od komercijalnim slobodama podrazumevaju se pravo ukrcavanja i prevoza putnika, pote, tereta iz zemlje kojoj pripada vazduhoplov za drugu dravuB pravo ukrcavanja putnika, pote i tereta u jednoj dravi i prevoz u svoju dravuB i pravo ukrcavanja putnika, pote i tereta u jednoj dravi radi prevoza u tre!e drave ili prevoza iz tre!ih drava putnika, robe i pote. Ostala pitanja komercijalnog kori!enja vazdunog prostora se reguliu bilateralnim ugovorima izmeu zainteresovanih drava na bazi uzajamnog reciprociteta i unutranjim propisima svake drave. %ako se ugovorima odreuju marute vazdunih letova +linije,, obim komercijalnih prava, politika i uslovi pruanja tehnike i druge pomo!i, izvravanje "inansijskih obaveza, poreski reim, itd.

11.

Aa#elo na*ionalnog tretmana i pre,eren*ijalni sistem

6lauzula nacionalnog tretmana +jednakostiE izjednaavanja sa doma!im privrednim subjektima E klauzula pariteta, podrazumeva pravno izjednaavanje stranih pravnih i "izikih lica i inostrane robe na doma!em tritu sa odgovaraju!im privrednim subjektima i doma!om robom u pogledu primene doma!ih zakonskih i podzakonskih propisa i drugih administrativnih mera +to znai da unitranje mere ne!e tititi nacionalnu proizvodnju,. 6N% je u /0%%(u ustanovljena kao jedna od osnovnih klauzula +ali je oznaena kao princip,. Njena primena u praksi moe dovesti do razliitih e"ekata kada se uzmu u obzir predmet i privredna razvijenost drava. rogresivna uloga 6N% se uoava kada se ona odnosi na predmete kao to su zatita ivota, slobode, imovine i asti stranaca, prava pristupa stranaca doma!im sudovima... 0li kada se ona odnosi na odreene oblasti koje su nabrojane u ugovoru treba imati u vidu da onda moe dovesti i do "avorizovanja ekonomski jae drave i njenih privrednih subjekata +nejednaki subjekti su stavljeni u iste uslove,. Onda je logino zbog ega su 6N% naje!e ugovarale $0& sa zemljama u razvoju.

12.

Aa#elo pravi#nog tretmana .i minimalni tretman/

'inimalni standard podrazumva obavezu svih drava koje uestvuju u meunarodnim privrednim odnosima da stranim subjektima i stranoj robi na doma!oj teritoriji obezbede one uslove koji se smatraju minimalnim i pravinim. Obim prava i sloboda koje su obuhva!ene ovim standardima nisu precizno nabrojana, ve! se odreuju u skladu sa konkretnim prilikama i prema ciljevima koji su prihva!eni kao minimalni i pravini. oto su sa jedne strane minimalna, a sa druge pravina, drave su obavezne da ih postuju prema stranim subjektima bez obzira da li se ista primenjuju i na doma!e subjekte.

18.

Aa#elo najpovla(5enije na*ije

6lauzula najpovla!enije nacije je ugovorna odredba kojom se drave ugovornice meusobno obavezuju da !e u odreenoj oblasti meusobnih odnosa jedna drugoj priznati prava, preimu!stva, povlastice i olakice koje su dale ili !e ubudu!e dati bilo kojoj tre!oj dravi.

6lauzulom najpovla!enije nacije ne odreuju se konkretne povlastice i ostale privilegije, ve! samo oblasti u kojoj !e one vaiti. 2"ekat ove klauzule nije da se odreenoj dravi da najpovla!eniji poloaj u odnosu na tre!e drave, ve! da drave budu izjednaene. +ara"ter!st!"e " au*u e najpov a'en!je nac!je 1.?ispo"itivnost ; 6lauzula najve!eg povla!enja je ugovornog karaktera, stoga obavezuje samo drave koje su je potpisale i u obimu koji je naveden u ugovoru. 2.Aedis!rimina*ija ; odnosi se na poloaj tre!ih drava. odrazumeva da su privredni subjekti iz tre!ih drava u istom poloaju u pogledu uslova trgovine sa privrednim subjektima iz drava sa kojima su zakljueni ugovori o najve!em povla!enju. 'eutim, privredni subjekti iz tre!ih drava nisu izjednaeni sa doma!im subjektima. 1.Be"uslovnost ; sve prednosti, pogodnosti, privilegije i imunitete koje jedna strana ugovornica odobri ma kom proizvodu poreklom iz druge zemlje, ili namenjenoj drugoj zemlji, bi!e odmah i bezuslovno proirene na slian proizvod koji je poreklom iz ili je namenjen teritoriji svake druge strane ugovornice. 4D4 52&NO$%01N452# ugovorna strana mora da sve povlastice, koje odobri ma kojoj tre!oj zemlji, odmah i bez uslova prizna i drugoj strani ugovornici. O& ast pr!mene ; o oblasti primene klauzule najpovla!enije nacije odluuju ugovorne strane, ali obino se odnosi na olakice u pogledu carinskih dabina, uslova uvoza i izvoza, uslove pomorskog saobra!aja, tranzita, slobode investiranja... Ogran!)enja ,su-avanje dejstva " au*u e) 1.Teritorijalna ograni#enja ( 6lauzula moe biti tako "ormulisana da ugovorne strane priznaju prava na povlastice koje su odobrene ili !e biti odobrene , odreenim, ali ne svim tre!im dravama. %o moe biti posledica postojanja posebnih ekonomskih odnosa izmeu odreenih drava, kao to su npr. odnosi metropole i kolonija, ili odnosi izmeu saveznih jedinica u "ederativnim dravama, ili odnosi u ekonomskim integracijama. - Prvi oblik teritorijalnog ograni"enja( kolonijalne klauzule ( podrazumevaju da druga strana ne moe da trai one povlastice koje je metropola dala ili !e dati svojim kolonijama. - %rugi oblik teritorijalnog ograni"enja ; federalna klauzula ; ovom klauzulom se ograniava dejstvo najve!eg povla!enja samo na teritoriju odreenih lanica savezne drave. 2.Stvarna ograni#enja podrazumevaju da se klauzula ne odnosi na odreene robe, proizvode ili na odreene privredne oblasti. 1.Cremens!a ograni#enja ( u naelu klauzula najpovla!enije nacije se zakljuuje na neodreen vremenski period +nema vremenskog ogranienja,, ali ona moe biti zakljuena# (na odreeni vremenski period, npr LL godB ( tako da se odnosi na odobravanje samo onih povlastica koje je neka drava dala nekoj tre!oj dravi u prolostiB ( tako da se odnosi samo na one povlastice koje !e neka drava dati nekoj tre!oj dravi u budu!nosti( klauzula pro futuro. 2.Institu*ionalna ograni#enja ; tre!e drave ne mogu traiti od drava ekonomske i politike integracije davanje povlastica koje oni imaju meu sobom. ovlastice koje vae meu dravama lanicama ne mogu se primenjivati na tre!e drave tj. drave nelanice. +pr. Unutar 2U deluju pre"erencijalni odnosi, ali u sluaju da lanica 2U poput Opanije zakljui trgovinski ugovor koji sadri klauzulu 6N sa Nileom, on nema prava da zahteva tretman u odnosima sa Opanijom kakav ima Nemaka u odnosima sa Opanijom, primer je moj 9, radi pojasnjenja. .*u*ec! ! re*erve( predstavljaju poseban nain suavanja dejstva klauzule najve!eg povla!enja koji se sastoji u tome to se u potpunost! !s" ju)uje pr!mena " au*u e. 4zuzeci se praktikuju za
1

By: Saa Meter

pojedine proizvode ili pojedine mere javnih vlasti# veterinarske i sanitarne mere, promet oruja i municije. Pose&ne vrste !*u*eta"a Darins!a unija( je u /0%%(u de"inisana kao zamena dveju ili vie carinskih teritorija jednom carinskom teritorijom na kojoj su carine i drugi propisi o ograniavanju trgovine ukinuti u trgoviskoj razmeni izmeu lanica koje ine carinsku uniju, ili bar u pogledu trgovinske razmene proizvodima koji vode poreklo sa tih teritorija, kao i primena istih carina i drugih propisa u trgovini sa tre!im dravama. U tom smislu carinsku uniju karakteriu dva elementa# unutranji i spoljni. !nutranji element obuhvata ukidanje carina na robu u uvozu i izvozu u prometu izmeu drava lanica. &poljni element obuhvata obavezu drava lanica da prilikom uvoza na robu koja vodi poreklo iz tre!ih drava primenjuju istu carinsku stopu. <ona slo%odne trgovine( prema /0%%(u zona slobodne trgovine je de"inisana kao grupa dve ili vie carinskih teritorija izmeu kojih se carine i druga trgovinska ogranienja ukidaju za najve!i deo trgovinske razmene. U poreenju sa carinskom unijom, drave lanice u zoni slobodne trgovine uspostavljaju nii stpen ekonomske povezanosti jer se u unutranjim odnosima ne trai apsolutno ukidanje carina, dok u spoljnim odnosima ostaje potpuna sloboda. 3ona slobodne trgovine je danas uspostavljena u okviru 2vropske zone slobodne trgovine +2A%0,, Centralno evropska zona slobodne trgovine +C2A%0, ili $evernoamerike zone slobodne trgovine +N0A%0,. 'd drugi# oblika savremeni# me$unarodni# privrdni# integracija treba pomenuti# "ajedni#!o tr&i(te) unutra(nje tr&i(te) monetarnu uniju i e!onoms!u uniju. <ajedni#!o tr&i(te ( kao oblik meunarodne ekonomske integracije karakteriu elementi carinske unije i zone slobodne trgovine, ali i ukidanje svih ne samo carinskih, ve! i vancarinskih dabina i kvantitativnih mera koje predstavljaju prepreke slobodnom prometu robe izmeu drava lanica. 4nutra(nje tr&i(te( predstavlja vii oblik saradnje u kome je izmeu drava lanica obezbeeno ne samo slobodan promet robe, ve! slobodno kretanje i ostalih "aktora proizvodnje# radne snage, usluga, kapitala. Uspostavljanjem unutranjeg ili jedinstvenog trita , prihvatanjem jedinstvene valute +evra,, osnivanjem 2vropske centralne banke i prihvatanjem jedinstvene monetarne politike poetkom :HH:. godine uspostavljena je monetarna unija. Re*erve( predstavljaju ogranienje dejstva klauzule u pogledu odreene kategorije korisnika.

