Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.

com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

katalaksija.com

Ekonomija i pseudoekonomija
by RADIVOJE OGNJANOVIC MARCH 12, 2013

"Ako neko eli uspostavu trajno dobre vlasti, onda on mora poeti od toga to e svojim sugraanima ponuditi zdravu ideologiju" - Ludvig fon Mizes ta je ekonomija? Obino se misli da je ekonomija neto ime se bave samo privrednici, bankari i neke njima sline grupe, a da za svaku takvu grupu ili deo drutva postoji neka posebna ekonomija. Kritike na raun ekonomije obino poinju od toga da se ekonomija previe bavi teorijom a premalo stvarnou, to implicira da su stvarni ovek i ekonomski ovek neto razliito. Sledea kritika ekonomije ide u pravcu materijalnog, tj. misli se da se ekonomija bavi iskljuivo poboljanjem materijalnih uslova ivota. Zatim, ekonomija se kritikuje i zbog toga to polazi od pretpostavke da su svi ljudi razumni i racionalni, dok u stvarnosti to nije tako. Meutim, sve ove kritike su zasnovane na pogrenim pretpostavkama jer prava ekonomija ne polazi od toga da se ekonomski ovek razlikuje od realnog oveka, niti da je svim ljudima bitno samo ono materijalno, niti da svi ljudi moraju biti razumni i racionalni. Zatim, mnogo je onih koji misle da je ekonomija jako dosadna nauka jer je povezuju sa: jednainama, funkcijama, tabelama, krivama, grafikonima, beskonanim statistikim podacima i tome slino. Ali, to nije ekonomija. Prava ekonomija nije dosadna, ve je dosadno samo ono to se danas naziva ekonomijom, a sve te lane ekonomiste koji se, pod platom moderne ekonomske nauke, danas bave ekonometrijom, ekonomskom kibernetikom, matematikim modeliranjem i tome slino, Rodbard naziva: Kultom iracionalista koji je preoteo ekonomiju i ije e nerazumne doktrine, pre ili kasnije, otii na smetlite intelektualne istorije. Ekonomija nije dosadna nauka i ne bavi se prouavanjem beskonanih statistikih podataka, ve se bavi najvanijom stvari ljudskim ivotima. Mnogo je i onih koji misle da je ekonomija neto relativno i da je, samim tim, ekonomija stvar linog stava, tj. stvar nae slobodne procene. Meutim, i takva miljenja su pogrena jer ekonomija nije stvar linog stava, ve nauka koja se bavi venim i uvek-vaeim zakonima; zakonima koje ovek ne moe promeniti. Ekonomija je nauka, a zadatak nauke se ne sastoji u bavljenju linim stavovima, ve otkrivanjem istine, tj. spoznajom stvarnosti. Ako elimo da ivimo bolje, ako elimo da kvalitet naeg ivota ide uzlaznom linijom mi nemamo drugu opciju nego da to bolje razumemo te zakone i da delujemo u skladu sa tim zakonima. Dakle, ti zakoni se ne smeju ignorisati, ve se moraju razumeti i u skladu sa njima delovati. Ne samo kvalitetniji ivot, ve i sam opstanak oveanstva zavisi od ovekove sposobnosti razumevanja tih uvek-vaeih zakona i delovanja u skladu sa njima. Ekonomska nauka je upravo to nauka o ljudskom delovanju, i zato je Mizes celokupnu ekonomsku nauku sveo na samo dve rei: ovek deluje. ta je ljudsko delovanje? Kako je to definisao Mizes1 ljudsko delovanje je svrsishodno ponaanje. Ljudsko delovanje je akcija usmerena ka ostvarenju nekih naih elja. Ljudsko delovanje je pokuaj menjanja postojeeg stanja nekim drugim stanjem, tj. zamena stanja kojim nismo zadovoljni stanjem kakvo bi, po naem miljenju, trebalo da bude. Ono to ljudi ele je stvar subjektivne procene i nije posao ekonomske nauke da se time bavi. Ne postoji mera objektivne vrednosti, i zato Din Kalahan kae da ovek jo nije izmislio vrednostometar.2

1 of 14

12.3.2013. 14:24

Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

Bez obzira kakve nae elje bile, bilo materijalne, bilo nematerijalne, one nisu neto ime se bavi ekonomija. Na izbor naih elja e uticati mnogi faktori: nae neposredno okruenje, roditelji, prijatelji, uitelji, mediji, obiaji, religija, tradicija, kultura, itd, ali svi ti uticaji i sve te sugestije su, ipak, samo sugestije, jer odluku o naim eljama donosimo samo mi i niko drugi nego mi. Izrazi koji se esto mogu uti, npr: da je neto duplo vrednije, duplo bolje ili duplo lepe od neeg drugog, su samo stvar uobiajenog naina izraavanja. Ne postoji merna jedinica korisnosti niti jedinica za merenje ljudskog zadovoljstva. I zato je Rodbard u takvim situacijama postavljao pitanje: To je duplo u odnosu na ta? Veliku su greku napravili klasini ekonomisti kada su pokuali da svoju teoriju vrednosti zasnuju na temelju koliine uloenog rada u procesu proizvodnje nekog proizvoda ili na osnovu njegove korisnosti. I zato je ime Karla Mengera (Carl Menger) u istoriji ekonomske nauke upisano zlatnim slovima jer je svoju teoriju sagradio na injenici da je neto vredno samo zbog toga to ga ovek smatra vrednim. Nije zadatak ekonomije da daje svoj sud o ljudskim eljama. Nije zadatak ekonomije da daje svoj sud o tome da li su ljudi u pravu ili ne, niti da donosi svoj sud o tome da li su njihove elje mudre ili ne. I zato Mizes kae da nema nieg neekonominog i neracionalnog u tome ako neko svoje bogatstvo potroi na neto to mu nee doneti materijalnu korist ili ako neko napusti svoj dobro plaeni posao i odlui da ostatak ivota provede u siromatvu. ovek jeste racionalno bie i kao takvo njegovo delovanje jeste usmereno ka ostvarenju ciljeva, ali ne nekih objektivnih ciljeva ve svojih ciljeva. Logika pomou koje razmiljamo je ista ona logika pomou koje i delujemo. Razum i akcija su dva aspekta jedne iste stvari i zato Mizes kae da je akcija samo izdanak razuma. I pre nego to krenemo sa akcijom mi u mislima ve imamo konani rezultat, a istovremeno odbacujemo sve akcije koje nisu u saglasnosti sa tim zamiljenim rezultatom. Kada odbacimo sve nepoeljne akcije, ono to ostane nakon toga, ako ita ostane, postaje akcija koju prihvatimo, a onda se nadamo da e preduzeta akcija dati eljeni rezultat. Da bismo ispunili svoje elje, tj. da bismo otklonili postojeu nelagodu, pre svega je potrebno da ustanovimo uzrok te nelagode, a da bismo doli do uzroka potrebno je proi kroz itav lanac dodatnih meusobno povezanih uzroka posledica sve dok ne doemo do glavnog problema, tj. do pravog uzroka naeg nezadovoljstva. Svet u kome ivimo nije svet blagostanja i izobilja, ve svet oskudnih prirodnih resursa, ak i onih ivotno neophodnih resursa. U takvom svetu treba preiveti; da bismo preiveli potrebno je proizvoditi, a da bismo proizvodili potrebno je da uloimo rad i vreme. Ako ve govorimo o radu i vremenu onda njima moemo dodati i prirodne resurse, a onda je potpuno jasno da se tu ne radi ni o emu drugom nego o stvaranju kapitala i kapitalnih dobara. Sa tim u vezi valja nam se prisetiti Rodbardovih rei: esto se moe uti da su narodi u tzv. nerazvijenim dravama siromani zbog toga to nemaju dovoljno kapitala. Meutim, ako znamo ta je kapital, tj. da je kapital nita drugo do kombinacija ljudskog rada, prirodnih resursa i vremena, koji se onda u procesu preduzetnikog delovanja pretvaraju u kapitalna dobra, onda je sasvim jasno da problem nedostatka kapitala u nerazvijenim dravama nije posledica nedostatka prirodnih resursa i radne snage, ve neeg sasvim drugog neadekvatnog korienja prirodnih resursa. Sve te siromane drave imaju i radne snage i zemljita i ostalih prirodnih resursa, sasvim dovoljno da proizvedu isto toliko kapitala koliko i one bogate drave.3 Dakle, na ekonomisti nije da namee svoj stav u pogledu elja njegovih sugraana, ve samo da pokae da li se postavljeni ciljevi mogu ispuniti pomou mera koje je predloila neka politika stranka, vlada ili, kako to kae Mizes, neka grupa za pritiske (pressure group). Zadatak ekonomske nauke je upravo to da odgovori na pitanje da li e predloene mere zaista doneti rezultat koji su njihovi autori proklamovali, ili e rezultat biti suprotan, tj. da li e rezultat tih mera biti jo nepovoljniji, a situacija jo nepoeljnija. Iako na prvi pogled izgleda da je to prilino lak zadatak, istina je sasvim drugaija jer je posao pravog ekonomiste izuzetno nezahvalan posao. Kada pravi ekonomista kritikuje predloene mere, mnogi to doivljavaju na sasvim pogrean nain; oni ne shvataju da se kritika ne odnosi na krajnji cilj, tj. na elje stanovnika ili predlagaa mera, ve samo na predloeni metod za postizanje tih ciljeva. Veliki je problem to veina naroda ne eli da prihvati mogunost da se njihove elje mogu lake (ako ne i jedino) ostvariti sluajui savete onih koji predlau prava, ali i manje popularna reenja.4 Ako elimo da ostvarimo svoje ciljeve mi moramo nauiti koje akcije e proizvesti eljeni rezultat. Sve ima svoju