1:.

Aa#elo re*ipro*iteta

6lauzula reciprociteta ili uzajamnosti u meunarodnim ekonomskim odnosima podrazumeva obavezu drava ugovornica da u meusobnim ekonomskim odnosima postupaju na isti nain. %o se postie odobravanjem odreenih prava, privilegija i olakica stranoj dravi tj. njenim pravnim i "izikim licima na doma!oj teritoriji pod uslovom da i druga drava to isto odobri doma!im pravnim i "izikim licima u stranoj dravi. Naje!e se sadrina reciprociteta odreuje dvostranim ugovorom +ree jednostranim aktima,. $adrina klauzule obino se odnosi na oslobanje od carina za odreene proizvode, uzajamno priznavanje isprava u pomorskom prevozu i na druge komercijalne, "inansijske i saobra!ajne operacije. 9M. 18. Drava kao subject meunarodnog privrednog prava Na spoljnom in a unutranjem planu drava moe nastupiti kao subjekat optih meunarodnih ekonomskih odnosa, ili kao sujekat meunarodnih poslovnih trgovinskih! odnosa. "renjem #akonodavne vlasti i donoenjem propisa kojima neposredno odreuje uslove i okvire #a obavljanje meunarodnih privrednih poslova, drava prakti$no vodi unutranju i spoljnu ekonomsku politiku. %nutranjim propisima drava neposredno odreuje subjekte spoljnotrgovinskog poslovanja i

uslove #a njohov rad. Na meunarodnom planu je od #na$aja aktivnost drave kao subjekta optih meunarodnih ekonomskih odnosa i kao subjekta meunarodnih poslovnih odnosa. 1. Drava kao subjekat optih meunarodnih ekonomskih odnosa- nastupa u dva vida, kao ugovorna strana u meunarodnim spora#umima sa drugim dravama ili meunarodnim ekonomskim organi#acijama drave su slobodne da sklapaju dvostrane i viestrane meunarodne spora#ume, nakon njihove rati&ikacije ovi spora#umi obave#uju drave potpisnice na njihovo potovanje, ukoliko doe do krenja ovih spora#uma, predviene su sankcije! i kro# u$e'e u radu meunarodnih ekonomskih organi#acija u$e'em u radu ovih organi#acija drave doprinose usvajanju ra#nih akata kojima se reguliu pitanja meunarodnih privrednih odnosa( $lanstvo u ))* podra#umeva pravo u#imanja kredita pod uslovima koji vae #a $lanice!. +. Drava kao sujekat meunarodnih poslovnih odnosa-kao trgovac )oe imati aktivnu ulogu u meunarodnoj trgovini, #aklju$uje trgovinske ugovore sa javnim i privatnim licima. % takvim ugovorima moe imati ulogu kupca, prodavca investitora, #ajmodavca, garanta, akcionara i sli$no. %govore u ime drave #aklju$uju njihove vlade ili drugi ovla'eni organi kao to su resorna ministarstva. ,vi u$esnici su ravnopravni, u slu$aju povrede ugovora drava 'e morati da nadoknadi tetu. -rotiv drave se moe voditi sudski i arbitrani postupak.

1;) 1@) 20. S4BE3KTI MPP

Pojam i vrste $ubjekte ' ine lica koja su nacionalnim propisima ovla!ena, a u meunarodnoj praksi . U uem smislu su prihva!ena da uestvuju u poslovima koji spadaju u pojam ' pravila '

uestvovanje u poslovima u kojima se preuzimaju imovinska prava, u irem smislu stvaranje . 6ao subjekti nastupaju drave, meunarodne organizacije, preduz!a i multinacionalne kompanije Ppojedinci i trgovci. Me/unarodne organ!*ac!je "ao su&je"t! MPP 'O nastaju na osnovu viestranih me.ugovora, koji odreuju sastav, nadlenost, zadatke i nain rada. +Nastanak meunarodnih org.od znaaaja za ' # Kamburka berza za trgovinu sa itaricama 9MQQ, 8remenska berza za pamuk 9MR:, 0meriko udruenje za svilu 9MR<, Dondonsko udruenje za itarice 9MRR, u to vreme nastaje i institut za meunarodno pravo i udruenje za meunarodno pravo,.

/odine 9MQJ. nataju 'eunarodna telekomunikaciona unija i Univerzalna potanska unija ( prete"e moderni# M'. rva vladina agencija posve!ena pitanjima uni"ikacije 'eunarodnog privatnog prava bila je Kaka kon"erencija o meunarodnom privatnnom pravu 9ML<. Nakon 44 svetskog rata javila se potreba za uspostavljanje ekonomskog poverenja i podsticanje trgovine. %o se moglo posti!i na tri naina koja su uslovila nastanak redom ''A, $vetske banke i 'eunarodne trgovinske organizacije +4%O,# 9. ustanovljavanje pravila me.pla!anja, na taj nain to bi se utvrdila ravnotea, tj.sistem koji bi poivao na stabilnim valutnim kurevima :.osnivanje meunarodnih organizacija od poverenja koje bi radile na unapreivanju i podticanju meunarodnih investicija <."ormulisanje novih pravila meunarodne trgovine, smanjivanje postoje!ih trgovinskih barijera. -6ako stvaraju pravila ' +i prema ovoj podeli, ( 3a razliku od drava meunarodne organizacije rspolau ogranienim subjektivitetom, iji je obim odreen osnivakim aktima i zavisi od zadataka i "unkcija meunarodnih organizacija. U tom smilu se moe govoriti o funkcionalnom subjektivitetu. Pode a MO: $ obzirom da je uloga meunarodnih organizacija da podstiu stvaranje meunarodnih pravila u zajednikoj trgovini, pod 'O se smatraju ne samo meudravne, meuvladine, ve! i organizacije privatnog nevladinog karaktera. 6riterijumi za klasi"ikaciju 'O( teritorija i otvorenost za "lanstvo, karakter "lanova i predmet delatnosti. 9. rema teritoriji na kojoj ispoljavaju aktivnost, meunarodne organizacije se dele na univerzalne)svetske i regionalne. prema un!ver*a nost! de ovanja ('O opsteg znacaja ($%O, /0%% +trgovina, (''A, 48.&, 'A6, 4&0, '4/0, 4C$4& +"inansije, (Aormulating agencies UNC4%.0DB UN4&.O4% +komisija za kodi". ' arizu, (.egionalne organizacije ; neposredno usmerene na odreeni region. (2U, N0A%0, D0A%0, C2A%0, 0$20N... :. rema karakteru lanova , mo mogu biti javno pravnog + nastaju meudravnim ili meuvladinim ugovorima, njihovi lanovi su drave, i privatno pravnog karaktera +nevladina ,B UNC%0&, 4CC +medj. %rg. 6omora u

ili nedravna tela. 3a mpp od znaaja su# UN4&.O4%, Kaka akademija za meunarodno pravo, Udruenje za meunarodno pravo 4D0, 6omitet za unapreenje pomorskog saobra!aja 4'CO i 'eunarodna trgovinska komora u arizu '%6, <. rema kriterijumu delatnosti, 'O se mogu podeliti na opte i posebne. Opte su one koje se bave optim pitanjima meunarodne trgovine, dok se ostale. -'ogu li da ucestvuju u privrednim delatnostimaS MM0 1#(astana" ! ra*voj Osnovan jula 9LII.g., usvajanjem 8retonvudskog sporazuma koji je u osnovi razvio ideje amerikog plana. otpisivanjem posebnog sporazuma sa OUN 9LIR. dobija status specijalizovane agencije. Organi "onda su savet guvernera +najvii organ, koji odluuje o osn.pitanjim delatnosti, prijemu novih lanova i sl.,, izvrni odbor direktora, generalni direktor i rivremeni savetodavni komitet. 2# .*vor! sredstava Osnivaki kapital P sopstveni prihodi Osnivaki kapital se obrazuje iz uloga ili kvota drava lanica, ija se visina odreuje u zavisnosti, izmeu ostalog, od nacion.dohotka konkretne drave lanice, obima spoljnotrgovinske razmene i visine raspoloivih sredstava. Uplata delom u zlatu :JT, a delom u nacionalnoj valuti RJT. 6vote odreuju odnos ue!a u osnivakom kapitalu, broj glasova kojima drave rapolau u organima upravljanja i gornju granicu kori!enja sredstava# 3#(a)!n rada $vaka lanica raspolae sa po :JH glasova plus po jedan na svakih 9HH hiljada specijalnih prava vuenja +spv,. 4# 5adac! + utvrivanje stabilnih valutnih kuresva kao sistema po kome !e se menjati nacionalne valute, "inansijska pomo! dravama u cilju reavanja platno bilansnih odnosa i obavezivanje drava lanica da se u spoljnim monetarnim odnosima pridravaju odreenih pravila, Odredbe l 9. $tatuta Aonda# (razvijanje medj. monetarne saradnje posebne bave pojedinanim pitanjima, npr. 4nvetsicije, pla!aanja i sl.. U prve spadaju OUN i $%O, a u drugu grupu sve

(pospeivanje i ravnomerni razvoj medj.trgovine,odravanje visokog stepena zaposlenosti i realnog dohotka (stabilnost valutnih kurseva, odravanje realnih platnih odnosa izmeu drava lanica (pomaganje uvoenja multilateralnog sistema pla!anja po teku!im transakcijama izmeu drava lanica i ukidanju deviznih ogranienja (ulivanje poverenja dravama lanicama, stavljanjem svojih sredstava na raspolaganje, daju!i im mogu!nost da uravnotee svoj platni bilans (ravnoteza platnih bilansa preko pozajmica +trane, (Aond je univerzalna 'AO otvorena za lanstvo svim zaintersovanim dravama lanicama. 6# Pos ov! odr-avanja sta&! n!$ va utn!$ "urseva U poetku su valutni kuresvi bili "iksirani na principu zlatnog vaenja, tj. "iksnog odnosa amerikog dolara prema zlatu. %o se naputa 9LRH.godine, drave prelaze na sistem individualnog odreivanja pariteta svojih valuta uz obavezu da o nainu obraunavanja obaveste druge drave. Uloga "onda je bila obavetavanje, konsultacije i nadgledanje. 7# Pos ov! po*ajm j!vanja &rave lanice mogu koristiti sredstva "onda u inostranoj valuti za pokrivanje povremenih de"icita u platnim bilansima. Obim sredstava koja mogu da koriste je ogranien nacionalnom kvotom, platnobilansnim potrebama, i politikom prilagoavanja. &rugim reima to se oznaava kao vu"enje u okviru kreditni# trani. 6rediti se odobravaju zvaninim organima drava lanica centalnim bankama ili valutnim stabilizacionim "ondovima sa rokom otplate od < do J godina. %P8 predstavljaju obraunsku vrednost dobijenu na osnovu vrednosti korpe valute vode!ih lanica +evra, engleske "unte, japanskog jena i amerikog dolara,. preko dva mehanizma# 9. standbU aranzmani ; za pozajmice od 9 do : godine :. produzeni aranzmani ; za pozajmice od < do J godina (6rediti po komercijalnim uslovima, kratkorone pozajmice, pre svega d-avama radi# 9.reavanja platnobilansnih teskoca :.odravanja valutnih kurseva ozajmice se odobravaju

%vets"a &an"a 9 an!ce: 9. 'edjunarodna banka za obnovu i razvoj-

:. 'edjunarodna "inansijska korporacija <. 4&0 ; 'eunarodno udruenje za razvojI. 48.&( 'ultilateralna agencije za osiguravanje invetsicija J. 4C$4& ; 'eunarodni centar za reavanje investicionih sporova - U literature se pod $vetskom bankom podrazumevaju samo navedene dve organizacije 1#ME:U(AROD(A BA(+A 5A OB(O8U . RA58OJ ( $tatus spec. agencije OUN. ( Osnovana 9LII. g. 8retonvudskim sporazumom zajedno sa ''A. Organ!: $avet guvernera +odluuje o lanstvu, raspodeli dobiti...,, bord direktora +izvrni odbor,, i predsednik 8anke +"unkcije rukovoenja i predstavljanja,. ( Odluke se donose ve!inom glasova, ali za posebne odluke je neophodna kvali"ikovana ve!ina. .*vor! pr!$oda: ulozi lanica, garancijski kapital, kapital pribavljen na svetskom tritu +ulaganja na berzi, investicioni prihodi, i sopstveni neto prihod. Pos ov! Ban"e: ( podstie privatne investicije u inostranstvu davanjem svojih garancija ili ue!em u zajmovima (3amenjuje privatne investicije u inostranstvu obezbeenjem novanih sredstava za proizvodne svrhe iz svojih sredstava kad privatni kapital pod razumnim uslovima nije raspoloiv ( pomae obnovu i razvoj podsticanjem investicija kapiatla u proizvodne svrhe i podstie razvoj proizvodnih mogu!nosti i prirodnih bogatstava u manje razvijenim zemljama ( omae ravnomerno razvijanje meunarodne trgovine i podrava ravnoteu u bilansima pla!anja Ove poslove banka obavlja posredno ; posreduju!i izmeu privatnih invetsitora na tritu kapitala, i neposredno, davanjem "inansijskih sredstava Pos ov! "red!t!ranja &anas banka odobrava dve vrste zajmova# 9. investicione ; odobravaju se na period od J do 9H godina za "inansiranje robe, usluga ili rada i kao pomo! ekonomskim i socijalnim projektima :. razvojne ; odobravaju se na period od 9 do < godine kao pomo! za politike i institucionalne re"orme +r!ter!jum! *a *ajmove

8anka odobrva zajmova ako su ispunjena dva uslova# 3ajam se ne moe dobiti na drugoj strani pod povoljnijim uslovima i ako je uverena da !e se preuzete obaveze i ispuniti. 9. 3ajmovi se odobravaju samo dravama lanicama, njenim telima i privatnim preduze!ima sa seditem na njihovim teritorijama ; garanciju prua drava. :. 3ajmovi se odobravaju u komercijalne svrhe, za proizvodne i ekonomski pro"itabilne projekte. <. rilikom odobravanja 8anka posebnu panju obra!a na mogu!nost vra!anja pozajmljenih sredstava. .azmatra ekomomsku strukturu i prilike u konkretnoj dravi, njenu industriju, poljuprivredu, prirone izvore... I. 6od odobrenih zajmova, 8anka ima pravo kontrole naina kori!enja sredstava. 8anka svoja srestva pozajmljuje na tri naina 9. zakljuivanjem klasinih ugovora o zajmu :. zakljuivanjem sporazuma o garanciji <.zakljuivanjem posebnog sporazuma sa dunikom 2#.0; < ME:U(AROD(A 0.(A(%.J%+A +ORPORA;.JA 1# Osn!vanje ! *adac! ( Osnovana 9LJQ.godine sa osnovnim zadatkom da promovie privatni sektor i da privatnim preduze!ima u zemljama u razvoju neposredno odobrava zajmove za unapreenje i podsticanje njihovog poslovanja u oblastima in"rastrukture, istraivanja i eksploatacije rudnog bogatstva, hemije i petrohemije, industriji cementa, konstrukcionih metala i sl. Osim poslova pozajmljivanja "in.sredstava, 6orporacija obavlja i savetodavne poslove i poslove tehnike pomo!i preduze!ima i vladama. 2#9 anstvo ( 6orporacija je otvorena za lanstvo svim dravama, a uslov je prethodno lanstvo u 'eunarodnoj banci za obnovu i razvoj i uplata odgovaraju!e kvote u "ond 6orporacije. 3# Organ! ( ravno lice sa sopstvenim sredstvima i samostalnim poslovanjem, ali $avet guvernera i 4zvrni odbor 'bzaOi. su istovremeno organi upravljanja 6orporacijom. 4# Pr!nc!p! =!nans!ranja 6orporacija odobrava "in. sredstva pod slede!im uslovima# ako preduze!e dokae da traena sredstva nije moglo da pribavi na drugaiji nain pod primerenim uslovima, ako se "inansiranju ne protivi drava iju pripadnost ima to preduze!e. 6rediti se odobravaju do JH T vrednosti inv.ulaganja, odobrena sredstva se ne moraju utroiti

samo na teritoriji odreene drave, korporacija ne preuzima obavezu upravljanja preduze!em u koji je uloila sredstava, zajmovi se odobravaju pod komercijalnim uslovima. 3#.DA > ME:U(AROD(O UDRU?E(JE 5A RA58OJ 1#Osn!vanje ! *adac! Osnovano 9LQH.g. kao a"ilijacija '8zaO.. Osnovni zadatak Udruenja je da odobravnjem kredita i zajmova podstie priuvredni razvoj i produktivnost, i da podie ivotni standard u najmanje razvijenim zemljama. 3ajmovi se odobravaju pod povoljnijim komercijalnim uslovima i za projekte koji nisu neposredno komercijalno rentabilni kao to su obrazovanje, zdravstvena zatita i re"orma dravne uprave... +samo se napla!uju mminimalni trokovi, ne i kamata,. 6rediti se odobravaju na duge rokove koji se kre!u od :H do JH godina, sa poklonjenim periodom od J do 9H godina. 2# 9 anstvo ! organ! Nlanstvo u Udruenju je uslovljeno prethodnim lanstvom u 'bzaOi. i uplatom odreene kvote. $tatus pravnog lica, organi 8anke su istovremeno i organi ove organizacije.