2 of 14

12.3.2013. 14:24

Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

cenu, to znai da kada odaberemo jednu stvar, mi se time odriemo neke druge stvari, tj. svaka naa akcija podrazumeva da se neto mora rtvovati. To je ujedno i jedan od najveih problema dananjeg sveta jer ljudi ele neto za nita ili neto na raun nekog drugog.Problem ovakvog naina razmiljanja je u tome to ljudi nisu svesni kuda sve to vodi, tj. problem je u tome to ljudi nisu svesni kakve e krajnje posledice svega toga biti. O tom problemu Mizes kae sledee: Na kratak rok pojedinac ili grupa moe imati korist od naruavanja interesa drugog pojedinca ili grupe, ali gledano na dui rok oni time ine tetu i svojim interesima; i to ne manju od one koju ine drugima.5 Ekonomija i ekonomska istorija Kada se govori o metodama koje ekonomisti u svom radu mogu koristiti, onda je moderno rei da se mogu koristiti iste one metode koje vae i za prirodne nauke. Ova greka je nastala kao posledica neshvatanja razlike izmeu ekonomije i ekonomske istorije. Nae znanje o ekonomskim zakonima ne potie iz iskustva jer je istorijsko iskustvo previe kompleksno i ne moe se studirati na isti nain kao to se to radi u laboratorijama kada se vre eksperimenti. Za eksperiment je potrebno da se jedan deo sistema izdvoji, zatim taj deo treba zameniti nekim drugim delom, a u isto vreme svi ostali delovi sistema moraju biti zamrznuti. Naravno, ekonomski sistem je jedan ogromni sistem meusobno povezanih delova, to znai da se ekonomski eksperimenti ne mogu izvoditi. Samim tim, potpuno je jasno da nae znanje o ekonomskim zakonima dolazi od naeg razuma; od neega to ve znamo. Dakle, ne iz iskustva ve a priori.6 Po Donu Loku (John Locke), a priori znanje ne postoji, ve se ljudi raaju sa umom koji je prazan, kao prazna tabla, a onda iskustvo po toj tabli ispisuje sve ostalo, tj. sve ono to kasnije znamo. Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibniz) je imao slino miljenje, ali sa jednom razlikom jer je kao izuzetak naveo intelekt. Po Lajbnicu, iskustvo ne pie po praznim stranicama jer u ljudskom umu ve postoji mentalni aparat koji oveku omoguuje razumevanje, tj. pretvaranje iskustva u znanje. Mizes se tim problemom bavio samo u onoj meri koliko je bilo neophodno, tj. samo u onoj meri koliko je to pitanje bitno za ovekovo delovanje. On je na ekonomsko znanje gledao na isti nain kao na logiko i matematiko znanje, jer ni za jedno od tih znanja laboratorijski eksperimenti ne postoje; sve to je potrebno jednom matematiaru je um, papir i olovka. Za reavanje nekog ekonomskog problema nije potrebna laboratorija, ni kompjuter, niti bilo koje drugo sredstvo. Da bi se neko bavio ekonomijom potrebno je samo jedno sredstvo mentalno sredstvo. U aprioristikoj nauci kreemo od opte pretpostavke da je neka akcija preduzeta da bi se jedno stanje (postojee stanje) zamenilo drugim stanjem (boljim stanjem). Ta teorija, koja je za mnoge bez ikakvog znaaja, vodi nas do drugih ideja koje postepeno postaju sve razumljivije i sve manje apstraktne. Dakle, ekonomija nije istorija, ve aprioristika teorija o ljudskom delovanju. Ekonomisti svoje teorije ne zasnivaju na istorijskim istraivanjima, ve kao i oni koji se bave logikom ili matematikom na teoretskom razmiljanju. Iako ekonomska istorija ekonomistima zaista moe biti od koristi, oni iz nje ipak ne mogu mnogo toga saznati. Sasvim suprotno tome, ak i samo tumaenje ekonomske istorije zavisi od ekonomske teorije. Ekonomski istoriar iz raspoloivih podataka nikada ne moe izvesti teoremu o uzrocima i posledicama. Istorijsko iskustvo nije laboratorijsko iskustvo, ve se tu radi o iskustvu kompleksnih pojava; o ishodu velikog broja meusobno uslovljenih dogaaja. Uzroci i posledice Od onih koji dobro razumeju ekonomiju esto se mogu uti sledea pitanja: Kako je mogue da ljudi ne vide ono to je potpuno oigledno? Zato ljudi podravaju sistem koji ukida ljudske slobode? Kako je mogue da ljudi ude za jednim potpuno poremeenim sistemom koji neminovno vodi u bedu i siromatvo?

3 of 14

12.3.2013. 14:24

Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

Odgovor na to pitanje nam daje Lu Rokvel (Llewellyn H. Rockwell Jr.) kada kae7 da se tu radi o nesposobnosti razumevanja,tj. o nesposobnosti povezivanja uzroka i posledica. Razumevanje uzroka i posledica nikada ne dolazi samo od sebe; tako to emo do njega doi samo pukim posmatranjem neposrednog okruenja; tako to emo iveti u odreenom drutvenom sistemu; ili tako to emo analizirati beskonane statistike podatke. Mi moemo itavog ivota analizirati statistike podatke, proitati hiljade istorijskih knjiga, analizirati bezbrojne krive i grafikone, a da nam i dalje ne bude jasno ono najvanije u svemu tome odnos uzroka i posledica. Svi ispred sebe mogu imati iste podatke, ali ipak nee svi biti u stanju da iz tih podataka izvuku pravi zakljuak, a pravi zakljuak je da slobodni ljudu stvaraju, a da drava samo razara.Da bi sedolo do tog zakljuka potrebno je imati sposobnost slaganja kockica, tj. sposobnost povezivanja delova u celinu. Moemo imati empirijsko znanje i na raspolaganju imati i statistike i sve ostale podatke, ali, kako to kae Rokvel: Najvanije u svemu tome je imati teorijske oikoje e sve to videti na pravi nain. Bez jasne ideje i bez iskristalisane ekonomske teorije podaci uvek ostaju samo podaci, nikada ne otkrivaju uzroke i posledice, a samim tim ne mogu nam ni pokazati put koji vodi ka prosperitetu. Da bi se dolo do istine, da bi se dolo do kvalitetne ekonomske teorije, potrebno je uiniti ono najvanije potrebno je razmiljati. Samo putem razmiljanja, a uz stalno itanje i uenje, moemo stvoriti neophodne uslove koji e nam pomoi da razumemo kako funkcionie ekonomski sistem. Svi oni koji nikada nisu razmiljali o ekonomskoj teoriji sve ono to je oko njih vide samo kao neke sluajne i nepovezane dogaaje. Oni mogu posmatrati dve susedne drave, jednu slobodnu i bogatu, drugu totalitarnu i siromanu, a ne videti da je glavna razlika izmeu te dve drave, tj. uzrok bogatstva jedne drave i siromatva druge drave odabir ekonomskog sistema. Tu se na bogatstvo i siromatvo izmeu te dve drave ne gleda sa pozicija identifikovanja uzroka i posledica, ve se na to gleda kao na neto unapred dato i nepromenljivo. Samo u ekonomski nepismenom drutvu moete uti da je neka drava bogata zbog toga to ima velika socijalna davanja. To je ona, kod nas milion puta ponovljena, pria o vedskom socijalizmu koja kae da je vedska bogata jer putem fiskalne politike prerasporeuje veliki deo svog drutvenog proizvoda. To je isto kao kada bismo rekli da je neki ovek bogat zbog toga to nosi skupoceno odelo ili zbog toga to vozi skupoceni automobil. Da li je neko bogat zbog toga to vozi skupoceni automobil ili vozi skupoceni automobil zbog toga to je bogat? Da li je vedska bogata zbog toga to ima velika socijalna davanja ili ima velika socijalna davanja zbog toga to je bogata? Za odgovore na ova pitanja nije nam potrebno ni znanje makroekonomije ni znanje mikroekonomije potrebna nam je samo elementarna logika. Teorija i praksa Kada se danas pomene re teorija, onda moemo primetiti da ljudi o njoj imaju izuzetno negativno miljenje. Meutim, to loe miljenje koje ljudi imaju o teoriji i o teoretisanju nije nastalo samo od sebe, ve je posledica iskustva, tj. jer su im se stalno nametale pogrene teorije; teorije koje ne funkcioniu u praksi. Samim tim, ako je oigledno da teorije ne funkcioniu, onda je sasvim normalno i logino da se stvori miljenje da se umesto pukog teoretisanja moraju traiti druga reenja, tj. praktina reenja. Meutim, sasvim je jasno da se ovde, opet, radi o velikoj greci jer se tu ne radi o problemu teorije i prakse, ve o problemu dobre teorije i loe teorije. Naravno, potpuno je jasno ta se krije iza toga, tj. da takav razvoj dogaaja nikako ne moe biti sluajan, ve da se tu radi o namernom razaranju prave nauke i zameni prave nauke lanom naukom, tj. pseudonaukom. Za Mizesa je upravo razum ono po emu se ovek razlikuje od ivotinje. Za razliku od nekih drugih disciplina, ekonomija se ne bavi pitanjem da li je ovekov um sposoban da spozna neku konanu i apsolutnu istinu, ve se ekonomija ljudskim umom bavi samo u onoj meri koliko um oveku daje mogunost da deluje. Sve ono to dolazi do oveka dolazi i do ivotinja, ali samo ovek ima sposobnost da te spoljne nadraaje pretvori u posmatranje i iskustvo. Samo je ovek sposoban da sve to povee u jedan koherentan sistem.

4 of 14

12.3.2013. 14:24

Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

Dakle, oigledno je da se tu radi o lanoj podeli, i zato Mizes kae sledee: Svakoj akciji prethodi razmiljanje i to dvoje se nikako ne mogu razdvojiti. Svaka akcija je zasnovana na odreenoj ideji o kauzalnim odnosima. Onaj ko razmilja o uzrocima i posledicama on razmilja o teoremi. Delovanje bez razmiljanja je nezamislivo, isto kao to je nezamisliva i praksa bez teorije. Rezonovanje moe biti pogreno i teorija netana, ali je svaka akcija praena i razmiljanjem i teoretisanjem. Mizes se ne zaustavlja samo na tome, ve ide dalje i sve to povezuje sa problemom drutva i nauke: Razmilja uvek pojedinac, a nikada grupa ljudi ili drutvo u celini. Grupa ljudi moe zajedniki da deluje, ali ne i da razmilja. Misli se mogu sauvati i preneti drugima, ali samo kao podsticaj za njihovo sopstveno razmiljanje, jer je jedini nain da neko prisvoji tue misli taj da sve te misli budu predmet njegovog sopstvenog razmiljanja. Naravno, on tada ima mogunost i da ih dogradi i unapredi, a sve na osnovama koje su postavili njegovi prethodnici. Za oveka koji deluje znaajna su samo ona uenja koja su usmerena ka akciji, ali ne i one doktrine koje su isto akademske i nisu primenljive u sistemu drutvene saradnje i podele rada. Ako nema teorije onda nema ni svrsishodnog delovanja. To je upravo ono ime se bavi ekonomija slobodom izbora naina delovanja. Sutina slobode je u tome da ljudi imaju slobodu delovanja, pa makar to bilo i u suprotnosti sa tradicionalnim nainom razmiljanja i delovanja. Bez teorije nema ni motivacije jer su ideje te koje upravljaju naim delovanjem. esto se moe uti kako ljudi izgovaraju onu uvenu reenicu: Ja nisam protiv trine ekonomije, ali Nastavak te reenice, po pravilu, uvek ide u pravcu zalaganja za politiku kompromisa izmeu dva sistema, ne shvatajui da kompromisa izmeu socijalizma i kapitalizma ne moe biti. Tu se ne radi ni o emu drugom do o lanim mirotvorcima koji takoe zagovaraju socijalizam, ali drugim putem putem opte birokratizacije drutva. To je pokuaj da se prednostima kompromisa opravdaju kontradikcije u opteprihvaenim ideologijama. Oni se zalau za kompromis bez obzira na to to su neke ideologije nelogine i to ne omoguavaju funkcionisanje sistema. Zagovara se teza da ni ivot ni stvarnost nisu logini i da se stoga kontradiktorni sistem u praksi moe pokaziti boljim od loginog sistema, a da logian i konzistentan sistem moe dovesti do katastrofe. I ovde opet moemo primetiti ono u praksi jer nam se, kako smo ve mogli videti, stalno namee ideja kako su praksa i teorija neto odvojeno. Meutim, da se tu zaista radi samo o vetakoj podeli vidimo i iz onoga ta o njoj kae BemBaverk (Eugen von Bhm-Bawerk): Ja se ne mogu na kvalitetan nain baviti praktinom stranom problema ako mi pre toga u potpunosti nije jasna teoretska strana problema. Mizes svu tu lanu priu o sukobu teorije i prakse zaokruuje na sledei nain: Logino razmiljanje i stvarnost nisu dva odvojena sveta. Logika je za oveka jedino sredstvo za savladavanje problema stvarnosti. Ono to je kontradiktorno u teoriji, ne moe manje kontradiktorno biti ni u stvarnosti. Ono to je ideoloki nekonzistentno nikada ne moe funkcionisati i reiti probleme stvarnosti. Jedini stvarni efekat kontradiktornih ideologija se sastoji u tome da prikrije stvarne probleme i time sprei ljude da blagovremeno pronau pravi nain za njihovo reavanje. Nekonzistentne ideologije ponekad zaista mogu privremeno prikriti problem i tako za neko vreme odloiti njegovu pojavu, ali se maskiranjem i prikrivanjem problema problem ne reava ve samo dodatno poveava, a samim tim i tee reava. Nekonzistentne ideologije samo uveavaju agoniju, poveavaju mrnju i ine mirno reenje nemoguim. Velika je zabluda kada se na ideoloke kontradiktornosti gleda kao na neto to je bezopasno ili ak korisno. I zato je za Mizesa glavni cilj ekonomije i prakseologije zamena kontradiktornih ideologija ispravnim i konzistentnim ideologijama. Nema drugog naina za spreavanje drutvene dezintegracije i ouvanja kontinuiranog poboljanja ivotnih uslova ljudi, osim onog koji nam prua razum. Ljudi moraju pokuati da putem razmiljanja nau reenje za sve postojee probleme. Ljudi nikada ne smeju bezrezervno prihvatati reenja starijih generacija, ve uvek iznova moraju postavljati pitanja i preispitati svaku teoriju i svaku teoremu. Oni uvek moraju odbacivati sve greke i sve zablude, i uvek moraju pokuati da to bolje shvate sutinu. Ljudi se moraju boriti protiv greaka tako to e skidati maske sa lanih doktrina i tako to e objanjavati istinu.