4#M.GA > AGE(;.JA 5A MU@T.@ATERA@(O O%.GURA(JE .(8E%T.;.JA Agenc!ja je osnovana sa osnovn!m c! jem da podstie investicije u i izmeu zemalja u razvoju kao i da osigura strane investicije od nekomercijalnih rizika +ratovi, pol.krize i previranja, prir. Nepogode, $pecijalizovana agencija 48.&(a De atnost!: 1# Pos ov! os!guranja ! reos!guranja ( daje garancije protiv nekomercijalnih rizika za investicije u i iz zemalja lanica i obezbeuje reosiguranje za garancije koje su izdate od drugih tela protiv takvih rizika +reosiguranje ; kada npr. Os!guravajuca kuca &&O., zeli da reosigura neki posao osiguranja koji u slucaju da dodje do isplate ne bi mogla samostalno da pokrije, pa samim tim ona sebe osigurava u '4/0(i, 2. +omp emetarn! pos ov! ( komplementarne aktivnosti radi podsticanja kretanja kapitala u i izmeu zemalja lanica u razvoju 3# Prate'! pos ov! U $rbiji ; Aond za osiguranje izvoznih poslova +nekada 5ubmes banka, Os!guran! r!*!c!

0gencija vri osiguranje odgovaraju!ih investiciaja protiv gubitaka koji nastanu zbog nekomercijalnih rizika# 9..izik valutnog trans"era :. Od eksproprijacije i slinih mera ; svaku zakonodavnu, upravnu radnju koja se moe pripisati doma!oj vladi kojom se spreava korisnik garancije da kontrolie materijalne koristi svojih invetsicija... <. ovrede pravno preuzetih obaveza koji se mogu pripisati vladi doma!e drave ako je takva povreda# (nesporna od strane doma!e drave (ako je osporena bez pravno valjanog razloga (ako tek treba da bude utvrena konanom odlukom arbitranog, sudskog organa I. .izici rata i prirodnih katastro"a Otete od navedenih rizika !e se nadoknaditi ako nastanu u odgovaraju!im investicijama. investicijama koje slue razvoju, podrazumeva se# 9. svaki trans"er strane valute uinjen u cilju modernzacije, produenja ili razvoja postoje!ih investicija i :. kori!enje zarada od postoje!ih invetsicija koje se mogu na drugi nain trans"erisati izvan doma!e zemlje /arancije se daju odgovaraju!im investitorima ; svako "iziko lice, dravljanin drave lanice i svako pravno lice koje je osnovano u dravi lanici, ako ve!inu njegovog kapitala kontrolie drava ili drave lanice, ili njihovi dravljani, osim ako nisu u pitanju doma!e drave, ili njihovi dravljani i ako takva pravna lica posluju na komercijalnim principima. ( 0gencija ima $avet guvernera, Upravni odbor i redsednika 6# .;%.D > ME:U(AROD(. ;E(TAR 5A REAA8A(JE .(8E%T.;.O(.B %PORO8A Osnovan 6onvencijom o reavanju investicionih sporova izmeu drava i dravljana drugih drava, 9LQQ.g. 4nvesticione sporove ne reava sam Centar, ve! pomiritelji ili arbitri koje imenuju stranke u sporu, pri emu je zadatak Centra da pomae u pokretanju i voenju postupka. Organ! 0dministrativni savt, sekreterijat i raspolae listama pomiritelja i arbitara. (ad e-nost centra Centar je nadlean da reava sve sporove koji direktno potiu iz investicija izmeu drave ugovornice i dravljana druge drave ugovornice, ije su se strane pismeno saglasile da iznesu spor pred Centar. %ri uslova za zasnivanje nadlenosti# od

9. da postoji saglasnost stranaka :. da su drava porekla investitora i drava doma!in rati"ikovale 6onvenciju i <.da spor potie iz invetsicija. $porovi se reavaju po principu de o"a !*ac!je ; nezavisnost Centra od nacionalnih pravnih sistema, pravo stranaka na neposredan pristup pravdi i iskljuivi karakter nadlenosti 4C$4& arbitrae. Nezavisnost centra je ostvarena preko prava stranaka da samostalno odrede pravila postupka i merodavno materijalno pravo. 7#B.% BA(+A 5A ME:U(AROD(A PORA8(JA(JA Osnovana je 9L<H. godine kao akcionarsko drutvo iji su akcionari centralne banke drava lanica , koji su upisali MI T akcija, ostatak privatni akcionari. 8anka ima generalnu skuptinu, bord direktora i upravu na elu sa menaderom 8anke. 8anka je osnovana sa prvobitnim ciljom da olaka izvravanje nemakih reperacija nakon 4 svetskog rata. osle 44 sv.rata, zadaci# 9.&a radi kao svetska centralna banka 6ao svetska centralna banka , 8anka pomae centarlnim bankama i drugim "inansijskim vlastima u upravljanju i investiranju njihovih monetarnih rezervi na meunarodno trite kapitala :.&a promovie me.monetarnu saradnju ; periodinim sastancima min."inansija, guvernera centralnih banaka... podstie saradnju izmeu nacion.banaka <. &a radi kao agent u me.poravnjanjima C# EBOR E8ROP%+A BA(+A 5A OB(O8U . RA58OJ Osnovana 9LL9.godine u Dondonu. $tatutom je kao osnovni cilj banke odreeno podsticanje na prelazak na trino privreivanje i unapreivanje privatnog preduzetnitva u zemljama centralne i istone 2vrope, koje su opredljene za viepartijsku demokratiju, pravnu dravu i potovanje ljudskih prava. U tom cilju 8anka pomae zemljama korisnicima njenih sredstava u sprovoenju neophodnih privrednih re"ormi radi ukljuivanja sopstvenih privreda u me.privredu, i to# (razvojem privatnog sektora (mobilizacijom dom.i stranog kaptala (podsticanjem privrednih investicija i investicija u oblasti usluga ( pruanjem tehnike pomo!i ORGA(.

(Odbor guvernera ; upravlja bankom. $astoji se od po jednog guvernera i njegovog zamenika iz svake drave lanice (odbor direktora (predsednik banke

(a)!n pos ovanja $voje ciljeve 8anka ostvaruje odobravanjem zajmova, zajednikim "inansiranjem i davanjem garancija i tehnike pomo!i, pre svega privatnim preduze!ima, a dravnim preduze!ima samo u odreenom obimu. 8anka moe u dravni sektor zemlje korisnice odobriti samo IHT od ukupnih plasmana, pod uslovom da preduze!a iz ovog sektora posluju po trinim principima, tj. da nemaju monopolski poloaj, ne uivaju dravne subvencije i sl. omo! se sastoji u neposrednom odobravanju "inansijskih sredstava, njihovom investiranju u preduze!a, kupovinom hartija od vrednosti... 6rediti se odobravaju pod komercijalnim uslovima, sa kamatom, rokom otplate i provizijom koji obezbeuju ostvarivanje dobiti. Ainansiraju se samo oni projekti koji su dobili podrku doma!e drave lanice u kojoj se nalazi sedite zajmoprimca. %akoe jedan od uslova za kori!enje sredstava je da zajmoprimac nije u stanju da traena sredstava dobije na drugi nain.

21. 0rgani"a*ije "a uni,i!a*iju pravila MPP'a . Formulating agen*ies/

UNC4%.0D ; 6omisija UN(a za meunarodno trgovinsko pravo

Osnovana je 9LQQ. u 8eu, kao specijalizovana agencija OUN(a. Nine je predstavnici QH drava svrstanih u J grupa, sa mandatom od Q godina. 3adaci # harmonizacija i uni"ikacija prava meunarodne trgovine, to podrazumeva odreivanje prioritetnih oblasti i pitanja i odgovaraju!a pravna sredstva za njihovo reavanje. .ezultati # u oblasti meunarodne prodaje robe + 6onvencija o zastarelosti u oblasti meunarodne kupoprodaje robe 9LRI., 6onvencija UN o ugovoru o meunarodnoj prodaji robe iz 9LMH., u oblasti meunarodnog transporta robe u oblasti meunarodne trgovake arbitrae i mirenja + UNC4%.0D 0rbitrana pravila +9LRQ.,, UNC4%.0D pravila o mirenju +9LMH.,

u oblasti javnih nabavki i razvoja in"rastrukture u oblasti meunarodnih pla!anja + 6onvencija UN o meunarodnim transiranim i sopstvenim menicama +9LMM., u oblasti elektronske trgovine + 'odel(zakon o elektronskoj trgovini +9LLQ.,, model zakon o elektronskom potpisu, u oblasti steaja sa inostranim elementom

UN4&.O4% ; 'eunarodni institut za uni"ikaciju privatnog prava

Osnovana je 9L:Q. u .imu. .adi kao nezavisna me. org.i otvoren je za za clanstvo svim dravama koje pristupe njegovom statutu. 3adatak ove institucije je da razmatra potrebe i metode modernizacije, harmonizacije i koordinacije privatnog, aposebno trgovakog prava izmeu drava ili grupa drava. Najve!i uspeh institut je ostvario u oblasti uni"ikacije pravila za meunarodnu prodaju. 8itne su i slede!e konvencije# 6onvencija o zastupanju u meunarodnoj prodaji robe u Venevi 9LR<., 6onvencija o meunarodnom "inansiskom lizingu u Otavi 9LMM., 6onvencija o meunarodnom "aktoringu u Otavi 9LMM. i 6onvencija o meunarodnom garancijama kod mobilne opreme u 6ejp %aunu :HH9.

UNC%0& ; 6on"erencija za trgovinu i razvoj

Osnovana je 9LQI. sa zadatkom da unapreuje saradnju izmeu zemalja u razvoju. %o je pomo!ni organ /$ UN(a i sastaje se svake etvrte godine. .aspravlja o pitanjima unapreenja saradnje izmeu zemalja u razvoju. .ezultati su robni sporazumi.

'%6 ; 'eunarodna trgovinska komora

Osnovana je u arizu 9L9L., vode!e zapadnoevropske drave i $0&. Organi# kongres, savet, izvrni komitet i sekretarijat. &elatnosti# ( unapreivanje meunarodne trgovine pomaganje slobodne trine privrede

ubrzanje privrednog rasta i razvijenih i zemalja u razvoju

.ezultati# 4meunarodna pravila za tumaenje trgovakih termina ; 4NCO%2.'$, poslednji iz :HHQ.

.egionalne ekonomske komisije

Osnovane su od strane 2konomskog i socijalnog saveta UN( a sa zaduenjem da sprovode donete mere za ekonomsku saradnju izmeu drava odreenih regiona ( 2vropa, 0zija, aci"ik, Datinska 0merika i 6aribi.

2konomska komisija za 2vropu

Osnovana je 9LIR. .adi preko komiteta zaduenih za crnu metalurgiju, ugalj, elektro energiju, industriju i dr. osebno je znaajan komitet za razvoj spoljne trgovine. .ezultati# 2vropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai od 9LQ9., ravila arbitrae od 9LQQ., 6onvencije o ugovoru o meunarodnom drumskom prevozu ribe, 9LJQ. $arauje sa '%6 i UNC4%.0D(om.

22. Predu"e5a !ao su%je!ti meunarodnog privrednog prava

rivredna drutva +raniji naziv preduze!a nije pravni i u osnovi oznaava preduzetnitvo kao delatnost radi sticanja pro"ita, su osnovni subjekti meunarodnog poslovnog prava. &poljnotrgovinsko poslovanje koje se sastoji iz spoljnotrgovinskog prometa i obavljanja privredni# delatnosti u inostranstvu se obavlja preko privredni# drutava koja su ovla*ena za obavljanje spoljnotrgovninskog poslovanja. Nlan 9, zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ovako kod nas de"inie spoljnotrgovinsko poslovanje # %po jnotrgov!ns"o pos ovanje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u .epublici $rbiji i doma!eg lica u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji. Nlan :, zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju de"inie obavljanje privrednih delatnosti# O&av janje pr!vredn!$ de atnost! obuhvata direktno ulaganje i investicione radove stranog lica u .epublici $rbiji, odnosno doma!eg lica u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji. U smislu stava :. ovog lana# 9, direktno ulaganje je osnivanje privrednog drutva, ogranka, predstavnitva, kupovina udela ili akcija u kapitalu privrednog drutva, dokapitalizacija privrednog drutva i svaki drugi oblik

ulaganja stranog lica u .epublici $rbiji, odnosno doma!eg lica u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji. :, investicioni radovi su projektovanje, graevinski i zanatski radovi, inenjerski radovi i svi ostali radovi i usluge na objektima koje vri, odnosno prua strano lice u .epublici $rbiji, odnosno doma!e lice u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji. &eo razmene koji obavljaju "izika lica koja nemaju status trgovca ne spada u pojam spoljnotrgovinskog prometa i nije od interesa za meunarodno poslovno pravo. 4pak pored svoje internacionalne uloge privredna drutva su pre svega pojave nac!ona nog "ara"tera, osnivaju se i posluju kao preduze!a konkretne drave i predstavljaju osnovne subjekte unutranjeg privrednog prava. 5edini izuzetak predstavljaju Devrops"a predu*e'aE koja bez obzira to su osnovana u nekoj od drava lanica 2U, pravno ne pripadaju nijednoj od njih, ve! se tretiraju kao @evropska=. ravo na obavljanje poslova u meunarodnom trgovinskom prometu, privredna drutva stiu automatski sa sticanjem prava na obavljanje privredne delatnosti u svojoj dravi. .4 0&NO$% .41.2&N4K &.UO%010 ; odreivanje pripadnosti je od znaaja kako za drave, tako i za sama privredna drutva. 3a drave je od znaaja jer preko @svojih= privrednih drutava mogu da sprovode ekonomsku politiku, a za privredna drutva zbog toga to unapred znaju uslove osnivanja i poslovanja. 9LJQ.g. u okviru Kake kon"erencije o meunarodnom privatnom pravu usvojena je 6onvencija o priznanju pravnog subjektiviteta stranim kompanijama, udruenjima i institucijama, meutim zbog malog broja drava koje su rati"ikovale, 6onvencija nije stupila na snagu, tako da danas ne postoje me/unarodn! !*vor! "oj!ma &! to &! o regu !sano na jed!nstven na)!n. rimenjuje se nekoliko kriterijuma na osnovu kojih se odreuje pripadnost# mesto osnivanja, mesto registracije, centar glavne delatnosti, mesto nalaenja organa upravljanja, dravljanstvo lica koja ine upravu. Naje!e se koriste dva kriterijuma# mesto sed!ta g avne uprave i mesto osn!vanja predu*e'a. U nekimi zemaljama kontinentalne 2vrope +Nemaka, Arancuska, Ovajcarska i 0ustrija, pripadnost se odreuje prema mestu sedita preduze!a, pod ime se podrazumeva mesto njegovog administrativnog centra. U zemljama common laF(a pripradnost pravnog lica se odreuje na osnovu domicila, pod kojim se podrazumeva mesto osnivanja pravnog lica, odnosno mesto registracije osnivakog akta. U doma!em pravu pripadnost pravnog lica se odreuje na osnovu lana <, zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju# Doma'e !ce je pravno lice i preduzetnik sa seditem i "iziko lice sa prebivalitem u .epublici $rbiji. %trano !ce, u smislu ovog zakona, je# 9, pravno lice i preduzetnik sa seditem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji, :, "iziko lice sa prebivalitem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji i <, doma!e "iziko lice sa prebivalitem, odnosno boravitem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji duim od godinu dana. O./0N430C4ON4 O8D4C4 ; postoje napori da se uni"ikuju oblici organizovanja trgovakih drutava, posebno u okviru 2U. 3a mpp su od znaaja razlike koje postoje u nacionalnim propisima u pogledu uslova koje doma!i subjekti moraju da ispune da bi mogli da uestvuju u

meunarodnom prometu. .azlikuju se dva sistema, jedan je normat!vn! +karakteristian za trine privrede, i drugi je s!stem do*vo a +karakteristian za privrede bivih socijalistikih drava, meutim danas je ovaj sistem naputen,.

21. Multina*ionalne !ompanije

4zraz multinacionalna ili transnacionalna kompanija je novijeg datuma i pripisuje se &ejvidu Dilijenholu. &anas u pravnoj teoriji ne postoji jedinstveno prihva!en termin multinacionalne ili transnacionalne kompanije. a tako u publikacijama UN se pravi razlika izmeu ova dva pojma na osnovu porekla kapitala kojim su osnovane. Mu t!nac!ona na "ompan!ja je de"inisana kao grupa preduze!a razliite nacionalne pripadnosti koja predstavlja ekonomsko jedinstvo obezbeeno dranjem akcija, upravljakom kontrolom ili zakljuenim ugovorom. Transnac!ona ne "ompan!je su de"inisane kao preduze!a koja imaju poslovne entitete u dve ili vie zemalja, nad njima imaju vlasnitvo ili vre kontrolu, od strane jednog preduze!a. redstavljaju sloene oblike povezivanja preduze!a koja imaju svoja sedita u razliitim dravama i koja mogu bitno uticati na delatnost drugih preduze!a jer raspolau znaajnim znanjem i materijalnim sredstvima. Oblici transnacionalnih kompanija u sutini predstavljaju oblike koncentracije i cenatralizacije kapitala meusobnim udruivanjem radi zajednikog ostvarivanja nekog zajednikog interesa. 1rste# 1! TRU%T ; predstavlja poseban oblik udruivanja ve!eg broja trgovakih drutava kojima upravlja neko tre!e lice ili drutvo. Nastao je iz posebnog instituta angloamerikog prava trustee kojim je nekom licu od poverenja data na uvanje i upravljenje odreena imovina. ostoje : naina nastanka trusta# konsolidacijom +kod spajanja drutava dolazi do otkupa njihovih akcija, pri emu ona i dalje ostaju posebna pravna lica, i otkupom ve!ine glasova +vode!e drutvo otkupljuje samo pravo glasa od lanica, to postie emitovanjem posebnih akcija,. +! +ARTE@ ; pod kartelom se podrazumeva pravno i privredno povezivanje samosatalih preduze!a sa ciljem spreavanja ili ograniavanja meusobne konkurencije preduze!a izvan kartela. Udruuju se preduze!a sa istim ili slinim predmetom poslovanja i u tom smislu predstavljaju oblik horizontalnog povezivanja. Udruivanjem u kartel lanice gube svoju ekonomsku samostalnost i dune su da potuju obaveze preuzete kartelnim sporazumom. .! +O(;ER. ; nastaju udruivanjem dva ili vie pravno samostalnih preduze!a koja su obuhva!ena jedinstvenim kapitalom tako da matino preduze!e kontrolie njihovo poslovanje svojim kapitalom koji je u njih uloen i ue!em u njihovoj upravi. /! %.(D.+AT. ; predstavljaju poseban oblik kartela kod kojih se stvara nova organizacija sa svojstvom pravnog lica koja za svoje lanice obavlja odreeni deo njihove privredne delatnosti. 0! +O(5OR;.JUM. ; predstavljaju oblike ugovornog udruivanja lanica radi zajednikog obavljanja odreenih privrednih poslova. o pravilu ih osnivaju banke i druge "inansijske institucije radi "inansiranja, davanja kredita ili prodaje hartija od vrednosti. %akoe mogu se udruivati i velika privredna preduze!a radi izvravanja obimnijih i sloenijih poslova