5 of 14

12.3.2013. 14:24

Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

Problem sa kojim se ovde susreemo je isto intelektualne prirode, pa se tako prema njemu moramo i odnositi. Katastrofalna greka bi bila, kae Mizes, ako bismo postojei problem pokuali da prebacimo u sferu morala, tj. tako to bismo pristalice pogrene ideologije nazivali zlim i podlim ljudima. Uzaludno je insistirati na tome da je ono to mi elimo dobro, a da je ono to ele nai protivnici loe. Problem koji ovde treba reiti je upravo to: ta je dobro, a ta je loe? Kruti dogmatizam, koji je svojstven nekim religijskim grupama i marksistima, neminovno vodi u sukob. On unapred osuuje sve disidente kao zloince, sumnja u njihovu dobronamernost i od njih trai bezuslovnu predaju i poslunost. Sa takvim pristupom i stavovima drutvena saradnja nije mogua. Sa svim tim u vezi, a govorei o problemu sa kojim se suoila nekadanja nacistika Nemaka, Mizes kae sledee: U prolosti smo imali sluaj da su se pristalice nekih ideologija nazivali ludacima. Meutim, ak ni psihijatri ne mogu lako odrediti granicu izmeu razuma i ludila. Ako bismo sve one koji misle i deluju pogreno nazvali ludacima, onda je malo onih koji bi zasluili da se nazovu mentalno zdravimaUzrok dananje nemake agresivnosti je u tome to su Nemci ideje mira, liberalizma i slobodnog trita zamenili idejom nacionalizma i socijalizma. Kada ve govorimo o pitanju dobrih namera, onda moramo rei da se ekonomija nikako ne sme svesti samo na to pitanje i zato Persi Grivs (Percy L. Greaves) kae da dobre namere nisu dovoljne. Ako za postizanje postavljenih ciljeva koristimo pogrena sredstva onda je potpuno svejedno da li su nae namere dobre ili loe. Jasno je da postoje i ljudi sa ne tako dobrim namerama, ljudi koji ele vlast i mo kako bi na taj nain doli do stvari koje im ne pripadaju. Takvih ljudi ima, ali oni nisu na problem jer su takvi ljudi uvek u manjini. Na problem su oni drugi ljudi, dobri ljudi, koji su samo postali rtve pogrene ideologije. Kada je u pitanju nain delovanja zarad ostvarenja postavljenog cilja, ne raunaju se dobre nemere ve samo rezultat. Postavljeni ciljevi se mogu ostvariti samo ako pravilno odaberemo nain delovanja.8 Kada se govori o teoriji i praksi onda je potrebno spomenuti i problem dve vrste znanja. O ekonomiji se veoma esto govori i kao o nauci o poslovnim transakcijama. Smatra se da je odnos izmeu ekonomije i poslovnih aktivnosti isti kao izmeu tehnolokih disciplina i aktivnosti majstora, mehaniara i inenjera koje se ue u kolama ili iz knjiga. Po tom shvatanju ekonomije privrednici sprovode u delo ono o emu ekonomisti samo piu ili govore, a poto privrednici, u odnosu na teoretiare koji sve posmatraju sa strane, imaju vee praktino iskustvo, realnije znanje i insajderske informacije o ekonomskim problemima onda je najbolji nain za uenje ekonomije taj da teoretiari sluaju ono to im praktiari govore. Meutim, problem ovog shvatanje lei u tome to se ekonomija ne bavi samo poslovanjem nekog preduzea, ve se bavi svim trinim pojavama i svim njihovim aspektima. Istorijska je injenica da su neki biznismeni, meu njima ak i jedan Dejvid Rikardo (David Ricardo), dali ogroman doprinos razvoju ekonomske teorije, ali je isto tako injenica da ima i eminentnih ekonomista koji su dali ogroman doprinos ekonomskoj misli, a da se nikada nisu bavili biznisom ve su bili samo teoretiari. Problem discipline koja se, pod lanim imenom ekonomija, danas ui na univerzitetima, nije u tome to se njome bave oni koji jesu ili nisu biznismeni ve u tome to se ignorie logika i prava ekonomija. Makroekonomski pristup Makroekonomski pristup za objekt posmatranja uzima jedan odabrani segment ekonomije (po pravilu, dravu) i posmatra ga kao jednu nezavisnu celinu. Podela na makroekonomiju i mikroekonomiju je nastala po uzoru na fiziku, tj. po uzoru na podelu na atomsku i molekularnu fiziku. Meutim, ono to su autori podele na mikroekonomiju i makroekonomiju imali na umu potpuno je suprotno od onoga to imamo u fizici, jer se ovde polazi od toga da je nii nivo, tj. mikroekonomski metod, neodgovarajui i da ga zato treba zameniti boljim metodom makroekonomskim metodom. Mizes ukazuje na neloginost makroekonomskog pristupa i kae da makroekonomisti obmanjuju sami sebe kada se u svom radu oslanjaju na trine cene, tj. na cene koje su odreene od strane prodavaca i kupaca. Trina ekonomija je drutveni sistem u kome deluju pojedinci. Pojedinci vrednuju proizvode i na taj nain se formiraju cene, a onda te trino formirane cene odreuju ta e se i po kojim cenama proizvoditi. Ako neko eli da realnosti trine ekonomije suprotstavi holistiki sistem onda on ne sme koristiti cene. Dosledan makroekonomski pristup se nikako ne bi smeo

6 of 14

12.3.2013. 14:24

Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

oslanjati niti na novac, niti na trino formirane cene. Onome o emu smo ve govorili u tekstu Privredni rast,9 tj. o nemogunosti merenja privrednog rasta i promaenom agregatnom konceptu, Mizes dodaje i iluzionistiki koncept tzv. nacionalnog dohotka. Iluzornost ovog koncepta se ne ogleda samo u pogledu promenjene kupovne moi novca, ve i u tome to on u potpunosti menja stvarnost, tj. ukida realne uslove poslovanja. Taj koncept namee ideju da poveanje (ili smanjenje) proizvedenih dobara nije delo pojedinaca, ve neeg misterioznog; neeg to je iznad i izvan aktivnosti pojedinaca. To misteriozno neto stvara kvantitet zvani nacionalni dohodak, a onda se pristupa procesu distribucije tog, na voleban nain nastalog, nacionalnog dohotka. Naravno, nita se ne dogaa sluajno, a Mizesu svakako nije moglo promai pravo znaenje svega toga, i zato kae da je politiko znaenje svega toga oigledno jer se na taj nain moe kritikovati nejednakost raspodele drutvenog dohotka, a da se istovremeno izbegnu prava pitanja: ta je to to stvara nacionalni dohodak?, i ta je to to utie na njegov rast?. Kada bi se postavila ta pitanja onda bi se veoma lako dolo do zakljuka da su tvorci neinflatornog rasta nacionalnog dohotka (progresa) niko drugi do: tedie, inovatori i preduzetnici. Misticizam je zatitni znak Karla Marksa (Karl Marx), pa je tako i nacionalni dohodak nita drugo do bezuspeni pokuaj opravdavanja marksistike ideje po kojoj je kapitalizam sistem drutvenog ureenja u kome proizvode stvara drutvo, a onda te proizvode prisvajaju pojedinci tj. trula buroazija. Dakle, sve se okree naglavake, jer u stvarnosti proizvodni proces nije delo nekog imaginarnog drutva, ve dobrovoljnog udruivanja i saradnje pojedinaca. Sve u svemu, za Mizesa tu nema nikakve dileme i zato je njegov zakljuak kristalno jasan: Ne postoji tako neto kao to je kvantitativna ekonomija. Drutvo Po Mizesu, najvei neprijatelj procesa razmiljanja je onaj kada se neke zamiljene konstrukcije ili koncepti posmatraju kao neto realno; kao neto to postoji u stvarnosti. Nauka o ljudskom delovanju nam govori da najoigledniji primer za ovu traginu greku moemo videti u tome kako se mnogobrojne pseudonauke odnose prema terminu drutvo. Po njima, drutvo je ono to je bitno, a na pojedincima je da, za dobrobit tog drutva, rtvuju svoje sitne egoistine interese. Kada bi se pod terminom drutvo podrazumevalo ono to ono stvarno jeste dobrovoljna saradnja slobodnih ljudi zarad postizanja zajednikog cilja onda nikakvog problema ne bi bilo. Pojedinci su ti koji misle, pojedinci su ti koji deluju, pojedinci su ti koji se udruuju. Ne postoji nikakvo drutvo kao neki samostalni entitet koji misli i deluje sam za sebe, nezavisno od misli i delovanja pojedinaca koji ga ine. Drutvo, kao i sve ostale zajednice, nema neke svoje sopstvene interese i ciljeve. Ako pokuamo da ovaj problem posmatramo sa naune strane, potpuno je jasno da se ovakav, kako to kae Mizes, mitoloki pristup mora odbaciti. Kada se neki pojedinac odrekne neega zarad kooperacije sa drugim pojedincima, to ne znai da je njegov lini interes u bilo kakvoj suprotnosti sa interesom nekog fantomskog drutva. Njegova rtva je privremena jer se on neega odrie u sadanjosti da bi kasnije tog neega imao vie. Dakle, pojedinac bira izmeu svog kratkoronog i dugoronog interesa. Kada odemo kod nekog preduzetnika: doktora, pekara, trgovca, farmera, stolara, umetnika ili bilo kog drugog preduzetnika svi oni su tada nae sluge. Oni nisu nai neprijatelji, ve nae sluge. Svaki preduzetnik se trudi da to bolje pogodi nae elje i da nam to bolje slui. Ali, oni to ne rade zbog toga to uivaju u sluenju drugih, niti zbog nekog svog prevelikog altruizma, ve nas slue jer znaju da e sa onim to dobiju od nas biti u situaciji da i njih neko slui. U slobodnom trinom sistemu svi smo sluge i svi smo gospodari; svi sluimo i svi smo slueni, a to vie sluimo druge vie e drugi sluiti nas. U slobodnom trinom sistemu svako radi u svom sopstvenom interesu, a u isto vreme i u interesu svih drugih. Drutvo je samo drugi naziv za skup svih pojedinaca koji slue jedni druge. Za pravu ekonomiju, zajednica ljudi je nita drugo do sistem dobrovoljne kooperacije pojedinaca. Kakvi god nai ciljevi bili, kakve god nae elje bile one se najlake mogu ostvariti putem kooperacije. I zato je ideal svakog pravog drutva trina ekonomija. Osnovni princip delovanja neke zajednice je uzajamna razmena usluga. Dakle, neto za neto. Pojedinac daje i slui, da bi mu drugi dali i da bi ga sluili. Pojedinac daje ono to vrednuje manje, u zamenu za neto to, u momentu razmene, vrednuje vie. Meutim, kao to smo i ranije na mnogim primerima mogli videti, i ovde se intelektualna elita postarala da termin