poput izvoenja investicionih radova, izvrenje obimnijih porudbina ili u cilju osnivanja novih preduze!a. 1! PU@O8. ; predstavljaju oblik ugovornog udruivanja vie preduze!a koja i dalje zadravaju pravnu samostalnost, s tim to ugovorom preuzimaju obavezu zajednikog obavljanja odreenih delatnosti i uz zajedniko snoenje rizika i podelu dobiti srazmerno uestvuju u kapitalu. UDO/0 %.0N$N0C4ON0DN4K 6O' 0N450 ; njihova uloga je od posebnog znaaja u meunarodnoj trgovini, one utiu na obim meunarodne trgovine jer koncentriu veliki deo svetske proizvodnje. 'eutim njihova aktivnost nije ograniena samo na proizvodnju, ve! obuhvata sve oblasti aktivnosti, pa tako transnacionalne kompanije menjaju model i strukturu svetske trgovine koju praktino svode na intrakompanijsku trgovinu, to utie na svetsko trite, a samim tim i na ukupnu politiku i ekonomsku strukturu drava. U okviru UN i UNC%0&(a 9LRJ.g. osnovani su 6omisija i Centar za transnacionalne korporacije. Njihov cilj je da pomognu u "ormulisanju jedinstvenih pravila ponaanja transnacionalnih preduze!a. %akoe i u okviru O2C&(a 9LRQ.g. usvojeni su 1odii za multinacionalna preduze!a. 4 pored ovih napora nije obezbeena e"ikasna i jedinstvena kontrola i nadzor nad radom ovih kompanija.

22. ?r&avna pomo5 u pravu 34

&ravna pomo! +subvencija, predstavlja instrument ekonomske i socijalne politike svake drave lanice za postizanje razliitih nacionalnih ili regionalnih ciljeva, to moe biti pove!anje zaposlenosti osnivanjem novih preduze!a ili pove!anje konkurentske sposobnosti postoje!ih preduze!a odobravanjem "inansijskih i drugih pogodnosti. rimena dravne pomo!i mora se kretati u granicama pravila koja su u meunarodnim odnosima prihva!ena kao pravila "er ili lojalne konkurencije. 6orisnici dravne pomo!i mogu biti kako privatna, tako i dravna preduze!a koja uivaju "inansijski monopol, koja su navedena u lanu M:+:, Ugovora o osnivanju 2vropske zajednice. Opravdanost odobravanja pomo!i dravnim preduze!ima se ceni prema Uputstvu br.MHER:< iz 9LMH.g. o transparentnosti "inansijskih odnosa izmeu drava lanica i javnih preduze!a. Ugovor o osnivanju 2vropske zajednice u lanovima MR(ML, odreuje uslove odobravanja ove pomo!i, izvore iz kojih se to moe uiniti i navodi neke od dozvoljenih oblika, dok se opti pojam dravne pomo!i moe izvesti iz prakse $uda pravde i $uda prve instance. U pogledu izvora iz kojih se moe dodeliti dravna pomo! Ugovorom su obuhva!eni svi oblici dravnih ili iz dravnih sredstava odobrenih pomo!i, to znai da dravna pomo! moe biti @budetski troak= ili @smanjenje javnih prihoda=. ojam dravne pomo!i obuhvata ne samo direktna pla!anja, ve! i indirektno odobravanje pogodnosti +u smislu neposrednog davanja povlastica ili pogodnosti za preduze!a,. Opta de"inicija dravne pomo!i mora da zadovolji I kriterijuma# 9, omo! mora biti odobrena ili poticati od drave :, omo! mora povla!ivati njenog korisnika <, omo! mora biti selektivna po prirodi +imati nameru da "avorizuje samo odreena preduze!a ili proizvodnju odreene robe I, omo! mora tetno uticati na trgovinu izmeu drava lanica.

N2&O31OD52N0 &.V01N0 O'O7 ; Ugovor o osnivanju navodi oblike dozvoljene dravne pomo!i, to znai da ostali oblici nisu dozvoljeni, odnosno da su nespojivi sa zajednikim tritem. rema odredbama lana MR. Ugovora o osnivanju kao nespojivi sa zajednikim tritem navedeni su svi oblici subvencija koji putem povla!ivanja odreenih preduze!a ili proizvodnih grana prete da ga dovedu ili dovode do nedozvoljene nelojalne utakmice, ali samo u meri u kojoj ugroavaju trgovinu izmeu zemalja lanica. &va uslova nedozvoljene dravne pomo!i# ugroavanje intrakomunitarne trgovine i tetno dejstvo na pravila "er i lojalne konkurencije ; moraju biti kumulativno ispunjena. $tepen neprihvatljivog dejstva mera dravne pomo!i ; meri se u zavisnosti od stepena prihvatljivosti e"ekata koji nastaju primenom dravne pomo!i, e"ekti se odreuju sa stanovita ostavrivanja i zatite interesa pojedinaca kao uesnika na tritu kao i ostavrivanja opteg interesa 3ajednice. $ubvencije se mogu ispoljiti kao# 9, $tvarna pla!anja :, re"erencijalni poreski tretman <, re"erencijalne kamatne stope I, 6ompenzacije za pokri!e prekomernih trokova J, 4nvesticiona davanja i subvencije Q, Ainansijsko podsticanje privatizacije R, $pecijalne cene za zemlju ili "abrike M, &avanje privilegija da se po posebnim cenama nabavljaju ili prodaju odreeni proizvodi. &O31OD52N0 &.V01N0 O'O7 ; razlikujemo dve vrste dozvoljne dravne pomo!i, jedna je predviena samim Ugovorom o osnivanju i u skladu je sa zajednikim tritem, dok o drugoj vrsti dravne pomo!i odluuje 6omisija. Ugovorom o osnivanju predviene su slede!e vrste pomo!i# 9, $ocijalnog karaktera, date individualnim potroaima, ako se pri tome ne pravi diskriminacija zasnovana na poreklu robe :, omo! koja se daje za naknadu tete nastale usled prirodnih nepogoda ili zbog izuzetnih dogaaja <, omo! data privredi odreenih podruja $. Nemake pogoenih podelom Nemake, u meri u kojoj su potrebne da bi se nadoknadile ekonomske posledice. 4ako su ove vrste pomo!i dozvoljene, drave lanice su dune da ih prijave 6omisiji, koja moe proveravati da li odgovaraju navedenim kriterijumima. 'ere koje 6omisija na osnovu diskrecione odluke moe proglasiti dozvoljenim, uzimaju!i u obzir ekonomske i socijalne e"ekte dravne pomo!i# 9, $ubvencije za unapreenje ekonomskog razvoja podrja u kojima je ivotni standard nizak ili u kojima postoji nezaposlenost :, $ubvencije za unapreenje vanih projekata od zajednikog evropskog interesa <, $ubvencije za unapreenje razvoja odreenih privrednih delatnosti I, $ubvencije namenjene unapreenju kulture i ouvanju batine J, Ostale subvencije koje odredi $avet odlukom koju donsi kvali"ikovanom ve!inom. Ostale subvencije koje nisu pomenute ili nisu od strane $aveta odobrene kao opravdane izuzetnim okolnostima, smatraju se nedozvoljenim i drave lanice su obavezne da ih ukinu.

O$%U 06 30 OC2NU &O31OD52N2 &.V01N2 O'O74 ; propisana je obaveza, lanom MM+<, Ugovora o osnivanju, da drave moraju blagovremeno obavestiti 6omisiju o svakom nameravnom uvoenju ili promeni pomo!i, kako bi 6omisija mogla da se o tome izjasni. 0ko 6omisija smatra da takav program nije u skladu sa zajednikim tritem pokre!e postupak da se pomo! ukine. %akoe regulisano je da drava ne sme primeniti planiranu meru pre nego to 6omisija donese odgovaraju!u odluku. Obavezi prethodnog prijavljivanja ne podleu mere koje su obuhva!ene takozvanim blok izuzecima, niti se postupak primenjuje na individualno odobrene eme pomo!i. O$%U 06 1.070N50 O'O74 ; pod nezakonitom pomo!i smatra se nova pomo! koja je odobrena suprotno odredbama lana MM+<,. Ugovora o osnivanju. U sluaju kada 6omisija donese odluku da mera predstavlja nezakonitu dravnu pomo!, odlukom o povra!aju odnosna drava lanica je pozvana da preduzme sve neophodne mere da od korisnika vrati pomo!. ovra!aj podrazumeva i vra!anje pripadaju!e kamate na iznos odobrene i realizovane pomo!i. ostupak prinudnog izvrenja sprovode nacionalni sudovi drava lanica na osnovu odluke 6omisije. ravo 6omisije da zahteva povra!aj zastareva u roku od 9H godina od dana dodeljivanja nezakonite pomo!i korisniku. 6omisija moe pokrenuti postupak u sluaju zloupotrebe pomo!i, a ona postoji u sluajevima kada je korisnik odobrenu pomo! iskoristio suprotno odluci o dodeljivanju.

2:) 2;. P0EAM I 0BGIDI STRAAIH 4GAIAAEA

%trane !nvest!c!je su svako dugorocno kretanje kapitala izmedju rezidenta i nerezidenta, odnosno izmedju dve ili vise drzavaW 4nvesticije se dele na 1# d!re"tne, 2# port=o !o !nvest!c!je# i <.*ajedn!c"e pos ovne podu$vate ,jo!nt venture) 1# D!re"tne !nvest!c!je su one koje imaju za cilj trajn!j! ostanak i znacajniji ut!caj na kontrolu domaceg poslovnog subjekta. 2lemnti su# 9. %.05N4 4N%2.2$ ( postoji namera da se ostane duzi vremenski period :. U%4C05 N0 6ON%.ODU ; kupuje se toliko akcija ili udela da se stekne vecinsko pravo odlucivanja ili znacajan stepen uticaja na odlucivanje 2#Port=o !o !nvest!c!je su jednokratno ulaganje stranog kapitala u neki posao bez namere da se duze ostane i bez namere da se utice na poslovanje tog preduzeca ali sa namerom da se ostvari odredjena dobit +pr. 6upovina akcija na berzi, 3#5ajedn!c"! posovn! podu$vat! ,jo!nt venture, su obligaciono(pravni odnosi u kome ucesnici ne sticu svojinska prava, njihov cilj nije svojina. &va ili vise lica se udruzuju i ulazu svoja sredstva da bi zajednicki ostvarili proizvodnju i delili prihode od te prizvodnje dok svojina nije primarna.

.nvest!tor ( Dice koje pruza stranu investiciju i to mogu biti strana pravna i "izicka lica kao i domace lice sa boravistem u inostranstvu duzim od godinu danaW .*vor! prava ( 4zvori pravne regulative mogu se mogu podeliti na medjunarodne i nacionalne. Medjunarodn! !*vor! # ''A ; u svom statutu de"inise strane investicije, takodje strane direktne investicje su regulisane i pravilima O2C&(a +od nas# 3akon o deviznom poslovanju i 3akon o stranim ulaganjima. U njima se odredjuju pojmovi =strane direktne investicije> i =strane port"olio investicije> U nasem 3akonu o stranim ulaganjima je prihvacen !&era n! "oncept koji se ogleda u slobodi stranog lica da moze osnivati, odnosno ulagati u preduzeca za obavljanje svih vrsta delatnosti radi sticanja dobiti kao i da prilikom ulaganja u kasnije poslovanja uziva nacionalni tretman +osim ako 3akonom nije predvidjeno drugacije, za prozivodnju i promet oruzija npr., Mere podst!caja ; drzava moze odobravati razne olaksice stranim investitorima +koje ne vaze za domace subjekte, koje se ticu rezima uvoza, placanja carina, oporezivanja itd

2>. <a(tita strani$ investi*ija +.asuto na vie mesta,

3bog uticaja koje strane investicije vre na preduze!a i drave, bilo je potrebno da se strane inv. reguliu na nacionalnom i meunarodnom nivou. +%reba zatiti suprotstavljene interese investitora i doma!e interese, jer su ovi prvi samo u tranji za pro"itom?, Na medjunarodnom nivou# osim +onvenc!je o osn!vanju Mu t! atera ne agenc!je *a garantovanje !nvest!c!ja M.GA 9LMJ +ire o tome na 9QIoj, i 6onvencije o reavanju investicionih sporova izmeu drava i dravljana drugih drava +stupila na snagu 9LQQ., do sada nema univerzalne konvencije o zatiti str.investicijaW +/0%% i UNC%0& samo delimino ovo regulisali, .egionalni i bilateralni sporazumi# u okviru N0A%0 i 23, O2C&(ov 'ultilateralni sporazum o investicijama OE;D<MA. i rototip bilateralnog investicionog sporazuma $0& %AD<B.T +ire na <HRi <9Hstr,. 6od nas# 5a"on o stran!m u aganj!ma %RJ :HH: Xgarantovanje prava stranih ulagaaY. Uopte# $trane investicije i investitori mogu biti zati!eni # 9. 3akonskim i drugim propisima +javnopravne garancije, :. Ugovornim klauzulama +privatnopravne garancije, o predmetu, razlikuju se 9. /arancije koje se odnose na strane investicije :. /arancije koje se odnose na stranog investitora Garanc!je stran!$ !nvest!c!ja se odnose na # naknadu u slucaju nacionalizacije i pravo na iznoenje dobijenih sredstava, repatrijaciju sredstava, dobijenih prodajom osnovanog preduze!a, repatrijaciju pro"ita i dividendi ostvarenih u toku poslovanja, repatrijaciju ostalih prihoda, repatrijaciju glavnice i kamate, nemenjanje poreskih i drugih zakona(stabilizacija pravnog reimaEgarantovanje steenih prava, konvertibilnost lokalne valute Garanc!je po o-aja stranog !nvest!tora na doma!oj teritoriji se obezbeuje potovanjem pr!nc!pa ned!s"r!m!nac!jeF tj. davanjem nacionalnog tretmana stranom investitoru ili priznavanjem statusa najpovlascenije nacije. 3atita investitorskih sredstava od # 9. +omerc!ja n!$Gpos ovn!$ r!*!"a +svojstveni svakom poslovanju, investitor na njih pristao,. &rava se obavezuje da ne!e menjati propise o reimu stranih investicija, nakon

zakljuenja ugovora i to # sta&! !*ac!onom " au*u om u ugovoru ili *a"onom# Garantovanjem ste)en!$ prava investitoru, doneti propisi se ne odnose na ranija ulaganja +ovo se ne odnosi na nacionalizaciju,. 0li rev!*!onom " au*u om u ugovoru drava ipak moe pokrenuti postupak ponovnog pregovaranja, revizije ugovora. Na 5a"on o stran!m u aganj!ma ,5%U)# zagarantovana prava stranog ulagaa od momenta upisa u registar, ne mogu biti suena naknadnim izmenama zakona. :. (e"omerc!ja n!$Gpo !t!)"!$ r!*!"a +zavise od radnji doma!e drave i suavaju prava investitoraEvrednost investicija,. Naje!i rizici # eksproprijacija, trans"er vrednosti, rat, graanski nemiri, jednostrano krenje ugovora od doma!e drave. 3atita # " au*u a nac!ona nog tretmanaF garanc!je od e"spropr!jac!jeF garanc!je trans=era ostvarene do&!t!# <Pravo stranog u aga)a na nac!ona n! tretman : O2C&('04 i $0&(84% # klauzula nacionalnog tretmana B "er i jednak tretman, potpuna i stalna zatita i sigurnost stranih investicija i investitora?5%U #l.M strani ulaga uiva jednak poloaj, prava i obaveze kao doma!a "izika i pravna lica. <Garanc!je od e"spropr!jac!je ! na"nada tete : 5%U : ulog i imovina stranog ulagaa mogu biti predmet eksproprijacije samo ako postoji javn! !nteres i uz p a'anje na"nade. 5avni interes de"inie 3akon o eksproprijaciji .$. Naknada se mora platiti u konvertibilnoj valuti, po trinoj vrednosti, bez odlaganja. Ovo vai i za pr!"r!venuGpu*e'u e"spropr!jac!ju +primoravanje stranog investitora na ve!insko ue!e drave,. %AD<B.T i OE;D<MA. predviaju da se eksp. i nacionalizacija moraju izvriti bez diskriminacije i pravo investitora da zahtevaju od nadlenih organa preispitivanje eksp. osebna opasnost # promena valutnih kurseva. Naknada se mora obezbediti i u sluaju rata, revolucije? <Garanc!je trans=era: 5%U # pravo stranom licu da, po izmirenju svih obaveza, trans"erie slobodno, u konv.valuti sva "inansijska i druga sredstva # ostvarenu dobit, imovinu od preduze!a, naknade drave..%AD<B.T i OE;D<MA. # doma!a drava nediskriminatorski i u dobroj veri moe ogran!)!t!God o-!t!Gspre)!t! trans=er u sl # bankrotstva, trgovanja sa hartijama od vrednosti i voenja postupka krivine odgovornosti. (a me/unarodnom n!vou : zatita se obezbeuje kroz rad 'ultilaeralne agencije za osiguranje investicija M.GA Na nac!ona nom n!vou # Aond za osiguranje i "inansiranje spoljnotrgovinskih poslova, od :HH: godine, prestao da vai, njegov rad preuzela Agenc!ja *a os!guranje ! =!nans!ranje !*vo*a Repu& !"e %r&!je a#d# :HHL.god. Oire o tome# http#EEFFF.ao"i.rsEatEindeG.html

2@. Kon*esije
Pose&n! o& !c! stran!$ u aganja kojim se obezbeuje pravo kori!enja prirodnog bogatstva, dobara u optoj upotrebi ili obavljanja delatnosti od opteg interesa po 8O% sistemu, koji se zasniva na izgradnjiErekonstrukciji i "inansiranju kompletnog objektaEureenjaEpostrojenja, njegovom kori!enju i predaji. rema predmetu, koncesije mogu biti# 9. 6oncesije javnih slubi :. 6oncesije za kori!enje prirodnih bogatstava i dobara u optoj upotrebi