7 of 14

12.3.2013. 14:24

Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

drutvo dobije potpuno drugaije znaenje. Umesto dobrovoljne saradnje i slobodne razmene proizvoda i usluga, po tom novom i iskrivljenom znaenju drutvo postaje neki mitski kolektivni entitet ije interese tumai i zastupa jedna privilegovana grupa ljudi na vlasti. Na taj nain sistem dobrovoljnog i spontanog udruivanja biva zamenjen sistemom represije i prinude. Sistem uzajamne razmene usluga prerasta u sistem naredbi, zabrana i kontrole. Umesto harmoninog sistema u kome dobrovoljno svi sluimo i svi smo slueni dobijamo jedan poremeen sistem prisilnog sluenja u kome svi zajedno sluimo jednu kvazi-institucionalnu birokratsku elitu. Ekonomija i javno mnjenje Klasini ekonomisti su napravili veliku greku kada su uspeh kapitalizma uzeli zdravo za gotovo i bili uvereni da obian ovek nikada nee prihvatiti intervencionizam i socijalizam. Oni nisu shvatili da drutveni sistem, ma kako on koristan bio, ne moe opstati bez podrke javnog mnjenja. Niko od njih nije mogao ni pretpostaviti da e doi vreme kada e narod prihvatiti nazadne i nerazumne socijalistike ideje. I zato Mizes kae da za jedan narod nema nieg traginijeg nego kada sam narod daje podrku tetnim ideologijama. U slobodnoj trinoj ekonomiji za realizaciju neke tehnoloke inovacije nije potrebno nita vie nego da jedan nadahnuti inovator bude uveren u mogunost realizacije svoje ideje. Kada se to desi, onda, kako to nemilosrdno karakterie Mizes: Ni tupost ni nespretnost jednog dela stanovnitva ne moe zaustaviti pionire tehnolokog progresa. Inovatorima u trinoj ekonomiji nije potrebna prethodna saglasnost inertnih ljudi. Oni su slobodni da krenu sa svojim projektima ak i kada im se svi smeju i rugaju. Kasnije, kada se novi, bolji i jeftiniji proizvodi pojave na tritu, oni isti rugai e se otimati oko tih proizvoda, jer bez obzira koliko neko neinteligentan bio ipak e biti dovoljno inteligentan da uoi razliku izmeu starog i novog proizvoda. Meutim, kada je u pitanju drutveno ureenje ili ekonomska politika situacija je sasvim drugaija. Ma kako dobra neka teorija bila bie potpuno beskorisna ako nema podrku javnog mnjenja. Ma kako dobra neka teorija bila, nee moi da fukcionie ako nije prihvaena od veine naroda. Ma kakav sistem vladavine bio, on ne moe opstati ako nema podrku veinskog dela stanovnitva jer na kraju uvek prevlada filozofija veine. I zato, posmatrano na dui rok, potpuno je jasno da ne postoji tako neto kao nepopularno drutveno ureenje. U tom pogledu, ne postoji razlika izmeu demokratije i despotizma jer ni jedno od to dvoje ne moe uticati na konani ishod. Mizes to definie na sledei nain: Razlika izmeu demokratije i despotizma je samo u tome to je drugaiji metod prilagoavanja sistema vladavine ideologijikoja preovlauje u javnom mnjenju. Jedina razlika je u tome to se nepopularne autokrate sa vlasti mogu skinuti samo putem sile, dok se nepopularna demokratska vlast moe smeniti mirnim putem na prvim sledeim izborima. Vrhovna vlast javnog mnjenja ne samo da odreuje jedinstvenu ulogu koju u kompleksu misli i znanja zauzima ekonomija ve odreuje i celokupan proces ljudske istorije. Sa tim u vezi, obino se u raspravama na temu istorije istie uloga koju imaju pojedinci. Meutim, u takvom nainu razmiljanja ipak je promaena sutina. Tano je da su uvek pojedinci ti koji misle, rade i neto privedu svom cilju, jer su ideje i inovacije uvek delo nekih izuzetnih pojedinaca, ali ti veliki ljudi nikada ne bi mogli promeniti drutvene uslove da pre toga nisu obezbedili podrku javnog mnjenja. Dakle, jasno je da procvat ljudskog drutva zavisi od dva faktora: 1) Od intelektualne snage i sposobnosti nekih izuzetnih ljudi da osmisle zdravu drutvenu i ekonomsku teoriju. 2) Od sposobnosti tih ili drugih ljudi da te iste teorije uine primamljivim za javno mnjenje. Ekonomija kao profesija Kao najvee neprijatelje ekonomije i slobode Mizes identifikuje: socijalizam, inflacionizam i pseudonauku.10 Jasno je da su socijalizam i inflacionizam veliki neprijatelji oveanstva, ali sutinski posmatrano, oni su ipak samo posledica intelektualne greke; greke koju im je nametnula intelektualna elita. Glavni krivci za svu tragediju u kojoj se naao dananji svet su pseudonauke, a poasno mesto meu tim pseudonaukama zauzima pseudoekonomija. I zato Mizes u svom Ljudskom delovanju posebnu panju posveuje problemu ekonomije kao profesije.

8 of 14

12.3.2013. 14:24

Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

Rani ekonomisti su bili posveeni izuavanju ekonomskih problema, a putem predavanja i knjiga oni su svojim sugraanima eljno prenosili rezultate svog intelektualnog rada. Oni su pokuavali da ubede javno mnjenje u ispravnost svojih razmiljanja, a sve u cilju zamene postojeih politika zdravim politikama. Rani ekonomisti na ekonomiju nikada nisu gledali kao na profesiju. Ekonomija kao profesija je izdanak intervencionizma. Profesionalni ekonomista je osoba koja se specijalizovala u kreiranju razliitih mera kojima se drava uplie u rad privrede. Profesionalni ekonomista je strunjak za privredno zakonodavstvo koje je danas, po pravilu, usmereno ka ometanju funkcionisanja trine ekonomije. U dravnim i paradravnim ustanovama, kao i u mnogim nezavisnim agencijama, danas radi na desetine hiljada takvih eksperata, a mnogi od njih se mogu pohvaliti kako imaju nacionalnu ili ak svetsku reputaciju. Mnogi od njih spadaju meu najuticajnije ljude u dravi; oni su ti koji usmeravaju rad banaka i korporacija; oni su ti koji rade u zakonodavnim telima; oni su ti koji su u izvrnoj vlasti. Znaaj uloge koju oni danas imaju u drutvu, kae Mizes najkarakteristinija je odlika dananjeg doba intervencionizma. Nema nikave sumnje u to da u toj dominirajuoj klasi ljudi ima izuzetno talentovanih pojedinaca, ak i najtalentovanijih pojedinaca naeg doba, ali filozofija kojom se oni rukovode, kako to kae Mizes, suava njihove horizonte. Zbog njihove povezanosti sa politikim strankama i grupama za pritiske, a eljni povlastica i privilegija - oni postaju pristrasni i nepravedni. Oni zatvaraju oi u pogledu dugoronih posledica politika za koje se zalau. Nita drugo njih ne interesuje osim kratkoronih interesa grupe ljudi kojoj slue. Svi njihovi napori imaju samo jedan cilj bogaenje njihovih klijenata na raun svih drugih. Oni svakoga dana moraju ubedjivati sami sebe da njihovi kratkoroni interesi nisu u suprotnosti sa interesom najveeg dela njihovih sugraana. Javnost popreko gleda na lobiste i krivi ih za tune rezultate intervencionistikih zakona, ali, kae Mizes, uzroci zla su mnogo dublji jer je filozofija grupa za pritiske zahvatila i zakonodavna tela. Mnogo je onih koji se danas ale na nedostatak kvalitetnih dravnika, ali je problem mnogo dublji jer se ne shvata da je sve pod kontrolom interesnih grupa, i da politiku karijeru mogu graditi samo oni koji imaju njihov blagoslov. Mentalitet predsednika sindikata, ili neke druge grupe, nije ono to je potrebno dravniku vizionaru. Sluenje kratkoronih interesa interesnih grupa nije ono to doprinosi razvoju osobina koje krase velike dravnike. Interesne grupe nikada ne razmiljaju na dug rok, a dravnitvo uvek zahteva dugoronu politiku. Zbunjuje naivnost velikog dela naroda koji kritikuje pojedine dravne mere i zakone, a ne vidi da su beskonane diskusije koje meusobno vode fiktivno podeljeni i zavaeni ekonomisti samo dimna zavesa koja prikriva prave uzroke problema. Zbunjuje naivnost i onog drugog dela naroda koji kae kako sistem ne funkcionie. Sasvim suprotno od toga, kako to sjajno kae Hans-Herman Hope (Hans-Hermann Hoppe): Sistem funkcionie savreno, tj. tano onako kako je zamiljen, a on nije ni zamiljen da bi od njega imalo korist itavo drutvo, ve suprotno da bi omoguio jednom delu drutva da ivi na raun drugog dela drutva.11 Ekonomija i ekonomsko predvianje Kada se ekonomski sistem zameni inflacionim piramidalnim sistemom, onda je jasno da, pre ili kasnije, mora doi do suprotnog procesa, tj. do procesa uruavanja sistema. Kada biznismeni konano shvate da prie o finom makroekonomskom podeavanju putem monetarne i fiskalne politike nisu nita drugo do najobinija besmislica i kada konano shvate da ekonomski prosperitet (boom) zasnovan na kreditnoj ekspanziji ne moe trajati beskonano i da je privredni slom (bust) neminovan onda se oni za savet obraaju ekonomistima, jer ele da od njih saznaju tano vreme kada e se taj oekivani privredni slom dogoditi. Meutim, uzaludna su ta njihova nadanja, jer im ekonomisti tu informaciju ne mogu dati. Mizes to objanjava sledeim reima: Ekonomista zna da se svaki boom mora zavriti depresijom, ali on ne zna, niti moe da zna, kada e se to tano dogoditi. To zavisi od posebnih uslova koji vae za svaki sluaj ponaosob, a na konaan rezultat mogu uticati i mnogobroji politiki dogaaji. Ne postoje pravila koja bi nam omoguila izraunavanje trajanja boom perioda, niti izraunavanje tanog vremena izbijanja depresije. Ali ak i da je to mogue biznismeni od toga nikakve koristi ne bi imali. Mizes objanjava i zato je to tako:

9 of 14

12.3.2013. 14:24

Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

Da bi izbegao gubitke, svaki pojedinani biznismen bi morao saznati taan datum kada e do preokreta doi; a sve to uz uslov da ostali biznismeni jo veruju da je privredni slom vremenski mnogo udaljeniji nego to on u stvari jeste. Tada bi mu to superiorno znanje dalo priliku da na vreme promeni svoju poslovnu politiku i spremno doeka krizu. Ali, kada bi se pomou neke formule mogao izraunati taan datum kraja boom perioda, onda bi svi biznismeni do tih saznanja doli istovremeno, to znai da bi svi biznismeni istovremeno promenili svoje poslovne politike, a rezultat svega toga bi bio samo jedan munjeviti ulazak u fazu depresije. Iako bi svi biznismeni znali taan datum poetka depresije, niko od te informacije ne bio imao koristi jer bi za promenu politike ve bilo prekasno. Mizesove reenice vie lie na definicije nego na obine reenice, i zato je najbolje samo preneti Mizesove rei: Kada bi bilo mogue predvideti stanje trita u budunosti onda budunost vie ne bi bila neizvesna, to znai da ne bi bilo ni preduzetnikih profita, ni gubitaka. To to ljudi trae od ekonomista to prevazilazi granice ljudskih mogunosti. I sama ideja da je budunost predvidljiva, da se specifino znanje neophodno za preduzetniko delovanje moe zameniti nekim formulama i da se onda svi oni koji znaju te formule mogu baviti biznisom samo je posledica itavog kompleksa zabluda i pogrenih shvatanja koje su u samoj osnovi dananjih antikapitalistikih politika. U celokupnoj tzv. marksistikoj filozofiji, ni na jednom mestu se ak ni ne spominje injenica da je osnovni zadatak ljudskog delovanja pokuaj pripremanja za dogaaje u neizvesnoj budunosti. I sama injenica da se termin spekulant (mislilac) danas upotrebljava iskljuivo u negativnom znaenju jasno pokazuje da nai savremenici nemaju ak ni predstavu o tome ta je glavni problem svake akcije. Preduzetniko znanje je posebna vrsta znanja koje se ne moe niti kupiti, niti u kolama nauiti. Preduzetnika ideja, koja e kasnije doneti profit, je upravo ona ideja koja nije pala na pamet ostalim privrednicima. Profit nee doneti svaka dobra ideja ve samo ona ideja koja je bolja od svih drugih ideja. Bie nagraeni samo oni ije jeretike ideje rue dogme i ustaljeni nain razmiljenja i delovanja. Svaki preduzetniki poduhvat sa sobom nosi i dozu rizika, ali nijedan preduzetnik i nijedan vlasnik kapitala nikada nee reskirati svoj kapital, a da se prethodno nije uverio u mogunost realizacije zamiljenog projekta. Oni nikada nee reskirati svoj kapital na osnovu onoga to im predloi neki savetnik za investicije. Oni su potpuno svesni da je budunost neizvesna i da im ni od kakve pomoi ne mogu biti saveti onih koji svoje savete zasnivaju na analizi podataka iz prolosti. Na sva ta ekspertska miljenja i na sve te ekspertske savete oni gledaju samo kao na neke sumnjive pretpostavke. Danas smo svedoci i toga da se mnoge ekonomske institucije, navodno, bave ekonomskim istraivanjima. One prikupljaju raznovrsne podatke, zatim, na manje ili vie arbitraran nain komentariu dogaaje na koje se taj prikupljeni materijal odnosi, a onda, kako to kae Mizes, one imaju dovoljno hrabrosti da na osnovu tih podataka iz prolosti daju prognoze kretanja privrednih aktivnosti u budunosti. Meutim, niko ne moe opisati sadanjost ekonomskog sistema. Moe se opisati samo prolost. Niko ne moe predvideti budunost tako to e izuavati prolost. Ekonomija nije nauka o ekonomskoj istoriji, jer ak i kada sve znamo o prolosti opet nita ne znamo o budunosti. Poto se izrada planova za dravne vlasti smatra najvanijim ekonomskim zadatkom, te ekonomske institucije, kako to kae Mizes, postaju neka vrsta ekonomskog generaltaba koji svojim delovanjem pomae vrhovnom komandantu u pogledu upravljanja nacionalnom ekonomijom. Da bi opravdali svoje postojanje, a sve u cilju obezbeenja finansiranja iz dravnih fondova, oni, po ugledu na institute prirodnih nauka, svoje kancelarije nazivaju laboratorijama a svoje metode eksperimentalnim metodama. Sa tim u vezi Mizes kae sledee: Moe biti da njihovi napori zaista imaju neku svrhu, ali to sa ekonomijom nema nikakve veze. Tu se ne radi o ekonomiji, ve o ekonomskoj istoriji. Univerziteti kao rasadnici socijalizma Predugo se ova zemlja nalazi u kandama socijalizma, tako da se nije ni uditi tome to je danas malo onih koji znaju ta je to prava nauka i ta je to pravi univerzitet. Mizes nam pomae da to barem donekle shvatimo: Uloga univerziteta se ne sastoji samo od poduavanja, ve i od unapreenja nauke i znanja. Zadatak univerzitetskih profesora se ne sastoji samo od pukog prenoenja kompleksa znanja do kojih su doli neki drugi ljudi ve bi svaki profesor morao dati svoj doprinos poveanju te postojee riznice znanja. Da bi neko zasluio mesto univerzitetskog profesora on bi iza sebe morao imati rezultat, tj. objavljeni originalni