U meunarodnoj praksi dva naina davanja koncesija +postupak se odreuje prema unutranjem zakonodavstvu svake drave,# 9. (a osnovu o&jav jenog "on"ursa< prema pravilima upravnog prava, uz potovanje naela javnosti, konkurencije, ravnopravnosti i jednakosti uesnika +zatvoreniEnejavni konkurs kada razlozi zatite bezbednosti,. &ekretom se koncesija dodeljuje uesniku ija je ponuda bila najpovoljnija. $vi uesnici imaju svojstvo stranke, te i upravnu i upravno( sudsku zatitu. :. Podnoenjem *a$teva *a!nteresovan!$ !ca( na osnovu inicijative zainteresovanog lica za obavljanje odreene konc. delatnosti, koncendent zapoinje postupak za donoenje koncesijskog akta, posle kojeg pokre!e i postupak javnog konkursa. +onces!on! a"tGakt o koncesiji(donosi javno telo, u "ormi zakonaEoptegEpojedinanog akta uprave. $adri in"ormacije o koncesiji koja se daje i uslove tendera. Ugovor o "onces!j!(dvostrano obavezuju!i ugovor izmeu dravne vlastiElokalne samouprave +"oncedenta, i "izikogEpravnog lica +doma!e ili strano, + "onces!onara, kome se priznaje pravo da uz naknadu vri delatnosti optedrutvenog znaaja, koje normalno vri drava. Repu& !"a %r&!ja# 5a"on o stran!m u aganj!ma ! 5a"on o "onces!jama +onces!je# pravo kori!enja prirodnog bogatstva, dobara u optoj upotrebi ili obavljanja delatnosti od opteg interesa, koje nadleni dravni organ "oncedent ustupa doma!em ili stranom licu "onces!onaru na odreeno vreme, pod uslovima u zakonu, uz pla!anje "onces!one na"nade. oseban oblik# 8uild Operate%rans"er BOT s!stem# kada investitor ima obavezu da izgradi odreeni objekat +autoput npr,, taj objekat eksploatie maks. <H god. i preda u svojinu .ep.$. 6od ureivanja uslova, naina i postupka davanja koncesije moraju se potovati# na)e a jedna"og ! prav!)nog tretmana +zabrana diskriminacije meu uesnicima i obaveza da su svi tano in"ormisani o postupku, standardima i kriterijumima za izbor koncesionara,, s o&odne tr-!ne uta"m!ce +zabrana ograniavanja konkurencije, ! autonom!je vo je u)esn!"a +sloboda ugovornih strana da, u skladu sa zakonom uredjuju medjusobna prava i obaveze, Predmet "onces!je mo-e &!t!: eksploatacija mineralnih sirovina, izgradnja, odravanje i kori!enje vodoprivrednih sistema, reka, jezera, puteva, javne eleznice, aerodroma, telekomunikacionih objekata, komunalnih objekata...delatnosti od opteg interesa. Ro" trajanja "onces!je# odreuje se u zavisnoti od predmeta k. i oekivane dobiti. 'oe se produivati ako je dolo do promene uslova pod kojima je koncesija data. 'aksimalni period trajanja je <H godina. Postupa": 9. Podnoenje pred oga *a davanje "onces!je# 1ladi .ep.$. 'oe podneti# nadleno ministarstvo, nadleni organ aut. pokrajine i skuptina jedinice lok.samouprave gde se predmet koncesije nalazi. +3ainteresovano lice moe podneti samo inicijativu za davanje koncesije ovla!enom predlagau,. redlog sadri# predmet koncesije, procenu ulaganja, okvirni rok trajanja koncesije, uslove za realizaciju koncesije, predlog o visini naknade, namena za kori!enje predmeta koncesije +podaci o zainteresovanom licu, koje podnelo inicijativu,. 1lada obavetava podnosioca o predlogu najkasnije u roku od I meseca.

:. Na osnovu stava 1ladeENarodne skup., ekonomskih i dr pokazatelja, nadleno ministarstvo donosi pred og *a donoenje a"ta o "onces!j!, koji u roku od Q meseci dostavlja 1ladi. %aj predlog sadri# predmet koncesije, razloge za davanje koncesije, podatke o uticaju konc.delatnosti na ivotnu sredinu, rok trajanja koncesije, podaci o potrebnim novanim i dr sredstvima, nain pla!anja, prava i obaveze koncesionara prema korisnicima usluga, nain vrenja nadzora, procena broja radnih mesta.. <. 1lada donosi "onces!on! a"t i objavljuje ga u $l.glasniku I. %enderska komisija, na osnovu koncesionog akta sprovod! javn! tender *a dode j!vanje "onces!je i "ormira rang listu ponuaa J. 1lada, u roku od <H dana od prijema izvetaja 6omisije donosi od u"u o odre/!vanju "onces!onara Q. Ugovor o "onces!j! zakljuuje 1lada sa koncesionarom +'inistarstvo "inansija evidentira,. Ugovor sadri# odredbe o ugovornim stranama, predmetu koncesije, roku trajanja koncesije, uslovima eventualnog produenja, "inansijskom planu, uslovima obavljanja koncesione delatnosti, standardima proizvoda, trans"eru tehnologija, koncesionoj naknadi, pravima i obavezama, pravu na prenos koncesije, vremenu i nainu predaje nepokretnosti, uslovima izmeneEraskida ugovora, nain reavanja sporova i primena merodavnog prava. R. Osn!vanje "onces!onog predu*e'a +osim ako koncesionar ve! ima svoje preduze!e u $rbiji, u roku od QH dana od zakljuenja ugovora, za obavljanje koncesione delatnosti. $edite mora da je u $rbiji. %o je drutvo sa ogranienom odgovorno!u koje posluje u skladu sa zakonom i prestaje istekom roka.

11. 0p(ti spora"um o *arinama i trgovini J IATT

GATT 4%O ; Kavanska povelja o stvaranju 'O za trgovinu 9LIM. UN 6on"erencija o trgovini i zaposljavanju (pravila o zaposljavanju (robni sporazumi (restriktivna poslovna praksa 3enevski pregovori o Opstem sporazumu o carinama i trgovini kao 41 delu 4%O, ; 9LIR. Usvojen /0%% +:< drzave, ;! jev! ! pr!nc!p! ;! j: sloboda trgovine zasnovana na tri principa# 6N , zabrana kvantitativnih ogranicenja i ukidanju pre"erencija %adr*!na: osnovni tekst, amandmani, interpretativne odredbe, protokol o privremenoj primeni aneksa ugovora ovelje +misli se na

. deo: 6N opis koncesija .. deo: 6N%, sloboda tranzita, antidampinske i kompenzatorske carine, odredjivanje carinske osnovice ... deo: %eritorijalna primena, zajednicke akcije ugovornih strana, prihvatanje, opoziv i izmena koncesija, carinski pregovori, nacin izmene sporazuma .8 deo: %rgovina i razvoj, principi i ciljevi, obaveze i akcije . deo: +(P @!sta ugovorn!$ "onces!ja (popis konkretnih privilegija i pogodnosti koje drzave jedna drugoj odobravaju Do*vo jene uvo*ne da*&!ne (carine (druge dazbine ; ekvivalentne unutrasnjim porezima ( antidamp i kompenzat mere ( takse i druge dazbine .. deo: 6N% 6lauzula slobodnog tranzita 6lauzula nediskriminacije olozaj drzavnih trgovinskih preduzeca +kontrolisana je mera uticaja drzave, &rzavne mere pomoci privrednom razvoju 1anredne mere na uvoz posebnih proizvoda 0ntidampinske i kompenzatorne obaveze (zabrana prodaje robe po dampinskim cenama (odredjivanje vrednosti robe za carinske +ne znam sta , 444 i 41 deo# rimena $porazuma u pojedinim oblicima ekonomskih integracija

.unde pregovora, 6enedi, %okijska +mozda posebno vazne, ; sporazumevanje o industrijskim proizvodima je bilo manje(vise uspesno, kamen spoticanja su bile subvencije na poljoprivredne proizvode, $ukob $0& ; 2U, 5apan

12.Svets!a trgovins!a organi"a*ija

%TO > HTO Nastanak Urugvajska runda 9LMQ(9LL: Ainalnim aktom "ormirana kao naslednik /0%%(a, 'arakes 9LLI. $adrzina "inalnog akta# $porazum o $%O, o /0%%(u + ovaj sporazum o /0%%u se odnosi samo na industrijske proizvode, doslo je do ogranicenja "unkcije /0%%a samo na industriju, koji je potpao pod regulaciju $%O , rotokol Urugvajske runde, o poljoprivredi, i "itosanitarnim merama, o tekstilu i odeci, o pravilima porekla robe, o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, o tehnickim barijerama u trgovini, o subvencijama i kompenzatornim merama +ujedno ! na*!v! %pora*uma "oj! c!ne danas deo %TO, odela ostalih 'O# Medjunarodne =!nans!js"e: ''AB 48.&B 4ACB 4&0B '/0B 4C$4&B 28.& +"ormirane radi pospesivanja medjunarodne trgovine, pospesila trgovinu %ve sto tre&a o nj!ma da se *na ! *a "o o"v!jum ! *a !sp!t je sta suF pod "oj!m us ov!ma ! "ome daju "red!te ! to je to# Aormulating agencies# UNC4%.0D, UN4&.O4%, UNC%0&B 4CC ostavljanje pravila koja bi vazila svugde kako bi

20. Pravo !on!uren*ije#

koncentracije

kartelni sporazumi, zloupotreba dominantnog poloaja i

je od 36C do 3I6, ima <H strana i stvarno nisam mogla, niti razumela, zamoli nekog od kolega ako je proitao i konta o cemu se radi. %o je bilo na poslednjem predavanju, ali je on preko toga preleteo, a 'eter poslednju prezentaciju nema.

Olivera