10 of 14

12.3.2013. 14:24

Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

nauni rad, a ne samo neke puke kompilacije tuih radova u obliku nekog udbenika ili prirunika. Na univerzitetima bi morali raditi samo oni koji su iza sebe ostavili dubok intelektualni trag, a to nije nimalo lako jer kako to kae Mizes ni u jednom pojedinanom periodu ljudske istorije nije bilo vie od aice ljudi za iji bi se rad moglo rei da je bio znaajan doprinos razvoju ekonomske nauke. I to vai kako za ekonomiju, tako i za bilo koju drugu nauku, jer kreativnih ljudi ima malo. Naravno, istoga trenutka kada je sloboda zamenjena etatizmom i kada je drava na sebe preuzela obrazovnu ulogu, tj. ulogu socijalistike indoktrinacije vie nije bilo potrebe ni za ekonomijom ni za ekonomistima, jer su njihovu ulogu preuzeli profesionalni socijalistiki indoktrinatori. Svet je preplavljen bezbrojnim univerzitetima i profesorima, ali je doprinos tih profesora nauci kojom se bave po pravilu ravan nuli. Bez obzira na formalni oblik drutvenog ureenja u nekoj dravi, dravni univerziteti su, na jedan ili drugi nain, uvek pod kontrolom drave, a dravna vlast e se postarati da na tim univerzitetima budu postavljeni samo politiki podobni profesori, tj. oni profesori koji e zastupati interese klike na vlasti. Poto su danas skoro sve politike stranke posveene idejama intervencionizma, onda je jasno da su i svi univerzitetski profesori intervencionisti. Oni misle, kako to kae Mizes, da je njihov osnovni zadatak: prodaja zvanine drutvene filozofije nastupajuim generacijama. Na takvim univerzitetima pravi ekonomisti nemaju ta da trae. I zato je mogue ono to sada imamo u dravi Srbiji, da se neki popularni profesori predstavljaju ak i kao liberalni profesori, a da u isto vreme ti liberalni profesori zagovaraju mnoge intervencionistike ideje, meu kojima je i ona da je jedna od najvanijih uloga drave: voenje anticikline politike. Svima onima koji znaju: ta je privredni rast, ta su ekonomski ciklusi,12 i ta su fiskalna 13 i monetarna politika14 odmah je potpuno jasno o kakvoj se tu vrsti manipulacije radi. Dakle, bitno je znati da se tu ne radi ni o kakvim liberalnim profesorima, ve, kako to kae Mizes: o kamufliranim socijalistima koji paradiraju pod imenom liberalizma. Ovu reenicu smo ranije ve jednom spomenuli,15 a sada je ponavljamo jer je ona od izuzetno velike vanosti za pravilno razumevanje stvari, tj. za identifikovanje velike prevare koja nam dolazi u obliku poistoveivanja prave liberalne ekonomije sa lanom liberalnom ekonomijom. Iz te Mizesove reenice se sasvim jasno vidi da je Mizes, svojim genijalnim intelektom, jo pre vie od pola veka, shvatio ta se iza svega toga krije. Mizes je na vreme shvatio da su lani liberali daleko opasniji od iskrenih socijalista, tj. od onih socijalista koji su samo rtve naopake ideologije. Lani liberali su najvee zlo jer oni, svojim lanim liberalizmom, samo spreavaju irenje pravih liberalnih ideja, a samim tim i produavaju socijalistiku agoniju. Iako ovde govorimo o ekonomiji, ipak se mora rei da nita bolja situacija nije ni u ostalim tzv. drutvenim naukama, u kojima profesori: politikih nauka, istorije, filozofije, sociologije, knjievnosti itd. predaju jednu potpuno naopaku filozofiju dijalektikog materijalizma. Tu imamo ak i paradoksalnu situaciju da su ak i oni koji strastveno napadaju marksizam zbog materijalizma i ateizma u sutini potpuno pod uticajem marksistikih ideja izloenih u Manifestu komunistike partije i Komunistike internacionale. Bez trunke sumnje u ono to govore, oni prihvataju osnovnu socijalistiku tezu da je slobodno trite nepravedan sistem, jer teti interesima velike veine naroda, a sve u korist bezdunih eksploatatora. Za sva zla sveta: od inflacije, preko ekonomskih kriza, ratova, siromatva i masovne nezaposlenosti, za njih je krivac samo jedan kapitalizam. Ni to nije sve, jer i sama podela ekonomske nauke na mnoge ekonomske grane nema nikakve veze sa naukom, jer se prava nauka ne sme cepkati. Ekonomski sistem moemo uporediti sa jednom, da je tako nazovemo, ogromnom interaktivnom slagalicom u kojoj su svi njeni delovi meusobno povezani i zato se ekonomija nikako ne sme deliti na neke, navodno, specijalizovane grane. Ekonomski problem ne moe postati vidljiv ako se ekonomski delovi posmatraju odvojeno od celine. Ono to danas zastupaju ti navodni specijalisti uopte nije ekonomija ve samo doktrine raznih grupa za pritisak. Tu se ne radi o ekonomiji, ve samo o ideologijama onih koji se bore za neke posebne privilegije svoje interesne grupe. ak i oni specijalisti koje ne moemo povezati sa nekom interesnom grupom i koji za sebe kau da su nezavisni nesvesno podravaju sve bitne intervencionistike doktrine. Oni se u svom radu iskljuivo susreu sa bezbrojnim varijacijama dravnog uplitanja u rad privrede, i na taj nain oni postaju rtve nametnutih drutvenih odnosa, jer ne ele da budu povezani sa onim to se naziva negativizmom. Svi oni koji se usude da kau neto protiv intervencionizma uvek

11 of 14

12.3.2013. 14:24

Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

e biti ismejani ili e im biti prilepljena etiketa pesimiste i negativca, a za to e se postarati neki drugi specijalisti koji, opet, ne ive od svog rada, ve od konfiskovanog novca. I zato smo danas svedoci tragine situacije da se intervencionistike mere ne kritikuju sa namerom da bi se one ukinule i zamenile slobodnim tritem ve se kritikuju samo zbog toga da bi se jedne intervencionistike mere zamenile drugim intervencionistikim merama. Stvaranje izgubljenih generacija Velika je tragedija dananjeg sveta kada se na one koji rade na dravno-birokratskim poslovima gleda kao na uspene ljude, a velika je greka i kada se misli da ti ljudi zaista neto rade i stvaraju. Sasvim suprotno tome, tu nikakve kreativnosti nema, jer ti poslovi ljudima ni ne daju priliku da iskau svoj talenat. Slobodno moemo rei da je jedini stvarni efekat dravno-birokratskih poslova unitavanje bilo kakve kreativnosti i inicijative. U normalnom sistemu vrednosti najvee bogatstvo svake generacije i svakog oveka je pravo da daju svoj doprinos razvoju civilizacije. Ako ljudima oduzmete pravo da sami odluuju i da sami upravljaju svojim ivotima, onda im time uskraujete i pravo da daju svoj doprinos razvoju civilizacije. Samim tim njihovi ivoti gube bilo kakav smisao. Ono to se u poremeenom socijalistikom sistemu naziva navodnom brigom za mlade je najobinija prevara, jer socijalistiki sistem sa sobom ne donosi brigu za mlade, ve samo, kako to kae Mizes itave generacije pretvara u izgubljene generacije. O naivnosti mladih ljudi koji rade na dravno-birokratskim poslovima, o psiholokim posledicama koje ti poslovi ostavljaju na njihove umove, tj. o ogromnoj ceni koja se za taj uspeh mora platiti Mizes kae sledee: Mladi ovek nema nikakvu iluziju u pogledu toga ta ga tamo oekuje i kakva e njegova budunost biti. On e dobiti posao u jednom od bezbrojnih dravnih biroa, poslove e obavljati mehaniki i bie samo jedan obini raf u ogromnoj birokratskoj maini. Rutina birokratskog naina poslovanja e vezati njegove ruke i paralizovati njegov um. On e imati sigurnost, ali e ta sigurnost vie liiti na onu sigurnost koju ima zatvorenik iza zatvorskih zidina. On nikada nijednu odluku nee doneti sam, niti e ikada slobodno upravljati svojom sopstvenom sudbinom. On nikada nee biti pravi ovek koji se oslanja na svoje sopstvene snage i brine sam o sebi, ve e zauvek biti samo neko o kome se brinu drugi. Njega hvata jeza od same pomisli na ogromne birokratske graevine u kojima e sahraniti samog sebe.16 Graani i ekonomija U periodu kreditne ekspanzije vlada opti optimizam, a biznismeni su skloni da zasluge za trenutno blagostanje i poslovne uspehe pripiu sebi, tj. svojoj pameti, talentu, poslovnosti, genijalnosti, itd. Kada doe do suprotnog procesa, tj. kada piramida pone da se uruava, onda nastaje opte razoaranje, a to vei optimizam u vremenu lanog prosperiteta to vea frustracija u vremenu ekonomske depresije. Meutim, interesantno je da tada ljudi za ekonomski slom ne optuuju sebe, ve trae krivca u politiarima. I to je jo interesantnije oni politiare ne krive zbog toga to su oni putem kreditne ekspanzije omoguili i podsticali lani prosperitet ve ih krive samo za kolaps, tj. za ono to je samo neminovna posledica kreditne ekspanzije. Naravno, u svemu tome nema nieg udnog, jer obini ljudi apsolutno nemaju predstavu o tome ta je to kreditni novac17 i ta je to kreditna ekspanzija. Obini ljudi ne razumeju ideje, niti mogu napraviti razliku izmeu dobre i tetne ideje. Obini ljudi samo biraju neku od ideologija koje im ponude intelektualci. Ali, uprkos tome to nisu u stanju da shvate ideje, njihov izbor je taj koji odreuje tok dogaaja. Ako narod odabere tetnu doktrinu katastrofa je neizbena. Upravo je to razlog zato ekonomija ne sme biti samo stvar intelektualaca, ve svakog graanina. Svi mi, bez obzira da li smo toga svesni ili ne, svakoga dana razmiljamo o ekonomiji. Ekonomija je svuda oko nas i sva dananja tzv. politika pitanja su u direktnoj vezi sa ekonomijom. Ekonomija je filozofija o ljudskim ivotima i njihovim postupcima, a samim tim ekonomija utie na sve nas zajedno i na svakog od nas pojedinano. Ekonomija je od presudne vanosti za ljudski opstanak i zato se ona nikako ne sme ograniiti samo na neke pojedince i institucije, niti se sme, kako to kae Mizes, prepustiti nekim ezoterinim krugovima. Ekonomija je neto to se tie svakog od nas; svi smo odgovorni za ekonomiju i niko od nas ne moe izbei svoj deo odgovornosti. A za sve one koji misle da je ekonomija neto ime treba da se bavi neko drugi, a ne oni, Mizes kae sledee:

12 of 14

12.3.2013. 14:24

Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

Svi oni koji ne daju sve od sebe kako bi, u skladu sa svojim mogunostima, na najbolji mogui nain razmotrili postojee probleme oni se time odriu svojih roenjem steenih prava i ta svoja prava dobrovoljno predaju jednoj samoproglaenoj eliti nadljudi. Kada su u pitanju stvari od tako presudnog ivotnog znaaja, onda slepa poslunost, oslanjanje na eksperte i nekritiko prihvatanje popularnih fraza i predrasuda ne znai nita drugo do odricanje od prava na upravljanje svojim ivotima i dobrovoljno prihvatanje podanikog poloaja. Danas je takva situacija da ni za jednog razumnog oveka nita ne bi smelo biti vanije od ekonomije. Naravno, potpuno je jasno da ne mogu svi postati ekonomisti i doprineti razvoju ekonomske misli, jer je, kao to smo to ve videli, taj deo rezervisan za neke posebno nadarene ljude, ali ono to bi svi morali initi, i to bi morala biti osnovna graanska dunost svakog oveka, je to da svaki ovek mora dati sve od sebe da barem razume osnovne ekonomske pojmove. Ekonomija nikako ne sme biti samo stvar kojom e se baviti neke specijalizovane grupe, ve neto to pripada svima. Ekonomijom se moraju baviti svi, jer bez znanja ekonomije nema ni slobode ni prosperiteta. Dakle, ekonomijom se moraju baviti svi, ali ne da bi postali ekonomisti, ve samo da bi bili osposobljeni za obavljanje svojih graanskih dunosti. Kada je u pitanju funkcionisanje slobodnog graanskog drutva, onda se najvanija uloga ekonomije ogleda u tome to ona objanjava razloge zato se dravna vlast, politike stranke i grupe za pritiske trude da na sve mogue naine ogranie slobodu ekonomske misli. Oni, kako to kae Mizes, izgaraju na poslovima propagiranja dobre doktrine i uutkivanja loe doktrine. Po njima, istina nema neku svoju unutranju snagu, niti moe opstati zbog same injenice da je istinita ve se ona mora nametnuti uz pomo sile. Dakle, po njima, uvari istine su policija i bezbednosne slube, a kriterijum po kome se utvruje istinitost doktrine se sastoji u tome to su njihove pristalice, pomou sile, porazile pristalice suprotnog miljenja. Nikad ranije nije postojao tako inteligentno osmiljen sistem propagande i represije kao ovaj to imamo danas, a koji je kreacija savremene vlasti, politikih stranaka i grupa za pritiske. Meutim, uprkos svemu, kako to optimistiki kae Mizes: itav taj sistem e se sruiti kao kula od karata im ga bude napala zdrava ideologija. Posledice pogrenog izbora oveanstvo nije dostiglo fazu tehnoloke perfekcije koja bi ljudima omoguila proglaenje kraja istorije i edemski ivot blagostanja. Dalek je put do savrenstva, mnogo je toga to oveanstvo tek treba da uradi, a upravo su preduzetnici i inovatori ti koji itavo oveanstvo vuku napred, ka boljim ivotnim uslovima i veem ivotnom standardu. Svima onima koji razumeju slobodno trite i ekonomiju potpuno je jasno da se u ekonomskom sistemu nita ne dogaa sluajno, ve da iza svega stoji ekonomska logika i ljudsko delovanje. Jasno se vidi da preduzetnici nisu neto protiv ega se treba boriti, ve sasvim suprotno da su oni ono najvrednije u jednom drutvu, jer su oni najzasluniji za tehnoloke inovacije i ekonomski progres. Preduzetnici i inovatori su oni koji stvaraju, a da bi mogli da stvaraju potrebna im je sloboda delovanja. Ili kako to slikovito kae Mizes: Za svakog genijalnog inovatora uvek je najvanije da moe slobodno da die. Sloboda delovanja je od presudne vanosti za razvoj jednog drutva, ali, ma ta neko mislio, mora se znati da ljudi nee podrati slobodno drutvo sve dok ne shvate da im sistem dobrovoljne saradnje i slobodnog trita moe obezbediti vie onoga to ele nego bilo koji drugi sistem podele rada. I to je ujedno i najvei problem sa kojim se suoio dananji svet, jer ljudi ne razumeju kako funkcionie slobodno trite. Tragedija dananjeg sveta se ogleda u tome to ljudi trae dravni intervencionizam, jer misle da e im sistem prisile omoguiti bolji ivot nego sistem slobodnog trita. Ljudima je nametnuta lana teza o funkcionisanju drutvenog sistema po kojoj ljudi moraju birati izmeu slobode i sigurnosti, tj. ako ljudi ele sigurnost, onda se oni moraju odrei slobode. Naalost, ljudi nisu u stanju da shvate da je to nita drugo do manipulacija ljudskom sveu i da je istina neto sasvim suprotno od toga da je sloboda najbolji nain za postizanje sigurnosti, a da odricanje od slobode ne znai nita drugo do gubitak i jednog i drugog i slobode i sigurnosti. iveti znai delovati, a delovati znai praviti izbor izmeu razliitih opcija. Delovati znai birati izmeu prihvatanja ili odbacivanja odreenih naina delovanja. Ako nainimo pravi izbor dobiemo ono to smo eleli. Ako izaberemo pogrenu opciju dobiemo ono to nismo eleli. Dakle, potpuno je jasno da ekonomska teorija nije teorija o svemu,

13 of 14

12.3.2013. 14:24

Ekonomija i pseudoekonomija katalaksija.com Readability

http://www.readability.com/articles/qtlcz03p

ve samo teorija o posledicama donesenih odluka. Pogrena ideologija je kao neka vrsta virtuelne stvarnosti; ona moe stvarnost neko vreme prikriti i odloiti, ali je ne moe zameniti. Stvarnost se ne moe doveka odlagati. Pre ili kasnije stvarnost mora doi, a kada bude dola ljudi e morati da se suoe sa posledicama prethodno donesenih odluka, tj. sa katastrofom koju e iza sebe ostaviti sadanji sistem iluzionizma. Kada je govorio o sposobnosti ljudi da naine pravi izbor, Bastija (Bastiat) je rekao sledee: Samo je jedan lek: vreme. ovek tu lekciju moe nauiti samo putem tekog iskustva. Naalost, Bastija je bio u pravu kada je sumnjao u sposobnost ljudi da na vreme naue lekciju i izbegnu katastrofu. Vremenu iluzionizma, polako ali sigurno, sada dolazi kraj. Dolazi vreme uenja putem tekog iskustva. Zakljuak Ekonomija nije neto to e nam omoguiti stvaranje uda, ali nam ona moe pomoi da saznamo istinu, tj. da svet vidimo onakvim kakav on u stvari jeste. Ekonomija nam govori da je pogreno intervencionizam nazivati ekonomijom, jer to sa ekonomijom nema nikakve veze. U dravnom sistemu socijalistike indoktrinacije smo uili da su univerziteti generatori razvoja jer se u njima stvaraju strunjaci koji itavo drutvo vode putem progresa i prosperiteta. Meutim, Mizes nam kae da danas univerziteti vie nisu univerziteti ve samo leglo socijalizma i glavni uzrok ljudske nesree. Mizes nam takoe pokazuje da se preduzetniko i inovatorsko znanje ne moe niti kupiti, niti u kolama nauiti: Inovatori i stvaralaki geniji se ne mogu stvoriti u kolama. To su upravo oni ljudi koji se bore protiv onoga to se ui u kolama. U dravnom sistemu socijalistike indoktrinacije smo uili i o vanosti institucija sistema i o njihovoj ogromnoj drutvenoj koristnosti, ali se ispostavilo da je Mizes bio potpuno u pravu kada je za te navodne institucije sistema rekao da su one samo uzrok: nevolja, bede, siromatva, patnje, sukoba, ratova i na kraju novog ropstva. A sve to je samo posledica ljudske naivnosti, nezainteresovanosti i ekonomske nepismenosti. Mizes je bio potpuno svestan da opstanak kapitalistikog sistema i bogatstva koje generie zavisi od ekonomskog obrazovanja naroda. Ekonomsko znanje je neophodan element u strukturi ljudske civilizacije i temelj na kome je ona izgraena. itav sistem zavisi od toga da li e ljudi tu postojeu riznicu ekonomskog znanja iskoristiti ili e ona ostati neiskoritena. I zato Mizes kae sledee: Ako ljudi ne uspeju da iskoriste to postojee znanje i ako odbace sva upozorenja, oni time nee spreiti delovanje ekonomskih zakona ve samo unititi civilizaciju i ljudski rod. Za napredak ljudskog roda nema nieg vanijeg od slobode, ali sloboda ne dolazi sama od sebe, ve se ovek za nju mora boriti. Kada se spomene re borba onda se obino misli na oruje, bune, revoluciju i rat, ali se ovde ne radi o ratu orujem, ve o ratu ideja. Ideje se u ljudske umove ne mogu utisnuti na silu, ve je potrebno da ih ljudi sami prihvate. Da bi ovek usvojio neku ideju on mora biti spreman za tu ideju; on mora eleti ideju i mora znati gde je moe nai. I upravo je to ono to je glavna uloga pravih ekonomista (liberalnih ekonomista), jer kada ljudi budu spremni za nove ideje sva odgovornost e biti na njima, jer su oni jedini koji ljudima mogu ponuditi zdrave ideje. Radivoje Ognjanovi je ekonomista iz Beograda. Ostale tekstove ovog autora moete pogledati ovde.
Povezani lanci:

Original URL: http://katalaksija.com/2013/01/21/ekonomija-i-pseudoekonomija/

14 of 14

12.3.2013. 14:24